godina II
ferbuar 2013
broj 10
Putovanja:
Kanjon Mrtvice Uređenje:
Tepih za toplinu doma Moda:
Budi kao Odri Hepbern
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Pridruži se FRAJLA timu str 5 - PUTOVANJA Kanjon Mrtvice str 11 - RAZGOVORI Marijana Stanimirov str 16 - UREDJENJE PROSTORA Tepisi za toplinu doma str 20- ZDRAVLJE Kašalj i prehlada str 23- ZDRAVLJE GUA broj
broj 10, godina II februar 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
str 28 - DOGADJAJI Šopenijada str 33 - ZANIMLJIVOSTI Milkšejk str 36 - MODA Kao Odri Hepbern str 45 - MITOVI I LEGENDE Veštice su veštije str 47 - LEPI I ZDRAVI Depilacija šećernom penom str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Vesna Trivalić str 58-SAVETI Nega kose str 64- RECEPTI Iz bakine kuhinje str 68- ANEGDOTE Citati
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice...
Drage čitateljke i čitaoci, Frajla vas u ovom broju vodi u živopisni kanjon reke Mrtvice, koja, uprkos zastrašujućem imenu, nudi predivne pejzaže za sve ljubitelje prirode. Podsećamo vas kako da odaberete odgovarajući tepih i unesete toplinu u svoj dom. Kako se izboriti sa prehladom i kašljem, i kako izračunati svoj GUA broj, možete videti na stranama koje slede. Ako želite da izgledate ženstveno, elegantno i graciozno, pročitajte nekoliko osnovnih pravila kojih se pridržavala jedna od ikona stila, Odri Hepbern. Na stranicama ovog broja uputićemo vas u male tajne njenog glamuroznog, a opet tako jednostavnog izgleda. Čitajte kako u šopingu uživa naša čitateljka, Zorana Petković, i priču o Šopenijadi, muzičkom festivalu koji se održava u Beogradu. U ovom broju pišemo i o Vesni Trivalić, koju ćemo uskoro ponovo gledati u nastavku kultne serije “Otvorena vrata”. tu su i nezaobilazni saveti o nezi kose i tela, kao i recpeti iz bakine kuhinje. Uživajte, voli vas vaša FRAJLA!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
decembar
2012
2
ŽELITE LI DA POSTANETE DEO FRAJLA tima? Potrebni su nam energični, ambiciozni i komunikativni saradnici, za poslove marketing menadžera, u svim većim gradovima Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije. Ako želite da radite i dobro zaradite - javite se! Pošaljite CV i broj kontakt telefona na divanovic@frajla-magazin.com
On-line magazin FRAJLA u novoj godini dobija pojačanje dodatak za devojčice, magazin FRAJLICA
Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti. Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim sličicima.... Fotografije šaljite na: mstanimirov@frajla-magazin.com
O ljudima i vilama
P
riča o Mrtvici počinje u mestu Međurječje, na putu između Kolašina i Podgorice. To je malo mesto smešteno između Morače i Mrtvice, u samom srcu Crne Gore. U davnoj prošlosti, prema pripovedanju slovenske mitologije, nerazdvojni čovekov prijatelj bile su vile. Sve dobro i loše su delile sa čovekom, sve dok se jednog dana on nije pogordio, postao sebičan i uzdigao iznad prirode i sveta koji ga okružuje. Odrekao se svega, pa i svojih najvernijih prijatelja. Razočarane i povređene vile su se povukle i sakrile duboko u planine, tugujući i nadajući se da će doći vreme kada će među njima ponovo zavladati ljubavNekada se samo na njima znanim mestima na kratko prikažu odabranom putniku namerniku ili mu ispune želju i onda ponovo nestanu bez ikakvog traga. Jedno od tih mesta je i ovaj kanjon. Verovatno da ne postoji reka sa surovijim imenom od Mrtvice... a ona je sve, samo ne mrtva.
P
ostoje dve legende o nastanku njenog imena, a realnija je pretpostavka da je ime dobila po činjenici da je to tipična ponornica, koja od sela do Bijelih Nerina često ponire i ponovo se pojavljuje, kao da je mrtva. Od Nerine, pa sve do ušća, ona nikad ne presušuje. Već na samom početku sačekaće vas tabla sa natpisom „Kutak netaknute prirode“, a nedaleko toga nalazi se kameni most, koji vekovima smelo stoji i spaja obale reke. Most je poznat kao Danilov most, po knezu Danilu Petroviću, koji ga je podigao 1858. godine, u znak sećanja na svoju majku. Nadomak njega, nalazi se još jedan mosta, ali ovoga puta drveni, koji je ujedno i put ka selu Mrtvo duboko. Mrtvica je tipična planinska reka, bistra kao suza i izuzetno hladna. Sa temperaturom od četiri stepena predstavlja jednu od najhladnijih reka na Balkanu. Njena smaragdna boja i njene brojne plaže će vas mamiti da se okupate u njoj i uživate u njenim brzacima, ali ako se odlučite na tako nešto, biće vam potrebna velika hrabrost. Kada se na proleće nađete pored Bijelih Nerina, imate osećaj da ceo kanjon podrhtava od siline vode koja izbija iz svake i najmanje pukotine u steni. Tada i prizori vodopada, visokih i preko 100m, nisu retkost. Uživajući u nesvakidašnjoj igri vode, nećete ni primetiti da se ambijent smenjuje kao na filmskoj traci.
Z
a tili čas okružiće vas svet mahovine, koji će već u sledećem momentu zameniti surove stene i visoke litice, koje se izdižu i do hiljadu metara u vis. Dve stene, spajajući se, čine prirodan most iznad, na ovom delu, mirne reke. Ovo je vilinski deo, mesto na kome čistog srca treba zamisliti želju, koja pritom ne sme da bude na štetu drugoga i baciti kamen u vodu. Ako je želja čista i dovoljno jaka, vila sa Maganika će vam je ispuniti. Posle toga nailazi se na surove, kao nožem isečene litice, sa prirodnim usekom u steni, koji ujedno predstavlja i put kojim treba proći. U tom trenutku, na tom mestu shvatate koliko ste nemoći pred prirodom. Nakon 2-3 sata laganog hoda, stiže se do Mrtvičkih greda, gde je potrebna koncentracija, jer su ivice kanjona dosta trošne, pa ni odroni nisu retka pojava. Odatle staya nastavlja kroz kanjon do sela Velje Duboko, smeštenog, kako i ime kaže, duboku u planini. Lješni, planinsko selo kao iz bajke, odiše toplinom i ljubaznošću meštana, pravih gorštaka. Selo je potpuno okruženo visokimplaninama i ta nepristupačnost učinila je da ljudi ostanu neiskvareni i čistog srca, punog ljubavi i gostoprimstva za svakom gutnika dobronamernika. Rado će vas dočekati i sa vama podeli slavnu prošlost ovog kraja.
Z
a one sa malo više kondicije i želje za bližim upoznavanjem okoline oko kanjona Mrtvice, selo Velje Duboko predstavlja odličnu polaznu tačku ka vrhovima Maganika i Stožca u čijim nedrima su se sakrila dva gorska oka, Kapetanovo i Brnjičko jezero. Jezera su nastala prirodnim putem, otapanjem i radom silnih lednika. Dok je dok njih relativno lako doći, ali uz savladavanje visinske razlike od skoro hiljadu metara, dotle je područije Maganika dosta surovo i nepristupačno, pa se zato ne preporučuje obilazak bez pratnje iskusnih vodiča i adekvatne opreme. Nedaleko od Međurječja, kad se krene ka Kolašinu, nalazi se i najznačajniji duhovni centar centralnog dela Crne Gore i jedan od najmonumentalnijih srednjovekovnih spomenika – manastir Morača. Nažalost, ljudskoj želji za dominacijom nad prirodom nema kraja. Zbog suludih ideja o izgradnji sistema hidroelektrana na Morači, sudbina Mrtvice i manastira Morače dovodi se u pitanje. Ostaje vera da će se čovek dozvati pameti i već postoječi dar prirode iskoristiti za dobrobit svih, a ne za potapanje i rušenje. Ako ovim putem nastavimo, generacijama koje dolaze nećemo ostaviti ništa do betona i čelika... Izvor: X-Fitness magazin
Podrška poslovnim ženama
Marijana Stanimirov, agencija MARKETING SUPPORT
U ovom broju predstavljamo vam još jednu od četiri dame, učesnicu projekta Ženska biznis ideja, koju verovatno prepoznajete. Urednicu magazina FRAJLA, Marijanu Stanimirov pitali smo kako se odlučila da pokrene svoju firmu. Marijana je rekla: “Iako sam tek student, već neko vreme razmišljam o tome čime ću se baviti po završetku fakulteta. Studiram pravo, i nisam sigurna da ću se brzo i lako zaposliti. Znam da je puno mladih, školovanih ljudi koji već godinama čekaju na zaposlenje i pitanje je hoće li ga uopšte biti. To je bio osnovni razlog što sam odlučila da započnem svoj biznis. Neki misle da nije trebalo da žurim, ali ja sam već imala razvijenu biznis ideju, a projekat Fondacije Hemofarm samo me je još više podstakao da istrajem u svojoj nameri. Ne verujem da se dva puta u životu pruža takva prilika kakva se pružila meni, a to je da dobijem lokal na korišćenje bez naknade, sredstva od Pokrajinskog Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, i konsultantske usluge eksperata iz oblasti razvoja MSP”
Zanimalo nas je kako je izgledao trening kome je prisustvovala, a Marijana nam je rekla: “Trening je bio veoma zanimljiv i prevazišao je moja očekivanja. Počeli smo sa nekim osnovnim pojmovima, kako se registruje malo preduzeće, kakva je razlika između preduzeća i preduzetničke radnje, koji je pravni osnov za njihovu registraciju. To su neke standardne teme, ali sam trening je bio tako organizovan da smo sve vreme aktivno učestvovale, pa nije bilo šanse da bude dosadno i da neko ne razume o čemu se radi. To se vidi i iz toga što su sve prijavljene devojke i žene prisustvovale svakom danu treninga, ni jednoj od nas nije palo napamet da ne dođe na zakazani termin. Toliko nam je bilo dobro, da nam je svima bilo žao što se završilo! razmenile smo brojeve telefona i e-mail adrese, i ostale u kontaktu. Ostale četiri preduzetnice imaju lokale blizu mog, i viđamo se gotovo svakodnevno. One su mi bile i prve klijentkinje! Doduše, za njih sam radila gratis, ali nije mi žao, jer mi treba da se pomažemo i držimo zajedno” - uz osmeh nam priča naša sagovornica
Znamo da MARKETING SUPPORT priprema i objavljuje magazin FRAJLA, ali zanimalo nas je čime se ova mala agencija još bavi. “Bavimo se izradom biznis planova, marketing planova, organizacijom promocija, kukturno - umetničkih manifestacija, organizacijom obuka, ali i izradom projekata, tenderske dokumentacije i menadžmentom projekata. Pričam u množini, jer iako još uvek nemam stalno zaposlene, angažujem eksterne eksperte iz razlilitih oblasti, kada god je to neophodno. Takođe, ostvarila sam sjajnu saradnju sa nekoliko bitnih institucija, Turisitičkom organizacijom opštine Vršac, Turističkom organizacijom opštine Veliko Gradište, Balkanskim centrom za regionalni razvoj, Tehnološkim parkom u Vršcu, Agencijom za regionalni razvoj Banata, i mnogim drugim. Iskreno, veoma sam zadovoljna time kako se stvari odvijaju, posebno kada se uzme u obzir da sam na samom početku.
Uz tako veliki broj obaveza, pitali smo našu urednicu da li je zapostavila svoje obaveze na fakultetu. Uz osmeh, odgovara: “Ne, nisam zapostavila fakultet, evo tu je indeks, sve se vidi! Internet je stvarno čudi, i puno toga mogu da obavim i kada sam u Novom Sadu. Iako to nije moja najizraženija osobina, postajem sve bolje i bolje organizovana, tako da uz manje ili više napora, uspevam sve da uradim. Pre nego što je sve počelo, bilo je straha, priznajem, nisam bila sigurna hoću li moći sve što sam zamislila, ali sada je sve došlo na svoje mesto. Pokušavam da se organizujem tako da kada moram da učim za ispite imam manje obaveza u agenciji, a kada prođe ispitni rok, nadoknadim sve što nisam stigla. Najvažnije je da je posao zanimljiv, a meni jeste, tako da organizovanje vremena nije problem. Trenutno se bavimo sa dva projekta, oba su namenjena deci i jako se radujem što sam u prilici da učestvujem u njihovoj realizaciji. Neću sada da pričam o njima, kada ih budemo implementirali, saznaćete sve detalje, i vi i naši čitaoci. Na kraju, htela bih da poručim svim mladim ljudima, ali i onima koji nisu u prvoj mladosti, ako nemaju posao, da ne sede skrštenih ruku i čekaju. Razmislite šta znate, u čemu ste vešti, raspitajte se da li bi neko za to platio, pa krenite, počnite svoj posao, jer niko vam ga drugi neće obezbediti!”
Podne obloge su osnova topline doma. Podloga po kojoj se hoda utiče na to koliko će prostor delovati prijatno. Nakon odabira parketa ili laminata, na red dolaze tepisi. Potrebno ih je birati u skladu sa potrebama i prostorom. Da li ih uopšte želimo u stanu pitanje je organizacije života. Ukoliko želite da se u stanu ne izuva obuća, onda je preporučljivije odabrati dobar parket, laminat, pločice, linoleum ili itison, koji su znatno lakši za održavanje od tepiha. Takođe, ukoliko neko od ukućana pati od alergija, preporučljivije je imati što manje tepiha i zavesa u stanu, ili odabrati one od antialergijskih materijala. Danas na našem tržištu postoji zaista veliki izbor različitih vrsta tepiha. Od klasičnih do najmodernijih, vunenih ili sintetičkih, različitih boja, oblika i dezena. Ova raznolikost izbor može učiniti teškim, pa se savetuje da pre odlaska u kupovinu pre svega utvrdite okvirne dimenzije i suzite izbor boja koje se uklapaju u vaš prostor.
TEPISI za toplinu doma
Ukoliko imate jednostavan nameštaj, interesantan tepih može potpuno izmeniti ambijent. Takođe izborom određene boje možete uneti potpuno drugačiju notu raspoloženja u prostor. Prostoriji sa nameštajem ravnih linija možemo ublažiti oštrinu izborom kružnog ili ovalnog tepiha. Tepisi ne moraju uvek da imaju strukturu tekstila ili vune. Tepisi izrađeni od bambusa, kože ili nekih drugih materijala dobro se uklapaju u razne ambijente. Deca se često igraju na podu, pa je tepih dobro rešenje za dečiju sobu, kako im ne bi bilo hladno. Ipak treba voditi računa da je lak za održavanje kako bi uvek mogao biti i čist. Inspirativne boje i širok spektar geometrijskih oblika jesu osnovne odlike modernih tepiha u kolekciji Sonya Winner. Različite žive boje i zanimljiva grafička rešenja doprinose da ovi tepisi dodaju karakter svakom enterijeru. Po rečima dizajnera, ovi tepisi se uklapaju u moderan način življenja. Ovi tepisi nisu samo na oko zanimljivi, već su i veoma izdržljivi i dugotrajni. Tepisi iz kolekcije koju vam predstavljamo dodaju toplinu svakom domu. Najbolji su pravi i originalni belgijski „šegi“ (Shaggy) čupavi tepisi koji se kupcima sviđaju pre svega zbog atraktivnog izgleda. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, ovi tepisi nisu teški za održavanje. Antistatik vlakna, od kojih su napravljeni, omogućavaju lako održavanje, a dovoljno je da ih dva-tri puta mesečno iznesete na terasu i istresete. Nakon svakog usisavanja izgledaju kao novi, a poseduju i antialergijska i antibakterijska svojstva. Pri tom spadaju u naj prijatnije tepihe, tako da na njima možete i da se opružite.
Ukoliko u dnevnoj sobi imate garnituru bele boje, najbolje je da kupite čupavi tepih u crvenoj ili nekoj drugoj jarkoj boji. Na taj način razbićete monotoniju u prostoriji, a dodatni efekat postići ćete i ukoliko kupite jastučiće u istoj boji kao što je tepih. Belgijski čupavi tepisi su kvalitetniji, a samim tim i skuplji, a jeftinija varijanta su njihove kineske kopije. Kada krenete u kupovinu novog tepiha, videćete da u prodavnicama s podnim prostirkama oni čine 80 odsto ukupne ponude. Uz moderan minimalistički nameštaj najbolje se uklapaju jednobojni čupavi tepisi jarkih boja. Sobu malih dimenzija vizuelno ćete povećati ukoliko kupite tepih u svetloj boji. Zapamtite, prevaziđeni su tepisi velikih dimenzija koji se prostiru kroz celu sobu. Mnogo bolje je da kupite manji tepih kojim možete naglasiti samo jedan deo u sobi. Ne zaboravite da boju tepiha uskladite s bojom zavesa i prekrivača u prostoriji. Vaš čupavi tepih stavite na vidljivo mesto u kući i pokušajte da ga što manje zatrpate nameštajem. Izvor:www.artnit.net
prehlada i kašalj
Kašalj predstavlja jedan od najčešćih simptoma zbog kojih se pacijenti obraćaju izabranom lekaru ili pulmologu, i to prvenstveno zato što remeti njihove svakodnevne aktivnosti, često i san, odnosno negativno utiče na kvalitet života. Kašalj je odbrambeni refleksni mehanizam, pa samim tim koristan, jer čisti disajne puteve od viška sekreta i stranih materija i u velikom broju slučajeva ne zahteva lečenje. Kašalj se najčešće javlja u najmlađoj populaciji, kod dece jer ona u najvećem procentu obolevaju od akutnih respiratornih infekcija. Ukoliko se tome doda podatak da svako dete ima između 5 i 8 ovakvih infekcija u toku godine, i da one traju od 7 do 9 dana, dolazi se do zaključka da svako dete predškolskog uzrasta kašlje oko 50 dana u toku jedne godine.
Kod oko 10 odsto predškolske dece javlja se i hronični kašalj, a da pri tom nije prisutno škripanje i zviždanje u disajnim putevima, što inače karakteriše decu obolelu od astme ili bronhitisa. Na osnovu dužine trajanja kašlja, on se može podeliti na akutni i hronični. Kašalj koji traje do tri nedelje može se smatrati akutnim kašljem, u periodu od četiri do osam nedelja smatra se postinfekcijskim kašljem. Hronični kašalj je onaj koji se nastavlja i posle osme nedelje. Akutni kašalj najčešće uzrokuju infekcije gornjih disajnih puteva, pre svega prehlade izazvane respiratornim virusima. One se javljaju najčešće u jesen i u periodu zima – rano proleće.
Osobe koje imaju akutni kašalj ne zahtevaju ozbiljniju terapiju, izuzev lekova koji utiču na poboljšanje komfora života. Njima se savetuje neki od brojnih preparata za kašalj, koji se nalaze na srpskom tržištu, kao i lekovi koji će smanjiti sekreciju u nosu, ukoliko je ima. Akutni kašalj ne zabrinjava, ali pažnju treba usmeriti na kašalj koji traje duže od osam nedelja, kako kod dece, tako i kod odraslih. U tom slučaju bi trebalo sprovesti dopunska ispitivanja da bi se utvrdio pravi razlog nastanka kašlja. Osnova prevencije akutnog kašlja je izbegavanje bliskog kontakta sa osobama obolelim od akutnih respiratornih infekcija, posebno decom školskog uzrasta, koja su najčešći prenosioci infekcija.
Prostorije u kojima se boravi potrebno je češće provetravati, pacijente i roditelje dece edukovati o načinu na koji štite druge kad kašlju – stavljanje ruke na usta, kod dešnjaka leve i obrnuto, ili maramice, koje ako su papirne ne treba ostavljati na otvorenom prostoru. Kada su veće epidemije, grip, izbegavati velike skupove, a sve osobe u riziku od mogućih komplikacija, posebno starije vakcinisati pre početka sezone gripa. Ishrana treba da bude izbalansirana, sa odgovarajućim unosom voća i povrća, koji su neophodni izvori vitamina i antioksidanata. Od velike su pomoći i “domaći” lekovi, inhalacije mentola, stavljanje toplih obloga na grudi koje smiruju receptore za kašalj, kao i slatki napici. Pacijenti sa hroničnim oboljenjima moraju biti pravilno obučeni za primenu svakodnevne propisane terapije i u slučaju nejasnih simptoma da se obrate svom lekaru za dalje lečenje. Izuzetnu pažnju treba posvetiti edukaciji trudnica i omladine o štetnosti duvanskog dima i pružiti maksimalnu podršku pušačima u procesu odvikavanja od pušenja. www.farmaceuti.com
PAHULJICA
servis za pranje i peglanje veša
Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503
Idemo u šoping! by Zorana Petković Šoping ... Kako samo veličanstveno, čarobno, divno zvuči ta reč!!! Za mene lično magična reč, jer kad sam srećna ili loše volje, kad me duša ili nešto drugo boli, kad mi je sve ok ili mi loše krene kad sam melanholična ili u depresiji, kada sam zaljubljena ili me glava boli, šoping je jedina prava stvar i lek za sve ženske bolesti. Jeste da vam za to treba i malo para ali moje lično mišljenje je da može biti slobodno preporučeno i od Ministarstva zdravlja i da treba da se izdaje na recept, a i ne zaboravite, tu su i stalne rasprodaje, pa buvljaci i kineske prodavnice.... za svakog po nešto, pa ko šta voli - nek izvoli. Privlače me te velike, svetle,bleštave vitrine i izlozi, isto kao i svetla šarene leptire... Razgledam ih, obilazim, istražujem... to je prava avantura, jedino istinsko uživanje... Nišanim prelepu kratku i usku crnu haljinu i ne mogu da odolim, a da je ne probam... Prodavac visok i crn, verovatno večiti student nekog univirziteta, zadovoljno me odmerava:”Ni reči, gospođo, pustite me da sam pogodim broj.” Ubrzo se vraća sa divnom haljinom, koja je već u mojoj mašti bila moja. Uđem u kabinu i na brzinu skinem roze-belu haljinu na bretele, koju sam imala na sebi . Broj je bio stvarno moj, a crna haljina kao za mene sašivena. Prebacih ruku da je zakopčam na leđima i osetih nečije hitre ruke kako to rade umesto mene. “Uvek tu da olakšam mušteriji.” -rekao je onaj isti prodavac od malopre, dok je njegova ruka klizila po mom vratu. Okrenuh se brzinom divlje košute, kada je gonjena, i opalih ga tako jako po licu, da se, držeči se za obraz, odmah okrenuo i nestao. Na brzinu uđem u svoju staru haljinu i noseći sandale u ruci uputih se ka izlazu... U prolazu, okrenutu ovaj put naopačke , bacim crnu haljinu, koja pade pravo na glavu jedne devojke koja je pošla u kabinu. Ali, ako hoću da idem u šoping sa njim... uf, to je prava priča za sebe! Prvo, i uvek postavlja uslov:”Ako hoćeš da idem sa tobom, moraš unapred napraviti spisak stvari koje želiš da kupiš, u protivnom, ne idem. Razmišljam šta treba da kupim i pošto ne smislih ništa, ubacim u taj spisak par stvari koje mi prvo padnu na pamet. Zabrinuto se hvata za džep, razmišljajući da li je nešto zaboravio, dok vadi ključeve auta: ”Idemo”! Čudni su ti muškarci,mogu satima da sede po nekakvim poslovnim sastancima, fudbalskim utakmicama, kod mehaničara i nije im ništa, ali ako pođu u kupovinu, umore se posle samo nekoliko sati... Ideći umorno za mnom, s punim rukama različitih kesa, stenje i teško diše, briše znoj i uzalud pokušava da stigne do džepa gde se zaturio onaj spisak od jutros... “Tako ti Boga”, kaže, šta će ti sad zelene čarape? Uz šta ćeš da ih nosi? Zar nisi malo matora za tu boju? Evo odlicnog mesta da sednemo i popijemo kafu... ja ne mogu dalje...”, ne prestaje da se žali. Ostavljam ga da sedi i pije kafu sam, a ja odlazim do prve parfimerije da potražim onaj piling od grožđa, o kojem sam juče čitala na net -u.
Zato, konačno znam u šoping treba da povedem Vesnu, moju najbolju drugaricu, jer samo tada je to potpuno zadovoljstvo... Moja prijateljica Vesna, visoka crnka sa velikim zelenim očima, sa svoje 42 godine, izgledala je bolje od bilo koje dvadesetogodišnjakinje. Uvek zaljubljena, po poslednjoj modi i upadljivo obučena, stalno spremna na šalu, nepridvidljiva... muškarci su je obožavali, žene zavidele. Imala je čak četiri propala braka i svoju filozofiju:”Ako ljubav počne da se hladi, a strast jenjava, beži dok još imaš lepe noge! I držala se toga, uspešno. Družile smo se još iz detinjstva i sve smo znale jedna o drugoj... I tako, kada ona i ja krenemo u šoping, i asfalt se topi. Ona u belim pantalonama i bluzi s dubokim dekolteom, ja nesto niža, ali ne manje atraktivna, sa plavim uvojcima,budile smo pažnju gde god da se pojavimo.Žene su nas gledale, muškarci gutali pogledom dok smo se glasno smejale ulicama. A Vesnina slabost bile su cipele... Mislim da ih je imala više nego 10 najpoznatijih butika u gradu. Ulazimo u prodavnicu i odmah uzima da proba ekscentrično ljubičaste sandale:”Hocete li malo da podignete nogavicu”, kaže ljubazno prodavac, “...da vidimo kako vam stoje?” Vesna, okrenuvši se sa najlepšim osmehom koji je on ikada video, zabode ga nogom pravo medju njegove... Izašla je na ulicu u novim sandalama, dok se nesrećni čovek pridržavao obema rukama. Okrenu se meni na izlazu i preko ramena mi doviknu:”Hajde plati ti toj budali!”
KOJI JE TVOJ GUA BROJ ?
Saznanje o Gua broju nam pokazuje kako da koristimo magnetske Zemljine snage i usmerimo konstruktivno svu svoju i energiju svog prostora. Gua broj određuje kojoj grupi pripadate, istočnoj ili zapadnoj. Istočnoj grupi pripadaju brojevi 1, 3, 4 i 9. Dok zapadnoj pripadaju Gua brojevi 2, 5, 6, 7 i 8. Svaka grupa ima svoje povoljne i nepovoljne pravce, što je izuzetno bitno za usmeravanje energije. Dakle, nikada nemojte da stojite ili da spavate tako da vaše lice bude usmereno ka nepovoljnom pravcu, jer vam nepovoljni pravci uništavaju pozitivnu energiju. Treba uvek da budete svesni protoka energije u prostoru, kako bi vaš Chi, vaša aura, mogao da se harmonično stopi sa aurom prostora. Prema tome, nastojite, u cilju što produktivnije energije, da gledate, sedite, spavate i radite u svojim povoljnim pravcima. Povoljni pravci istočne grupe su sever, jug, jugoistok i istok. Zapadnoj grupi odgovara zapad, jugozapad, severozapad i severoistok. Iz Gua broja još može da se izvede lični element i lični trigram (pogledaj tabelu). Kada ste postali svesni povoljnih i nepovoljnih pravaca, trudite se da ih koristite svakodnevno kako biste manipulisali svojom energijom i učinili je produktivnom i pozitivnom. A evo šta preporučuju Feng Shui majstori kada je reč o uređenju prostora u povoljnim pravcima. Drvo, vatra, zemlja, metal i voda su izuzetno bitni u primeni Feng Shuija. U prostoru treba da vlada ravnoteža, što znači da ni jedan element ne sme da nedostaje ili da dominira. Jer se ta ravnoteža odražava na našu energiju. Svaki od pet elemenata se pripisuje određenom kompasnom smeru. Pa tako drvo pripada istoku i jugoistoku, vatra jugu, voda severu, metal zapadu i severozapadu, dok se energija zemlje povezuje sa jugozapadom, severoistokom i centrom. Energije ovih pet elemenata se unose u prostor pomoću boje, materijala i oblika.
Kada uređujemo svoj enterijer, onda u kompasne smerove prostorije unosimo pripadajuće elemente ili onaj element koji podržava pripadajući element. Recimo, na istok unosimo energiju drveta ili pored drveta možemo da unesemo i energiju vode. Dakle, voda pojačava energiju drveta, drvo pojačava energiju vatre, vatra pojačava energiju zemlje, zemlja pojačava energiju metala, a metal pojačava energiju vode. Kako? U produktivnom ciklusu svaki pojedini element hrani i jača energiju sledećeg, stvarajući na taj način harmoničnu energiju i povoljan Chi, što može da se objasni na sledeći način: Metal stvara vodu. Voda hrani drvo. Vatra stvara zemlju. Zemlja stvara metal. U narednom broju objasnićemo svaki element posebno. www.kreativmagazin.com
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ŠOPENIJADA Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Frederik Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehničke složenosti u interpretaciji – slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost. Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u evropskoj muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i u XXI vek. Upravo u čast ovog velikana, u Beogradu se organizuje festival koji približava njegova dela široj publici.
Od 28. februara od 3. marta biće održana tradicionalna Šopenijada, kao nov, međunarodni Belgrade Chopin Fest. Organizatori, MŠ “Stanković” i Umetničko udruženje Kreartiva, prirediće manifestaciju u Narodnom pozorištu, Kolarcu, Domu omladine Beograda i još nekoliko prostora. Festival koji slavi jednog od najvećih kompozitora – Frederika Šopena, ponudiće publici različite sadržaje: takmičenje mladih pijanističkih talenata, master klas, predavanja, muzičke radionice za najmlađe, koncerte. U Beogradu će se okupiti mladi pijanisti i eminentni klavirski pedagozi i predavači iz Srbije i inostranstva. Na koncertnom podijumu će nastupiti Fulvio Turisini – pijanista i dirigent iz Italije, priznata srpska pijanistkinja Biljana Gorunović, i Sofija Guljak iz Rusije – pobednica mnogobrojnih pijanističkih konkursa. Posebni događaji će biti dečija predstava “Čarolija uz Šopena” u Narodnom pozorištu, i koncert “Šopen kao inspiracija” u Domu omladine sa pop, rok i džez obradama Šopenove muzike. Organizatori su pripremili i video spot sa Slađanom Milošević koja je napisala tekst na Šopenov prelid u E-molu. Takođe, Slađana Milošević će i pevati, a pratiće je naš čuveni, mladi pijanista i docent na FMU Vladimir Milošević.
Prizor sa prošlogodišnjeg festivala
Takmičarska revija Šopenove klavirske muzike i majstorske radionice biće održane u MŠ “Stanković” Prikupljena sredstva sa ovih koncerata biće namenjena humanitarnoj akciji Fonda B92 “Bitka za porodilišta”. Međunarodnoj kulturno-obrazovnoj manifestaciji Belgrade Chopin Fest (BCF) preteča je Šopenijada, respektabilna, pijanistička revija mladih talenata, sa tradicijom postojanja od više od 20 godina, koja je iznedrila najznačajne pijaniste Srbije. Projekat BCF je specifičan događaj koji sadrži raznovrsne aktivnosti koji predstavlja stvaralaštvo velikog kompozitora i vreme u kome je živeo, kao i uticaje njegove muzike na kasnije muzičke stvaraoce. BCF je takođe i pogled na Šopena kao večitu inspiraciju u savremenim oblicima sveukupnog kulturnog izraza. BCF je koncept promocije mladih talenata kao i afirmisanih pijanista po gradovima Srbije, a i šire, ciklusom koncerata pod nazivom “Odjeci”, tokom cele godine. Do sada je održano pet koncerta, četiri u Beogradu i jedan u Banja Luci, a u planu su koncerti u Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Kragujevcu, Vranju, Ubu
PROGRAM FESTIVALA Četvrtak, 28. februar (11:00-13:00) UK “Parobrod”: Muzičke radionice za najmlađe (12:00) Narodno pozorište: Humanitarna predstava za decu “Čarolija uz Šopena” (20:00) Skupština grada: Fulvio Turisini – pijanistički resital (svečano otvaranje) Petak, 1. mart (10:00-13:30) Svečana sala MŠ “Stanković”: Takmičarska revija (11:00-13:00) UK “Parobrod”: Muzičke radionice za najmlađe (15:00-19:00) Svečana sala MŠ “Stanković”: Takmičarska revija (21:00) Dom omladine Beograda: Humanitarni koncert “Šopen kao inspiracija” Subota, 2. mart (10:00-13:00) MŠ “Stanković”: Majstorske radionice (12:00-14:00) UK “Parobrod” i UK “Novobeogradska kulturna mreža”: Muzičke radionice za najmlađe (15:00-19:00) MŠ “Stanković”: Majstorske radionice (20:00) Narodno pozorište: Biljana Gorunović – pijanistički resital Nedelja, 3. mart (10:00-13:00) MŠ “Stanković”: Majstorske radionice (12:00-14:00) UK “Parobrod” i UK “Novobeogradska kulturna mreža”: Muzičke radionice za najmlađe (14:00-17:00) Kulturni centar Beograda: Stručna predavanja • 14:00 – Aleksandra Paladin i Predrag Mitrović: Šopen za naše srce • 15:00 – Biljana Gorunović: Šopen • 16:00 – Biljana Krstić: Promocija knjige Vežbe i kompozicije za klavir autora Dragane Petković i Biljane Krstić (18:00-19:00) Muzička galerija Kolarca: Dodela nagrada i koncert pobednika (20:00) Kolarčeva zadužbina: Sofija Guljak – pijanistički resital (svečano zatvaranje)
Povodom Belgrade Chopin Fest-a snimljen je i ekskluzivan muzički spot, u kome su zajedno nastupili Slađana Milošević i pijanista Vlada Milošević. Fotografijama vam prenosimo deo atmosfere sa snimanja ovog spota, koji ćemo uskoro imati prilike da vidimo.
M
ilkšejk je sladak, hladan napitak, koji se pravi od mleka, sladoleda ili smrznutog mleka, a dodaju mu se voće, voćni ili čokoladni sirupi. Ovo je naziv koji je potekao iz SAD, a u nekim zemljama ga nazivaju frape, dok se kod nas koriste oba imena, vodeći se rečenicom – nije važno kako se zove, važno da je ukusno!
P
ravi milkšejk pravi se ručno, odnosno svi sastojci, sladoled, mleko, voće i sirup mešaju se i miksuju u blenderu, u posudi od nerđajućeg čelika. Pošto se milkšejk najčešće prodaje u restoranima brze hrane, tamo se on pravi od gotove, unapred pripremljene mase, koja se dodatno miksuje pre služenja. Može se praviti i potpuno industrijski, tako što se prašak za milkšejk umuti sa mlekom. U tako pripremljenu smesu dodaju se arome voća ili čokolade.
Moćno i voćno
P
rvi put izraz „milkšejk“ upotrebljen je 1885. godine, kada je u štampi opisan kao piće koje se sastoji viskija (???) i likera od jaja, vrlo zdravo i ukusno, koje se služi kao tonik, ali i kao poslastica. Ipak, od 1900. ovaj termin se koristi isključivo u onom smislu kako ga mi znamo, i sve do 30-tih godina prošlog veka predstavljao omiljeno piće mladih, koje se služilo u mlečnim restoranima, pretečama današnjih kafića.
O
vaj napitak razvijao se uporedo sa razvojem tehnike, odnosno električnih blendera, čija je upotreba dovela do nama danas poznatog ukusa. Pre električnih blendera, u vreme kada se milkšejk pripremao ručnim mućenjem, bio je to zapravo gusti liker. Nakon što su električni blenderi ušli u upotrebu u mlečnim restoranima, ovaj napitak postaje lakši, vazdušastiji, kremast i penušav.
Počinje proizvodnja milkšejka u prahu, koji se pravi mešanjem mleka u prahu, sa mlevenim ječmom i pšeničnim brašnom. U američkom lancu prodavnica „Volgrins“ 1922. jedan od zaposlenih, Ajvar Pop Koulson napravio je milkšejk mešanjem sladoleda od vanile i smese napravljene od milkšejka u prahu i čokoladnog sirupa, umućenih sa mlekom. Ovako napravljen milkšejk bio je veoma popularan, i prodavao se u pomenutom lancu prodavnica pod nazivom „Horlikovo slatko mleko“. Nakon što su otkriveni frižideri sa hlađenjem na freon, priprema milkšejka se pojednostavljuje, jer novi frižideri obezbeđuju bezbednu, pouzdanu i automatizovanu proizvodnju sladoleda. 1936. Erl Princ, američki pronalazač napravio je mašinu koja istovremeno miksuje i hladi, i svežim milkšejkom puni čaše u kojima se on prodaje. Ipak, činjenica da nemate svi ovakvu spravu, ne treba da vas obeshrabri, jer je dobar, ukusan i osvežavajući milkšejk moguće napraviti u domaćoj izradi. U običnom blenderu ispasirajte voće, koje birate u skladu sa svojim ukusom, dodajte rashlađeno mleko i malo sladoleda. Dobro izmiksajte i stavite u frižeider. Ovako spremljenoj poslastici možete dodati šlag, slatku pavlaku ili seckano voće, i poslužite u svakoj prilici, posebno leti, kada će vas naročito osvežiti.
Oggy Art Style
Kad porastem, biću Odri Hepbern
Kada se pomene Odri Hepbern, prva asocijacija je stil, glamur, elegancija i vanvremenska lepota. Pa, ko ne bi poželeo da izgleda kao ona? Evo nekoliko saveta kako da to postignete... PRONAĐITE ONO ŠTO VAM DOBRO STOJI Od najmlađih dana, Odri je umela da izabere ono što joj dobro stoji. Premršava, gotovo dečačke građe, uspevala je da izgleda izuzetno ženstveno, jer je nosila ono što sakriva sve što je potrebno da se sakrije, a naglasi ono što treba da se vidi. Uradite to isto! Nemojte oblačiti nešto što ste videli na manekenki, jer ono što njoj odlično stoji, možda vama neće. Birajte odeću koja će laskati vašoj figuri! MANJE JE VIŠE Odrin stil je sveden i vrlo jednostavan. Mala crna haljina, pantalone i košulja, baletanke ili cipele sa malom štiklom, ono je što smo najčešće mogli da vidimo na njoj. Neka ovo bude i vaše pravilo. Mada postoji vreme i mesto za ekstravaganciju i neobične kombinacije, treba da znate da je sa jednostavnim kombinacijama manja mogućnost greške, a elegancija je zagarantovana!
BUDITE UVEK UREDNI Nešto što je nekada bilo prvo pravilo dobrog izgleda, a to je čistoća i urednost, poslednjih decenija kao da je nestalo, pa je sasvim normalno da se filmske i muzičke zvezde pojavljuju u javnosti neoprane, masne kose, u iscepanoj i staroj garderobi. Ok, možda je to nečiji stil, možda neko tako prenosi neku dublju poruku, ali, verujem da ćete se složiti, to se može i ako ste čisti i opeglani. Odri Hepbern je uvek bila uredna i negovana i predstavljala pravi primer lepo vaspitane devojke. Ako želite da ponesete deo glamura kojim je ona odisala, ne dozvolite sebi da vas vide neuredne kose, u garderobi koja izgleda kao da ste je otele nekom strašilu! ODABERITE PRAVE DETALJE Kao protivteža svedenom, gotovo skromnom stilu oblačenja, Odri je uvek upotpunjavala svoj izgled zanimljivim detaljima. Bilo da su u pitanju rukavice, šeširi, velike naočare za sunce, nakit ili ešarpe, ona je uvek znala kako da ih uklopi i time dodatno naglasi svoju eleganciju. Neke od ovih detalja danas ne možemo da nosimo, bar ne u onoj formi kao što je to bilo u Odrino vreme, ali sigurno možete naći nešto što vam odgovara i uklapa se u vaš način života. PRAVILNO DRŽANJE Kada malo bolje pogledate, videćete da Odri Hepbern nije spadala u kategoriju žena koje su se mogle pohvaliti pravom, ženskom figurom. Nema tu raskošnih oblina, koje karakterišu glumice iz tog perioda, bujnih grudi i oblih bokova. Ipak, Odri je bila žena koja je mamila uzdahe muške populacije, a ženama bila uzor. Jedna od tajni je pravilno držanje. Koliko god da vaše telo dobro izgleda, da imate sve neophodne “krivine“, ako hodate pogrbljeno, stojite pognute glave i opuštenih ramena, sigurno nećete izgledati privlačno. Stari recept, hodanje sa knjigom na glavi, možda treba koristiti s vremena na vreme. Jer, iako je Odri jedna i neponovljiva, možemo da učimo od nje.
ZA TO
OPLINU VAŠEG DOMA
Veštice su veštije . . . PVeštica (ili veštac) je osoba koja se bavi veštičarenjem. U mitologiji se veštice smatraju bićima koje poseduje natprirodne i magijske moći i obično se zamišljaju kako lete na metli. Čest pratilac veštice u bajkama je crna mačka. U prošlosti, mnoge osobe su optuživane da se bave veštičarenjem i pod takvim optužbama progonjene i ubijane. U većini slučajeva to su bile žene, a jedna od najčuvenijih i najsurovijih kazni bila je spaljivanje na lomači. I danas, u vidu neopaganizma postoje ovakva verovanja, kao i ljudi koji sebe nazivaju vešticama i vešcima. Dokaz saveza sa vešticom je što se ponekad apostrofira sa rečju kuma. Osim reči kuma upotrebljavani su mnogi drugi eufemizami koji su nastali iz osećanja velikok respekta i straha. I samo ime veštica je eufemizam, pravo ime za nju nije poznato, mada bi bilo logično da je to vešta (ako je muški rod veštac). Po iskazima osoba koje su navodno imale susret sa vešticama, sposobnost govora u tom trenutku je oduzeta, iako je osoba svesna i vizuelno sve doživljava.
Tokom srednjeg veka u mnogim katoličkim zemljama Evrope postojali su zakoni protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv jeretika. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji. Ostaci poznatih jeretika, grešnika i veštica često bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po đubrištu. Skelet individue, optužene za veštičarenje, po zakonu zvanom Akt Veštičarenja (Witchcraft Act) spaljen 1582. godine u engleskom mestu Sveti Osit (St. Osyt, Brightlingsea), otkriven je u relativno dobrom stanju, iako je bio izložen plamenu i velikim temperaturama koje lomača može razviti i bio položen u zemlju pre više od četiristotine godina. Antropolozi, koji su analizirali pronađene ostatke, prepostavili su da je telo bilo nepotpuno spaljeno i da su srodnici pri inhumaciji uspostavili anatomski raspored ostataka. Najpoznatiji lov na veštice odigrao se 1692. godine, kada je devetnaestoro ljudi u američkom gradu Sejlem, u državi Masačusets, osuđeno na smrt. Sejlem je tako postao grad koji se kasnije i u filmovima, pozorišnim predstavama i književnosti koristio kao inspiracija za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i muzej. Artur Miler je 1953. napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Sejlema. U Keniji je, iako su rasprostranjene različite afričke religije, islam i hrišćanstvo, i danas veoma izražen strah od magije koji je kulminirao u maju 2008, kada je u oblasti Kisii, policija je uhapsila 19 ljudi osumnjičenih da su spalili jedanaestoro sunarodnika koje su optužili za veštičarenje.
Tokom srednjeg veka u mnogim katoličkim zemljama Evrope postojali su zakoni protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv jeretika. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji. Ostaci poznatih jeretika, grešnika i veštica često bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po đubrištu. Skelet individue, optužene za veštičarenje, po zakonu zvanom Akt Veštičarenja (Witchcraft Act) spaljen 1582. godine u engleskom mestu Sveti Osit (St. Osyt, Brightlingsea), otkriven je u relativno dobrom stanju, iako je bio izložen plamenu i velikim temperaturama koje lomača može razviti i bio položen u zemlju pre više od četiristotine godina. Antropolozi, koji su analizirali pronađene ostatke, prepostavili su da je telo bilo nepotpuno spaljeno i da su srodnici pri inhumaciji uspostavili anatomski raspored ostataka. Najpoznatiji lov na veštice odigrao se 1692. godine, kada je devetnaestoro ljudi u američkom gradu Sejlem, u državi Masačusets, osuđeno na smrt. Sejlem je tako postao grad koji se kasnije i u filmovima, pozorišnim predstavama i književnosti koristio kao inspiracija za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i muzej. Artur Miler je 1953. napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Sejlema. U Keniji je, iako su rasprostranjene različite afričke religije, islam i hrišćanstvo, i danas veoma izražen strah od magije koji je kulminirao u maju 2008, kada je u oblasti Kisii, policija je uhapsila 19 ljudi osumnjičenih da su spalili jedanaestoro sunarodnika koje su optužili za veštičarenje.
depilacija šećernom pastom
Poslednjih meseci sve popularniji način uklanjanja malja je depilacija šećerom. Šećerom se možete depilirati vrlo jednostavno i efikasno, slično kao i voskom. Zanimljivo je da je ova metoda izuzetno stara, a potekla je sa bliskog istoka gde je i danas najčešće rešenje za jedan od najvećih ženskih problema. Uz malo vežbe ovu vrstu depilacije možete i sami uraditi. Šećerna pasta ili poznatija kao Egipatska depilacija je 100 % prirodan proizvod na osnovnoj bazi šećera, kojim se uklanjaju sve dlačice sa tela. Ne sadrži hemikalije, lepkove, veštačke boje ni mirise. Depilacija šećernom pastom je jedinstvena tehnika koja je, za razliku od voska, nežnija za kožu, pa se preporučuje osobama koje imaju osetljivu kožu, proširene vene, probleme sa urastanjem dlaka... i može se upotrebiti za uklanjanje dlačica sa svih delova tela i lica, muškaraca i žena.
Iskustvo pokazuje da je egipatska depilacija manje bolna od klasične depilacije. Ukoliko redovno radite depilaciju šećernom pastom, polako slabite koren i vremenom se dlačice proređuju i prestaju da rastu. Crvenilo nakon depilacije je kraće nego kod obične depilacije. S obzirom da se ne zagreva, samim tim i ne postoji mogućnost od opekotina, takođe je i nemoguć razvoj bakterija, te je i dobijanje infekcija nemoguće. Da bi depilacija bila uspešna, koža mora biti potpuno čista. Preporučuje se tuširanje i da kožu ne mažete ničim. Ovim će efikasnost biti najbolja. Depilacija šećernom pastom je manje neprijatna i manje bolna od depilacije voskom, a dlačice se uklanjaju iz korena, jer se pasta nanosi u suprotnom smeru rasta dlačica, a skida se u smeru rasta, što omogućava dugotrajniju glatkoću. Produžava period između dve depilacije, jer dlačice sporije rastu, a mogu se ukloniti i vrlo kratke dlačice dužine od 4-5 mm. Pre nego što vam objasnimo šta trebate da radite, znajte da se ovom metodom uklanjaju i najsitnije dlake, tako da nije potrebno da čekate da izrastu do određene dužine kao za depilaciju voskom.
Kako se depilirati šećerom? 1) U posudi zagrejte 250g šećera dok ne potamni. 2) Dodajte 200 g meda i 2 supene kašike ceđenog limuna. 3) Smešu skinite sa vatre i mešajte dok ne postane žuto-zlatne boje, gustine kao smola tj. pasta. 4) Na čistu kožu, nanesite toplu pastu u trakama, u smeru suprotnom od rasta dlake. 5) Naglim pokretom pomoću platnenih traka uklonite pastu u smeru rasta dlake. 6) Nakon depilacije, svi ostaci se lako odstranjuju običnom toplom vodom. Napomena: - Depilacija šećerom se preporučuje za osetljivu kožu jer ove prirodne materije ne izazivaju iritaciju. - Prvi put budite strpljivi jer je potrebno malo iskustvo da bi savladali pokrete. Svaki sledeći put će ti biti sve jednostavnije, brže i lakše. izvor: www.b92.net i www.starmedic.rs
KRALJICA komedije Vesna Trivalić (udato Pandurović) je srpska glumica rođena 13. marta 1965. u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti završila je u Beogradu 2003. godine, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Smatra se jednom od najdarovitijih srpskih komičarki. Iako je FDU upisala iz drugog pokušaja 1. jula 1984. , diplomirala je tek 2003. godine i to na nagovor svog profesora Vladimira Jevtovića , a do tada je napravila veoma uspešnu karijeru.
Vesna Trivalić retko daje intervjue i nikada ne gostuje u TV emisijama. Prva profesionalna uloga Vesne Trivalić u pozorištu bila je u Ateljeu 212 u predstavi “Totovi”, a prvu filmsku ulogu odigrala je 1987. u filmu “Dogodilo se na današnji dan”. Tokom karijere na filmu je ostvarila mnoštvo epizodnih, ali efektnih uloga. Prvu glavnu filmsku ulogu ostvarila je u Kusturičinom filmu “Život je čudo”u kojem je tumačila lik Jadranke. Na filmu je najčešće do sada sarađivala sa rediteljom Srđanom Dragojevićem, a njeni najčešći partneri su Zoran Cvijanović i Dragan Bjelogrlić. Zoran Cvijanović joj je bio prvi partner i na filmu (“Dogodilo se na današnji dan”) i u pozorištu (“Totovi”), a 1991. godine je sa Draganom Bjelogrlićem proglašena za glumački par godine na festivalu u Nišu. Nagradu su dobili za par koji su tumačili u seriji “Bolji život”.
Jedna od najvećih, ako ne i najveća srpska glumica svih vremena, slaću se u ocenama i publika i kritičari. Majstor komedije, iako mnoge njene kolege ističu da oni koji su devedesetih redovno posećivali pozorište znaju da je Vesna još bolja u dramskim ulogama. Rade Šerbedžija je smatra ‘’nebeski talentovanom’’, a za Anitu Mančić ona je ‘’najveći uzor’’. Na FDU su sa njom u klasi studirali su Srđan Todorović, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, M. M. Manda, Dragan Petrović Pele, Branka Pujić, Vesna Stanojević, Boda Ninković, Tatjana Venčelovska i Darko Tomović. Osim kod Kusturice i Dragojevića, značajne uloge ostvarila je u filmovima Gorana Markovića, Miroslava Lekića, Dragana Kresoje, u TV dramama i TV filmovima Miloša Radovića, a najznačajnije i publici omiljene su uloge u filmovima i serijama “Bolji život”, “Metla bez drške”, “Otvorena vrata”, “Porodično blago” i “Zla žena”. U pozorištu je igrala u niz kultnih predstava, a najpoznatije su “Doktor Šuster’’ i “Čorba od kanarinca’’ Dobitnica je Pulske Arene za ulogu u filmu ,,Oktoberfest’’ Dragana Kresoje (partner joj je Žarko Laušević) i niza drugih nagrada.
Spada među omiljene glumice publike svih generacija, i 2000. godine našla se na listi 10 najboljih srpskih glumica svih vremena. Glumica Vesna Trivalić ponovo će na malim ekranima igrati junakinju Katarinu Anđelić u nastavku serije „Otvorena vrata“ koja će se uskoro snimati. To je jedna od retkih uloga koju je talentovana glumica prihvatila u poslednjih nekoliko godina pošto od kako se udala i 2004. godine postala majka živi u Dubaiju i gotovo da se povukla iz posla. Ipak, ovaj izazov nije mogla da odbije, a potvrdu da je nakon skoro dve decenije odlučila da igra ekstravagantnu umetnicu dala je njena koleginica Bojana Maljević koja će biti i producent nastavka ove televizijske sage. Vest da će se snimati nastavak ove mnogima omiljene serije obradovala je veliki broj ljudi i izazvala nezapamćenu medijsku pažnju. Takođe, Vesnu možemo gledati i u novim epizodama “Nadrealista” Neleta Karajlića.
Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“
ZDRAVA KOSA - lepa kosa U ovom broju podsetićemo se nekoliko osnovnih pravila za negu kose, jer samo je zdrava kosa lepa kosa. Takođe, nudimo vam i nekoliko saveta i prirodnih recepata koji će vam pomoći da vaša kosa bude jaka, zdrava i sjajna, i samim tim i lepa...
Samo potpuno prirodna nega kose je prava nega, koja će zaista prijati kako kosi tako i temenu glave. Osnovna pravila za negu kose: - Koristite blage šampone za pranje kose. - Ne dozvolite da vam se kosa previše zamasti jer tada više opada. - Za vreme pranja nemojte upotrebljavati preterano vruću vodu, jer to ne prija ni kosi ni korenu kose. - Pre pranja kosu dobro raščešljajte, da biste je nakon pranja sto lakše očešljali jer je morka kosa osetljivija na krzanja. - Mokru kosu nemojte trljati peškirom, već je samo umotajte u peškir, da polako upije vodu. - Makar povremeno na vlažnu kosu nanesite nekoliko kapi maslinovog ulja, jer kosi daje mekoću, sjaj i revitalizuje oštećene krajeve. - Kad god je moguće (pogotovo tokom leta) kosu sušite prirodnim putem. - U zimskom periodu, kada je neophodna upotreba fena, nemojte ga podesiti na najjače, i ne držite ga preblizu kose za vreme sušenja. - Feniranje uz upotrebu okrugle četke za ispravljanje kose ili peglu za kosu izbegavajte, jer ćete tako za kratko vreme uništiti kosu bez obzira na svu negu koju ste joj paralelno pružili.
Prirodna sredstva protiv opadanja kose: 1. Najpoznatiji narodni lek protiv opadanja kose je beli luk u kombinaciji sa komovom rakijom. Priprema se tako što se u 2 dl komovice ubaci 5-6 čenova belog luka (svaki čen prethodno presečen na pola) i ostavi da odstoji 4-5 dana. Nakon toga, najmanje nedelju dana, ovaj losion svakodnevno utrljavati u koren kose, a kasnije ga nanositi samo nekoliko sati pre pranja kose, tokom dužeg vremenskog perioda. 2. Sada nešto prijatnijeg mirisa. Za jačanje korena kose i protiv opadanja kose veoma je korisno nekoliko sati pre pranja utrljati kapi od koprive, orahovo ulje ili ulje od lavande. 3. Nakon pranja, isperite kosu čajem od koprive ili kamilice (za to je potrebno oko 1l čaja). 4. Ukoliko imate mogućnosti, ispirajte kosu vodom u kojoj ste prethodno prokuvali listove limuna. 5. Važno je znati da svakodnevno masiranje korena kose i detaljno češljanje, čime se ujedno i masira teme glave, takođe sprečava prekomerno opadanje kose.
Salon lepote
Hemograd Lamela 3, lokal 2
066/ 10 40 10 Vršac
Iz bakine kuhinje ČORBA OD BUNDEVE
1 kg očišćene bundeve, 2 veće šargarepe, 2 krompira, 1 crni luk, 3 kašike pavlake, so, biber, svež peršun Na malo ulja propržiti sitno seckani crni luk, pa dodati na kockice sečenu bundevu, šargarepu i krompir. Posoliti, pobiberiti, pa naliti sa 0,5 l vode i kuvati na tihoj vatri oko sat vremena. Kada se povrće skuva i omekša, ispasirati ga ili izmiksati u blenderu. Gustu masu vratiti u supu u kojoj se povrće kuvalo, pa ostaviti da provri. Na kraju dodati pavlaku i svež, sitno seckani peršun. Čorbu služiti toplu.
SOS OD MIROĐIJE
1 vezica sveže mirođije, 5 kašika brašna, 0,5 l mleka, 3 kašike sirćeta, ulje, so, 300 gr kisele pavlake U dubljoj šerpi ugrejati ulje, pa dodati brašno i blago ga propržiti. Nalivati mlekom i kuvati dok se ne zgusne. Posoliti, pa dodati sitno seckanu mirođiju. Dobro izmešati, pa dodati sirće i skloniti sa vatre. Ovako pripremljenu masu ohladiti, pa u hladan sos dodati pavlaku i dobro izmešati. Sos služiti hladan.
SRNEĆI GULAŠ
3 kg srnećeg mesa, 0,5 l belog vina, 0,5 l sirćeta, veza zeleni, beli luk, lorber, so, biber, 2 glavice crnog luka, 3 dcl kuvanog paradajza Napraviti marinadu od 1l vode, belog vina i sirćeta u koje ste dodali začine. Meso staviti u pripremljenu smesu i držati u frižideru 24 sata. Nakon toga meso isecite na kockice, pa blago propržite na malo ulja, uz dodatak sitno seckanog crnog luka. Nalivajte marindom dok se krčka na tihoj vatri, oko 3 sata. Kada meso omekša, nalijte kuvanim paradajzom i kuvajte još 20-tak minuta. Uz gulaš možete služiti bareni krompir.
PALAČINKE SA VOĆEM
4 jaja, 200 gr šećera, kašičica soli, 1 l mleka, 500 gr brašna, 2dcl mineralne vode, ulje, 2 šlag krema vanila, 1 pavlaka, 300gr voća po ukusu Umutiti jaja, dodati šećer i so. Dodavati naizmenično brašno i mleko, mešati da se ujednači, pa dodati mineralnu vodu. Umutiti glatko testo, dovoljno retko da se grabi kutlačom, ali ne previše retko. Plitak tiganj ugrejati, staviti par kapi ulja, pa sipati testo, što je moguće tanje. Ipak, ne sme da bude suviše tanko, jer će se teško okretati. Palačinke peći sa obe strane dok ne postanu zlatno-žute. Kada su palačinke pečene, pripremite fil, tako što ćete umutiti šlag krem sa 2 dcl mleka, 100 gr šećera, a zatim dodajte pavlaku. U ovako spremljen fil dodajte seckano voće po ukusu, i filujte palačinke.
Citati p “Nikad ne stajemo u istu reku. U proticanju vremena, izgubljena prilika, izgubljena je zauvek.” Heraklit “Plašljivi prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.” Lav Tolstoj
“Ako vas žena pobeđuje u tenisu, promenite sport. Ako vas žena pobeđuje u boksu, promenite ženu.” Muhammad Ali
poznatih “Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.” Ivo Andrić “Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju. Strpite se. I dijamant je u osnovi ugljenik, ali je umeo da čeka.” Pikaso “Ljude ne možete ničemu naučiti. Možete im samo pomoći da sve otkriju u sebi. ” Galileo