godina I
januar 2012
broj 10
Tema broja: MALO KLOT, MALO FRKET
Putovanja: Skijanje u Francuskoj
SADRŽAJ str 2 - UVOD Reč urednice str 4 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Skijanje u Francuskoj str 11 - UREDJENJE PROSTORA Tapete, ponovo na našim zidovima str 19- ŠTA JE IN Džemperi i štrikani detalji str 23 - ŽIVELI! Pivo, i zašto ga volimo str 27 - MODNI DETALJI Noge u najlon čarapama str 33 - ŽIVETI ŽIVOT Upravljanje stresom str 39 - MAKE UP Dnevna šminka str 43 - ZANIMLJIVOSTI Šta niste znali o serji PRIJATELJI str 45 - SAVETI Nega dečije kose str 50 - RECEPT Posle praznika str 51 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima str 52 - KUTAK ZA VAS Poezija Dragice Savić
Poštovana urednice, želim da se Vama i Vašim saradnicama zahvalim na korisnim informacijama koje dobijamo u magazinu FRAJLA iz broja u broj, a posebno na savetima o izboru garderobe za nas, kako ste nas Vi nazvali, XXL lepotice. Već duže vreme se borim sa viškom kilograma i isto toliko dugo ne smatram sebe lepoticom. Pošto ne mogu da obučem ono što bih volela, oblačim ono što mogu, a to su uglavnom trenerke i slične bezoblične stvari. Takođe sam prestala da se šminkam i vodim računa o frizuri, jer sam postala ubeđena da ne mogu dobro da izgledam, ma šta radila. Možete li da zamislite iznenađenje moje porodice i prijatelja kada sam se pojavila na Božićnoj večeri kod svojih roditelja našminkana, ofarbane i isfenirane kose, u haljini sličnoj onima koje ste objavili u prethodnom broju!? I sama se još uvek iznenađujem kada se u prolazu pogledam u ogledalo, ali rešila sam da uprkos svojim kilogramima ne dozvolim više sebi da izgledam zapušteno, i to zahvaljujući Vama i tekstu koji ste objavili. HVALA VAM! D.B. Kovačica www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 10, januar 2012
Reč urednice... Drage čitateljke,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Pošto smo se tokom praznika odmorili (ili umorili!?), zagazili smo u januar, baš onako, duboko. Kažu da je januar najdepresivniji mesec u godini, jer obično za prethodne praznike potrošimo sav novac, pa nam onda početak godine izgleda crno. Iako smo zemlja čiji se stanovnici ne mogu pohvaliti dubinom novčanika (mislim na nas, obične smrtnike), mislim da je januar u Srbiji ipak veseliji nego u ostalim zemljama. Pa pomislite samo, kad ceo svet proslavi Božić i Novu godinu, mi tek onda počinjemo! Družimo se sa prijateljima i porodicom, pa još ako radimo u firmi gde vole da spajaju neradne dane - gde nam je kraj! Da bi smo vam ovaj januar učinili još lepšim, u novom broju magazina FRAJLA pričaćemo o zimovanju u Francuskoj, o tome zašto volimo pivo, zašto su ženske noge senzualnije u najlon čarapama, koji su trendovi u šminkanju, kako su se tapete na mala vrata vratile na naše zidove, i kako da živimo sa svakodnevnim stresom! Uživajte! januar 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE
POJAVI SE NA NASLOVNOJ STRANI I OSVOJI VREDNE NAGRADE ! ! ! Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla Mg
Skijanje u Francuskoj S
kijanje je sport koji ima izuzetno pozitivan efekat ne samo na telo već i na celokupno psiho-fizičko stanje organizma. Ako ste u mogućnosti, svakako iskoristite priliku da ove zime otputujete na planinu i oprobate se na skijama.
P
oslednjih godina u našim turističkim agencijama sve je više ponuda za skijališta koja kod nas nisu baš bila preterano popularna - za Francusku. Malo smo se raspitali, i evo nekoliko zanimljivih destinacija na kojima možete da uživate na skijama, sankama ili snoubordovima. Imajući u vidu i povoljne cene, pročitajte sledeće redove ako planirate zimovanje.
L
ess 3 Vallees (Tri doline) je alpski raj i jedno od najelitnijih evropskih skijališta u jugoistočnoj Francuskoj, u provinciji Savoji, sa više od 600 kilometara uređenih terena. Ljubitelji skijanja imaju na raspolaganju 430 staza sa 1300 topova koje se 25 planinskih vrhova povezuju 200 ski-liftova,od 1.300 do 3.250 metara nadmorske visine. Za jedan sat mogu da prevezu skoro 300.000 ljudi i saobraćaju između svih osam naselja i 13 ski-centara. Tu je i šest glečera iznad 3.000 metara, pa na njima skijaška sezona praktično traje čitave godine.
S
kijalište je udaljeno od Beograda oko 1400 km, a putuje se preko Milana, Torina ka tunelu Frejus, Orelle-a i dalje prema dolini u koju želite da se uputite. Put se završava u u trećoj i najvećoj dolini Bellville i najpoznatijem mestu ovog skijališta, Val Thorensu. Na Tri doline izgrađeno je ukupno 8 turističkih mesta koja su među sobom vrlo dobro povezana putevima a pogotovo sa ski stazama.
januar 2012
6
K
ao rezultat trenda povezvanjanja ski centara u jedan izuzetno veliki skijaški sistem, trenda koji pogotovo vlada u Francuskoj, u srcu Savoia, nastao je Paradiski, sistem koji povezuje 3 skijaška područja: La Plagne, Peisey-Vallandry i Les Arcs. aktički skijalište je nastalo 2003 godine kada su La Plagne i Les Arcs povezani žičarom Vanoise Express jednom od najvećih i najmodernijih žičara. U pitanju je jedinstvena na svetu double-decker gondola, kapaciteta od čak 200 ljudi, koja u 4 minuta vožnje premošćuje 1800m, brzinom od 12.5 m/s. Velelepni pogled iz gondole na Ponthurin dolinu sa 380 m visine, čak i one najravnodušnije ostaviće bez daha. ledano po broju i kilometrima međusobno povezanih skijaških staza, Paradiski (239 staza, 425 km) danas važi kao jedno od tri najveća skijaških domena u Francuskoj, odmah uz Tri Doline (338 staza, 600 km) i Portes du Soleil (288 staza, 550 km). aradiski je zaista ogromna skijaška regija, tako da će iskusnijim i tehnički zahtjevnijim skijašima i snowboarderima predstavljati pravi izazov. Sama skijaška oblast se proteže od 1200 do 3250 mnv, sa ukupnim fondom od 239 (425 km) skijaških staza, od čega su 29 crne, 66 crvene, 133 plave i 12 zelene kategorije. Širok spektar staza raznovrsnih karakteristika, omogućava da na ovom skijalištu mogu uživati svi, od apsolutnih početnika pa do tehnički najnaprednijih skijaša i snowboardera. Kada je u pitanju infrastruktura i popratni sadržaji, Paradiski ostavlja utisak modernog i odlično opremljenog skijališta.
F
G P
S
a najvišeg vrha ski centra Sistron koji se nalazi na visini od 2603 m se kada je dovoljno vedro može videti Sredozemno more. Zahvaljujući ovako povoljnom geografskom položaju Izola se može pohvaliti obimnom količinom snega tokom zime i velikim brojem sunčanih dana.
S
ki centar Isola2000 poseduje 120 kilometara uređenih ski staza, od kojih je 90 km pokriveno sa preko 210 ski topova, što omogućava da ski-sezona traje od početka decembra do kraja aprila. Skijalište sadrži 42 stazu od kojih 3 crne, 11 crvenih, 21 plavu i 7 zelenih. Zajedno sa ski centrom Auron, koji se nalazi na svega 39 km dobrog puta, omogućava skijašma ukupno 255 kilometara ski staza. Za oba ski centra važi jedinstven ski pas.
tekst preuzet sa www.radostizlatibora.com/kod/
januar 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
FALL RULES
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
TAPETE, povratak eleganciji Dizajn tapeta danas je prefinjeniji nego ikad. Uzorci i boje na njima dolaze u najrazličitijim kombinacijama. Ako mislite da su tapete retro stil i vraćanje u prošlost varate se, jer danas tapetama možete na lak način da postignete da prostor izgleda moderno i ekskluzivno.
Trendovi u dizajnu enterijera se menjaju, dolaze neki novi, ali istovremeno se vraćaju i stari. Današnja popularnost art deco stila vratila je tapete u modu. One sada vrlo često dolaze u kombinaciji sa minimalističkim prostorima. Nekada su se tapetama oblagali celi zidovi. Danas je dovoljno samo jedan zid. Zbog ukrasnih elemenata na današnjim tapetama, one su ukras sam za sebe, koji ispunjava i ulepšava prostor. U tako ukrašenom prostoru, čak i slika na zidu je suvišna. Danas su se mnogi moderni enterijeri okrenuli tapetama. Sa upotrebom tapeta treba biti pažljiv. Dovoljno je da samo jedan zid oblepite nekom tapetom krupnog dezena, a ostale zidove obojite jednom od nijansi koje se pojavljuju na tapeti. Na primer ako su motiv tapete lila cvetovi na beloj podlozi, ostali zidovi neka budu beli. Ako su motivi beli krugovi na lila podlozi, za okolne zidove upotrebite lila boju nekoliko nijansi svetliju nego na tapeti. Pri ovom kombinovanju treba biti pažljiv i posebno izabrati boju zidova naspram tapeta, koja će biti neutralna, jedna od nijansi sa tapete, jer su tapete same po sebi upadljive i dominantne.
januar 2012
12
Osnovne papirne tapete su glatke i postavljaju se kako bi se obezbedila glatka površina. Po potrebi ova vrsta tapeta mogu da se boje, ne mogu da se peru, pa nisu prikladne za kuhinje, dečje sobe i hodnike. Perive papirne tapete zgodne su za kupatila i kuhinje jer su zaštićene providnom folijom, ali se upravo zbog toga i teže uklapaju. Reljefne papirne tapete su prikladne za oštećene zidove, lako se lepe jer se ne rastežu, a mogu da se boje disperzionim bojama.
Plastične tapete su pogodne za kuhinje, kupatila i dečje sobe, lako se čiste, mogu čak i da se ribaju. Tapete od tkanina veoma su raskošne, na zidove se lepe i pričvršćuju okvirima. Tapete od staklenih vlakana, napravljene od prirodnih materijala kao što su kvarcno staklo, soda, kreč i dolomit. One su otporne na prašinu, a mogu se i prati. Lako su prilagodljive, tako da se mogu postavljati na gotovo sve površine. Ne trule i otporne su na vlagu. Tečne tekstilne tapete, koje pored funkcije toplog izolatora poboljšavaju i akustiku prostorija. Dobro prijanjaju na sve podloge. Lako se čiste, a njihova prednost je što se nanose na zid valjkom. Foto tapete su definitivno nešto što prati postojeće trendove. Slike iz prirode, umetničke slike, dečji motivi, životinje i slično, različitih dimenzija, mogu se svakako naći u vašem ambijentu.
januar 2012
14
Na našem tržištu može se naći većina pomenutih vrsta, a koju boju, oblik i vrstu tapeta ćete odabrati najpre zavisi od prostora koji želite da promenite ili obnovite.
Tekst napisao IvanPetrović, preuzeto sa www.molerskiradovi.co.rs
Najbolje rešenje za Vaš dimnjak
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
malo klot, malo frket
A
ko želite da ove zime budete trendi, nikako nemojte zaobići džempere, prsluke i vunene haljine. Da, štrikano je ponovo u modi, i to ne samo na modnim pistama, već i na našim ulicama. Ako ste poslušale savet svojih baka i naučile kako se kombinuju klot i frket, možete i same da napravite neki zanimljiv i pre svega originalni komad odeće za ovu zimu.
O
vaj novi / stari modni trend vratio je u naše ormare sve one fine, meke i tople vunene stvari, koje sem što nas greju, mogu da izgledaju vrlo elegantno, ali i sexy.
K
ratki bolero džemperići neizostavni su bilo da je u pitanju svakodnevna kombinacija, ili nešto elegantije. Možete ga poneti preko bodi majice uz džins, ali i sa večernjom haljinom.
D
žemperi su se vratili na velika vrata i nosimo ih sa pantalonama, suknjama ili helankama ako su odgovarajuće dužine. Ono što je donekle novo je da se sem standardnih džempera i prsluka, sada nosi i nešto između, što bi se najlakše opisalo kao džemper sa kratkim rukavima.
januar 2012
20
Š
trikane stvari ove sezone, osim što se izrađuju u kombinacijama boja, rade se i u kombinacijama materijala. Tako možete poneti džemper koji ima čipkane detalje, perlice i štras, ali i delove od veštačke kože i krzna.
U
kombinaciji sa zanimljivim nakitom, kapom, šalom ili šeširom, vaš džemper menja namenu i može se nositi u različitim prilikama.
D
a sa džemperom nećete pogrešiti ove zime, dokazuje i novost iz Pariza, gde je čuveni modni stilista Žerar Darel u svoju kolekciju za 2011/12 uvrstio repliku džempera koju je u filmu “Hajde da se volimo” davne 1960. nosila najslavnija plavuša, Merilin Monro.
januar 2012
22
CHEERS!
P
ivo je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića. Tokom 1985. ekipa Škotskog narodnog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od hebridskih ostrva, posudu od terakote s nepoznatim sastojcima, iz neolitskog doba. Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo, koje se dobijalo od zobi, ječma, meda i paprati.
O
vo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Proizvodilo se od ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi dodavali su mu razne začine i med. Današnji glavni sastojak, hmelj, počeo se koristiti tek u 13. veku. januar 2012
24
Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina p.n.e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odande se proizvodnja piva prenela u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Egipćani su poznavali proizvodnju piva već 2000 godina p.n.e., a Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje piva, za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostale evropske zemlje. U to vreme pivo se proizvodilo od šećera, ali bez hmelja, tako da je dobijeni proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavali različite trave - pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva. Najvažniji tehnički pronalazak predstavlja pronalazak rashladnih uređaja. Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. veku, stvorene su pretpostavke za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike pivare.
Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo. Takva čaša služi kao izolator od spoljne temperature. Zbog toga su krigle vrlo popularne, jer imaju debelo staklo i vrlo dugo mogu održati optimalnu temperaturu. Osim krigli koriste se i čaše sa “stalkom” jer sprečavaju da ruka, koja drži čašu, greje pivo. Takve čaše se hvataju za stalak, a ne za telo. U svakom slučaju, i krigla i čaša moraju biti dovoljno velike da može stati celo pivo iz boce, zajedno sa penom. Mnogi ne vole penu tako da pivo sipaju duž brida čaše. Pena je posebno važna i naročito utiče na opšti utisak o nekom pivu. Onemogućava zagrevanje piva i nalazi se kao izolator između piva i spoljne okoline, te pivu daje neophodnu gorčinu, ukus pivskog kvasca i miris.
Važan je i oblik čaše koji mora biti prilagođen vrsti piva. Pijete li “lager” pivo, koje se pije brzo i ima manji postotak alkohola, ono se toči u kruškoliku čašu bez dugačke nogice. Kako se brzo pije, ono ne stigne da se ugreje. Nasuprot tome, posebna, sortna piva toče se u čaše tipa pehara, s dužom nogicom. Ona su, naime, jača, polako se pijuckaju jer sadrže veći postotak alkohola, a duža nogica omogućuje da ne zagrevamo pivo držeći rukom čašu. Danas se pivske čaše izrađuju isključivo od stakla. Ranije se pivo pilo iz volujskih rogova, iz pehara od metala ili kamena, iz posuda koje su pravljene od drvenih daščica ili od drveta na neki drugi način, i najčešće od terakote. Krigle su, u to vreme, često imale poklopac koji je štitio pivo od muva, koje su se rojile u pivnicama. januar 2012
26
Duge noge i najlon Ä?arape
O
d svog nastanka do danas, ženske hulahop čarape, koje se koriste već više od 70 godina znatno su izmenjene, ojačane i usavršene. Odavno su više od modnog detalja i dosta otkrivaju o ličnosti koja ih nosi. Napredak u tehnologiji i promene modnih trendova vide se u ogromnom izboru modela: od tankih, gotovo providnih, preko mrežastih, čarapa koje oblikuju figuru, čarapa sa različitim stepenom kompresije za zatezanje nogu i stomaka ili podizanje donjeg dela leđa, ili onih sa anticelulit efektom, sve do zimskih grilonki.
januar 2012
26
I
storija čarapa duga je i bogata. Prvi pleteni primerci nađeni su u faraonskim grobnicama u starom Egiptu. Kada je tačno nastala tehnika pletenja i kakav je njen razvojni put, nije poznato, jer tekstil podleže zubu vremena. Veruje se da se u početku plelo prstima, a zna se da su severnoamerički Indijanci pleli drvenim štapićima. Zabeleženo je da su pletene vunene čarape pre nekoliko vekova nosili muškarci u Japanu i Kini, a u srednjem veku i u doba renesanse one se pominju kao sastavni deo odeće evropskih muškaraca. Jednu od najvažnijih etapa u nastanku čarapa označio je izum mašine za njihovo tkanje, koji je 1589. ‘potpisao’ apsolvent sa Kembridža Vilijam Li i koji je temelj savremenim mašinama. Inovacija je nastala iz prilično romantičnih pobuda Vilijam se zaljubio u mladu sugrađanku koja nije pristajala na sastanak pod izgovorom da nema vremena jer mora da plete čarape. Ambiciozniji razvoj njegovog patenta usledio je tek u 18. veku, kada je mašinska proizvodnja čarapa stigla i u Ameriku, gde je unapređena.
I
pak, ekspanzija hulahop čarapa desila se u XX veku, kada je postalo društveno prihvatljivo da žene pokazuju noge u javnosti. Ženske čarape su se najpre pravile od svile, ali su bile vrlo osetljive i lako su se cepale. Pronalaskom sintetičkog najlona, čarape postaju mnogo izdržljivije i dugotrajnije. Iako su bile znatno skuplje od svilenih, kada su se 1940. pojavile u američkim prodavnicama, te godine je prodato preko 60 miliona pari. Ipak, čarape i dalje nisu savršeno prianjale uz žensku nogu, ali taj problem se rešava 1958. godine, otkrićem likre. Čarape postaju mnogo elastičnije i ženske noge u njima još privlačnije.
UPRAVLJANJE STRESOM
D
a li vam se ponekad čini da vam ništa ne ide od ruke, da vas rokovi pritiskaju, da se ceo svet urotio protiv vas, da nemate dovoljno novca, da nemate dovoljno slobodnog vremena, da vas šef mrzi, da vas kolege ne podržavaju dovoljno, da vas deca ne slušaju...? Sve ovo se većini nas dešava gotov svakodnevno i dovodi do pojačanog stresa, i to onog negativnog. S obzirom da konstantno izlaganje stresu može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene smetnje, pa čak i bolesti, postavlja se pitanje kako da se borimo sa stresom i pokušamo da ublažimo njegove posledice?
S
tres se definiše kao stanje mentalnog ili emotivnog pritiska. Simptomi stresa se manifestuju kao emocionalni, u ponašanju, u razmišljanju i kao telesne reakcije. Emocionalni simptomi su apatija, nezadovoljstvo, anksioznost, umor, razdražljivost, i sl. U ponašanju, stres se odlikuje u promeni apetita, problemima spavanja, sklonosti ka nezgodama. Kada smo pod stresom, teško se koncentrišemo, teško donosimo odluke, zbog vremenskog tesnaca pokušavamo da ih donesemo prebrzo, dolazi do mentalnih blokova, zaboravnosti i preosetljivosti na kritiku. Takvo stanje na kraju može da dovede do određenih telesnih reakcija, kao što je povišen pritisak, probavni problemi, znojenje dlanova, glovobolja, lupanja srca, napetosti u stomaku pa čak i reakcija na koži, kao što je osip.
I
pak, važno je znati da je život bez određenog stepena stresa praktično nemoguć, jer njega uzrokuju svakodnevne životne situacije. re svega, treba znati da pored negativnog stresa postoji i pozitivan. Pozitivan stres je rekacija našeg organizma na pozitivne situacije koje nam se dešavaju. Pozitivan stres izaziva zaljubljenost, stupanje u brak, rođenje deteta, selidba, polazak deteta u školu, pa čak i planiranje i odlazak na odmor.
P
A
li, kada pričamo o stresu, mi zapravo govorimo o negativnom stresu, onom koji je izazvan nekim svakodnevnim stvarima koje nam se dešavaju a neprijatne su nam. Tu spada nedostatak novca, problemi na poslu, porodične svađe, ali i manje važne stvari, kao što su čekanje, izgubljene stvari, gužva u saobraćaju, loše ocene deteta, i sl. Najteži uzroci stresa su bolest i smrt bliskih osoba. Pošto su posledice negativnog stresa veoma opasne, postavlja se pitanje kako ih ublažiti.
januar 2012
34
K
ao prvo, morate prihvatiti činjenicu da se ne možete boriti protiv stresa, već treba naučiti živeti sa njim i naći način da to bude što bezbolnije. Da bi ste u tome uspeli, važno je najpre znati koji se to fiziološki procesi dešavaju u našem organizmu u stresnim situacijama. Pojačava se lučenje adrenalina, ubrzava se disanje a zatim i ritam rada srca. Tako dolazimo u situaciju da ne možemo kvalitetno da razmišljamo, da donesemo adekvatnu odluku, a to nas još više stresira. bog toga je prvi cilj kontrole stresa usporavanje organizma. Smirite se, duboko dišite i tek kada ponovo uspostavite ravnotežu, krenite u rešavanje problema. Čajevi za smirenje mogu vam u tome pomoći, sigurno na daleko zdraviji način nego lekovi. Pijte dosta vode, jer je hidriranje organizma takođe vrlo bitno. Fizička aktivnost je dragocen saveznik u kontroli stresa, pa svakodnevno bavljenje nekim sportom ili bar lagana šetnja treba da vam budu deo navike. ajbolji način da se izborite sa stresom je daeliminišete stresore, ali pošto to najčešće nije moguće, treba ublažiti njihov uticaj. Osim već pomenutih metoda, stres ćete ublažiti radeći ono što vam prija, okruženi ljudima koji su vam dragi. Bavljenje nekim hobijem, ručnim radom, pecanjem, gajenjem cveća, radom u bašti i slično. Ne treba zaboraviti pozitivno delovanje kućnih ljubimaca u stresnim situacijama, jer životinje umeju da osete našu uznemirenost i da nam pomognu da je prevaziđemo.
Z
N
FRIZERSKI STUDIO
Lady L Oblikovanje i nega kose
VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
REDOVNIM KONTROLAMA DO ZDRAVLJA
R
edovnom kontrolom zdravlja i ranom dijagnostikom bolesti u oko 80 odsto slučajeva mogu se sprečiti ili izlečiti i najteža oboljenja. Odlazak na sistematski pregled jednom godišnje pogotovo se preporučuje posle navršene tridesete godine. Od raka dojke svake godine u Srbiji oboli 4.000 žena, a rano otkrivanje ove maligne bolesti uvećava šansu za izlečenje za 90 odsto. Lekari stoga preporučuju da se prva mamografija uradi posle četrdesete i da se ponavlja svake dve do tri godine. U tim godinama žene bi zbog moguće osteoporoze trebalo da izmere i gustinu kostiju. Sa 60 odsto smrtnih slučajeva, kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji. Smanjite taj procenat tako što ćete u četrdesetima početi da kontrolišete nivo dobrog i lošeg holesterola. Zdrav nivo dobrog holesterola štiti od srčanog i moždanog udara, dok njegov nizak nivo povećava rizik. Četrdesetogodišnjaci oba pola treba da izmere nivo šećera u krvi i prekontrolišu funkciju pluća, srčanog mišića i zalistaka. Da biste sačuvali zdravlje ponekad je dovoljno da s vremena na vreme uradite analizu krvi. Samo merenje gvožđa, glavnog sastojka krvi, govori da li organi pravilno funkcionišu. Postanite osiguranik Delta Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i sačuvajte zdravlje redovnim sistematskim pregledima. Ovaj paket osiguranja obuhvata brzo i jednostavno zakazivanje pregleda, medicinsku i stomatološku zaštitu, bolničko i vanbolničko lečenje i dijagnostičke procedure po najnovijim dostignućima medicine u više od 270 privatnih i državnih klinika. Za savete i zakazivanje pregleda zadužen je tim lekara, dostupan 24 časa dnevno 365 dana u godini. Iza nas su 180 godina duga tradicija i snaga Generali grupe, čiji je naša kompanija član, kao i iskustvo kolega iz 68 zemalja sveta, koji zajedno imaju preko sedamdeset miliona klijenata u različitim oblastima osiguranja. Posetite nas u Vršcu na adresi Ivana Milutinovića 46, a svakako nas pozovite na broj telefona 011 222 0 555 www.deltagenerali.rs
oktobar 2011
18
za svež izgled celog dana
DNEVNA ŠMINKA
A
ko želite da posle neprospavane noći povratite svom licu svežinu i blistav izgled, potrebno je da znate tajne dobre dnevne šminke. Jasno je da, kao što nećete otići ujutro na posao u večernjoj haljini, tako nije prikladno tokom dana nositi tešku šminku za večernje izlaske. Dnevna šminka treba da bude lagana, svetla i da može brzo da se nanese.
N
ajpre na lice nanesite podlogu, koja ne sme biti teška i masna, i najbolje je da za nijansu bude svetlija od vašeg prirodnog tena. Obavezno je nanesite i na vrat i dekolte, da ne bi bilo razlike u boji i one ružne linije koja se pojavljuje ako se podloga stavi samo na lice. Ukoliko imate tamne podočnjake, nanesite malo korektora, ali budite oprezni, nemojte da preterate, da vam se korektor ne nataloži ispod očiju i još više skrene pažnju na podočnjake i sitne bore.
Z
atim širokom, mekom četkom nanesite vrlo tanak sloj svetlog pudera u prahu, da vam lice ne bi sijalo. Na obraze nanesite rumenilo roze ili kajsija boje, koje će doprineti da izgledate svežije.
D
nevna šminka za oči podrazumeva da je manje više - što manje senki i maskare, to će vaš izgled biti prirodniji. Uz ivicu obrve nanesite malo svetle senke, boje kajsije ili bež, da bi ste na taj način “otvorile” pogled. Uz liniju trepavice nanesite tamno braon ili sivu senku, da uokvirite oko. Vodite računa da senke za dnevni make-up nikako ne smeju da budu suviše sjajne i svetlucave.
N
a trepavice stavite jedan, tanak sloj maskare, samo za toliko da ih podigne. Ne smete dozvoliti da budu preteške i slepljene.
D
a bi ste upotpunili svoj daily look, treba još da našminkate usne. Kao i celo lice, i usne treba da izgledaju što prirodnije i svežije. Da bi ste to postigli, ne koristite olovke tamnih tonova, niti u boji ruža, već u prirodnoj boji vaših usana. Kada oivičite usne, preko njih nanesite samo sjaj, transparentan ili u boji, i lice će sinuti. januar 2012
42
N
a TV B92 do pre par dana imali smo priliku da se zabavljamo uz seriju PRIJATELJI. Iako je ova serija u SAD prikazivana punih 10 godina, od 1994 do 2004, mi smo je gledali tokom nekoliko proteklih godina. Monika, Rejčel, Fibi, Čendler, Džoi i Ros bili su nam redovni gosti svakog radnog dana uveče, i konačno smo stigli do kraja desete, poslednje sezone ove serije. Opraštajući se od PRIJATELJA, malo smo pretraživali po netu, i za vas saznali neke zanimljivosti o likovima, o glumcima, samoj seriji i njenim autorima. Verujemo da će ljubitelji ove serije uživati u tekstu koji sledi, bliže upoznajući svoje omiljene junake.
Kortni Koks (Monika) je prvo ponuđena uloga Rejčel. Iako u seriji glumi mlađu Rosovu sestru, ona je u stvari starija od glumca Dejvida Švimera. Uloga Čendlera je najpre ponuđena Džonu Krajeru (Čarlijev brat u DVA I PO MUŠKARCA). Čendlerov i Fibin lik su u početku planirani kao dodatni, ali su ipak postali stalni deo PRIJATELJA. Kada je odabran da glumi Džoija, Met Leblank je imao 11 dolara. Nakon što mu je isplaćen prvi honorar, častio je sebe jednom pravom, dobrom večerom. Njegova koleginica Kortni je sebi kupila auto. To ne znači da je zarađivala više od njega, jer svih 6 glavnih glumaca su uvek zajedno pregovarali o svojim honorarima, i on je bio isti za svakoga od njih. U početku, dobijali su 22.500 dolara po epizodi, a na kraju po milion! Dve glumice su bile u drugom stanju tokom snimanja PRIJATELJA. Prvo Lisa Kudrou, koja je u tom periodu i glumila trudnicu, a pred kraj poslednje sezone Kortni Koks. Pošto po scenariju nije mogla da ima dece i usvojili su blizance, jedini način je bio da se stomak prikriva širokom odećom. Ipak, gledaocima nije promaklo da je inače izuzetno vitka glumica mnogo zaobljenija nego inače. Tokom deset sezona, u seriji je gostovao veliki broj zvezda: Čarlton Heston, Tom Selek, Čarli Šin, Suzan Sarandon, Džulija Roberts, Žan Klod Van Dam, Bred Pit, i mnogi drugi. Zanimljivo je da se Brus Vilis pojavio u dve epizode serije, i to bez ikakve nadoknade, jer je izgubio opkladu od Meta Perija. Ros se ženio 3puta tokom serije, Monika, Čendler, Rejčel i Fibi jednom, a Džoi nijednom. Likovi su ukupno dobili osmoro dece.
januar 2012
44
Frizure za najmladje
D
eca imaju pravo na svoje ,,trendi” frizure. Oni danas počinju da se ineresuju za svoje frizure još od malih nogu i to je sjajno, a mi smo tu da ih ohrabrimo da izaberu svoj stil. Naravno, treba da nauče i kako da održavaju svoju kosu, ali i da prihvate neke od saveta za negu kose.
Sve mlađa deca idu u frizerske salone, međutim, kod mnoge dece dolazi do otpora kada je u pitanju pranje, šišanje ili češljanje kose. Zapravo, za mnogu decu je poseta frizeru kao poseta lekaru.Vaša deca imaju neopravdan strah, ali mozemo da im pomognemo da ga prevaziđu. Stvaranje poverenja je prvi i najvažniji korak, a da bi to postigli, decu treba što češće voditi u frizerski salon, čak i onda kada to nije potrebno. Tako će se oni upoznati sa svojim frizerom, a postepeno će se deca osećati sigurno u salonu, tamo će im biti interesantno i zabavno, i polako će se navikavati na atmosferu kod frizera. Frizeri će već znati kako da postupe sa svojim najmlađom klijentima i učiniti ih zadovoljnim.
NEGA I ODRŽAVANJE DEČIJE KOSE Održavanje i nega kose kod deteta može biti teška za neke roditelje, a posebno kada je upitanju pranje kose. Za početak koristite blage šampone sa omiljenim mirisom, sa interesantnom ambalažom, sa aktuelnim crtanim likovima i i naravno šampone koji ne ,,štipaju” oči. Kako kod odraslih, tako i kod dece postoje različiti tipovi kose, pa shodno tome i odabir kozmetike i preparata treba da bude u skladu sa tipom kose. Važno je da deca razviju dobre navike u ishrani, jer za zdravu kosu su neophodni visoko kvlitetni ugljeni hidrati i dosta svežeg voća i povrća.
KOLIKO ČESTO PRATI KOSU? Obično se dečija kosa pere svaki drugi dan, a ako se dete pojačano znoji ili jednostavno postoji potreba, može se prati i svakoga dana. Dovojno je jednom šamponirati, jer druga aplikacija šampona može izazvati sušenje, s obzirom da deca nemaju višak masti kao odrasli. KOLIKO JE ČESTO ŠIŠATI? Preporučuje se na 4-6 nedelja, skraćivanje krajeva kod duge kose kako bi se omogućio sto bolji rast. Naravno treba imati u vidu i dečje potrebe, odnosno ako se dete bavi sportom, lakše će održavati kraću kosu. Kratka kosa zahteva i češće šišanje.
Posle praznika... Posle praznika koji kod nas tradicionalno znače pripremu i konzumiranje velikih količina visokokalorične hrane, evo nekoliko recepata koji će vam prijati.
Proja Umutiti 4 jaja, dodati kašičicu soli i kašičicu šećera. Dodati šolju od 2 dcl pšeničnog oštrog brašna, šolju kukuruznog brašna i umešati sa 1 praškom za pecivo. Dodati 1 šolju mleka i šolju ulja. U tako pripremljenu masu dodati sir. Po želji možete dodati i seckanu šunku, luk, dinstano povrće, ali originalni recept za proju je samo sa sirom. Sipati u dublji pleh i peći na 220 stepeni. Ako želite, masu za proju možete sipati u kalupe, pa ih peći kao pojedinačne komade. Služiti toplo, uz kajmak, sir ili kiselo mleko.
Pileća džigerica u slanini 1/2 kg pileće dćigerice iseći na krupnije komade, posoliti i pobiberiti. Mesnatu slaninu iseći na kaiševe, pa komade džigerice uviti u po jedno parče slanine. Tako pripremljenu džigericu nabosti na ražnjiće. Ako vam vreme dozvoljava, ovako pripremljenu džigericu možete peći na roštilju, a ako je suviše hladno, ovo jelo možete napraviti na blago nauljenom tiganju. Propržiti sa obe strane dok slanina ne porumeni i postane krckava. Ovako pripremljenu džigericu možete služiti uz pomfrit, bareni krompir ili mešano povrće. januar 2012
50
ANEGDOTE O POZNATIMA Džordž Fejdo, jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, ušao je u knjižaru u nameri da kupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako već kupuje jednu, pa ga je zanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj. Približi mu se s leđa, te zaviri u naslov ¨Kako postati bogat¨. -Savetujem ti, reče mu Fejdo tiho, na uvo, da odmah kupiš i¨Krivični zakonik¨, jer ja još nisam čuo da se neko na pošten način obogatio.
Austrijski car Josip II (1741-1790) voleo je da putuje inkognito. Kad je jednom prilikom doputovao u Lvov, on se u hotelu upisao pod imenom grof Hohberski izcareve pratnje. Zatim je otišao u sobu i počeo da se brije. Radoznala sobarica počela je da se vrzma oko njega i najzad ga upita kakvu službu ima kod cara. Josip se mirno brijao dalje i odvratio:- Ponekad ga obrijem.
preuzeto sa www.scrind.com
U ovom broju nastavljamo da objavljujemo stihove naše čitateljke Dragice Savić. Ovoga puta to je pesma Zatvori vrata, a u narednim brojevima biće još toga... Pozivamo sve naše čitateljke i čitaoce da podele sa nama svoj talenat i pošalju nam svoje stihove ili prozna dela, koja bi želeli da predstave u magazinu FRAJLA.
ZATVORI VRATA Zatvori vrata krad kreneš u noć, I ne žali za danima što su prošli. Moja duša za tvojom će poć, I kad mi dani zaborava budu došli. Ugasi svetlo u našem stanu I ne osvrći se na prozor naš, Da ne vidiš suze što kanu, Jer još sam te željna baš. Zatvori vrata kada kreneš u noć, A ja ih nikad neću zaključati, Da možeš opet meni doć I svoju mi ljubav dati.