Tema broja:
godina I
februar 2012
broj 13
ZaĹĄto slavimo 8. mart
Ćaskanje:
Tanja Banjanin
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Najbogatije mesto na svetu str 9 - AKTUELNO Zašto slavimo Dan žena str 14 - UREDJENJE PROSTORA Tepih - potreba i dekoracija str 19- ZDRAVLJE Odlučite se za masažu str 24 - INTERVJU Tanja Banjanin str 28 - ZANIMLJIVOSTI Keep walking str 32 - SAVETI Neka vaš poklon bude poseban str 38 - NAJPOŽELJNIJI SRBIN Miloš Biković str 40 - MAKE UP Anti age tretmani str 44 - AKTUELNO Foto izložba u Kulturnom centru Vršac str 45 - AKTUELNO Na crvenom tepihu str 49 - SAVETI Nega kose kroz istoriju str 53 - RECEPT Postavite sto! str 57 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Poštovana redakcijo, Želim samo da pohvalim vaš magazin, na koji mi je skrenula pažnju prijateljica, koja je inače redovna čitateljka. Dopada mi se lakoća kojom prilazite vrlo ozbiljnoj problematici, kakva je na primer žensko preduzetništvo. Na taj način pokazujete da ne treba gubiti nadu ako ste izgubili posao, i da postoji mnogo drugih opcija koje su na raspolaganju savremenoj ženi. Posebno pohvaljujem što ste problematici prišli iz perspektive žena koje su već u poslu, i mogu da daju prave, iskrene i više nego korisne savete početnicama. dipl.ing. Marija Stojaković Draga redakcijo, volela bih da u vašem magazinu, koji mi se inače veoma dopada, vidim i teme koje su vezane za književnost, jer mi se čini da to nedostaje. Bilo bi zanimljivo da nam predstavite neke nove (ili stare, pa već zaboravljene) naslove, laureate književnih nagrada, izdavače koji su posebno zanimljivi i slično. Pozdrav, Renata iz Paraćina www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 13, februar 2012
Reč urednice... Drage čitateljke,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
I ovaj broj je, kao i prethodni, u prazničnom duhu, jer sada slavimo onaj baš naš praznik, i podsećamo se zašto se 8. mart slavi kao međunarodni Dan žena. I dalje vas vodimo na zanimljive destinacije, a ovoga puta to je Monte Karlo, u jedno od najbogatijih mesta na svetu. Ćaskamo sa Tanjom Banjanin, o tome kako postiže da ima dve uspešne, a potpuno različite karijere istovremeno, a takođe da bude ostvarena i kao supruga i majka. Predstavljamo vam kandidatkinje za NAJ FRAJLU, uvodimo novu rubriku, gde ćete dobti stručne savete o masaži. Nastavljamo druženje sa Lady L, i pratimo kako se razvijala umetnost oblikovanja i nege kose kroz vekove. Zavirili smo i u Holivud, i donosimo vam sveže utiske sa dodele ovogodišnjeg Oskara. Nismo odoleli da, osim filmova, prokomentarišemo i garderobu zvezda i zvezdica. Miloša Bikovića predstavljamo u ovom broju i predlažemo ga za najpoželjnijeg muškarca u Srbiji, a vi procenite da li on to zaslužuje. Tu su standardno i recepti, zanimljivosti, mali saveti, i sve ono što FRAJLU čini FRAJLOM februar 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE stigla je u naj zanimljiviju fazu! Od narednog broja, imaćete prilike da na naslovnoj strani svog omiljenog on-line magazina vidite devojke koje su se prijavile za učešće u ovom zanimljivom takmičenju. Kao što znate, magazin FRAJLA izlazi svakog drugog utorka, odnosno izlaze dva broja svakog meseca. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je jedna od devojaka na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, bićete u prilici da glasate za nju, jednostavnim klikom na određeno polje, u samom magazinu. Devojka koja u tom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA
A M
ko odmor provodite u mestu o kome pišemo u ovom broju, onda spadate u onaj vrlo mali procenat svetskog stanovništva, koji sebi može da priušti letovanje u jednom od najbogatijih mesta u Evropi. onte Karlo je najveći grad u mini - državi Monako, ali nije zvanično i glavni grad, jer ga Monako ni nema. Ima oko 30.000 stanovnika, a jedno je od najpoželjnijih mesta za život na planeti. Ono na šta se najpre pomisli kada se pomene Monte Karlo, jeste veliki broj kazina, i glamur koji prati ovakva mondenska mesta. živanje u predivnim plažama Azurne obale, kao i život bez plaćanja poreza su obeležja života u ovom gradu, ali ne sme se smetnuti sa uma činjenica da kvadrat stambenog prostora košta blizu 50.000 dolara! pak, lepota prirode, istorijskih zdanja, kulturnih sadržaja i zabave je bez konkurencije kada je u pitanju Monte Karlo. Nije naodmet pomenuti i da je reč o jednom od najsigurnijih gradova na svetu, a policajci po pravilu govore dva strana jezika.
U I
Welcome to Monte Carlo
D
va najpopularnija događaja u gradu su Velika nagrada Formule 1 i Reli Monte Karlo; za potrebe ovih takmičenja zatvaraju se sve ulice i trgovi. Kazino Monte Karlo (Monte Carlo Casino) spada među najpoznatije i najglamuroznije kockarnice na svetu, a elegantna odeća je obavezna ako želite da uđete u njega. Ovom mondenskom kneževinom vlada porodica Grimaldi, koja je smeštena u Palais du Prince u centru Monaka. Njenih 15 prostorija otvoreno je za javnost, a turiste privlače svakodnevne smene straže tačno u 11.55 časova. Tu je živela i holivudska zvezda Grejs Keli (Grace Kelly), princeza od Monaka, koja je poginula u tragičnoj automobilskoj nesreći 14. septembra 1982. godine. Serpentina gde je izgubila život vodi prema unutrašnjosti, a posećuju je stotine turista, kao i grob Grejs Keli u Katedrali svetog Nikole. d luksuznih restorana preporučuje se Rimpoldi (3 Avenu des Spelugues), u kojem je često ručala i Grejs Keli, a ako želite da uhvatite nekog bogataša s jahtom, onda pravac u Sass’ Cafe (11 Avenue Princesse Grace), jedno od najpopularnijih mesta u gradu. Diskoteka Legend (3 av des Spélugues) smeštena je na samoj plaži, a glamurozni hotel The Fairmont Hotel (12 Avenue de Spelugues) nalazi se uz mondenske plaže. Cene su prilično visoke. Noćenje u jednokrevetnoj sobi košta 340 evra. Cenom je nešto prihvatljiviji Forum Hotel Monte Carlo (Place des Moneghetti Beausoleil), u čijim sobama noćenje košta od 100 evra pa naviše.
O
februar 2012
6
P
restižnih butika ima na svakom koraku, a Hermes, Gucci, Chanel, YSL, Prada, Bulgari, Cartier i Jopard trgovine nude najnovije kolekcije odeće. Boutique du Rocher (1 Avenue de la Madone) otvorila je Grejs Keli šezdesetih godina prošlog veka; on nudi veliki izbor umetničkih predmeta, kristala, ramova za slike i drugih radova lokalnih umetnika.
S
upa Monte Karlo jedan je od lokalnih specijaliteta, a recept za nju je vrlo jednostavan: skuvajte i propasirajte šparglu, a zatim nastavite da je kuvate na malo maslaca. Dodajte malo vode, zatim grašak i slatku pavlaku. Začinite po želji. Pre serviranja pospite naseckanim peršunom.
Z
a posetu Monte Karlu dobro je svako vreme, ali leti su gužve ogromne. Cela Azurna obala privlači gomilu bogataša sa skupocenim jahtama, pa vam se može desiti da vas pozovu da im se pridružite na nekoj od njihovih zabava.
D
ruge, veoma važne institucije privrede su trgovina i bankarski sektor, a ovde postoji čak 45 banaka. Mnogi svetski sportisti, pa i naši imaju prijavljeno boravište u Monte Carlu. Razlog tome je, mali porez, ali je možda manje poznato taktiku za privlačenje doseljenika koristili vladari na istom području još u 13. veku.
M
onako je podeljen na 6 četvrti: Monaco-Ville, stari grad, La Condamine, luka i pijaca, Monte-Carlo, stambena zona i kazino, Fontvieille, nova četvrt uz more, Le Larvotto, plaže Les Moneghetti, severozapadna stambena zona.
S
a više od 300 sunčanih dana u toku godine, stanovnici Monaka mogu gotovo neprekidno da uživaju u čarima mediteranskog života. Štaviše, Monako je blizu i Južnim Alpima, pa posle samo jednog sata vožnje, može se doći i do skijališta.
U
ovoj kneževini žive ljudi 108 različitih nacionalnosti, a imaju i mogućnost da svoju decu smeste u različite škole. Edukacija i diplome su isti kao u Francuskoj, s tim što u Monaku deca uče engleski jezik još u osnovnoj školi, ali i tradicionalni jezik i istoriju Monaka. Tekst delom preuzet sa: www.vladato.rs i www.zivot.krstarica.com
februar 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
Sretan
ZAŠTO SE SLAVI
P
praznik
8. MART...
ravo glasa, pravo na školovanje i rad, pravo na sopstvenu svojinu, ravnopravnost u svim segmentima života... Sve ovo je deo našeg svakodnevnog života i nešto što se podrazumeva. Naravno, nije oduvek bilo tako. 8. mart bi trebalo da nas podseti na žene koje su decenijama ranije svojom borbom i angažovanjem omogućile ravnopravnost žena, a ne da bude samo još jedan praznik kada dobijemo po cvet i ceo dan provedemo u kuhinji. eđunarodni dan žena, praznik je koji se obeležava svakog 8. marta u godini, označavajući ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Žene su se međutim žestoko borile ne bi li dobile svoj dan, kada će se ceo svet podesetiti njihovog napretka u svim životnim sferama, kojim su razbile viševekovne stereotipe o svojoj neracionalnoj ulozi. voju epohalnu borbu žene su započele još u 19. veku, u doba industrijalizacije, ekonomske ekspanzije i loših radnih uslova. Svoje nezadovoljstvo povlašćenim društvenim statusom žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su počele da demonstriraju još davne 1857. godine, izašavši na ulice Nju Jorka. One su tada prvi put javno zahtevale bolje uslove rada i više plate.
M S
K
onačno izlaze iz svoje ljušture u kojoj su obitavale vekovima, pa su nakon javnog okupljanja, uskoro osnovale i sindikat. Protesti organizovani upravo na 8. dan u martu, u Americi su obeležili i početak 20.veka. Najpoznatiji među njima bio je 1908. godine kada je čak 15.000 žena marširalo kroz „veliku jabuku“. ako se prvi Dan žena u Americi pamti donošenjem „Deklaracije Socijalističke partije Amerike” 28.2. 1909. Na žalost, SAD je dve godine kasnije zadesila tragedija, u kojoj je od posledica požara u fabrici Triangle Shirtwaist u Nju Jorku, poginulo preko 140 žena. Danas se 8.mart obeležava i u znak sećanja na žene koje su tragično nastradale na radnom mestu. Evropu je početkom 20.veka zadesio talas ženskih pokreta za kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Centri okupljanja, ne više tako pasivnih žena, bili su i Austrija, Nemačka, Švajcarska, Danska. orak po korak, žene su uspele da se izbore za SVOJ DAN. On je ustanovljen na Drugoj medjunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu.
T I K
K C
ljučna ličnost, zaslužna za to što žene danas širom sveta mogu da se pohvale da imaju svoj dan, je Nemica Klara Cetkin- tadašnja liderka ženskog radničkog pokreta (na slici dole). etkinova je od 1890. upravljala ženskim proleterskim pokretom u Nemačkoj, uređivala list „Die Gleićheit“ i 1907. organizovala prvu međunarodnu konferenciju žena, na kojoj je izabrana za sekretara saveza. anas u 21. veku , 8. mart je jedan od najradosnijih dana za pripadnice lepšeg pola, kada su one u fokusu pažnje. Nema žene koja će odoleti omiljenom cvetu, bombonjeri ili nekom drugom znaku pažnje na ovaj dan.Ipak, ponekad se nije loše podsetiti i kakve su žrtve nekada davno podnele neke druge žene, tamo negde, da bismo mi danas uživale sva naša prava.
D
Jelena Kostadinović, tekst preuzet sa www.smedia.rs
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
SPRING RULES
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
ZA TOPLINU VAŠIH PODOVA Vreme leti, moda se menja, pa se tako menjaju i svi elementi u enterijeru. Ipak, tepih ostaje karakterističan detalj u našem ambijentu. Tepih nije samo udobna podna obloga, već i i ukras koji domu daje prijatnost i toplinu. Danas se izbor tepiha može uporediti sa kupovinom tašne uz novu haljinu. Tako kako tašna može da potcrta vašu omiljenu haljinu da joj da specijalni šarm, tako i pravilno izabran tepih može vašem enterijeru da da poseban pečat. Tepih je potrebno uklopiti sa ostalim detaljima u prostoru: nameštajem, zavesama, zidovima, tapetama... februar 2012
14
D
a se ne bi narušila harmonija dizajna enterijera, neophodno je odabrati stil, formu, teksturu i boju.Ukoliko želite da vizuelno povećate prostor, odaberite svetle tonove. Ukoliko je prostorija dobro osvetljena, možete odabrati i hladnije nijanse, a ukoliko nije, efektnije će biti ako birate toplije boje da nadomeste nedostatak svetlosti. arke boje daju osećaj prostora, a duboke boje raskoši i luksuza. U spavaćim sobama možete postaviti tepihe višeg flora sa svetlim tonovima. Za dečiju sobu preporučujemo jarke boje sa naglašenim dečijim motivima. Vaša fantazija ovde ničim nije ograničena! Najvažnije je da bude lak za održavanje i da ne izaziva alergijske reakcije. Za prohodna mesta birajte tepihe višeg kvaliteta, sa većom gustinom, a srednjom visinom flora. Dnevna soba je najbolji primer za to. Tu se okuplja porodica, a dolaze vam i gosti. Najbolje je postaviti tepih srednje veličine, ali ako ambijent dozvoljava možete staviti i veći tepih sa ornamentom ili većim crtežom. Prijatna dopuna vašem enterijeru mogu biti mali komadi. Oni se mogu postaviti pored kreveta, u spavaćim sobama, uz stočiće za kafu... Nekada će povezivati različite celine, a nekada će biti akcenat i detalj za sebe.
J
P
ostoji verovanje da, u odnosu na svoj oblik, tepisi imaju energetska svojstva.Tako okrugli tepisi oličavaju duhovnost i mir. Treba ih postaviti tamo gde je potrebno opuštanje - u spavaće sobe, dnevni boravak, trpezariju. Pravougaone tepihe, koji nose energiju, najbolje je staviti u kabinete, radne prostore, biblioteke. Ovalni oblici su dobri za sve namene i odgovaraće za prostorije različlitih namena. dabirom odgovarajućeg dizajna, boje i oblika tepiha (staze, ovalni i okrugli tepisi) prostor će zasigurno „oživeti“ i postati ugodniji za boravak. Tepisi daju udobnost, toplinu, lepši vizuelni doživljaj. Ako želite da tepih bude manje primetan neka njegova boja bude slična boji nameštaja, zidova i ostalih elemenata ambijenta. ko u prostoriji imate nameštaj i zidove svetlih boja izaberite tepih življih boja i stavite ga u središnji deo sobe time će te zasigurno uneti malo dinamike u prostor. Ako želite da vaš životni prostor dobije „šmek“ tu su tepisi raznih geometrijskih i neobičnih oblika, tepisi sa raznim motivima, reljefima, mrežasti, asimetrični...
O A
februar 2012
16
U
poslednje vreme ljudi se češće odlučuju za manje tepihe. Manji tepisi i njihov položaj u prostoriji mogu biti interesatniji samim tim što mogu da istaknu neki deo sobe. Ako za svoju sobu odaberete više manjih tepiha time je možete podeliti u više „zona“ a njihovim pomeranjem možete učiniti da soba deluje drugačije.
U
dnevnoj sobi tepih postavite do zone za sedenje koju uglavnom čini garnitura ili kauč. Takođe, možete ga postavi ispod stočića. U spavaćoj sobi tepih se može postaviti u zoni kretanja pored kreveta ili pored ormana ako je u pitanju manji tepih čime će vam presvlačejne biti lagodnije. U trpezariji tepih je postavljen ispod stola i stolica za obedovanje jer povećava ugođaj. Tepih u dečijim sobama može zahvatati prostor na kome se deca igraju. U hodnicima se postavljaju tepisi u obliku staze koji će činiti putanju vašeg kretanja.
I
ako tepisi od zida do zida nisu trenutno u modi, dobar veliki tepih može udahnuti novi život vašem prostoru ukoliko imate star i oštećen parket. U situaciji kada nemate sredstava da ga zamenite - pokrijte ga! Tako ćete ponovo uživati u svom stanu, i osećaćete se prijatno i vi i vaši gosti. ravila su ista kao i prilikom odabria malog tepiha - uklopite boje i dezen sa ostatkom enterijera. Osim toga, pri odabiru velikog tepiha, sve navedeno je još važnije, jer će on biti vrlo upadljiv, s obzirom na to da će zauzeti veliki deo prostora. sto tako je veoma važno da takav tepih bude lak za održavanje. Mora biti takav da može bez problema da se usisava i da s vremena na vreme može da se osveži četkom umočenom u toplu vodu. Jer, jasno vam je da tepih tih dimenzija, koji je postavljen ispod nameštaja, nećete moći često i lako da smotate i odnesete na pranje.
P I
februar 2012
18
Odlučite se za masažu Dodir je govor kojim se instinktivno služimo da pokažemo drugima da ih volimo, želimo ili cenimo. Odatle i ideja da se konsultujemo sa visokim strukovnim terapeutom Željkom Jankovićem, koji nam otkriva sve o masaži. Masaža je najstarija forma medicinskog tretmana. Pretpostavlja se da je stara koliko i ljudska vrsta. Ona je proistekla iz jednog unutrašnjeg instinkta - daj da to dobro istrljam, i prirodna je reakcija na udarac. Željko Janković, visoki strukovni terapeut
Svaka priča o masaži počinje od dodira.
U tradicionalnim kulturama, posebno na Istoku, masažu koriste u svakodnevnom životu ljudi svih uzrasta. Na Zapadu,iako su njene vrednosti priznate u sportskom svetu, tek u novije vreme primenjuje se i u druge svrhe. U našoj sredini još uvek joj nije pripalo pravo mesto koje ona, s obzirom na svoje terapijske mogućnosti, može i treba da zauzme. Masaža je jedinstvena i prirodna metoda kojom se poboljšava zdravlje i održava snaga. Osnova svake masaže jeste dodir-pokret. Ona omogućava pozitivno terapijsko dejstvo upravo preko (mehaničkog delovanja) kontakta.
Efekti masaže su: oslobađanje od stresa, ubrzavanje cirkulacije, limfotoka, ubrzavanje metabolizma, pospešuje izbacivanje štetnih metaboličkih produkata iz organizma, smanjuje mišićnu napetost i tako dovodi do same relaksacije mišića. Suština je u postizanju bolje, kvalitetnije prokrvljenosti tkiva i organa. Masaža deluje i na nervni sistem. Najčešće se koristi kod stanja anksioznosti i depresije kako odraslih, tako i dece, za otklanjanje bolova različitog porekla, ali može da posluži i kao prevencija infekcija. Dobra masaža stvara osećaj prijatnosti, poverenja i radosti. I kao najvaznije, svi ti pozitivni efekti postižu se samo dodirom (masažom) i to bez primene medikamenata. Iako se masaža smatra relativno bezbednom tehnikom, ne preporučuje se njena primena od strane nestručnog lica. U prisustvu određenih oboljenja kao i simptoma, masaža može biti kontaproduktivna, pa se stoga strogo zabranjuje. Danas se primenjuje jako veliki broj masaža, kako u svetu tako i kod nas. Neke od njih su svima nama poznate. Tu spadaju: terapeutske masaže, relax masaže, sportske masaže, tradicionalne masaže, anticelulit masaže, limfne drenaže, toning masaže... U ponudi su i “egzotičnije masaže” koje pored mehaničkog efekta i termičkog (toplotnog), svoje osnove grade na teorijama o energetskom delovanju kamenja i kristala. Tu spadaju masaže vulkanskim kamenjem kao i poludragim kamenjem.
februar 2012
20
OBNOVITE SVOJU M LAD O S T
Gerovital H3 evolution - Tretman protiv bora za usne, oči i čelo, 15 ml
Gerovital H3 evolution - Voda za čišćenje i toniranje, 100 ml
Kompleksan preparat ublažava duboke bore i mimične linije. Mimične linije se umanjuju mikro – relaksirajućim dejstvom Gatulin-a i đumbira. Bore se vidno smanjuju dan nakon nanošenja preparata, a nakon deset dana mikro - reljef kože se značajno popravlja. Duboke bore se ublažavaju sinergetskom akcijom Trylagen-a, Superoksid dismutaze, kao i vitamina A i E koji sprečavaju strukturne promene vlakana kolagena i stimulišu proizvodnju novih vlakana. Koža upija lipozome i hijaluronsku kiselinu, tako da se bore popunjavaju iznutra i bivaju ublažene. Naneti ujutru i uveče nakon skidanja šminke i toniranja kože, na usne, čelo i područje oko očiju i nežno masirati do potpune apsorpcije. Kombinovati sa kremom za dnevnu negu. REZULTAT: Ublažene bore.
Osmišljen kao ’2 u 1’ preparat, osim efekta čišćenja, takođe ima i energetsko tonirajuće dej stvo zahvaljujući delovanju GP4G , izvoru čiste energije. Uklanja vodootpornu šminku, prašinu i nečistoće sa površine kože. Superoksid dismutaza odlaže znakove starenja kože: nastanak bora, dehidrataciju, pojavu tamnih fleka, kao i gubitak elastičnosti. Ima snažno hidrirajuće dej stvo i pruža efekat čišćenja, jer sadrži mlečnu kiselinu. Upotrebljavati preparat ujutru i uveče, čak i tokom dana, za čišćenje i toniranje kože lica i vrata. Naprskati proizvod na tupfer, zatim obrisati kožu oko očiju, ostatak lica, usne i vrat. REZULTAT: Blaga za oči; tonira lice.
Šifra proizvoda: 228 CENA : 1300,00
Šifra proizvoda: 428 CENA: 1250,00
UPOZORENJE! Promućkati bočicu pre upotrebe.
Pozivamo sve čitaoce Frajla magazina na 19. međunarodni sajam kozmetike pod nazivom “Dodir Pariza” koji se održava 07.i 08. aprila 2012. godine na Beogradskom sajmu u hali 2. Ovom prilikom svi naši klijenti imaju mogućnost da probaju sve naše proizvode, da na poklon dobiju određene uzorke, a čekaju vas i specijalna iznenađenja, plus poklon izneneđenje prilikom kupovine jednog proizvoda iz naše kolekcije. Budite uvek mladi, uvek u formi!
Vaša Gerovital kozmetika!
Sve proizvode možete poručite na broj telefona: 011-3820-613, koje šaljemo pouzećem, putem kurirske službe, post expresom, ili isporučujemo lično svake subote na kućnu adresu na teritoriji Beograda.
ĆASKANJE
TANJA BANJANIN
Bilo je leto, jedan miran, lagani, lenji dan... Ja sam putovala (još jedno od onih mojih dosadnih, poslovnih putovanja), klima uređaj je radio na normu, a u radiju su pevali mali ljudi... I onda, krene neki lagani tango, i reči: Dugo sam stajala, kad leđa si okrenuo. Znala sam šta je to, nebo se srušilo... Pa onda refren: Pamtim, kao juče da bilo je... Pamtim, a prošle su godine... I taj glas, tako poznat, a pomalo zaboravljen... Da, to je bila ona, Tanja Banjanin. Nasmejala sam se i pomislila: O, devojko, pa ti si opet tu! Svaka čast! I danas je pitamo gde se to krila svih tih godina, kako uspeva da radi dva različita posla istovremeno, koliko joj je važna podrška porodice i još ponešto što može da nam bude zanimljivo, a da ne bude suviše lično i da ne povredimo njenu intimu. Evo šta nam je rekla...
FRAJLA: Nakon 7 godina pauze, ponovo ste na sceni. Zašto ste napravili ovu pauzu?
FRAJLA: Vi ste pomoćnica Pokrajinskog sekretara za omladinu, po vokaciji pravnica, a svi Vas znamo kao pevačicu. Kako uspevate da uskladite ova različita zanimanja?
FRAJLA: Koliko Vam je potrebna i važna podrška porodice u svemu čime se bavite?
TANJA: Sve zavisi šta podrazumevate pod „scenom“. Ako mislite na medije, onda ste u pravu. Sa druge strane, pauzu sam napravila samo u izdavačkom smislu, u muzičkom - ne. Hoću da kažem da sam ja i dalje bila u muzici, radila sam svirke i koncerte sa bendom, tako da se za mene suštinski nije puno toga promenilo. E, sad druga je stvar što je javnost imala drugačiju percepciju. Elem, pauza...pa, sticajem raznih okolnosti. Mnogo toga, računajući i novac (smeh) je potrebno da bi se snimio jedan CD. U svakom slučaju, ja nisam htela ništa da silim i dobro sam uradila. Kada su se konačno sve kockice poklopile, eto mene ponovo. TANJA: Ja volim različitost koju mi donose ta dva različita posla, jer mi ona donosi dinamiku. A, volim, kao što vidite, i dinamiku. Osim toga, izgleda da imam u sebi te dve oprečne i potpuno različite crte (smeh). Usklađujem ih dobrom organizacijom, ne dozvoljavam sebi puno praznog hoda u toku dana. Pa ipak, ja imam i dvoje dece, tako da je neminovno da ovaj pevački posao po malo trpi. Ali dobro... ja sam zadovoljna, tako sam htela, pa eto mi sad (smeh) TANJA: Podrška porodice mi je važna u svemu, pa i u poslu. Kada kažem porodica, ranije su to prevashodno bili mama i tata, a sada je to suprug. Što se njega tiče, imam punu podršku i pomoć.
februar 2012
26
FRAJLA: Jeste li vezani za rodni Bečej i da li često odlazite tamo?
FRAJLA: Možemo li uskoro da očekujemo neki novi hit i kakvi su Vam planovi za budućnost?
FRAJLA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...?
TANJA: Iskrena da budem, sa godinama sam sve manje vezana. Ja sam baš odavno otišla iz Bečeja (u III srednje prešla u Karlovačku gimnaziju), svi moji prijatelji su otišli, a znate kako se kaže – za grad vas vezuju ljudi. Ostala je moja mama i samo zbog nje i odem u Bečej. Leti volim da se kupam na Tisi, kao što Novosađani vole Štrand, a opet kad malo razmislim, volim i zato što se tamo okupimo mi koji smo se rasuli na sve strane. Dakle...suština je da se opet sve svede na ljude. TANJA: Što se tiče novog „hita“ kako vi kažete, još uvek nemam ništa konkretno u planu, sem ako nešto ne iskrsne. CD mi je izašao 2010. godine, a to je za moje kriterijume još „taze“(smeh). Planovi za budućnost? Ne volim da pravim neke dugoročne planove, jer je praksa pokazala da to baš i nije zahvalno raditi. Plan mi je svakako da radim i dalje što god više mogu, da budem organizovana, da sve stignem, da budem zadovoljna, ispunjena, da imam što više svirki i koncerata. E, to mi je plan. TANJA: Ah, te preporuke...šta poručiti? Vremena su teška, probajte da uživate u malim stvarima. Ja ponekad uhvatim sebe da neke stvari primam olako, a u stvari sve to čini ono što ljudi zovu - sreća.
KEEP WALKING... Naziv viski obuhvata veliku grupu alkoholnoh pića koja se proizvode fermentacijom žitarica, uglavnom ječma i koja sazrevaju u hrastovim buradima. Različite vrste žitarica se koriste kao osnovna sirovina za destilaciju viskija, a najčešće vrste su ječam, raž, ovas i kukuruz. Viski ili slična pića se proizvodi u svim područjima u kojima se gaje žitarice. Vrste viskija se razlikuju uglavnom po vrsti žitarice od koje se proizvode, po sadržaju alkohola i po kvalitetu. februar 2012
28
Američki viski obuhvata dve podvrste, tzv. “straight” i “blend”. Da bi jedan viski nosio naziv “straight”, viski mora biti jedan od nekoliko tipova viskija definisanih u zakonu i mora stajati u hrastovom buretu najmanje dve godine. Najčešći viski ove vrste je Burbon. Svaki “straight” viski, izuzev viskija baziranog na kukuruzu, mora biti skladišten u novu burad koja su spaljena sa unutrašnje strane. Američki “blended” viski kombinuje “straight” viski, sa “mladim” viskijem neutralnog ukusa, arome i boje. Spravljanje ove vrste viskija je regulisano strogim zakonima. Još jedna poznata vrsta viskija se proizvodi u SAD, Tenesi viski, čiji je najpoznatiji predstavnik famozni Jack Daniel’s. Ovaj viski je identičan burbonu u gotovo svim aspektima, osim što se Tenesi viski destiluje kroz ugalj od javorovog drveta i time dobija posebnu aromu i ukus. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, u SAD je bila na snazi prohibicija, odnosno zakon koji je zabranjivao proizvodnju i prodaju alkohola. To je dovelo do razvoja organizovanog kriminala, gde su se bande bavile ilegalnom proizvodnjom viskija u improvizovanim destilerijama, a prodavan u tajnim noćnim klubovima. To je pojedinim kriminalcima omogućilo da se obogate, a viski je tekao u potocima.
Škotski viski se generalno destiluje dva puta, mada se pojedini viski vrhunskog kvaliteta destiluju čak i tri puta. Svaki viski koji nosi naziv “Scotch” mora biti destilovan u Škotkoj i čuvan u hrastovom burwtu najmanje tri godine. Viski ne sazreva u flaši, sazreva isključivo u buretu, tako da se “starost” viskija odnosi na vreme koje protekne od destilacije do flaširanja. Starost viskija ima uticaj na to koliko je drvo bureta uticalo na sastav i ukus viskija. Viski koji je stajao u boci mnogo godina može imati kolekcionarsku vrednost, ali ne znači da će biti boljeg kvaliteta od viskija koji je proizveden nedavno ali koji je iste “starosti”. Ukoliko je viski sačinjen od više vrsta koje su različite starosti, na boci se naglašava starost najmlađeg činioca. Irski viski se generalno destiluje tri puta i mora stajati u drvenom buretu najmanje tri godine. Gotovo po pravilu se koristi tzv. “unpeated malt”. Kanadski viski mora po pravilu stajati u buretu najmanje tri godine. Najveći broj kanadskih viskijaimaju kao osnovu veći broj različitih tipova žitarica. Deo teksta preuzet sa www.maxi.rs
februar 2012
30
Pokloni, pokloni...
K
ada su praznici u najavi, u najavi je uvek i ozbiljan problem - šta pokloniti voljenoj osobi... Pošto smo u periodu prosljavljanja najvećeg ženskog praznika, za ovaj broj pripremili smo nekoliko saveta za naše drage muškarce. Evo vam prilike da iz prve ruke saznate What Women Wants, i da izabranice svoga srca obradujete u skladu sa njihovim željama. vi, drage moje, preskočite nekoliko narednih stranica, pa se jako iznenadite kada vam vaš muškarac pokloni... Nećemo vam reći, neka to ostane naša tajna...
A
februar 2012
32
P
ovedite svoju dragu na osmomartovski koncert! Veče provedeno uz dobru muziku, u društvu voljene osobe - budite sigurni da ste odabrali pravi poklon. Naravno, preduslov je da dobro poznajete ukus svoje devojke/supruge/najbolje drugarice, da iznenađenje ne bi postalo neprijatno iskustvo. Mi smo se malo raspitali, i evo koncerata koji se održavaju 8.marta:
Ž
eljko Samardžić, poznati šarmer, obradovaće svoje obožavateljke koncertom u beogradskoj Areni. Goran Karan, donosi atmosferu Mediterana u Dom sindikata, a u Madlenianumu nastupiće Ivan Bosiljčić. Malo drugačiji zvuk u Domu omladine, gde koncert organizuju Vlada Divljan i Nevladina organizacija.
D T
a se malo pomerimo iz Beograda, a ostanemo u regionu: u zagrebačkoj Areni nastupa Zdravko Čolić, a Parni valjak 8. marta svira u Brčkom.
o su osmomartovsko koncerti za koje smo mi saznali, a ako ništa od ovoga nije u skladu sa željama vaše lepše polovine, raspitajte se, sigurno ima još zanimljivih koncerata koji se organizuju na taj dan.
A
ko želite baš poseban poklon za svoju dragu žensku osobu, a imate malo slobodnog vremena, putovanje je vrlo originalan poklon, kojim ćete obradovati svoju partnerku. Veoma važno kod ovakvog poklona jeste da budete sigurni da je destinacija odgovarajuća, ali pre svega da je Ona slobodna i u prilici da putuje tog datuma. Ne zaboravite, ako planirate putovanje u inostranstvo, proverite ima li važeći pasoš, a ne zaboravite da je za neke destinacije još uvek potrebna viza.
O
no što smo mi pronašli u ponudi turističkih agencija povodom osmomartovskih praznika, jesu vikend-putovanja na neke od destinacija koje nisu tako daleke. Zlatibor je u ponudi, što može biti naročito zanimljivo, jer još uvek ima snega. Možete putovati i u Budimpeštu, koja je aktuelna u svim periodima.
A
gencije nude i boravak tokom praznika u Beču, koji svoje čari nudi u svakom godišnjem dobu. Prag je takođe preporučena destinacija, i sigurno nećete pogrešiti ako posetite Zlatni grad. I posebno romantična destinacija, idealna za osmomartovski poklon - Trst - Venecija - Verona, sa svojom pričom o večnoj ljubavi Romea i Julije. februar 2012 34
FRIZERSKI STUDIO
Lady L Oblikovanje i nega kose
VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Iako ima tek 24 godine, Miloš Biković već ima karijeru na kojoj bi mu većina kolega pozavidela. Glumu je zavoleo još kao dečak, kada je svoje prve glumačke korake napravio u školi glume Nenada Nenadovića. Prvi put smo ga gledali u seriji Stižu dolari, pa u Beloj lađi. Naravno, najveću pažnju je privukao ulogom Tirketa u sjajnom filmu Montevideo, Bog te video. Nova sjajna rola sačekala ga je u filmu Šešir profesora Koste Vujića, u kojem glumi našeg istaknutog naučnika, Mihaila Petrovića, poznatijeg po nadimku Mika Alas.
Oba filma su mu donela izuzetnu popularnost, ali i priliku da radi sa izuzetnim glumačkim veličinama. Kao i u filmovima, Miloš je i u privatnom životu kulturan, fin momak, sa pomalo zaboravljenim manirima. Smatra da u Srbiji ima mnogo više kulturnih ljudi nego što se čini na prvi pogled. Oni nekulturni su, kaže, mnogo glasniji, pa deluje da ih je više. Voli različite vrste muzike, voli da putuje, da provodi vreme se svojom devojkom, ali slobodnog vremena nema onoliko koliko bi voleo.
februar 2012
38
Na pitanje kako uspeva da ukroti svoju tršavu kosu, kaže da u tome uglavnom ne uspeva, već da on i njegova kosa imaju dva zasebna života. Najprijatnije se oseća u džinsu i košulji, ali mu se dopada i garderoba iz 30tih godina prošlog veka, kakvu je nosio u filmu. Miloš Biković je po svim ocenama, svojom glumom i talentom doneo pravo osveženje na domaćoj glumačkoj sceni, a nekim novim klincima postao dobar primer. On dokazuje da mlad čovek danas ne mora da bude grub, nevaspitan i agresivan, da bi bio popularan.
ANTI AGING TRETMANI P roces starenja našeg lica je nažalost najvidljivija promena koja se manifestuje brojnim estetskim nedostacima. Koža postaje tanja, suvlja, bez sjaja, sa pojavom pigmentacija usled hormonskog disbalansa.
D
a bi usporili proces starenja kože veoma je bitno da brinemo o njoj, a različiti anti-age tretmani mogu joj dati potrebnu vlagu, omogućiti veću proizvodnju kolagenih vlakana i samim tim ublažiti postojeće bore i sprečiti nastanak novih. februar 2012
40
U
sporiti starenje, delovati protiv vremena, našeg najvećeg neprijatelja, očuvati lepotu, svežinu i harmoniju kojima nas je priroda obdarila, postalo je preokupacija svih nas, a naročito tokom poslednjih decenija. Danas, ljudi u već poodmaklim godinama, žele da produže svoje psihičke, mentalne, radne, i fizičke aktivnosti, a da pritom izgledaju sveži, sa zdravom, elastičnom, svežom i baršunastom kožom i posle 65-te. Naravno, sitne bore i nabori se sa godinama stvaraju, pogotovu na mestima gde je mimika jače izražena.
D
a li je jedino rešenje hirurška intervencija ili injekcije? Postoje i drugi, neinvazivni tretmani, koji omogućavaju da koža duže održi svež i mladalački izgled. U tom procesu, nezaobilaznu ulogu ima masaža lica. Masažom se pospešuje razmena materija, ubrzava cirkulacija, olakšava detoksikacija i dopremanje hranljivih sastojaka u kožu. Time odlažemo opuštanje mišića i stvaranje bora, a koža zadržava mladalački izgled. Treba naglasiti da je izuzetno važna vrsta masaže koju ćemo primeniti za određenu osobu.
P
ostoji više vrsta masaža - od onih antistres i relax, koje imaju funkciju da opuste mišiće da bi pospešili detoksikaciju, zatim, limfna drenaža koja je nezaobilazna kod podočnjaka, podbulog lica, do energetskih masaža, koje pružaju čulima dugotrajno opuštanje i harmoniju, a i poboljšavaju opšte stanje organizma.
K
od osoba u zrelim godinama, kada su nabori već počeli da se primećuju , veoma je važna miolifting masaža. Ako je koža atonična, asfistična, mlitava, i ako su smanjene kontrakcije i ishrana mišića , obavezno se radi jača, energetska masaža, a zatim, masažu za podizanje tonusa mišića.
T
o je specijalna masažna tehnika kojom se mišićni tonus podiže u njihov fiziološki položaj, naravno, prateći mišiće i njihove pripoje. Miolifting masaža radi se direktno uz bore, tako da se one potpuno isprave. Da bi tonus mišića održali ovako podignut, a bore ispeglane, neophodno je posle masaže nanositi preparate, specijalno namenjene za učvršćivanje tonusa, peglanje bora i ishranu kože.
O
vako negovana osoba se oseća sigurnom, samouverenom, opuštena je, uživa u radostima života, jer su njen um, misao, duh i telo u potpunoj harmoniji. Osim tretmana koji su vam na raspolaganju u kozmetičkim salonima, potrebno je da se i sami bavite sobom, pa će se to svakako ogledati i u izgledu vaše kože. Pre svega, koristite adekvatne preparate i hranite svoju kožu. Jedan od predloga je svetski poznata linija anti-age kozmetike Gerovital, koja se odnedavno može naći i na našem tržištu..
P
oznato je da je koži potrebna voda, i to ne samo spolja. Dnevno je potrebno piti bar 2 litra vode, a kada god ste u prilici, popijte čaj. Posebno koristan je zeleni čaj, koji pomaže u izbacivanju toksina i čišćenju organizma. I naravno, odmarajte se, relaksirajte, usporite kada god vam se pruži prilika, jer užurbani tempo savremenog života ne ide u prilog našem zdravlju i lepoti. Deo teksta preuzet sa www.estebel-mn.com
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
ZAMRZNUTI TRENUCI VREMENA
U
velikoj sali Kulturnog centra u Vršcu, 24. Februara otvorena je 3. Godišnja izložba članova Foto kluba Vršac. Ceremoniju otvara-nja upriličili su Remus Avramesku, doajen vršačkog foto i kinematografskog istorijata, NadaGrozdanić, direktorka Kulturnog centra u Vršcu, kao i Aleksandar Avramesku, predsednik Foto kluba Vršac. U veoma dobro posećenom prostoru Kulturnog centra, ove godine je svoje radove izložilo 16 članova, sa ukupno 31 fotografijom formata 50x70cm.
T
ema Godišnje izložbe je kao i proteklih godina bila slobodna i sadržala je fotografske radove članova nastalih u protekloj godini. Prema rečima gospođe Grozdanić, aktivnosti članova Foto kluba iz proteklog perioda su veoma vidljive i predstavljaju primer kreativnog i pozitivnog vida borbe u okviru socijalnog okruženja, a u smislu pozicionira-nja fotografije kao jednog od dominantnih umetničkih medija.
S
toga, po prvi ove godine pojedinim učesnicima su dodeljene nagrade od strane Kulturnog centra. Jasenka Grujin i Petar Slijepčević su dobili novčane nagrade, dok je Marku Višackom dodeljena nagrada u vidu kompletne organizacije i realizacije individualne izložbe pod okriljem Kulturnog centra Vršac. Prema programu daljih aktivnosti Foto kluba, uslediće nekoliko individualnih izložbi članova, a u planu je i organizacija prvog odnosno inicijalnog foto konkursa.
februar 2012
44
OSCAR 2012 N
a dodeli ovogodišnjeg Oskara, prvi put posle 1928. godine, trijumfovao je nemi film. Iako deluje vrlo neobično, to nije bilo iznenađenje, jer je francuski film “Artist” već nagrađen Zlatnim globusom i nagradom američkog udruženja reditelja. Ovaj film poneo je pet nagrada, od kojih svakako najznačajnije za najbolji film, najboljeg režisera (Mišel Aznavikius), najbolja muška uloga (Žan Dižarden). Ostala dva su za najbolji kostim i muziku.
Z
animljivost je da je ovo tek drugi Oskar koji je otišao u ruke jednom francuskom režiseru. Pre Aznavikiusa, to je pošlo za rukom Romanu Polanskom, za film “Pijanista“. Dižarden je prvi francuski glumac koji je osvojio ovo laskavo priznanje, jer su do sada to uspevale samo pripadnice lepšeg pola.
F
ilm “Hugo“, Martina Skorcezea takođe je osvojio pet Oskara, nakon 11 nominacija. Dobio ih je u kategoriji scenografije, kamere, montaže i miksa zvuka, kao i za vizuelne efekte.
S
vog trećeg Oskara u karijeri dobila je Meril Strip, za ulogu Margaret Tačer, u ostvarenju “The Iron Lady“. Ona je, sa čak 17 nominacija, ujedno bila i rekorderka u broju nominacija na ovogodišnjoj dodeli.
I
ranski film “A separation“, dobio je nagradu za najbolji film van engleskog govornog područja. Ovaj film režisera Asghara Farhadija govori o dilemi, ostati ili napustiti Iran, i po ocenama kritičara zasluženo je dobio nagradu.
februar 2012
46
A
kakva bi mi FRAJLA bili kada se ne bi osvrnuli na crveni tepih! Najveću pažnju na dodeli ovogodišnjeg Oskara privukla je, ne neka od nagrađenih zvezda, već Stejsi Kibler, devojka Džordža Klunija. Zlobnici su već komentarisali, da Kluni svakako ide kući sa Oskarom - ako ne osvoji ni jednog, njegova devojka, u svojoj zlatnoj haljini neodoljivo podseća na poznati trofej. Bez obzira na ove komentare, moramo se složiti da je haljina izuzetna, autentična, i da ju je Stejsi ponela sa stilom.
M
odni kritičari su pohvalili stajling naše gore list, Mile Jovović, ali i izgled Glen Klouz, koja i posle toliko godina ostavlja bez daha. Još nekoliko modela izazvalo je pažnju i pozitivne kritike modnih stručnjaka, i neke od njih možete ih videti na fotografijama ispod.
N
aravno, i ovde je bilo onih koji su malo “promašili temu“, što nije promaklo oštrom oku modnih kritičara. Kao što vidite, na “out“ listi našle su se i Dženifer Lopez, kao i Sandra Bulok, gde kao jedan od komentara za njen outfit piše: šta to jede Sandru Bulok?
D
a skupo nije uvek i lepo, pokazali su i ovi modeli, jer su sve prikazane haljine dela najpoznatijih modnih kreatora, i o njihovim cenama se samo šapuće. Nekada treba pratiti svoj osećaj, a ne slepo ići za savetima dizajnera.
februar 2012
48
FRIZURE
KROZ
VEKOVE
Nastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civilizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u doba Rimskog carstva.
rimsko CARSTVO Rimsko carstvo na vrhuncu svoje slave vladalo je skoro celim, do tada poznatim, svetom i imalo je tri perioda. Kraljevstvo (753.-510. p.n.e), Republika (510.-27. p.n.e) i Carstvo (27. p.n.e sve do 4. veka). Još od najranijih vremena Rimljani su pridavali posebnu važnost fizičkom izgledu i kosi. Kako je postojalo visoko organizovano društvo, njihove frizure označavale su starost, društveni status, religijska i politička uverenja. U početku, fizure Rimljanki isticale su se jednostavnošću. Frizure evoluiraju prema periodima i društvenim klasama.
TUULUS frizura nasleđena je od Etruraca, bila je najčešće nošena i nosile su je majke porodice, sve vreme starog Rima. Kosa podeljena na tri dela, sa strane vezana u punđu, pozadi, dok je srednji deo vezan u čvor na vhu glave, zvala se NODUS. SINE CRINE frizura sastojala se od šest uvojaka nezavisno vezanih u pletenice i nosile su je samo mlade ili device. Profesionalci za žensku lepotu zvali su se ORNATRIK. To su bile mešavina frizera, estetičara i ličnih konsultanata, čiji je cilj bio da ulepšaju rimske žene. Rimske patricijske žene, koje su imale bolji socijalni status, ukrašavale su svoje kose uz pomoć sluga i robova.
februar 2012
50
Pošto je ideal bila gusta i sjajna kosa, rast kose podsticao se trljanjem isprženim magarećim kopitom, a sjaj joj je davao tečni galijski sapun, kojem su dodavali ulje oraha, lešnika i drugih biljaka. Da bi uvili svoju kosu, koristili su spravu koja se zove CALAMISTRUM ( pegla za uvijanje). To je bila šuplja cev koja se zagevala pepelom, a kosa se uvijala oko nje. Ukoliko nisu bile zadovoljne izgledom svoje kose, ili da bi povećale dužinu kose nosile su perike. Zajedničko ime za perike medju Rimljanima bilo je ,,GALERUS,, i bile su napravljene od ljudske kose. Plava kosa dolazila je od germanskih robova, a crna iz Indije. Perike su bile od mešavine kozjeg loja i pepela i bukovog drveta, mešavine biljaka sa kanom za crvenu nijansu, a šafranom za plavu. Postojao je i jedan vrlo čudan i interesantan recept za crnu boju: pijavice ostaviti da trule 40 dana u vinu i tim sokom obojiti kosu. Kalijumova voda i hidrogen peroksid korišćeni su takođe za izbeljivanje kose. Kosu su mirisale raznim parfemima, koristile su različite četke, mreže fino tkane u zlatnim nitima, vence od cveća i dragog nakita, zlato, bisere, sve to je korišćeno da bi frizure bile sofisticirane.
U Kraljevstvu i u vreme Republike muškarci su imali obično bradu i dugu kosu. Na kraju doba Republike, Rim je pao pod uticaj grčke kulture, pa su i Rimljani brijali brade uz pomoć berberina, TONSURS, kako su ih zvali, a berbernice TONSTINAEST. Berbernice su postale mesta za okupljanje muškaraca koji su, sedeći na dugim drvenim klupama, igrali se kockicama. Berberi su se u to vreme bavili i zubarskim poslovima. Bradu su brijali vodom i bronzanim brijačem koje su oblikovali kamenjem. Ćelavost su smatrali fizickim nedostatkom, te su to prikrivali perikom ili krunom od lovora. Vozači trkaćih kola nosili su lokne, koje su uramljivale lice i duge zulufe.
februar 2012
52
Postavite sto! PARADAJZ ČORBA
1 manji crni luk, 100 gr pirinča, 1 l kuvanog paradajza, 1 šolja paradajz pelata, ulje, so, začin C Sitno iseckani crni luk blago ispržiti na ulju dok ne postane staklast. Dodati 2 dcl vode i pirinač. Kuvati dok se pirinač ne raskuva, a po potrebi dodavati vodu. Dodati 1 kašiku začina i naliti kuvanim paradajzom. Kada provri, dodati i paradajz pelat i sačekati da ponovo prokuva. Dodati soli po ukusu. Servirati toplu, a po želji dodati kašiku pavlake ili kiselog mleka. Uz paradajz čorbu možete poslužiti hleb ili dvopek.
ŠPANSKA PITA 4 jaja, 2 šolje oštrog brašna, 1 prašak za pecivo, 1 šolja mleka, 1 šolja ulja, 100 gr stišnjene šunke, 100 gr kiselih krastavčića, 100 gr kačkavalja, so Umutiti jaja, dodati brašno, prašak za pecivo, mleko i ulje. Šunku i krastavčiće iseckati na kockice, a kačkavalj izrendati na krupno rendo. Sve dodati u testo i promešati. Naliti u podmazan i pobrašnjen pleh. Peći na 200 stepeni, dok ne porumeni. Pitu možete servirati toplu ili hladnu, po ukusu. Uz pitu možete služiti mladi sir, kiselo mleko ili jogurt.
SVINJSKI GULAŠ 1 kg svinjskog mesa od buta, 3 veća crna luka, 2 veće šargarepe, 2 čena belog luka,1 dcl kuvanog paradajza, 1 dcl belog vina, aleva paprika, ljuta tucana paprika, so, biber, peršun, ulje Sitno seckani crni luk propržiti na ulju, pa dodati meso sečeno na kocke. Naliti vodom, samo da pokrije meso, i kada provri, smanjiti temperaturu. Kuvati na tihoj vatri, i dolivati vodu. Na pola kuvanja, dodati so, biber, seckanu šargarepu, peršun i belo vino. Kada meso sasvim omekša, dodati alevu i tucanu papriku po ukusu i kuvani paradajz. Uz gulaš poslužite bareni krompir ili kuvane makarone.
CHEESCAKE Kora:125 gr margarina, 250 gr mlevenog keksa Pomešati pa smesu rasporediti u pleh i blago zapeći u rerni na 170 stepeni. Fil:300 gr krem sira, 100 gr šećera, 1 čaša kisele pavlake, 250 gr slatke pavlake Umutiti sir, šećer i kiselu pavlaku pa sjediniti sa posebno umućenom slatkom pavlakom, sipati preko osušene i rashlađene kore i staviti u frižider. Po mogućnosti koristiti kalup za torte. Preliv: 500 gr šumskog voća,100 gr šećera, 2 kesice želatina Voće prokuvati sa šećerom i dodati želatin prethodno potopljen u malo tečnosti (sok od voća). Prohlađen preliv sipati preko fila, ostaviti da se stegne pa skinuti “kalup”.
ANEGDOTE O POZNATIMA Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izveštavali su svakog dana o velikom broju krađa koje su se svuda dešavale. Jednom se car zbog toga silno rasrdi i naredi svom sekretaru:- Napišite proglas da će svaki lopov i za najmanju krađu bez milosti biti obešen. - Ako Vaše Veličanstvo želi da ostane bez podanika, napisaću taj proglas, reče sekretar Car se nasmeja i odustade od proglasa.
Pisac Stevan Sremac bio je u društvu u kojem se poveo razgovor i o porezu. Neko vreme je slušao razgovor, a zatim se i on uključi: - Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na žensku lepotu. - Kako to? - Jer bi ga svaka žena s oduševljenjem plaćala. preuzeto sa www.scrind.com
Šou dođe jedan mladić i poče mu nadugo i naširoko objašnjavati da je ostavio studije medicine jer se želi posvetiti književnom radu i time koristiti čovečanstvu. - Ah, da bi ste služili čovečanstvu, nije potrebno da postanete književnik. - Zašto? - Vi ste poslali zaslužni za čovečanstvo već time što ste se odrekli studija medicine.
Didro priča da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom došao da ga posetiu Monmoransiju, pokazavši mu jedno jezerce, poverio: “Ovde sam dvadeset puta pokušavao da skočim i da tako sebi prekratim život.” ”A zašto niste?” ”Zato jer bi mi se voda, svaki put kad bih zamočio ruku, učinila prehladnom!”, odgovorio je Ruso.