broj 17 jun 2013
Reciklaža
godina II
Životna sredina:
Ivan Đorđević
Ćaskanje:
Lepota:
Matura
broj 17, godina II jun 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice: Dragi čitaoci, U novom broju vas u poznajemo sa Bili Holidej, jednom od najvećih džez pevačica. Pošto je stigla još jedna sezona maturskih večeri, pisali smo o odeći i frizurama za tu priliku. Videćete koja su hranljiva svojstva graška i kako da se rešite bolova u leđima. Takođe, i sada, vodimo vas na još jedno putovanje, ovaj put u Gamzigrad. Pročitaćete nešto o samom recikliranju, kao i kako kreativno možete da ga iskoristite. Uživajte u još jednom našem broju!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
Putovanje: Gamzigrad Intervju: Ivan Đorđević Uredjenje: Reciklirani nameštaj Zdravlje: Otarasite se loših navika
Zorana Petković: Hej, oprez! Zaštita životne sredine: Reciklaža Intervju: Jellyfish art Hrana i piće: Grašak
Moda: Maturska toaleta Ishrana: Omega dijeta Misterije: SS Waterton Lepota: Kako do lepih stopala
Žene koje su menjale svet: Billy Holliday Frizure: Maturska frizura Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih
BUDI
SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela! Prošlog meseca pobedila je Barbara Vašalić i ona je prva takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Četvrta takmičarka u sezoni 2013 je Đina Grujić. Đina Grujić prijavila se na takmičenje za NAJ FRAJLU jer je i sama fotograf, pa ju je interesovanje za fotografiju dovelo i u magazin FRAJLA. Učenica je ekonomske škole, voli putovanja i druženje, i poziva vas da glasate za nju.Ako mislite da je Đina Grujić NAJ FRAJLA, glasajte
OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim frizura: Sanja Džamić enterijer: Kafe Scena
F
Gamzigra
elix Romuliana je carska palata podignuta po zamisli rimskog imperatora Galerija Maksimilijana, na prostranom platou Gamzigrada, u blizini Zaječara. Galerije, rođen u ovoj oblasti, ovu palatu podigao je u 3. i 4. veku sebi i svojoj majci Romuli, po kojoj ju je i nazvao. Pripada posebnoj kategoriji spomenika rimske dvorske arhitekture vezane isključivo za razdoblje tetrarhije i predstavlja najočuvaniji primer te arhitekture. Palatu okružuju snažni bedemi koji su štitili sam grad – palatu od upada varvara. Otkriveni su ostaci starijeg i mlađeg utvrđenja, podignutim u vremenskom intervalu od desetak godina. Komunikacijom koja je spajala istočnu i zapadnu kapiju prostor unutar bedema je podeljen na dva dela različite namene. Severnu polovinu obuhvata kompleks carske palate sa malim hramom i monumentalnim žrtvenikom, dok se na južnoj polovini nalaze objekti za javnu upotrebu (veliki hram sa dve kripte pravougaone osnove i terme) i objekti za opsluživanje palate (horeum i jednobrodna građevina sa portikom). Objekti su bogato ukrašeni freskama, štukaturom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima.
ad,O Srbija
d prve decenije 4. do sredine 6. veka u nekoliko mahova menjaju se naziv, izgled i osnovna funkcija. Već u drugoj polovini 4. veka Romulijana je zapuštena palata, a posle provale Gota i Huna postaje malo vizantijsko naselje koje se pod nazivom Romulijana pominje u spisku mesta obnovljenih u vreme Justinijanove vladavine. Gamzigradski dvorac je poslednji put oživeo kao utvrđeno slovensko naselje 11. veka. Sistematska arheološka istraživanja traju od 1953, a na otkrivenim objektima kontinuirano se vrše konzervatorski radovi. Lokacija Gamzigrad - Romulijana je 2007. uvrštena u Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a. Radno vreme lokaliteta je od 08.00 do 19.00, od aprila do novembra. Gamzigradska Banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220 km od Beograda i 11 km od Zaječara. Leži u dolini donjeg toka Crnog Timoka, nedaleko od magistralnog puta Zaječar-Paraćin, na nadmorsko-
skoj visini od 160 m.
G
amzigradska Banja je pod uticajem kontinentalne klime, s tim da mikro-klima ima i odlike podplaninskog podneblja. Okružena šumovitim brežuljcima, sa čistim vazduhom i nedirnutom prirodom, Gamzigradska Banja predstavlja prijatno mesto za lečenje i odmor. Banja ima više izvora termomineralnih voda, temperature od 38 do 43°C, koje se ubrajaju u zemno-alkalne hiperterme, odnosno akroterme. Nije slučajno što je još u 3. veku naše ere rimski car Gaj Galerije Valerije Maksimilijan, koga istoričari opisuju kao čoveka koji patio od reume, baš na ovom mestu podigao svoju luksuznu palatu. Lečenje se sprovodi u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Gamzigrad”. Posebno su atraktivna dva zatvorena bazena sa termomineralnom vodom koji su okruženi prelepim zidnim mozaicima.
U Gamzigradskoj Banji se leče: oboljenja perifernih krvnih sudova i limfnog sistema bolesti vezivnog tkiva zglobni i vanzglobni oblici reumatizma degenerativna oboljenja zglobova ortopedske bolesti i posttraumatska stanja anomalije dečjeg uzrasta neurološka oboljenja ginekološka oboljenja Gamzigradska Banja ima izvanredne uslove za pripremu sportista. Tu su zatvoreni bazeni, teretana, fudbalski teren, tereni za male sportove i teniski tereni. U toku priprema sportisti su pod stručnim nadzorom lekara sportske medicine, a postoji mogućnost da se svakom sportisti uradi test opterećenja srca i overi takmičarska knjižica o njegovoj zdravstvenoj sposobnosti. Banja pruža izuzetno dobre uslove za rekreativnu nastavu. Uz lekarski nadzor, Specijalna bolnica pruža deci poseban zdravstveni pregled od strane fizijatra, radi utvrđivanja pravilnosti držanja tela i stanja tabana. U samoj Gamzigradskoj Banji se nalazi jedna od najstarijih hidrocentrala u Srbiji. Za goste Gamzigradske Banje postoji mogućnost organizovanja izleta do Zlotskih pećina, Rajačkih pivnica, planine Rtanj, manastira Suvobor i Grliškog manastira. www.srbija.travel
Ivan Djordjević
ĆASKANJE
Njegovi sugrađani, Zrenjaninci, znaju ga pre svega po ulogama u pozorištu „Toša Jovanović“, ali njegovo lice sve češće viđamo i na TV ekranima. Tršave, plave kose, dečačkog lika, pridobio je simpatije najrazličitije publike, jer su i uloge u kojima se pojavljuje raznovrsne. Njegova moć transformacije je zapanjujuća, pa nemojte da se iznenadite kada mladog glumca Ivana Đorđevića vidite u različitim žanrovima i ulogama.
FRAJLA: Vaši sugrađani, u Zrenjaninu, znaju Vas pre svega po ulogama u pozorištu „Toša Jovanović“. U kojim predstavama mogu da Vas vide? IVAN: Trenutno na repertoaru NP „Toša Jovanović“ imam tri predstave u kojima igram. „Kokoška“ Koljada, „Čudo u Šarganu“ Simović, i meni najdraža „Zbogom žohari“ Vladimir Đurđević. Na repertoaru bi trebalo da se nađu, od septembra, dva klasika u kojima ću igrati. FRAJLA: Da li Vam je draži rad u pozorištu ili na filmu? IVAN: Ansambl kada upoznate, otprilike, već možete da pretpostavite kako će nešto biti urađeno i kako će izgledati i funkcionisati. Retko se dešava da u pozorištu budu primljeni mladi glumci, gostujući glumci, pogotovo sad sa ovim budžetom za kulturu i ne samo ovim, već poslednjih nekoliko godina, pa tako i retko bude oplemenjen ansambl, promenjena energija, što je vrlo važno za stvar kojom se bavimo jer ona je živa. Film svakako više volim, ne samo što je drugačiji u glumačkom izrazu i što je drugi medij, film sa sobom nosi mnogo ljudi različitih energija i iskustava, što je za glumca važno, jer tako najbolje uči i razvija svoj glumački habitus. FRAJLA: Šira publika zapazila Vas je u ulozi Vidana, u filmu „Zverinjak“. Kakve utiske nosite sa snimanja ovog filma? IVAN: Rad na filmu „Zverinjak“ je za mene bio vrlo dragocen. Sve što sam mogao i smatrao da je korisno, pokupio sam i zadržao. To je film koji obiluje pauzama, nije tekst uvek to što je najbitnije za radnju komada, mnoge se stvari dešavaju i kada se ništa ne izgovara. Igra, glumačka igra, u tim pauzama je najdragocenije što nosim sa tog snimanja.Ne bih mogao izabrati bolju ekipu, što od starijih glumaca koji sa sobom nose ogromno iskustvo, preko mlađih koji nose želju i nestvarnu energiju. Odlican poligon za stvaranje i usavršavanje.
FRAJLA: Ne bežite od teških i zahtevnih uloga, ali jedna je posebno specifična. Kako ste se pripremali za ulogu transvestita Cece u filmu „Život i smrt porno bande“ i kakav je Vaš odnos prema ovom filmu, iz današnje perspektive? IVAN: Moj odnos prema filmu „Život i smrt porno bande“ danas je potpuno isti kao i dana kada sam završio čitanje scenarija. To je film koji je trebalo da se snimi, baš takav kakav jeste. Film koji nas budi, postavlja pitanja, čak i daje neke odgovore. Film koji je vrlo postavljen kao šok terapija, što nam očigledno treba i u drugim sferama, i sa druge strane optimističan. Isto tako taj film je i neka vrsta uvertire za mlade autore koji su došli posle njega, koji odbacuju nametnute i jednolične, ponavljajuće načine naše kinematografije. Priprema, odnosno potraga za likom Cece je prošla kroz mnogobrojne probe, ideje da se posete transvestiti, sve do trenutka dok nisam postavio taj lik kao ženu, jer i Mirko, tj.Ceca u biti i jeste žena. Nadalje i nisam imao težak zadatak - sedeo sam i gleda zene. – uz osmeh priča Ivan FRAJLA: Glumili ste lik Danijela, u nagrađivanom filmu „Ja već jesam sve ono što želim da imam“. Autor filma, Dane Komljan, rekao je jednom prilikom: „Mislim da suštinski porodica nije najsrećnije civilizacijsko rešenje. To je struktura koja stvara probleme koje
mi već predugo ne možemo da rešimo. To se posebno odnosi na buržoasku i radničku porodicu svedenu na nekoliko figura - otac, majka, deca - gde se dosta investira u osećanja koja ne mogu da se razreše. Nije to samo problem likova u mom filmu, jer ja to vidim svuda oko sebe.“ Kakvo je Vaše viđenje porodice u današnjim okolnostima? IVAN: Možda bih se i mogao složiti sa Danetom da i sam nisam otac i muž, sin.Ne razumem gde da se traži najsrećnije civilizacijsko rešenje? Osama? Stvaralaštvo? Reč? Scena? Ne. Porodica! Porodica kojom upravljaju svi zajedno. Nema poretka, autoriteta u najgorem smislu te reči. Ovo što govorim se odnosi na sekundarnu porodicu. To je novo poglavlje, nešto što se gradi, pa ako ljudi mogu paziti kako grade kuće, mogu paziti i kako grade porodice. Naravno, složenije onoliko, kao viteška borba teško, ponavljam viteška, plemenita. Ostaviti sve iza sebe, i dobro i loše, nova olovka, potpuno nova, i čist beli papir, graditi je bez ikakvih ličnih ambicija, sačuvati je od svakog ličnog poraza, ne koristiti je kao lek nego preventivu. Učiti iz nje, učiti jedan od drugih. Učiti od deteta, kontra pedagogija, iskrenost, istinitost, ljubav, jer kod njega je to neizmerno. Jedino u takvoj porodici, gde se svi iskreno vide i čuju, postoji šansa za sreću pojedinca. Ako je svako ponaosob srećan...
FRAJLA: Vaš otac, Dragan Đorđević, takođe je glumac. Kako to izgleda kada sa ocem radite kao sa kolegom i koliko je on imao uticaja na Vašu odluku da počnete da se bavite glumom? IVAN:Nije bilo njegovog usmeravanja, dovoljno je bilo to što sam bio na skoro svim njegovim probama, maltene od kad sam prohodao, i tako desila se ta klika mene i pozorišta, glume. Nismo do sad bili ozbiljniji partneri, nadam se od septembra pa videću, jedino što znam zasigurno, biće uzbudljivo... FRAJLA: Iako je Vaša karijera na samom početku, već ste Vi, i filmovi u kojima ste glumili, dobili nekoliko značajnih nagrada. Koliko su Vama lično nagrade značajne? IVAN: Nagrade, jedan podstrek, stepenica, kratko uživanje.Bilo bi lepo kada bi i drugima značile, kada bi one vodile do novog posla, bilo nekad pa se pripoveda... FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? IVAN: Nađite nešto što će vam uvek vraćati osmeh!
Reciklirani nameštaj
K
oliko puta ste poželeli da u svoj životni prostor unesete nešto novo, drugačije, originalno? Verovatno mnogo puta, ali retko kada ste bili u prilici da to i učinite, iz više razloga, a najčešće finansijskih. Za sve vas koji niste do sada sebi ispunili ovu želju, upoznaćemo vas sa trendom koji sa godinama postaje sve popularniji i rasprostranjeniji – izrada nameštaja od recikliranog materijala. Zamislite nameštaj koji je potpuno originalan, unikatan, doprinosi očuvanju prirode, i što je takođe vrlo važno – ne košta mnogo! Pa, ko ga ne bi poželeo! Proizvodnja nameštaja od recikliranog materijala nije dostigla nivo industrijske proizvodnje, ali i to je deo njegovog šarma. Najčešće ovakav nameštaj dizajniraju mladi, neafirmisani dizajneri, jer im je sirovina jeftinija, a krajnji proizvod zanimljiv i originalan. Ako želite da u svom domu imate neki ovakav predmet, to može biti vrlo jednostavno, i mnogo toga možete napraviti i sami. Najpre, pretražite svoju garažu, tavan, podrum, šupe i ostave, i izvucite odande predmete koje ne koristite, a mogu biti polazna tačka za vaš novi – stari nameštaj. Ako imate malo mašte, vremena, a pri tom ste i vešti sa rukama, vreme je da krenete u avanturu kreiranja nameštaja od recikliranog materijala.
O
d stakla se najčešće prave dekorativni predmeti, svetiljke, lampe, mozaici... Možete ih napraviti od korišćenih flaša zanimljivog oblika, koje u kombinaciji sa svetlima i sijalicama mogu osvežiti vaš životni prostor. Ozbiljnije komade nameštaja možete napraviti od drveta, bilo da je ono deo nekog starog nameštaja, ili ostaci drveta koje je prvobitno bilo planirano za ogrev. Malo eksera, lepka, mnogo mašte i veštine, i u vašoj sobi će se pojaviti sto, stolica, ili neki drugi zanimljiv predmet. Ostatke metala možete kombinovati pri izradi nameštaja za enterijer, ali i za eksterijer. Važno je dobro ga očistiti od ostataka farbe i rđe, i nakon kreiranja upotrebnog predmeta, premazati zaštitnim slojem nove boje. Za izradu baštenskog nameštaja mogu vam poslužiti stare plastične gajbe. Možete koristiti nekoliko u istoj boji, ali možete osvežiti izgled svog dvorišta i stolicama napravljenim od gajbica različitih boja.
Otarasite se loših navika
Nagli pokreti Ne pravite nagle pokrete. Kada ustajete iz ležećeg ili sedećeg položaja činite to postepeno, sa što manje izvijanja. Nipošto ne savijajte i ne izvijajte kičmeni stub prilikom dizanja tereta – teret uvek držite čvrsto, dižite i spuštajte iz čučnja i to iz jednog pokreta uz ispravljena leđa. Pogrbljena leđa Ispoštujte ono “Ispravi se!” koje su vam, kada ste bili dete, odrasli stalno ponavljali. To praktično znači sledeće: • Stopala treba da su malo razdvojena • Ramena ispravljena (niti pognuta, niti isuviše izvijena u nazad) • Glava podignuta, brada malo uvučena • Kolena ispravljena I da - ovo pravilo važi i kada sedite!
Previše hrane, premalo sporta Ukoliko skinete nekoliko kilograma to će povoljno uticati na ceo organizam, ali i na vašu kičmu. Takođe – uključivanje vežbanja u svakodnevni način života umnogome će pomoći vašim leđima. Uz posebne vežbe prilagođene jačanju stomačnih mišića i mišića kičmenog stuba, a koje vam najpravilnije može odrediti specijalizovani fizioterapeut - dokazano je da na kičmu blagotvorno utiču i neke uobičajene vrste rekreacije poput vožnje bicikla, joge, trbušnog plesa ili plivanja.
Sedenje, sedenje, sedenje... Savremeni način života podrazumeva užasno mnogo sedenja. Većina ljudi danas radi u kancelarijama i za računarom, automobil zamenjuje hodanje, a najčešći odmor nam je gledanje televizora ili igranje igrica... I sa prijateljima ćemo obično otići u kafić ili restoran – i opet sedeti... Međutim – jedini način da sačuvate svoju kičmu je da se pokrenete! Krećite se i šetajte što više. Pored obavezne rekreacije – pokušajte promeniti stare navike. Upražnjavajte aktivan odmor, idite peške do posla ili od posla do kuće, a umesto da se ispričate uz kafu u omiljenom kafeu – prošetajte zajedno sa partnerom, najboljim prijateljem ili prijateljicom. Loš položaj u toku spavanja Odaberite ortopedski i ergonomski dušek koji će pružiti podršku leđima i kičmi, zatim odaberite ortopedski jastuk koji će imati mogućnost optimalnog prilagođavanja glavi i vratu u toku sna. Kao podlogu dušeku možete staviti latofleks letvice, koje će još bolje rasporediti vašu težinu i na taj način eliminisati svaki nepotreban pritisak na telo tokom sna... I - probudite se naspavani! Sve ovo pomoći će da se vaši mišići zaista opuste, spavaćete kvalitetnije i svako jutro se buditi zaista osveženi... i bez bola. Nije ozbiljno - ne moram kod lekara Sve dok bol u ramenima ili leđima ne ometa svakodnevne aktivnosti – većina ljudi tumačiće ga kao nešto bezazleno i neće posetiti lekara. Međutim, važno je znati da ovakav bol često nije naivan i da ukoliko on traje duže od nekoliko nedelja ili se stalno vraća – morate otići na pregled. Kao što je već rečeno – uzroci ovih bolova mogu biti brojni, a posledice veoma negativne - pa i kobne. Lekar će najbolje utvrditi uzrok bola, a samim tim i pravilnu terapiju.
WWW.TOP-SHOP.RS
PAHULJICA
servis za pranje i peglanje veša
Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503
Hej, oprez! -drugi deo
by Zorana Petković Treći put sam se zaljubila kada sam imala 32 godine, završeni fakultet, dobar posao i teško stečenu garsonjeru u potkrovlju jednog nebodera. Jovan je bio 5 godina stariji od mene, s inteligentno ostrim pogledom i prvim vlasima sede kose. Bio je obrazovan, imao prilično dobar posao i sasvim ispravne poglede na život. Posle nekoliko meseci poznanstva, zaprosio me je, a posle samo dve nedelje bili smo venčani i on se preselio u moj stan. Mislila sam to je on muškarac kakvog sam oduvek želela, dom i porodica. Blistala sam od sreće, bila sam udata za muškarca privlačnog, obrazovanog i ambicioznog. Sledeće godine, dobili smo sina i nasoj sreci nije bilo kraja. Ali, život nam uvek pruža iznenađenja i skoro nikad ne bude onako kako planiramo ili očekujemo.Kažem vam, moj suprug bio je veoma ambiciozan čovek. Sve više i više interesovalo ga je samo onih nekoliko načina kako se obogatiti na brzinu. A ja sam tada, pa i danas verujem da moj sin zaslužuje samo najbolje. Ušao je u veliki i moćan posao i tražio na moj pristanak da založimo stan....I kao što to obično biva i izgubio. Razočaran, više mu nisam bila važna. Ni ja, a i naš sin. Potražio je sebi novo gnezdo, s novom ženom, dok sam se ja sa sinom našla bukvalno na ulicu... A onda ponovo sve iz početka... Danas konačno znam kakvi mi se muškarci sviđaju. To su prelepo negovani tipovi u elegantnoj odeći i skupim automobilima. Zabavni i duhoviti, koji znaju da ugode zeni, a za uzvrat ne traže mnogo ... Da se zaljubim? Nikad više! Svu svoju ljubav i nežnost poklanjam samo jednoj osobi - mome sinu. Da sutra izraste u ličnost na koju ću biti ponosna. Srećna li sam? Jesam... onda kad vidim sreću u očima svog deteta. Od života uzimam sve što mi pruža, ali više nikom ništa ne dajem. Živim s onim “život me mučio, život me naučio”!
A muškarci?! Bude i njih… ponekad neki izuzetan… Samo što sam danas pametna, danas znam ono što u mladosti nisam znala... Iskren, lep i voli - takav ne postoji! I zato sam vam ovo ispričala. Oprez, drage moje!
Recikliranje
Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti tako i dobit u smanjenju zagađenja. Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodanja sirovina. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje, stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem, proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina, štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa. Nedavno je potvrđeno da je potrošnja energije za proizvodnju materijala iz sekundarnih sirovina nastalih procesom recikliranja znatno manja od one koja se koristi za dobijanje materijala iz ruda u primarnoj proizvodnji, tako se 95% potroši manje energije za proizvodnju aluminijuma, 80% za magnezijem i olovo, 75% za cink, a 70% za bakar. Metali se mogu više puta reciklirati, a da pritom zadrže sva svoja svojstva stoga se, s obzirom na čuvanje ruda ono smatra najvažnijom aktivnošću za održivu budućnost metalnih proizvoda.
Recikliranje smanjuje otpad na deponijama i tako smanjuje cenu odlaganja kao i potrebu krčenja novih zemljišta za nove deponije. Raspad otpada propraćen je proizvodnjom štetnih gasova i procednih voda na deponijama koje uzrokuju zagađenje vazduha i vode. Recikliranje doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte povezane sa eksploatacijom ruda i proizvodnjom materijala. Osim toga, recikliranje i kompostiranje smanjuje emisiju gasova staklene bašte koji bi nastala na deponijama prilikom ispuštanja metana CH4 i ostalih gasova staklene bašte. Na primer, u SAD povećanje recikliranja i kompostiranja sa približno 8 miliona metričkih tona, ili 8% u 1974. godini, na više od 53 miliona metričkih tona, ili 27% u 1997. godini izbegnuto je ispuštanje više od 3,2 miliona metričkih tona ekvivaletnog ugljenika MMTCE (jedinica za merenje gasova staklene bašte) godišnje. Ovi rezultati uključuju emisiju gasova staklene bašte iz sakupljanja materijala, separacije, tretmana (u slučaju kompostiranja) i prevoza do objekata prerade.
Jellyfish art
Na pitanje odakle ideja da počne da se bavi dizajniranjem torbi, da li se školovala za to, ili je u pitanju splet okolnosti, naša mlada sagovornica, Miljana Jovančić, priča: „Dugo sam bila u potrazi za velikom torbom sa dugim kaišem, u koju bih mogla da smestim sve potrebne stvari za fakultet, ali nisam našla to što tražim, pa sam rešila sa mamom da sašijemo jednu, jer mama inače zna da šije. Mojim koleginicama se dopala torba i krenula su pitanja: “Zašto ne kreneš da praviš torbe, takvih nema?“ Moj odgovor je bio: „Zašto da ne...“ Ja sam student medicnie, ali sam oduvek želela da radim nešto kreativno i eto desilo se. Od materijala koristim najviše prevrnutu eko kožu, klasičnu eko kožu i neke delove prirodne kože.“ Zanimalo nas je da li Miljana veruje isključivo svojim instinktima, ili se trudi da prati trendove i zahteve tržišta. Miljana nam je rekla:
“Svakodnevno pratim blogove, magazine, jer želim da pratim trendove, ali sam nekoliko torbica uradila slušajući svoj instikt i drago mi je što mogu da kažem da sam bila u pravu - to su upravo najprodavanije torbice.“ Miljanina najveća podrška i pomoć je njena mama: „Torbice radimo mama i ja zajedno. Ja crtam, iznosim razne ideje, šijem, ali bez mame sve ovo ne bi bilo moguće, jer je ona veštija u izradi.“
„Jellyfish Art torbice se mogu kupiti preko interneta, odnosno sve modele čitateljeke mogu videti na FB stranici. Pored toga i čitateljke imaju mogućnost biranja i kombinovanja boja, detalja, veličine... Takođe, naše torbice se nalaze i u jednoj od niških galerija.“ – sa ponosom priča naša sagovornica Miljanu smo pitali kakvi su joj planovi za budućnost, na šta je ona odgovorila: „Planovi su mi da završim fakultet na vreme, da proširim ovaj svoj „mali biznis“ i da Jellyfish Art torbice ostanu jedinstvene.“ I na kraju, tradicionalno, poruka za čitateljke magazina FRAJLA: “Logika će vas odvesti od tačke A do tačke B. Mašta će vas odvesti bilo gde. “ Albert Ajnštajn
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
Omega dijeta
Omega dijeta se bazira na povećanom unosu omega 3 masnih kiselina i kontrolisanom unosu omega 6 masnih kiselina. Za ove slobodne masne kiseline već je dobro poznato da veoma povoljno utiču na očuvanje zdravlja, podižu imunitet i „podmazuju“ zglobove. Omega dijeta delimično prati čuvenu mediteransku dijetu ali je mnogo praktičnija i konkretnija. Povećan unos masti je možda kontradiktoran većini planova ishrane koje ste čitali, ali veruj te nam, pratili ste pogrešne dijete. Naime, loš glas masti i ulja su dobile zbog negativnih efekata na zdravlje, ali retko ko zna da nisu sva ulja loša, čak šta više! Suština omega dijete je povećan unos ribe (naročito dubokomorske), određenih ulja (kanola i maslinovo) i zelenog lisnatog povrća, a kontrolisan unos piletine, ćuretine, semenki (osim lanenih) i većine biljnih ulja (naročito suncokretovog koje se kod nas najviše koristi). Na ovaj način naglašava se pozitivan efekat omega 3 masnih kiselina na smanjenje hronične inflamacije u organizmu i samim tim sprečavanje bolesti srca i krvnih sudova. Sa druge strane ograničava negativan efekat “loših” ulja kao što su gojaznost i depresija.
Prednosti omega dijete Takođe, obzirom da su obroci bogati (dobrim) uljima mnogo su sitiji od obroka bez masti, te lakši za dugoročno pridržavanje. Ako želite da držite ovu po nama najbolju dijetu, snabdite se sledećim namirnicama: pastrmkom, tunjevinom, sardinama (oceđenim od ulja), lososom, orasima, maslinovim i repicinim uljem, pasuljem, graškom i sočivom. Nakupujte svežeg voća i povrća, ali najviše zelenog lisnatog kao što su spanać, kelj, prokelj, kupus, zelena salata. Uzmite slobodno jogurt, mleko i sir, ali nemojte preterivati – ovo su samo dodaci za ukusniji obrok. Od ugljenih hidrata dozvoljeni su vam integralni proizvodi (naročito integralni hleb sa lanenim semenkama), krompir i kukuruz ali takođe u umerenim količinama. Podelite namirnice u pet obroka, tri glavna i dve užine i uživajte u najboljoj dijeti za srce i dušu. Dijetezamrsavljenje.info
Grašak
Grašak je povrće koje se prvo seje i prvo bere. Upravo zato mnogi ga uzgajivači nazivaju kontrolnim satom svakog vrta. Osim vitamina A, C, K te B1, B2, B3, B6, sadrži i 7 minerala: mangan, magnezijum, bakar, cink, kalijum i fosfor, obilje vlakana i belančevina. Poput ostalih mahunarki, grašak se ističe sadržajem belančevina. Belančevine iz mahunarki se odlično dopunjuju sa onima iz žitarica osiguravajući u kombinaciji sve esencijalne aminokiseline nužne organizmu. Zdravstvene su zasluge graška neupitne: ima važnu ulogu u sprečavanju nekoliko vrsta raka - među ostalim, raka prostate - štiti od bolesti srca i upale slepog creva. Jedan je od prehrambenih mitova da povrće zamrzavanjem gubi vitmine. Upravo suprotno, zamrznuti grašak ih ima više - a i paket iz zamrzivača za duboko zamrzavanje može poslužiti kao hladna obloga u slučaju otoka. Da sačuvate što viđe vitamina, zamrznuti grašak kuvajte u što je moguće manje vode (stavite ga u lonac, ulijte toliko vode da ga samo prekrije, pustite da zakipi, pa poklopite i kuvajte 3 minuta), a i tu vodu možete posle upotrebiti za supu, umak, I slično. Interesantan podatak: u arapskom svetu se u 16. veku smatralo kako je grašak s lukom i začinjen cimetom afrodizijak. Hranjiva vrednost u 100g: - energetska vrednost kcal/kJ 81/339 - proteini 5,42 g - ugljeni hidrati 5,3 g - masti 0,1 g
Oggy Art Style
Maturska toaleta
Matura je sve bliže a Vi jednostavno ne znate kako da odaberete haljinu u kojoj ne samo da ćete izgledati sjajno, već ćete se tako i osećati. Mnoge haljine izgledaju fantastično na vešalicama, lutki ili modelu u katalogu, ali kada ih obučete to jednostavno nije isto. Da biste izbegli taj osećaj morateuzeti obzir svoj oblik tela, i pronaći stil koji će laskati vašoj figuri.Možete biti iznenađene da krupnije devojke zapravo imaju širok izbor haljina, samo treba pronaći pravi kroj koji će najbolje istaknuti vašu figuru. Jedan od glavih činilaca pri odabiru haljine je cena. To je u redu, možete pronaći haljinu koja idealno odgovara Vašoj figuri i po jeftinijoj ceni, samo zato što su jeftine ne znači da i izgedaju jeftino. Uvek je dobra ideja krenuti u potragu za idealnom haljnom pre sezone matura
Ove maturske sezone, modna industrija muškarcima preporučuje da se drže uskih modela klasičnih odela u kombinaciji sa košuljom ili kravatom. Cene se kreću od 10.500 do 16.000 dinara, a pošto je važno biti autentičan i originalan, preporučuju se detalji u vidu zanimljivih kravata ili manžetni. Pored klasičnih odela, mladići se često odlučuju i za casual varijante, laganije materijale poput lana ili nešto sjajnije kombinacije, a često klasičnu košulju zameni i uska majica koja je pripijena uz telo . Poruka svim mladićima je da u maturskoj noći ne zaborave da budu elegantni, da zadrže određenu dozu originalnosti, odnosno da kombinaciju koju ponesu prilagode sebi i sopstvenom stilu.
ZA TO
OPLINU VAŠEG DOMA
Duhovi SS Watertown-a Decembra 1924. godine tanker za naftu SS Watertown nalazio se na svojoj redovnoj ruti krećući se upravcu juga niz pacifičku obalu Meksika. Nakon što je isporučio tovar nafte i naftnih derivata u Los Anđeles, tanker se zaputio nazad ka Panamskom Kanalu na svom putu prema Atlantiku. Nakon prolaska kroz Panamski kanal, SS Watertown bi okrenuo na sever u New Orleans, gde bi, u obližnjim rafinerijama preuzeo novi tovar naftnih derivata za razbuktalu američku ekonomiju toga doba. Ovaj put između rafinerija u Meksičkom zalivu i spremišta za naftu u Los Angelesu postao je rutina za SS Watertown i kapetan Keith Tracey [Kit Trejsi] dobro je poznavao svoj posao. Nažalost, čak i pored iskustva i svih mera predostrožnosti, uvek postoji šansa za nepredviđeno, i tragedija je čekala svoj momenat. Toga dana, James Courtney [Džejms Kortni] i Michael Meehan [Majkl Mihan], dvojica članova posade sa tankera S.S. Watertown dobili su ne tako popularan zadatak da očiste talog koji je ostao u jednom od tankova za benzin koji je nedavno ispražnjen u Los Anđelesu. Iako to nije bio naročito komplikovan zadatak, ipak je predstavljao prilično prljav posao i zaostala benzinska isparenja nisu bila nimalo prijatna. Ali, ovoga puta gasovi nisu samo izazivali iritaciju i gušenja – ovog kobnog dana bili su smrtonosni. Usled visoke koncentracije otrovnih isparenja, dvojica nesrećnih mornara izgubila su svest, a potom, u nemogućnosti da pozovu pomoć, i život. Kapetan i posada, iako prilično potreseni ovim tragičnim događajem, nisu mogli da naruše običaje na moru, te su započele pripreme za njihovu sahranu u more. U jutro, 4.og Decembra te 1924. godine, kapetan je sakupio posadu broda, izvršio ceremoniju i umotana tela dvojice mornara spuštena su na večni počinak u zelene vode Pacifika. Ali njihov počinak nije bio dugog veka. Već sledećeg jutra posada broda bila je u haosu. Prvi oficir broda prijavio je da je, nešto pre zore, video dva lica u talasima sa leve strane broda. Nesrećni mornari su se vratili! Uskoro su i ostali članovi posade počeli da zapažaju lica dvojice mornara u talasima. Njihova lica bila su malo uvećana i pojavljivala su se na vrhovima talasa ili u turbulentnim strujanjima vode iza broda, na oko desetak metara od broda i sa oko 3 metra međusobnog razmaka. Bila bi vidljiva oko desetak sekundi, a zatim nestajala i ponovo se pojavljivala u jednakim vremenskim intervalima koje je posada broda iz radoznalosti merila. Da li su ovo bili duhovi nesrećnih mornara?
I sledećih dana lica dvojice poginulih mornara često su se mogla videti u vodama Pacifika. Na brodu se povela polemika da li će duhovi da ih prate kroz Panamski kanal, ali onoga trenutka kada je SS Watertown napustio vode Pacifika i uplovio u vode Panamskog kanala lica su nestala i do kraja plovidbe nisu se više pojavljivala. Po dolasku u New Orleans, kapetan Tracey je podneo izveštaj svojim pretpostavljenima, CITGO naftnoj kompaniji koja i danas postoji, u kojem je naveo detalje smrti dvojice mornara i kasnija neobjašnjiva dešavanja na brodu. Kapetan Tracey je u zauzvrat dobio savet da kupi foto-aparat koji će da drži pri ruci tokom plovidbe nazad u Los Anđeles. Na putu nazad, nije bilo ni znaka od duhova dvojice mornara sve dok SS Watertown nije prošao nazad kroz Panamski kanal i ponovo zaplovio vodama Tihog okeana. Kada se SS Watertown ponovo obreo u Pacifiku posada je nastavila da viđa lica dvojice poginulih mornara, ne toliko često i u pravilnim razmacima kao ranije, ali dovoljno da kapetan Tracey načini 6 fotografija. Nakon što je uslikao talase, kapetan je i film i foto-aparat zaključao u brodski sef. Kada su konačno pristali u luku, kapetan je poslao film na razvijanje u New York, i od 6 fotografija koliko je ukupno načinio na prvih 5 nije se videlo ništa, ali na šestoj fotografiji... Šesta fotografija prikazivala je dva lica u talasima okeana, dve poznate i veoma dobro formirane glave koje plutaju na peni talasa stvorenih turbulencijom brodskih propelera. Obe glave se veoma dobro uklapaju u ostatak fotografije. Negativ je tada poslat čuvenoj Burns detektivskoj agenciji u Čikago na proveru ali nikakav trag falsifikovanja ili modifikovanja filma nije pronađen. A što se dvojice nesrećnih mornara tiče, njihova lica u moru viđana su i tokom trećeg putovanja, iako sa manje učestalosti. Četvrtog puta nije ni bilo, barem ne za ostatak posade broda SS Watertown. Iz samo njima poznatog razloga, kompanija koja je bila vlasnik broda i poslodavac celokupnoj posadi, otpustila je ili raspršila po ostatku flote veliki deo prvobitne posade, a duhovi po svemu sudeći nisu bili vezani za sam brod koliko za njegovu posadu te se više nisu pojavljivali. Kroz sledećih deset godina ova priča ostala je misterija koja se potiho prepričavala među zaposlenima u CITGO kompaniji, sve dok 1934. magazin ove kompanije nije objavio priču o duhovima na SS Watertown. Nažalost, posle deset godina postalo je veoma teško ući u trag svedocima iz prve ruke, ali osnova priče, kao i neverovatna fotografija koju je načinio kapetan Keith Tracey ostaju da svedoče o misterioznim dešavanjima na SS Watertown. Jedno od uobičajenih “naučnih” objašnjenja jeste da je posada broda patila od stresa
prouzrokovanog smrću njihovih prijatelja i da su zbog njihovog emotivnog stanja počeli da viđaju lica mornara u talasima mora. Ova pojava naziva se pareidolia. Mornari su, prema ovom objašnjenju, bili povezani u mrežu zajedničke vizualne histerije koja je pripomogla ubeđenju da su, umesto vode i zapenušanih talasa ustvari videli ljudske pojave. Ali ovaj članak ne bi danas bio ovde kada bi rešenje bilo tako jednostavno, a ono što ga komplikuje do te mere da ni danas, posle gotovo jednog veka, nije objašnjeno ono što je fotografija uspela da zarobi. Možda jeste tačno da grupa ljudi, pogotovo ljudi pod stresom, može da podlegne masovnoj histeriji i pogrešno protumači nesreću ili uz pomoć mašte i straha isfabrikuje pojave ili ponašanja koja u stvari ne postoje, ali kako je moguće da takav stres proizvede fotografije? Zar ne može dokaz u obliku fotografije da opiše šta se tamo stvarno dešavalo? Mornari James Cortney i Michael Meehan bili su odani svome brodu i posadi čak i u smrti. Misterije.com
Kako do lepih stopala
Maska za hladna stopala Potrebno je: pola šolje zobi, po pola kašičice cimeta i mlevene ljute papričice, 4 kašike tople vode, po kašika maslinovog ulja, meda i sveže istruganog đumbira, 4 kapi esencijalnog ulja pomorandže. Sameljite zob, stavite ga u činiju srednje veličine, dodajte preostale sastojke i mešajte dok ne dobijete glatku pastu. Pripremite dve tople kuhinjske krpe (dva minuta ih držite u mikrotalasnoj ili ih umočite u vruću vodu pa iscedite). Sedite na ivicu kade ili stavite noge u veliki lavor, pa svako stopalo, sve do članaka, premažite maskom i čistim rukama obmotajte ih toplim krpama. Opustite se i ostavite da deluje 10-15 minuta. Kada skinete krpe stopala isperite toplom vodom i dobro osušite peškirom. Problem hladnih stopala izraženiji je zimi, pa će ljuta papričica, cimet i đumbir pojačati cirkulaciju. Ispucale pete Za prvi “lek” potrebna vam je samo repa. Ogulite je, isecite i u ključalu vodu ubacite samo jedno parče. Kada se skuva, izgnječite je, nanesite na kritična mesta na peti, obujte čarape i ostavite da deluje barem dva sata. Ovaj tretman je potrebno primenjivati najmanje svakoga dana tokom jedne sedmice, a kada ispucali delovi počnu da zarastaju, onda to činite dvaput nedeljno. Efikasno je i sredstvo od jabukovog sirćeta i maslinovog ulja. Pomešajte jednake delove oba sastojka i ulijte mešavinu u čašu. Time svake večeri, pre spavanja, premazujte ispucale pete. Naravno, neophodno je da posle nanošenja obujete čarape, jer će to ubrzati proces lečenja. Efikasno je i pakovanje od banane, meda i limunovog soka. Izgnječite bananu, pa dodajte jednu kašičicu meda i pola kašičice limunovog soka. Sve dobro pomešajte, pa nanesite na pete, obujte čarape i ostavite da pakovanje deluje najmanje pola sata.
Atletsko stopalo -Napravite lek od belog sirćeta i tople vode u proporciji 1:4. Nakvasite inficirano stopalo ovim rastvorom. Činite to dvaput dnevno, po pola sata. -Ili, dva puta dnevno premažite zahvaćeno područje sa nekoliko kapi eukaliptusovog ulja. Ono će ukloniti gljivice i smanjiti svrab. -Skuvajte jak čaj, od čak šest vrećica, pa u tome držite noge nekoliko sati. Tanin iz čaja uspešno uništava gljivice i prija bolnim stopalima. -Iseckajte sitno ili izgnječite nekoliko čenova belog luka, pa to nanesite na kožu zahvaćenu gljivicama. Trebaće vam 2-3 dana da zalečite suv, mrtav deo kože, ali vredeće. -Simptome ćete ublažiti i premazivanjem inficiranog područja kiselim mlekom. Činite to onoliko puta koliko vam to vreme dozvoljava. Kiselo mleko će umanjiti i svrab i crvenilo. -Rastopite oko pet aspirina u pola šolje alkohola i time premažite stopalo posle svakog kupanja ili tuširanja. Aspirin će prodreti u kožu pod dejstvom miksture alkohola. Kupka za umorna stopala U lavor sa toplom vodom stavite morsku so, nekoliko kapi eteričnih ulja po želji (najbolje onih koja imaju antiseptičko dejstvo, a tu spadaju ulje čajevca, eukaliptusa i lavande). Držite noge u kupki oko petnaestak minuta i to pre spavanja. Opustiće vas i citrusna kupka koja se pravi od jednog i po grejpfruta, četiri grančice svežeg ruzmarina i četvrtine šolje soli za kupanje. U prazan lavor ubacite so, ruzmarin i jedan grejpfrut isečen na kriške. Preostalu polovinu grejpa iscedite u lavor, pa sve prelijte sa dve šolje tople vode i sačekajte nekoliko minuta pre nego što noge uronite u kupku. Novosti.rs
Lady Day Bili Holidej je rođena 7. aprila 1915. godine. Njena majka Sejdi Fegan imala je samo 13 godina kada ju je rodila, a otac 15. Dala joj je ime Eleonora Holidej. Kako nije htela da je ostavi u prihvatilištu, izbačena je iz kuće i prinuđena da sama izdržava svoju ćerku i sebe. Zbog mukotrpnog rada, često je ostavljala malu Bili rođacima, koji se i nisu pokazali kao preterano sposobni i voljni da o njoj brinu. Bili je silovana kada je imala samo 10 godina, a sećanje na taj užasan trenutak i stalna besparica progonili su je ceo život. S gorčinom se sećala tih momenata i govorila: „Nisam imala priliku da se igram sa lutkama kao ostale devojčice, već sam sa šest godina počela da radim.” Posle ovog nemilog događaja poslali su je u jednu katoličku školu. Tamo joj se nimalo nije dopalo i posle dve godine, 1928, otišla je kod majke u Njujork. Već sledeće godine njena majka ugledala je stravičan prizor - njihov komšija Vilbert Rič silovao je njenu ćerku. Pored toga, doživela je nervni slom kada se probudila u zagrljaju prabake koja je umrla u snu. „Morali su da joj polome ruku da bi me iščupali iz njenog zagrljaja. Vrištala sam satima” -govorila je. Da bi se izdržavala, ribala je tuđe podove u stanovima, hotelima i javnim kućama. U jednoj od tih javnih kuća bio je gramofon, što je u to vreme bila prava retkost. Tu je prvi put čula Besi Smit i Popsija. Njegov Bluz sa zapadne strane prosto ju je ostavio bez daha.
Neobično voće samo za oca Sa majkom iznajmljuje stan u Harlemu, ali novca ima sve manje, pa njih dve rade po ceo dan naporne fizičke poslove. Bili tada nalazi oca, koji u to vreme svira po džez klubovima, i preti mu da će svima reći da mu je ćerka ukoliko im ne pomogne finansijski. Ipak, ni to ne traje dugo, jer otac sa bendom odlazi na turneju, a ubrzo posle toga umire od plućne bolesti. Kasnije, Bili je njemu posvetilia čuvenu pesmu Neobično voće. Kako više nisu imali para za stan, dobile su rok - ukoliko do ujutru ne plate kiriju, lete na ulicu. Te večeri Bili luta mračnim ulicama, tražeći bilo kakav posao. Ulazi u lokal Poda Džerija i traži da razgovara sa gazdom, moleći ga za audiciju. „Ponavljala sam jedina dva plesna koraka koja sam znala. Pijanista me je gledao sažaljivo, hteli su da me izbace napolje, a ja sam preklinjala da mi daju bilo kakav posao. Pijanista se konačno smilovao i upitao me da li umem da pevam.” Tako je počela njena pevačka karijera. Prvi uspesi Ledi Dej Iako nikada nije vežbala pevanje, Bili je ubrzo postala deo džez scene. Išla je od kluba do kluba i pevala za bakšiš. Nekada je to bilo uz pratnju klavira, a nekada je pevala uz razne bendove. U osamnaestoj godini, kada je stekla neko muzičko iskustvo, primetio ju je lovac na talente Džon Hamond. On joj omogućava da snimi prve ploče, ali uspeh dolazi tek kasnih tridesetih.
Godine 1935. njena karijera kreće uzlaznom putanjom, kada snima pesme koje postaju veliki hitovi kao što su “What a Little Moonlight Can Do” i “Miss Brown to You”. Ove pesme obezbedile su joj ugovor s muzičkom kompanijom „Kolumbija” pa je do 1942. snimila nekoliko pesama koje su danas od neprocenjive važnosti za džez muziku:”Billie’s Blues”, “Tell me more”, “Everything happens for the best”, “Our love is different”, “Long gone blues”. U to vreme počinje da živi sa saksofonistom Lesterom Jangom koji joj daje umetničko ime - Ledi Dej. Njen profesionalni nadimak Bili Holidej uzet je od imena glumice kojoj se divila Bili Dav i prezimena Klarensa Holideja, njenog oca. U početku je svoje prezime izgovarala kao Halidej, da bi se distancirala od oca koji ih je napustio, da bi ga kasnije promenila u Holidej. Uskoro objavljuje velike hitove kao što su “God Bless the Child” i “Strange Fruit”.
Godine 1944. potpisuje ugovor sa kompanijom „Deka rekords” i snima pesmu Lover man - numeru koja je posebno napisana za nju. Pesma govori o ženi koja nikada nije osetila ljubav i koja uporno traga za pravim čovekom. Ova numera oborila je sve rekorde slušanosti i postala je jedan od njenih najvećih hitova. Nastavila je da snima za ovu muzičku kuću sve do 1950. godine, uključujući i saradnju sa Djukom Elingtonom i Kauntom Bejsijem, kao i dva dueta sa Lujem Armstrongom. Jedan od nezaboravnih hitova koje je otpevala, tada već promuklim glasom, bila je pesma “Don’t Explain”. Bili Holidej pojavila se rame uz rame sa Lujem Armstrongom u filmu Nju Orleans 1947. godine. Muzička drama u kojoj je pevala sa Armstrongom nije je zadovoljila jer, kako je kasnije rekla, imala je nešto drugo na umu: „Mislila sam da ću igrati sebe u tom filmu, da ću biti Bili Holidej koja će otpevati nekoliko pesama u klubu, i da će to biti to. Trebalo je da znam kada sam pročitala scenario. Navedite mi jednu crnu devojku koja je snimala filmove u kojima nije igrala sluškinju ili kurvu! Ja ne znam nijednu. Saznala sam da ću malo pevušiti, ali da ću svejedno imati ulogu sluškinje” govorila je Bili. Zatvorski dani bez pevanja U maju 1947. godine uhapšena je zbog posedovanja narkotika. Nekoliko dana kasnije našla se na sudu: „Cela ta stvar zvala se Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej. Jednostavno, tako sam se osećala” - navodi se u njenoj biografiji. Izjasnila se krivom i bila je osuđena na zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru Alderson u Zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da neće otpevati nijednu notu dok je tamo. U martu 1948. godine puštena je zbog dobrog vladanja i kada je stigla kući, svi dragi ljudi bili su tu da joj požele dobrodošlicu. Njen menadžer je mislio da je ovo savršen trenutak za koncert u Karnegi holu, ali je Bili oklevala jer je mislila da je ljudi neće ponovo prihvatiti. Na kraju je ipak pristala i 27. marta 1948. godine koncert u Karnegi holu, bio je pun pogodak. Poslednji nastup imala je 25. maja 1959. godine u Njujorku, a ubrzo posle njega završava u bolnici zbog problema sa jetrom i srcem. Umrla je od ciroze jetre 17. jula 1959. godine. Imala je 44 godine. Still-magazin.com
Kutak za savete o nezi kose - Sanja Džamić
Maturske frizure Školska godina se primiče kraju, pa osim brige zbog ocena, mlade dame u ovo doba godine brinu još jednu brigu – kako da izgledaju najlepše na maturskoj večeri! Osim maturske haljine, cipela i odgovarajuće toalete, maturantkinje ne zaboravljaju frizuru. Kako da odaberete frizuru koje ćete se rado setiti kada posle nekoliko godina budete gledali svoju matursku fotografiju? Evo nekoliko saveta koji vam mogu biti od koristi...
Najpre, potrudite se da vam kosa bude zdrava. Ošišajte krajeve, bar mesec dana pre mature kosu „nahranite“ maskama i preparatima za negu, izbegavajte fen i peglu. Lepa, sjajna, zdrava kosa izgledaće lepo, za kakvu god se frizuru odlučite. Ako imate dugu kosu, i želite da je na maturi nosite puštenu, imate mnogo različitih varijanti za to. Možete je isfenirati potpuno ravno, i ako vam je kosa prirodno talasasta, možete je malo ispeglati. Ako više volite romantički look, nekoliko lokni uvijenih na viklere ili figarom, doprineće vašem romantičnom izgledu. Ako tome dodate i neku ukrasnu šnalu ili zanimljivi rajf, vaša frizura biće pun podogak. Devojke koje imaju prirodn kovrdžavu kosu, ne bi trebalo da je ispravljaju, već da uživaju u onome što im je priroda podarila, i oblikuju svoje loknice u zanimljivu frizuru.
S obzirom da je matura u vreme kada je već prilično toplo, a ako još planirate da se baš dobro provedete i igrate celo veče, praktičnije je da podignete kosu. Celi niz punđi, od onih najjednostavnijih, do onih za koje vam je potreban iskusan frizer, na raspolaganju su vam za ovo posebno veče. Jednostavna punđa, uz dodatak šnalice ili češljića sa nekoliko cirkona, dobija elegantan izgled, koji će se uklopiti sa vašom večernjom toaletom. Devojke koje imaju kratku kosu, naizgled ne moraju mnogo da brinu o frizuri, ali nije tako. Kratka, dečačka frizura teško može da izgleda elegantno i romantično, ako joj ne posvetite potrebnu pažnju. Ali zato, dobro ošišana i oblikovana kratka kosa, uz malo gela ili voska, uz neki zanimljiv detalj ili tanki rajf, doprineće da zablistate na maturskoj večeri.
Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac
Hemograd Lamela 3, lokal 2
Iz bakine kuhinje
SEKELJI GULAŠ 200g svinjskog mesa, 200g junećeg mesa, 250g kiselog kupusa, 6 glavica crnog luka čaša milerama, aleva paprika, ulje, so, lovor Na ulju pržite iseckan crni luk, kad omekša dodajte malo aleve paprike, meo isečeno i lovorov list. Sve promešajte i ostavite da se krčka, uz povremeno dodavanje vruće vode. Kada meso omekša, dodajte kiseli kupus isečen na rezance i pola čaše milerama. Posolite i ostavite da s krčka još 15 minuta. Skinite sa plotne i dodajte preostali mileram.
PILETINA U JOGURTU 500g pilećeg filea, 3 kašike suncokretovog ulja, 250dl jogurta, 2 kašike maslinovog ulja, 1 kašik aleve paprike, glavica crnog luka, 2 čena belog luka, so, biber U blenderu napravite arinadu od maslinovog ulja, aleve paprika i obe vrste luka. Piletinu isečenu na manje komade posolite, pobiberite i dobro uvaljajte u dobijenu smesu, pa je pržite na malo zagrejanog ulja. Piletina je gotova kada se ravnomerno zapeče sa obe strane. Pred kraj prženja, meso zalijte jogurtom, u koji ste umešali bosiljak i ostavite još 3 minuta da se krčka. Služite uz laganu salatu.
POGAČICE SA PANČETOM I MASLINAMA 120g brašna, 60g pančete, 40g zelenih maslina s paprikom, pola kesice praška za pecivo, 5 jaja, 90g maslaca, 30g senfa, 70g punomasnog sira, kašika seckanog peršuna Pomešajte brašno i prašak za pecivo. Propržite seckanu pančetu i izvadite iz tiganja. U posebnu posudu stavite razmekšani maslac i izgnječite ga viljuškom. Posolite ga, dodajte senf, pomešajte i postepeno umešajte jaja. Dodajte mešavinu brašna i praška za pecivo, prženu pančetu, seckane masline, peršun, sir i napravite jednoličnu smesu. Punite kalupe (kao za proju) i pecite na 180 stepeni 15-ak minuta.
RAFAELO KUGLICE 500g šećera, 400g kokosa, 500g mleka u prahu, 100g lešnika, 250g margarina Prokuvajte margarin pomešan sa šećerom i 2dl vode. Dodajte mleko u prahu i 300g kokosa. Smesu sve vreme mešajte drvenom varjačom do ujednačene smese. Ostaite da se dobro ohladi na sobnoj temperaturi, kako se smesa ne bi lepila. Kad je smesa ohlađena, od nje rukama formirajte kuglice. U svaku kuglicu stavite po jedan lešnik i uvaljajte u preostli kokos.
Citati p
Jedini izvor znanja jeste iskustvo
Da bi bio uspešan, tvoja želja za uspehom treba da bude jača nego strah od poraza Bil Kozbi
Albert Ajnštajn
poznatih Život je eksperiment, što više eksperimenata načiniš, to bolje Ralf Valdo Emerson
Dobra glava i dobro srce su uvek strašna kombinacija Nelson Mandela