Putovanja:
Most ljubavi Aktuelno:
Uskrs nekad i sad Moda:
godina I
april 2012
broj 16
Vintage
Ćaskanje: model: Sanja Džamić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović
Violeta Babic
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Vrnjačka Banja str 10 - RAZGOVOR SA... Marija Ružičić str 14 - UREDJENJE PROSTORA Vrt u proleće str 18- ZDRAVLJE Cirkulacija str 21- ZDRAVLJE Anti celulit masaža str 26 - INTERVJU Violeta Babić str 30 - ZANIMLJIVOSTI Prirodni sokovi str 34 - MODA Vintage - uvek aktuelan str 41- GLASAJTE ZA NAJ-FRAJLU Sanja Džamić str 43 - NAJPOŽELJNIJI SRBIN Nikola Đuričko str 46 - LEPI I ZDRAVI Prolećna dijeta str 49 - ZANIMLJIVE ŽENE Kraljica krimića str 51 - NOVE KNJIGE Izdavačka kuća Clio str 53 - SAVETI Nega kose kroz istoriju str 53 - RECEPTI Postavite sto! str 57 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Draga Frajlo, Pozdravljam vašu ideju da započnete akciju FRAJLA SA NASLOVNE STRANE, jer je to prilika da upoznamo nova, mlada, lepa lica, a za te devojke da se afirmišu u jednom ovako zanimljivom i kulturnom magazinu. Pozdravljam ih sve, i zaista sam u dilemi za koju da glasam, pa im unapred poručujem da svaka od njih ima od mene (za razliku od političara) po jedan “siguran glas“. Pozdrav Frajlicama i redakciji Tetka Nada (62), Pančevo
Poštovana redakcijo, Pozdrav vama i svim čitateljkama. Veoma mi se dopada to što promovišete uspešne žene, a posebno mi se dopala priča o gđi Danijeli, koja se nije zadovoljila poslom koji joj nije dao priliku da pokaže svoj kvalitete. Pozdravljam sve hrabre i jake žene, koje su se usudile da u ovo teško vreme započnu nešto novo, rizikuju, i uspeju da ostvare nešto bolje za sebe i svoju porodicu! dipl.ing. Miljana Spasojev www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 16, april
2012
Reč urednice... Drage čitateljke,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Evo nas ponovo zajedno, u novom broju magazina FRAJLA. Putujemo zajedno, ovoga puta u Vrnjačku Banju, prateći romantičnu priču o nesrećnoj ljubavi Nade i Relje. Pričamo o uređenju vrta u proleće, i ceo broj se bavi temom buđenja prirode. Posavetovaćemo vas kako da se masažom izborite protiv celulita, kako da pospešite cirkulaciju, ali i kako da napravite prirodne sokove i uživate u njima. Preporučujemo vam i dijetu, koja će vam pomoći da zadovoljno uđete u laganu, prolećnu garderobu. Razgovarali smo sa Violetom Babić, koja nam otkriva šta je to tako zanimljivo u Knjizi za svaku devojčicu i Knjizi za svakog dečaka, a sa Marijom Ružičić o njenim crtežima, slikama i ručno rađenom nakitu. Naravno, nismo zaobišli ni priču o najradosnijem hrišćanskom prazniku, Uskrsu, kako se slavio nekada a kako danas. Lidija Gmijović priča nam o baroknim frizurama, a Clio predstavlja nekoliko svojih novih izdanja. Uživajte! april 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Dobili smo i prvu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Đurđina Grujić, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Sanju Džamić. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Sanja na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 40 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA april 2012
4
Most ljubavi
U
osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli se i jedno drugom obećali. Bila je to ljubav o kojoj su svi pričali, koja je plenila pažnju svih Vrnjčana. Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. Srpski oficir Relja odlazi u Grčku na ratište. Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje, te raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge, ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna. evojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje, a ključeve simbolično bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča je bila zaboravljena, a običaj devojaka da „vezuju” svoju ljubav se izobićajio. Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama “Molitva za ljubav”. Iako smo skloni zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena, a da bi produžili njen život, mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja” svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.
D
V
rnjačka Banja je udaljena oko 200km južno od Beograda. Nalazi se u severnoj podgorini planine Goč, na oko 325m nadmorske visine, u dolinama i dolinskim stranama Lipovačke i Vrnjačke reke, desne pritoke Zapadne Morave. Klima je tipično kontinentalna sa prosečnom godišnjom teperaturom 10,5°C, a srednja letnja 20°C i 764mm vodenog taloga. U Vrnjačkoj Banji se nalaze izvorišta desetak mineralnih i termomineralnih voda različitih hemijskih i fizičkih osobina. Preko 100 godina Vrnjačka Banja neguje turističku, ali i lečilišnu funkciju. ajstarija i najpoznatija voda u Vrnjačkoj Banji je Topla voda. Topla voda se nalazi u samom centru Vrnjačke Banje. Voda sa ovog mineralnog izvora je bezbojna, prozračna, bogata natrijum hidrokarbonatom, prijatnog je ukusa i svi je rado piju. Temperatura lekovite vode je 36,5° C i koristi se za balneološku terapiju. Mineralna voda Snežnik sadrži natrijum, kalijum, magnezijum, hidrkarbonata. Mineralna voda sa izvora Snežnik ima temperaturu od 16,8° C, i koristi se za balneološku terapiju. Mineralni izvor Slatina nalazi se u zoni Lipovačke reke. Lekovita voda sa ovog izvora je žuta i slabo mutna i najviše sadrži natrijum hidrokarbonata. Temperatura vode na izvoru Slatina je 14° C i pogodna je za balneološku terapiju. ineralna voda sa izvorišta Jezero je slabo žuta i prozračna i bogata je natrijum karbonatom. Vrlo je pitka jer je slabo mineralizovana.Temperatura mineralne vode na izvoru Jezero je 25,5° C i pogodna je za balneološku terapiju.
N
M
april 2012
6
U
blizini Vrnjačke Banje se nalaze mnogobrojni spomenici kulture: manastiri Studenica, Žiča, Gradac, Đurđevi Stupovi, Sopoćani, Ljubostinja, Kalenić, Veluce, zatim utvrdenja Maglić, Ras, Brvenik itd. Banja je poznata po mnogobrojnim kulturnim priredbama u okviru Vrnjačkog kulturnog leta.
V
rnjačka banja ima lepo uredjen centar za šetnju, uredjene parkove, planina Goč sa ski stazama a najlepše je noćna vožnja. Vrnjačka Banja pored šetališta, poseduje čuvene parkove koji datiraju iz 19 veka. Ako želite dugačke šetnje, pravo uživanje u prirodi tu je i Planina Goč udaljena svega 11km od centra Vrnjačke Banje. Ova planina sa svojom čistim vazduhom povoljno utiče na anemične osobe, jačanje metabolizma i nervnog sistem, a takođe je dobra za rekreaciju i treniranje. Najviše privlači ljubitelje zimskih sportova.
Z
a ljubitelje sportskog ribolova uređene su Podunavačke bare (10 km) na Zapadnoj Moravi gde se i održavaju velika sportska takmičenja. Postoje i idealni uslovi za bavljenje lovom u uređenom lovištu na Goču.
T
vrđenje da su Rimljani znali za vrnjačke mineralne izvore i da su ih upotrebljavali iznosi još Feliks Kanic, svojim putopisom „Proučavanje rimskih spomenika u Kraljevini Srbiji” s kraja XIX veka. On navodi da su se vrnjačke terme nalazile južno od kastruma u selu Gračacu, ali prilikom radova na kaptažama i uređenju, tokom XIX veka, na terenu nije bilo vidljivih ostataka ili oni koji su radili nisu umeli da ih prepoznaju.
N
a tragove rimskog vremena naišlo se slučajno, pri kaptaži toplih izvora s proleća 1924. godine. Tada je na dubini od 2,40 m otkrivena vertikalna, pravilno isklesana stena iz čijeg je otvora isticala topla mineralna voda. Kod toplog izvora u steni Rimski izvor, pronađeno je oko 200 komada rimskog novca, koji pripadaju periodu od Avgusta do Valentinijana. Neposredno pored Rimskog izvora, na približno istoj dubini, nađeni su ostaci prvog poznatog bazena za kupanje. Bazen je punjen toplom mine-ralnom vodom iz posebnog izvora koji je bio uklesan u steni u vidu omanjeg bunara. U bazenu je pronađeno 60 komada rimskog novca od kraja I do druge polovine IV veka, jedan prsten i jedan ključ. Voda ovog izvora kaptirana je posebno jer je imala nižu temperaturu i slabiju mineralizaciju od ostalih izvora otkrivenih 1924. godine. Izvor je uređen, postavljene su dve kolonade mermernih stubića, koje su na krajevima imale po kandelaber. Do izvora se silazilo stepenicama sa obe strane. Posle Drugog svetskog rata ovaj izvor je bio pokriven betonskim pločama i sklonjen od lica javnosti. Njegovo ponovno oživljavanje izvršeno je 1989. godine, kada je nad izvorom postavljena staklena piramida, po idejnom rešenju arhitekte Mihajla Mitrovića.
april 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
Marija U SVETU CRTEŽA I BOJA
Kada neko još u detinjstvu oseti da ga privlači crtež, boja i oblik, onda taj dar treba negovati i pomoći mu da se razvije. Marija Ružićič spada upravo u onu kategoriju umetnika koji, iako se nisu školovali za svoj poziv, vođeni talentom i željom za umetničkim izrazom, stvaraju prepoznatljiva i nezaboravna dela. Na pitanje kako je i kada otkrila svoj talenat i ljubav prema slikarstvu, Marija kaže: Ako to može tako da se kaže, otkrila sam interesovanje za slikarstvo vrlo rano, jer sam bila dete koje je samo htelo da crta i pravi razne kreacije. Kasnije se to iskristalisalo, pa su veliki rad i ogromna ljubav prema umetnosti doneli jos veću želju za slikanjem. Veoma volim da eksperimentišem, tako da radim mnogim tehnikama. Obožavam crtež, tuš, volim akvarel, a opet, kolorista u meni rađa pregršt ekspresivnih slika u ulju i akrilu.U radu obožavam slobodu, a trenutno mi kombinovane tehnike daju najveću slobodu. april 2012
10
Pitali smo Mariju kako je došla na ideju da počne da pravi nakit. Jednog dana sam shvatila da svaki moj crtež, u stvari, može da živi i kroz jednu skulpturalnu formu, i da to divno izgleda. U početku su to bile skulpturice od žice, aluminijuma, podloški i matica, ali sam kasnije, radom, oplemenila svoj nakit bojom, kamenčićima i perlama, kanapom i trakama, postao je dopadljiv i naravno, nosiv. Sada slikarstvo i izrada nakita dopunjuju jedno drugo, rađaju se divne ideje, eksplozija mašte!
Inspiriše je pozitivna energija koju neguje u sebi, želje i ciljevi, ljubav i podrška bližnjih, a na poseban način priroda, divljina i svetlost, netaknuti pejzaži,sve slike i zvuci u prirodi... Na pitanje kako zainteresovani mogu da dođu do njenih radova, odgovara: Učesnik sam mnogih godišnjih izložbi širom Srbije, trenutno samostalno izlažem u Art Galeriji SKC Kragujevac. Oni koji žele da me posete, mogu to učiniti u mom stanu-ateljeu u Kragujevcu. Moja e-mail adresa je zmajce. maya@gmail.com Takođe, možete me kontaktirati preko internet galerije Serbianaart.
Pričali smo sa Marijom kako je počela, o tome šta danas radi, i naravno, pitali je šta planira u budućnosti. Osećaj je najvažniji, želim puno da radim, stvaram i tu nema greške, izrodiće se izložbe, sajmovi. Želim da ljudi vide ono sto stvaram. Oni me svojim zadovoljstvom uvek ponovo obogaćuju energijom, stvaranja novog. Život je narandža, zar ne? - kako to rekoše u jednom filmu... Na kraju razgovora, Mariju Ružičić zamolili smo da poruči nešto čitateljkama magazina FRAJLA. Evo šta nam je rekla: Od srca im želim, da u sebi probude, možda, neku davnu želju ili talenat, ako već nisu, da rade ono što najviše vole, i da to rade iskreno i mnogo. Osetiće neizmerno zadovoljstvo i ljubav koju im pruža sopstvena kreativnost... april 2012
12
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
SPRING RULES
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
PROLEĆE U VRTU
Dolaskom toplijih dana i buđenjem prirode započinju i radovi u vrtu. Nakon zimskog perioda potrebno je obaviti niz poslova koji predstavljaju pripremnu fazu vrtlarenja. U slučaju da ste u jesen pravilno prekopali tlo, ono je tokom zimske hladnoće dovoljno promrzlo i poboljšalo svoju strukturu te će biti spremno za uređenje i daljnje radove. Možete ga prekopati i u proleće kada to vremenske prilike dopuste, i to ručno ili pomoću motornih kopačica. Da biste posadili jednogodišnje cvetnice, pripremite zemljište. Formirajte leju, okopajte, nađubrite i usitnite zemlju, pa je ostavite da miruje nekoliko nedelja, a zatim posejte otpornije vrste. Do kraja marta posadite listopadne žive ograde, žbunje, drveće i puzavice-penjačice. Do sredine aprila završite sa sadnjom zimzelenih biljaka, ukoliko nije reč o kontejnerskim sadnicama. Njih možete da sadite cele godine, osim u avgustu. Rano proleće je idealno vreme za sađenje zeljastih trajnica – perena. Treba da podelite korenje onih biljaka koje su prerasle ili slabo cvetaju i da potkrešete trajne drvenaste biljke. april 2012
14
Želite li da oblikujete gredice na kojima ćete uzgajati cveće ili povrće, tlo najpre morati usitniti. Dimenzije gredica možete odrediti sami, iako je potrebno pridržavati se određenih pravila. Naime, širina mora biti tolika da se s obe strane gredice lako može dohvatiti sredina, odnosno, da vam sve posađene biljke budu na dohvat ruke. Uobičajena širina nije veća od 1,5 m, dok cvetne gredice mogu biti i uže. Osim toga, da bi se višak vode mogao lakše ocediti, gredice bi trebalo da budu izdignute od nivo tla desetak centimetara. U proleće, nakon što više nema opasnosti od mraza, orezuju se ruže. Najpre je potrebno pregledati biljku, pa oštrim vrtlarskim makazama odrezati grančice koje izgledaju bolesno i zakržljalo, a nakon toga i one koje se međusobno ukrštaju. Ako je unutrašnjost grma gusta i nepregledna, proredite je kako bi sve grane imale dovoljno svetla i jednake uslove za rast i razvoj. Snažnije izboje možete prikratiti, tako da najdonja tri do četiri pupa ostavite. Važno je imati na umu da zadnji pup treba ‘da gleda’ prema napolje, jer će takav smer rasta imati novi izboj. U slučaju da zadnji pup ‘gleda’ prema unutra, mlada grana rašće prema unutrašnjosti grma, što će opet dovesti do ukrštanja. Dalje, suve, odumrle grane treba do kraja ukloniti, kao i one koje izbijaju ispod mesta cepljenja ruže ili iz samog korena jer one neće cvetati, a samo iscrpljuju biljku. U slučaju da još niste očistili vrt od preostalog lišća i grančica, poslednji je trenutak da to učinite. Pregledajte kako su prezimili ukrasni grmovi, orežite sve polomljene grančice i one koje su se tokom zime smrzle. Travnjak očistite od nakupina organske tvari na površini.
Od sredine aprila možete sejati travu, a stari travnjak pokositi. Lukovičasto cveće koje ste posadili u jesen, u proleće će biti u punom cvatu. Nakon cvetanja odrežite cvetnu stabljiku, ali ostavite listove da požute i osuše se. Proleće je takođe vreme da razmnožite trajnice. Iako trajnice pripadaju biljkama koje na jednom mestu mogu rasti više godina, to ne znači da im nije potrebna barem minimalna nega. Naime, nakon jake zime i niskih temperatura, lako se dogodi da se koren biljke nađe izvan tla usled njegovog smrzavanja i odmrzavanja. Kako to nepovoljno utiče na biljke, potrebno ih je pregledati i eventualno ukloniti one koje su stradale i kojima nema pomoći. Sve suve delove biljaka treba orezati kako bi podmlatku omogućili nesmetan razvoj. Pojedine vrste koje su se previše raširile i ometaju vašu viziju urednog vrta, pre samog početka buđenja prirode možete deljenjem razmnožiti i višak posaditi u neki drugi deo vrta. Postupak je jednostavan. Ašovom izvadite trajnicu iz zemlje i podelite je na dva ili više delova, pazeći da svaki novi deo ima dovoljno korenova grumena. Tako dobijene delove biljke zasebno posadite na željeno mesto. april 2012
16
Ovo je pravo vreme ako želite da svoj vrt osvežite fontanom ili veštačkim jezercem. Precizno planiranje je prvi korak za stvaranje jezera u vrtu. Po veličini, položaju i vrsti vrta ili terase odaberite i projektujte željeni oblik vodene slike. Da bi ste dugoročno uživali u svom vrtu, savetujemo da se pridržavate sledećih pravila: Tip i mesto jezera u vrtu : ukoliko želite jezero sa ribicama izgradite ga u blizini terase ili na mestu odakle se možete diviti izgledu svojih šarenih ribica. Ako želite veće jezero bez riba a sa više bilja, iskoristite udaljenije tačke u vrtu. Za jezero sa fontanom je najbolje centralno mesto u vrtu, a oni koji više vole prirodna jezera sa kreketanjem žaba, neka iskoriste udaljenija mesta vrta. Lepe vodene igre, ukrasni bazeni sa vodoskocima i fontanama odlično se mogu uklopiti u stil svake bašte i terase. Sunce: za vrtno jezerce je dnevno potrebno neposrednog sunca. Idealno je ako je jezerce preko 4-6 sati izloženo suncu. Ukoliko je jezero čitav dan pod suncem, trebalo bi da planirate i dubokovodne zone u jezeru. Izrada dubljih slojeva pomaže očuvanju od pregrejavanja vode u jezeru na onim delovima koji su preterano izloženi suncu i time sprečavaju neželjeno stvaranje algi zbog zagrejane vode. Drveća i žbunje: Krošnjata listopadna drveća i četinari, kao i bilje s čvrstim korenjem po mogućnosti neka ne budu u neposrednoj blizini jezera, jer imaju uticaj na kvalitet vode od otpalog lišća, a eventualno jako korenje može oštetiti foliju za jezero.
DOBRA CIRKULACIJA PREDUSLOV ZA ZDRAVLJE
K
ada se holesterol i trigliceridi natalože u arterijskim krvnim sudovima i učaure, nastaje ateroskleroza, za koju nema leka, budući da još nije otkriven nijedan preparat koji bi u potpunosti pročistio arterije od masnih kapljica. Ateroskleroza može da zahvati sve arterije i izazove niz bolesti organa koje one ishranjuju. Taloženje masti je najopasnije u krvnim sudovima srca i mozga: tada nastaje poremećaj cirkulacije u ovim organima, a posledica je infarkt ili moždani udar.
S
rećom, ovi procesi traju godinama i mogu da se zaustave. To se postiže smanjenim unosom masnoće i regulisanjem telesne težine, izbegavanjem slatkih namirnica, prestankom pušenja, lečenjem povišenog krvnog pritiska i svakodnevnom šetnjom u trajanju od jednog sata. april 2012
18
Da li čajevi i biljni preparati mogu da pomognu usporavanje i lečenje ateroskleroze? Po rečima dipl. farmaceuta Violete Popov iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”, biljni preparati takođe mogu da budu od koristi za jačanje krvnih sudova, naročito u prirodnim procesima starenja. Na prvom mestu je beli luk. Lekoviti sastojci ove namirnice su sumporna jedinjenja koja ostaju sačuvana i u osušenoj lukovici. Neoštećen čen sadrži aliin, rastvorljivo kristalno jedinjenje bez mirisa. Kada se čen i najmanje ozledi, oslobađa se enzim aliinaza koji razlaže aliin na alicin. Alicin veoma brzo oksidiše i nastaju različita jedinjenja, a među njima je i dialildisulfid koji daje specifični miris belom luku. Lekoviti sastojci snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi, blago smanjuju krvni pritisak, sprečavaju slepljivanje trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka. Ova dejstva su potvrđena i kroz klinička ispitivanja standardizovanih preparata belog luka (sa precizno određenom količinom lekovitih sastojaka). Za bolju prokrvljenost srčanog mišića preporučuje se glog, odnosno preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte listova i cvetova ove biljke. Glog može da pomogne kod lakše srčane slabosti. Ovo stanje se prepoznaje kao brže zamaranje, lupanje srca, otežano disanje ili stezanje u grudima pri uobičajenim fizičkim naporima.
U prevenciji poremećaja moždane cirkulacije najčešće se koriste preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte ginka. To je izuzetno stara kineska biljka koja se ubraja u najlepša ukrasna stabla, objašnjava naša sagovornica. Krošnja je jajolika, sa svega nekoliko debelih grana. Lekoviti sastojci ginka nalaze se u svetlozelenim listovima lepezastog oblika koji su podeljeni na dva lobusa, odnosno dela, zbog čega i nosi naziv biloba. Koriste se za dobijanje suvih ekstrakta sa tačno određenim sadržajem lekovitih sastojaka od kojih se izrađuju biljni preparati. Ekstrakt listova ginka povoljno deluje na protok krvi, zidove krvnih sudova i metabolizam mozga, a uočena je njegova antioksidantna aktivnost. Ovaj ekstrakt smanjuje i gustinu krvi i povećava njenu protočnost, sprečava slepljivanje trombocita i povećava čvrstoću zidova krvnih sudova. Zahvaljujući tome poboljšava se prokrvljenost različitih organa, a naročito mozga. – Preparati ginka povoljno deluju kod osoba sa hroničnim poremećajima arterijske cirkulacije u vratu i glavi, zbog koje može da nastane glavobolja ali i da dođe do opadanje intelektualnih funkcija. Dokazano je da kod starijih osoba uzimanje ginka bilobe poboljšava koncentraciju i pamćenje. Ovaj preparat je koristan i protiv vrtoglavice, zujanja i šumova u ušima (tinitusa) i slabije cirkulacije u nogama. Biljni preparati i čajevi, međutim, mogu da imaju i neželjene efekte i interakcije sa lekovima i namirnicama, i zato bi pre njihove upotrebe trebalo uvek potražiti savet farmaceuta ili lekara, preporučuje Violeta Popov. deo teksta preuzet sa: www.politika.rs april 2012
20
Anticelulit masaža Dodir je govor kojim se instinktivno služimo da pokažemo drugima da ih volimo, želimo ili cenimo. Odatle i ideja da se konsultujemo sa visokim strukovnim terapeutom Željkom Jankovićem, koji nam otkriva sve o masaži. Masaža je najstarija forma medicinskog tretmana. Pretpostavlja se da je stara koliko i ljudska vrsta. Ona je proistekla iz jednog unutrašnjeg instinkta - daj da to dobro istrljam, i prirodna je reakcija na udarac. Željko Janković, visoki strukovni terapeut
Pripreme za proleće
Proleće je! Počinjete da razmišljate o pripremama tanju, otvoreniju garderobu. Znam šta Vas muči. Celulit!!!Evo nekoliko reči o celulitu, kako nastaje i kako ga se rešiti. Celulit je hronična upalna i degenerativna bolest vezivnog tkiva kože naročito njenih elastičnih vezivnih vlakana, pri čemu ženski polni hormon estrogen i nasledni faktori igraju glavnu ulogu. Međutim, za nastanak celulita odgovoran je i čitav niz dodatnih faktora koje treba poznavati i koliko je moguće ne dozvoliti njihovo ispoljavanje. Celulit je posledica preteranog povećanja volumena ćelija masnog tkiva, odnosno nepotpunog izlučivanja toksina koji se zadržavaju u telu, što sprečava normalan odvod krvi i limfe koji odvode otpadne tečnosti iz tkiva.
Materije koje organizam ne izluči skupljaju se u dubokom sloju kože, u prostorima između ćelija masnog tkiva i pritiskaju sitne krvne sudove koje ne mogu masnim ćelijama dovoditi normalnu količinu krvi, odnosno hranljive materije. Celulit je propraćen oštećenjem okolnog tkiva koje postaje neelastično, te tako dovodi do površinske deformacije kože. U delovima tela u kojima je cirkulacija najsporija stvaraju se otekline koje na površini kože vidimo kao ‘pomorandžinu koru’, a isto tako slabi i njen tonus. S obzirom da se celulit nalazi u dubljim delovima kože, u hipodermisu, ima tendenciju povećavanja, jer se masne ćelije volumenom povećavaju. Posledica je pogoršanje celulita, usporena cirkulacija krvi što uzrokuje zadržavanje vode i loše uklanjanje masti i štetnih materija. Tada kažemo da se celulit čvrsto ugradio (tvrdi celulit).
Svaka masaža se započinje pilingom kako bi se pokrenula lokalna cirkulacija i očistile pore. Na taj način se koža priprema za serume koji se utrljavaju u kožu masažom. On dodatno poboljšava cirkulaciju i oslobađa vodu u međućelijskom prostoru. Zatim se nanose pakovanja koja dodatno povečavaju lokalnu cirkulaciju svojim termičkim efektom. Nakon toga sledi dubinska, stimulativna masaža sa anticelulit uljima u trajanju od 45 minuta. Na samom kraju, utrljavamo posebno kreirane anticelulit gelove koji dodatno utiču na eliminaciju vode iz međućelijskog prostora, a i oslobađaju želatin iz kapsule celulita. Ovaj proces dovodi kako do postepenog gubitka celulita, tako i do detoksikacije organizma. Dočekajte proleće spremni i zdravi.
Rešenje ovog problema potražite u anticelulit masažama. Jako je važno da se sa ovim masažama krene prvog dana nakon prestanka menstruacije, jer je tada nivo estrogena u cirkulaciji kod žene najniži, najmanje je vezivanje vode i najbolja je eliminacije toksina i zadržanih elemenata metaboličkih produkta. Anticelulit masaža je specifična po tome što ne sme da boli i da ostavlja modrice. Sastoji se od specifičnih hvatova. Uvek se kreće od stomaka da bi se otvorili veliki krvni sudovi i limfni putevi, a zatim se prelazi na noge.
april 2012
22
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karkterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ĆASKANJE
Violeta Babić
“Kažu li ti da si poslednjih dana sasvim poludela? Do malopre si bila vesela i skakala si do neba, a sad si, eto, ljuta i nerviraš se zbog svake sitnice. Na trenutke si sjajno, na trenutke si neraspoložena, a onda... kao da se baš ništa nije dogodilo! A kako ti tek svi redom idu na živce! “ Ovako počinje Knjiga za svaku devojčicu, u kojoj na vrlo jednostavan i prijemčiv način devojčice dobijaju korisne savete kako da se snađu tokom odrastanja. Violeta Babić diplomirala je na grupi za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dvadeset pet godina radila je u Institutu za srpski jezik, na izradi Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. U Kreativnom centru zaposlena je kao lektor i urednik pojedinih izdanja. Autor je knjiga Moj prvi slikovni rečnik srpskog jezika, Knjiga za svaku devojčicu, Beležnica za svaku devojčicu, Knjiga za svakog dečaka i Beležnica za svakog dečaka u izdanju Kreativnog centra. april 2012
26
FRAJLA: Kako ste došli na ideju da napišete svoju prvu knjigu Moj prvi slikovni rečnik srpskog jezika?
FRAJLA: Slede Knjiga za svaku devojčicu i Beležnica za svaku devojčicu, kao i Knjiga za devojke ... i njihove momke. Koje su teme tih knjiga i šta Vas je motivisalo da ih napišete?
VIOLETA: Moj prvi slikovni rečnik srpskog jezika smislila sam i napisala za mališane od godinu i po dana, pa do 7 godina. Želela sam da pomognem deci da lakše progovore i da nauče mnoge reči srpskog jezika. U Rečniku je navedeno i ilustrovano preko 1.500 pojmova, koje sam podelila u 52 teme. U dnu leve stranice obično postoji pitanje u rubrici Odgovori ako znaš koje će navesti dete da s nekom odraslom osobom razgovara o svemu onome što je na tim stranama prikazano i da tako nauči mnogo toga o svetu oko sebe, a deci koja već idu u školu Rečnik pruža odgovore na pitanja iz predmeta Priroda i društvo. Koriste ga u radu i logopedi, a iz njega uče srpski i stranci koji žive u našoj zemlji. Pre neki dan izašlo je i negovo peto izdanje. VIOLETA: Knjiga za svaku devojčicu i Beležnica za svaku devojčicu prave su moje knjige. U njima se nalazim zapravo ja. Kad sam bila devojčica, nije bilo knjiga koje bi mojim drugaricama i meni pomogle pri odrastanju, a pošto ih niko nije napisao, napisala sam ih ja. U njima sam devojčicama kazala pre svega šta je to pubertet i kroz kakve promene moraju da prođu. Rekla sam im šta je to menstruacija, objasnila im kako se menja uložak, kako rastu grudi, kao da nabave prvi brus. Pisala sam i o vođenju računa o ličnoj higijeni, o pranju i kupanju, nezi lica i tela, o zdravoj ishrani i zdravom životu, ali i o šminkanju, jer su, kao i ja nekada, i one sada veoma zainteresovane za to. Mnoge majke su mi rekle da sam tom svojom knjigom otvorila mnoge teme u njihovim kućama o kojima se nije govorilo. Knjiga za devojke ... i njihove momke je moja najnovija knjiga, koja je već postala hit među tinejdžerima možda i zato što je to sveobuhvatan vodič za mlade na pragu seksualnog života. Otvoreno sam pisala o maloletničkim trudnoćama, po kojima smo, nažalost, prvi u Evropi, i objašnjavala im koja kontraceptivna sredstva za mlade postoje. Verujem da će nedovoljno informisanim devojkama i mladićima knjiga pomoći da saznaju kako se može sprečiti neželjena trudnoća i kako se štiti od polno prenosivih bolesti. Inače mislim da Garavi Sokak jeste ,,main stream,, po svojim pesmama, npr ,,Ko te ima taj te nema,, ,,Kao ja što sam teba voleo,, ,,Biće bolje ako budeš tu,, ...jedino što pevač ima brčiće i slameni šešir, pa malo deluje kao da je na svoju ruku. Ako nisi baš jako alav, može se živeti od toga, a što je još važnije može se živeti za to.
FRAJLA: Niste zapostavili ni dečake, pa se na tržištu pojavila i Knjiga za svakog dečaka. Šta savremeni dečak može da pronađe u toj knjizi, a ne može na internetu?
FRAJLA: Vaše knjige su prevođene i objavljivane i u inostranstvu. U kojim sve zemljama devojčice i dečaci mogu da pročitaju korisne informacije koje pružaju Vaše knjige?
VIOLETA: Knjigu za svakog dečaka napisala sam na nagovor majki dečaka, koje su me obasipale molbama da je napišem. Beležnicom za svakog dečaka ukazala sam momcima na to koliko je važno u životu biti organizovan. Pošto i sama imam sina, nije mi bilo teško da se približim dečacima i njihovim problemima. Savremeni dečaci, kao i devojčice, imaju internet, ali na njemu ne mogu naći na jednom mestu sve ono što ih zanima. I oni i devojčice ne znaju skoro ništa o raznim temama, a žele da saznaju mnogo toga. Na svakom koraku nailaze na informacije, ali pitanje je da li su tačne i kako su prezentovane. Pored toga, tamo je sve pisano za odrasle. U mojim knjigama dečaci i devojčice na jednom mestu imaju odgovore na sva pitanja koja ih zanimaju. VIOLETA: To je tačno – moje knjige prevedene su na mnoge jezike. Knjiga za svaku devojčicu postala je bestseler i u Srbiji, ali je postala i planetarni hit. Zasad je prevedena u 13 zemalja, a interesantno je to da su za njom poludele devojčice u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarkoj, Češkoj i Slovačkoj, ali i u Poljskoj, Rusiji, Litvaniji, Vijetnamu, na Tajlandu, pa i u Kolumbiji, koja je štampala izdanje za špansko govorno područje u Severnoj i Južnoj Americi. U Rusiji i Litvaniji prvo izdanje rasprodato je za manje od tri meseca, a uskoro će izaći i u Grčkoj. Knjigu za svakog dečaka čitaju momci iz sedam zemalja. Prava za njeno izdavanje otkupili su Makedonci, Rusi, Hrvati, Slovenci, Litvanci, Vijetnamci i Kolumbijci. Obe beležnice takođe odlaze u svet. Popunjavaju se u Rusiji, Hrvatskoj, Sloveniji... Knjiga za devojke ... i njihove momke, mada je izašla tek pre pet meseci, tražena je već u Hrvatskoj, Rusiji i Kolumbiji. Tako se ispostavilo da su teme koje interesuju devojčice i dečake u Srbiji u stvari iste one za koje su zainteresovani i mladi širom sveta. A, eto, ja sam ja pogodila šta je to što mladi žele... april 2012
28
FRAJLA: Da li su u planu neke nove knjige?
VIOLETA: Upravo pišem Rečnik srpskog jezika za mlađe osnovce. Budući da sam po profesiji i leksikograf, pored toga što sam profesor srpskog jezika i književnosti i lektor u Kreativnom centru, i da sam 25 godina radila u Institutu za srpski jezik SANU na izradi velikog akademijinog rečnika, nije ni čudo što ponovo pišem rečnik. Biće to dragoceno delo za srpsku decu u kojem ću definisati značenja hiljada reči i izraza. Imam u planu i knjigu koju će svaka žena poželeti da nosi u tašni, u kojoj ću ženama odati tajnu kako da dugo ostanu mlade i kako da dame u njima zauvek opstanu.
FRAJLA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...?
VIOLETA: IDragim čitateljkama magazina FRAJLA mogu da poručim da brinu o sebi, o ishrani, zdravlju i izgledu, da uvek budu optimistične, jake i nasmejane, bez obzira na sve teškoće na koje nailaze. A pre svega – da mnogo čitaju i da se obrazuju dogod su žive.
PRIRODA U ČAŠI Osim što osvežavaju, napici od sveže ceđenih plodova oslobađaju organizam od toksina, jačaju imunitet, vraćaju energiju, pomažu u slučaju prehlade, otklanjaju kašalj… Odavno je poznato da su sokovi ukusni i da donose osveženje. Međutim, ovi blagotvorni napici pomažu i u slučaju zdravstvenih tegoba: potrebno je samo da se odlučite kojih tegoba želite da se rešite. Unošenje prirodnih i kvalitetnih sokova pomaže organizmu da se oslobodi toksičnh materija koje slabe imunitet i povećavaju rizik od pojave različitih bolesti. Sveži, gusti napici pospešuju varenje i oslobađaju organizam od otrova. Naime, u njihovom sastavu se nalazi dovoljna količina vlakana koja ne samo da olakšavaju „putovanje“ hrane kroz creva, već kao sunđer apsorbuju posebne materije – fitoncide, prirodnu varijantu antibiotika (sa mnogo harmoničnijim dejstvom), koji sprečavaju rast štetne mikroflore creva i disbakteriozu, štiteći organizam od procesa fermentacije u crevima i pojave toksičnih materija. U prilici smo da se svakodnevno susrećemo sa reklamama koje oduzimaju dah i natpisima 100% prirodno – da li je uvak baš tako?! Najsigurniji ćete biti ako ste u prilici da sami pripremite prirodan sok, odnosno da u svom blenderu ispasirate voće ili povrće. Na taj način, dobićete potpuno prirodan sok, kome ćete dodati ono što zaista želite, ili ćete ga konzumirati u neizmenjenom obliku, bez ikakvih dodataka. april 2012
30
Čišćenje organizma podseća na odbacivanje otpada - čišćenje u svakodnevnom životu. Proces odbacivanja i eliminacije suvišnih i štetnih tvari veoma je koristan. Upravo gomilanje toksina stvara veće izglede za nastanak i razvoj bolesti. Potrebno je razložiti postupak “onečišćenja” kako bismo uspješno realizovali proces regeneracije i čišćenja. Savremeni stil života propraćen je i visokim količinama konzumiranih šećera, masnoća, soli i namirnica animalnog porekla. Upravo je hrana (neuravnotežena) jedan od faktora koji utiču na onečišćenje organizma. Boravak u zatvorenim prostorima, radna okruženja prepuna tehničke opreme, uz neuravnoteženu ishranu, dovode do stvaranja velike količine slobodnih radikala i toksina u telu. Organizam raspolaže mehanizmima za odbranu i uspotavljanje ravnoteže. Unošenjem prirodnih i kvalitetnih sokova pomažemo organizmu da s brani i oslobodi toksičnih materija. Doprinosimo boljem radu probavnog sistema, regeneraciji crevne flore, podstičemo rad jetre i žuči. Krajnji cilj je da se ćelije i tkiva snabdeju korisnim vitalnim tvarima, a sekrecijom i izlučevinama odstrane toksične materije. Tako možemo izbeći njihovo destruktivno delovanje, sprečavanje brojnih bolesti i usporavanje procesa starenja.
Sa pozicije nutricionizma, širi spektar namirnica garantuje veći unos nutritivnih materija. Citrusni sokovi obiluju karotenoidima, vitaminom C, folnom kiselinom, te kalijumom. Sok od paradajza ili crvenog grejpa obiluje likopenom, dok luteina ima u zelenim listićima španaća. Uz svevremenu i moćnu jabuku, koja je osnova većine sokova, biraju se delovi svežeg i očuvanog voća i povrća, a ukus se kreira po želji. Nekoliko saveta: Ukoliko sami pripremate sokove, u isceđenu količinu soka dodajte izvorsku vodu. Možete dodavati aromatiziranu vodu i hladan čaj. Preporučljivo je piti sveže pripremljen sok u prepodnevnim satima. Osobe optimalnog zdravlja povremeno mogu dnevni obrok planirati isključivo sa sokovima. Dakle, piti primerene količine soka tokom dana prilika je za osveženje organizma i oslobađanje akumuliranih štetnih materija.
www.
Oklagija
.rs
najukusniji internet portal
april 2012
32
VINTAGE STYLING
SPRING 2012
Legenda kaže da je ranih sedamdesetih u Holstonovom njujorškom studiju, kad god bi na radiju puštali pesmu “He’s the Greatest Dancer in the World” disko benda Sisters Sledge, rad prestajao dok ne bi odjeknuo stih “Halston, Gucci and Fiorucci”. Danas ta imena zaustavljaju dah iz sasvim drugog razloga. Kada su se u prodavnicama polovinom februara konačno pojavili modeli za nastupajuće proleće i leto, uticaj prethodnih decenija na savremenu modu postao je očitiji nego ikada. Čitava ova pomama za vintidž (vintage) modom počela je pre više od 10 godina. U jednom od tabloida objavljena je fotografija Kejt Mos, u to vreme u srećnoj vezi sa Džoni Depom, na crvenom tepihu - u haljini iz pedesetih. Džins jakna je bila Helmut Lang, biseri oko vrata su bili Fred Lejton (antikvitet), ali su haljina i cipele bili - o čuda! - kao da su ispali iz bakinog ormara. Tako je Kejt Mos preko noći postala maskota trenda koji će uslediti. Nekoliko godina kasnije, vintage je uobičajena scena na crvenom tepihu. Sećate li se “one” čuvene zelene vezene Diorove haljine koju je nosila Nikol Kidman na jednoj dodeli Oskara? Kloi Sevinji u crnoj Sen Loranovoj haljini “bez leđa” na dodeli Oskara ili crne svilene haljine geometrijskog dezena na “zlatnim globusima”? Žuta drapirana haljina Rene Zelveger na “zlatnim globusima”? Sve je to vintidž.
Ovog proleća, svetski poznata imena poput Marka Zaninija, NIne Riči ili Tejlora Svifta, u svojim kolekcijama nude dah prošlih vremena, modelima inspirisanim vintidžom. Elegantni modeli, od laganih, kvalitetnih materijala, diskretnog dezena, vraćaju nas u tridesete godine prošlog veka. Upotpunjeni jednostavnim cipelama visokih potpetica, uz odgovarajuću tašnu, čine da se osećate ženstveno i elegantno. U pedesete nas vraćaju široke suknje, dužine do ispod kolena, kombinovane sa uskim gornjim delovima. Uz konjski rep i jednostavne sandale, moći ćete sebe da zamislite na vespi, kako jezdite ulicama neke od svetskih prestonica. Vintidž je upravo zbog toga dopadljiv i prijemčiv - vraća nas u neka prošla vremena, koja možda i nisu bila bolja, ali sa ove vremenske distance to svakako izgledaju. U svakom slučaju, ako se ovog proleća odlučite za vintidž, sigurno nećete pogrešiti. deo teksta preuzet sa www.dominomagazin.com
april 2012
36
USKRS U SRBIJI - NEKAD I SAD Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrću. Vernici se za Uskrs pozdravljaju sa: “Hristos vaskrese” i “Vaistinu vaskrese” i kucaju se jajima ofarbanim u crveno, što simbolizuje prolivenu krv Isusa Hrista. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja. Proslava počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.
Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog Petka i Velike Subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju prva zvona. Vaskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki Petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrišćanske žalosti. Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol - prolivene krvi Hristove. Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju. april 2012
38
Jaja se farbaju na Veliki petak, dan kada se inače ništa drugo ne radi. Neki od običaja kažu i da jaja ne treba farbati na Veliki petak već u četvrtak ili subotu. Smatra se da je Veliki petak dan stradanja Isusa Hrista i nije radostan momenat kakvo je farbanje jaja. S druge strane, mnogi sveštenici pak kažu da nije bitno kada farbate jaja, bitno je da su ofarbana. Jaje se smatra univerzalnim simbolom života i plodnosti. Prvo ofarbano jaje odvaja se i čuva u kući do sledećeg Vaskrsa, otuda i potiče ime “Čuvar kuće”. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za sve ukućane, posebno za decu. Tehnika bojenja je starija od tehnike šaranja jaja. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. jaja koja se koriste su najčešće kokošija. Postoji verovanje da boju bolje primaju ona jaja čija je ljuska tamnija, ali i ona koje snese crna kokoška ili kokoška tamnije boje perja. Ponekad se pre bojenja vrši priprema kako bi se boja bolje primila.
To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj. Naravno, razvoj tehnike i tehnologije dovodi do promena i u ovom segmentu, pa danas jaja bojimo industrijskim bojama, a zapostavili smo bojenje lukovinom ili šaranje voskom. Koristimo nalepnice i “obuci jaje“, razne bojice, flomastere i šljokice, da bi uskršnja jaja izgledala što lepše. I u tome nema ničeg lošeg, ali ipak, u prazničnoj korpi punoj šarenih jaja, ne bi trebalo da se pored verskih motiva nađu pokemoni, digimoni, supermeni i slični junaci, jer im tu ipak nije mesto.
FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Sanja Džamić. Sanja je rođena 30. avgusta 1991. godine i po zanimanju je ženski frizer. Ipak, za ovu priliku, njenu frizuru napravila je Lidija Gmijović. Za make-up zadužena je Mirjana Škorić, za detalje i šešire Ljiljana Ananijev, a fotograf je Aleksandar Avramesku. Sanjina poruka čitateljkama je sledeća: Nikada ne odustaj, bez obzira na sve! Evo šta nam je Sanja rekla o sebi: Slobodno vreme uglavnom provodim u šetnji i druženju sa prijateljima. Puno radim, ali nalazim vremena za sitna zadovoljstva. Kada smo je pitali zašto se prijavila na ovo takmičenje, rekla je da je to bilo iz radoznalosti i želje da doživi nešto novo. Posebno zanimljiv odgovor dobili smo na pitanje koje smo postavili i ostalim devojkama koje su se prijavile na konkurs za NAJ-FRAJLU, zašto misli da bi čitaoci trebalo da glasaju za nju. Kratko i jasno, uz široki osmeh, Sanja je rekla: “Zato što sam FRAJLA!” Ako i vi mislite isto, glasajte za Sanju na stranici pored. Za kraj pitali smo je kakvi su joj planovi za budućnost, na šta je rekla da želi maksimalno da se ostvari u poslu kojim se bavi.
AKO MISLITE DA JE BAŠ SANJA DŽAMIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Najveći šoumen među glumcima Nikola Đuričko dame je osvajao pre svega svojim smislom za humor kao i razoružavajućim šarmom. Iako nije muškarac klasične lepote, od kada se pojavio na umetničkoj sceni, Nikola Đuričko je postao vrlo popularan među pripadnicama suprotnog pola. Kao mladić Đuričko je bio neobuzdan i vodio je buran život, a devojke su mu bile pokretač za sve. - Još kao klincu, drugarima i meni devojke su predstavljale glavni pokretač zabave. Zbog njih smo se kupali, češljali i doterivali. Zaljubljivao sam se kao psina - pričao je Nikola.
Šarmantni i duhoviti Beograđanin prvi put se oženio kada mu je bilo dvadeset godina sa anonimnom Ivanom, a sreću u ljubavi pronašao je tek u drugom braku sa lepom producentkinjom Ljiljanom Nešić sa kojom se venčao u junu 2002. Poznati par ima četvoroipogodišnju ćerkicu Nađu i šestomesečnog sina Đorđa, koji su postali smisao njihovog života. Ni činjenica da je zauzet nije umanjila interesovanja dama za ovog harizmatičnog glumca, a mnoge devojke svakako bi volele da su na Ljiljaninom mestu. Ovaj simpatični šmeker odlično se snalazi u ulozi oca, a popularnost ga nije promenila.
I kada je publika hrlila u bioskope zbog njegovih humorističnih uloga, trudio se da uprkos slavi ostane dosledan svojim principima. Poznati glumac završio je kurs za ronioca, voli da igra golf, basket i fudbal. Đuričko iza sebe ima više od dvadeset filmova, nekoliko uspešnih TV serija i pregršt odigranih uloga u teatru. Kao Lepi Džoni vodio je muzičku emisiju Karaoke obračun koja je postigla veliku gledanost i omogućila mu da uđe u domove širokog auditorijuma. Njegova sposobnost imitacije, duhovitost i neposrednost
u tom šou programu došli su do potpunog izražaja i više niko nije mogao da odoli Nikolinom šarmu. Pamtimo ga po ulogama u filmovima Nataša, Mrtav ‘ladan, Montevideo, Bog te video... Značajnu ulogu imao je i u kontroverznom filmu U zemlji krvi i meda, Anđeline Žoli. Nikola Đuričko trenutno snima akcioni film Predraga Stojića Poslednji i prvi. Uz Ljubomira Bandovića, Mandu i Nikolu Koja on će pokušati da dočara publici svet ilegalnih i rizičnih trka automobila. Pripremali su se u NAVAK-u, a neke od scena radio je bez dublera.
april 2012
44
FRIZERSKI STUDIO
Lady L VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
prolećna dijeta Prolećni dani su sve topliji, pa je vreme da i vaša odeća bude tanja, komotnija i otvorenija. Umesto da strepite od otkrivanja tela kada dođe vreme za kupaće kostime, najbolje je da već sada započnete dijetu. U svakodnevnu ishranu uključite nove sveže grupe namirnica koje stižu u proleće, a tako ćete ujedno poboljšati i vaše zdravlje i energiju. Ova prolećna dijeta uključuje sve neophodne vitamine i minerale. Jedete što više voća i povrća jer imaju malo kalorija i daju dosta energije. Voće sadrži vlakna koja poboljšavaju varenje, ali i pomažu da se osećate siti. Pijte dosta mineralne vode ili zelenog čaja. Ako kupujete mlečne proizvode, vodite računa da procenat masnoće bude manji od 3 odsto.
april 2012
46
Doručak - 150 grama sira, 2-3 krekera (ili parče crnog tosta), kafa bez šećera ili čaj Ili: - Parče proje i jedan list šunke, nezaslađeni čaj ili čaj sa kašičicom meda Užina Za užine između obroka, pojedite porciju bilo kog voća, sem banana jer one sadrže dosta šećera. Umesto toga možete napraviti i svežu salatu od sezonskog povrća. Ručak - Povrće (paprika, krastavac, spanać) sa 200 grama testenine bez jaja - Kuvano meso, najbolje teleće (prženo izbegavajte) ili parče ribe spremljene u rerni -1, 2 krekera ili tost, salata od povrća i jedna kafena kašičica maslinovog ulja, 150 grama sira (ili drugih mlečnih proizvoda sa manje masti) Večera - Tanjir posne supe; kuvano pileće meso bez kožice (koja sadrži puno masti) i 3 supene kašike graška i svežeg povrća - Jogurt i voće Osim ovih priloženih varijanti možete i sami sastaviti dnevni obrok, bitno je da u ishranu ubacite što više svežih namirnica kao što su voće i povrće, a testo, slatkiše, masnu i začinjenu hranu u što većoj meri izbegavajte. Ne jedite kasno jer stomak teže vari hranu. Fizička aktivnost je takođe neophodna. Pre svakog jela trebalo bi da popijete bar 200 ml mineralne vode.
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
Agata Kristi KRALJICA KRIMIĆA
U poslednje vreme, u Stajlzu su se dešavale neke čudne stvari. Meri Evelin, stalna družbenica stare gospođe Ingltorp izjurila je iz kuće mrmljajući nesto “o mnogo, mnogo sramote”. A sa njom je otišlo i nešto neodredivo iz atmosfere. Njeno prisustvo značilo je sigurnost. Sada se činilo da je vazduh pun sumnjičavosti i predstojećeg zla. Razbijena šoljica sa kafom, prosut vosak od sveće, postelja puna begonija... Ovako se, davne 1920. godine, čitaocima predstavila britanska autorka, čiji je prvenac “Misterija u Stajlzu“ posle niza odbijanja, objavljen i tako počela svoju plodnu karijeru. Neobični zapleti, veliki broj likova, tajne i misterije, tako su majstorski opisani, da jedan roman čitate više puta, svaki put sa istim zanimanjem.
Agata Kristi je britanska književnica, autor brojnih kriminalističkih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija nazivaju je i „kraljicom krimića“. Tokom svoje književne karijere koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana, i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi. Njena drama „Mišolovka“ je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine, i to delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 20.000 izvođenja.
Miss Marple Herkul Poaro je najpoznatiji lik iz romana ove popularne književnice. Pojavljuje se već u njenom prvom romanu “Misterija u Stajlsu” koji je objavljen 1920. godine. Vrlo ekscentričan, često komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova, izglačanih cipela, ruši stereotipe o detektivima. Koristeći “male, sive ćelije“, često u duetu sa svojim vernim prijateljem kapetanom Hej stingsom, rešava najzamršenije slučajeve širom planete. Po zanimanju detektiv, nekada pripadnik belgijske policije, Poaro dolazi u Englesku kao izbeglica tokom Prvog svetskog rata, i nastanjuje se u Stajlzu. Tako dobija priliku da reši svoj prvi slučaj na britanskom tlu. Agata Kristi će ga tokom niza godina provesti kroz 33 svoja romana i nekoliko desetina kratkih priča. Poslednji roman u kome se pojavljuje je “Zavesa“, čija se radnja takođe dešava u Stajlzu. Po mišljenjima poštovalaca dela Agate Kristi, na malim ekranima Poaroa je najbolje predstavio britanski glumac Dejvid Sačet.
Drugi Agatin detektiv je gđica Džejn Marpl, poznatija kao Mis Marpl. To je stara dama, usedelica, iz engleskog sela Sent Meri Mid. Prvi put se pojavljuje u romanu “Ubistvo u vikarijatu“, mada je njen karakter u kasnijim romanima značajno drugačiji. U tom prvom romanu, ona je suviše radoznala starica iz komšiluka, koja nije baš omiljena u selu, ali kojoj ništa ne promiče, pa ni zločini i zločinci. Lik se menja i Mis Marpl kakvu je svi danas znamo je simpatična, ljubazna stara dama, izuzetno inteligentna, koja se na volšeban način uvek nađe na mestu zločina. Kao što Herkul Poaro ima svoj način rada, ima ga i Mis Marpl, koja sva dešavanja i likove koji su povezani sa zločinom, upoređuje sa sličnima iz Sent Meri Mida. Ipak, za razliku od Poaroa, koji je profesionalni detektiv, Džejn Marpl je samo oštroumni amater. I kao što ona naglašava, upravo joj to omogućava da vidi ono što policija ne vidi. Na ekranu, ovekovečila ju je Džoan Hikson, iako ju je glumilo više različitih glumica. april 2012
50
„Ako te nikada ne sretnem, učini da makar čeznem za tobom“ Rečenica koja je lajtmotiv ovog romana i na najbolji mogući način oslikava roman, u čijem središtu je jedna neobična i vatrena žena oko koje autor gradi priču smeštenu na jugu Italije. Priča u kojoj je glavna tema čežnja za ljubavlju, opsesivna i nikada u potpunosti utažena. Spisateljica ovim romanom postavlja i pokušava da odgovori na neka večna pitanja: da li lakše opstajemo u svetu mašte ili svetu realnosti, a pre svega da li umemo da volimo onoga ko je pored nas, ’’stvaran’’ i opipljiv, ili uvek žudimo za nekim ko je daleko, i zauvek ostaje nedostižan. Ova topla ljubavna i porodična priča, ispričana je iz perspektive unuke glavne junakinje, koja pričajući priču svoje bake priča o sebi i svim ženama koje traže ljubav... Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Savremeni mediji, multikorporacije, globalno društvo doneli su brojne promene u svakodnevnici svakog od nas. Za život u savremenom svetu i multikulturnom okruženju neophodna nam je kulturna inteligencija. Razmatrajući upravo ove pretpostavke Dejvid Tomas i Ker Inkson napisali su knjigu koja predstavlja vodič u sticanju ove dragocene veštine.”. U knjizi je izložena je osnovna ideja kulturne inteligencije, njena načela i praksa; objašnjeno je šta su to kulturne razlike i na koji način one oblikuju ponašanje ljudi. Ta osnovna načela autori primenjuju na nekoliko tipičnih problema u interpersonalnim odnosima unutar multikulturalnog konteksta kao što su teškoće u komunikaciji, pregovaranju, donošenju odlika… Njihova poruka jeste da je razumevanje kulture težak, ali ne i neizvodljiv zadatak. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Knjiga Istorija, vreme i pamćenje, govori o problemima pamćenja, velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. - “Ako se dobro razmisli, prisustvujemo, ne samo ubrzanoj društvenoj realnosti koja je od druge polovine XVIII veka Evropu uvela u “doba revolucija”, već jednom depolitizovanom, čak komercijalizovanom ubrzanju ubrzanja vremena, pod uticajem globalizacije i medija. Ipak, verujem da preteruju oni koji ova društva definišu kao društva amnezije. Pamćenje je u korenu stvaranja identiteta, počev od individualnog, uvek unutar odgovarajućeg društvenog konteksta.” rekao je Fernando Katroga o temama koje je pokrenuo u svojoj knjizi. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
...o ljubavi i mržnji, životu i umetnosti, ludilu i smrti... Složeni odnosi u porodici, ljubavna veza s Rodenom, skandalozno i hirovito ponašanje, njena umetnička originalnost učinili su da je vreme u kome je živela skrije od očiju javnosti, ali ne i od istorijskog trenutka. Onda kada se činilo da je kontroverzna vajarka Kamij Klodel osuđena na potpuni zaborav, javnost se suočila sa šokantnim otkrićima o njenom životu do kojih je došao istoričar Žak Kasar. Punih dvanaest godina Kasar je obilazio biblioteke i muzeje, pretraživao arhivu koju mu je na raspolaganje stavila porodica Klodel i sve brižljivo beležio. Zahvaljujući tom obimnom materijalu, čitalac je u prilici da se upozna ne samo sa fascinantnom životnom pričom već i sa stvaralaštvom Kamij Klodel, o kojoj je Šarl Moris 1907. rekao: „Talenat Kamij Klodel je istovremeno sjaj i sramota naše zemlje“. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
april 2012
52
FRIZURE
KROZ
VEKOVE
P K
Nastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civilizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u doba baroka.
Barokne frizure
eriod baroka trajao je od 1600. pa sve do sredine 18. veka. Frizure u doba baroka znale su da budu najneverovatnijih oblika i dimenzija. Tokom tog perioda, moda i frizure evoluirali su u različitim umetničkim izrazima. ada se pomene barok, prvo što nam padne na pamet jesu raskošne krinoline i bele, visoke frizure sa upletenim trakama i pravim skulpturama od kose. Modu je određivao francuski dvor, a ljudi širom Evrope kopirali su modu i stilove Francuske. XVII vek je dba elegancije, bogato ukrašenih frizura, kako ženskih, tako i muških, eksplozija ekstravagancije, kreacija neverovatnih frizura daleko od prirodnog izgleda.
Nošenje perika bilo je veoma popularno za vreme vladavine francuskog monarha Luja XIV. On je imao 40 vlasuljara čiji je zadatak bio da dizajniraju perike u Versaju. Muške perike su bile bele, a ženske su postajale sve sofisticiranije, i vlasuljari su počeli da ih izrađuju u pastelnim bojama, roze, svetlo ljubičaste ili plave. Bogatiji ljudi plaćali su skupo vlasuljare, pa su shodno tome i perike bile bogato ukrašene i izrađene od kvalitetnijih materijala. Sastojale su se od ljudske kose, ili od dlake konja. Perike su se puderisale, i za tu namenu postojale su posebne prostorije. Za puderisanje korišćen je štirak ili kiparski puder. Prilikom puderisanja, nosila su se specijalna odela i kupe od debelog platna, da bi se zaštitilo lice. S obzirom da su perike bile veoma skupe i nije svako mogao sebi da ih priušti, neretko se dešavalo i da se perike kradu. U vreme vladavine Luja XIV muškarci su nosili lokne koje su slobodno padale u dužini do ramena. Luj XV je potpuno preokrenuo modu i nametnuo svoj stil, pa su francuski muškarci toga doba nosili manje perike, koje su imale konjski repić, vezan mašnom na potiljku. Kao i sve što je dolazilo iz Pariza, i ova moda je oberučke prihvaćena na većini evropskih dvorova.
april 2012
54
Španjolke su volele da nose kapu zvanu “tok“, sašivenu od somota i ukrašenu perjem i juvelirskim detaljima. Kovrdžale su kosu tako da su im lokne padale na potiljak i ramena. Frizure su bile teške i glomazne. Karakteristične su bile i lokne na čelu, ravan gornji deo frizure i rastresite lokne koje padaju sa strane. Za ovu specifičnu frizuru vezana je i priča o tome kako je nastala i ko ju je prvi poneo. Cela priča je vrlo zanimljiva i otkriva nam kako jedna mala nezgoda može da utiče i obeleži modu jednog vremena koje je trajalo 150 god. Priča kaže da je vojvotkinja de Fontage krenula u lov sa kraljem Lujom XIV kada joj se, dok je jašući ispod krošnje drveća, kapa koju je imala na glavi zakačila i ispala. Vojvotkinja, koja je važila za vrlo snalažljivu osobu, nije sebi mogla da dozvoli da jaše uz kralja rasute kose, pa je pokupila kosu visoko i vezala svilenom masnom. Kralju se ova nova frizura veoma dopala, te je izdao uredbu da sve žene moraju da prave ovakvu frizuru.Taj stil je nazvan “Fontage”. Ova priča ne govori samo o jednoj frizuri i slučajnosti koja je dovela do njenog nastanka, već i da je kralj u to vreme imao zaista neograničenu moć, koja je čak zadirala u privatnost dvorana i podanika u toj meri da im je određivao frizuru.
DRINK plus
diskont pića - prodaja na veliko i malo Skadarska 2a - 013 830 015 Miloša Obilića 1 - 061 274 25 09
Visoke frizure često su bile u obliku srca, sa dosta ukrasa i dragulja. Zamislite samo koliko je nezgodno i teško bilo nositi perike ogromnih dimenzija! Ove perike izazivale su neprijatnosti, jer da bi dama sa nečim takvim na glavi mogla da prođe kroz vrata, ona su morala da budu znatno viša da bi im bio omogućen prolaz. Takođe, s obzirom da su perike bile postavljene na specijalne žičane kosture, njihova težina je često izazivala ozbiljna zapaljenja na koži glave. Ovoliki teret na glavi svakako je uzrokovao i probleme sa vratom i kičmenim stubom. Nije bila retkost da služavke hodaju iza gospodarica i pridržavaju ogromne perike na glavi. Pošto su perike bile komplikovane za izradu i izrađivale se danima, takođe složene za postavljanje na glavu dame koja ju je nosila, nisu se skidale po nekoliko nedelja. Nije bilo neuobičajeno da se u perike nasele i razni insekti i buve. Dvorskim damama to nije smetalo i nije ih teralo da skinu periku, već je osmišljena i češkalica koja je bila od zlata i koju su koristile da odagnaju nelagodu izazvanu “stanarima“ u svojim perikama. Bilo je apsolutno normalno češkati se sa njom u javnosti. Postojali su čak i stalci u krevetu, kako bi se moglo spavati a da se frizura ne pokvari. Žene su nastavile sa estravagantnim frizurama sve do Francuske buržoaske revolucije, od kada frizure bivaju jednostavnije. april 2012
56
Iz bakine kuhinje ČORBA OD GRAŠKA
1 manji crni luk, 2 šargarepe, 1/2 kg graška, so, začin C, svež peršun 2 l vode staviti da provri, pa ubaciti grašak. Kuvati ga dok sasvim ne omekša. Procediti i 1/3 ostaviti sa strane. Ostali grašak ispasirati (možete koristiti električni blender). Luk sitno iseckati, šargarepu izrendati na sitno rende. Propržiti blago na ulju, pa dodati pasirani grašak. Dobro izmešati, pa naliti vodom. Dodati začin i so, i kuvati uz mešanje dok se čorba ne ujednači. Kada je kuvano, dodati ostatak graška koji nije pasiran, i sitno seckani peršun. Čorbu služiti toplu, uz dvopek.
ŠOPSKA SALATA
1/2 kg zrelog paradajza, 2 velike paprike, 1/2 kg krastavca, 2 crna luka, 100 gr feta sira, so, maslinovo ulje Paradajz, papriku i krastavce iseći na kockice. Crni luk iseći na kolutove. Posoliti povrće i blago ga izmešati. Preliti maslinovim uljem. Feta sir izrendati na krupno rende i posuti po povrću. Ukoliko uživate u pikantnom ukusu, salati možete dodati sitno seckanu ljutu papriku i malo bibera. Rashladiti salatu. Šopsku salatu možete poslužiti kao dodatak glavnom jelu, ali i kao lagani obrok, uz dvopek ili pica bread.
PILEĆA KRILCA
1,5 kg pilećih krilca, so, biber, začin C, 5 kašika maslinovog ulja, 1 kašika aleve paprike, 1/2 glavice belog luka, 3 kašike meda. Krilca posoliti i pobiberiti. U posudu sipati maslinovo ulje, dodati začin C, alevu papriku i sitno seckani beli luk. Dobro izmešati i dodati med, pa nastaviti sa mešanjem, dok masa ne postane kompaktna. Time preliti krilca i ostaviti da odstoje u frižideru (najmanje pola sata, po mogućnosti duže). Poređati krilca u pleh i peći u rerni na 250 stepeni, dok ne porumene. Ako volite da kožica bude hrskava, pecite ih par minuta duže. Krilca služiti topla.
LEDENE KOCKE
Testo: 5 jaja, 2 šolje šećera, 1 šolja mleka, 2 šolje oštrog brašna, 3 kašike kakaoa, 1 prašak za pecivo. Fil: 1 l mleka, 3 kašike gustina, 200 gr šećera, 1/2 margarina Glazura: 100 gr čokolade za kuvanje, 3 kašike šećera, 3 kašike mleka Sastojke za testo umutiti, naliti u dublji pleh i peći na 220 stepeni. Dok se testo peče, prokuvati mleko. Odvojiti 10 kašika mleka, i u njemu razmutiti gustin i šećer. Sve kuvati u mleku, dok se ne zgusne. Ohladiti fil i dodati mu umućen margarin. Kada je testo pečeno, sačekati da se sasvim ohladi, pa premazati filom, ne vadeći ga iz pleha. Napraviti glazuru: otopiti čokoladu sa mlekom i dodati šećer. Ne kuvati je previše, da ne postane gorka, već je skloniti sa vatre čim se masa ujednači. Preliti preko fila. Kolač rashladiti, seći na kocke i služiti.
ANEGDOTE O P Caruso je imao običaj da pjeva ulicom. Jednom, dok je tako pjevao, priđe mu neki čovjek i reče: - Mladiću, šteta što ne školujete svoj glas; evo vam moja posjetnica, pa ako se odlučite, mogu za vas nešto učiniti. Caruso, koji je tada već bio čuven u čitavom svijetu, zahvali se i reče: - Gospodine, to ste mi već rekli prije deset godina. (Bio je to Enzo Sanzio, tada čuveni pedagog, ali strahovito rastrešen čovjek). Dirigent Hans fon Bilov se veoma grubo odnosio prema lovcima na autograme, novinarima, roditeljima nadarene dece, mladim kompozitorima i drugim nametljivcima. On je o vrata okačio cedulju sa natpisom: - Pre podne nisam kod kuće. Popodne sam izašao! Francuski kralj Luj XIV (1638-1715), čije su omiljene reči bile: “Država - to sam ja”, jednom reče okupljenim dvorjanima: - Kraljevi imaju vlast od Boga. Ako vam naredim da skočite u Senu, morate to bez ustezanja učiniti. Na te reči vojvoda od Giza uputi se vratima. Kralj ga upita:- Kuda, vojvodo? - Idem da učim plivanje. - odgovori ovaj
POZNATIMA Veliki francuski impresionista Pol Sezan nije imao posebno mišljenje o svojim kolegama slikarima: “Trebalo bi ih obesiti najmanje dvanaest hiljada godišnje!” reče jednom svom prijatelju. “Dobro, ako već tako misliš, a ko bi ih odabirao?” upita prijatelj. “Pa ja, naravno!”. Jedan bogataš se hvalio grčkom filozofu, Aristipu iz Kirene, svojim raskošnim bogatstvom, pa ga tako dovuče i u prostoriju sa raskošnim mozaikom u podu prostorije. Slušajući samohvalu filozof Aristip, u jednom trenutku, pljunu hvalisavcu pravo u lice, uz izvinjavajuće objašnjenje svog postupka: “Sve je zaista tako prekrasno, da ne znam gdje bih drugo pljunuo.” Na maršu u Italiju Napoleon Bonaparta, budući francuski car,imao je pomoćnika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora slušatinaređenja mladog šefa. Napoleon je neko vreme podnosio generalovu nedisciplinu, a kad je prevršio meru, zapreti generalu: - Gospodine! Vi ste za glavu viši od mene, ali ako ne budete izvršavali moja naređenja, ta razlika će uskoro nestati. preuzeto sa www.scrind.com