Filip Flash Ištvanović

Koliko imao sam tih pretrcanih koraka?! Koliko imao sam borbi bez i jednog poraza?! Koliko imao sam drugova kad sam ostao sam?! Koliko puta uplasen a pobedio sam strah?! Svaki neuspeli korak znacio je nova borba, da slomim granicu bola da imam pobednicki odraz. I kad pekle su me oci, nisam video od znoja, dao sve sam od sebe samo da ne vidim poraz! Mozda nisam imao talenat ali imao sam srce, pored srca nesto sveto za sta spreman sam da umrem. Mnogi juce su mi rekli da ne mogu da uspem, hvala svima na savetu, uvek vise me gurne! Kada je bolelo nisam hteo da stanem. Kad nisam mogao, ja gurao sam dalje. Nekad se bojao, ali skupio sam snage da kezem sebi to strah je, ja ne cu da padnem. I sunce sija da mi osvetli obraz, i kisa pada da me probudi iz sna, i vetar duva da bih stavio gard, da bi ostao jak i pobedio strah. A sta je strah? Opravdanje za slabe. A sta je hrabrost? Uteha za jake. Ja cesto sam strahom pobedjivao jace, otisao sam iznad, sada istine se plase. I vidi svaki suter da postajem sve bol