Putovanja:
Grad na vodi Aktuelno:
Alergije Moda:
godina I
april 2012
broj 17
Trendy torbe
Ćaskanje: model: Tijana Bjelić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović
Slađana Mitrović
Sadržaj:
str 14 - UREDJENJE PROSTORA Proleće u kući
Drage frajle i frajlice, Na vaš magazin uputila me komšinica i sada zajedno, sa nestrpljenjem, očekujemo svaki novi broj. Prosto nismo mogle da verujemo da ovako nešto postoji u našoj zemlji, da je naš “proizvod“ i da nije uvezeno iz inostranstva! Magazin je prosto svetski i možda bi trebalo naći načina da se plasira i van granica Srbije, pa da pokažemo svetu šta sve naše žene umeju i mogu! Želimo vam svu sreću i uspeh, i da nastavite ovako dobro kako ste počele!
str 18- ZDRAVLJE Prolećne alergije
Veliki pozdrav iz Novog Sada, od Milice i Ane
str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Venecija str 10 - RAZGOVOR SA... Minja Marčetić
str 21- ZDRAVLJE Masaža vrućim kamenjem str 26 - INTERVJU Slađana Mitrović str 30 - ZANIMLJIVOSTI Pripremite puding! str 34 - MODA Trendy prolećne tašne str 41- GLASAJTE ZA NAJ-FRAJLU Tijana Bjelić str 43 - NAJPOŽELJNIJI SRBIN Dragan Nikolić str 45 - LEPI I ZDRAVI Depilacija str 49 - ZANIMLJIVE ŽENE Lice sa portreta str 51 - NOVE KNJIGE Izdavačka kuća Clio str 53 - SAVETI Nega kose kroz istoriju str 59 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 63 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Draga redakcijo, Pratim vaš magazin gotovo od prvog broja i pohvaljujem vaš talenat i trud. Posebno mi se dopadaju razni korisni saveti koje dajete, a naročito priča o frizurama kroz vekove. Kako se približavamo savremenom dobu, prosto mi je žao, jer će se ove zanimljive i na trenutke duhovite priče završiti! Očekujem da i dalje budete tako zanimljivi! S poštovanjem, Aleksandra Tadić www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 17, april
2012
Reč urednice... Drage naše frajle,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Nadamo se da ste sa nestrpljenjem čekale novi broj magazina, i verujemo da vas ni ovaj put nećemo razočarati. Vodimo vas u Veneciju, neobični grad gondola, mostova i karnevala. Razgovaramo sa flautistkinjom, Minjom Marčetić, koja je nedavno održala svoj prvi solistički koncert. Kako da unesete proleće u svoj dom, ali i da se sačuvate od alergija, savetujemo vas u ovom broju magazina. Kako postati i ostati uspešan u poslu, ali i privatnom životu, pitali smo vlasnicu Passage group, Slađanu Mitrović, koja nam priča o svojim počecima, prevazilaženju teškoća i vođenju firme u današnjim uslovima. Kakve tašne nam za ovo proleće predlažu svetski dizajneri, pogledajte na 34. strani. Uz mnoštvo fotografija, prenosimo vam savete kreatora. Pričamo vam i o dečijim igrama nekad i sad, i pitamo se umeju li danas deca da se igraju. Kao i do sada, Lidija Gmijović nas vodi kroz istoriju frizura i ovoga puta priča nam o periodu neoklasicizma i romantizma. Naj muškarac u ovom broju je neprevaziđeni Dragan Nikolić, a naj frajla, Tijana Bjelić. Clio nam predstavlja svoja nova izdanja, tu je i priča o Mileni Pavlović Barili, specijaliteti iz bakine kuhinje, i anegdote o poznatim ličnostima, koje nam je ovoga puta poslala naša čitateljka Dragica Beka Savić. Uživajte!
april 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Dobili smo i prvu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Đurđina Grujić, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Tijanu Bjelić. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Tijana na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 42 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devoj ka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA april 2012
4
Grad na vodi
V
enecija – grad prelepih kulisa i karnevalskih maski. Grad umetnika i turista, nalazi se u Jadranskoj laguni, na severozapadnom delu današnje Italije. Legenda kaže da se jednom prilikom jevanđelisti Marku javio Božji glasnik dok je šetao ostrvima lagune. Rečeno mu je da će na tom mestu biti podignut lep, ali i neobičan grad, koji će ga uzeti za svog zaštitnika.
T
ako je naravno i bilo. Međutim, prava istorija Venecije počinje u 5. veku. Tada je pod naletima Langobarda i Huna stanovništvo severoistočne Italije bežeći sa kopna počelo naseljavati ostrva u jadranskoj laguni. Sve do danas održao se mit o svečanom osnivanju grada. Po tom verovanju, begunci iz Padove su 25. marta 413. god tačno u podne postavili kamen temeljac na mesto današnjeg Rialta, napoznatijeg mosta, sa željom da stvore lep, neosvojiv i slobodan grad.
D
anas se Venecija nalazi udaljena četiri kilometra od kopna i dva kilometra od otvorenog mora, na 188 ostrva podeljenih sa više od 170 kanala. Ovaj grad, kako je poznato Venecijancima, nekada je bio treći u Evropi po broju stanovnika. Početkom 20. veka u njemu je živelo gotovo 400.000 stanovnika, 1951. godine u ovom prelepom gradu ostalo je manje od 175.000 ljudi, a danas čak manje od 60.000. Možda zbog svoje specifičnosti, Venecija se nikad nije uklopila u ritam življenja današnjih metropola. Živeti u Veneciji zapravo znači prihvatiti i prilagoditi se svim njenim posebnostima, zaboraviti na komfor automobila, na autobuse, na gradsku vrevu. Biti uvek spreman na česte poplave, guste magle, vlažnost i pešačenje. lavna saobraćajnica grada, arterija Venecije je Kanal Grande koji grad deli na dva dela. Grad je do danas uspeo da sačuva tipografsku numeraciju ulica (koje se u Veneciji zovu kale, poprečne su ramo) koja datira iz 1171. godine kada je ceo grad podeljen u šest zona, tri sa jedne strane kanala, i tri sa druge. Da bi se prešlo sa jedne strane na drugu, sagrađeno je preko 400 mostova. Pored mosta Rialto, najpoznatiji most u Veneciji je Ponte dei sospiri (most uzdisaja) sagrađen u 17. veku da bi spojio Duždevu palatu sa novom zatvorskom zgradom. Tuda su posle izricanja presuda sprovođeni zatvorenici, pa je odatle poteklo i to neobično ime mosta. Sem javnih parkova, Venecija iza svojih gotičkih, renesansnih i baroknih fasada krije prave zelene oaze, veoma bogate i neobično lepe vrtove kojih je u 16. veku bilo preko 500.
G
april 2012
6
P
osle crkve Svetog Marka, najpoznatija građevina Venecije je svakako Duždeva palata koja je bila središte venecijanskih poglavara vekovima, pravo oličenje moći i bogatstva, u čijoj su arhitekturi pomešani orijentalni, gotički i renesansni detalji. Zidove ove palate i danas krase platna Ticijana, Tintoreta, Veroneza, Belinija. Sa druge strane kanala Grande nalaze se dva velika hrama umetnosti: galerija Akademije, inače jedna od najvrednijih i najpoznatijih pinakoteka evropske umetnosti, zatim crkva Santa Marija Gloriosa koja je jedno od najlepših svedočanstava gotičke epohe u Veneciji, crkva svetih Đovanija i Paola koja se često naziva i venecijanski Panteon.
P
re pet vekova Julije Drugi je rekao ¨Veneciju bi trebalo stvoriti, ukoliko već ne bi postojala¨. Ona je jedinstvena, zavodljiva, misteriozna. U njoj su rođeni veliki moreplovac Marko Polo i najpoznatiji evropski avanturista Đakomo Kazanova, zatim poznati slikari Vivarini, Ticijan, Belini, Kanaleto. Svojom muzikom su je oživeli Gabrijelini, Tartini, Galupi, Albinoni. U bazilici Svetog Marka na božićnoj službi svirao je Antonio Vivaldi. Svoja remek dela u njoj su pisali Tomas Man i Alesandro Manzoni. U njoj je živeo Lord Bajron, a s vremena na vreme je i danas posećuje glumac i režiser, Vudi Alen.
M
eđutim, pravu Veneciju ne čine gondole i golubovi na trgu Svetog Marka, ili pak zvuci violine iz Vagnerovog omiljenog kafea. Senke vekova istorije kulture nalaze se pomešani u uskim kalama koje još uvek čuvaju memljiv miris lagune, u tajnim prolazima poznatim samo Venecijancima, u neobičnim radnjama sa najneobičnijim zanatima koji su se očuvali u ovom gradu. Ona se može smatrati jednom od kulturnih prestonica sveta. Posetiti je znači poći u susret prošlosti i to onom najlepšem i najvrednijem delu, te stoga nije ni čudo što su kroz vekove ali i danas umetnici i intelektualci, pesnici i filozofi dolazili u Veneciju u potrazi za inspiracijom, za odgovorima, ali i da uživaju u materijalnoj i duhovnoj raskoši koju krije ovaj grad
april 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
MINJA i njena flauta Minja Marčetić je rođena 1991 godine u Vršcu, gde je u desetoj godini započela svoje muzičko obrazovanje u muzičkoj školi „Josif Marinković“ smer flauta, kod profesorke Milice Jević i Tamare Dragičević. Muzičku školu je završila kao đak generacije. Dalje školovanje nastavlja u Beogradu, u Srednjoj muzičkoj školi „Josif Slavenski“ pod stručnim nadzorom prof. Miomira Simonovića, docenta FMU u Beogradu. Tokom celokupnog školovanja imala je najviše ocene i kao đak generacije nosilac je Vukove diplome. Na upisu za FMU osvojila je maksimalnih 100 bodova i time zauzela prvo mesto na rang-listi studenata generacije 2010-2011, gde je trenutno student druge godine osnovnih akademskih studija,. Naravno, u klasi je prof. Miomira Simonovića i naravno prosek ocena je i dalje visok. april 2012
10
Višestruko je nagrađivana različitim stipendijama i priznanjim (stipendija Ministarstva prosvete, stipendije Fondacije Hemofarm, nagrada Fonda za mlade talente). Nastupala je na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, na kojima je osvajala značajne nagrade i priznanja. Međunarodna takmičenja – tri prve nagrade i jedna druga nagrada, Republičko takmičenje- tri prve i jedna druga nagrada, Susreti flautista - osam prvih nagrada, Festival muzičkih škola - pet prvih nagrada, Otvoreno takmičenje muzičkih škola - tri prve i jedna druga nagrada, Nastupi kamernih sastava dva laureata i jedna prva nagrada. Više puta je javno nastupala: Velika sala Kolarčeve zadužbine, Svečana sala Narodne skupštine, Svečana sala Skupštine grada Beograda, Sava centar, Jugoslovensko dramsko pozorište, Art galerija i druga znamenita mesta.
Kako su se njeni uspesi ređali, stiglo je i vreme da održi svoj prvi solistički koncert. Minja je odlučila da to bude njeno rodno mesto, Vršac, grad u kome se rodila i u kojem je stekla prvo muzičko iskustvo. U prepunoj sali Narodnog Pozorišta „Jovan Sterija Popović“, Minja je blistala. Zvuci njene flaute odjekivali su salom, a publika je uživala. Slobodno možemo reći da je i Minja uživala, jer se to moglo videti na njenom licu, u njenim očima. Po završetku koncerta Minja nam je to i potvrdila: Presrećna sam, pravo da Vam kažem nisam očekivala da ću se tako osećati. Nastupala sam na raznim mestima, pred mnogobrojnom publikom i nisam imala tako veliku tremu kao večeras, ali nastupati u svom gradu pred ljudima koje uglavnom poznaješ nije isto i nije svejedno. Dok je trajao koncert razmišljala sam samo o tome da slučajno nešto ne pogrešim, ali kao što ste i sami imali prilku da čujete, da ne budem lažno skromna, koncert je protekao odlično. Čak mislim da sam večeras dala najbolje od sebe. A videli ste i kako je publika reagovala. Još uvek sam uzbuđena ali i veoma srećna. Želela bih da zahvalim svim ljubiteljima umetnosti nota koji su proveli ovo veče uz moju muziku. Naravno, veliku zahvalnost dugujem svom prof. Miomiru Simonoviću, na nesebičnoj podršci i stručnoj pomoći, svojoj klavirskoj pratnji, Prof. Dragani Rajić, na ljudskoj toplini i profesionalnom usmeravanju, i naravno profesorima Muzičke škole „Josif Marinković“ odakle sam potekla. april 2012
12
FRIZERSKI STUDIO
Lady L VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
PROLEĆE U KUĆI Iako postoji mišljenje da sobni uzgoj biljaka pripada sedamdesetim godinama prošlog veka, savremeni ljudi koji se bave uzgojom biljaka tvrde suprotno i uveravaju da je uzgoj sobnih biljaka ponovo vrlo in. Današnje sobne biljke su vrlo pametne i sofisticirane i jednostavno naglašavaju kako donedavno i nije bilo toliko bitno gde ćete ih u stanu ili kući smestiti. Sobne biljke je veoma zdravo imati u svojoj okolini zbog toga što prirodno osvežavaju vazduh. Biljke takođe čine čuda za ambijent i uvek se mogu pronaći odgovarajuća za svaki kutak u kući. Popraviće izgled i najneuglednije prostorije, pogotovo ako se stave u zanimljivu posudu. Iako su najpopularnije kućne biljke one koje pripadaju tropskim vrstama koje se odlično snalaze u prizemlju, sa dosta svetla i sa pravom dozom vlage i toplim, stalnim temperaturama, šta raditi sa prostorima koji nisu tako savršeni? Za sobe okrenute severu i podrumske prostore, najbolje je izabrati razne vrste mahovine i lišajeva, kućnih srećica i begonija. Lisnate biljke traže manje svetla od cvetnica, iako valja zapamtiti da senka ne znači totalni mrak. Biljke koje vole senku traže dobro, ali ne direktno svetlo, i zbog toga treba koristiti ogledala ili obojiti zidove u svetle boje. april 2012
14
Tople sunčane prozorske daske, okrenute jugu, nisu zahvalna mesta za uzgoj većine kućnih biljaka, zato ove naizgled sjajne prostore treba sačuvati za biljke koje uživaju u vrućini i suncu. Izbor začinskih biljaka poput ruzmarina ili bosiljka, idealan je za kuhinjsku prozorsku dasku, a zgodno je na nju staviti i aloe veru koja leči opekotine i ogrebotine. Zemlja za sobne biljke: Osnovni uslov za rast biljaka je prava zemlja. Kvalitetan proizvod mora zadovoljiti sledeće kriterijume: •biljkama se mora pružiti stabilan oslonac •zemlja mora da sadrži dosta hranljivih materija •ne sme sadržati korov Pravilno presađivanje: Zavisno od brzine rasta, sobne biljke treba presaditi svake 1 – 3 godine. Pouzdan znak da je potrebno presađivanje je koren biljke koji viri iz dna saksije i činjenica da je cela korenska zemlja puna korenja (zemlje gotovo da više i nema).
Idealno vreme za presađivanje je proleće, osim kod onih biljaka koje u proleće cvetaju. One se mogu presaditi tek onda kada prestanu da cvetaju. Upotrebljavaju se samo one saksije koje na dnu imaju rupicu i na njeno dno treba sipati kamenčiće. Posle presađivanja biljku ne treba đubriti 4 do 6 nedelja i umereno je treba zalivati. Odrasle biljke mogu u saksiji ostati i duže vreme, ali je potrebno povremeno menjati gornji sloj zemlje, jer se u njemu skupljaju ostaci đubriva i štetne čestice iz vode. Zalivanje: Pravilnim zalivanjem poštujemo potrebe pojedinih biljaka. Vlažnost zemlje treba proveriti prstom ili tako što podignete saksiju (ako je ona suviše laka, to znači da je zemlja suva). Dosta se zaliva, ali u većim razmacima. Neka korenska zemlja bude neprestano mokra, ali treba u svakom slučaju izbegavati ustajalu vlagu. Temperatura okoline najvažniji je faktor koji utiče na potrebe biljaka za vodom. Uvek ih treba zalivati vodom sobne temperature, a kišnica je bolja za zalivanje od vode iz slavine. Vodu iz slavine dobro je ostaviti da stoji preko noći, jer se tako smanjuje količina kamenca u njoj. Saksije možemo s vremena na vreme potopiti u vodi, tako da ih pod vodom držimo toliko dugo, dok iz njih ne prestanu izlaziti mehurići. april 2012
16
Svetlost: Potrebno je detaljno proučiti potrebe pojedine biljke za svetlošću, pa s obzirom na to izabrati odgovarajući prostor za određenu biljku. Što je prostor udaljeniji od prozora, to biljci nudi manje svetlosti. Svetlost možemo nadoknaditi uz pomoć posebne UV svetiljke za biljke, koju svaki dan upalimo i pustimo da radi 8 sati. Još nekoliko saveta: - Bolesne biljke odvojite od zdravih. - Smeđi listovi-premalo svetlosti, isušenost; - Sivo-smeđe mrlje na listovima-opekline od sunca; - Smeđe korenje-ustajala vlaga; - Obešeni listovi-previše vode; - Meki, obešeni listovi-mraz, premalo svetlosti; - Oslabljen rast-premalo hranljivih materija, premalo svetlosti, prehladan prostor; - Biljka ne cveta-premalo svetlosti ili hranljivih materija, previše topao prostor; - Cvetovi opadaju-previše suva zemlja,
PROLEĆNI PROBLEM - ALERGIJE
P
onekad telo pogrešno protumači da je bezazlena stvar iz okoline (npr. polen) opasnost i pokrene neprimereno burnu odbrambenu reakciju. Takva reakcija preosetljivosti naziva se alergija.
N
ajčešći oblik alergije je alergija na polen, koja se još naziva i polenska kijavica. Obično počinje u martu i može trajati sve do kraja oktobra, a uzrokuje je polen trava, drveća i korova.
Z
naci prehlade i polenske kijavice su slični, pa ih je katkada teško razlikovati. Na prehladu upućuju opšti simptomi, temperatura, kašalj i epidemiološki podaci. Na alergijski rinitis upućuje ponovna pojava simptoma u određeno godišnje doba ili nakon kontakta sa spoljašnjim faktorom. Alergijski simptomi obično su dugotrajniji i smiruju se tek uz odgovarajuće lekove, a simptomi prehlade prestaju spontano. april 2012
18
Kako prepoznati alergiju? • crvene, suzne i nadražene oči • kijanje • curenje vodenog sekreta iz nosa • natečenost nosne sluznice • svrab i crvenilo u nosu • nadražajni suvi kašalj • otežano disanje • urtikrija (crvenilo kože, kontaktni dermatitis) Šta učiniti kako biste zadržali alergiju pod kontrolom? • redovno čistite i menjajte filtere u klima uređajima • izbegavajte otvorene prostore za vreme najveće koncentracije polena • prostorije provetravajte tokom noći • pre spavanja se istuširajte i operite kosu • izbegavajte dim cigarete U celogodišnjem alergijskom rinitisu tegobe se ne javljaju sezonski, nego u bilo koje doba godine, a ponekad su stvarno celogodišnji, uz promene u intenzitetu. Taj oblik bolesti uzrokovan je alergenima sa kojima smo u kontaktu tokom čitave godine. U našim podnebljima su najčešći uzrok celogodišnjeg alergijskog rinitisa alergeni grinja, kućne prašine, ređe alergeni krznenih kućnih životinja ili buđi. Treba istaći alergene mačke i psa, a ređe hrčka i miševa. Kod nekih bolesnika alergijski rinitis može biti celogodišnji sa sezonskim pogoršanjima. Te su osobe osetljive na celogodišnje i sezonske alergene.
Prva mera u lečenju alergijskih bolesti respiratornog sistema je izbegavanje alergena na koje je osoba osetljiva. To je ponekad težak i mukotrpan zadatak, ali često se bez njega ne može postići potpuni terapijski uspeh. Štaviše, smatra se da je nedovoljno uklanjanje alergena iz okoline jedan od najčešćih uzorka terapijskog neuspeha. Za izbegavanje sezonskih alergena (polen) jedina je korisna mera izbegavanje boravka, a posebno fizičkih aktivnosti u otvorenom prostoru u vreme velike koncentracije polena u vazduhu. Posebno treba izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područjima bujne vegetacije. Prostorije treba provetravati kratkotrajno. U osoba osetljivih na celogodišnje alergene važno je smanjiti koncentraciju grinja u kući uklanjanjem tapaciranog nameštaja, tepiha i zavesa. Na temelju istraživanja sprovedenog na 12.000 ispitanika testiranih pomoću ISAC-a, sredstva za brzu dijagnostiku koje u samo pet sati otkriva 90 alergena proizašlo je da su alergije koje izaziva polen najraširenije, a iza njih slede alergije izazvane prehrambenim namirnicama, najučestalije su one na voće i povrće. Od inhalacijskih alergija najčešća je ona koju izaziva polen čempresa. Pre se smatralo da su jaja i mleko glavni uzročnici alergija na hranu, ali tokom godinu dana ispitivanja ISAC-om, pokazalo se da su to zapravo voće i povrće. Kod dece prevladavaju alergije na mleko i jaja, ali te alergije nestaju tokom vremena. Glavni biljni krivac koji izaziva alergije je prirodna molekula LTP koja je, u voću koncentrisana u kori. deo teksta preuzet sa: www.politika.rs april 2012
20
MASAŽA VRUĆIM KAMENJEM
„Hot Stone masaža” ili masaža vrućim kamenjem je specijalna vrsta masaže u kojoj se koristi glatko zagrejano kamenje za opuštanje mišića. Kamenje je najčešće bazalt, crni vulkanski kamen koji jako dobro upija i zadržava topotu. Ovo je prvenstveno vrlo ugodna i relaksirajuća vrsta masaže. Toplota kamenja pomaže pri opuštanju ukočenih mišića, poboljšava cirkulaciju i smanjuje napetost. Kamenje se greje u vodi, u uredjajima sa termoregulacijom, tako da se temperatura odnosno stepen zagrejanosti kamenja može menjati prema volji koristnika.
Nakon što se okrenete na ledja, terapeut koristi manje kamenje za masažu lica i vrata. Kamenje se može postaviti u klijentove dlanove, ili izmedju prstiju, u cilju poboljšanja cirkulacije. Ukoliko imate upalu mišića ili povrede, tada se koristi i hladno kamenje. Većina ljudi toplotu vrućeg kamenja doživljava kao vrlo ugodnu. Ova vrsta masaže dobra je za osobe kojima je često zima, imaju hladne noge, odnosno imaju problema sa cirkulacijom. Takodje je vrlo povoljna za one koji imaju problema sa napetošću u mišićima, a preferiraju lagane masaže, bez velikog pritiska od strane terapeuta jer povišena temperatura kamenja Upotreba vrućeg kamenja seže u davna opušta mišiće. Tipična „Hot stone” masaža vremena, medjutim intezivno korištenje traje izmedju 60 i 90 minuta. ove vrste masaže počinje tek 1993. godine. Naime, te godine je Meri, Hanigan, Nelson, po prvi put uvela ovu vrstu masaže u jednom od wellness centara u Arizoni i nazvala ga „LaStone”. Od tada, pa do danas, korišćenje vrućeg kamenja kao sredstva za masažu je u stalnom porastu. Pre početka same masaže kamenje se dezinfikuje i zagreva. Na početku masaže koristi se ulje kako bi kamenje lakše klizilo po. Terapeut uvek prvo drži kamenje u ruci i sa tako zagrejanom rukom dodiruje klijenta kako bi proverio temperaturu kamenja. Ledja se, zatim masiraju glatkim i pljosnatim kamenjem malo većim od jajeta. Nakon masaže kamenje se može postaviti po važnim točkama duž kičme ili po ledjima. april 2012
22
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karkterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ĆASKANJE
Slađana Mitrović
V
erujem da bi većina žena, kada bi nas to neko pitao, odabrala da se bavi poslom kojim se bavi naša sagovornica, Slađana Mitrović. Da, pogodile ste, ona je vlasnica jedne od prestižnih kompanija u modnoj industriji, Passage group iz Pančeva. vreme kada domaći proizvođači tekstila teško preživljavajuna tržištu, jedan brend opstaje, uprkos svim teškoćama i nedaćama. Verujemo da je to pre svega zato što je u pitanju porodično preduzeće., vođeno ne željom za novcem, već željom za inovacijama, razvojem i stabilnim poslovanjem. taložena, prijatna osoba, umirujućim glasom priča nam o svojim počecima, radu i razvoju, ali i o svojoj porodici, suprugu Vladimiru koji joj je osim životnog, i najznačajniji poslovni partner, o njihovo troje dece, koja su već u prilici da biraju svoja zanimanja, i o tome kako uspešno uskladiti posao i porodicu.
U
S
april 2012
26
FRAJLA: Kada je osnovana firma PASSAGE i odakle ideja za započinjanje posla u tekstilnoj industriji?
SLAĐANA: Priča je pomalo filmska... 1982. dvoje mladih poželi da ode na more, i da bi zaradili novac za letovanje, ona sa prijateljicama počinje da kreira i šije haljine, a on ih prodaje u Beogradu, u ekskluzivnim lokalima u Knez Mihajlovoj ulici (smeh). Zaista je bilo tako. Moj tadašnji dečko, a danas suprug Vladimir i ja nikada nismo želeli da se posle završenih fakulteta zaposlimo u „državnom preduzeću“, imamo sigurnu platu, radni staž i slično. Oboje smo verovali da možemo nešto da postignemo sami, i tako smo i krenuli u ovaj posao. Najpre smo šili za druge, a već naredne godine otvorili smo prvi butik. U to vreme, kada naše zakonodavstvo još nije poznavalo pojam privatnog preduzetništva, bilo je veoma teško, sporo i komplikovano registrovati butik, ali uspeli smo, i to je bio naš prvi korak.
FRAJLA: Nekadašnji mali butik danas je PASSAGE Group. Šta sve čini vašu kompaniju?
SLAĐANA: Od početaka do danas, naša osnovna delatnost bila je prozvodnja i prodaja ženske odeće. Kompanija je u godinama koje su iza nas rasla, i od radionice i jednog butika postala je uspešna firma koja danas zapošljava više od 110 radnika. Iako firmu i dalje vodimo suprug i ja, menadžment tim je pojačan iskusnim pojedincima koji su svoju karijeru gradili uz rast kompanije. Passage veoma ceni mladost i energiju koja čini pokretačku snagu Passage dizajn tima. Modna kuća Passage je prisutna na tržištu skoro 30 godina i jedan je od lidera u oblasti ženske mode. Naša distributivna mreža pokriva tržište Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Tu je još i naša štamparija i deo naše kompanije koji se bavi izdavanjem magazina Moda In i organizacijom različitih dešavanja, kao što su sajmovi, modne revije, kongresi, seminari, itd.
april 2012
28
FRAJLA: Koliko su marketing i promocija važni u poslu kojim se bavite?
FRAJLA: Učestvujete u humanitarnim akcijama, a nedavno ste, na predlog grada Pančeva, uključeni u program za podsticanje zaposlenja žena. Kakva je Vaša uloga u tom projektu? FRAJLA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...?
SLAĐANA: Veoma su važni. Mi smo početkom devedesetih shvatili da dobre kreacije, kvalitet materijala i izrade nisu dovoljni da bi se opstalo na tržištu. Postalo nam je jasno da moramo da napravimo novi korak, a to je uspostavljanje brenda. To je bilo vreme izolacije, na tržištu nije bilo stranih brendova i tu smo nekako, na početku, našli svoj prostor. Nije bilo jednostavno, ali znali smo da će se to isplatiti, i to ne samo u finansijskom smislu. Danas je PASSAGE poznato ime, ne samo u Srbiji, već i u regionu, i garancija kvaliteta, što je svakako najvažnije. SLAĐANA: U pitanju je program mentorskih obuka, gde žene preduzetnice rade sa nezaposlenim mladim ženama, prenoseći im svoje iskustvo. Moram da priznam da mi sama ta ideja pričinjava veliko zadovoljstvo, jer takva saradnja je uvek dvosmeran proces, gde postoji interakcija i obe strane dobijaju maksimum. Drago mi je što imam priliku da nekome pomognem na početku karijere, jer znam koliko je to teško i koliko energije je za to potrebno. SLAĐANA: Često me ljudi pitaju da li sebe smatram uspešnom osobom, pa bih iskoristila ovu priliku da čitateljkama magazina FRAJLA poručim šta je to što ja smatram uspehom. Kada pričamo o poslu, uspehom smatram to što suprug i ja, zajedno sa još nekoliko članova naše porodice, vodimo firmu, koja zapošljava preko sto radnika. Kao poseban uspeh doživljavam činjenicu da u našoj firmi od pre nekoliko godina zapošljavamo drugu generaciju, odnosno decu naših radnika, a u posao se uključuju i naša deca, i to mi predstavlja ogromno zadovoljstvo. Ipak, zadovoljstvo ne bi bilo potpuno da nema skladnog privatnog života, uprkos svim teškoćama i izazovima, da nema očuvane porodice, dece koja rastu u pametne, sposobne, zdrave ljude. Drage moje, verujte – to je uspeh!
POSLUŽITE PUDING Vanila, čokolada, jagoda, malina, kokos, karamel... Sve su to ukusi jednostavne, a toliko ukusne i omiljene poslastice - pudinga! Malo mleka, šećera, puding-prašak, i eto, gotovo! Može da se jede odmah po kuvanju, dok je još topao, a možda je bolje biti strpljiv, pa ga jesti kada se ohladi. Važno je da se prilikom kuvanja dobro meša, da ne bi zagoreo, ali i da se ne naprave grudvice, koje mu posle kvare i ukus i izgled. Ako želite da vaš puding izgleda kao ovaj na našoj slici, potrebno je da uzmete posudu odgovarajućeg oblika, okvasite unutrašnjost hladnom vodom, i u nju ulijete puding odmah pošto je skuvan. I onda - čekanje... Morate da sačekate da se puding potpuno ohladi, ali ne smete ga odmah staviti u frižider, da ne bi pokupio mirise. Najbolje je da sačekate da se sasvim ohladi na sobnoj temperaturi, pa ga onda ubacite u frižider, na sat vremena. Pošto ste puding dobro ohladili, uzmite plitak tanjir, poklopite njime činiju sa pudingom, pritisnite rukom i brzo okrenite naopako. Blago lupnite po dnu činije, da se puding potpuno odvoji. Lagano odižite činiju, proveravajući da li se puding odvojio. Nakon toga, možete ga ukrasiti šlagom, voćem, rendanom čokoladom ili slatkom pavlakom. april 2012
30
Iako je ovo što smo upravo opisali ono što se na našim prostorima podrazumeva kada izgovorimo reč “puding“, nećete dobiti istu poslasticu ako puding naručite u nekim drugim delovima sveta. Naime, ako u Velikoj Britaniji poželite puding, nemojte se iznenaditi kada vam serviraju slano jelo, koje se sastoji iz osnove od testa, u čijoj unutrašnjosti možete naći različite nadeve, vrlo često seckane svinjske bubrege. Da, to svakako nije ono što bi vam prijalo ako ste poželeli puding.
Božićni puding je takođe engleski specijalitet, koji se tradicionalno pravi u vreme Božića i Nove godine. Pravi se čak mesec dana pre Božića, a kažu da je jestiv više godina! Priprema se tako što se pomešaju hlebne mrvice, razno sušeno voće, šečer, voćni sok, mleko i pivo. Ova neobična kombinacija dobro se umesi, sipa u vatrostalnu posudu i zatvori aluminijumskom folijom koja se uveže kanapom. Potom se stavi u frižider da se hladi preko noći. Sutradan se sipa voda u veći sud i stavi se da provri, pa se puding, zajedno sa posudom u kojoj je prenoćio, stavi u ključalu vodu. Kuva se 7 sati, pazeći da voda ne uvri i dolivajući je po potrebi. Obično se prave dva pudinga, božićni i novogodišnji, i prilikom serviranja može da se flambira. Ponekad se i njega stave različliti sitni predmeti, pa se gleda kome će nakon sečenja kolača pripasti koji predmet, i tako predvideti budućnost za narednu godinu, što je slično našem dinaru u česnici.
www.
Drugo jelo sličnog naziva, a potpuno različitog ukusa, jeste jorkširski puding. Jorkširski puding tradicionalno se služi uz pečenje. Njegovi proizvođači trenutno vode pregovore sa Evropskom unijom kako bi to jelo dobilo znak zaštićenog geografskog porekla. Taj znak mogu da dobiju samo artikli koji su proizvedeni u određenoj geografskoj zoni i u duhu lokalne tradicije. Ako uspeju da ostvare svoj cilj, znak “jorkširski puding” moći će da nose samo pudinzi proizvedeni u Jorkširu. Proizvođači se nadaju da će tako uspeti da sačuvaju svu autentičnost tog jela nastalog još u 18. veku, preneli su britanski mediji. Jorkširski puding je jelo koje se pravi od brašna, uz dodatak vode, mleka ili jaja, i najčešće se služi uz pečenje, piletinu ili bilo koje jelo koje kao prilog ima i sopstveni sos. Najviše liči našim domaćim uštipcima, jer se priprema tako što se masa od brašna, jaja, putera, mleka, prži u vrelom ulju ili masti, na velikoj temperaturi dok ne naraste ili dok ne dobije braon boju.
Oklagija
najukusniji internet portal
.rs
www.oklagija.rs april 2012
32
Želja vam je da sa prvim sunčanim danima ovog proleća odbacite zimsku garderobu i prateće asesoare i „prošetate“ svoju novu trendy tašnu? Pogledajte kakve su tašne lansirale poznate modne kuće za ovu godinu! Kao što možete videti, za proleće 2012. u trendu će biti torbe koje izgledaju dovoljno velike, svetlih boja, sa cvetnim šarama i aplikacijama koje jasno prezentuju osnovne simbole proleća. U nastavku, predstavljamo vam nekoliko interesantnih tašni raznih svetskih dizajnera, koje mogu vaš look učiniti još elegantnijim i privlačnijim
BAGS SPRING 2012
Ako želite da osramotite ženu samo je pitajte za sadržaj njene tašne. Garantovano će imati ceo svoj život spakovan u tih nekoliko centimetara kože. Delom i zbog toga sama pomisao na male pismo tašne frustira većinu žena. Posebno ako ne prisustvuju nekoj dodeli nagrada. Najveći razlog jeste to što u nju ne stane rezervni par cipela, higijenski set za poneti, dnevni planer, sedam varijanti elektronskih uređaja i oko hiljadu preparata za usne. Jednostavno ne stane!!
Uzimajući u obzir ove važne faktore, dolazi ovaj trend prevelike, doktorske torbe u obliku kutije koja se viđa u rukama poznatih već neko vreme. Tokom godina, oblici i veličine su se menjali mesečno, ali nedavno ovaj trend se stabilizovao i proglašen je za accessory trend 2012
Mada postoji uverenje pa i pravilo u modi da torba može u najširem smislu da obeleži vašu odevnu kombinaciju i da je treba pažljivo i birati i uklapati sa celokupnim izglrdom, sledeća sezona obiluje komadima koji i neće biti laki za kombinovanje. Veliki izbor tašni koje su ukrašene, štrikane, štepane, štampane, sa providnim detaljima, lancima ili trakama. I, kako je zimska sezona nagovestila trend koji će velike torbe da stavi po strani, sledeće sezone stil će se meriti po veličini torbe. Ona u koju može da stane, samo karmin, ključevi i mobilni telefon je pravi izbor, velike torbe su u manjini. Igra proporcijama, bojama i materijalima primetna je u kolekcijama dizajnera koji su kreirali torbe za proleće/leto 2012. Bilo da ih nosite na ramenu ili neobavezno u ruci, jedno je sigurno − dobra torba može dati nesvakidašnji pečat vašem stajlingu.Igra proporcijama, bojama i materijalima primetna je u kolekcijama dizajnera koji su kreirali torbe za proleće/leto 2012. Bilo da ih nosite na ramenu ili neobavezno u ruci, jedno je sigurno − dobra torba može dati nesvakidašnji pečat vašem stajlingu.
april 2012
36
DEČIJE IGRE - NEKAD I SAD Kad smo mi bili mali, mi smo se igrali na ulici, ne online! Trule-kobile, care care koliko ima sati, klise, između dve vatre, školice, indijanska vatra, žmurke, klikeri, frizbi, lastiš, jurke, ćorave bake, badminton, kauboji i indijanci, arjačkinje-barjačkinje, partizani i nemci (mada niko nije hteo u to vreme da bude nemac) Zimi – sankanje od jutra do mraka i skijanje na skijicama koje smo sami pravili od držača kolondeza za kiselu vodu ili od piva… Jedva smo čekali da dođe proleće i sa njim krenemo u tuđe bašte! Brali smo tek zarumenele kajsije, trešnje, jagode i svo ostalo voće. Vožnju biciklom, jurnjave po ulicama, fudbal i basket ne računamo, jer smo za loptom jurili po ceo dan. Jedino vreme našeg celodnevnog odmora, znalo se – 7:15 uz crtani film i odmah posle njega večera i spavanje…
Umeju li naša deca, danas, da se stvarno igraju? Ne krijući se iza monitora, družeći se sa svojim vršnjacima, na ulici, u parkovima, na igralištima? Znaju li sve ove igre koje smo naveli, jesu li ih ikada igrali? Na žalost, veliki broj naših mališana, osim ako ne igra slične igre u vrtićima i predškolskim ustanovama, nikada nije bio u prilici da se igra sa svojim drugarima. Zašto je to tako? Postoji više razloga, a mi ćemo, bez nekih pretenzija, pričati o njima, i mogućnosti da se nešto promeni na bolje. Najpre, roditelji su najčešće veoma zauzeti, jer ili rade više poslova da bi svojoj porodici obezbedili egzistenciju, ili rade do kasno popodne. To dovodi do toga da, kada dođu kući, nemaju dovoljno vremena za svoju decu, jer ih čekaju i kućne obaveze, možda neke dodatne aktivnosti, rekreacija, razni tečajevi, ili jednostavno žele da se odmore. april 2012
38
Vreme dok su roditelji na poslu, deca provode sa nekim ko ih čuva, bilo da su to deke i bake, bilo sa unajmljenim bejbi siterkama. Obično ni jedni ni drugi nisu baš voljni da jurcaju za klincima po igralištima, pre svega zato što je to naporno, a i zato što smatraju da je za decu bezbednije da budu u kući. I tako, dete kao dete, traži igru i društvo, i nalazi ih na internetu! Odrasli su zadovoljni, jer je dete mirno, ne moraju previše da se trude oko njega, a ono polako počinje da gubi interes za odlaske napolje i druženje sa vršnjacima. Komunikacija preko interneta nudi mu kontakt sa drugom decom, i ono se ne oseća uskraćenim za druženje. Da li je to zdravo i da li je to pravi način za odrastanje? Svakako da nije. Lekari upozoravaju na opasnosti koje donose video igre, jer one podstiču agresivnost kod dece, gubi se jasna granica između stvarnosti i mašte, a kao i kod drugih bolesti, zanemaruju se druge aktivnosti i obaveze. Dugotrajno gledanje u ekran
takođe može da prouzrokuje zamor očiju, a nedostatak fizičke aktivnosti može da dovede do gojaznosti. Mnoge studije ukazuju da izloženost nasilničkim video igricama povećava želju za fizičkim obračunom, povećava nasilnička razmišljanja, povećava agresivne emocije, povećava agresivne akcije; i umanjuje pozitivne akcije. Internet kao sredstvo za komunikaciju i upoznavanje sa drugim ljudima može u određenim okolnostima da predstavlja i veliku opasnost za njih, jer zapravo skrivajući se iza računara u komunikaciju sa detetom mogu doći osobe koje imaju loše nemere, i koje mogu doći do kontakt podataka deteta ili dogovoriti i susret sa njim. Pored toga na Internetu postoji veliki broj sadržaja koji nije primeren deci i koji može izazvati neprijatna osećanja i imati negativne posledice na njihov razvoj. Sve ovo navodi nas na zaključak da bi trebalo više vremena da posvetimo svojoj deci, da ih naučimo da se igraju (koliko god to zvučalo neobično), da ih podstičemo da se druže sa vršnjacima, bave sportom i rade ono što smo i mi kad smo bili klinci!
FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Tijana Bjelić. Sanja je rođena 19. oktobra 1996. godine i učenica je srednje ekonomske škole. Tijani je za ovu priliku frizuru napravila Lidija Gmijović. Za make-up zadužena je Mirjana Škorić, za detalje i šešire Ljiljana Ananijev, a fotograf je Aleksandar Avramesku. Tijana se izvanredno snašla u ulozi mlade aristokratkinje i prosto pleni na fotografijama. Tijani smo postavili nekoliko pitanja da bi ste je bolje upoznali, a ona nam je rekla: Slobodno vreme uglavnom odvajam za prijatelje, jer su oni ti koji svaki dan učine lepšim.. Na pitanje zašto se prijavila na takmičenje za Naj-frajlu, rekla nam je: Htela sam da isprobam nesto novo i taj dan, kada smo radili fotografije, ostao mi je u sećanju kao jedno divno iskustvo i divna uspomena. Smatram da čitaoci treba da glasaju za mene da bih prošla dalje, jer treba da budem tu, jer sam posebna, jedinstvena, svoja… Tijanu smo pitali kakvi su joj planovi za budućnost, na šta je rekla: Nisam još uvek sigurna šta želim da ‘budem kad porastem’. Volela bih da radim nešto što ima veze sa modom. Od malena, spajala sam nespojive krpice i izgrađivala svoj stil. Smatram da svaka žena treba da ga ima. Jedinstven. Krojen po njoj. Za kraj, pitali smo je šta bi poručila našim čitateljkama i čitaocima. Tijana kaže: Poručila bih im da čim pročitaju ovaj članak, iskoriste ostatak dana najbolje što umeju. Čitateljke da budu najlepše, baš danas. Da iskoriste svoju priliku i zgrabe sreću, baš ovog trenutka. Jednom se živi.
AKO MISLITE DA JE BAŠ TIJANA BJELIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Iako je u mladosti često patio zbog ljubavi i bivao ostavljen, glumac Dragan Nikolić i u sedmoj deceniji važi za zavodnika koji je svoje srce zauvek poklonio koleginici Mileni Dravić. Posle više od stotinu maestralno odigranih uloga domaći film gotovo i da ne može da se zamisli bez legendarnog Dragana Nikolića, glumca koji predstavlja jedno od najomiljenijih lica sa bioskopskih i TV ekrana. Mada zauzima važno mesto u srpskoj kinematografiji, vrsni umetnik sebe ne smatra zvezdom. Uprkos svojoj skromnosti, prekaljeni beogradski šarmer i u sedmoj deceniji važi za zavodnika i najveći je seks simbol srpskog filma
U mladosti je, kako kaže, često patio zbog ljubavi, kada su ga devojke više ostavljale nego volele, a onda je početkom sedamdesetih sreo tada već slavnu glumicu Milenu Dravić sa kojom je u braku gotovo četiri decenije. Osvojila ga je njena neposrednost jer se već pri prvom susretu ponašala kao da mu je stara školska drugarica. Kada sam joj prišao, imao sam utisak da je devojka iz mog kraja koju poznajem čitav život. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tada uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio jer je u to vreme bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja - rekao je Dragan.
Oni koji su mu doneli naročitu popularnost, posebno kod mlađe publike, bile su uloge u filmu “Nacionalna klasa”, a naročito lik Prleta iz filmova i televizijskih serija “Otpisani” (1974) i “Povratak otpisanih” (1976) A. Đorđevića. Starija publika seća ga se iz serije šou programa “Obraz uz obraz”, koju su zajedno vodili on i Milena. Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio je više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru.
Mada ga bije glas zavodnika, glumac i njegova supruga jedno drugom su najveća ljubav i podrška pa nikada nisu dozvolili da bilo šta poljulja njihov odnos. Ovaj mangup sa Crvenog krsta još odavno je izgradio imidž velikog šmekera koji neguje i danas.
Mišljenje sa kojim se većina žena slaže je, da je Gaga Nikolić kao vino - sa godinama je sve bolji!
Inače, Nikolić je veliki hedonista, svojim gliserom rado krstari beogradskim rekama, uživa u sunčanju i šetnjama prirodom, a sa drugarima često odlazi u poznate kafanice i na splavove. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova. april 2012
44
Depilacija...uh!
U
klanjanje dlačica ne možete da izbegnete. Makar, ne tokom proleća i leta. Da bi kroz to prošli sa što manje muka, u ovom broju pričaćemo o depilaciji i ostalim načinima “borbe“ protiv neželjenih dlačica.
N Z
ajpre, tu je klasična depilacija, odnosno nekoliko saveta kako da što lakše prođete kroz ne baš prijatan i često bolan proces.
atim, tu su neki novi sistemi depilacije, kao što je depilacija šećerom (verovali ili ne!), a i depilacija koncem. Pričaćemo naravno, i o tome kako da ublažite iritaciju kože i kako se izboriti sa urastanjem dlaka.
Klasična depilacija voskom po pravilu je prilično bolna, bez obzira da li je radite same ili u kozmetičkom salonu. Zato vam dajemo nekoliko saveta kako da ublažite neprijatan osećaj, koji na žalost, ne možete izbeći. * Izaberite pravi trenutak za depilaciju. Idealno je tokom menstrualnog ciklusa, za vreme ovulacije - zbog promene statusa hormona svaka žena se oseća nelagodno pre i nakon menstruacije. * Postoji psihološka komponenta kako da se nosite s bolom. Pošto znate šta vas čeka, pripremite se, stisnite zube. Ne vičite “To će me boleti” - jer će u tom slučaju zaista i boleti više nego što je praksa. * Piće pre tretmana može da umiri, ali alkohol doprinosi jačem osećaju bola tokom depilacije voskom. Koristite piling i kvalitetne preparate za njegu i hidrataciju i urasle dlačice će biti minimalne. Brinite o svojoj koži stalno. * Ako vam noge izgledaju kao opečene suncem, danima posle depilacije, možda ste preterali s pilinzima pa vam je stanjen zaštitni sloj kože. Upotrebljavajte kremu s hidrokortizonom, tri puta nedeljno. Ukoliko iskoristite naše savete, depilacija vam sigurno neće biti toliko neprijatna. U poslednje vreme, pojavljuju se novi načini depilacije, pa će vam možda neki od njih više odgovarati od onog koji ste do sada praktikovali.
Depilacija šećerom sjajna je stvar jer, kažu kozmetičari, posle nje dlačice ne urastaju ili je ovaj problem mnogo blaži nego inače. Pri tom ne morate da čekate da malje izrastu do određene dužine jer šećerna pasta uklanja i najsitnije dlake. Procedura je slična depilaciji voskom, a uz malo vežbe možete da je radite i sami. Potrebno vam je 250 g šećera, 200 g meda, limun, platnene trake. U posudi zagrevajte 250 g šećera dok ne dobije zlatnu boju.Dodajte 200 g meda i dve kašike ceđenog limuna.Smesu skinite s vatre i mešajte dok ne postane žutozlatne boje, gustine kao smola.Na čistu kožu nanesite toplu pastu u trakama, u smeru suprotnom od rasta dlake.Naglim pokretom pomoću platnenih traka uklonite pastu u smeru rasta dlake.Nakon depilacije ostatke odstranite običnom toplom vodom. Čupanje obrva i dlačica sa lica uz pomoć tankog konca tehnika je koja je osvojila svet. Uz pomoć ove metode neželjenih dlačica rešavaju se i poznate dame, a obrve počupane koncem prirodnijeg su izgleda. Metoda je bezbolna i vrlo brza, a rezultati odlični. Ovaj tretman je gotovo bezbolan, traje od 5 do 15 minuta zavisno od broja dlačica.Primenjuje se na području obrva, nausnica, lica, ruku i nogu, a rezultati traju oko četiri nedelje. Sam tretman je higijenski jer samo konac koji se baca nakon upotrebe dodiruje područje lica, a ovom metodom mogu se ukrotiti i najneposlušnije obrve. Tokom postupka se ne koriste hemikalije, pa je threading idealan za osobe sa osetljivom kožom. april 2012
46
Žene imaju najviše problema s urastanjem dlačica na području bikini zone, ispod pazuha i na pojedinim regijama nogu. Osim što estetski izgledaju ružno, izazivaju crvenilo i upalnu na koži koje nije lako tretirati. Iako se piling preporučuje kao metoda ublažavanje tegoba, zapravo ljudsko telo nije predviđeno za mehaničko i hemijsko uklanjanje dlaka, pa je zato nemoguće smisliti pravo oružje u ovoj borbi. Univerzalni lek protiv urastanja dlačica ne postoji. Postoje samo načini koji do određene mere mogu da spreče ili ublaže ovu pojavu. Inače, žene najviše problema s urastanjem imaju na onim područjima gde su dlačice prilično guste i kovrdžave. Upotreba kreme za depiliranje ne bi smela da bude uzrok urastanja dlaka pa je to jedna od opcija o kojoj treba da razmislite ako imate većih problema s urastanjem dlačica. Krema je jedna od najnežnijih tehnika uklanjanja dlačica. Ipak, kad uklanjate dlačice obratite pažnju da poteze pravite niz dlaku, a ne u suprotnom smeru.
Ne postoji depilacija koja na osetljivoj koži neće izazvati iritacije i crvenilo. Zato je posle uklanjanja dlačica neophodna adekvatna nega. Posle svake vrste depilacije – hladne, tople ili one električnim epilatorom – namažite kožu specijalnim gelom namenjenim nezi posle depilacije. Nanesite ga u tankom sloju, nežno ga utrljajte i ostavite da deluje bar 15 minuta. Ako vam se pojave crvene tačkice ili osećate da vas koža svrbi, namažite balzam na bazi kamilice ili nevena. Posle depilacije nikako nemojte mazati ulje ili mleko za telo. Na delove gde su dlačice urasle stavljajte toplu oblogu najmanje tri puta u toku dana. Ovaj problem možete rešiti i nanošenjem losiona protiv urastanja dlačica. Nanosite ga kontinuirano, a ne samo neposredno posle depilacije. Kako biste sprečili iritacije i urastanje dlačica, bar jednom u dve nedelje uradite piling celog tela ili makar onih delova koje depilirate. tekst preuzet sa www.zena.blic.rs
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
M.P. Barili
Grad Požarevac bogat je kulturno – istorijskim spomenicima i rodno je mesto velikog broja znamenitih ličnosti. Jedna od njih je i Milena Pavlović Barili, jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope u periodu između dva svetska rata. Njen rodni grad nije je zaboravio, te se u njenoj rodnoj kući nalazi galerija Milene Pavlović Barili. Kada uđete u Mileninu kuću, kao da ste se vratili nekoliko decenija u prošlost i imate priliku da upoznate ovu značajnu ličnost. Ono što prvo vidite u galeriji, nisu njene slike, već nameštaj koji je koristila i veliki broj ličnih predmeta. Prosto, kao da je slikarka izašla i da bi svakoga trenutka mogla da se vrati. Tu se nalaze njeni crteži, ulja na platnu, akvareli, tempere, paseli, ali i njena poezija, radovi koje je radila u detinjstvu...
Život je nije mazio. Rođena je 1909. godine u braku italijanskog kompozitora Bruna Barilija i Danice Pavlović, koju suprug ubrzo napušta. Majka se nikada nije ponovo udala, i Milenin život je obeležila patnja za ocem uz koga nije rasla. Vrlo rano je pokazala svoj osobeni slikarski talenat. Njeno slikarstvo svrstavaju u poetski nadrealizam koji ona iskazuje u svojim pesmama, scenografiji i skicama za kostime. Milena je puno putovala, pa njenih tragova ima u Španiji, Parizu, Londonu, u Veneciji, sve do Sjedinjenih Američkih Država, gde umire 1945. Pisala je iz Njujorka: nebo nije nigde toliko lepo, kao što je lepo nebo nad mojim dvorištem u Požarevcu...
Stvaralaštvo Milene Pavlović Barili se uključuje u okvire tzv. slikarstva “povratka redu”, koje je bilo dominantan tok u evropskoj umetnosti 20-ih i 30-ih godina. Lazar Trifunović svrstava je u okvire nadrealističkog slikarstva. Miodrag B. Protić prepoznaje tri perioda u njenom slikarskom opusu: “minhenski” (1928-1932), “antički” (1932-1936) i “renesansni” (19361945). Njeno slikarstvo je, kao i njena poezija, magično i enigmatsko, sa pojedinim ikonografskim motivima koji se često ponavljaju na njenim slikama: lampa, polomljene vaze, ženski portreti na kojima kao da varira sopstveni lik. Bila je odličan poznavalac ikonografije i ikonologije. Inspiraciju za njen stil autori prepoznaju u stilizaciji tipičnoj za modne žurnale, zatim u slikarstvu španskih slikara od Velaskeza do Goje, kao i Jeronimusa Boša. Poseban uticaj na Milenu je izvršio Đorđo de Kiriko.
Uoči Drugog svetskog rata otišla je i u Njujork, gde je sarađivala sa modnim časopisom “Vogue”. Milena je prva Srpkinja koja je za ovaj prestižan časopis izradila crtež za naslovnu stranicu. Kao ilustrator sarađivala je i sa drugim modnim časopisima (“Harper’s Bazaar”). Radila kao ilustrator najuglednijih modnih žurnala i časopisa za uređenje enterijera i eksterijera (Vogue, Sharm, Glamour) i kao kreator kostima za baletske predstave. Te ilustracije su svevremene, pa bi ih i danas sa ponosom mogao objaviti bilo koji modni časopis. Na Mileninim slikama se uglavnom pojavljuje jedno lice, prepoznatljivo, ovalno, bledo lice uokvireno crnom kosom, mirnog izraza. Njen lik posmatra vas sa većine njenih portreta, i svaki nosi setu i melanholiju koja je obeležila njen život. Za Milenu su govorili da je graciozna i lepša od svojih slika. Zračila je harizmatičnom lepotom i lako osvajala visoke aristokratske krugove. Umrla je u Njujorku, 1945. godine, od srčanog udara. april 2012
50
Sva magičnost pesme “My way”, Frenka Sinatre, svakako će još dugo ostati nedokučiva, bar onoliko dugo koliko ljudsko društvo ostane na nivou razvoja na kojem se trenutno nalazi. Uostalom, zašto bi sladunjavo i prostodušno pevušenje stihova pevača vrednog milione dolara – koji je umeo da bude vulgaran i nesnosan, a često i dovođen u vezu sa organizovanim kriminalom – postalo himna čitave jedne generacije, a verovatno i najprepoznatljiviji simbol cele epohe? Neosporna je činjenica da je Sinatra svojom muzikom ostvario velike uspehe, nebrojeno puta tokom šezdeset godina duge karijere, a to dovoljno govori o jedinstvenom doprinosu ovog izvođača. Ova ubedljiva knjiga upoznaje nas sa različitim Sinatrinim licima; sa njegovim ambicijama, vrlinama i demonima, ujedno postavljajući pitanje kako je Sinatrin imidž – koji čas objedinjuje neizdrživu oholost i klimavi populizam, čas najuzvišeniju plemenitost i najniže osvetničke nagone Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Ni pojam ni fenomen/i pojam i fenomen prijateljstvo nalazi se na ničijoj/svačijoj zemlji između sfere javnog i sfere privatnog. Prijateljstvo ispunjava intimne sadržaje, ono zaprema privatni prostor, a da je, istovremeno, snažan politički, dakle javni činilac. U onoj meri u kojoj zajednica pretpostavlja prijateljstvo – zajednica je uvek zajednica prijatelja – u istoj meri i prijateljstvo pretpostavlja zajednicu kao mesto depolitizovanog prijateljstva – samo u zajednici u stanju smo da uživamo u intimnom prijateljstvu. Prema zamisli Karla Šmita, međutim, samu zajednicu kosntituiše upravo neprijateljstvo, spolja. Knjiga Istorija prijateljstva prati sadržaje, ali i oblike prijateljstva, od antičkih vremena, preko renesanse i novog veka, do (post)modernih vremena. I uvek je, koju god epohu da gledamo, u pitanju uočljiva podvojenost između privatnog i javnog, istrajavanje u dve sfere istovremeno. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Knjiga Progutaj vazduh slikama, prizorima i unutrašnjom rimom rečenica govori o prekinu¬toj vezi jednog naroda sa tradicijom, o potrazi jedinke za vlastitim bićem, duž staza ko-jima su išli stari plemenski lovci i ribari, duž putanje vodenog sata. Traganje za novom vo-dom osnovni je pokretač obreda i izvor mitova tog naroda snova i snevanja o životu bez prostornog i vremenskog ograničenja. Ali, kada java rasprši snove, a vodeni sat prestane da meri vreme istorije jer vode više nema, treba prekinuti preoravanje pamćenja i sećanja, zaustaviti plač. Tada treba da se proguta vazduh, udahne i živi. Progutaj vazduh, kaže Tara, udahni i živi. Ukratko, to je poruka ovog prvenca australijske književnice aboridžinskog porekla. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Svoju studiju o medijskoj pismenosti Džejms Poter počinje konstatacijom da većina ljudi danas dopušta medijima da programiraju njihove navike i način gledanja na svet. Nizak nivo medijske pismenosti omogućava pristupanje poruci, ali ne i zaštitu od jedva primetnog, pa ipak neprestanog oblikovanja percepcije života. Uspinjanje ka višim nivoima medijske pismenosti daje ljudima mogućnost ne samo da postepeno ponište medijske definicije i obrišu one “redove podataka“ koje su mediji programirali u našim umovima, već i da ih zamene sopstvenim idejama. Ova knjiga pokazuje šta znači rad na višem nivou medijske pismenosti, a samim tim i sticanje moći da medije iskoristimo za postizanje sopstvenih ciljeva. Autor nudi uputstvo za razlikovanje stvarnog sveta i sveta medija i omogućava čitaocima da postanu odgovorna publika. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
april 2012
52
FRIZURE
KROZ
VEKOVE
Nastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civilizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u doba neoklasicizma i romantizma.
NEOKLASICIZAM I ROMANTIZAM rajem 18 veka frizure i odevanje u baroknom i rokoko stilu Kbilo je veoma kritikovano. Luksuz i razvratništvo nekadašnjeg
plemstva postalo je nepoželjno neposredno nakon francuske buržoaske revolucije. Novo buržoasko društvo okrenulo se jednostavnijem stilu, stilu koji je vratio antičku klasičnu grčku estetiku. Neoklasicizam i romantizam usaglašeni trajali su od kraja XVII veka i ceo XIX vek. Promenom filozofije i razmišljanja, takođe su se promenile i frizure.
Dolaskom Napoleona na vlast, jako malo ljudi je nosilo perike. Političari i vojska pojavljivali su se sa svojom prirodnom kosom, ocesljanom neformalno. Kosa je bila suva, neočešljana, prirodna, bez veštačkih sredstava i bez razmetanja. Žene su prestale da nose visoke i komplikovane frizure i počele da nose prirodnu kosu bez pudera. Od ukrasa koristile češljeve od kornjačinog oklopa, ukosnice i trake umesto složenih i skupih ukrasa. Ženske frizure u doba Napoleonovog carstva karakterišu lokne na čelu i iznad ušiju, dok je ostatak kose bio vezan u punđu ili čvor na vratu. Oko 1820 počela je da se nosi kratka kosa lagano vezana, tako da pada na leđa. U ovo doba žene su na javnim mestima nosile šešire. 1835 ženske frizure postaju malo složenije, a muškarci ponovo počinju da nose bradu i brkove. U vreme vladavine kraljice Viktorije, tzv viktorijansko doba, zbog dolazi do razvoja u energetici, industriji i ekonomiji. To dovodi do raznih promena, pa i promena frizura. Žene su od 1840-1860 nosile punđe na vrh glave ili u kombinaciji punđa - lokne. Kosu su ukrašavale cvećem, biserima, češljevima ili dijamantskim trakama. Noću su dame koristile metalne viklere, da bi sačuvale oblik svojih lokni.
april 2012
54
1872 francuski frizer Marsel, svojim talasima pravljenim pomoću specijalnog pribora’’pegla za uvijanje kose’’, načinio je pravu revoluciju u frizerskoj struci. ’’Pegla’’se sastojala od teških hvataljki sa zaobljenom unutrašnjom površinom, tako da jedna površina naleže na drugu kada se zatvore. One se zagrevaju i omogućavaju kosi da se zatalasa. Po istorijskim podacima, Marselova majka imala je prirodno talasastu kosu, ali usled duže bolesti nije mogla sama da se češlja. Sin ju je svakodnevno češljao, i jednom prilikom, popravljajući majci kosu priborom od gvožđa, ustanovio je da se prirodni talasi kose poklapaju sa žljebastim delom, ako se drži obrnuto. Ovaj izum predstavljao je veliki uspeh i jedna od mnogobrojnih frizura iz onog doba, nosi njegovo ime ‘’Marselov talas’’. Oko 1880 u modi je bio’’ pompadur’’ stil, gde je kosa bila podignuta na vrhu glave, a lokne koje padaju, spuštaju se sa strane i na čelo.Da bi napravile ovu fizuru, žene su morale da dodaju napred pramenove kose, koje su skupljale sa četke i čuvale u malim ukrasnim posudama, od stakla i keramike.
DRINK plus
diskont pića - prodaja na veliko i malo Skadarska 2a - 013 830 015 Miloša Obilića 1 - 061 274 25 09
Muškarci su od 1840 do 1865 uglavnom nosili dugu kosu, duge brkove, zulufe i brade. Bila je poznata i “a la mode’’ puritanska frizura, bez brkova sa zulufima, koja se nastavlja na kratku bradu. Kasnijih godina kosa je postajala sve kraća ali sa brkovima i bradom, da bi pred kraj veka kosa bila sasvim kratka i bez brade i brkova. Muškarci su koristili razne voskove i ulja da bi zadržali oblik kose. Najpoznatije ulje onog doba je je ulje Makasar, koje predstavlja mesavinu palminog i kokosovog ulja i ulja cveta’’ylang-ylang’’. Ovo je mešavina koja je podsticala jačanje i rast kose. XIX vek doveo je do potpune promene u modi frizerskog zanata. april 2012
56
Iz bakine kuhinje ČORBA OD GRIZA
300 gr pilećeg belog mesa, 2 šargarepe, 2 kašike ulja, 5 kašika pšeničnog griza, so, začin C, svež peršun U 3 l vode kuvati belo meso. Kad voda provri, dodati šargarepu, 2 kašike začina C i soli po ukusu. Pred kraj kuvanja, dodati 2 kašike ulja, jer je belo meso suvo i nema nikakvu masnoću. Kada je meso kuvano, izvaditi ga i ostaviti da se prohladi. Za to vreme, u supu koja vri, sipati malo po malo griz, uz stalno mešanje. Pustiti da se griz skuva u supi. Belo meso iseći na sitne komade i vratiti nazad u supu. sve zajedno kuvati na tihoj vatri još desetak minuta. Na kraju dodati svež seckani peršun.
POHOVANE PAPRIKE
8 velikih paprika, 4 jaja, 5 velikih kašika brašna, so, ulje. Paprike ispeći (na roštilju, ploči ili u rerni) i ostaviti da se sasvim ohlade. Oljuštiti ih i posoliti. U dublju posudu usuti brašno, a u drugoj umutiti 4 jaja. U dublji tiganj sipati ulja “za prst“, i staviti da se dobro ugreje. Paprike uvaljati jednu po jednu u brašno, pa u umućena jaja. Pržiti ih u dubokom ulju, i okretati, da porumene sa obe strane. Pečene paprike staviti na papirne ubruse, da bi se upio višak masnoće. Servirati ih i po želji začiniti sitno seckanim belim lukom i parkapi sirćeta na svaku papriku.
MESNI ROLAT SA JAJIMA
1,5 kg mešanog mlevenog mesa, 100 gr prezli, 1 sveže jaje, začin C, 8 kuvanih jaja, malo ulja, so, biber. Mleveno meso posoliti, pobiberiti i dodati mu začin C. Umešati ga sa prezlama i svećim jajetom, pa razviti na debljinu 2 prsta na aluminijumsku foliju, da dužina bude u skladu sa dužinom pleha u kojem će se peći. Kuvana jaja poređati po dužini jedno do drugog, da ih bude po celoj dužini mlevenog mesa. Urolati pomoću folije. Zajedno sa folijom, rolat stavite u pleh. Stavite u ugrejanu rernu i pecite 1 sat na 220 stepeni. Nakon toga otvorite foliju i zapecite rolat, da dobro porumeni. Rolat služiti topao, uz prilog od barenog krompira ili krompi pirea, i svežu salatu.
TULUMBE
1 kg šećera, 1 šolja mleka, 250 gr brašna, 1 šolja mleka, 1 šolja vode, 5 jaja, 1 prašak za pecivo, 1 l ulja. Na samom početku stavite 1kg šećera i 1l vode da se prokuva. Ostaviti da se hladi. U šerpu staviti 1 šolju mleka, 1 šolju vode i jednu šoljicu ulja i prokuvati. Kada provri, stavljati postepeno brašno i kuvati uz mešanje dok se ne dobije gusta, testasta masa. Kada se ova masa ohladi, u nju staviti 5 jaja i jedan prašak za pecivo. Sve to dobro umutiti. U dublju šerpu staviti oko 1 litar ulja i ugrejati. U zagrejano ulje iz šprica za tulumbe (koja možete naći u svim prodavnicama plastike) istiskujete tulumbe tako da šerpa ne bude pretrpana. Okrežite ih da se isprže sa svih strana. Kad porumene, izvadite ih iz ulja i poređajte ih u veću tepsiju. Pečene tulumbe prelijte šerbetom koji se do tada ohladio. Tulumbe servirajte hladne.
ANEGDOTE O P Prof.dr Radomir Lukić je naš poznati akedemik, redovni profesor pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu. Potiče iz skromne seljačke porodice i uvek je bio ponosan na svoje poreklo. Doktorirao je u pariskoj Sorboni. Bio je predavač u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kanu. Član je SANU-u od 1971 godine. Među studentima je bio omiljen i slovio je za strogog, ali objektivnog i pravednog profesora. Studenti su se više od petice, pribojavali njegovih dosetki i šala. Znao je da se našali na svoj račun, ali i na račun kolega profesora i studenata. Stoga su među studentima kružile mnoge anegdote o ovom vrsnom profesoru. Jednoga dana profesor Lukić je, kao i obično držao predavanja u popularnom amfiteatru „petica“ na pravnom fakultetu. Studenti su hteli da se našale sa njim, pa su na tabli kredom napisali velikim slovima: „LUKIĆ SELJAK“. Kada je ušao i video šta piše, profesor se nije ljutio, već se nasmejao, uzeo kredu i dopisao: „I DOKTOR !“ Studenti su sa oduševljenjem i aplauzom pozdravili njegovu dosetljivost. Tako to rade veliki ljudi, koji znaju da prihvate šalu na svoj račun i koji nikada ne zaboravljaju odakle su potekli i koji su ponosni na svoje poreklo. anegdote o prf. Lukiću: Dragica Beka Savić
POZNATIMA Jednoga dana na pravnoim fakultetu, u popularnom amfiteatru „petica“, studentima je držalo predavanja više profesora, među kojima je bio profesor Radomir Lukić i profesorica Ružica Guzina, koja je bila omiljena kod studenata. Bio je decembar mesec, uoči januarskog ispitnog roka, napolju je bilo hladno i radijatori ispod prozora su bili uključeni. Profesor Lukić je prvi držao predavanje, a studenti su sa uživanjem slušali njegovo izlaganje. Profesorica Ružica Guzina je stajala kraj prozora, naslonivši se na radijator, čekala je na red za svoje predavanje, slušajući sa uvažavanjem kolegu. U jednom momentu spazio je profesor Lukić, tako naslonjenu na radijator, okrenuo se prema njoj i rekao: „KOLEGINICE, PRIPAZITE IZGOREĆE VAM PREZIME“. Svi u „petici“ su se slatko nasmejali, ovoj šali. Naravno, profesorka Guzina se nije ljutila, već se i sama nasmejala, jer su dosetke profesora Lukića svima bile simpatične. U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu: - Znate li da ću napasti Englesku? - To je Vaša stvar - odvrati poslanik. - Ali morate znati da ću Englesku i uništiti! - E to je, međutim, već naša stvar - odgovori mirno Englez.
preuzeto sa www.scrind.com