broj 14 mart 2012 godina I
Putovanja:
Odmor za duh i telo Ćaskanje:
model: Đurđina Grujić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović
Bane Krstic
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Etno selo Stanišići str 10 - AKTUELNO Emilija Đonin str 14 - UREDJENJE PROSTORA Feng shui str 18- ZDRAVLJE Prevencija raka dojke
Draga Frajlo, Meni se jako, jako dopada vaš magazin, i neću mnogo da vas hvalim (da se ne uobrazite), već samo želim da vas pitam planirate li u skorije vreme štampano izdanje? Pozdrav, Višnja Draga Višnja, magazin FRAJLA je zamišljen kao on-line izdanje, jer je tako na samo jedan klik od vas, naših dragih čitateljki. Za sada ne planiramo da menjamo koncepciju, ali ako se na to odlučimo, na vreme ćemo informisati sve zainteresovane. Pozdrav, redakcija
str 21- ZDRAVLJE Prvi susret sa masažom str 26 - INTERVJU Bane Krstić str 30 - ZANIMLJIVOSTI Svetski dan vode str 34 - SAVETI Odaberite adekvatan veš str 39- GLASAJTE ZA NAJ-FRAJLU Đina Grujić str 42 - NAJPOŽELJNIJI SRBIN Petar Strugar str 44 - MAKE UP Odaberite parfem koji vam odgovara str 47 - AKTUELNO FEST je bio, a na FEST-u... str 49 - SAVETI Nega kose kroz istoriju str 53 - RECEPTI Postavite sto! str 57 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Poštovana redakcijo, Mislim da sebe mogu slobodno da nazovem redovnom čitateljkom, jer iako sam se uključila negde kod 4. broja, pročitala sam i stara izdanja u arhivi, tako da nisam ništa propustila. Želim da vam čestitam na ideji i hrabrosti da je realizujete, i sigurna sam da cela redakcija zaslužuje članak u magazinu sličan onima koje objavljujete o uspešnim ženama. Veliki pozdrav, Maja Marić www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 14, mart
2012
Reč urednice... Drage Frajle i Frajlice,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Očekujući da će nas konačno zaista ogrejati pravo sunce, a ne ovo “zubato“, mi se već polako pripremamo za proleće. Prvi nas u proleće uvodi Bane Krstić, svojim koncertom 21. marta u Domu sindikata. Sa njim pričamo o tome, ali i o još nekim zanimljivim temama. Tu je i razgovor sa Emilijom Đonin, koja je bila druga na tekmičenju JA IMAM TALENAT, ali ostala prva u našim srcima. U ovom broju bavimo se i jednom ne tako lepom, ali izuzetno važnom temom. Iz prve ruke, od žene koja je igrom slučaja saznala da boluje od opake bolesti, saznajemo kako izgleda borba sa tumorom dojke. Podsećamo vas i na svetski Dan vode i ozbiljnu problematiku nedostatka čiste vode. Ipak, ne zaboravljamo ni zanimljive destinacije, pa vas ovoga puta vodimo u etno selo Stanišići. Frizure kroz vekove, masaža, feng shui, odabir parfema i adekvatnog donjeg rublja - sve su to teme u ovom broju. Ipak, želim da vam posebno skrenem pažnju na našu prvu potencijalnu NAJ-FRAJLU. U ovom broju predstavljamo vam Đurđinu Grujić, za koju možete glasati na strani 40 našeg magazina. Uživajte! mart 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE stigla je u najzanimljiviju fazu! U ovom broju predstavljamo vam Đurđinu Grujić. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Đurđina na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 40 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA mart 2012
4
N
a izlazu iz Bijeljine na trećem kilometru prema Pavlovića mostu nalazi se etno selo “Stanišići”. Etno selo “Stanišići”, izvan sadašnjeg vremena i prostora, vraća nas precima i prirodi, i budi u nama divljenje prema jednostavnosti nekadašnjeg načina života. Ovde se odmaraju oči i duša, čovek postaje plemenitiji, ali i mudriji slušajući žuborenje potoka i rad vodenice.
E
tno selo “Stanišići” osnovano je 2003. godine, zahvaljujući inspiraciji Borisa Stanišića. Više od nekoliko godina on je putovao po srpskim selima srednje Bosne u potrazi za starim kućama i predmetima koji će sačuvati predstavu o jednom vremenu i kulturi življenja sa kraja 19. i početka 20. veka. Rezultat je autentično planinsko selo u sred semberijske ravnice.
ODMOR ZA DUH I TELO
U
selu se danas izdvajaju dve celine. Jedna prikazuje svetovni život i izgrađena je od drveta. Čine je drvene kuće – brvnare sa pokućstvom koje im je vekovima pripadalo. Kuće povezuju popločane kamene staze, a u centru sela su dva jezera. Druga celina je duhovnog karaktera i predstavljena je srednjevekovnom arhitekturom građenom u kamenu, koja je u stvari skup replika istorijskog i religijskog značaja. elo čine vodenice, mlekara, kovačnica, kameni bunar, ambar i autentične drvene kuće, sa prikazom pokućstva i narodnih nošnji. lin potočar je napravljen 1937. godine i još je u upotrebi kao i vodenica iz 1917. godine, u kojima se još uvek melje brašno za pogačice koje se služe u restoranu. Unutra se nalazi sve što je mlinaru bilo potrebno za boravak u njemu za vreme sezone mlevenja žita. lekara je iz 1948. godine. To je zgradica za preradu mleka i čuvanje mlečnih proizvoda, sa svim drvenim posudama. Mlekare su bile dobro provetrene i čiste, a u njih su mogle ulaziti samo žene koje su se time bavile uće pripadaju dinarksom tipu, pravljene su od drveta i sa visokim krovom. To je malo apartmansko naselje, gde su kuće spolja autentične, a enterijer je prilagođen savremenim potrebama gostiju. U jednoj od kuća smeštena je suvenirnica koja nudi proizvode starih zanata i domaće radinosti. U fazi izgradnje je još nekoliko objekata u koje će biti smeštena kovačnica, tkačnica i grnčarska radionica.
S M M K
mart 2012
6
D
uhovna celina nas vraća još dublje u prošlost, a sačinjena je od replika objekata sa raznih mesta obeleženih pravoslavljem. Sa svetovnim delom sela povezano je velikim kamenim mostom koji je replika Kozje ćuprije iz Sarajeva. Preko njega se dolazi do Krstionice koja je rađena po uzoru na malu crkvu koja postoji na Aljasci.
U
srcu ove celine je manastir Svetog oca Nikole, replika manastira Kumanice, zadužbine Nemanjića i u njemu su položene čestice moštiju Cara Uroša i Svetog oca Nikolaja. Takođe se nalazi kivot sa česticama moštiju Svetog oca Nikole. Pored manastira se nalazi manastirska kuća (konak) koja predstavlja izuzetan primerak srednjevekovne gradnje.
U
blizini monaške kuće, na jezeru, nalazi se kameni amfiteatar sa 380 mesta, predviđen za kulturne manifestacije pod vedrim nebom.
U
prizemlju drvene kuće iz 1933. godine nalazi se prodavnica starih proizvoda rađenih isto kao pre mnogo godina. Ovde se mogu kupiti razglednice, pletene stvari od vune, predmeti sa znakom etno sela, drvene činije, tkački proizvodi i slično. Najvrednija je ponuda etno radionice, a to su unikatni proizvodi od drveta (stolice, tronošci,...)
S U
a stanice u Podlugovima možete krenuti na romantičnu vožnju po etno selu. U ovoj jedinstvenoj vožnji po našem selu oko jezera uživaju i deca, ali i oni nešto stariji.
okviru etno sela „Stanišići“ otvoren je novi ugostiteljski objekat Ellas. Ellas je zamišljen kao idealno mesto za odmor i predah pri razgledanju etno sela. U sklopu Ellasa-a se nalazi teniski tereni koji upotpunjuju sadržaj etno sela. Klinci će uživati u delu namenjenom za njih, tj. velikoj igraonici i svim pratećim sadržajima namenjenim za njih. Ellas može da vam ponudi i idealan kutak za proslavu dečijih rođendana i svih drugih proslava za vaše klince i klinceze. Drugi deo Ellas-a je ekskluzivna picerija i poslastičarnica. U sklopu Ellas-a nalazi se dečija igraonica sa svim pratećim sadržajima. ( trambolina, brodići, tobogani, rodeo...)
mart 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
EMA DJO NIN Na takmičenju JA IMAM TALENAT, koje je nedavno završeno, pobedili su brat i sestra Bojana i Nikola Peković iz Kraljeva, koji su nastupili svirajući harmoniku i gusle. Uz sve čestitke za zasluženu pobedu, mi smo ipak odlučili da prostor u magazinu FRAJLA posvetimo jednom od najvećih iznenađenja i otkrića, jedanaestogodišnjoj Vrščanki, Emiliji Đonin. Sa ovom ljupkom, skromnom, i bes-krajno talentovanom devojčicom, razgovarala je naša saradnica Danijela Ivanović. Na pitanje kako je došla na ideju da se prijavi na ovo takmičenje, Emilija je rekla da je gledala ranije sezone, i kada je videla najavu za treću po redu, dopalo joj se i rešila je da se prijavi. Kaže da joj se život nije mnogo promenio pošto se uključila u takmičenje. “Samo sam se osećala ispunjenije, jer sam imala priliku da pevam, a ja jako volim da pevam“ rekla je uz široki osmeh. mart 2012
10
Kako si se osećala kada si prvi put otišla u Beograd? Da li si se uplašila kada si videla koliko tamo ima ljudi, da li si možda pomislila da odustaneš?- pitali smo Emiliju. “Ni jednog trenutka! Znate kako, sve je išlo tako brzo da ja nisam imala vremena ni da razmišljam. Naime, oni iz Beograda pozvali su me tog dana u 13 časova da budem kod njih u 15, što je faktički neizvodljivo jer do Beograda, iz Vršca, treba oko sat i po vremena, tako da sam se ja na brzinu spakovala, nisam razmišljala ni šta ću da obučem, niti šta ću da pevam. Krenula sam prvim autobusom, stigla tamo, otpevala prvu pesmu koja mi je pala na pamet, i to je bilo to. Nisam imala vremena ni da razmišljam da li imam tremu, a i ako sam je imala nisam bila svesna. Ali mislim da nisam!” Kaže da je pesme koje je pevala birala sama, ali da je pitala za mišljenje i stariju sestru, Aleksandru. Naglašava da je zahvaljujući razumevanju nastavnika, a pre svega svoje rezredne, uspela da uskladi probe, česta putovanja i nastupe, sa školskim obavezama. Sada joj predstoji period intenzivnijeg učenja, da bi nadoknadila zaostalo gradivo. Na pitanje da li su drugarice i drugovi promenili odnos prema njoj nakon nastupa, Ema odgovara da ima jedan krug pravih drugara, i da se u njihovom drugarstvi ništa nije promenilo.
Kako si se osećala kada ste u finalnoj većeri ostali vas dvoje, tačnije troje, na sceni, kada se iščekivalo proglašenje pobednika, o čemu si razmišljala? “Najmanje o tome da li ću pobediti! Iza žirija su bile moje najbolje drugarice i sestra i nešto su mi pokazivale (ni sada ne znam šta), smejale su se, i ja sam isto, i na tren sam zaboravila gde se nalazim. Uopšte mi to nije bilo važno, jer ja sam se prijavila da bih se zabavljala, tako da nemam neki određen odgovor na to pitanje.” Kaže da misli da su svi koji su ušli u finale bili jako dobri, zasluženo su bili finalisti, tako da ne bi mogla nekoga posebno da izdvoji. Ko god da je pobedio, zasluženo je pobedio, rekla nam je Emilija. Emilijin uzor iz sveta muzike je Beyonce, za koju kaže da neverovatno lepo izgleda, s obzirom da ima i dete, a još bolje peva i igra, tako da bi volela da kada poraste bude slična njoj. Mi verujemo da će se ova Emilijina želja svakako ispuniti, jer je njen talenat neosporan, a tokom ovog takmičenja koje je bilo veoma naporno, dokazala je i da je vredna, uporna i da ne odustaje. Za sada, pohađa muzičku školu “Josif Marinković“, uživa u detinjstvu, okružena dobrim drugarima, sjajnim nastavnicima, i što je svakako najvažnije, usrećuje sve oko sebe svojim predivnim glasom, a sve to uz bezgraničnu podršku svoje porodice. Verujemo da je ovo samo prva od mnoštva budućih priča o Emi, maloj devojčici sa velikim glasom i ogromnim talentom.
Emilija sa sestrom Aleksandrom
mart 2012
12
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
SPRING RULES
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
Feng Shui za harmoniju doma Kao što je svima dobro poznato feng šui (feng shui) potiče iz Kine kao i papir, štampa, seizmograf i naravno kompas (radi preciznijeg određivanja strana sveta i proračuna vremena i prostora) koji su upravo i izumeli drevni praktikanti ove veštine uređenja i usklađivanja odnosa čoveka, zdanja i okruženja. Ova veština postoji i primenjuje se više od 4000 godina, i to ne samo na prostorima Azije već, kao što smo i sami svedoci, i na svim ostalim kontinentima, pogotovo u zapadnoj Evropi i Americi. mart 2012
14
N
eposredno okruženje (oblik terena na kojem se nalazi nasa kuća, stan, veličina i oblik zgrada koje nas okružuju, kao i sam raspored nameštaja i prostorija u stanu, kući, ukupna orjentacija našeg stana kao i svake prostorije ponaosob u odnosu na strane sveta), kao i osobe sa kojima delimo sav taj prostor (roditelji, supružnik, deca, rođaci, komšiluk, kućni ljubimci kao i biljke koje se nalaze u našoj blizini) utiču na naš prosperitet, ponašanje, a u mnogome i na naše zdravlje.
U
pravo iz gore navedenih razloga neophodno je da prostor u kome živimo i radimo, uredimo najbolje što možemo, kako bi celokupnu energiju koju emituje taj prostor podredili i usmerili svojim potrebama i u što kraćem vremenskom periodu ostvarili svoje ciljeve. U tome će nam u mnogome pomoći praktikovanje feng shui -ja, ali da bi krenuli sa uređivanjem prostora po ovoj drevnoj kineskoj veštini, neophodno je da pripremimo tlo na kome će feng shui biti zaista delotvoran i nesputan. Prvenstveno bi trebalo da:
- generalno očistimo stan, posebnu pažnju treba posvetiti ćoškovima, kao i delovima stana koje pokriva nameštaj; - operemo prozore (kao i sve drugo u stanu) i održavamo besprekorno čistim jer su upravo oni naš prozor u svet; - redovno brišemo prašinu, jer ne samo da prašina negativno utiče na naš respiratorni sistem, već i sputava protok pozitivne “či” energije; - sve što je pokvareno (vrata koja škripe, teško se otvaraju, česme koje cure, ringle koje ne rade…) popravimo; - sve što je polomljeno, okrnjeno počev od kuhinje (čaše, tanjiri, šerpe…) bacimo, sve sitnice koje iz godine u godinu čuvamo i skupljamo bez prave namene bacimo, ili odložimo i pesložimo (špajz ili podrum). Nikako ih ne treba gomilati u prostoru u kom se svakodnevno obitava; - bacimo bez ikakvog razmišljanja sve što nas podseća na bolne događaje, osobe koje su nas povredile (slike, pokloni, cd-ovi sa muzikom), jer samo tako možemo da se oslobodimo prošlosti i nastavimo nesmetano da živimo. Upravo ove sitnice, koliko god nam bezazleno delovale, jesu nepremostive prepreke koje ne dozvoljavaju da pozitivna “či” energija nesputano cirkuliše prostorom u kom živite mart 2012
16
F
eng shui, pruža mnoštvo potentnih, povoljnih simbola, koje možete da upotrebite da biste podstakli dobru sreću u svim oblastima svog života: bogatstvu, dugovečnosti, ljubavi i karijeri. Da bi uspeh bio potpun morate svoj kompletan životni prostor da uredite po feng shui-ju. Stručnjaci za Feng shui tvrde da, ako se odlučite da promenite svoj život na bolje uz njegovu primenu, i upotrebite simbole sreće, u roku od tri nedelje možete očekivati drastične promene. Najpre morate shvatiti da je uređenje stambenog prostora individualno i da zavisi od ukućana koji borave u njemu. Ono što prija vama neće prijati vašoj komšinici i obrnuto. Zato bi naš savet bio da se pre ovakvog koraka obratite osobi koja se ovim poslom bavi profesionalno. Dobru sreću možete da podstaknete upotrebom nekih popularnih simbola dobre sreće. narednim brojevima pričaćemo upravo o ovim simbolima, ali i o uređenju određenih celiha u stambenom prostoru, a sve u skladu sa Feng Shui principom.
U
TV reklama mi je spasila život !
Udata sam i majka sam dva sina, Ivana 32 godine i Ilije 16 godina. Već 11 godina sam zaposlena u N.P. Sterija. Veoma držim do svog izgleda, volim da budem doterana, naravno u skladu sa svojim godinama, vesele sam naravi i svi koji me poznaju znaju me kao velikog šaljivdžiju i velikog prijatelja, spremna svakome da pomognem koliko je u mojoj moći. - počinje svoju priču Milena Ćosić Pored svog redovnog posla i drugih obaveza i problema koje čine svakodnevni život, moj hobi je dekoracija enterijera. Moja porodica je već navikla na to da ja nekoliko puta u toku godine promenim enterijer našeg doma, tako da svaki put kada to učinim, imamo utisak da smo u nekoj drugoj kući.
Međutim, moj veliki propust je to što nisam volela da čitam i slušam o bilo kojoj vrsti bolesti. To je nešto što me uvek činilo nervoznom. Svaki put kada bih čitala neki časopis preskakala sam tekstove o bolestima, na televiziji sam prebacivala na neki drugi kanal. Ne zato što me to nije zanimalo, već iz nekog prikrivenog straha ili verovanja da se tako nešto meni ne može desiti. Jedne večeri, suprug i ja gledali smo film i kada su počele reklame, suprug je hteo da prebaci kanal, kao i obično. U toku je bila kampanja za prevenciju raka dojke, i ne znam ni sama zašto, poželela sam da pogledam ceo prilog. Čula sam koliko je bitna prevencija i da svaka žena može da uradi samopregled dojke. Iste večeri, uradila sam ga i sama. mart 2012
18
Možete da zamislite moj šok, kada sam napipala čvorić na jednoj dojci! Ja, koja nikada nisam bila bolesna, nikada išla kod lekara, odjednom sam shvatila da se dešava nešto veoma ozbiljno. Naravno, cele noći sam se prevrtala i razmišljala šta da uradim. Odmah sam otišla kod lekara, koji je potvrdio moje sumnje, ali nije bio siguran da li je samo cista ili nešto ozbiljnije. Tada sam i suprugu rekla šta se dešava, i on mi je od tog trenutka postao najveća podrška. Urađena mi je punkcija, a zatim i mamografija, i moje najgore slutnje su se potvrdile. Za svaki slučaj, otišla sam na pregled i u Onkološki institut, gde je dijagnoza potvrđena i rečeno mi je da moram na operaciju. To su bili najteži dani u mom životu! Pitala sam se kako će sve to da prođe, hoće li operacija uspeti, hoće li morati da mi amputiraju celu dojku, hoću li uopšte preživeti... Muž i sinovi su mi davali nadu i hrabrost!
Noć pred operaciju bila je najduža u mom životu... Oko mene su bile devojke i žene sa istom dijagnozom, neke veoma mlade, koje još nisu valjano ni zakoračile u zivot. To je tek bilo strašno... Spremili su me za operaciju, ali ja sam se toliko tresla da ni tablete za smirenje nisu pomagale. Rekli su mi da mislim o nečem lepom, ali ja nisam mogla ničeg lepog da se setim. Tada je doktor ušao u salu i rekao da se ne bojim, da će sve biti u redu, da ću da se probudim ista kao pre ope-racije, sa obe dojke, samo bez tog prokletog tumora. I to je poslednje čega se sećam. Kada sam se probudila iz anestezije, prvo lice koje sam ugledala bilo je mog sina Ivana, koji je sve vreme bio tu i čekao da se završi operacija. Sve je dobro prošlo i kući sam bila već posle 3 dana. Ipak, čekalo me je još 20 predugih dana, iščekivanja patohistološkog nalaza, koji će dati odgovor na pitanje da li je zaista sada sve u redu. Kada je konačno stigao, nalaz je pokazivao da je tumor otkriven na vreme, da je u potpunosti odstranjen i da dalje lečenje nije potrebno, samo redovne šestomesečne kontrole. Nije ni potrebno da vam pričam koliko sam bila srećna! Posle ogromnog stresa i straha koji sam preživela, ovo je bilo kao ulazak u mirnu luku posle strašne bure. Ovo sam ispričala da bih skrenula pažnju svim ženama na to koliko je važno redovno se pregledati, voditi računa o sebi i brinuti o svom zdravlju pre nego osetimo bilo kakve simptome. Morate naći vremena za sebe, morate s vremena na vreme otići na pregled, a samopregled dojke možete uraditi u svakom trenutku! Meni je to spasilo život!
Rak dojke je najčešći maligni tumor i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji. Svake godine se registruje oko 4000 novootkrivenih slučajeva bolesti, što predstavlja više od četvrtine svih malignih bolesti kod žena. Od raka dojke godišnje umre 1600 žena, što čini 18% smrtnosti od kancera. Kod žena u Srbiji rak se najčešće otkriva u odmakloj fazi. U trenutku postavljanja dijagnoze, kod više od polovine žena je došlo do širenja bolesti iz dojke u regionalne limfne žlezde, na kožu, ili već postoje udaljene metastaze, što značajno smanjuje njihove šanse za izlečenje. Meren godinama izgubljenog života, rak dojke je vodeći uzrok smrti kod žena u Srbiji starosti od 25-44 godine i na trećem je mestu kao uzrok smrti kod žena starosti od 45-64 godine. Prosečna životna dob žena u trenutku postavljanja dijagnoze raka dojke je 57 godina, pri čemu je 29% žena mlađe od 50 godina, i to 21% starosti od 40-49 godina a 8% ispod 40 godina. Porast obolevanja od raka dojke beleži se u svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju i pripisuje se porastu standarda i izmeni načina života. Uzroci nastanka raka dojke nisu u potpunosti poznati. Istraživanja su do sada pokazala da postoji više od 20 faktora koji povećavaju rizik za nastanak raka dojke. Ipak, i dalje se ne može sa sigurnošću reći šta uzrokuje nastanak raka dojke - verovatno se radi o kombinaciji rizičnih faktora od kojih su mnogi još uvek nepoznati. Iz tog razloga, rizik za rak dojke se zdravim životnim stilom i drugim intervencijama može donekle smanjiti, ali nema pouzdanog načina da se nastanak ove bolesti spreči. Ono što možemo da učinimo je da redovnim pregledima omogućimo rano otkrivanje raka dojke, u stadijumu kada još nije došlo do širenja bolesti, kada je lečenje najefikasnije i prognoza najbolja. Skrining programi, ukoliko se adekvatno organizuju i sprovedu, dovode do smanjenja smrtnosti od raka dojke u populaciji. mart 2012
20
Nađite sebe u svetu masaže Dodir je govor kojim se instinktivno služimo da pokažemo drugima da ih volimo, želimo ili cenimo. Odatle i ideja da se konsultujemo sa visokim strukovnim terapeutom Željkom Jankovićem, koji nam otkriva sve o masaži. Masaža je najstarija forma medicinskog tretmana. Pretpostavlja se da je stara koliko i ljudska vrsta. Ona je proistekla iz jednog unutrašnjeg instinkta - daj da to dobro istrljam, i prirodna je reakcija na udarac. Željko Janković, visoki strukovni terapeut
Prevaziđite predrasude
Svako ko vodi računa o sebi , svome telu i zdravlju, naporno radi ili trenira, trebalo bi barem dva puta mesečno da sebi priušti masažu. Razbijte sve predrasude! Evo i načina kako da to uradite. Dugo ste se dvoumili, razmišljali o tome, i zaista želite da vidite kako izgledamasaža. Prilika se ukazala, možda na odmoru, jer neko iz vašeg društva odlazi na masažu. Ili vas je prijateljica obradovala neočekivanim poklonom, masažom celog tela... Prvi put ste u prilici da zakoracite u svet masaže i otkrijete čaroliju dodira. To je divno,ali... tu kreću razna pitanja. Šta je to što vam se “mota po glavi”? Kakve nedoumice imate vezano za masažu?
Jedno od prvih pitanja je: šta treba obući? Ako uzmem ovaj veš, da li ću ostaviti dobar utisak? Bojim se da ne bude i suviše provokativno... Volela bih da me žena masira, jer tako cu izbeći gomilu neprijatnosti... Kako da se skinem ispred muškog masera? Kako sada da idem na masažu kada mi je termin za depilaciju tek za dve nedelje, a do tada ću se u potpunosti ukočiti? Da li da kažem maseru da mi je ovo prva masaža do sada? Ova, i mnoštvo drugih pitanja sigurno su prisutna, ali sa svim tim u glavi, zaboravili ste zašto uopšte i idete na masažu. Setite se, KRENULI STE DA SE OPUSTITE! Zašto bi ste se opterećivali svim tim pitanjima? Evo nekoliko saveta sa stručnog gledišta... Pre masaže se istuširajte. Izbegavajte kreme, mleko za telo i one preparate koji mogu umanjiti prodiranje eteričnih ulja i njihovo blagotvorno dejstvo. Izbegavajte upotrebu sintetičkih parfema i dezodoransa. Ukoliko nosite kontaktna sočiva, ponesite kutijicu u koju ih možete odložiti. Skinite šminku i sav nakit. Nemojte se opterećivati ako vam noge nisu savršeno glatke. Ne birajte novi veš za masažu, uzmite nešto starije i komotnije. Eventualni odlazak kod frizera zakažite nakon, a ne pre masaže da ne biste morali da izostavljate tretiranje kosmatog dela, glave, vrata ili lica i sebe lišiti okrepljujućeg, prijatnog i vrlo korisnog segmenta tretmana. Isključite mobilni telefon! Cenite svoje telo, poštujte vreme i novac koje ste odvojili samo za sebe.
Budite tačni. Ako dolazite po prvi put, pojavite se barem 10-15 minuta ranije da se izduvate, da upoznate terapeuta kao i on vas. Ukoliko imate bilo kakvih zdravstvenih problema, morate reći terapeutu, jer mogu biti od velike važnosti za sam tretman. U vreme menstrualnog ciklusa, masaža se ne preporučuje. Ona stimuliše cirkulaciju, a samim tim i ciklus može biti obilniji. Sačekajte “prijatnije dane” da bi mogli u potpunosti da uživate. Raspitajte se o stručnosti masera kod koga idete, a ne polu kome on pripada. Ma koliko bio prijatan i na prvi pogled vam delovao stručan, ne dozvolite da vas “pucka i krcka”, ”čupa” pršljenove i sl. Ovo su veoma radikalne stvari koje priučeni maseri samoinicijativno rade, bez pitanja da li ste imali ili sada imate neki problem sa kičmom, kao i zglobovima. Prva masaža je upoznavanje, i retko ko je moze doživeti u potpunosti. Ali, i pored toga, potrudite se da uživate, bez ikakve priče. Setite se da je to vaših pet minuta, zažmurite i prepustite se. Osluškujte sebe, zamislite da ste na plaži pustog ostrva,ili na nekom drugom mestu koje vam prija, daleko od svkodnevnice. Razmišljajte o disanju. Nemojte pratiti pokrete masera, već se skoncentrišite na čulo dodira. I tako do samog kraja masaže. Kada se tretman završi, ostanite još par minuta da ležite. Zatim zauzmite sedeći stav na stolu, i tu ostanite još nekoliko minuta. Već tu i tada ćete osetiti veliko olakšanje i shvatiti da ste uradili pravu stvar za sebe. mart 2012
22
OBNOVITE SVOJU M LAD O S T
Gerovital H3 evolution - Umirujuća krema protiv bubuljica, 50 ml
Krema smanjuje osetljivost kože i predispozicije za nastanak bubuljica, ublažavajućii znakove koji su u vezi sa njihovom pojavom. Superoksid dismutaza zajedno sa vitaminima A i E daje kremi antioksidantno i neutralizujuće dejstvo na faktore koji štetno utiču na kožu (zagađenje, stres, UV zračenje, itd.) Pantenol, Boswellia Serrata i Potassium Glycyrrhizat izvrsni su sastojci za prevenciju osipa i smirivanje i regeneraciju kože. Ekstrakt semenki kestena povećava otpornost krvnih sudova, poboljšava cirkulaciju na nivou kože, umanjuje upale i štiti kožu. Naneti ujutru i uveče na čistu kožu, bez šminke, ravnomerno, izbegavajući jaku masažu. REZULTAT: Ujednačena, relaksirana, vidno smirena koža. Šifra proizvoda: 220 CENA: 1300,00
Gerovital H3 evolution - Enzimski piling, 100 ml
Preparat vraća mladalački izgled, sjaj i blistavost vašoj koži putem nežnog, ali efektnog pilinga. Papain mikrokapsule, aktivne u trenutku masiranja kože, uklanjaju mrtve ćelije i nečistoće, i stimulišu regeneraciju kože. Superoksid dismutaza zajedno sa Bosvellia Serrata ekstraktom, uz dejstvo vitamina A i E, regeneriše i štiti vašu kožu i umiruje je, zbog čega se ova krema posebno preporučuje za osetljivu kožu. Otklanja štetno dejstvo slobodnih radikala.Naneti kremu na lice, vrat i dekolte, prethodno očišćene, izbegavajući područje oko očiju. Umasirati nežno, kako bi se u mikrosferama oslobodio Papain. Posle nanošenja nežnom masažom, ostaviti da deluje desetak minuta, a zatim isprati toplom vodom. Nakon toga, naneti kremu za omekšavanje kože. REZULTAT: Sveža, glatka i blistava koža. Šifra proizvoda: 227 CENA: 1250,00
Pozivamo sve čitaoce Frajla magazina na 19. međunarodni sajam kozmetike pod nazivom “Dodir Pariza” koji se održava 07.i 08. aprila 2012. godine na Beogradskom sajmu u hali 2. Ovom prilikom svi naši klijenti imaju mogućnost da probaju sve naše proizvode, da na poklon dobiju određene uzorke, a čekaju vas i specijalna iznenađenja, plus poklon izneneđenje prilikom kupovine jednog proizvoda iz naše kolekcije. Budite uvek mladi, uvek u formi!
Vaša Gerovital kozmetika!
Sve proizvode možete poručite na broj telefona: 011-3820-613, koje šaljemo pouzećem, putem kurirske službe, post expresom, ili isporučujemo lično svake subote na kućnu adresu na teritoriji Beograda.
Ćaskanje
BANE KRSTIĆ Da je magazin FRAJLA, kao i njegove čitateljke uostalom, emancipovan, moderan, da ne promoviše samo dame i angažuje se za ravnopravnost polova, dokazuje naš najnoviji sagovornik, poznati novosadski šarmer, Branislav Bane Krstić, frontmen Garavog sokaka. Dok priprema novi, prolećni koncert, zakazan za 21. mart, zajedno slušamo novu pesmu “Ja plačem samo kada ljuštim luk“, jednu ljubavno-kulinarsku zavrzlamu, u poznatom Banetovom maniru. On vam poklanja tekst ove pesme, a ako želite da je čujete, na kraju teksta vas očekuje link. mart 2012
26
JA PLAČEM SAMO KADA LJUŠTIM LUK Meni je strogo zabranjeno Da čemer stavljam u pesmu Meni je strogo zabranjeno Da očnu odvrćem česmu Na svetu i bez mene Dovoljno tuge ima Zato ja tražim sunce I među oblacima
Meni je strogo zabranjeno Da se kome žalim Meni je strogo zabranjeno Nojevu barku da pravim Čak i kad srcu nikad Nije bilo gore Jer bi iz oka moglo Poteći panonsko more
Ja plačem samo kada ljuštim luk I ponekad kad liju kiše Ja plačem samo kada ljuštim luk I nikad više nikad više Ja plačem samo kada ljuštim luk I kad se oluja sprema Ja plačem samo kada ljuštim luk I kad se setim da te nemam
Meni je strogo zabranjeno Kad mi se kazaljke sklope Da ti suzama pišem Sad kad se glečeri tope Jer to bi za planetu Bile opasne strofe Koje bi dovele do Globalne katasrofe
FRAJLA: 1977. jedan mladi momak osnovao je bend „Pa šta“ Koliko se ti prvi koraci razlikuju od onoga što danas znači ime Baneta Krstića?
BANE: Tada sam svirao tuđe pesme, danas sviram svoje. Onda sam imao jedan veliki znak pitanja, sad imam mnogo malih.
FRAJLA: „Garavi sokak“ ove godine slavi 23. rodjendan. Da li je bilo lepo, teško, zanimljivo, naporno, ili sve to zajedno?
BANE: Pre svega zanimljivo, kao na jednom dugom putovanju brodom kojim upravljate sami. To nosi opasnost, izazov... zadovoljstvo.
Imao sam ogromnu energiju, a malo sam znao...sad radim više na tehniku, a ponešto sam i naučio. Znaju me više po pesmama, nego po imenu...a i želja je bila takva.
Ideš gde hoćeš, radiš šta hoćeš, ali može i da te proguta more. Treba tražiti i naći kopno svoga smisla...
FRAJLA: Vi negujete jednu specifičnu vrstu muzike, i insistirate na njoj uprkos tome što ona nije main stream. Može li se živeti od pesama u kojima nema psovki, i ne pominju se delovi intimnog rublja?
BANE: Nekad se pevalo s rukom na srcu, a danas s rukom na onoj stvari (smeh). Pa jeste, setite se samo Majkla Džeksona... Nije inflaciju doživeo samo dinar. Entropija je kraljica u senci... Inače mislim da Garavi Sokak jeste ,,main stream,, po svojim pesmama, npr ,,Ko te ima taj te nema,, ,,Kao ja što sam teba voleo,, ,,Biće bolje ako budeš tu,, ...jedino što pevač ima brčiće i slameni šešir, pa malo deluje kao da je na svoju ruku. Ako nisi baš jako alav, može se živeti od toga, a što je još važnije može se živeti za to.
mart 2012
28
FRAJLA: Gde nalazite inspiraciju za svoju muziku?
BANE: Najčešće u podrumu svoga srca.
FRAJLA: Iako ste javne ličnosti, i Vi i supruga Ivana, vaših imena nema u trač rubrikama. Kako uspevate da vodite zdrav, porodični život, i kako vaspitavate sinove, imajući u vidu u kakvom vremenu živimo?
BANE: Svi smo načeti novim svetom, ali se snalazimo. Nečemu kažemo da, nečemu ne, kao i većina ljudi iz naše generacije. A deca ko deca, kao strele, odapete u budućnost. Razumemo se i utičemo na njih smo onoliko koliko je to moguće. Ponekad nam ostaje samo da se nadamo da će sve biti dobro.
FRAJLA: O kolegama uvek govorite sa poštovanjem. Koje posebno cenite i koje smatrate svojim prijateljima?
BANE: Izuzetno poštujem dela Gorana Bregovića, Đorđa Balašavića, Zvonka Bogdana i Tozovca, a Brega mi je i veliki prijatelj.
FRAJLA: Dolazak proleća, osim po povratku lasti i prvim visibabama, prepoznaćemo i po koncertu „Garavog sokaka“ 21. marta u beogradskom Domu sindikata. Šta nas očekuje na ovom koncertu?
BANE: Garavi Sokak će nastupiti u akustik postavi od osam muzičara, a gosti će biti 8 Tamburaša s ,,kraja sveta,, Premijerno ćemo izvesti i novu pesmu: ,,Ja plačem samo kada ljuštim luk,,…to je ispovest jednog kuvara sa muzičkim začinima iz Bačke. KLIKNI DA ČUJEŠ PESMU
KAPI KOJE ŽIVOT ZNAČE
Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije. Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova. mart 2012
30
Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom jos i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom. Nedostatak političke volje doveo je do toga da je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, ističe se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi BBC. Izveštaj upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Reč je o najvećoj do sada sačinjenoj studiji o količinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju. Predvidjanja UN su prilicno mračna. Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom. U izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena. U narednih dvadeset godina, ističe se u izveštaju Ujedinjenih nacija, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu. Prečišćavanje otpadnih voda je ključno. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada. Najveći deo raspoložive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sačuva, kažu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municije sa „osiromašenim uranijomom“ zagadilo neke od zvora kraških voda i vrela u južnoj Srbiji. Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces. Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema! Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Veliki gradovi svoje otpadne vode, uglavnom ispuštaju direktno u reke, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra. Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom? Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zaštite životne sredine, jer će upravo oni u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.
mart 2012
32
Izaberi ono pravo P
rema istraživanju jedne francuske robne marke donjeg rublja, osam od deset žena ne zna pravilno da odabere donje rublje za sebe. Da li i vi spadate u ovu kategoriju? Ako je odgovor pozitivan, pogladajte nekoliko saveta u nastavku teksta, koji vam mogu biti od koristi. Bez obzira da li preferirate jednostavniji, sportski veš, ili ste u fazonu sexy zavodnice, potrebno je da pravilno odaberete, jer je to deo garderobe koji je uz vas (i to bukvalno) tokom celog dana. Zato je veoma važno da vam u njemu bude prijatno, da vam dobro stoji i da je udoban. mart 2012
34
Kod grudnjaka je vrlo važno poznavati svoje mere, kako obim, koji se meri ispod grudi, tako i meru samih grudi, koja se, naravno, debljanjem i mršavljenjem može drastično menjati. Prenosimo savete francuskih stručnjaka za donje roblje, koji vam mogu biti vrelo korisni. Kad poznajete svoje mere, možete samouve-reno i odlučno otići u kupovinu grudnjaka. Dobro je znati za kakve prilike ga kupujete: za slobodno vreme ili posebne prilike kao što su večernje zabave ili avanture u krevetu. Odabir modela (s ulošcima, sa žicom...) prepušten je vama i vašem ukusu. Nakon odabira, a pre blagajne obavezno isprobajte grudnjak, a pre svega bretele. Prema osećaju ih produžite ili skratite. Kako biste proverili jeste li ih pravilno namestili, stavite prst ispod bretele na ramenu. Dužina je pravilna ako prst sa bretelom glatko klizi po ramenu. Kad su bretele podešene, na redu su korpe. Korpe grudnjaka ne smeju biti previše prazne, ali ni epreviše pune, da iz njih ne bi “kipelo“. To možete proceniti samo pogledom
Za gaćice je potrebno nešto manje tehničkih uputstava, važno je znati kakav model želite (tanga, klasične, bokserice ili ‘’brazilke’’) i koji broj nosite. Jeste li odabrali prave gaćice, najlakše možete da proverite na bokovima. Ako vam se rub gaćica urezuje u kožu i koža se nakuplja po svim rubovima, onda su gaćice premale. Mnogo lakše ćete otkriti jesu li vam gaćice prevelike jer ćete, ako pogledate otpozadi, videti da vam gaćice vise sa zadnjice. Kada pomislimo na zdravlje vezano za donje rublje, sigurno prvo pomislimo na materijale koji moraju biti prirodni, ako želimo zdravo donje rublje. Želimo li da nosimo “zdravo” donje rublje, moramo paziti da ono nije pretesno i da nije ukrašeno teškim metalnim ukrasima, pogotovo ako metal dodiruje kožu jer se koža trenjem može oštetiti. Duhovni gurui tvrde da je vrlo važna i boja donjeg rublja.
Šta je “in” U modu se bez sumnje vraća prirodan oblik grudi, a time i jednostavan oblik grudnjaka. Grudnjaci s “push-up” učinkom još uvek preplavljuju prodavnice donjeg veša, pa je tako popularna robna marka donjeg rublja Victoria´s Secret pre nekoliko meseci na prodajne police poslala trenutni američki hit - “bio grudnjak”, koji se ponosi dvema osobinama. To su potpuno prirodni materijali i novost: jastučići se mogu prilagođavati veličini korpe (možete ga poručiti na www.victoriassecret. com). Sve moderniji su nepostavljeni grudnjaci koji naglašavaju prirodan oblik grudi. A u letnjem periodu, sve žene bez obzira na veličinu grudi grudnjake mogu zameniti gornjim delom bikinija. Kupaći kostim je posebno praktičan ako nosite majicu ili haljinicu golih ramena, pa i s bretelama koje se vezuju oko vrata. Za razliku od grudnjaka, gaćice u modnim trendovima još uvijek održavaju “status quo”. Još uvijek su moderne tange, vratile su se klasične gaćice, a nisu zaboravljene ni bokserice i “brazilke”. Što je “out” Bez ikakve sumnje, providne bretele na grudnjaku su ‘’out’’. Ako nosite majicu ili haljinu čije se bretele vežu oko vrata, radije odaberite gornji deo bikinija. Providne bretele su vidljive i to ne samo izbliza, jer su plastične i sijaju se. One su sigurno pravi kiks na području donjeg rublja! Što je “hot” Kod seksi donjeg rublja trend ostaje proverena klasika, gde su u velikoj prednosti čipka i providni materijali. Što se tiče boja, i dalje su tu pre svega crna, zatim crvena, a za njima dolaze ostale boje.
mart 2012
36
FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Đurđina Grujić. Đina, kako je prijatelji zovu, rođena je 17. maja 1996. godine i učenica je srednje ekonomske škole. Đinin tim čine: fotograf - Aleksandar Avramesku make up - Mirjana Škorić frizura - Lidija Gmijović Đina poručuje čitateljkama: Moja poruka bi bila da uživaju u svakom trenutku života i učine neko dobro za ovaj svet. Evo šta nam je Đina rekla o sebi: Slobodno vreme uglavnom provodim čitajući knjige. Takođe, volim da se šetam sa prijateljima, organizujem okupljanja, putujem, fotografišem ili razmišljam o budućnosti. Kao što sam već spomenula, volim da se bavim fotografisanjem, tako da sam se za takmičenje prijavila isključivo radi sticanja nekog novog znanja i iskustva što se tiče fotografisanja, ali i zbog novih poznanstava. Smatram da čitaoci treba da glasaju za mene da bih prošla dalje i pokazala svoj talenat i ogromnu ljubav za fotografisanjem. Što se tiče budućnosti, nemam neke posebne planove. Eto, na primer, želela bih da upišem fakultet turizma, da obiđem gradove koje volim, da uradim nešto za bolje sutra i ostavim svoj trag, neko delo koje će kasnije generacije znati da cene.
AKO MISLITE DA JE BAŠ ĐINA GRUJIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!
FRIZERSKI STUDIO
Lady L Oblikovanje i nega kose
VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Kao što se likovi koje glume u filmu i seriji Montevideo, Bog te video, Moša i Tirke, nisu razdvajali, tako i mi u našem magazinu jednog za drugim predstavljamo Petra Strugara, nakon Miloša Bikovića. Ovaj mladi Budvanin osvojio je ne samo kritičare i publiku, već i veliki broj devojačkih srca, igrajući fudbalera Blagoja Mošu Marjanovića. Na vest da je dobio ulogu, Petar je bukvalno vrištao od sreće na sred jedne od beogradskih ulica. Teško je poverovati da Petar nije od početka bio u “glumačkoj priči“. Trenirao je odbojku, ali nije imao dovoljnu visinu za ovaj sport, pa je odustao.
Osim što je za potrebe uloge morao da nauči da igra fudbal, morao je dodatno da se potrudi jer je uloga zahtevala da govori ekavicom, što njemu kao Crnogorcu nije bilo sasvim jednostavno. Ipak, kao što smo svi mogli da vidimo, uspešno je savladao i jedno i drugo. Na pitanje šta ga u životu čini srećnim, odgovara:Razne stvari, između ostalog jedrenje, sport, porodica, dragi ljudi…Mislim da svako od nas treba da radi ono što mu pričinjava zadovoljstvo. Što više tih zadovoljstava koje čine naš život srećnijim i lepšim, upotpunjuju nas kao osobe i pune baterije za posao kojim se bavimo. mart 2012
42
Ne doživljava sebe kao “dobrog frajera“, ali kaže da mu to svakako laska. Ipak, draže mu ja kada čuje da kažu da je dobar i fino vaspitan dečko, što svakako i jeste. Kao najstarijem od četvoro dece, porodicu smatra veoma važnom. Kaže da je tako vaspitan, da je još kao mali naučio da pristojnost nikada neće izaći iz mode. Čekaju ga ispiti na Fakultetu dramskih umetnosti, nastavak snimanja filma Montevideo, Bog te video, a verujemo da ćemo Petra Strugara i ubuduće gledati u zanimljivim ulogama, u skladu sa njegovim nesumnjivim talentom. Slobodno vreme najradije provodi sa devojkom, koja ne želi da se medijski eksponira, tako da ne pominjemo njeno ime. Odlaze u pozorište i bioskop, ali vole i da ostanu kod kuće i iznajme Sony play station. Zahvaljuje Tesli na tehnološkom razvoju komunikacija, jer da nije sms-a i skype-a, razdvojenost od devojke zbog čestih poslovnih putovanja bi mu još teže padala. Bilo mu je drago što je dobio malu ulogu u seriji Budva na pjenu od mora, jer je ona snimana maltene ispred njegove porodične kuće.
POMIRIŠI . . .
Verujemo da vam je poznato da je upravo miris ono što se najtačnije pamti i što nas najlakše asocira na određenu osobu, situaciju ili događaj. Jasno je onda da je parfem koji nosimo veoma važan i da na neki način postaje nešto po čemu se prepoznajemo. Da li ste sigurni da parfem koji ste odabrali u potpunosti odgovara vašoj ličnosti? Da li je adekvatan za određenu priliku, usklađen sa garderobom? Da li odgovara vašem tenu, boji kose i bojama koje najčešće nosite? Sve ovo su samo neki od elemenata koji su zmačajni prilikom izbora parfema, odnosno mirisa po kojem ćete biti zapaženi i zapamćeni. mart 2012
44
P
ri odabiru parfema uvek ga isprobajte na svojoj koži, jer na taj način možete najbolje da procenite kako će “stajati“ baš vama. Nemojte da procenjujte miris direktno iz bočice, jer tokom isparavanja alkohol umanjuje čulo mirisa, čime se menja i sama percepcija o njemu. Najbolje ćete testirati neki miris ako nanesete nekoliko kapi na kožu i pričekate nekoliko minuta pre nego što ga pomirišete. aravno, nećete moći da testirate više od četiri mirisa uzastopno, jer se već kod trećeg gubi sposobnost pravilne procene. Ona će biti još manja ako birate parfem u ranim jutarnjim satima, kada je osećaj mirisa najslabiji. Ne zabora-vite ni na sezonu u kojoj birate određeni parfem. Topli, zasićeni i senzualni, su tzv. zimski mirisi, primereniji hladnim mesecima, dok se tokom toplijih meseci preporučuju osvežavajući mirisi na bazi limuna ili sezonskog cveća. Saveti pri kupovini parfema: Pre nego što krenete u potragu za pravim parfemom, odlučite koje su vam vrste draže cvetne, orijentalne, teže ili sveže note. Ograničite izbor na najviše tri vrste, jer ako pomirišete više parfema tokom kupovine nećete moći da ih razlikujete. Ako mislite da vam se parfem sviđa, nanesite ga direktno na kožu. Na taj način utvrdićete kako se slaže sa vašim mirisom tela, a to nećete postići nanesete li ga samo na komadić papira. Potrebno je najmanje dva sata da se parfem u potpunosti “razvije” na koži. Tek tada ćete moći da utvrdite njegovu gornju notu, bazu i srce. Uvek nekoga možete pitati za savet, ali kupovina parfema zavisi od ličnih sklonosti, pa bi trebalo da budete potpuno sigurni u svoj izbor.
N
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
J
ubilarni četrdeseti FEST održan je od do u Sava centru, a tokom ceremonije zatvaranja dodeljena je nagrada ruskom filmu “Beduin” Igora Vološina, koji je proglašen najboljim u selekciji “Evropa van Evrope”. Priznanje je mladom autoru, koji potpisuje i režiju i scenario filma, uručio predsednik žirija Darko Bajić. Vološin je zahvalio na srpskom jeziku, primajući statuetu “Malo veliko drvo”, rad vajara Nebojše Ðure Veselinovića. “Hvala žiriju i hvala Festu. Za mene Beograd i ova zemlja postaju još veći”, rekao je ruski stvaralac. Odluku o nagradi jednoglasno su doneli reditelj Bajić i članovi žirija, filmski kritičari Filip Bergson (Velika Britanija) i Radovan Holub (Češka). Prema njihovom mišljenju, Vološin je zaslužio nagradu “za majstorstvo režije i kompozicije, kao i za umeće u radu sa glumcima i u pričanju savremene bajke o tome dokle je majka spremna da ide, iz ljubavi prema svojoj kćerki na samrti, vodeći je iz njenog rodnog Kijeva do Sankt Petersburga i zatim do jordanskih pustinja”.
P
rvi FEST, pod podnaslovom “Hrabri novi svet”, otvoren je 9. januara 1971. u Domu Sindikata, projekcijom filma “Meš” Roberta Altmana. Zamišljen kao godišnji presek najboljih filmova sezone, beogradski Međunarodni filmski festival FEST izrastao je u jednu od najznačajnijih filmskih smotri i postao jedan od glavnih događaja u kulturnom životu Beograda, uz koga su odrasle mnoge mlade generacije. ve godine su pred prepunom salom Sava centra posle retrospektivnog filma o istoriji FEST-a i defilea bivših i sadašnjih selektora, organizatora, direktora i drugih zaslužnih funkcionera Festivala, čuveni holivudski glumac i reditelj Piter Bogdanovič i češki oskarovac, reditelj Jirži Mencl, unisono proglasili jubilarni 40. FEST otvorenim.
O
Specijalno priznanje žiri je dodelio hrvatskom filmu “Fleke” reditelja Alda Tardocija “za hrabar debi, iskren i pun energije i filmskih referenci, koji ni u jednom trenutku ne upotrebljava šablone autorskog filma.” Na zvaničnom zatvaranju Festa premijerno je prikazan srpski igrani film “Doktor Rej i đavoli” reditelja Dinka Tucakovića, u produkciji “Viktorija filma”. Ranije tokom dana novinari su dodelil svoja priznanja filmovima “Avr” Akija Kaurismakija i “Kinez za poneti” Sebastijana Borenštajna. U NIS-ovom nagradnom konursu nagrađen je film “Put do uspeha” Lazara Bogojevića. Od 24. februara u Sava centru, Domu omladine i Dvorani kulturnog centra prikazana su sedamdeset dva filma iz celog sveta, uz tri retrospektive u Muzeju kinoteke. Prema procenama organizatora ovogodišnjoj filmskoj smotri prisustvovalo je oko 102 000 gledalaca. mart 2012
48
FRIZURE
KROZ
VEKOVE
Nastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civilizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u doba srednjeg veka.
srednjevekovne frizure Opisati kosu i frizure iz srednjeg veka nije lako, jer je bila retkost da se neko isticao privatno, a kamoli javno, gologlav. Religija je nametnula cenzuru u ovoj oblasti, jer je kosa viđena kao instrument zavođenja i greha. Tokom ranog perioda srednjeg veka žene su uglavnom imale veoma dugu kosu, koja je dosezala do kolena, a neretko i ispod kolena. Takođe su plele i po dve pletenice sa strane vezane u punđu. Tokom celog srednjeg veka pravile su se frizure takve da je čelo uvek bilo slobodno i otkriveno. Žene su čak i brijale kosu kako bi izgledalo da imaju visoko čelo.
U to vreme čelo je bilo važan deo lica, prikrivale su ga često veštačkim cvećem, raznim trakama i nakitom, ali kosom nikada. Udate žene su morale da prikrivaju kosu velovima, jer je kosa žene u to doba smatrana muževljevom svojinom. Krajem srednjeg veka crkva je izdala uredbu da sve žene obavezno moraju nositi veo. Među popularnijim frizurama u to vreme bile su i tri ili četiri plete-nice koje su se vezivale iza glave mrežama i raznim ukrasima ili dve pletenice savijene u punđu sa obe strane, iznad uha pričvršćene nitima od zlata ili svile. Takođe su koristile i velike šešire i bukete pri crkvenim službama ili na javnim skupovima. Govorili su da ,,ŽENA KOJA NOSI PERIKU ČINI SMRTNI GREH”. Sveštenici su bili su žestoki pobornici protiv nošenja perika. Proglasili su periku izumom đavola, nedostojnom crkve i hrišćanstva i da ko sa perikom prima blagoslov, taj blagoslov neće stići do osobe, već će ostati zarobljen u perici. U to vreme počinju da se stvaraju i prva kraljevstva. Kraljevi Mero-vinga su nosili dugu i talasastu kosu sa razdeljkom na sredini glave, a njihovi potčinjeni, nosili su znatno kraću kosu. Sveštenici su nosili tonzuru (obrijan vrh glave). Merovinški kraljevi su nepoželjne naslednike prestola ,,tonzirali” i slali ih u manastire.
mart 2012
50
Kako su srednjevekovne dame negovale svoju kosu, šta je bilo “in“ u to vreme, i kako su postizale sve to bez savremene tehnologije? Bojenje u plavo Da bi kosu obojili u zlatno, potrebno je uzeti spoljašnju koru oraha i koru njegovog drveta i kuvati u vodi. Vodu pomešati sa alaunom i hrastovim žirom. Alaun je proizvod koji se nalazi u prirodi i kao takav neobrađen se koristi u čistom obliku. To je prvo sredstvo koje je korišćeno jos pre nekoliko hiljada godina kao sredstvo posle brijanja, jer zatvara pore i ima antibakterijsko dejstvo. Ima široku primenu u ljudskoj higijeni. Tako napravljenom smesom namazati glavu, obavezno na čistoj kosi. Oblepiti kosu lišćem, pričvrstiti koncem i ostaviti dva dana. Raščešljati kosu da svaki višak sa kose spadne. Onda staviti farbu od šafrana, aždajine krvi ili kane. Ovo treba da odstoji tri dana ili četiri dan oprati. Ova farba se nikako ne skida i vrlo je postojana. Drugi način za dobijanje svetle, odnosno zlatne boje: biljku i koren kupusa, strugani šimšir ili slonovaču pretvoriti u prah i pomešati dok ne bude žuto. Ovako pripremljen prah staviti na kosu. Drage moje, kada ovo pročitate, razmislite dva puta pre nego se iznervirate što celih pola sata morate da sedite sa farbom na kosi!!!
Posvetljenje kose Prvo primeniti mešavinu dobijenu kuvanjem zelembaća u ulju, bez repa i glave, onda staviti žirove hrasta u ulje i spaliti ih. Zatim pulverizovati (pretvoriti u prah) i staviti u sirće u koje je dodat imalin i sve to izmešati. Za pospešivanje rasta kose potrebno je uzeti prepečeni ječmeni hleb i samleti ga sa medveđom mašću. Ovom smesom namazati mesto na kojem nedostaje kosa i kosa će izrasti. Za bujnost kose su koristili kantarion, brestovu koru, koren vrbene, božije drvce, spaljeno i pulverizovano seme lana i koren trske. Sve to kuva se sa kozijim mlekom i time se ispira kosa. Vrlo je interesantno da su svi ovi recepti zaista dobri i veoma pomažu i što je najvažnije, nisu štetni i ne oštećuju kosu. U starom veku su verovali da su seboreja i perut posledica crva koji su rasli na koži glave i preporučivali su pranje sirćetom, ruzmarinovom vodom, koprivom, tamjanom, mentom. Sve ovo je pomagalo visokom nivou higijene i zdravlju kože glave. Iz priloženih recepata vidimo da su koristili dosta lekovitih biljaka, koje su se zadržale sve do današnjeg dana u industriji kozmetike u korist zdrave i lepse kose. mart 2012
51
Postavite sto! PILEĆA SUPA SA KNEDLAMA
1 manji crni luk, 2 šargarepe, 1/2 kg pilećeg mesa, 5 kašika griza, 2 jaja, so, začin C U 5 l vode kuvati piletinu, sa lukom i šargarepom. Dodati so i začin. Kada je meso kuvano, izvaditi ga iz supe. Napraviti knedle: umutiti 2 jaja i dodati griz. Malom kašikom praviti knedle (duplo manje nego što želite da budu, jer tokom kuvanja “narastu“) i ubacivati u ključalu supu. Kuvati još par minuta, dok knedle ne narastu i omekšaju. Supu služiti toplu, a bareno meso se može sevirati uz supu
SALATA SA TUNJEVINOM
400 gr makarona, 2 veće konzerve tunjevine, 300 gr svežeg povrća (zelena salata, mladi luk, paradajz, krastavac), parmezan, so, maslinovo ulje Makarone skuvati al dente, procediti, oprati hladnom vodom, posoliti i preliti maslinovim uljem i preručiti u posudu za serviranje. Tunjevinu iscediti od ulja, i komade poređati po makaronama. Povrće iseckati na kockice, posoliti i dodati u već napravljenu masu. Sve blago izmešati, po potrebi i ukusu dodati još maslinovog ulja, i odozgo posuti parmezanom. Ako želite posnu verziju ove salate, odaberite posne makarone (bez jaja) i nemojte dodavati parmezan.
PAPRIKE PUNJENE SIROM I KROMPIROM 10 većih paprika, 1,5 kg krompira, 1/2 kg mladog sira, so, biber, začin C, ulje. Krompir oljuštiti, oprati i izrendati na krupno rende. Dodati sir, so, začin i sve dobro izmešati. Paprike oprati i izdubiti. Svaku papriku puniti pripremljenom masom i ređati u podmazan pleh. Staviti ih u rernu na 200 stepeni, sat i po vremena. Ako su paprike velike, posle sat vremena ih možete raseći po sredini, da bi se krompir dobro ispekao. Paprike služiti tople, kao glavno jelo, uz koje možete servirati kiselo mleko.
VOĆNA PIŠKOTA TORTA
1 veće pakovanje piškota, 300 gr pavlake, 4 šlag krema od vanile, 1 dcl mleka, 300 gr šećera, 1/2 kg jagoda (ili nekog drugog voća, po želji), 1 dcl voćnog soka Umutiti šlag krem sa 300 gr šećera i duplo manje mleka nego što piše u uputstvu za pripremu. Dodati pavlaku, i mešati lagano, NE MIKSEROM, dok se masa ne ujednači. Ako želite da kolač bude slađi, možete dodati još šećera, ali nikako ne koristite mikser nakon što ste dodali pavlaku, jer će se masa razrediti. Piškote namočiti u sok i poređati uspravno uz zid dublje posude. Najbolji je kalup za torte koji ima podesive stranice, ali ako ga nemate, može da posluži i dublja šerpa. Ako pravite u šerpi, redosled će biti obrnut od ovoga: na dno staviti red namočenih piškota, pa red fila i polovinu voća. Ponovite sve još jednom. Staviti da se ohladi. Ako ste pravili u kalupu, samo otklonite stranice, a ako ste pravili u šerpi, morate da istresete celu tortu na tacnu.
ANEGDOTE O P Gustav Krklec, pričao je društvu događaj iz mladosti, kada je kralj Aleksandar ukinuo Ustav. On je bio mlad pesnik, tek počinjao, a boem. “Zapio se ja s društvom,” priča starčić “pa se društvo razišlo, a ja nemam gde prespavati. Odem u park. Slatko sam spavao na klupi, kad me nečija ruka kucnu po ramenu. Probudih se, vidim policajac. ”Gospodine, ličnu kartu” - traži strogo, a ja nemam. ”Kako se zovete, molim?” ”G” - kažem, a on se čudi, misli provociram ga. ”Kako?” začuđeno pita. ”Gospodine, ja se sada zovem G.”-odgovaram “Vi se sa mnom sprdate!”, ljuti se policajac, a hvata se za pendrek. Prepao sam se i požurio objasniti “Gospodine, ja sam do juče bio Gustav, a pošto je kralj juče ukinuo Ustav, ja sam sada samo G.”
Balzak je uhvatio svog podvornika u laži. Stoga ga je ovako poučio: - Laž je najružnija od svih mana. Zapamti: svog bližnjega ne smemo nikada slagati. - A zašto onda, gospodine, tražite da, kada dolazi sudski izvršitelj, kažem da vas nema kod kuće? - upita podvornik. - Sudski izvršitelji nisu naši bližnji. - odgovorio je pisac preuzeto sa www.scrind.com
POZNATIMA Posle svakog književnog susreta, pisci su dugo bili opsednuti decom koja su tražila autograme. Obično su sedeli jedan do drugog, a pored njih su u redu prolazili đaci i prinosili im svoje knjige, sveske i papiriće. Branko Ćopić ih je u jednoj takvoj prilici u šali upozorio: “Pazite da vam mangupi ne podnesu kakvu mjenicu, kao što je meni podvalio neki Rale Bubnjar”.
U Parizu, Danilo Kiš imao je svoj omiljeni bistro u kojem je radio konobar Japanac. Kiš je u trenucima dokonosti Japanca učio naš jezik, ali da bi bilo još interesantnije, sa crnogorskim akcentom. Prijatelji bi dolazili u posetu velikom piscu, pričalo bi se o svemu, najviše o Balkanu, o temama koje su im svima bile važne. Oko njih je obletao konobar, lik iz Kurosavinih vizija, i uveseljavao ih pitanjima tipa: “A, što ćeš, mučeniče, popiti?”