Rodno odgovorno budžetiranje u tri koraka, ROB3 by Fenomena Udruženje

✳

Edicija Practicum1

PRAKTIČAN ALAT ZA RODNO ODGOVORNO BUDŽETIRANJE U TRI KORAKA

ROB 3 Autorka: Aleksandra Vladisavljević

Edicija Practicum - practical tools for policy advocates

Predgovor drugom izdanju Priručnik ROB 3 prvi put je izdat 2011. godine u elektronskom obliku uz podršku UN WOMEN kancelarije u Srbiji, a drugo nepromenjeno izdanje štampa Udruženje Fenomena 2013. godine u okviru projekta “Rodno odgovorno budžetiranje u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji”. Osnovna ideja projekta je podrška i umrežavanje ženskih udruženja iz manje razvijenih područja u Srbiji i jačanje njihovih kapaciteta za uticanje na lokalne politike i budžete. Organizacija koja rukovodi projektom je Udruženje Fenomena iz Kraljeva, Srbija, a partnerska organizacija je The Kvinna till Kvinna Foundation iz Štokholma, Švedska. Projekat je finansijski podržala UN WOMEN – United Nations Entity for Gender Equality and the Empowerment of Women, New York, United States. Druga faza navedenog projekta podrazumeva pripremu i izdavanje nove publikacije sa radnim nazivom “Praktični korak-po-korak vodič za ženske organizacije koje rade na lokalnom nivou: kako lobirati za lokalne rodno osetljive budžete”. Pored ove publikacije, udruženjima koja se bave uvođenjem rodne ravnopravnosti u lokalne politike biće na raspolaganju i internet resurs centar čijem razvoju će aktivno doprinositi sve zainteresovane strane. Svi alati za rodno odgovorno budžetiranje biće dostupni na internet adresi Udruženja Fenomena www.fenomena.org Istraživanje koje je prethodilo pokretanju ovog projekta dalo nam je dve značajne činjenice: prva je da u gradovima centralne, zapadne i južne Srbije uglavnom ne postoje značajne rodno osetljive politike niti budžetske alokacije namenjene unapređenju položaja žena i rodne ravnopravnosti. Druga značajna informacija jeste da podaci koje je moguće dobiti u institucijama i u lokalnoj samoupravi nisu razvrstani po polu pa je tako nemoguće precizno analizirati da li i na koji način lokalne politike i budžetski prioriteti odražavaju potrebe lokalnog stanovništva, niti da li podjednako i žene i muškarci imaju koristi od određenih programa i mera koje se finansiraju iz opštinskih ili gradskih budžeta. Sa nadom da će ovaj projekat u kraćem roku pokrenuti nove lokalne i/ili regionalne inicijative, a u budućnosti doneti pozitivne promene u raspodeli lokalnih budžeta, Marija Petronijević koordinatorka projekta

Edicija Practicum Edicija Practicum, u okviru koje je nastala ova publikacija, grupiše korisna znanja stečena na osnovu praktičnih iskustava u prilagođavanju međunarodnih modela i/ili teorijskih znanja mogućnostima, uslovima i potrebama korisnica i korisnika u Srbiji. Svrha ove edicije je da podstakne primenu i upotrebu znanja korišćenjem jednostavnih i efikasnih alata, kao i da uopštene informacije i modele prilagodi potrebama i kapacitetima konkretnih korisnica i korisnika kojima su namenjeni.

Ediciju Practicum zajedno razvijaju dva partnerska preduzeća - Multi servis i BIZZ doo. Pored stava da upotrebljiva znanja štede vreme našim klijentima, ova dva preduzeća, kroz ediciju Practicum, povezuje i posvećenost rodnoj ravnopravnosti, a posebno u oblasti kreiranja i praćenja implementacije politika uključujući rodno odgovorno budžetiranje i jačanje kapaciteta za ravnopravno učešće žena u ekonomiji i političkom odlučivanju. Alat za rodno odgovorno budžetiranje prva je publikacija u ediciji Practicum. Pripremljena je i učinjena dostupnom u elektronskom obliku uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women.

* Publikacija je podržana u okviru projekta „Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorki, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a

Sadržaj Šta je ROB 3?

Šta je rodno odgovorno budžetiranje?

Kome je ovaj alat namenjen?

Tri osnovna koraka alata ROB 3 (ABC)

Planiranje ROB inicijative i prikupljanje podataka A0. Upoznavanje budžetskog procesa A1. Šta ćemo analizirati? A2. Zašto nam je to važno? A3. Kako ćemo koristiti rezultate analize? A4. Šta će biti predmet analize i šta su njeni ciljevi? A5. Plan prikupljanja podataka i određivanje izvora A6. Mapiranje ključnih aktera

6 8 12 13 15 13 16 20

3 B. Rodna analiza budžeta, zaključci i preporuke

C. Lobiranje za usvajanje preporuka i monitoring C1. Lobiranje za usvajanje preporuka C2. Monitoring

30 32 33

› Šta je Vodič za rodno odgovorno budžetiranje – ROB 3? ROB 3 je praktično uputstvo za primenu rodne analize na budžete lokalnih samouprava i za sprovođenje rodno odgovornih budžetskih inicijativa. ROB 3 je rezultat praktičnog iskustva s više budžetskih inicijativa u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini tokom 2009. i 2010. godine.1 Sastoji se od vrlo konkretnih uputstava i mogu ga koristiti organizacije koje tek započinju, kao i one koje već imaju iskustvo sa analizama budžeta. ROB 3 je u potpunosti prilagođen postojećim okolnostima, tj. mogućnostima i preprekama u Srbiji, pre svega praksama kreiranja, usvajanja i sprovođenja politika i budžeta. Kako se budu odvijale promene na ovom polju, tako će se i ovaj alat menjati i prilagođavati.

› Šta je rodno odgovorno budžetiranje (ROB)? Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) je primena rodne analize na javne budžete, odnosno sagledavanje efekata alokacije budžetskih sredstava na živote žena i muškaraca u lokalnoj zajednici. Ne radi se o posebnim budžetima za žene i muškarce, već o tome da li postojeća preraspodela sredstava odgovara na potrebe žena i muškaraca u jednoj zajednici.

Rodno odgovorno budžetiranje je i strateški pristup kojim se, pomoću alokacije sredstava za sprovođenje politika, mera i programa, može unaprediti rodna ravnopravnost i podstaći višestruki potencijali žena i muškaraca u korist razvoja i poboljšanja kvaliteta svakodnevnog života.

Rodno odgovorno budžetiranje omogućava odgovor na pitanje da li žene i muškarci u jednoj lokalnoj zajednici imaju jednak pristup resursima, da li jednako učestvuju u odlučivanju i da li imaju jednake koristi od upotrebe resursa.

1 Ove inicijative sprovođene su uz tehničku i finansijsku podršku UN Women, agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (nekadašnjeg UNIFEM-a), u okviru regionalnog projekta pod nazivom “Rodno odgovorno budžetiranje u jugoistočnoj Evropi: unapređenje rodne ravnopravnosti i demokratske vladavine kroz povećanu transparentnost i odgovornost” u periodu od 2006. do 2009. godine, kao i u okviru projekta “Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji” tokom 2010. godine. Aktivnosti u Srbiji u okviru ova dva projekta podržali su UN Women, Ministarstvo inostranih poslova Finske i Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške.

› Kome je ovaj alat namenjen? ROB 3 namenjen je pre svega organizacijama civilnog društva, ali i lokalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost koji već sprovode i/ili planiraju aktivnosti usmerene na uvođenje perspektive rodne ravnopravnosti u politike i programe na lokalnom niovu. Analiza budžeta iz ugla rodne ravnopravnosti predstavlja ključni alat u tom procesu.

› Tri osnovna koraka alata ROB 3 (ABC) Alat ROB 3 ima tri osnovna koraka koji čine jednu logičnu celinu odnosno niz aktivnosti pomoću kojih se predlažu alokacije sredstava unutar javnih budžeta, a u cilju postizanja i unapređenja rodne ravnopravnosti, odnosno otklanjanja nejednakosti koje postojeća preraspodela sredstava nepravedno proizvodi i/ili održava. Ti koraci su: A Planiranje ROB inicijative i prikupljanje podataka

B Rodna analiza Zaključci i preporuke

5 Svaki od koraka pojašnjen je u nastavku.

C Lobiranje za usvajanje preporuka i monitoring

A. Planiranje ROB inicijative i prikupljanje podataka

Ova faza predstavlja najvažniji korak u rodnoj analizi budžeta. Na prvom mestu, potrebno je „upoznavanje“ sa budžetom, tj. razumevanje procesa u kom se budžet kreira, usvaja i izvršava i utvrđivanje koji su dokumenti ključni za analizu i kako ćemo do njih doći. Dodatno, cilj ove faze je definisanje ŠTA ćemo analizirati i ZAŠTO nam je to važno, te na koji način planiramo da koristimo ishode analize, tj. zaključke i preporuke.

Kada smo definisali ŠTA ćemo analizirati, određujemo šta će biti predmet analize, koji su nam podaci neophodni, gde ćemo te podatke tražiti i na koji način, koji su nam akteri ključni i u kojoj fazi ćemo ih uključivati/obaveštavati. U Tabeli 1 nalaze se koraci unutar faze A, a potom slede pojašnjenja za svaki pojedinačni korak. Tabela 1 – koraci u fazi A Korak A0. Upoznavanje sa budžetskim procesom A1. Šta ćemo analizirati? A2. Zašto nam je to važno? A3. Kako ćemo koristiti rezultate analize? A4. Šta će biti predmet analize i šta su njeni ciljevi? A5. Plan prikupljanja podataka i određivanje izvora podataka A6. Mapiranje ključnih aktera i određivanje odnosa prema njima

Korak A0 – Upoznavanje sa budžetskim procesom Budžet Republike Srbije donosi se u formi Zakona o budžetu. Budžet AP Vojvodine donosi se u formi Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu. Na lokalnom nivou budžeti se donose u formi Odluke o budžetu. Osnovni dokumenti na lokalnom nivou koji su potrebni da bi se pristupilo planiranju analize budžeta su: Odluka o budžetu, Odluka o rebalansu i Izveštaj o izvršenju budžeta. Naziv dokumenta Šta sadrži?

Odluka o budžetu Plan prihoda i rashoda za jednu kalendarsku godinu, odnosno, koliko sredstava lokalna samouprava planira da prikupi (prihodi), te na šta će utrošiti prikupljena sredstva (rashodi).

Odluka o rebalansu Rebalans beleži promene u odnosu na planirane prihode i rashode tokom godine.

Izveštaj o izvršenju budžeta Govori nam šta je OSTVARENO (na šta su utrošena sredstva) u jednoj kalendarskoj godini. Izveštaj o utrošenim sredstvima govori o STVARNIM prioritetima lokalne samouprave (LS).

8 Primer Odluke o budžetu za 2010. http://www.indjija.net/upload/documents/Odluke/28122009odluka2.pdf Primer Izveštaja o izvršenju za period http://www.indjija.net/upload/documents/Izvrsenje%20oktobar%202010.pdf

Sredstva koja stoje na raspolaganju lokalnim samoupravama su ograničena, i po pravilu, nedovoljna da podmire sve potrebe lokalne zajednice. Postoje opštine u Srbiji koje imaju vrlo skromne budžete. Koliko sredstava lokalna samouprava (LS) sakupi kroz planirane prihode, toliko će sredstava imati na rasplaganju. Ključno pitanje za NVO nije ukupan iznos iako je i on važan, već preraspodela unutar raspoloživih sredstava. Pitamo se koje je PRIORITETE za finansiranje odredila lokalna samouprava, pored onoga što je u obavezi da finansira zakonskim propisima, na koji način su prioriteti definisani i da li su potkrepljeni razvojnim planovima i strategijama, ko su dobitnici a ko gubitnici budžeta.

Da bismo se kao NVO uključili u proces analize budžeta i/ili uticaja na budžetski proces, potrebno je da se uputimo u osnovne informacije u vezi sa postupkom kreiranja i donošenja budžeta (budžetski kalendar), kao i da razumemo sistem jedinstvene budžetske klasifikacije (JBK) na osnovu koje se priprema i izvršava budžet. Razumevanje JBK olakšava „čitanje“ budžeta i analizu. Ono nam, takođe, omogućuje uspešniji dijalog sa Odeljenjima za finansije lokalne samouprave i trezorom, od kojih ćemo tražiti informacije. 1. Postupak pripreme i donošenja budžeta lokalne samouprave:2 • do 15. augusta tekuće godine lokalni organ nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne samouprave • do 15. septembra direktni korisnici sredstava budžeta dostavljaju predlog finansijskog plana • do 15. oktobra lokalni organ nadležan za finansije izrađuje nacrt Odluke o budžetu • do 1. novembra nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog Odluke o budžetu Skupštini lokalne vlasti • do 20. decembra Skupština lokalne vlasti donosi Odluku o budžetu • do 25. decembra lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru Odluku o budžetu lokalne vlasti 2. Budžetska klasifikacija3

• Ekonomska klasifikacija prihoda (iskazuje prihode na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda) • Ekonomska klasifikacija rashoda (iskazuje pojedinačna dobra i usluge, kao i transferna plaćanja) • Organizaciona klasifikacija (iskazuje rashode po korisnicima budžeta sa raspodelom aproprijacija između korisnika) • Funkcionalna klasifikacija (iskazuje rashode po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi) • Programska klasifikacija (iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sredstava) • Klasifikacija prema izvorima prihoda (iskazuje prihode/primanja, rashode/izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava)

2 Prof. dr Mirko Kulić, Javne finansije, 2010. 3 Ibid.

3. NAŠ KALENDAR, ili kada da se kao NVO uključimo Praćenje i analiziranje budžeta kontinuirana je aktivnost i traje tokom cele godine. Ipak, ukoliko analiziramo budžet za prethodnu godinu, onda se, s obzirom na budžetski kalendar i mogućnost dolaska do podataka, preporučuje sledeći kalendar aktivnosti:

A. Planiranje ROB inicijative i prikupljanje podataka

Januar – april

B. Rodna analiza Zaključci i preporuke

April – avgust

D. Lobiranje za usvajanje preporuka i monitoring

Avgust – decembar: lobiranje za promene u narednoj budžetskoj godini Januar – decembar: monitoring sprovođenja preporuka i praćenje trošenja budžeta

Najveći uticaj možemo postići ako damo predloge za promene pre nego što budžetski korisnici sačine inicijalne predloge, ali je moguće uticati i u kasnijim fazama. Sve zavisi od poluga koje planiramo da pokrenemo da bismo izvršili uticaj.

Odakle početi? Da bismo započeli ROB inicijativu potrebno je da sakupimo neophodne dokumente. Na primer, ukoliko želimo da analiziramo kako su sredstva utrošena u prethodnoj godini (na primer, u 2010) prikupićemo sledeće dokumente: Naziv

Napomena

Mogući izvori

ODLUKA O BUDŽETU ZA 2010. godinu

(usvojena u decembru 2009)

Organ LS nadležan za finansije Službeni glasnik LS Internet strana LS

ODLUKA O REBALANSU (najbolje je uzeti poslednju Odluku ili po- Organ LS nadležan za slednje dve Odluke o rebalansu; poslednja finansije je po pravilu iz decembra 2010) Službeni glasnik LS Internet strana LS IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU za 2010.

(obično bude nekoliko godišnje a uoči svakog rebalansa, za analizu nam je potreban poslednji iz decembra, s tim da detaljan izveštaj o izvršenju nekada ne možemo da dobijemo pre aprila sledeće godine. To zavisi od same LS.)

Organ LS nadležan za finansije Službeni glasnik LS Internet strana LS

Pored gore navedenih dokumenata važne su nam usvojene lokalne razvojne strategije i akcioni planovi, koje ćemo takođe prikupiti. Ostale izvore informacija definisaćemo kada odredimo ŠTA ćemo analizirati.

Korak A1 – Šta ćemo analizirati? Kada započinjemo ROB inicijativu, najvažnije pitanje je: ŠTA analizirati? Iako gotovo svako pitanje u nadležnosti lokalne samouprave može da se posmatra i iz ugla rodne ravnopravnosti, nisu sva pitanja jednako važna, tj. jednako prioritetna za žene i za muškarce u lokalnoj zajednici niti će njihovo rešavanje imati jednak uticaj na kvalitet svakodnevnog života žena i muškaraca. Važno je da izaberemo oblast koja je u nadležnosti LS, a koja je od značaja za našu ciljnu grupu, ali i za našu organizaciju jer ROB incijative podrazumevaju dugoročne aktivnosti koje traju više budžetskih godina. Mogućnosti:

1. Opredeliti se za oblast u kojoj smo aktivni kao organizacija i gde dobro poznajemo problem/ potrebe naše ciljne grupe kako bismo utvrdili da li su te potrebe zadovoljene, na koji način i koji su efekti na ciljnu grupu (na primer: zapošljavanje, preduzetništvo, nasilje nad ženama, odlučivanje, obrazovanje, zdravlje, ruralni razvoj, poljoprivreda itd…), ili 2. Opredeliti se za oblast u koju se najviše ulaže ili gde postoji kontinuirano finansiranje od strane lokalne samouprave kako bismo utvrdili da li i žene i muškarci imaju jednake mogućnosti/ koristi od finansiranja (na primer: subvencije za poljoprivredu ili privredu, finansiranje sporta, subvencije u obrazovanju – stipendije itd., socijalne usluge ili jednokratna pomoć za socijalno ugrožene), te koji su efekti na korisnike/korisnice, ili 3. Opredeliti se za opštu analizu budžeta sa ciljem da utvrdimo na koji način se troše sredstva iz lokalnog budžeta, koji su prioriteti vidljivi u budžetu, koliko se izdvaja za koje namene, kojim je strateškim dokumentima podržan budžet, da li je transparentna potrošnja budžeta i proces u kojem se budžet kreira, usvaja i sprovodi, ili 4. Opredeliti se za kombinovanje gore navedenih mogućnosti SAVET Ako prvi put sprovodimo ROB inicijativu, najkorisnije je izabrati jednu oblast koja se finansira većim budžetskim sredstvima, gde postoje konkretni korisnici (npr. subvencije ili neka druga davanja). Prednosti ovog izbora su više resursa usmerenih na jedan konkretan zadatak i dovoljno vremena za prikupljanje podataka, analizu i pripremu zaključaka i preporuka. Dodatna prednost je izbor oblasti u kojoj smo aktivni i dobro poznajemo situaciju. Ukoliko pak ne poznajemo dobro izabranu oblast, angažovaćemo nekoga ko može da nam pomogne (na primer partnerska organizacija ili stručno lice). Odluka da analiziramo sve ili više stavki u budžetu od nas će tražiti više resursa.

Korak A 2. Zašto nam je važno ono što smo izabrali da analiziramo? Zašto je izabrana oblast važna iz ugla rodne ravnopravnosti? Važno je da pojasnimo zašto je određena oblast značajna iz ugla rodne ravnopravnosti i koja ključna pitanja želimo da postavimo. Argumentaciju možemo da pronađemo koristeći dokumente kao što su: Nacionalna Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i pripadajući Akcioni plan. Pored ovih dokumenata koristimo statističke podatke, analize i studije koji nam ukazuju na konkretne probleme sa kojima se suočavaju žene i muškarci, ili na potrebe određenih grupa žena i muškaraca (primer: zaposlenost/nezaposlenost, obrazovanje i izbor zanimanja, socijalna uključenost itd.). Zatim koristimo različite druge publikacije i istraživanja sa rodnom tematikom i oslanjamo se na znanja i iskustva naših organizacija. Zašto je izabrana oblast važna za našu organizaciju?

Da li, i na koji način, ono što ćemo analizirati ima veze sa onim što već radimo kao organizacija? Ili se radi o sasvim novoj oblasti? I jedno i drugo je prihvatljivo, ali je važno da znamo zašto je izabrana određena oblast i da te razloge objasnimo.

KORAK A 3. Kako ćemo koristiti rezultate analize? Odgovor na pitanje kako ćemo koristiti rezultate analize jednako je značajan kao i odgovor na pitanje šta ćemo analizirati i zašto. Po pravilu, u proces analiziranja budžeta ulazimo da bismo sagledali efekte finansiranja na muškarce i žene i da bismo na osnovu zaključaka dali konkretne preporuke. Preporuke mogu da idu u pravcu: • Poboljšanja postojećih programa sa ciljem postizanja ili unapređenja rodne ravnopravnosti • Zadržavanja postojećih programa u obliku u kom se sada sprovode • Ukidanja programa jer ne pokazuju rezultate • Predlaganja novih programa za finansiranje sa ciljem postizanja ili unapređenja rodne ravnopravnosti i rešavanja konkretnih problema u zajednici

Na samom početku najčešće ne možemo da znamo (ili da obrazložimo) koje od navedenih preporuka ćemo predložiti, ali je važno da znamo tj. da odredimo šta ćemo raditi s preporukama kada ih jednom budemo imali. Mogućnosti su: • da lobiramo za izmene ispred naših organizacija, • da formiramo koaliciju sa drugim organizacijama i lobiramo za izmene, ili • da rezultate isporučimo nekoj instituciji/organizaciji bez odgovornosti za dalji ishod Jedan od pristupa može biti i da se analiza sprovodi u saradnji sa institucijom zaduženom za oblast koja nas interesuje (na primer: odeljenje za privredu, ili društvene delatnosti) jer bi se na taj način već u početku osigurao prostor za razmatranje preporuka. Sasvim legitiman pristup je i to da budemo organizacija koja sprovodi nadzor, da sprovodimo analizu samostalno, a razmatranje preporuka osiguravamo putem pritiska (mediji i javnost). Koji god pristup izaberemo, važno je da iskoristimo sve mogućnosti koje su nam na raspolaganju, a naročito mogućnost saradnje s lokalnim mehanizmom za rodnu ravnopravnost. Ova aktivnost može da doprinese i izgradnji kapaciteta te institucije, unapređenju saradnje sa NVO i da značajno olakša dolaženje do podataka, kao i kasnije lobiranje.

SAVET Birajmo onaj pristup koji najviše odgovara situaciji i iskustvima u našoj lokalnoj sredini, kao i našim mogućnostima/resursima.

Korak A4. Šta će biti predmet analize i šta su njeni ciljevi Pošto odredimo ključnu oblast koju ćemo analizirati, potrebno je da odredimo šta će biti PREDMET rodne analize budžeta. To može biti: • ceo budžet lokalne samouprave na koji želimo da primenimo opštu analizu, ili • jedan određeni deo budžeta, na primer: • 481 – Dotacije NVO ili • 620 – Razvoj zajednice, pa unutar toga 42 – Specijalizovane usluge, ili • 490 – Ekonomski poslovi neklasifikovani na drugom mestu, pa unutar toga 451 – Subvencije javnim nefinansijkim preduzećima i organizacijama • 070 – Socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovana na drugom mestu, pa unutar toga 481 – Dotacije-projekti iz oblasti socijalne zaštite, ili • izdvajanja u određenoj oblasti, na primer: interesuje nas koliko LS izdvaja za sport ili socijalnu zaštitu, pa ćemo odgovore na ova pitanja tražiti na više pozicija u budžetu. Napomena: za gore navedene primere šta može biti predmet analize korišćen je Izveštaj o izvršenju za period 1.1.2010.-31.10.2010. Opštine Inđija http://www.indjija.net/upload/documents/Izvrsenje%20oktobar%202010.pdf.

Kada smo odredili PREDMET analize, potrebno je da odredimo CILJEVE, odnosno da odgovorimo na pitanje šta želimo da utvrdimo analizom. Iz ugla rodne ravnopravnosti to su, na primer, sledeći ciljevi: • Da utvrdimo zastupljenost žena i muškaraca (na primer među korisnicima određenih subvencija) odnosno DA LI SU SREDSTVA JEDNAKO DOSTUPNA I JEDNIMA I DRUGIMA • Da utvrdimo na koji način su sredstva i drugi resursi raspoređeni među ženama i muškarcima koji su korisnici određenog programa, • Da utvrdimo koji su efekti utrošenih sredstava u odnosu na planirane ciljeve • Da utvrdimo da li su potrebe ciljne grupe zadovoljene • Da utvrdimo da li su potrebne promene i koje • Da utvrdimo uticaj na rodnu ravnopravnost SAVET Budimo realistični prilikom definisanja ciljeva, tj. vodimo računa o raspoloživim resursima.

Korak A5. Plan prikupljanja podataka i određivanje izvora podataka Kada smo odlučili šta ćemo analizirati, odnosno šta je predmet rodne analize i koji su nam ciljevi, potrebno je da prikupimo podatke. Rodna analiza počiva na podacima koji su razvrstani po polu, i na rodnoj statistici.4 Rodna statistika (S. Nikolin, 2010) • Adekvatno odslikava životne situacije u kojima se nalaze muškarci i žene u svim oblastima odlučivanja i donošenja politika – hvata promene • Podloga je za sistematičnu i redovnu analizu razlika među polovima – hvata probleme • Problemi vezani za rodno zasnovane razlike su svi oni koji u osnovi imaju rodne ili polne razlike između muškaraca i žena. Ova oblast pokriva i interakcije između žena i muškaraca, različite načine na koje oni koriste resurse, njihove aktivnosti, reakcije na promene, na različite intervencije države, okruženje i politike – hvata efekte • Preduslov dobre analize i rodnog budžetiranja – hvata šanse za poboljšanje

Jedan od najvećih izazova koji se postavlja pred svaku ROB inicijativu jeste nepostojanje ili nedostupnost podataka razvrstanih po polu na nivou lokalne samouprave. Ukoliko nemamo broj po polu razvrstanih korisnika finansiranog programa koji je predmet naše analize zapravo ne možemo da sprovedemo rodnu analizu. Budimo spremni da ručno prebrojavamo korisnike i korisnice sa spiskova. Drugog načina često nema. Zato su najčešće ključne preporuke gotovo svake ROB inicijative u Srbiji usmerene na osiguravanje da se na lokalnom nivou prikupljaju i obrađuju podaci razvrstani po polu. U prilog nam ide i član 40 Zakona o ravnopravnosti polova (ovaj član je stupio na snagu u decembru 2010), koji se tiče statističke evidencije i koji glasi: Statistički podaci koji se prikupljaju, evidentiraju i obrađuju na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i u ustanovama i organizacijama koje obavljaju javna ovlašćenja, javnim preduzećima i privrednim društvima, moraju biti iskazani po polu. Statistički podaci iz stava 1. ovog člana sastavni su deo statističkog informacionog sistema Republike Srbije i dostupni su javnosti, u skladu sa zakonom.

4 Dokumenti UN, kao i praksa u zemljama EU ukazuju na to da postoji potreba da se razdvoje termini „statistika razvrstana po polu” i „rodna statistika”, jer nije dovoljno da se postojeći statistički pokazatelji razvrstaju po polu, tako da se prikazuju i za muškarce i za žene, već je potrebno i da ta statistika uvažava različitosti u problemima i izazovima sa kojima se susreću muškarci i žene.

SAVET Najviše ćemo vremena izgubiti ukoliko pomislimo da ćemo „lako“ doći do podataka jer znamo nekog ko radi u instituciji iz koje tražimo podatke. Iako to često pomogne, osigurajmo se i tražimo podatke zvaničnim putem, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Odakle početi? Napravićemo listu dokumenata i druge izvore iz kojih je potrebno da prikupimo podatke koji su nam korisni. U donjoj tabeli nalaze se osnovne polazne informacije koje su nam potrebne bez obzira na to šta je predmet naše analize. Ipak, radi boljeg razumevanja uzmimo da je predmet naše rodne analize izdvajanje lokalne samouprave za subvencije u poljoprivredi. Ovaj pristup pomoći će nam da sagledamo šta je sve potrebno od podataka iz ugla jedne konkretne oblasti. Biće nam od pomoći da primenimo isti princip i u drugim ciljanim tematskim/sektorskim oblastima.

Izvor

Šta tražimo

Dostupnost

Odluka o budžetu za ciljanu godinu

Ukupan iznos budžeta (prihodi i rashodi) Ukupan iznos sredstava planiran za subvencije u poljoprivredi % izdvajanja za poljoprivredu u odnosu na ukupan budžet LS

Lako dostupno (zvanični sajt opštine, Službeni glasnik)

Odluka o rebalansu za ciljanu godinu

Proveravamo da li je došlo do promene, odnosno Lako dostupno (zvanični sajt opštine, Službeni da li je budžet uvećan, umanjen ili je ostao isti glasnik) u odnosu na ono što je planirano, a posebno predmetna stavka

Izveštaj o izvršenju budžeta za ciljanu godinu

Ukupno izvršeno % izvršenja u odnosu na planirano

Srednje dostupno, neke opštine stavljaju ga na svoj sajt, a negde ga treba tražiti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Subanalitičke kartice (detaljniji izvori informacija o tome na koji način su utrošena sredstva unutar budžetskih linija)

Ukupan broj korisnika subvencija po polu Ukupan broj korisnika subvencija po nameni subvencije i po polu Iznos pojedinačne subvencije po korisniku i po polu

Često nedostupno, i potražuje se po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od Uprave/ Odeljenja za trezor pri LS

Odluka/Program/ Akcioni plan LS u oblasti poljoprivrede ili neki drugi dokument na osnovu kojeg LS donosi odluku o nameni sredstava

Upoznajemo se sa ciljevima programa podrške kroz subvencije (namena subvencija, min/max iznosi po nameni...itd.)

Lako dostupno (zvanični sajt opštine, Službeni glasnik) ili u direktnom kontaktu sa Odeljnjem za privredu

Odeljenje za privredu

Broj prijavljenih za subvencije po polu i nameni Broj odobrenih za subvencije po polu i nameni Kriterijumi i način apliciranja Dostupnost informacije o subvencijama i načini obaveštavanja poljoprivrednika/ica Ostale informacije od značaja za analizu

Ukoliko se ove informacije ne nalaze u pomenutim dokumentima možda ćemo morati da se o detaljima informišemo direktno u Odeljenju za privredu

Pored gore navedenih dokumenata u kojima ćemo pronaći osnovne podatke potrebno je da prikupimo statističke podatke iz oblasti koja je predmet naše rodne analize, a koji se odnose na našu opštinu/region. Na primeru poljoprivrede to bi, recimo, bili sledeći podaci: 5

Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava nekomercijalnih i po polu na teritoriji opštine Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava5 komercijalnih i po polu na teritoriji opštine Nosioci poljoprivrednih gazdinstava po polu i starosti na teritoriji opštine Ključne aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji opštine Strateški dokumenti iz oblasti poljoprivrede za našu opštinu/region ukoliko postoje Druge korisne podatke možemo da pronađemo i na web adresi Republičkog zavoda za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0003&izbor=publikacija Na istoj adresi nalazi se i publikacija „Žene i muškarci u Srbiji“, gde postoji značajan broj podataka razvrstanih po polu.

Podatke o našoj ciljnoj grupi možemo da dobijemo iz direktnih istraživanja sprovedenih na ciljanoj teritoriji (analize potreba, ankete itd.). SAVET Ne potcenjujmo vreme potrebno za prikupljanje podataka, važnost ove faze i moguće poteškoće.

5 Bazu podataka o poljoprivrednim gazdinstvima vodi Uprava za trezor pri Ministarstvu finansija i to sektor 4 za javna plaćanja i fiskalnu statistiku. http://www.trezor.gov.rs/organizaciona-struktura-cir.html

Korak A6. Mapiranje ključnih aktera Sledeći korak je mapiranje ključnih aktera i definisanje saradnje sa njima. Neke od aktera smo već prepoznali prilikom izrade plana prikupljanja podataka, ali dobro je da ih sve navedemo na jednom mestu, kao i da navedemo šta očekujemo od njih u ovom procesu i da odredimo ko iz našeg tima komunicira s određenim akterom. Prilikom mapiranja aktera vodimo računa o sva tri osnovna koraka ROB-a jer ćemo u različitim fazama imati potrebu da sarađujemo sa različitim akterima. To mogu biti: državne institucije na svim nivoima, tela lokalne samouprave, odbornici, druge nevladine organizacije, istraživački instituti i fakulteti, mehanizmi za rodnu ravnopravnost, pojedinci (razni stručnjaci/stručnjakinje) i drugi. Da se podsetimo na osnovne korake za koje ćemo mapirati aktere: A Planiranje ROB inicijative i prikupljanje podataka

B Rodna analiza Zaključci i preporuke

C Lobiranje za usvajanje preporuka i monitoring

Radi boljeg pregleda korisno je upisati aktere u sledeću tabelu:

20 Akteri

Naziv faze u kojoj su nam potrebni određeni akteri

Na koji način želimo da ih uključimo

Procena saradnje

Osoba u timu zadužena za kontakt

Od različitih aktera ćemo imati i različita očekivanja. Korisno je u ovoj fazi upoznati ih sa onim što planiramo da radimo kako bismo na vreme znali šta možemo da očekujemo i kako bismo ih na samom početku pridobili za naše ciljeve. Važno je da znamo da ne moraju svi akteri da nam budu jednako naklonjeni, niti će oni to biti. SAVET Važna nam je konstruktivna komunikacija sa akterima ali i nezavisnost organizacije. Između ostalog, uloga NVO jeste i to da nadgleda i kontroliše rad državnih institucija.

Završetak faze A – planiranja i prikupljanja informacija Došli smo i do kraja ove faze. Ako smo se pridržavali svih koraka trebalo bi da (smo):

Kako znamo da smo uspeli/le

✔ Upoznati sa budžetom ciljane lokalne samouprave i lokalnim razvojnim strategijama

Prikupili smo osnovne dokumente (Odluka o budžetu, Odluka o rebalansu, Izveštaj o izvršenju budžeta za ciljanu godinu) Prikupili smo lokalne razvojne strategije i koristićemo ih za naredni korak

✔ Odredili šta ćemo analizirati (predmet analize) i ciljeve analize

Navodimo izabranu mogućnost iz koraka A1 i preciznije definišemo predmet analize, kao i ciljeve

✔ Znamo zašto nam je to važno

Argumentujemo zašto je izabrana oblast važna za našu organizaciju i za oblast rodne ravnopravnosti

✔ Znamo kako ćemo koristiti rezultate analize

Navodimo polazno gledište o tome kako ćemo koristiti rezultate, kao što je navedeno u koraku A3

✔ Imamo plan prikupljanja podataka i određene izvore podataka

Sačinjen plan u pismenoj formi

✔ Mapirali aktere

Napravljena lista aktera za sva 3 osnovna koraka ROB-a prema primeru iz koraka A6

B. Rodna analiza budĹžeta, zakljuÄ?ci i preporuke

B. Rodna analiza budžeta, zaključci i preporuke

Kada smo završili fazu A, možemo da počnemo sa obradom podataka i rodnom analizom. Rodna analiza je metodologija obrade i analize podatka vezanih za pol. Rodna analiza služi za analizu efekata mera i aktivnosti planiranih programima, politikama i projektima na muškarce i žene. Rodna analiza nam pomaže da uočimo rodne obrasce. Uočeni rodni obrazac ne predstavlja uvek i problem, zato je važno da definišemo da li uočeni rodni obrazac predstavlja problem i održava i/ili proizvodi nejednakost i, ako je odgovor potvrdan, na koji način. Šta su uzroci a šta posledice postojećeg stanja?

Da bismo mogli da izvršimo rodnu analizu, moramo da poznajemo, ili da uključimo one koji poznaju, aspekt rodne ravnopravnosti u izabranoj oblasti. Rodno odgovorno budžetiranje nije samo pitanje raspodele sredstava već i zadovoljenja potreba žena i muškaraca s obzirom na aspekt rodne ravnopravnosti. Primere rodnih analiza možemo da pogledamo na sledećim internet stranicama: Priručnici za rodno odgovorno budžetiranje i uvođenje rodnog principa u politike Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/pages/PublikacijeRavnopravnostiPolova.php?DlCat=8

Priručnik o rodnom budžetiranju na lokalnom nivou - Vojvođanski model, kao i primer iz Bačkog Petrovca dostupni su u elektronskom obliku na http://ewa.org.rs/downloads/vodic_unifem.pdf http://ewa.org.rs/downloads/IZVESTAJ_BP_ FINAL_dopuna_KOMPLET.pdf

Rodne analize nastale u okviru projekta “Ženski glas u budžetskoj politici” koji je uz finansijsku podršku UNIFEM-a realizovala nevladina organizacija Asocijacija poslovnih žena (PAŽ) iz Novog Sada dostupne su na http://www.pazns.org/projekti. php?id=26

Pre samog pristupanja analizi potrebno je da u formi koja je pregledna, kratka i razumljiva unesemo obrađene prikupljene podatke. Brojčane podatke uvek prikazujemo u tabeli umesto u tekstu jer je tako preglednije. Primer prikupljenih podataka i njihovo prezentovanje pogledajmo u Prilogu B1. Dodatno možemo koristiti i grafikone. Potom pristupamo analizi. To podrazumeva: • formulisanje zapažanja • formulisanje pretpostavki o uzrocima i posledicama odbacivanje/potvrđivanje odnosa uzroka i posledica • analiza i opis problema (vezano za aspekt rodne ravnopravnosti) • predlog mera za rešavanje uočenog problema sa ciljevima i preporukama Dobijeni podaci nam ne govore mnogo ukoliko ne poznajemo dovoljno potrebe i karakteristike ciljne grupe. Drugim rečima dobijeni podaci će pred nas tek postaviti različita pitanja, među ostalima i najvažnije: ZAŠTO SU PODACI I ODNOSI BAŠ TAKVI KAKVI JESU? U ovoj fazi možda ćemo morati da se vratimo unazad i prikupimo dodatne podatke, odnosno potvrdimo ili odbacimo svoja zapažanja.

Kada je u pitanju evaluacija efekata analizirane budžetske stavke na korisnike i korisnice, značajno nam je održavanje fokus grupa ili pojedinačni intervjui sa korisnicima/cama. Nalaze sa fokus grupa i iz intervjua koristićemo kao dodatnu argumentaciju prilikom analize. Bez obzira na količinu korisnih podataka i informacija koje smo prikupili, važno je da u izveštaj unesemo samo one činjenice za koje imamo dovoljno dobru argumentaciju a koje su vezane za naš PREDMET ANALIZE, CILJEVE i aspekt RODNE RAVNOPRAVNOSTI. Izveštaj o analizi budžetske stavke ne bi trebalo da pređe desetak strana sa svim tabelama i grafikonima, zaključcima i preporukama. Moguće je izraditi više izveštaja, ukoliko nalazi naše analize ukazuju na više različitih stvari.

Sadržaj izveštaja rodne analize kada je predmet analize jedna budžetska stavka:

Naslov:

RODNA ANALIZA budžetske stavke XX, za YY godinu, opštine/grada XY

Uvod

• Predmet analize • Ciljevi rodne analize • Informacije o ciljnoj grupi • Detaljnije informacije i podaci o analiziranoj budžetskoj stavci (ciljevi finansiranja predmetnom stavkom, resursi koji se dobijaju kao rezultat finansiranja, ciljani korisnici/ce)

Nalazi

• Tabela 1 (ukupno planirani iznos za stavku, promene po rebalansu, izvršenje, % izvršenja) • Kratak komentar tabele 1 • Tabela 2 (zastupljenost muškaraca i žena u oblasti koja je predmet finansiranja) • Kratak komentar tabele 2 • Tabela 3 (raspoređenost resursa po aktivnostima, iznosu i polu) • Kratak komentar tabele 3 • Podaci iz drugih izvora relevantni za predmet analize

Razmatranja i zaključci

• Moraju biti argumentovani i potvrđeni podacima • Moraju se bazirati na predstavljenim podacima, tj. ne možemo iznositi zaključke ukoliko nemamo dokaze kojima ćemo ih obrazložiti

Preporuke

• Preporuke mogu biti različitog nivoa opštosti u zavisnosti od predmeta naše analize • Napisaćemo preporuke po različitim nivoima kako bi bilo preglednije • Ukoliko predlažemo konkretna poboljašanja programa, potrebno je da odredimo ciljeve kao i ciljane vrednosti kojima ćemo meriti promenu (na primer povećanje broja korisnica ili sredstava sa 5% na 20%)

Ukoliko sprovodimo rodnu analizu celokupnog budžeta lokalne samouprave iz ugla rodne ravnopravnosti, nećemo moći da prezentujemo i analiziramo sve budžetske stavke detaljno, kao što je gore opisano. U tom slučaju u našem izveštaju odgovaramo na pitanja navedena u tabeli u nastavku.6

6 Preuzeto iz Vodiča za rodno budžetiranje na lokalnom nivou – Vojvođanski model (2008. Blagojević, M, Vladisavljević, A.)

Opšta analiza daje odgovore na sledeća pitanja:

• • • • • • • • • • •

Pogled na budžet iz ugla rodne ravnopravnosti

Koliki je ukupan budžet opštine? Iz kojih izvora su najveći prihodi? Koji su rashodi opštine, odnosno na šta se troši opštinski budžet? Kad se posmatra budžet, koji su prioriteti opštine vidljivi? U odnosu na prethodnu budžetsku godinu, koje su promene u budžetu vidljive? Da li su i u kojoj meri vidljivi prioriteti koji su definisani lokalnim strategijama? Da li su odvojena sredstva za implementaciju mera i programa definisanih strateškim dokumentima opštine? Da li su u budžetu odvojena sredstva za rešavanje specifičnih problema opštine? Koji su to problemi koje je opština prepoznala (npr. infrastrukturni, zapošljavanje, socijalni) Da li su u budžetu odvojena sredstva za sprovođenje programa koji imaju za cilj da reše te identifikovane probleme? Da li u praksi postoji mogućnost uticaja na kreiranje budžeta? I ako postoji, kojim putem?

• Da li se i na koji način u već postavljenim prioritetima za finansiranje odražavaju potrebe žena i muškaraca? • Da li žene i muškarci imaju različite potrebe i prioritete u lokalnoj zajednici i, ako je tako, kako se oni vide u procesu planiranja budžeta? • Da li žene ravnopravno učestvuju u odlučivanju o budžetu? • Da li se u budžetu nalaze sredstva odvojena za oblast rodne ravnopravnosti, gde tačno u budžetu i u kom iznosu? • Da li preko linije 481 Opština finansira i NVO aktivne na polju rodne ravnopravnosti, koliko i za koje aktivnosti?

Pisanje praktičnih preporuka Analize budžeta koje radimo trebalo bi da imaju konkretne i praktične preporuke. Potrebno je da posvetimo dovoljno vremena izradi preporuka kako bismo mogli da uspešno lobiramo za izmene u sledećoj budžetskoj godini. Preporuke bi trebalo da budu vrlo konkretne, ostvarljive i merljive. Trebalo bi da obuhvate ŠTA treba da se radi i zašto, KO to treba da uradi i KAKO, tj. na koji način da se to sprovede.

Preporuka koja se odnosi na konkretan problem, za čije se rešavanje traže sredstva iz budžeta, a kojim se lokalna zajednica ne bavi, trebalo bi da sadrži sledeće elemente: Opis problema Definisanje prioriteta Mera/program/politika za rešavanje problema Akteri u sprovođenju mere/politike Očekivani rezultati Alokacija sredstava u budžetu/uključivanje u budžet Argumentacija o koristima za lokalnu samoupravu za predloženu alokaciju Preporuke za urodnjavanje stavki koje već postoje u budžetu sadržaće sledeće elemente: Rezultat rodne analize, tj. zaključci o efektima koje analizirana alokacija ima na žene i muškarce, a koji su posledice postojećeg stanja, na kvalitet svakodnevnog života za žene i muškarce iz ugla rodne ravnopravnosti, kao i na samu lokalnu zajednicu (pristup servisima, resursima, zadovoljenje potreba, razvoj itd.).

Konkretna ciljana preporuka za promenu sa objašnjenjem efekta predložene promene na položaj žena/muškaraca, kao i koristi za samu lokalnu zajednicu

PRILOG B1 Za subvencije u poljoprivredi prema Odluci o budžetu za 2009. godinu grada Užice bilo je planirano 13.000.000 dinara, što predstavlja 0,86 % učešća u ukupnim budžetskim sredstvima. Procenat izvršenja iznosi 57,9%, odnosno 7.530.518,88 dinara. Tabela 1. Prikaz namene sredstava* Planirano

Izvršeno

% izvršenja

Broj domaćinstava

Stočarstvo

4.800.000

1.943.998

40,5%

700

Ruralni razvoj

2.400.000

78.000

3,2%

Voćarstvo

2.100.000

2.090.000

99,5%

Ratarstvo

1.900.000

1.782.000

93,7%

100

Pčelarstvo

300.000

100%

122

Pos. sajmovima

300.000

268.521

99,5%

232 učesnika

1.200.000

100%

13.000.000

7.530.519

57,9%

936 domaćinstava

Polj. st.službe Ukupno

Tabela 2. Zastupljenost žena i muškaraca korisnika subvencija u poljoprivredi Ukupno

Muškarci

Žene

Procenat žena

3.781

2.805

976

25,8%

Ukupno prijavljenih za subvencije u stočarstvu

700

Ukupno prijavljenih za subvencije u voćarstvu

Ukupno prijavljenih za subvencije u ratarstvu

100

18%

Ukupno prijavljenih za subvencije u pčelarstvu

122

120

1,6%

Ukupan broj prijavljenih za subvencije

936

916

2,1%

Ukupan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Užice (podaci Uprave za trezor)

* Iznosi u tabelama su zaokruženi.

Tabela 3. Opredeljeni resursi, prema polu Resursi su novčana i nenovčana sredstva, kao i savetovanja ili bilo koje druge aktivnosti koje su predmet finansiranja. UKUPNO ODOBRENE SUBVENCIJE

Ukupan broj odobrenja

Muškarci

Ukupno odobrenih subvencija u stočarstvu

700

Ukupno odobrenih subvencija u voćarstvu

Ukupno odobrenih subvencija u ratarstvu

100

18%

Ukupno odobrenih subvencija u pčelarstvu

122

120

1,6%

Ukupan broj odobrenih subvencija

936

916

2,1%

ODOBRENI IZNOSI SUBVENCIJA

Ukupno RSD

Muškarci

Odoboreni iznosi subvencija u stočarstvu

1.943.997

Odoboreni iznosi subvencija u voćarstvu

2.090.000

Odoboreni iznosi subvencija u ratarstvu

1.782.000

1.461.240

320.760

18%

300.000

295.082

4.918

1,6%

6.115.997

5.790.319

325.678

5,3%

Ukupno učesnika

Muškarci

181

167

7,7%

4,9%

Odoboreni iznosi subvencija u pčelarstvu Ukupan iznos odobrenih subvencija OSTALO Posete sajmovima, sajam u Novom Sadu Posete sajmovima, sajam u Beogradu Ukupan iznos utrošenih sredstava za sajmove

268.521

Ukupan iznos za rad stručne službe Moravica

1.200.000

Ukupno potrošeno od strane kancelarije za ruralni razvoj UKUPNO UTROŠENO SREDSTAVA SA BUDŽETSKE LINIJE: Subvencije u poljoprivredi % utrošenih u odnosu na sredstva planirana budžetom

78.000 7.530.519

57,9%

Žene Procenat žena

C. Lobiranje za usvajanje preporuka i monitoring

Došli smo kraja jedne važne celine, završili smo rodnu analizu, pripremili izveštaj i konkretne praktične preporuke. Koliko god bilo korisno ono što je urađeno, to ne znači da će nadležni u oblasti koja je bila predmet naše analize odmah preduzeti sve aktivnosti da naše preporuke usvoje. Niti da će usvojene preporuke biti realizovane. Zato je važno da istrajemo tako što ćemo se angažovati na lobiranju da se preporuke usvoje i pratiti njihovo sprovođenje.

SAVET Preduslov uspešnog rada na ROB inicijativama je znanje i iskustvo u lobiranju, monitoringu i evaluaciji, a u tome kao NVO imamo znanja i iskustva. Ako procenimo da nam to nije dovoljno, planirajmo da dodatno pojačamo naše kapacitete u ovim oblastima.

C 1 – Lobiranje za usvajanje preporuka Sada će nam najviše koristiti – iz naše faze planiranja – korak A 3, gde smo odredili NA KOJI NAČIN ćemo koristiti rezultate analize, kao i korak A 6, gde smo mapirali aktere i našu saradnju sa njima. Ukoliko to nismo učinili u fazi planiranja, ostaje nam da sada to uradimo. Dakle, možda ćemo: • da lobiramo za izmene samo ispred naše organizacije, • da formiramo koaliciju sa drugim organizacijama, ili • da rezultate isporučimo nekoj instituciji/organizaciji bez odgovornosti za dalji ishod U zavisnosti od našeg izbora, opredelićemo se za naredne aktivnosti. Potrebno je da izradimo kratak akcioni plan o tome kako ćemo uticati na promenu, tj. na usvajanje naših preporuka nastalih kao rezultat analize: Cilj Ciljne grupe (donosioci odluka, saveznici, protivnici)

Komunikacija prema ciljnim grupama i ključne poruke Aktivnosti Očekivani rezultati Rokovi Primeri mogućih aktivnosti lobiranja: direktna komunikacija sa donosiocima odluka (slanje dopisa, okrugli stolovi, prezentacije, sastanci), uključivanje javnosti i pritisak putem medija (kampanje, pres konferencije) i dr. SAVET Različiti su pristupi od jedne do druge lokalne samouprave. Izaberimo ono što možemo da sprovedemo i što će, po našem iskustvu, imati uticaja i proizvesti željenu promenu.

C 2 – Monitoring Rad na ROB incijativama predstavlja jedan složen sistem monitoringa sprovođenja politika, odnosno praćenja realizacije sredstava iz budžeta iz ugla rodne ravnopravnosti i analize efekata trošenja tih sredstava. Monitoring u kontekstu konkretne ROB inicijative služi nam pre svega da bismo dalje pratili svoje aktivnosti i utvrdili šta se događa s preporukama nastalim kao rezultat rodne analize. Takođe, monitoring nam pomaže da pri tom imamo dovoljno informacija kako bismo ocenili koliko imamo uspeha, što nam pomaže da revidiramo pristup i/ili unapredimo neki segment sopstvenog rada. Šta ćemo sve pratiti u kontekstu naše ROB incijative? Pratićemo: • da li se, i na koji način, realizuju preporuke koje su usvojene na osnovu rodne analize,

• realizaciju budžetske stavke za koju smo radili rodnu analizu, uz analizu efekata realizovanih preporuka (i primenu nalaza na sledeću budžetsku godinu i novi ciklus) Dalje, monitoringom budžeta možemo pratiti različite faze u ostvarivanju cilja, npr. uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za jačanje rodne ravnopravnosti: Faza u monitoringu

Pitanja na koja tražimo odgovore

Pripremna ili početna faza

Da li postoji stavka u budžetu za lokalno telo za rodnu ravnopravnost?

Finansijski monitoring

Da li su planirana sredstva u skladu sa deklarisanim ciljem/strategijom i da li su odobrena sredstva bila dostupna na vreme?

Fizički monitoring

Da li su sredstva namenski utrošena? Da li su poštovane zakonske procedure? Javne nabavke?

Monitoring odnosa između uloženog i dobijenog

Da li je sistem/mehanizam efikasan i da li generiše dovoljnu vrednost za uloženi novac?

Za nas je ključno pitanje: DA LI JE, KAO REZULTAT RODNE ANALIZE, tj. usvojenih preporuka unapređena rodna ravnopravnost i poboljšan kvalitet svakodnevnog života žena i muškaraca, i čime to možemo da potvrdimo? Praksa kreiranja, usvajanja i izvršenja budžeta ne može da se promeni tokom jedne budžetske godine, već je to pre proces koji će trajati i više godina i zavisiti od više faktora, a ne samo od naše aktivnosti. Ti faktori su, na primer: zakonska regulativa u oblasti budžetske politike, prelazak na programsko planiranje budžeta, kapaciteti lokalne samouprave za analizu, fiskalna kontrola, politički odnosi i pritisci itd. Zato je važno da na samom početku isplaniramo i monitoring aktivnosti koje pokrivaju period od bar tri godine (godina u kojoj radimo rodnu analizu, godina u kojoj lobiramo za izmene i pratimo realizaciju i godina u kojoj ocenjujemo efekte promena). Transparentnost procesa u kojem se odvija planiranje i sprovođenje budžeta predstavlja sastavni deo našeg monitoringa. Budžetski ciklus, a samim tim i naša aktivnost praćenja ne prestaju, i u te procese možemo da se uključimo u svakom trenutku. Odluku o tome donosi naša organizacija.

Monitoring je naš najveći saveznik i naš najvažniji posao. Stvarni prioriteti vidljivi su najbolje u budžetu i tu se nalaze najjasniji dokazi o eventualnom jazu između deklarativnih i stvarnih prioriteta. Kada se ovim poslom bavimo više godina, onda se u budžetu jasno vide trendovi – rast, smanjenje, očuvanje stanja i odnosi snaga – kao i smer i intenzitet promene u oblasti koju pratimo u odnosu na druge oblasti i na opšte trendove. Iz dosadašnjeg iskustva rada na rodnobudžetskim incijativama u Srbiji možemo da primetimo da su stvarni prioriteti vidljivi samo u budžetu jer ono što se nalazi u budžetu najčešće nije definisano strateškim dokumentima, i obrnuto. To znači da naši napori da nešto promenimo tako što ćemo predlagati mere u strategijama i akcionim planovima bar zasad često ostaju samo slovo na papiru. Naši će ciljevi, dakle, pored praćenja trošenja sredstava u budžetu, biti i vršenje pritiska da se ono što je usvojeno kao neka razvojna politika i sprovede, tako što će se za to odvojiti i sredstva u budžetu.

Kao NVO, kroz proces monitoringa zalagaćemo se za politike kreirane na činjenicama i za proces donošenja i sprovođenja politika i budžeta koji podrazumeva jasnu i logičnu vezu između potreba/prioriteta i budžeta.

POTREBE

PRIORITETI

POLITIKE

(programi i mere)

BUDŽET

Rezultati naše ROB inicijative mogu biti: bolje uočavanje potreba žena i muškaraca, redefinisanje prioriteta, kreiranje politika, programa i mera koji će se finansirati iz lokalnih budžeta.

Rezultat koji postižemo monitoringom jeste kontinuirano praćenje efekata i, shodno tome, mogućnost za stalno unapređivanje, čiji je cilj efikasnije i efektivnije trošenje sredstava iz budžeta, tj. promovisanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, zadovoljenje potreba žena i muškaraca u lokalnoj zajednici i poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života, što je ujedno i cilj lokalnih razvojnih politika. Iz ovoga sledi da bi praćenje izvršenja budžeta i sprovođenja politika trebalo da postane stalna praksa NVO na lokalnom nivou. Samo na taj način, uz pritisak javnosti i čvrste argumente moguće je uspostaviti kontrolu nad trošenjem javnog novca, tj. novca građana i građanki, kao i omogućiti da se potrebe različitih ciljnih grupa zadovolje na adekvatan način. Uvođenje prakse rodno odgovornog budžetiranja ne može da se odvoji od ovog procesa jer je njegov sastavni deo.

Koje koristi ROB obezbeđuje organizacijama civilnog društva? Organizacije • jačaju svoje učešće u kreiranju politika ili uticaj na taj proces; • osnažuju svoje kapacitete za javno zagovaranje i monitoring jačanjem svoje baze znanja; • prikupljaju dokaze na osnovu kojih mogu da se suprotstave diskriminaciji, neefikasnosti i korupciji; • analiziraju podatke na osnovu kojih mogu da predlože suštinske promene ili poboljšanja politika; • uspevaju u onome u čemu je inače najteže ostvariti uspeh • uspostavljaju kritičan odnos prema lokalnoj samoupravi bez kog nema odgovorne vlade ni odgovornih vršilaca vlasti; • prepoznaju potrebe marginalizovanih, siromašnih, zapostavljenih i diskriminisanih pojedinaca i grupa i pomažu sistemu da ih ugleda i uvaži Koje koristi ROB obezbeđuje lokalnim samoupravama?

• • • • • • •

promovisanje politika rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti efektivnije trošenje resursa poboljšanje javnih servisa transparentnost doprinos lokalnom socio-ekonomskom razvoju postizanje boljih rezultata konkretnih politika kroz bolje targetiranje usklađivanje s politikama i preporukama EU, kao i s preporukama UN (Pekinška deklaracija, CEDAW)

Dakle, monitoring istovremeno prati dva aspekta kvaliteta lokalne samouprave: upravljanje i raspolaganje sredstvima, tj. menadžment i odgovornost (dobro upravljanje). Ugrađena nepravda u procesu jeste to što su, za kvalitetan monitoring i analizu, potrebni dobri, dostupni i kontinuirani podaci. Neretko su nedostupni baš oni podaci koji su nama potrebni jer se ne prikupljaju ili ne razvrstavaju na taj način, ili su neredovno dostupni iako za takve prepreke nema zakonskog a ni logičnog opravdanja. Ili ti podaci, po nečijem sudu, nisu dovoljno važni da bi zaposleni u javnoj ustanovi na njih trošili vreme.

Zapravo, teškoće u prikupljanju podataka služe kao filteri koji propuštaju samo one koji su stvarno rešeni da stvar isteraju do kraja. Kada je politika promišljena, legalna, usklađena sa zakonom i rešena da doprinese razvoju, ona je transparentna. Inicijative koje se bave monitoringom budžeta u želji da koriguju kurs politike ponekad završavaju u borbi protiv korupcije i suočavanju sa sistemskim problemima. Bez efikasnog monitoringa budžeta nema efikasne vlasti.