broj 3 decembar 2013 godina III
Sve o Deda Mrazu i zimskim praznicima
broj 3, godina III decembar 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice: U novom broju saznaćete sve o Deda Mrazu. Naučićete kako da ukrasite novogodišnju jelku. U Novogodišnjem broju vodimo vas u Prag. Dobićete savete kako da jedete za praznike, a da se ne gojite i još mnogo toga! Vaša FRAJLA!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
Putovanje: Prag Uredjenje: Novogodišnja jelka Zdravlje: Začini za zimu bez gojaznosti Intervju: Deda Mraz Ishrana: Proteinska dijeta Hrana i piće: Bademi Moda: Novogodišnja moda
Misterije: Deda Mraz Lepota: Šminka za Novu Godinu Žene koje su menjale svet: Gospođa Mraz Frizure: Frizura za Novu Godinu Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih
Prag,
Istorijsko jezgro grada je kulturni spomenik pod zaštitom grada površine 866 ha: Hradčani, Mala Strana, Stari Grad & Jozefov, Višehrad i Novi Grad. U decembru 1992. godine istorijski centar Praga je proglašen svetskom kulturnom baštinom i pod zaštitom je UNESCO-a.
Češka
Još od vremena svog nastanka Prag je imao važnu ulogu u istoriji češkog naroda kao i u istoriji Evrope. Oduvek je bio glavi grad Češke kraljevine, u 14. veku i Svetog rimskog carstva, a krajem 16. veka i glavni grad Habsburške monarhije. Od 1918-1992 Prag je bio prestonica Čehoslovačke, a od 1993. prestonica Češke Republike.
Od srednjeg veka imao je titulu jednog od najlepših gradova sveta i zato se naziva “Zlatnim” ili “Gradom sa sto tornjeva” (iako ih u Pragu ima oko 500). Prag predstavlja jedinstven kompleks kulturnih spomenika. S jedne strane Karlovog mosta, iznad Vltave, se nalazi Praški dvorac, a sa druge strane Stari Grad. To je galerija svih umetničkih stilova. Nigde na svetu na postoji toliko kubističkih građevina (početak 20. veka) kao u Pragu. Istorijsko jezgro grada se prostire sa obe obale Vltave i sastoji se od 6 delova grada. Nakad su to bili samostalni gradovi, a u 18. veku su ujedinjeni. To su: Stari Grad, Jozefov (sačuvani deo nekadašnjeg Jevrejskog Grada – danas je sastavni deo Starog Grada), Novi Grad, Mala Strana, Hradčani i Višegrad. Ovde je takođe i najveća koncentracija kulturnih spomenika, muzeja i galerija. Prag je jedan od devet gradova kojima je Evropska Unija dala titulu Evropska metropola kulture za godinu 2000.
Sledeći arhitektonsko zanimljivi i vredni delovi grada u neposrednoj blizini centra Praga su Vinogradi, Vršovice, Žižkov, Smihov, Holešovice, i bivša predgrađa npr. Zbraslav. Prag se po prvi put spominje kao Praga – Faraga, a potiče iz izveštaja arapskog kupca Ibrahima Ibn Jakuba, koji opeva grad sagrađen od kamena i kreča. To je prvi pisani spomenik o zlatnom gradu. Umesto zaključka, evo jedne zanimljivosti. U USA je sedam opština koje nose ime Prag u različitim državama: najveći je Novi Prag u državi Minesota, zatim Prag u Oklahomi, Ajovi, Pensilvaniji, Nebrasci i Teksasu. Osnovali su ih češki doseljenici.
Srećne Božićne i Novogodišnje praznike želi Vam muzička škola Zvončići
Muzički centar „Zvončići“ je jedinstven iz dva razloga. Prvi je to što ovde nema audicije, sva deca su dobrodošla, a drugi je što se deca svake godine upoznaju sa pesmama jednog dečijeg pesnika tokom godine kroz niz manifestacija (pesničko veče, izložba dečijih radova iz oblasti likovnog stvaralaštva...), da bi na kraju, na završnoj večeri realizacije projekta, sam pesnik bio gost školice i grada Vršca. Broj telefona za prijave: 061/251-32-20
LINK
Novogodišnja jelka Novogodišnja jelka je prvi put zasijala 1882. godine u Njujorku.
Edvard Džonson je osvetlio jelku žicom sa 80 malih svetlećih lampi, koje je sam napravio. Posle osam godina je počela i da se proizvodi „svetleća žica”. Početkom 20. veka velike prodavnice su postavljale osvetljene jelke ispred svojih izloga kako bi privukle mušterije. Kada kitite jelku, ne preterujte s bojama, ali nemojte ni prerano da počnete sa ukrašavanjem, jer se možete zasititi boja i sjaja pre vremena. Prvi ukrasi od ručno obrađenog stakla, pojavili su se u Nemačkoj. Do tada se jelka ukrašavala samo svećama, a posle osušenim kriškama jabuke i pomorandže, orasima, brusnicama, medenjacima...
SIMBOLI BOJA Zelena boja treba što više da se koristi, jer novogodišnji praznici mogu da budu vrlo stresni, a upravo ova boja smiruje. Pored toga, odličan je kontrast dominantnoj crvenoj novogodišnjoj boji. Uz zelenu jelku pristaje mnoštvo raznobojnih ukrasa. Feng šui kaže da je bela boja bez života, „boja bez boje”, i da nije preporučljivo koristiti je u ovakvim prilikama. U poslednje vreme se, međutim, pojavljuje sve više belih novogodišnjih jelki i ukrasnih grana, koje mogu biti podjednako ukusno okićene. Ipak, ukoliko kitite belu jelku, trebalo bi da vodite računa o tome da ne mešate više od dve boje ukrasa. Odavno je poznato da crvena boja simbolizuje radost, sreću, uživanje i ljubav. Takođe, veruje se da štiti od negativne energije i bez sumnje se može reći da je to boja koju, počev od garderobe Deda Mraza, pa do ukrasnih traka i lampica, najčešće možete videti pred novogodišnje praznike. Crvena boja ukrasa idealno se slaže uz zlatnu, zelenu i srebrnu. I plava boja deluje smirujuće. Ljubičasta (purpurna) boja simbolizuje vernost, istinitost i ljubav.
-
-
Zacini za zimu bez gojaznosti
Kako biste se osećali bolje i bili u formi, ne morate nužno ići na dijete, možete posegnuti i za začinima koji će vam pomoći u održavanju linije.
Crni biber Jedan od začina koji se nalazi u svakoj ku ljanja kilograma tokom nadolazećih prazni u sprečavanju nastanka novih stanica mas
Cimet Cimet s druge strane pomaže da se mišići su konzumirale kašičicu i po cimeta svaki njiti bol u mišićima nakon vežbi.
Đumbir Ne samo da će đumbir pomoći kad bolov istopiti više kalorija. Muškarci koji su uz d tokom dana od ispitanika koji nisu pili čaj o
Vanila I sam miris vanile može vam pomoći da k su imali flaster s mirisom vanile za mesec d oni koji su imali flaster s mirisom limuna il promene u ishrani.
Da ne biste preterali sa slatkišima tokom p s mirisom vanile ili nositi parfem s vanilom
kuhinji može biti i saveznik protiv nakupika. Crni biber sadrži piperin, koji pomaže snoće, otkrila je nedavna studija.
i oporave nakon velikih napora. Žene koje dan tokom šest nedelja, uspjele su sma-
va u stomaku, nego ćete se osećati sitije i doručak pili čaj od đumbira, jeli su manje od đumbira.
kontrolišete želju za slatkim. Ispitanici koji dana smanjili su unos slatkiša za pola, dok li su bili bez flastera, nisu pokazali nikakve
praznika, možete probati da upalite sveće m.
Hostel Friends Iz zelje da što više ljudi doživi ulice Starog Grada i da na najlepši način prezentujemo Beograd nastao je Hostel Friends smeštaj za Vas, vaše prijatelje, turiste i sve one kojima je potrebno bezbedno prenoćište! Možete se udobno smestiti u prostorije hostela Friends koje se nalaze u srcu Beograda u ulici Cara Uroša broj 7, na par koraka od Kalemegdana i Kneza, odatle početak razgledanja grada predstavlja pravi užitak. Cene koje su minimalne i prilagođene većini, pružaju najbolji odnos cene , usluge i kvaliteta. Raspolažemo sa ukupno 17 kreveta, velikim dnevnim i trpezarijskim delom, letnjom baštom, parkingom! Dodatnu vrednost ovom Hostelu daje prelepi pogled na Kalemegdan Park. Recepcija i osoblje su tu za Vas 24/7! Utiske naših gostiju proverite na Tripadvisor: LINK Rezervacije i pitanja na brojeve: +381-64-977-9-663 ili 0113286180 E- mail adresa : mailoffice@hostelfriends.rs
Deda Mraz
Mi u redakciji magazina FRAJLA smo veoma srećni što smo uspeli da dobijemo ovaj intervju. Deda Mraz, glavom i bradom je našao malo vremena u svom rasporedu i omogućio nam da napravimo ovaj intervju. Veoma smo uzbuđeni, ali pokušaćemo da ovo odradimo što profesionalnije! Frajla: Oh... moj... ti si stvarno Deda Mraz... ja... ja ti zahvaljujem ovde, danas... i... ummm... Mraz: Ho, ho, ho! Nemoj biti nervozna Frajla, bila si dobra ove godine, Ho, ho, ho! Ne moraš se plašiti Deda Mraza! Frajla: Hvala Deda :) Dakle, da li su deca bila dobra ove godine? Mraz: Sva deca su posebno dobra ove godine! to znači da će oni dobiti specijalne poklone od Deda Mraza. Evo, imam i za tebe - izvoli kolač! Frajla: Hvala! To je sjajno čuti, sigurna sam da će svi mališani biti srećni kada ovo čuju ! Mraz: O, mališani, tako ih volim, toliko su dobri i zaslužuju da Deda Mraz bude dobar prema njima :) Evo, imam još malo bombona. Frajla: Vi ste jedinstveni Mraze! Šta Vas pokreće nakon svih ovih godina, da li se ikada osećate umorno, poželite li nekad da odete u penziju? Mraz: Ho, ho, ho! Deda previše voli decu, njihovi osmesi vrede još stotinu godina rada! Umorim se ponekad, priznajem, ali onda priskoče moji vilenjaci, i posao nikada ne staje! Sve mora da bude spremno do novogodišnje noći! Frajla: Sva deca su veoma srećna što Vi radite i biće srećni, dokle god ste tu! Mraz: Pa, Frajla, bilo je lepo ćaskati sa tobom, ali moram da idem sada. Moji vilenjaci vredno rade, a i ja imam mnogo da uradim pre velike noći! Evo, uzmi malo čokolade! Frajla: Hvala ti, Deda! Možete li samo da ostavite neku poruku za naše čitaoce? Mraz: Srećan Božić svima! Deda vas sve čuva! Budite dobri i Deda će vas sigurno posetiti! Ho, ho, ho!
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
Proteinska dijeta
Proteinska dijeta ne samo da pomaže u brzom mršavljenju već i u povećanju mišićne mase. Osoba koja se hrani po ovoj dijeti ne oseća glad jer proteini brzo daju osećaj sitosti. Ova dijeta je pre svega za osobe koje su veoma aktivne i imaju malo vremena za komplikovane obroke.
Prvi dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Čaša soka od paradajza; 1 jaje; salata od kuvanog kupusa sa malo biljnog ulja. Večera: Porcija kuvane ili pržene ribe (250 g), salata od sezonskog povrća. Drugi dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Salata od kupusa i sveže povrće sa biljnim uljem, porcija ribe (kuvane ili pržene). Večera: Čaša kefira, 200 g kuvane junetine ili govedine. Treći dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Parče bundeve (oko 1/2 kg) pečene u rerni. Količina koju ćete pojesti nije ograničena. Večera: Salata od svežeg kupusa sa biljnim uljem; dva jajeta, 200 g kuvane govedine ili junetine. Četvrti dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: 150 g tvrdog sira, 3 velike kuvane šargarepe prelivene biljnim uljem, jedno meko kuvano jaje. Večera: Voće po izboru (do 250 g) Peti dan Doručak: Rendana šargarepa sa limunovim sokom, čaj. Ručak: Jedna šolja soka od paradajza, jedna velika riba (pržena ili kuvana). Večera: Voće po izboru (do 250 g). Šesti dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Salata od kupusa i šargarepe, 250 g kuvane piletine. Večera: Dva jajeta, šolja iseckanih šargarepa prelivenih uljem. Sedmi dan Doručak: Čaj, 1 meko kuvano jaje. Ručak: 200 g kuvane junetine ili govedine, voće. Večera: Šolja jogurta.
Osmi dan Doručak: Čaj, 100 g nemasnog sira. Ručak: 200 g kuvane junetine ili govedine, voće. Večera: Meko kuvano jaje, sezonska salata. Deveti dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Salata od kupusa i šargarepe, 250 g kuvane piletine. Večera: Dva jajeta, šolja iseckane šargarepe sa malo putera. Deseti dan Doručak: Rendana šargarepa sa limunovim sokom, čaj. Ručak: Pržena ili kuvana riba (250 g); šolja soka od paradajza. Večera: Voće po izboru (do 250 g) Jedanaesti dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: 150 g tvrdog sira; 3 velike kuvane šargarepe prelivene uljem, jedno meko kuvano jaje. Večera: Šolja jogurta Dvanaesti dan Doručak: Crna kafa bez šećera, šolja mleka. Ručak: Jedna velika bundeva dinstana na puteru; 2 jabuke. Večera: Šolja jogurta
Bademi
Sa kikirikijem, orasima i lešnicima, badem (Amygdalus communis) je najomiljenija grickalica ljudi. Sa ovim voćkama svrstava se u zajedničku, izuzetno korisnu grupu koštunjavih plodova, iako je istovremeno i blizak rođak sa kajsijom, breskvom, višnjom i šljivom. Stablo badema raste i do deset metara, cveta u proleće, a plodovi se beru u jesen.
Najstarije vrste badema potiču iz Kine, odakle su putevima svile prenete u Grčku, Severnu Afriku, Tursku i Srednji istok. U Španiju i Portugaliju bademe su doneli arapski trgovci, gde se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku bademovo mleko koristili za pripremu finih deserta. A zahvaljujući misionarima, drvo badema u 18. veku stiže i na tlo Severne Amerike. Badem predstavlja deo tradicije mnogih kultura sveta. Stari Rimljani su na dar prijateljima donosili ušećerene bademe, a na venčanjima na mladu i mladoženju su bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se preneo na celu Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću. Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, verujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cele naredne godine. Primena Iako je prva asocijacija na bademe u kulinarstvu priprema raznih slatkiša, njegova primena je mnogo šira, od doručka do mnogih slanih jela, kojima daju poseban ukus. Za doručak, usitnjeni ili iseckani na listiće, bademi mogu da se dodaju zobenim pahuljicama i osušenim kajsijama, ili jogurtu pomešanom sa osušenim voćem po izboru. Mogu da posluže i kao međuobrok sa svežim jabukama, bananama i grožđem. Bademi savršeno idu uz piletinu i ribu. Prilog od pirinča, badema i suvog grožđa izvrstan je uz pečenu piletinu, a punjena bela riba sa nadevom od prezli, jaja, badema i drugih uobičajenih začina dobiće poseban ukus. Danas se u svetu koriste dve vrste badema. Slatki bademi se jedu sirovi, prženi, kao dodatak raznim jelima, ili se prerađuju za proizvodnju bademovog maslaca, ulja ili mleka. Gorki badem služi samo za proizvodnju esencijalnog ulja, jer je otrovan i nije za jelo.
Praznična moda
Doček Nove godine je iza ugla! Bilo da se spremate za izlazak sa drugaricama, mirno veče sa prijateljima, ili nešto između, ovih nekoliko outfit ideja će staviti tačku na strašne dileme o tome šta da nosite u najglamuroznijoj noći u godini.
Eksperimentišite sa printovima.
Dodajte srebro ili zlato i uÄ?inite obiÄ?nu crnu haljinu zanimljivijom.
Uparite štikle sa haljinom.
Razvedrite malo svoj opušteni look.
Uparite vaš običan džemper sa helankama koje upadaju u oko.
Probajte sako umesto haljine.
Photography by: Justyna Balczewska
Poka탑ite noge.
LINK
ZA TOPLINU VAŠEG DOMA
Legenda o Deda Mrazu Deda Mraz, koji je danas širom Zemlje, a pre svega u zapadnim kulturama, personifikacija veselog novogodišnjeg raspoloženja, nije rođen u fabrikama “Koka-kole”, čija je danas maskota, već u ranohrišćanskim hagiografijama i paganskim verovanjima starih Germana i Slovena. Različite verzije ovoga lika, koje se ogledaju u boji i vrsti garderobe, njegovim pomoćnicima, pa čak i u ličnim osobinama variraju među različitim kulturama, religijama, narodima. Prema istorijskim podacima, Sveti Nikola bio je episkop Mire u Likiji, pokrajine vizantijske Anadolije, nadaleko čuven po svojoj nesebičnoj brizi za sirotinju. Priča koja Svetog Nikolu poistovećuje sa Deda Mrazom govori o trima kćerima nekada bogatog i uglednog trgovca. Potpuno osiromašivši, jadni otac nije mogao da uda nijednu od svojih kćeri, jer nije mogao da im obezbedi miraz, pa naumi da ih proda na gradskom trgu. Sveti Nikola odluči da pomogne: kada su u siromahovoj kući već svi odavno spavali, on je krišom ostavio vreću sa zlatom. Ujutro nađoše kesu u kojoj je bilo taman toliko novca da osiromašeni trgovac može da uda svoju najstariju kćer i na taj način je spase sramne i strašne prodaje. Trgovac je srećno udao prvu kćer, ali se čudo ponovi i sledeće noći. I druga trgovčeva ćerka beše udata, a otac naumi da sledeću noć probdi, ne bi li saznao ko je tajni dobročinitelj. Čekao je trgovac čitavu noć, te se negde u gluvo doba pojavi Sveti Nikola. Ovde se priča razdvaja na dva kraja. U jednoj verziji, Sveti Nikola ostavlja vreću sa novcem, ali trgovac izlazi iz skrovitog mesta i pokazuje se svetitelju, koji ga blagosilja i zaklinje da nikome ne govori šta mu se desilo. Kasnije trgovac ipak pogazi obećanje dato svecu i proširi priču o dobrim delima Svetog Nikole među narod. Druga verzija završava se tako što, približivši se trgovčevoj kući, Sveti Nikola postaje svestan da ga trgovac čeka, te poslednju vreću sa novcem spušta kroz dimnjak i ona pada u čarape koje su se sušile iznad kamina. Sledstveno ovoj priči, širi se običaj ostavljanja čarapa za praznike da bi ujutro u njima bili pokloni. U slovenskoj mitologiji, Deda Mraz je prvobitno bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Bio je pratilac ostalih vrhovnih božanstava i to boga vetra, dobrog i lošeg vremena, Podviza i boga zime i pozemnog sveta koji je vladao mrazevima, Koročuna. Zajedničke oso bine i poneka fizička karakteristika sjedinile su se u lik Deda Mraza. Početno verovanje Slovena u Deda Mraza prikazivalo ga je kao zlog starca koji otima decu i odnosi ih u svom ogromnom džaku. Da bi deca bila vraćena, unesrećeni roditelji morali su da predajom poklona Deda Mrazu probaju da otkupe svoju decu. Kako je vreme prolazilo, mada najviše zahvaljujući hrišćanskim uticajima, lik zlog Deda Mraza prolazi kroz transformaciju i postaje ljubazan i dobrodušan dekica. Od početka 19. veka osnovne karakteristike i izgled
Deda Mraza počinju da oblikuju književni uticaji, budući da je upravo u ovom veku i počela prava ekspanzija dečje literature. Do kraja 19. veka, Deda Mraz je preoblikovan u vilenjaka, u mitsko biće koje je i danas, i postaje najpopularniji među mnogim izmišljenim likovima u deljenju poklona i pevanju pesama za Novu godinu. Deda Mraz seda u svoje leteće sanke koje vuče devet irvasa čiji je predvodnik Rudolf crvenog nosa koji osvetljava put u mrkloj noći. Deda Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci poklone u čarapama. Legenda kaže da je Deda Mraz oduvek živeo na krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza. Ideja je postala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, čak i Eskimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je finska pošta otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu. Deda Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. Legenda je rođena, a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić na aerodrom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000 posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona evra.
Kontakt: 060-763-66-45 i 013-830-271 Stanoja Glavaša, broj 37
Telefon: 063/50-80-50
Šminka za Novu Godinu Verovatno i vama, kao i većini žena, novogodišnje šminkanje predstavlja problem... Šta da stavite na lice, a da budete sigurni da će tamo ostati bar do tri sata ujutro? Ovih dana se malo više posvetite svom licu - mora biti oporavljeno i hidrirano, jer se ni šminka na suvoj koži neće zadržati.
PODLOGA Najvažnije je da ispod šminke stavite dobru podlogu, najpre kvalitetnu kremu koja je dovoljno hranljiva, ali ne ostavlja mastan trag na licu. Potom pričekajte desetak minuta da upije, pa preko kreme nanesite tečni puder. TEČNI PUDER Za ovu priliku je tečni puder neophodan - lako će pokriti sve mane, ostaće na licu čitave noći i šminka koju stavite biće postojana. RUMENILO Potom nanesite rumenilo i četkom, nekoliko puta pređite. Iako je ove sezone moderan svetao ten, za Novu godinu te tendencije se uvek mijenjaju. RUŽ Isto tako, ove godine nije u modi upadljiv ruž, ali neke žene jednostavno ne mogu sebe zamisliti bez crvenog ruža. Samo napred! Najbolje se našminkati onako kako mislite da vam najbolje odgovara. Ako, međutim, hoćete biti u trendu - preko savršenog tena koji ste popravili tekućim puderom, treba naneti puder u prahu, može i sa šljokicama, a da na oči stavite upadljive senke. SENKE ZA OČI Senka može biti u dve boje, tamnosiva ili crna sa šljokicama oko rubova očiju, a na kapke roze, zelena, plava, srebrna, zlatna. Pustite mašti na volju. Preko svega toga nanesite šljokice ako ih volite. Šta bi bilo poželjno da imate u novogodišnjoj noći? Maramice koje sa lica upijaju masnoću, a da pritom ne skidaju šminku.
Photo & retouch: Mdfretouching
LINK
Gospodja Mraz
Gospodja Mraz (takođe poznata i kao Majka Božića u Velikoj Britaniji, kao pandan Ocu Božića) je supruga Senta Kloza (Santa Claus – Deda Mraz), čoveka koji po američkoj i evropskoj božićnoj tradiciji donosi poklone. Ona je poznata po izradi kolačića za vilenjake i pripremu igračaka sa Deda Mrazom. Njeno ime je tajna, iako je nazivana Meri, Analina, Džesika, Lajla, Ahup, Seki, Marta, Grečen. Prvi put se spominje u kratkoj priči Džejmsa Risa, 1849. – Božićna legenda. U ovoj priči, starac i žena, oboje noseći vreće na leđima dobijaju utočište u jednoj kući kao umorni putnici. Ujutru, oni su nestali, a deca su našla obilje poklona ispod jelke. Ispostavilo se da je žena ćerka domaćina kuće, koja je nestala pre mnogo godina u nesreći. Gospođa Mraz se spominje u Književnom magazinu univerziteta Jejl, 1851., gde je student autor (dati su samo njegovi inicijali A. B.) pisao o pojavi Deda Mraza na božićnoj žurci. Ona se pojavljuje i u Božićnom mjuziklu u Nju Jorku 1854., u Harperovom magazinu 1862., stripu Metropoliti 1864., kao i mnogim drugim knjigama, pesmama, pričama... A, evo sad, i u magazinu FRAJLA!
LINK
Frizura za Novu godinu
Da biste zablistali u novogodišnjoj noći, pored adekvatne garderobe i šminke, obavezna je i savršena frizura. Ukoliko niste sigurni šta vam najbolje pristaje, šta je aktuelno i da li je moguće da sami napravite svečanu frizuru, pogledajte kakve frizure imaju poznate holivudske lepotice.
Kovrdže su uvek u modi! Romantični uvojci uvek su idealna kombinacija za novogodišnju žurku. Najbolje od svega je to što vam ne treba mnogo vremena da ih napravite. Uzmite figaro ili obične papilotne i za tili čas ćete biti spremne. Ako želite da izgledate ekstravagantno, možete da stavite neku šik šnalicu u kosu, koja je ove sezone u trendu.
Ugledajte se na modnu ikonu Kejt Mos. Pokupite kosu sa lica i napravite punđu. Ne morate da brinete da li će vam se frizura pokvariti, vaša punđa će sigurno biti na svom mestu celo veče.
Nemate inspiracije ni želje da pravite neku ekstravagantnu frizuru, a imate dugu kosu? Nehajno je pokupite u rep i ukrasite zanimljivom gumicom koja se uklapa u vaš stajling.
Photography by: Henrik Adamsen
Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac
Hemograd Lamela 3, lokal 2
Bakina kuhinja
-
Božicna bela šcorba
Sastojci koji su vam potrebni: 2 kašike putera 1 glavica crnog luka srednje veličine 2 velika čena belog luka 1 / 2 kašičice crvene, mlevene paprike 1 / 4 šolje integralnog pirinča, može se koristiti i beli 4 šolje pileće supe 2 šolje usitnjenog suvog mesa 1 šolja kiselog kupusa, oceđenog 3 srednja krompira 1 kašika Vorčester sosa 1 kašičica suvog začina 1 / 4 kašičice kima 2 lovorova lista 1 / 2 šolje milerama so po ukusu sveže mleveni crni biber oko 1 / 2 kašičice 1 šolja ementalera sira ili nekog i raženi hleb za serviranje
Otopite puter, pa dodajte sitno iseckan crni luk i dinstajte oko 5 minuta. Dodajte izgnječen beli luk i crvenu papriku, pa ostavite još par minuta da se dinsta. Pospite brašnom, promešajte, pa ostavite 3 minute. Dodajte supu i mešajte žicom za mućenje skroz po dnu. Dodajte suvo meso, krompir iseckan na sitne kockice, pirinač i kiseli kupus, Vorčester sos, začine, kim i lovor. Ostavite da provri i da se krčka 15 minuta. Sklonite sa vatre i ostavite da odstoji 15 minuta, pa umešajte mileram i izvadite lovor. Servirajte uz kockice sira i raženi hleb.
Plava traka
Sastojci koji su vam potrebni: 1/2 kg svinjskih šnicli 2 jabuke beli luk ruzmarin 2 dl belog vina so pavlaka za kuvanje
Marinirati svinjske šnicle u smesi od maslinovog ulja, iseckanog belog luka i ruzmarina. Neka meso odstoji 15-ak minuta. Oljuštite jabuke i izrežite ih na šnite i kratko popržite na maslinovom ulju. Jabuke izvadite, a na isti tiganj stavite šnicle. Pržite par minuta, samo da dobiju boju. Meso i jabuke zatim prebacite u rernu. Ne treba puno peći (oko 20-ak minuta) da bi ostalo što sočnije. Kad bude gotovo, u istom tiganju napravite umak (verovatno je od prženja ostalo još safta). Na tavu dodajte malo vina i pavlake za kuvanje. Kad to malo prokuva, dodajte pripremljeni umak mesu.
Salata od jaja
Sastojci koji su vam potrebni: malo soli 4 tvrdo kuvana jaja kiseli krastavci 1 pavlaka kašika krem sira mala kašika senfa
Ohlađena tvrdo kuvana jaja iseći na sitno i malo posoliti. Dodati kisele krastavce naseckane na kockice. U drugoj činiji dobro izmešati pavlake, senf i krem sir, zatim lagano umešati jaja i krastavce. Salatu služiti hladnu, uz dvopek ili tortilju.
-
-
Božicni vocni kolacš Sastojci koji su vam potrebni: Sastojci za testo 130g brašna 70g maslaca 1 jaje malo soli 30 - 40g šećera oko 10g svežeg kvasca malo narendane limunove korice 0,2 dl mleka Sastojci za nadev 50g oraha 50g suvog grožđa 50g usitnjenih suvih šljiva 50g usitnjenih suvih kajsija 50g brašna pola žličice limunovog soka Sastojci za sirup 200g šećera čaša vode Sastojci za premaz 1 umućeno jaje 1-2 žumanca nekoliko celih oraha
Za testo se svi sastojci dobro promešaju i umesi se testo koje valja pustiti da pola sata “odmori”. Potom se razvalja u pravougaonik 3-4 mm debljine.Voće za nadev se zajedno smeša, posipa brašnom i limunovim sokom i prelije ranije zakuvanim sirupom od šećera i vode. Kada se smesa za nadev ohladi, nanese se na razvaljano testo i zamota tako da se opet dobije oblik pravougaonika (prebaci se prvo leva strana, pa donja, pa gornja i onda desna). Potom se premaže umućenim jajima i žumancima. Ostavi se da malo “odmori”. Kad se premaz osuši i ispuca, kolač se ponovno premaže ostatkom jaja i površina ukrasi polovinama oraha ili badema. Stavi se u podmazani pleh i peče na temperaturi od 180 stepeni oko 40-tak minuta, odnosno dok ne dobije lepu rumenu boju.
Citati po
Verujte u ljubav. Verujte u magiju. Dođavola, verujte u Deda Mraza. Verujte u druge. Verujte u sebe. Verujte u snove. Ako Vi ne verujete, ko će? Džon Bon Džovi
Niko ne puca u Deda Mraza
Bog je stavio Deda Mraza na zemlju da bi nas podsetio da Božić treba da bude veselo doba Bil Kin
Semjuel Batler
oznatih
Ceo svet je veseo kad dođe Deda Mraz Lindzi Maud
Kad god pomognete nekome ili pevate Božićnu pesmu, pomažete Deda Mrazu. Po meni, to je bit Božića, pomaganje Deda Mrazu. Ksenofan
Ho, ho, ho!
Deda Mraz