broj 13
Putovanja:
Zlatibor Uređenje:
godina II
april 2013
Nove boje u vašem domu Moda:
Šarene cipelice
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Pridruži se FRAJLA timu str 5 - PUTOVANJA Zlatibor str 11 - RAZGOVORI Miljana Pavlov str 16 - UREDJENJE PROSTORA Nove boje u domu str 20- ZDRAVLJE Upala jajnika str 23- ZDRAVLJE Zagađenje vode
broj 13, godina II april 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
str 28 - DIJETA Jabuke str 33 - ZANIMLJIVOSTI Paprika str 36 - MODA Šarene cipele str 45 - MITOVI I LEGENDE Grof San Žermen str 47 - LEPI I ZDRAVI Maske za proleće str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Džejn Ostin str 58-SAVETI Nega kose str 64- RECEPTI Iz bakine kuhinje str 68- ANEGDOTE Citati
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice...
Drage čitateljke i čitaoci, pošto su naše želje za prolećem i lepim vremenom ipak propale, ovog puta ćemo da ignorišemo kišu i topla klima će neočekivano da naiđe. Ako ste nervozni zbog tmurnog vremena ili osoba koje su na ivici nerava iz istog razloga, uz doručak, kafu ili na poslu u pauzi, pročitajte naše tekstove, nadamo se da će vas oraspoložiti. U ovom broju sa vamo delimo lepote Zlatibora, savetujemo vas kako da napravite maske za lice kod kuće. Bodrimo vas da prekršite modne limite i i isprobate nešto što niste do sada - obuću u neonskim i pastelnim bojama. Ponovo pišemo o misterioznim stvarima, čudnom grofu koji živi kroz vekove... Ako ste odlučili da obavite prolećno obnavljanje vašeg doma, koje uključuje krečenje, dajemo vam male savete kako da to uradite što lakše i sa što je moguće manje nereda. Uživajte, voli vas vaša FRAJLA!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
decembar
2012
2
ŽELITE LI DA POSTANETE DEO FRAJLA tima? Potrebni su nam energični, ambiciozni i komunikativni saradnici, za poslove marketing menadžera, u svim većim gradovima Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije. Ako želite da radite i dobro zaradite - javite se! Pošaljite CV i broj kontakt telefona na divanovic@frajla-magazin.com
On-line magazin FRAJLA u novoj godini dobija pojačanje dodatak za devojčice, magazin FRAJLICA
Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti. Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim sličicima.... Fotografije šaljite na: mstanimirov@frajla-magazin.com
Z
Zlatibor, Srbija
latibor je poznato klimatsko lečilište, toplice na jugozapadu Srbije. Centar Zlatibora je turistički gradić Zlatibor (bivše Kraljeve Vode). Druga mesta su: gradić Čajetina i sela Sirogojno (poznato po džemperima od ovčje vune i etno-selu), Mačkat (poznat po zlatiborskoj pršuti i jagnjećem i svinjskom pečenju), Ljubiš (rodno mesto dečjeg pesnika Ljubivoja Ršumovića), Mokra Gora (turističko selo kroz koje prolazi stara pruga 1 koloseka i voz “Ćira”; rodno mesto zlatiborskog pesnika Mihaila Ćupovića), Kremna (rodno mesto čuvene vidovnjačke porodice Tarabića, koji su napisali “Kremansko proročanstvo” u 19. veku) i dr. eke pretpostavke pokušavaju da objasne poreklo imena Zlatibor. U srednjem veku, ovaj kraj se nalazio u okviru župe Rujno, administrativne oblasti Raške, pa je i celi Zlatibor nosio takvo ime. Ono potiče od kržljave biljke ruja koja se koristila za bojenje (štavljenje) kože i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegnjevu, Stublu i Uvcu.
N
O
d XVIII vijeka, sve više se koristi naziv Zlatibor, a i 1855. godine je, prilikom nove administrativne podele Srbije, Rujanski srez podeljen na Ariljski i Zlatiborski, pa ime Zlatibor dospeva i u zvanična dokumenta. Postoje tri predanja o postanku imena Zlatibora. Izvesno je da je to ime nastalo od reči zlato, odnosno zlatni i bor, ali ne zna se na koji način. Jedno kaže da je ime Zlatibora nastalo od zlatne boje njegovih pašnjaka, što nije sasvim vjrovatno, jer zlatiborski pašnjaci nisu toliko stari, i ovo predanje ne objašnjava otkud reč bor u imenu Zlatibora; drugo predanje kaže da su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine na Zlatibor hvalili bogatstvom borove šume, govoreći: „Zlatan je to bor!”; a treće predanje, verovatno najtačnije, kaže da je to ime postalo od jedne veoma retke vrste belog bora, tzv. zlatnog bora, čije je naučno ime Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica, po sarajevskom inžinjeru Salihu Omanoviću. Zlatnog bora još samo ima u selu Negbini i stavljen je pod zaštitu države.
S
loženica Zlatibor ima u svom sastavu dve osnove: zlato i bor. Prvi deo složenice (zlato) je jasan, drugi deo (bor) nas najverovatnije upućuje na drvo bor. Prema tome, složenica bi mogla značiti zlatni bor i da je planina po tome dobila ime. Pritom se misli na zlatiborski zlatni bor kao poseban varijetet bora. Osnovna karakteristika borova sa ovim imenom je da, za razliku od drugih borova, imaju jedan deo žutih i žutozelenih iglica. Poznato je da je do sada identifikovano tri zlatna bora. U vezi sa navedenom hipotezom o poreklu imena Zlatibor od zlatnog bora kao posebnog varijeteta bora, mogu se postaviti dva pitanja. Prvo se odnosi na to čije se ime pre pojavilo ime planine ili ime zlatnog bora (i sam bor sa takvim karakteristikama). Ako se Zlatibor tako zvao i pre pojave zlatnog bora, onda ne postoji mogućnost da je Zlatibor dobio ime po tom boru. Ako je situacija obrnuta, onda takva mogućnost postoji. Siguran odgovor na ovo pitanje se ne zna. Drugo je pitanje da li jedna takva pojava kao što je boja četine (iglica bora), i to na jednom stablu, može biti razlog za ime ne samo jednom užem lokalitetu (što nije isključeno) nego i jednoj planini i široj oblasti. Malo je verovatno da je to tako. Možemo zaključiti da nam verovatni odgovori na postavljena pitanja ne daju dovoljno osnova za prihvatanje ponuđene hipoteze.
Time što je skoro isključena mogućnost vezivanja imena Zlatibor za zlatni bor kao poseban varijetet, nije isključena još jedna mogućnost vezivanja imena Zlatibora za bor. Naime, Zlatibor je u prošlosti (delimično i sada) bio veoma bogat borovim šumama. Šume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Koristili su ih kao građevinski materijal za kuće i druge objekte: zgrade, ambare, košare, torove, ograde oko kuća i imanja i sl. Od borova se proizvodio veoma dragoceni katran koji se izvozio u mnoge krajeve a stizao je čak i u Dubrovnik. Najzad, tu je borov luč koji je u prošlosti služio za osvetljavanje prostorija u kojima su ljudi živeli a koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Znači, od bora se moglo živeti. Bio je zlata vredan, zaista zlatan bor. To je mogao biti razlog za ime ove planine. Ali nije ovde samo u pitanju velika ekonomska vrednost bora, upotrebna i tržišna. Beli bor ima crvenkastožutu ili žutu, zlatastu boju kore, žuto stablo. Dakle i izgled bora mogao je biti razlog za ime. Naročito ako imamo na umu beli bor (Pinus silvestris). Da zaključimo: bor, zlata vredan i zlataste boje stabla, može biti jedno od mogućih i verovatnih objašnjenja za ime ove planine. Ne zna se mnogo o starosti ovoga oronima. Zvanične potvrde o imenu Zlatibor imamo tek od početka 19. veka. Prve pisane tragove o nazivu Zlatibor imamo u izveštajima koje su u toku Prvog srpskog ustanka odavde slali ustanici. Takođe je izvesno da ga pisci tih izveštaja nisu izmislili već je on neko vreme i pre toga bio u opticaju, ali ne zna se koliko dugo. Slobodna je pretpostavka da je to od druge polovine 18. veka. Stari naziv za planinu Zlatibor je Rujno (Rujan) čije ime potiče od žbunaste biljke ruj (Rhus cotynus) kojom je čitava oblast bila veoma bogata i koja se koristila za štavljenje i bojenje kože. U srednjovekovnoj srpskoj državi postojala je Župa Rujno koja je obuhvatala i današnju oblast Zlatibora. U turskim popisnim knjigama iz 15. i 16. veka imamo zabeležen naziv Rujni batra, što znači rujna planina, brdo. Posle srpskih ustanaka postojala je knežina (potom kapetanija, pa srez) Rujno. Taj je naziv za teritorijalno-administrativnu jedinicu bio u upotrebi sve do polovine 19. veka kada se promenio u Srez zlatiborski.
Stari zanati neizostavni su deo tradicije svakog naroda. Tkalje širom sveta radile su i rade po istom principu vekovima unazad, stvarajući dela izuzetne umetničke vrednosti. Tkanje nas podseća na to odakle smo potekli, ko smo, šta smo i kuda idemo. A kada se osoba od dvadesetak godina odluči na bavljenje ovim zanatom, onda je to potvrda da tradicija živi i dalje, a kvalitet uvek ima prođu. Miljanu Pavlov pitali smo odakle ideja da se bavi tkanjem. „Tkanjem je najpre počela da se bavi moja mama, koja je poželela da sama dizajnira i pravi tkane predmete. Tu svoju ljubav prenela je i na mene, tako da sam uz nju počela da učim zanat. U početku je bilo teško, pitala sam se da li je moja odluka bila ispravna. Vremenom, od bezobličnih gomila grube vune, počeli su da se naziru prvi komadi tkanja.“
Miljana je još jedna iz grupe preduzetnica koje su učestvovale u projektu „Ženska biznis ideja“, realizovanom od strane Fondacije Hemofarm, u saradnji sa Balkanskim centrom za regionalni razvoj. Pitali smo je kako je saznala za projekat i kako je odlučila da se uključi u obuke. „Obavestili su me iz Nacionalne službe za zapošljavanje da Fondacija Hemofarm organizuje obuku za osnivanje malog biznisa. Iskreno, nisam se odmah prepoznala u toj priči, ali nakon razgovora sa mamom, shvatila sam da je to mogućnost da realizujem svoj san. Prostor dovoljno veliki za razboj, ukusno uređen da u njemu mogu da izložim svoje radove, u tom trenutku mi se ukazao kao slika.“ – smeje se Miljana. Zanimalo nas je šta je naučila tokom obuke i koliko joj to koristi u poslu koji je započela.
„Najpre sam naučila kako se uopšte registruje firma. To je meni bilo potpuno nepoznato i iznenadila sam se koliko je to složen proces. Takođe, naučile smo šta dalje, kada firma počne sa radom, a što je najvažnije, kako da izradim biznis plan. Tek kada sam stavila sve cifre na papir, shvatila sam da od svog hobija mogu lepo i da zaradim.“ Miljanina firma nalazi se u naselju Hemograd, u okruženju su joj koleginice sa obuke, i zadovoljna je svojim poslovanjem u prvom kvartalu.
„Iskreno, da nije bilo ovog projekta, ne bih se odlučila da započnem posao. Besplatno korišćenje lokala na godinu dana, kao i sredstva obezbeđena od strane Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, od izuzetnog je značaja za poslovanje jedne male firme, kakva je moja, u prvoj godini rada, kada je najteže opstati.“ Ako vas put nanese u Vršac, obavezno svratite u tkačku radionicu „Semiramida“, da upoznate Miljanu Pavlov i vidite njene radove.
Osvežite kuću
Ukoliko ste odlučili da sami okrečite stan, treba da znate da to nije površan posao koji podrazumeva da samo par puta pređete bojom preko zidova. Potrebna je dobra priprema, dosta vremena i odgovarajući pribor. Oslobodite prostor Najpre je potrebno izneti sve stvari iz prostorije koju želite da krečite, a ukoliko to nije moguće, nameštaj skupite na sredinu sobe i prekrijte ga najlonom. Utičnice i prekidače za struju oblepite zaštitnom trakom. Izravnajte zidove Da bi krečenje uspelo, zidovi moraju biti ravni, čisti i suvi, jer će u protivnom na njima posle krečenja ostati mrlje od masnoće, vlage i drugih nečistoća. Zato pre nego što počnete sa krečenjem proverite u kakvom je stanju zid. Ako ima rupa ili pukotina, popunite ih masom za ravnanje zidova. Pažljivo pogledajte da li u kuhinji i kupatilu na zidovima ima tragova od masnoće ili vlage, pa ih uklonite specijalnim pripremnim sredstvima.
Izmerite površinu Da biste znali koliko vam je boje za krečenje potrebno, premerite površinu zidova i tavanica koje želite da osvežite. Na osnovu toga trgovci u radnjama za prodaju boja i lakova znaće da vam kažu koliko boje treba da kupite. Prema gruboj računici, litar boje dovoljan je za osam kvadrata, a ukupna kvadratura površina koje hoćete da okrečite računa se tako što broj kvadrata vašeg stana pomnožite sa tri. Pripremite boju odjednom, u suprotnom vam se može dogoditi da dobijete različite nijanse boje. Ili u farbari zatražite da vam odmah naprave željenu nijansu. Pribor za rad Osim boje, za krečenje vam je potreban i sledeći pribor: valjak, ručka sa regulacijom dužine, sito za ceđenje, jedna široka i dve uže i manje četke različitih dimenzija za završne radove, gips ili smesa za popunjavanje rupa , lopatica (špahtla), lepljiva traka za zaštitu stolarije i ivica, visoke merdevine da biste dostigli teže dostupna mesta, plastična folija, krpe, stari papir i stara ćebad da biste zaštitili pod i nameštaj i udobna radna odeća. I ne zaboravite kapu ukoliko krečite tavanicu!
Počnite od plafona Najpre četkicama pređite uglove, ivice i teže pristupačna mesta. Zatim okrečite plafon, i to od uglova prema sredini. Tek kada se on osuši, pređite na zidove. Kad počnete, nemojte posao ostavljati napola, okrečite celu površinu, pa tek onda ostavite da se suši. Pre nego što počnete sa nanošenjem jednog sloja, prethodni sloj mora biti potpuno suv. Vreme sušenja i optimalan odnos vode i farbe razlikuju se kod različitih proizvođača, tako da je najbolje da pratite uputstva data uz farbu koju koristite. ČIŠĆENjE POSLE KREČENjA Radijatori Sa pločica i radijatora svežu boju obrišite vlažnom krpom, a osušenu sastružite tupim nožem. Sa stakla i drugih tvrdih površina možete ih sastrugati i žiletom, ali prvo dobro poprskajte sredstvom za stakla kako biste omekšali boju. Četke Boje na vodenoj bazi opraćete mlazom vode. Od boja na uljnoj bazi pribor ćete najjednostavnije očistiti rastvorom na bazi parafina. Krečite bez obuće Ako ne postoji mogućnost povrede stan krečite bosonogi. Tako ćete osetiti ako ugazite u boju, pa nećete ostavljati tragove. Saveznik Selotejp je najbolji alat za zaštitu “nezgodnih” delova nameštaja, ali ga skinite odmah posle bojenja. Ako se boja osuši, selotejp ćete teško skinuti.
Zvuči bezazleno Pošto se polako spremam za pregled kod ginekologa, upravo zbog ovih muka, odlučila sam da Vam usput napišem članak o upali jajnika. Upala jajnika može da bude akutna ili hronična. Tok bolesti je često podmukao, bez ikakvih simptoma. Za posledicu ima začepljenje jajovoda i danas je jedan od najčešćih uzroka neplodnosti kod žena. Upala jajnika je uglavnom bakterijska infekcija koja zahvata područje jajnika i materice. U normalnom stanju, taj predeo ne sadrži patogene mikroorganizme. Međutim, u posebnim uslovima kao što su duži boravak na hladnoći, sedenje na hladnom i slično, upalni proces može spontano da se razvije. Upalu mogu da prouzrokuju i mikroorganizmi prenosivi polnim putem. Vrlo često je u pitanju hlamidija i gonokoka. Polno prenosive bolesti su, nažalost, najčešće bez simptoma ili sa jako blagim simptomima da im osoba ne pridaje važnost pa se teško otkrivaju. Ako te bakterije dospeju u ženski polni organ, njima ne odgovara kisela sredina vagine, i oni se „trude” da stignu što pre do jajovoda, gde sredina nije tako kisela i odgovara njihovom opstanku.
Simptomi Upalu jajnika prate napetost i bolovi u donjem delu stomaka, koji mogu da budu pogrešno protumačeni kao upala slepog creva. Često se javlja temperatura i slabost. Bolovi se javljaju ili povećavaju u periodu menstruacije. Nelečena upala, u najgorem slučaju, može da dovede do steriliteta kod žene. To je uglavnom posledica promene epitela jajovoda. Naime, remeti se njihova normalna funkcija, pojavljuju se debeli ožiljci, koji mogu potpuno da isključe normalnu funkciju jajovoda. Za vreme dugotrajne upale kapsule jajnika, može doći i do rasta vezivnog tkiva. Kapsula jajnika postaje deblja i čvršća, a može se desiti da u momentu ovulacije folikula, zbog svoje debljine, neće da pukne, pa će zrela jajna ćelija ostati zarobljena i neće doći do željene oplodnje. Dijagnoza Dijagnoza upale jajnika postavlja se ginekološkim pregledom i ultrazvukom. Laboratorijski nalazi koji su potrebni: kompletna krvna slika, diferencijalna krvna slika, analiza urina (u svrhu isključenja upale bešike), test na trudnoću (isključenje vanmaterične trudnoće), bakterijske kulture grlića materice na gonokok i hlamidiju kako bi se isključila ili potvrdila infekcija. Ostale metode uključuju dijagnostičku laparoskopiju koja se obično radi tek kada je dijagnoza nejasna.
Lečenje Lečenje se sprovodi mirovanjem, antibioticima, analgeticima. Ukoliko postoje komplikacije, lečenje je hirurško. Komplikacije * Neplodnost se javlja kod 12-15 odsto žena nakon jedne upale jajnika. * Vanmaterična trudnoća je češća nakon ove bolesti. Ukoliko žena ostane trudna ubrzo posle upale jajnika, treba konsultovati svog lekara. Posebna briga Povećana zabrinutost je potrebna ako se upala jajnika razvije u: Trudnoći - iako je retka, moguća je i odmah treba konsultovati ginekologa. Detinjstvu - deca retko imaju upalu jajnika, ali ako se posumnja, treba se odmah obratiti lekaru. Starijim godinama - u ovom životnom periodu upala jajnika je često povezana sa malignim promenama kao što su karcinom jajnika ili endometrioza. Prevencija Uz edukaciju žena, važno je i rano postavljanje dijagnoze i lečenje upala. Žene koje su prebolele upalu jajnika treba edukovati i posavetovati o upotrebi kondoma da bi se sprečile buduće infekcije. Seksualni partneri takođe treba da se testiraju na polno prenosive bolesti i da se leče na vreme. Stil-magazin.com
PAHULJICA
servis za pranje i peglanje veša
Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503
Nostalgija by Zorana Petković Dok sam ispred sebe gurala veliku putnu torbu, kosa mi je nemirno padala svuda po licu i potiljku, a oči suzile ispod tamnih naočara za sunc, koje sam povremeno podizala i rukom brisala suze da mogu da vidim ispred sebe. Želiznička stanica je bila prepuna, a vozovi su, kao i obično, kasnili. Neko dete je glasno plakalo, neki čovek psovao, dve žene u glas tračale, mali dečak uporno nudio žvake umornim putnicima, a grupa Cigana duvala u trube... Strašna buka pomešana s vonjom prljavih toaleta ispunjavala je proctor. Oduvek sam mislila da ako neko hoće da upozna neki grad, da je železnička stanica najbolje mesto za početak. Po licima ljudi tačno se moglo videti ko su, šta su, kako žive i kako su se snašli u tom velegradu. Bogati gradovi imaju i velike i ciste železničke stanice, kinese vozove koji dostižu brzinu i do 486km na čas i nikad ne kasne, elegantne ljude koji s novinama ispod ruke i skupim torbama žurno prolaze i nestaju. To su neki srećni gradovi! Moj grad nije bio bogat, vozovi su kasnili i po nekoliko sati, čekaonice zagušljive i prljave, nigde klupe ni stolice, putnici izgužvani i umorni, a umesto novina nosili su kese pune masnog bureka i peciva. Posmartrala sam s ljubavlju taj izmučen narod sukobima, ratovima, sankcijama i inflacijom. Ako se zagledaš bilo kome u oči, videćeš priču, malo tužnu i malo smešnu, neverovatnu, a tako životnu. Moj grad imao je nešto što ti bogati gradovi nisu imali - imao je dušu! Izvadih iz torbe knjigu meni najdraže Nure Bazdulj Hubijar i zamenih naočare s onim za čitanje, pa se sedoh preko pune torbe. Pune, kažem , smešno je jer iz grada obično nema šta da ponesemo onima iz provincije. Torba je bila puna moje odeće i nekih stvari koje mi više nisu bile potrebne. A zaista sam htela da ponesem nešto majci iz grada i posle dugog razmišljanja nisam smislila ništa što bi joj koristilo tamo. Apsurdno je to saznanje da nam tamo na selu ne bi falilo ništa iz tih velikih gradova osim možda pozorišta, bioskopskih sala, izložba, klubova i diskoteka! Baš sam htela da počnem s čitanjem, kad mi pažnju privuče par dvoje mladih koji su zauzeli celu klupu. Sedeli su čvsto zagrljeni jedno naspram drugog sa podignutim nogama i strasno se ljubili kao da su sami na svetu. Jedno dete je pokušavalo da sedne na kraj klupe, neki čovek je opsovao, a starija gospođa s beretom na glavi, koja se nije nikako uklapala s ostalom odećom i papučama, buljila je u njih kao u neki 3D film. Momak uzimajući vazduh bezobrazno viknu: “Šta buljis babo, nije ovog bilo u tvoje vreme?!”
“Nije... nije” , reče ponosno starica, “u moje vreme smo imali korzo, pa ja samo tako prošetam s drugaricom i namignem mu, a on sav uzdrhti… A vidi vas! Pa jadnica se satima muči oko tebe i ništa... Svi prisutni prasnuše u glasan smeh, a i ja se od srca nasmejah. Da me je neko video u tom trenutku pomislio bi da sam srećna, a nije bilo tako... Naprotiv. Srce slomljeno, a duša mi je jecala. U očima sam krila tugu, dok sam u sebi šaputala: moram da zaboravim, moram... moram! A gde ćeš na svetu naći više sigurnosti i topline nego u roditeljskoj kući i rodnom kraju… Zbog toga sam i išla da pobegnem od uspomena, da se odmorim, zaboravim, povratim i ponovo pronađem sebe. Zelena polja žita, miris stare kruške u dvorištu, voda iz starog bunara, zalazak sunca preko obližnjeg brda na koje sam kao dete htela da se popnem i rukom dohvatim nebo, lepota prirode od koje zastaje dah ostalo je zauvek utisnuto u meni, budilo želju za životom i delovalo kao najbolji lek za ranjenu dušu! Sedam je dana od kada je otišao, a ne mogu da ga izbacim iz glave. Jednostavno je sakupio svoje stvari kada nisam bila tu i nestao bez reči, bez objašnjenja... Nisam znala zašto... nisam razumela... A samo jedan dan pre toga sam mu govorila:”Kad lekari budu stigli do stupnja u razvoju da presađuju dušu, daću ti svoju, jer ja i ako ostanem bez duše i dalje ću voleti samo tebe...” Ogledala sam se u njegovim očima… “I život bih ti dala”, pomislih u sebi. A on otišao, nestao, kao da nije nikad ni postojao... Ostavio me samu sa uspomenama. U stan više nisam mogla, sve je mirisalo na njega, i još neoprana šolja iz koje je pio kafu, izgužvana strana kreveta i jastuk s mirisom njegove kose, četkica za zube u kupatilu i njegov broj u moj telefon, pod imenom “Sve moje’’... Nisam mogla, a nisam ni pokušavala da ga zovem. Šta bhi mu rekla?... Da vrištim, molim, preklinjem: “Vrati mi seeeeeee!” Ne, to nije ličilo na mene... Ja mogu i umreti, ali otrpeću svoju bol u tišini... Posle punih dva sata, gledajući lepotu vidika s prozora, kroz misli mi prođe negde pročitana rečenica: “Celog života se trudimo da se održimo na pravom koloseku, da bismo jednom shvatili da smo u pogrešnom vozu... Zna li čovek kada treba da iskoči i napusti ili... tok misli mi preseče zvuk telefona i ugledah dobro poznati broj... Pokajanje, izvinjenje ili još boli... Šta li je? Isključim ga i spremim u torbu, više nisam želela da znam, nisam želela da čujem . Odjednom mi je bilo svejedno. Dok se brzi voz iz Beograda lenjo kretao prema jugu, već sam nazirala boje mog rodnog mesta, zavalih se u sedište i počeh da čitam: “Ima li mjesto na koje možeš otići, a ne ponijeti slike pohranjene u duši?” – NBH Nura, moja draga Nura, znaš li šta mi radiš?!
Sačuvajmo IZVOR ŽIVOTA
Zagađenje vode je kontaminacija vodenih sistema (npr. jezera, reka, okeana, izdana i podzemnih voda). Zagađenje vode se javlja kad se zagađivači direktno ili indirektno ispuštaju i vodu bez adekvatnog tretmana za uklanjanje štetnih jedinjenja. Zagađenje vode utiče na biljke i organizme koji žive u tim vodenim sistemima. U skoro svim slučajevima efekat je štetan ne samo za individualne vrste i populacije, nego za celokupnou biološke zajednice. Voda je životna sredina u kojoj je nastao život i bez čiste i zdrave vode nema života. Većina reka, naročito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijske i komunalne otpadne vode prevazišle su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te otpadne materije razgradi. Velike reke u Evropi nose tone štetnih supstanci (npr. soli teških matala: žive, olova, kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja, deterdžente i dr.), pa se ne mogu koristiti za piće i rekreaciju. Nečistoće u vodi se razgrađuju pomoću razgrađivača.
Osim toga, znatne količine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama. Voda je nezamenljiva u velikom broju tehnoloških postupaka. Poznati su podaci o potrošnji tehnološke vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije. Ako se u vodene tokove ispuštaju fosfati i nitrati iz veštačkih đubriva,[3] deterdženti iz domaćinstava i hemijske industrije te filtrat iz deponija otpada, tada te materije potpomažu rast vodenih algi, koje imaju izraženu potrebu za kiseonikom. Time se voda još više osiromašuje sa kiseonikom. Uginućem i truljenjem tih algi troše se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, što dovodi do gašenja života. Potrošnja vode po stanovniku zavisi od nivoa standarda u određenoj državi i kreće se od 10 do 1.500 l/stanovniku na dan, a u izrazito razvijenim državama i više. Pesticidi, čija proizvodnja u svetu iznosi oko 25.000 tona godišnje, i soli teških metala ušli su u sve lance ishrane. Dokazano je da se koncentracija otrova povećava kroz karike lanaca ishrane, a kako se čovek nalazi na kraju tih lanaca, pripašće će mu najviše tih otrova. Danas su posebno zagađena i ugrožena priobalna mora u Evropi (Sredozemno, Jadransko i Baltičko) koja čine male zatvorene ekosisteme. Reke koje dotiču u ta mora donose tone otpadnih supstanci, pesticida, soli teških metala, deterdženata i dr. Reka Po u Italiji donosi tone otpada, pesticida i veštačkih đubriva, što dovodi do „cvetanja vode“ u delu Jadranskog mora. Zbog nedostatka kiseonika dolazi do uginuća algi, što uslovljava stvaranje sluzi na površini vode i uginuća živog sveta ispod površine vode. Osim navedenih, postoji čitav niz zagađivača koji su naizgled zanemarljivi, ali su u stvarnosti vrlo opasni. Tipičan primer takvog zagađivača je ispuštanje ulja iz motornih vozila. Koliko je ozbiljno zagađenje ove vrste dovoljno govori podatak da je 1 l potrošenog ulja u stanju da zagadi oko 1 milion litara vode. Prema procenama na planeti Zemlji ima 1,4 milijardi km3 vode. Od toga je 97,2 % u okeanima i morima, 2 % u polarnom ledu, dok samo 0,8 % otpada na slatku vodu u podzemnim vodotokovima, rekama i jezerima. S povećanjem standarda ljudi, urbanizacijom i s razvojem industrijske proizvodnje, potrošnja vode stalno raste. Paralelno sa porastom potrošnje vode, povećava se i količina proizvedenih otpadnih voda.
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
Dijeta sa jabukama
Ova dijeta zahteva jaku volju i samodisciplinu, a najbolja je za osobe koje veći deo dana provode sedeći i uopšte se malo kreću i zbog toga pate zbog tromosti creva. Jedna jabuka sadrži 65 kalorija, a organizamu je potrebno 100 kalorija da bi je svario. To znači da će telo morati da potroši 35 kalorija iz zaliha, zbog čega ćete smršati. Dakle, bez obzira koliko se malo kretali, vaš organizam će gubiti kilograme. Pre nego što pročitate plan ishrane za sva tri “jabučna” dana, naša preporuka je da ne kupujete samo jednu vrstu jabuka. Kupite barem tri ili četiri vrste jer nemaju sve jabuke istu strukturu, ukus i miris, pa vam to može biti jedan od načina da što lakše prebrodite ta tri dana.
Jelovnik je za sve dane isti: Doručak: 1 šoljica kafe ili čaja (može sa smeđim šećerom) 1 narendana jabuka s malo limuna (malo smeđeg šećera po želji) Užina: 1 šoljica čaja od šipka ili od kore jabuke (za pojačano čišćenje organizma) Ručak: 2 narendane jabuke pomešane s dve kašičice jogurta i malo smeđeg šećera Piće - mineralna ili obična voda ili čaj od šipka Užina: 1 sveža neoljuštena jabuka Večera: 2 cele ili narendane jabuke (jabuke nemojte ljuštiti)
Kada vam se pojavi osećaj gladi, pijte što više tečnosti. Dijeti osim čaja od šipka možete dodati limunadu i zeleni čaj. Pre što započnete s dijetom, kod kuće napravite ili kupite sušene jabuke koje tokom dana možete da pojedete u količini još jedne dodatne jabuke. Jedite što je sporije moguće. Rezultati Ako ste izdržali sva tri dana, verujemo da ste primetili i druge promene osim gubitka nekoliko suvišnih kilograma, kao što je lepa koža zdravog, ružičastog izgleda. Naime, telo ste oslobodili od brojnih štetnih sastojaka, podstakli razmenu materija, probavu i cirkulaciju.
Više vitamina od limuna
Paprike se već dugo vremena upotrebljavaju u kuhinjama širom sveta. Teško bi bilo nabrojati vrste jela a kamoli recepte u kojima se pominje paprika. Zbog jarkih i raznovrsnih boja rado ih koriste i za dekoraciju hrane. Svima je dobro poznat veoma aromatičan miris i ukus ovog povrća koji će svakom jelu, čak upotrebljen u malim količinama, dati predivnu aromu. Ovu temu sada ostavljamo kulinarima a mi prelazimo na priču o paprici i njenim lekovitim svojstvima. Kao prvo da objasnimo šta su to fitohemikalije. Fitohemikalije u doslovnom prevodu znače biljne hemikalije ili hemikalije biljnog porekla. Pri tom se misli na ogroman broj biološki aktivnih hemikalija koje se nalaze u biljkama. Biljni pigmenti takođe spadaju u ovu ogromnu grupu jedinjanja, kojoj se u poslednje vreme prepisuje sve više značaja. Naime fitohemikalije sve češće nazivaju vitaminima 21. veka. A sada šta nauka kaže o parikama? Ovo povrće može biti u raznovrsnim bojama i to: žutoj, narandžastoj, crvenoj, ljubičastoj, zelenoj pa čak braon i crnoj. Svaka boja paprike u sebi sadrži različite vrste fitohemikalija potrebnih za zdravo funkcionisanje organizma. Veliki broj fitohemikalija u paprikama ima antioksidantna svojstva, pa mogu sprečiti ili smanjiti simptome određenih bolesti. Osim toga one mogu biti i različitog ukusa, pa su tako neke blage i slatke a druge ljute. Bitno je znati da kakav god ukus imale, paprike su veoma hranljive i spadaju u biljke najbogatije vitaminima C i A. Imaju nisku energetsku vrednost, pa su odlične za dijetalnu ishranu, posebno zbog toga sto obiluju mineralima, posebno kalijumom.
Crvena paprika je posebno bogata fitohemikalijama i dobar je izvor vitamina K, minerala mangana i molibdena. Pa da pogledamo i njena lekovita svojstva: - Zahvaljujuci vitaminu A, korisna je za očuvanje vida i protiv raznih vrsta infekcija. - Vitamin C podiže imunitet i smanjuje rizik od pojave raka. - Vitamin B6 je od vitalnog značaja za ljudski organizam, hrani nervni sistem i popravlja imunitet. - Beta-karoten koji se nalazi u crvenoj paprici poznat je kao zaštita od određenih vrsta raka, kao što je rak dojke. - Likopen u crvenoj paprici može smanjiti rizik od raka jajnika. - Ovo povrće deluje antidepresivno, antiseptički, otvara apetit, podstiče varenje hrane, pozitivno deluje na rad bubrega i creva. I na kraju da kažemo, da je i papriku kao i mnogo drugo povrće, najbolje jesti dok je sveža, da bi se vitamini (pogotovo vitamin C) što bolje iskoristili.
Oggy Art Style
Dok sa nestrpljenjem iščekujemo sunčane i tople dane kako bi napokon odložile svu tu tešku zimsku obuću, na police prodavnica su već ušetale nove kolekcije cipela. Po svemu sudeći ono što će obeležiti ovo proleć , kada je reč o cipelama, jesu neon boje, od jarko žute preko pink, zelene… Ali se na modnu scenu vraćaju i “špic” cipele kao i metalni vrhovi! Očigledno da je retro ponovo in! Baletanke su i dalje in, kao i vrtoglave potpetice sa platformama.
Nezamislive boje na nogama
ZA TO
OPLINU VAŠEG DOMA
Misterija grofa Sent Žermen
Evropa XVIII veka bila je svedok nastajanja neobične, energične grupe karaktera koji su kao cilj imali poboljšanje načina života i olakšavanje ljudske patnje, ljudi koji su igrali ključnu ulogu u transformaciji vremena čuvenog po kraljevskoj izjavi “L’Etat, c’est moi” u moderni koncept nacija kakav i danas poznajemo. Grof de Sen Žermen bio je najmisterioznija figura od svih. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof Sent Žermen? Da li je moguće da čovek može da dostigne besmrtnost i da živi večno? To je šokantna tvrdnja istorijske figure poznate pod imenom Conte de Saint-Germain. Prema postojećim podacima rodio se negde pokraj 17.og veka iako neki veruju da je živeo još u vreme Hrista. Pojavljivao se mnogo puta kroz istoriju - čak i ne tako davnih 70-ih godina dvadesetog veka i uvek je izgledao kao da mu je 45 godina.
Najraširenije verovanje kazuje da je rođen kao sin udovice Čarlsa II od Španije i grofa Adanera. Ova Španska kraljica bila je lično Maria Ana of Pfalz-Neuburg koju je Viktor Hugo učinio junakinjom svoje najbolje drame Ruy Blas, napisane 1838. godine za samo mesec dana. Navodno je ime uzeo po imenu malenog gradića Sen Žermen, gde je proveo nekoliko godina u školi i gde je njegov otac posedovao imanja. Međutim, svi se gotovo jednoglasno slažu sa podacima koji govore da se Grof Žermen uputio u tajne alhemije, misteriozne «nauke» koja za cilj ima kontrolu elemenata. Krajnji cilj alhemijskih istraživanja bilo bi otkriće «filozofskog kamena», supstance koja bi, dodata nekom od osnovnih metala, od njih stvarala čisto srebro ili zlato. Štaviše, ovakva magična supstanca mogla bi se koristiti u napitku koji bi lečio sve bolesti, štitio od svih bolesti ubuduće i omogućio večni život onome ko ga ispije. Veruje se da je Grof uspeo da pronikne u tajne alhemije. Po prvi put se uspeo u aristokratsko društvo tadašnje Evrope 1742. godine kada se vratio sa petogodišnjeg odsustva koje je, navodno, proveo na dvoru persijskog Šaha gde je izučavao juvelirski zanat. Privukao je silnu pažnju na sebe pojavivši se obučen u crno. Moda tog vremena nalagala je nošenje živih boja, satena i čipke, raznih ornamenata i raznolikog dizajna, a grof se udostojio obući crno odelo i crni šešir, cipele na kopču i ukrasiti prste gomilom sjajnih dijamanata. Moguće je da je njegova neverovatna veština brzog učenja navodila ljude iz njegovog okruženja da uvide da je grof čovek izuzetnih osobina, ali je anegdota iz 1760. godine začela ideju da bi on mogao da bude besmrtan. U Parizu je te godine Grofica von Gergy čula da je Grof Saint-Germain došao na prijem kod Madame de Pompadour, ljubavnice francuskog Kralja Luja XV. Postarija grofica zainteresovala se za tu posetu jer je poznavala Grofa još od njihovog susreta, pedeset godina ranije, u Veneciji 1710. godine, pod imenom Marquis de Montferrat. Kada ga je ponovo susrela, zapanjila se činjenicom da Grof Saint-Germain nije nimalo ostareo, te ga je pitala nije li čovek kojeg je upoznala u Veneciji bio njegov otac. Grof joj je odgovorio da je on lično živeo u Veneciji na prelasku vekova i da je tada po prvi put imao čast da se nađe u njenom društvu. Iznenađena grofica izjavila je da je to nemoguće jer bi u tom slučaju Grof St.Germain morao imati barem stotinu godina jer je u vreme kada se prvi put susrela sa njim on izgledao upravo kao i sada, kao da ima 45. Grof je sa tajnovitim smeškom izjavio da to nije nemoguće i da je ustvari veoma star, a zatim nastavio da je ubeđuje da je on stvarno osoba koju je ona srela u Veneciji 50 godina ranije. Ona mu je tada poverovala i na sav glas, pred mnoštvom ljudi izjavila da je on vrlo neobičan čovek, ako ne i sam đavo! Na pomen đavola grof se strašno uvredio i demonstrativno napustio primanje. U svakom slučaju, ovaj susret je početak legende, a mnoge druge priče poput ove širile su se kao požar po Evropi toga vremena. Oni koji su ga sretali na njegovim putovanjima bivali su impresionirani njegovim brojnim veštinama i neobičnostima. Bio je virtuoz na violini i mnogi koji su ga čuli kako svira govorili su kako je ravan ili čak i bolji od najvećih majstora na violini toga doba. Bio je vešt sa obe ruke i mogao je obema rukama da piše istovremeno.
Mogao je vešto da slika i bio priznat i poštovan slikar. Gde god da je putovao, postavljao bi svoju laboratoriju, verovatno za svoje alhemičarske eksperimente. Često je prisustvovao večerama sa svojim prijateljima i uživao u njihovom društvu, ali nikada nije viđen da jede. Pričalo se da se pridržava stroge dijete koja se sastojala od zobene kaše. Prepisivao je recepte za uklanjanje bora sa lica i za bojenje kose. Obožavao je drago kamenje i usavršio je tehniku bojenja dragog kamenja. U džepovima je nosio pregršt dijamanata koje je koristio umesto novca, Tvrdio je da je u stanju da spoji nekoliko manjih dijamanata u jedan veći. Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara. 1740. godine postaje poverljivi diplomata na dvoru Francuskog Kralja Luja XV i za njega obavlja tajne misije po Engleskoj. Bio je poznat pod imenom Conte de St Germain i Weldon, Welldown, Wethlone, Welldone ili Woeldone. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Eckenförde-u nalazi se tekst: Onaj koji je sebe nazivao Comte de St Germain i Welldone, o kome nema drugih informacija, sahranjen je u ovoj crkvi. Za običnog smrtnika ovo bi bio kraj priče. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek! 1785. godine viđen je u Nemačkoj sa Anton Mesmer-om, koji se smatra ocem hipnoze. Nakon preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica d’Adhémar izjavljuje da je imala poduži razgovor sa grofom. Saint-Germain joj je navodno pričao o njenoj budućnosti na način koji je pokazivao da on tačno zna šta će da se desi. Ona ga je viđala nekoliko puta tokom svog života i svaki put je izgledao kao da ima četrdesetak godina. Nakon 1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U svojim memoarima Albert Vandam piše o susretu sa čovekom koji je, ne samo svojim izgledom, neverovatno podsećao na grofa, ali se ovaj put zvao Major Fraser. Između 1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od osnivača Teozofskog Društva, zajedno sa još nekoliko članova tog udruženja tvrdi da je Grof Saint-Germain još uvek živ i da radi na duhovnom razvoju Zapada. Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain. A 1897. godine, čuvena francuska pevačica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u. Najskorije pojavljivanje čoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je 1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Richard Chanfray izjavio da je on lično legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i kako bi potvrdio svoje izjave, koristeći plinski rešo pred kamerama, navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine počinio samoubistvo. Napoleon III oformio je komisiju sa ciljem da istraži život i aktivnosti Grofa SaintGermain-a, ali su svi rezultati istraživanja izgoreli u požaru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo slučajno. Misterije.com
Prolećne maske
Svaki tip kože zahteva svoje vitamine U proleće je svakoj koži, bez obzira na to da li je masna, suva ili mešovita, neophodna vlaga. Zato treba birati kozmetička sredstva koja hidriraju i hrane. Za suvu kožu: Vama odgovaraju kreme i maske s vitaminom F. Vitamin F čine nezasićene masne kiseline koje naš organizam, nažalost, ne proizvodi. A manjak vitamina F na licu i rukama vidi se bez lupe: koža se suši i peruta. Za masnu kožu: Vama je neophodan čitav kompleks vitamina - B, B1, B2, B5, B6, B12. Oni regulišu proces lučenja masti. Poželjno je da na etiketi piše da krema sadrži bakar, magnezijum, mangan, kalcijum i cink. Za uvelu kožu: Vama su preko potrebne aminokiseline. Kad dospeju u ćelije, one počinju da sintetizuju kolagen, belančevinu koja čini kožu elastičnom i čvrstom. Dobro je da u sastavu kozmetičkog preparata budu elastin i keratin. Za kožu pušača: Tražite kozmetiku na bazi kiseonika. Kiseonik je u tim preparatima prisutan u vidu peroksidnog kompleksa. On obezbeđuje koži kiseonik i vlagu. Za svaki tip kože: Vama je potrebna kozmetika s citokinima. To je nov pravac u proizvodnji kozmetičkih preparata.
Osvežite lice Ova maska se stavlja na celo lice ili samo na predeo oko očiju. Izrendajte svež krastavac na sitnom rendetu. Ako imate suvu kožu, dodajte toj smesi dve supene kašike maslinovog ulja (ili još bolje ulja od semenki grožđa). Ako vaša koža ima fleke, pomešajte krastavac s jednom supenom kašikom kisele pavlake. Nanesite smesu na lice, držite 15 minuta i sperite malkom vodom. Protiv perutanja To je maska za kožu koja se jako peruta. Dve supene kašike meda zagrejte na tihoj vatri ili na pari. Dodajte žumance i dve supene kašike zejtina. Maska se nanesi na pet minuta, zatim se spere i nanese na još pet minuta. Idealno bi bilo da masku skinete gužvicom vate umočene u čaj od lipe.
Oslobodite se fleka Ova maska će vam odlično poslužiti protiv fleka, neravnomerne pigmentacije i bora. Prijaće masnoj uveloj koži. Dobro operite limun, pa narendajte jednu kafenu kašičicu njegove kore, dodajte tome jednu supenu kašiku samlevenih ovsenih pahuljica, jedno žumance, jednu kafenu kašičicu meda i jednu kafenu kašičicu mleka. Ujednačite smesu i nanesite je na lice. Držite 10-15 minuta, a zatim skinite toplom kompresom. Za suvu kožu Ova maska je za suvu kožu, jer sadrži čitav rezervoar vitamina i to u potpuno svežem vidu. Jednu kafenu kašiku pšeničnih klica sameljite u blenderu i dodajte dve supene kašike maslinovog ulja. Pažljivo ujednačite smesu i držite na licu 15-20 minuta. Sperite mlakom vodom. Ispeglajte bore Ova maska pomaže da se „ispeglaju“ bore oko očiju i momentalno poboljšava boju lica. Pogodna je za svaki tip kože. Pola veće banane izgnječite viljuškom, dodajte jednu supenu kašiku slatke pavlake sa što manje masnoće i jednu kafenu kašičicu meda. Dobro izmešajte ili ulupajte mikserom. Nanesite na lice i dekolte, ostavite da stoji 15-20 minuta i sperite toplom vodom. Blic.rs
Dama iz Stiventona
Džejn Ostin rođena je u Stiventonu . Za Stiventon ostaje vezana čitav život, nikada se ne udavši. Imala je šestoro braće i stariju sestru Kasandru sa kojom je bila jako bliska. Jedini portret po kome znamo kako je Džejn Ostin izgledala je loše obojena skica koju je izradila njena sestra i koja se danas nalazi u muzeju u Londonu. Njena braća Fransis i Čarls pristupili su mornarici gde su obojica dogurali do čina admirala.
Osnovno obrazovanje dobila je u školi za devojke 1783; prvo u Oksfordu, pa u Sautempton. Od 1785. do 1786. pohađala je školu za devojke u Redingu. Džejn Ostin je dobila iznatprosečno obrazovanje u odnosu na ono koje su dobijale devojke u njeno vreme, pa se već rano posvetila pisanju i prvu priču je već objavila 1789. Džejnin život je bio relativno dosadan, bez nekih posebnih događaja. Godine 1801. njena porodica se seli u Bat, a život u Batu vidljivo je uticao na njena kasnija dela. Godine 1802. Džejn dobija bračnu ponudu od bogatog ali i „krupnog i nazgrapnog“ čoveka pod imenom Haris Big-Vider koji je bio šest godina mlađi od nje. Takav brak bi joj osigurao budućnost i oslobodio je epiteta „usedelice“ koja se mora osloniti na svoju porodicu. Džejn je pristala ali se uskoro predomislila pošto nije volela svog budućeg supruga. „Sve se može izdržati i istrpeti, ali brak bez ljubavi ne!“, napisala je u pismu nećaku. Posle smrti oca 1805. godine, Džejn, njena majka i sestra preselile su se u Sautempton kod brata Fransisa i njegove porodice gde su živeli četiri godine, dok se nisu 1809. preselili u Čoton gde su jedno vreme živeli na imanju njenog brata.
Ta kuća je danas muzej i otvorena je za javnost. U Čotonu je Džejn mirno živela sa svojom porodicom. Godine 1816. njeno zdravlje se narušilo. Danas se misli da je imala Adisonovu bolest čiji je uzrok bio nepoznat. Bolest se povremeno smirivala da bi se konačno 1817. pogoršala u toj meri da je Džejn morala otputovati u Vinčester. Džejn je svoja dela objavljivala anonimno. Njeni romani su doživeli velik uspeh, ali je njena anonimnost onemogućavala da se kreće u etabliranim književnim krugovima. Iako su sva njena dela bila ljubavni romani, pisani pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, Džejn nije bila romantičar. U njenim romanima snažne emocije uglavnom donose nevolje pri čemu suzdržana i čedna mlada devojka pre nalazi sreću nego ona koja beži sa voljenim. Njena dela bila su sličnija delima Dejvida Hjuma i Džona Loka nego delima njenih savremenika kao što su Lord Bajron i Vilijam Vordsvort. Imena koja su najjače uticala na njena dela su Samjuel Džonson, Vilijam Kuper, Samjuel Ričardson, Džordž Krab i Fani Barni. Njen posmrtno objavljen roman Nortangerska opatija je satira na gotičke romane En Radklif, ali je Džejn najpoznatija po svojim ranijim delima koja su najčešće bila u formi društveno kritičkih komedija karaktera. Ta dela, a posebno Ema, često su citirana zbog savršenosti forme, dok današnji kritičari pokušavaju pronaći nova značenja u Džejninim oštroumnim komentarima o bezizlaznom životu čednih neudatih žena sa kraja 18. i početka 19. veka. U vreme izdavanja, njena dela su naišla na prilično mlak prijem, ali je ser Volter Skot ipak pohvalio njene radove: “Ta mlada dama ima dara za opisivanje međuodnosa osećanja i likova iz običnog života što je za mene nešto najlepše sa čim sam se dosada upoznao.” Džejn Ostin je stekla i poštovanje i divljenje Tomasa Babingtona Makolija (koji je smatrao da nigde ne postoji takva savršenost romanske kompozicije kao kod Ostinove), Sidnija Smita, Samjuela Tejlora Kolridža, Roberta Saudija i Edvarda Ficdžeralda. I danas, više od sto godina posle smrti, Džejn Ostin je izuzetno cenjena kao romanopisac. Literarni teoretičari 20. veka uvrstili su je na spisak najvećih literarnih stvaralaca koji su pisali na engleskom jeziku, poredeći je čak sa jednim Šekspirom. Literalna snaga Džejn Ostin leži u njenoj sposobnosti veštog ocrtavanja likova, posebno žena, delikatnim i nežnim potezima kojima se opisuju svakodnevni događaji iz života srednje i više klase odakle uglavnom potiču njeni junaci. Njeni likovi, naoko obični, oslikani su precizno i sigurnim potezima i sa takvim smislom za
detalj da njihove individualnosti ostaju netaknute bez obzira na dalji razvoj priče i zapleta i u potpunosti su pošteđeni upliva piščeve vlastite osobnosti. Njen pogled na život je upravo genijalan uz snažan dodatak nežne ali oštroumne ironije. Mnogi savremeni čitalac će za njen literarni univerzum, u kojem je primarni cilj njegovih junaka dobro se udati ili oženiti, reći da je neslobodan i neprijatan. U njeno vreme mogućnosti su bile ograničene tako da su i muškarci i žene stupali u brak isključivo iz finansijskih razloga. Ženski pisci su se uglavnom zadržavali na uzanom polju romantičarskog žanra. Uspeh i popularnost njenih dela velikim delom je posledica njene sposobnosti da vešto inkorporiše svoje opservacije o čovekovim psihičkim stanjima u uverljivu ljubavnu priču. Napetost u njenim romanima uglavnom se zasniva na suprotstavljenim finansijskim potrebama njenih junaka i nekim drugim ciljevima: ljubavi, prijateljstvu i moralu. Danas se dela Džejn Ostin smatraju važnim delovima celokupnog korpusa engleske književnosti i čest su predmet naučne i kritičke obrade. Njeni romani se vrlo često, zabave radi, čitaju i van naučnih krugova. Posle njene smrti objavljeni su neki nedovršeni romani i manje značajni radovi, uključujući tu i njene „Rane radove“ (zapisane u tri sveščice u periodu od 1787. do 1793). Danas postoje dva muzeja posvećena Džejn Ostin. “The Jane Austen Centre”, gde je Ostinova živela 1805. godine. “The Jane Austen’s House Museum” smešten je u Čotonu (Hempšir) gde je Ostinova živela od 1809. do 1817. godine. U Vinčester je 18. jula 1817. I bila pokopana u Vinčesterskoj katedrali.
Kutak za savete o nezi kose - Sanja Džamić
Stepenasto šišana kosa Stepenasto ošišana kosa dobro izgleda uz svaki oblik lica, bez obzira na dužinu kose. Retkoj ili gustoj kosi, ravnoj ili talasastoj, stepenasto ošišana frizura daće potpuno novi izgled.
Ako vam je kosa retka i beživotno pada pokraj lica, stepenasto šišanje daće joj oblik, i što je još važnije, dodaće joj volumen. Tako ćete, uz feniranje, imati elegantnu frizuru koja će delovati bujno i bogato. Kada niste u prilice da je isfenirate, nejednaka dužina omogućiće da, uz blago rastresanje tokom sušenja, dobijete zanimljivu, svakodnevnu frizuru. Za vas koje imate gustu kosu, stepenasto šišanje oslobodiće je preterane težine, pa će vam frizura biti mnogo lakša za održavanje i daće vam mladalački izgled. Takvu kosu je gotovo nemoguće fenirati po principu „uradi sam-a“, pa će vam za specijalne prilike trebati pomoć frizera. Ali, ako želite opušteniji izgled, dovoljno je da tokom sušenja, kosu gužvate rukama, uz dodatak pene. Dobićete interesantnu frizuru, sa blagim loknama, kakvu možete nositi na posao, ali i večernji izlazak.
Ako kraću kosu, dužine do ramena, ošišate stepenasto, izgledaće vizuelno duže. Ako već imate dugu kosu, pa ste poželeli promenu, stepenasto šišanje daće joj novi izgled. Tada će najkraći stepen biti otprilike dužine do ramena, a svi naredni duži, tako da možete zadržati istu dužinu kose, a imati potpuno novu frizuru. Dakle, kada poželite promenu, sa stepenastim šišanjem nećete pogrešiti. Imaćete dovoljno kose i za razne punđice ili konjski rep, a opet, neće biti teška i manje će se mrsiti.
Salon lepote
Hemograd Lamela 3, lokal 2
066/ 10 40 10 Vršac
Iz bakine kuhinje
KREM SUPA SA PEČURKAMA:
200 gr šampinjona, 1 manji crni luk, so, biber, ulje, brašno Šampinjone dobro oprati i iseći na listiće. Sitno iseći luk i blago ga propržiti na ulju. Dodati šampinjone, pa zajedno prodinstati. Naliti sa oko 2 l vode, posoliti, pobiberiti u kuvati oko 20 minuta na tihoj vatri. Na ulju propržiti 3 velike kašike brašna, pa dodati u supu. Kuvati još 10 minuta, dok se ne zgusne. Krem supu služiti toplu, uz dvopek.
PUNJENE PAPRIČICE:
20 kom paprike somborke, 100 gr svežeg mekog sira, 2 čena belog luka, so Male ljute paprike (somborke) dobro oprati, ne skidati peteljke, i poređati u pleh. Staviti ih u rernu zagrejanu na 200 stepeni, oko 10 minuta. Dok se paprike peku, sir izgnječiti, posoliti po potrebi i dodati sitno seckani beli luk. Paprike izvaditi iz rerne i ostaviti da se sasvim ohlade. Odseći im vrhove, pa izvaditi semenke, pažljivo da se ne raspadnu. Pripremljeni nadev špricem za kolače utisnuti u papričice. Vratiti vrhove i servirati predjelo.
ĆUFTE U PARADAJZ SOSU:
1 kg mlevenog mesa, 1 crni luk, so, biber, 1 jaje, 5 kašika prezli, aleva paprika, 1/2 l kuvanog paradajza , 2 kašike brašna, ulje U mleveno meso dodati sitno seckani crni luk, so, biber i alevu papriku. Dodati umućeno jaje i prezle, pa ostaviti da odstoji u frižideru oko pola sata. Nakon toga, praviti ćufte i pržiti u ulju. Za sos, na ulju blago propržiti brašno, pa naliti kuvanim paradajzom. Posoliti i kuvati 10-tak minuta, dok se ne zgusne. Ćufte servirati u dublji tanjir i preliti vrućim sosom.
JAGODE U BELOJ ČOKOLADI: 1/2 kg krupnih jagoda, 100 gr bele čokolade, 3 kašike mleka, 3 kašike šećera, po želji malo crne čokolade za dekoraciju Jagode dobro oprati, ali im ne skidati peteljke. Poređati ih na papirni ubrus da se osuše, okrećući ih da ubrus upije svu vodu. Belu čokoladu izlomiti na kockice, pa zagrevati na blagoj vatri. Kada čokolada počne da se topi, dodati mleko i šećer i mešati dok se mase ujednači. Jagode umakati u topljenu čokoladu i ređati na tanjir prethodno rashlađen u frižideru, da se čokolada ne bi lepila za podlogu. Jagode ohladiti i služiti rashlađene.
Citati p ARNOLD BENET Pisac je bio neurotični ekscentrik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi njegova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa. (Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)
poznatih 1831, Edgar Alan Po je navodno proteran iz West Pointa zbog zanemarivanja pravila oblačenja tokom javne parade. Govori se da se rugao pravilima oblačenja tako što se pojavio go sa puškom preko ramena sa belim pojasom i rukavicama. On je izbačen sa akademije zbog “ozbiljnog zanemarivanja dužnosti”.