Frajla Maj, 2012. Broj 19 by Frajla-magazin.com

Ćaskanje:

Putovanja:

Bojana Maljević

Barselona Aktuelno:

godina I

maj 2012

broj 19

Kako protiv glavobolje

model: Barbara Vašalić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

Moda:

Prolećni nakit

Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Barselona str 10 - RAZGOVOR SA... Jelena Radojković str 14 - UREDJENJE PROSTORA Stan u potkrovlju str 18- ZDRAVLJE Glavobolja str 21- ZDRAVLJE Akupresura str 26 - INTERVJU Bojana Maljević str 30 - ZANIMLJIVOSTI Kačamak ponovo na trpezi str 34 - MODA Nakit za proleće str 41- GLASAJTE ZA NAJ-FRAJLU Barbara Vašalić str 43 - NAJPOŽELJNIJI SRBIN Sergej Trifunović str 45 - LEPI I ZDRAVI Obrve i trepavice str 49 - ZANIMLJIVE ŽENE U senci genija str 51 - NOVE KNJIGE Izdavačka kuća Clio str 53 - SAVETI Nega kose kroz istoriju str 59 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 63 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima

Draga redakcijo, drage čitateljke, Priče u humanim ženama, koje svoje vreme, energiju, a često i novac troše na pomaganje drugima, zaista je za svaku pohvalu. Nedavno sam, sa par prijateljica, pokrenula inicijativu za osnivanje udruženja za pomoć samohranim majkama u Nišu, pa se nadam da ćemo uskoro biti u prilici da vas obavestimo o nekim pozitivnim rezultatima. Već smo započele akciju prikupljanja odeće za samohrane majke i njihovu decu, i nadamo se da će biti uspešna. Priče koje objavljujete doprinose pozitivnom razmišljanju. Tomislava, Niš

Drage Frajle, do nedavno nisam verovala da postoji nešto oko čega moja mama i ja (iako se jako, jako volimo) možemo da se složimo. Ipak, vaš magazin je prva stvar koja se dopala i njoj i meni, pa vas pozivam da samo tako nastavite, jer je ovo nešto potpuno novo i drugačije ovde kod nas. Kiss! Miljana i mama Marija! www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com

broj 19, maj

2012

Reč urednice... Drage naše frajle,

Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent

19. broj magazina FRAJLA, je tu, na samo klik od vas! Očekuju vas naše standardne teme, putovanja, zdravlje, moda, intervjui, recepti, i sve ono na šta ste navikli da podelimo sa vama. Vodimo vas u Barselonu, srce španske pokrajine Katalonija. Predstavljamo vam Etno forum, udruženje žena iz Svrljiga i njihovu predsednicu, Jelenu Radojković. U ovom broju ćaskamo sa Bojanom Maljević, sa kojom pričamo o filmu SESTRE, potresnoj priči o trgovini ljudima. Kako urediti stan u potkrovlju, i šta je plus a šta minus jednog takvog prostora, pišemo za vas u ovom broju. Da li ste skoro jeli kačamak? Ovo jelo, nekada smatrano sirotinjskom hranom, zbog svojih korisnih sastojaka ponovo nalazi mesto na našim trpezama. Podsećamo se još jedne velike žene, ovoga puta Mileve Marić Ajnštajn. Kako se boriti protiv glavobolje i za šta sve može biti korisna šiacu masaža, možete pročitati u člancima posvećenim upravo ovim temama. Najpoželjniji muškarac, u ovom broju - Sergej Trifunović, a naj-frajla - Barbara Vašalić. Očekuje vas i priča o bakinoj kuhinji, a u to ime, četiri nova, sjajna recepta, predstavljanje Clio izdanja, anegdote, kao i nastavak priče o frizurama kroz vekove. Vaša FRAJLA! maj 2012

BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Dobili smo i drugu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Sanja Džamić, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Barbaru Vašalić. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Barbara na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 42 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devoj ka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.

JUN

MART

ĐINA

TANJA

NINA

vs ANDREA

APRIL

SANJA

JUL

TIJANA

MAJ

MARIJA

vs BARBARA

DEJANA

JOVANA

AVGUST

KRISTINA

vs ALEKSANDRA maj 2012

BARSELONA

arselona (katal. Barcelona) je glavni grad autonomne pokrajine Katalonije i istoimene provincije Barselona na severoistoku Španije. Nalazi se na obalama Mediterana na nekih 120 kilometara od Pirineja i granice sa Francuskom, u dolini koja je okružena morem na istoku, planinskim vencem Sijera de Koljserola (katal. Sierra de Collserola) na zapadu, na jugu rekom Ljobregat, a na severu rekom Besos. rema poslednjem izveštaju španskog Zavoda za statistiku iz 2006. godine, sam grad Barselona broji 1.605.602 stanovnika. Barselona sa okolinom broji 3.161.081 stanovnika i ima površinu od 633 km². arselona je jedan od glavnih evropskih ekonomskih centara, sa jednom od glavnih mediteranskih luka a aerodrom u Barseloni je drugi po veličini u Španiji. Grad je takođe i bitna turistička destinacija i ima veoma bogato kulturno i istorijsko nasleđe, od kojih se posebno ističu arhitektonska dela Antonija Gaudija (katal. Antoni Gaudí) i Ljuisa Domeneka i Muntanera (katal. Lluís Domènech i Montaner) od kojih je UNESKO mnog proglasio svetskom baštinom.

P B

ada se nađete u Barseloni, možda ćete se na kratko zbuniti i pored solidnog znanja španskog jezika : ne zaboravite da se nalazite u prestonici Katalonije, pokrajine koja neguje i svoj specifičan jezik. Ne dajte se omesti, već hrabro krenite u osvajanje jednog od najlepših gradova Evrope.

no što daje posebnu čar Barseloni jeste modernističko arhitektonsko nasleđe najpoznatijeg španskog majstora ovog zanata, Antonija Gaudija. Čudesni mozaici inspirisani prirodom krase većinu njegovih zgrada, a najreprezentativniji primer je svakako Parc Guell, magično mesto sa čije terase puca pogled na Barselonu. Imačete utisak kao da ste zalutali u bajku. Casa Batlo, La Pedrera i Casa Guell su takođe građevine ovoga arhitekte-umetnika, a verovatno ne postoji onaj koji je bio u Barseloni a da se nije divio remek-delu, katedrali La Sagrada Familia. Izgradnja tornjeva koji paraju nebo započeta je osamdesetih godina 19. veka, i još dan danas se ne zna kada će crkva biti završena. Ukoliko želite da saznate više o Gaudijevom životu, posetite Casa-Museum Gaudi, kuću u kojoj je živeo 20 godina. laca Catalunya je srce Barselone i trg koji razdvaja stari i moderni deo grada (u blizini je Museu d’art Contemporani de Barcelona - muzej savremene umetnosti), a od njega se zaputite ka čuvenoj ulici Las Ramblas na čijem kraju se nalazi statua Kolumba okrenuta ka pučini mora. U Las Ramblasu će vas dočekati šarenilo uličnih svirača, zabavljača, ljudistatua koji na taj način zarađuju za život, u restoranima i kafićima duž promenade možete da predahnete i kupite neki suvenir na štandovima uličnih prodavaca.

maj 2012

agrada familija (katalonski/španski: La Sagrada Família) ili Sveta porodica je crkva u izgradnji koje se nalazi u Barseloni, Katalonija, Španija, remekdelo Antonija Gaudija. agrada familija je rimokatolička bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (Francesc de Paula del Villar), da bi 1882. godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio Gaudi. U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja bila je 1,5 km udaljena od Barselone. audi je na projektu radio 40 godina, od toga poslednjih 15 je radio isključivo na tom projektu. audi je umro 1926. godine, a na crkvi je rad nastavljen rad do današnjih dana. Po sadašnjim predviđanjima trebala bi da bude završena do 2028. godine. Većina Gaudijevih skica i projekata crkve bila je uništena za vreme Španskog građanskog rata. agrada familija je uvršćena na Uneskovu listu Svetske baštine. rema španskim novinama, Sagrada Familija je sa 2,26 miliona posetilaca u 2004. godini najposećenija turistička atrakcija u Španiji ispred madridskog muzeja Prada i granadinske Alhambre, kraljevske mavarske palate.

G G S P

arselona nudi mogućnosti posetiocu da peške obilazi delove grada koji su od turističkog značaja, kao što su ostaci rimske kulture, srednjovekovni grad i četrvrti katalonskog modernizma. Karakteristična je urbanistička podela na blokove i dugačke avenije koje spajaju krajeve samoga grada. Najduža ulica je avenija Dijagonala koja preseca grad od severozapada pa sve do obale mora na jugoistoku. edno od najprivlačnijih mesta Barselone je šetalište Las Ramblas (Les Rambles na katalonskom) koje se nalazi između Trga Katalonije (Plasa Katalunja Plaça Catalunya), neurološkog centra grada i stare luke. Šetalište je svakodnevno prepuno ljudi sve do kasnih noćnih sati. Novinarnice, prodavnice cveća i ptica, žive ulične skulture, kafiće i restorane, sve to možete naći na ovom šetalištu. Zgrada pod imenom Palata Virejna, svetski poznati teatar Liseu i glavna pijaca Bokerija su od velikog turističkog interesa. Šetalište završava u staroj luci trgom Vrata mira (Portal de la Pau Portal de la Pau), gdje se nalazi poznata statua Kristifora Kolumba. Zanimljivo je da ruka statue sa ispruženim prstom pokazuje suprotno od američkog kontinenta, usmjerena prema italijanskom gradu Đenovi, koji se smatra njegovim rodnim gradom. osetiti Kosta Bravu leti, oblast u španskoj pokrajini Kataloniji, znači uživati u moru i suncu, umetnosti i istoriji, fiesti i siesti, fudbalu i košarci... Duž duge i predivne obale Kosta Brave prostire se veliki broj letovališta. Oblast se nalazi severno od Barselone, od koje je razdvaja svega 60 kilometara.

maj

2012

TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662

tina

ŽENE ZA ŽENE

Udruženje žena ‘’Etno forum’’ Svrljig je osnovano 2009. godine, na inicijativu dvadesetak žena svrljiške opštine, koje su se našle u teškom materijalnom položaju, bez posla, bez para, neke i bez supruga, ili čak igde ikoga. Jedino su imale puno dece koju treba othraniti i izvesti na pravi put. Misija udruženja je unapređenje položaja samohranih majki, žena iz ruralnih područja, Romkinja i žena sa invaliditetom. Zarad ostvarivanja tih ciljeva, formirale su zanatsku radionicu za očuvanje tradicionalnih zanata, medicinskorekreativni centar i organizovale niz humanitarnih akcija. maj

2012

Sa Jelenom Radojković, predsednicom Etno foruma (na fotografijama), razgovarali smo o aktivnostima ovog udruženja, njihovom članstvu i izazovima na koje nailaze u radu. “Članice udruženja su isključivo žene, ali moramo priznati da imamo puno simpatizera muške populacije. Broj članica se sada kreće oko 50 i one su angažovane u raznim oblastima u zavisnosti od njihovog interesovanja, obrazovanja i mogućnosti.” - započinje priču Jelena Na naše pitanje kako obezbeđuju sredstva za finansiranje svojih aktivnosti, Jelena odgovara: “Finansiramo se u najvećoj meri iz projekata koje pišemo i upućujemo ih na adrese raznih domaćih i inostranih fondova i Ministarstava, a po nekada i od sponzora, uglavnom privrednika, koji posluju u Svrljigu. Deo sredstava obezbeđujemo i od prodaje ručnih radova izrađenih u našem udruženju. Neki od ručnih radovi naših članica se mogu videti, poručiti i kupiti, na našem sajtu na adresi www.etnoforumsvrljig.rs, u sedištu udruženja na adresi Radetova bb, 18360 Svrljig, u Showroom-u u Nišu ( preko puta tržnog centra Kalča ). Sve proizvodi su izrađeni od prirodnih materijala, lako se održavaju, a možete ih poručiti u svim dimenzijama i bojama po želji.”

Najznačajnije akcije realizovane tokom prve tri godine postojanja su : -’’Zlatne niti’’- formiranje zanatske radionice za očuvanje starih zanata kupovinom četiri razboja za tkanje, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i Ministarstvo kulture u kome smo angažovale desetak samohranih majki, Romkinja, žena iz ruralnih područja, i žena sa invalidietom. -’’Zdravi ljudi-zdrave misli’’- formiranje medicinsko-rekreativnog centra za besplatan rad sa decom koja imaju deformitete kičme i obuka učenika karate kluba ‘’Derven’’ Svrljig, veštinama transcendentalne meditacije, zarad povećanja koncentracije. Projekat je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta -’’Vi ste na potezu’’- rad sa materijalno ugroženom decom, uglavnom romske nacionalnosti, u okviru šah kluba u Svrljigu i likovne radionice pri Kulturnom centru. Sponzor ovog projekta koji još uvek traje je vinarija ‘’Status’’ Svrljig -’’Darujmo reč’’- da svaka škola u selu dobije svoju biblioteku je akcija književnice Zorice Sentić, čiji je koordinator za opštinu Svrljig i pripadajućih 39 sela, udruženje žena ‘’Etno forum’’ Svrljig. Akcija je bilo još puno, ali su ovo neke najveće i najznačajnije. Nameravamo da u narednom periodu proširimo zanatsku radionicu, uposlimo još veći broj žena, ali i da nastavimo sa poboljšanjem položaja dece, pre svega materijalno ugrožene, ali i sve ostale, jer to je naša budućnost. Ako sada od njih formiramo zdrave i dobre ljude, u budućnosti će celo društvo imati od njih koristi, umesto štete, a i njima samima će biti dobro. Sledite svoje snove, jer Vam samo oni mogu pokazati pravi put i ne stidite se svojih želja i dobrih namera da pomognete drugima. Pomažući njima, pomoćićete i sebi. Samo budite uporne i hrabro gazite kroz život, jer Vi to možete!” - poručila je Jelena na kraju našeg razgovora.

maj

2012

FRIZERSKI STUDIO

Lady L VRŠAC

GAVRILA PRINCIPA 38

064 966 4709

Uredite prostor u potkrovlju P

rostori u potkrovlju se ističu atraktivnošću i osobitošću te su kao takvi privlačni za stambene prostore. No, atraktivnost nosi i izazove vezane uz uređenje i opremanje zbog kosih krovova i nepravilnosti koje oni čine.

pravo iz tog razloga, javlja se strah kod pojedinaca i birajući između kupovine klasičnog stana ili onog u potkrovlju, biraju verziju jednostavniju za uređenje. U potkrovlju često žive arhitekti i umjetnici, jer upravo u uređenju ovakvih prostora mogu iskazati svoje kreativne potencijale.

rvi susret sa stanom u potkrovlju nikako ne bi smio izazvati pomisao kako se u takav prostor ne može smjestiti niti običan ormar. Sve ono, što se u početku čini kao nedostatak, uz stručne savjete i dobre ideje se može pretvoriti u prednost takvog prostora. maj 2012 14

Kako biste maksimalno iskoristili površinu ispod kosina stropa, opremite dom namještajem izrađenim po mjeri, koji će se kao takav u potpunosti uklopiti u prostor. Ugradbeni ormari su idealni za ovakve stanove. Visina nadozida uvelike će definirati veličinu iskoristivog prostora. Zonu uz nadozid možete iskoristiti na više načina. Predlažemo ugradnju kliznih stijena na udaljenosti 60 – 80cm u cijeloj dužini kako bi taj prostor iskoristili za spremišta. Na ovaj način iskorištavate najniže dijelove. Garnituru za sjedenje možete postaviti u neposrednu blizinu, jer i ona može biti smještena u nižoj zoni. Krovne kosine mogu biti obrađene na razne načine. Možete ih prekriti lakim gips-kartonskim pločama ili belom lamperijom kako bi prostor učinio vizuelno većim. Ili jednostavno možete zadržti postojeće delove krovne konstrukcije koji će ostati vidni u prostoru i uneti prepoznatljiv i šarmantan izgled potkrovlja.

Od tretmana zidova mnogo zavisi vizuelni izgled prostora. Zidove je najbolje okrečiti u neku svetlu boju, kako plafon ne bi delovao niži. Bela ili druga svetla boja će sasvim Kombinacija oker ili žute boje, koja je prisutna na nameštaju i ramovima krovnih prozora, sa belom bojom zidova - doprinosi da soba deluje kao da je “okupana” suncem sigurno da “otvori” prostor, refleksija dnevne svetlosti će biti jača, pa će i prostor da izgleda veći za koji kvadrat. Ukoliko nedostaje prirodnog svetla, u kose i tamne delove krova ugradite odgovarajuću rasvetu, ili stavite podne lampe. Posebno može da bude interesantno ako odabrana kosina za dekorisanje ima krovni prozor ili badžu. Sa stanovišta estetike, u ovakvim prostorimna je veoma zahvalno oblaganje ukrasnim kamenom. Ono može da se primeni na nekim delovima prostora kada se želi postići određeni efekat. maj 2012

Dječju sobu prilagodite kosinama izradom namještaja po mjeri. Ukoliko je u prostor potrebno smjestiti dva ležaja, umjesto kreveta na kat, smjestite dječji krevet s dodatnim u ladici ili jedan do drugog, te tako nećete ovisiti o korisnoj visini sobe. Niže dijelove stana možete iskoristiti i za smještaj radnih stolova, npr. u dječjoj sobi ili u boravku za formiranje radnog kuta s kompjutorom. Stol smjestite uz nadozid, a zona sjedenja će na taj način biti u višem dijelu, koji vam neće predstavljati probleme prilikom ustajanja od stola. Potkrovlje mnoge asocira na romantiku, a poseban šarm mu daju krovni prozori. Oni imaju divan pogled u nebo i oblake, često su obasjani suncem, a uveče je naročito čarobno kada po njima dobuju kapi kiše. Krovne badže su interesantne za dekorisanje, jer na njih mogu da se okače zanimljive zavesice, čije se šare uklapaju sa motivima šara ukrasnih jastučića ili posteljine. Pošto je potkrovlje tako romantično, maksimalno iskoristite takve motive prilikom opremanja, ako je namenjeno devojčici. Soba za dečaka može da se dekoriše i tako da se zidovi kosih delova ofarbaju u svetlo zelenu boju, a zidovi ravnog dela u plavu boju. Nameštaj može da bude klasičan, u beloj boji. deo teksta preuzet sa www.interijernet.hr i www.yumama.com

KAKO PROTIV GLAVOBOLJE? P

rema najnovijoj klasifikaciji Internacionalnog udruženja za glavobolje, ima preko 200 vrsta glavobolja. One se dele na primarne i sekundarne. Primarne glavobolje su samostalno oboljenje, a sekundarne simptom nekog oboljenja. Najčešće primarne glavobolje su migrena i tenziona glavobolja. Sekundarne glavobolje mogu ukazivati na prisustvo drugih oboljenja ako se javljaju kao prvi ili jedini znak oboljenja. Međutim, sekundarna glavobolja je najčešće udružena sa drugim simptomima, odnosno značaj izolovane glavobolje u otkrivanju pojedinih oboljenja nije velik. Dijagnoza sekundarne glavobolje se postavlja kada postoji bliska vremenska povezanost između glavobolje i nekog oboljenja

ve primarne glavobolje su bezazlene i nisu pokazatelji prisustva drugih oboljenja. Njihova bezazlenost se ogleda u činjenici da nisu uzrokovane organskim patološkim procesima. Neke od ovih glavobolja, kao migrena ili cluster, izuzetno su jake, ponekad praćene mućninom, povraćanjem, crvenilom oka, curenjem iz nosa, duplim slikama. Primarne glavobolje ako su česte i jake. Značajno remete uobičajene životne i radne aktivnosti. Međutim, ne ugrožavaju život i zdravlje, s njima se živi sto godina, samo što umanjuju kvalitet života. maj

2012

Primarne glavobolje, kao što su migrena i tenziona glavobolja, nemaju određene uzroke. Međutim, kod osoba sa ovim glavoboljama, pojedini faktori mogu provocirati napad glavobolje. Ti faktori su: hronični stres, zamor, nerodovna ishrana, hormonski poremećaji (menstrualni ciklus kod žena), pojedine vrste hrane, vremenske prilike, promene temperature i slično. Sekundarne glavobolje su uzrokovane drugim oboljenjima kao što su: povrede glave i vrata, vaskularna oboljenja glave i vrata (infarkt mozga, krvarenje u mozgu usled skoka krvnog pritiska ili pucanja moždane aneurizme), nevaskularnim unutarlobanjskim oboljenjima (tumori mozga, hidrocefalus), infekcijama, psihijatrijskim i drugim oboljenjima. Svaka novonastala glavobolja zahteva odgovarajuću pažnju. U principu, kod prve pojave ili pojave novog tipa glavobolje, treba se obratiti lekaru koji će na osnovu razgovora, pregleda i eventualnih dopunskih ispitivanja, ustanoviti da li se radi o primarnoj ili sekundarnoj glavobolji

Neuralgije su glavobolje i bolovi u licu nastali usled direktnog oštećenja pojedinih nerava koji oživčavaju poglavinu i lice. Karakteriše ih sevajući, jak bol u inervacionom području oštećenog nerva uz istovremeni poremećaj senzibiliteta u regiji bola: trnjenje, mravinjanje, peckanje, smanjenje osećaja za dodir. Tipični predstavnik je trigeminalna neuralgija, zastrašujući bol u licu koji se javlja u napadima izazvanim dodirivanjem lica, govorom, žvakanjem. Smatra se da je trigeminalna neuralgija najjači bol kojeg čovek može doživeti. Opisana su i samoubistava pacijenata koji nisu mogli da podnose ovaj bol. Pacijenti ga opisuju kao udar groma, udar struje, provalačenje užarenih igala kroz lice i slično. Pored trigeminalne, postoje i druge neuralgije koje nose nazive po zahvaćenim živcima: glosofaringealna, genikulatna, nazocilijarna, laringealna, okcipitalna. Neuralgije se mogu javiti i u drugim delovima tela. Česte glavobolje značajno remete životni ritam i umanjuju radnu sposobnost. U tome verovatno postoje individualne razlike. Neko se lakše, a neko teže nosi sa svojim glavoboljama. Glavobolja se smatra hroničnom ukoliko je prisutna 15 ili više dana u toku meseca. Hronična glavobolja svakako remeti normalan život. Već u slučajevima kada se javljaju dve ili više glavobolja sedmičnno, primenjuje se preventivna terapija, odnosno preporučuje se redovno uzimanje odgovarajućih lekova u cilju prevencije napada glavobolje.

Ako se glavobolja javlja sporadično, može se po potrebi, odnosno za prekid bola samostalno uzeti neki analgetik. U obzir dolaze samo jednostavni analgetici (paracetamol, aspirin, kafetin i slično) ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi (brufen, diklofen). Ukoliko ovi lekovi ne pomažu ili su glavobolje toliko česte da zahtevaju preventivnu terapiju, potrebno se obratiti lekaru. Svaki lek ima svoja neželjenja dejstva. Najčešće se mogu javiti odgovarajuće alergijske reakcije i probavne smetnje. Pre uzimanja leka potrebno je detaljno proučiti priloženo uputstvo, a slučaju bilo kakvih nejasnoća ili sumnji obratiti se lekaru. Dugotrajno uzimanje pojedinih lekova može izazvati navikavanje ili rezistentnost na lek. Opšte je poznato da jaki, opijatni analgetici stvaraju zavisnost, te ih treba upotrebljavati sa oprezom i u strogo opravdanim situacijama. Na pojedine lekove se razvija tolerancija. Naprimer, carbamazepin je lek koji kod većine pacijenata sa trigeminalnom neuralgijom dobro kontroliše bolove. Međutim, usled razvoja tolerancije, vremenom su potrebne sve veće doze leka za sve manji efekat, tako da svi pacijenti, pre ili kasnije, dođu u fazu kad carbamazepin više ne deluje. Preterena upotreba pojedinih lekova protiov bolova može uzrokovati poseban oblik glavobolje, takozvanu glavobolju usled prekomerne medikacije. deo teksta preuzet sa: www.ordinacije-laboratorije.com

maj

2012

Akupresura - masaža koja leči

Akupresura je vrsta medicine koja potiče iz Azije i bazira se na japanskoj i kineskoj tradicionalnoj medicini. Legenda stara 5000 godina govori o jednom kineskom generalu koji je patio od oštrog bola koji se kretao od donjeg dela leđa do butine. Tokom jedne bitke, strela ga je pogodila u ahilovu tetivu i prvi bol je nestao. Akupresura je drevna kineska tehnika koja se sastoji u presuri – pritiska prsta na tzv. aku – tačke. Ravnoteža životne energije unutar tela smatra se osnovom zdravlja, ne samo telesnog nego i psiho – emocionalnog. U našem telu postoji 14 glavnih energetskih tokova ili meridijana koji su povezani sa različitim organima i psihoemocionalnim izražajima. Na svakom meridijanu nalaze se mnoge akupresurne ili akupunkturne tačke, čijim povezivanjem dobijamo meridijane. To su tačke ulaska i izlaska energije. Tačke za akupresuru poređane su duž 14 meridijana koji ne odgovaraju ni jednom fiziološkom procesu ili anatomskoj strukturi tela. Tako, može se pritisnuti samo jedna tačka da bi se ublažio određeni simptom ili tegoba, ili niz tačaka određenim redosledom kako bi se poboljšalo opšte stanje organizma. Na svakom meridijanu se nalaze akupresurne tačke koje su povezane sa jednim ili više vitalnih organa. Stimulišući ih masažom, grejanjem ili iglama, možete povratiti unutrašnju ravnotežu i ublažiti tegobe. Akupresura koristi iste tačke kao i akupunktura, ali u ovoj tehnici tačke se tretiraju pritiskom prsta ili šake, dok se u akupunkturi tačke stimulišu ubadanjem iglica.

Pored toga što olakšava bol, akupresura izvanredno pomaže i u ponovnom uspostavljanju ravnoteže tela, uklanjajući napetost i stres koji mu onemogućava normalno funkcionisanje i negativno deluje na imunitet. Ona omogućava telu da se prilagodi promenama u sredini u kojoj egzistira, pruža otpor bolesti. Upotrebljava se pri najrazličitijim tegobama, kao što su stres, glavobolje, bolovi u ramenom predelu i vratu, bolovi, alergije, menstruacijski bolovi, umor, nesanica, digestivne smetnje, mučnina i bolovi u leđima. Neke osobe efekat akupresure osete već nakon jednog ili dva tretmana. Nekima je potrebno malo više da bi im telo reagovalo i da se osete pozitivni pomaci u duševnom, fizičkom i emocionalnom stanju. Rizici akupresure su minimalni, pod slovom da se poštuju sve mere opreza. Postoje određene tačke koje se ne smeju pritiskati tokom trudnoće, niti se pritiskaju otvorene rane, proširene vene, tumori, upaljena ili inficirana koža, mesta nedavnog operacionog zahvata ili predeli u kojima se sumnja na prelom kosti.

Naravno, poželjno je izabrati trenutak mira i opuštanja. Smestite se što udobnije: iako je ležeći položaj idealan, možete i samo osloniti glavu na naslon fotelje. Ako su vam ruke hladne, protrljajte ih da ih zagrejete. Ako želite opuštajuću masažu, pustite da vas vodi intuicija. Sasvim prirodno, vaši prsti će ići prema bolnim zonama, a to su najčešće slepoočnice i oči. Počnite masažu celog lica blagim pokretima vrhova prstiju. Pritisak se vrši na različite energetske tačke, uglavnom palčevima, i treba da bude jači. Ipak, nema potrebe da preterujete! Akupresuru može da primeni neko ko je uvežban u toj tehnici ili se ona može vežbati kod kuće. Snaga pritiska se razlikuje od mesta do mesta, ali generalno, na većini mesta potrebno je primeniti pritisak jednakog intenziteta prema dole u trajanju od jednog do dva minuta. Ako primenjujete pritisak na neko mesto nekoliko puta za redom, dovršite postupak na jednoj strani tela pre nego što pređete na drugu.

maj

2012

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karkterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.

BOJANA MALJEVIĆ

ĆASKANJE

očela je da glumi dok još nije bila ni svesna šta to znači, kao trogodišnja devojčica. Debitantsku nagradu na festivalu u Nišu dobija za ulogu u filmu Lager Niš, a 1992. nagrade za najbolju žensku ulogu u Nišu i Herceg Novom, za ulogu Biljane u kultnom filmu Bulevar revolucije. Slede filmovi Ni na nebu, ni na zemlji, Do koske, Nož, Belo odelo, i drugi, a u međuvremenu, nezaboravna serija Otvorena vrata.

a Bojanom smo pričali o njenom i odrastanju njene dece, zašto ne voli princezaste uloge, kako je došlo do realizacije filma Sestre, potresne priče o mladim ženama koje su upale u lanac trgovine ljudima... Evo šta nam je rekla... maj

2012

FRAJLA: Publika Vas pamti po značajnim ulogama, u različitim žanrovima. Postoji li neka koja Vam je posebno draga, ali i neka koju još uvek niste odigrali, a priželjkujete je? BOJANA: Meni su na početku karijere često bile nuđene uloge takozvanih “princeza”. A ja nekako nikad nisam imala taj princezasto-barbi pogled na svet, pa sam se trudila da to svedem na najmanju moguću meru. Neke su mi uloge draže, naravno. Trenutno mi je najdraža uloga Klare Vedel, u predstavi “Švabica” u JDP, režirala Ana Đorđević. Ali, meni najdraže uloge tek predstoje. FRAJLA: Film i gluma su u Vašem životu prisutni od samog početka. Otac producent, sestra takođe glumica, suprug režiser... Koje su prednosti, a koje mane življenja u okruženju gde su svi na neki način profesionalno povezani? BOJANA: Ne znam da odgovorim na ovo pitanje. Ja sam “filmsko i televizijsko dete”, kao član dečije dramske grupe RTB ušla sam u to kao u igru, iz te igre izašla je moja profesija. Ja mislim da je to samo po sebi sreća. Ne znam kako je kad prvi put stanete pred kameru sa 20 godina. Ja sam stala u trećoj. Pre nego što sam dobila sestru, pre nego što sam znala šta mi radi otac i pre nego što sam i mogla pomisliti da ću se udati, a kamoli da će mi suprug biti još i reditelj (smeh) FRAJLA: U Vašem životu, kao što ste sami više puta naglasili, sve se desilo nekako prerano. Kako ste, odnosno da li ste, uspeli da svoje sinove zaštitite od preranog odrastanja, i u kojoj meri se njihovo detinjstvo razlikuje od Vašeg? BOJANA: Da, meni se sve desilo prerano. To ima svoje dobre i loše strane. Kao i kad vam se nešto prekasno desi. Nisu to crno-bele stvari. Ne znam kako se štite deca od preranog odrastanja. Ne znam ni može li se na to uticati. Trudim se da moja deca imaju sasvim normalno, veselo, opušteno detinjstvo. Obojica su izuzetni đaci, imaju puno različitih interesovanja koja im, uz porodicu, pomažu da odrastu onda kada za njih naiđe taj trenutak. Ne štitim ih ni od čega, želim da upoznaju svet onakav kakav jeste.

FRAJLA: Prošle godine realizovali ste film „Sestre“, gde Vi niste samo glumica, već ste učestvovali i u pripremi scenarija, i kao producent. Tema je vrlo ozbiljna i tretira problem trgovine ljudima. Rađen je na osnovu istinitih priča. Kako ste se odlučili da se bavite ovom temom, i koliko je za Vas lično, bilo teško zadiranje u potresne, intimne priče žena koje su preživele strahote o kojima film govori? BOJANA: Za mene je to bilo jedno sasvim posebno iskustvo, u svakom smislu. Od istraživačkog dela tog posla koji je bio emotivno napet zbog susreta sa žrtvama i drugima, pa preko realizacije projekta u kom sam bila osoba odgovorna za sve – producent. Igrala sam malu ulogu, tužiteljke, to mi nije oduzelo mnogo vremena ali su zato postprukcija i nesvakidašnji plasman filma bili teški. Film smo prikazivali širom Srbije na besplatnim filmskim projekcijama, nakon kojih smo držali tribine protiv trgovine ljudima. Taj posao nije bio nimalo lak. Potom sam dvaput putovala za Ženevu i dvaput u Beč, da film prikažemo u Ujedinjenim nacijama. Evo sad, 05. juna idemo treći put za Beč. Lepo je kada ljudi u svetu priznaju vaš rad, nameru svih ljudi koji su učestvovali u ovom projektu, lepo je i kad vam UN daju priznanje. Velika je to čast bila za mene i podstrek da nastavim dalje. Takođe mi je drago što je publika u Zagrebu i Skoplju izuzetno reagovala na film. Ljudi vole da vide istinu, iako ih ona potresa. Nešto drugo iz te istine proizilazi. FRAJLA: Značaj ove teme prepoznala je i Evropska unija, koja je kroz fond Podrška medijima u oblasti evropskih integracija delom finansirala ovaj projekat. Koliko Vam ta podrška znači, i to ne samo u finasijskom smislu? maj

2012

BOJANA: Ta je podrška bila od presudnog značaja. To je bio pokretač ovog projekta koji je stajao na mrtvoj tački dugo. Nakon što smo pobedili na konkursu EU, dobili smo i donaciju Međunarodne organizacije za migracije (IOM), koja nam je takođe značila. Logistička i finansijska podrška koju je pružila Vlada Republike Srbije omogućila je da se ovaj projekat realizuje u višim standardima od planiranih. Ja samo mogu da kažem da je veoma lepo kada se posao završi a utisci svih su da je ukupan rezultat iznad očekivanja. FRAJLA: Kada i gde ćemo Vas ponovo gledati? Kakvi su Vam planovi za budućnost? BOJANA: Uskoro ćete me nadam se gledati u filmu “Top je bio vreo”, Bobana Skerlića, zatim u novom serijalu “Budva na pjeni od mora”, gde sam pristala da igram uz jednu izuzetnu autorsku ekipu. Imam mnogo planova, ali da se ne izjalove... FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? BOJANA: “Oda manjem zlu”, Voje Čolanovića, zatim nova zbirka pesama Milene Marković “Pre nego što sve počne da se vrti” i “Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla”, Žana Bodrijara Na kraju razgovora, Bojana Maljević otkrila nam je još jednu sjajnu novost - pao je dogovor o snimanju novog serijala “Otvorena vrata“, koju će ona producirati, a koautori će biti Miša Radović i Biljana Srbljanović. Verujemo da će nastavak serije biti jednako zanimljiv kao prvi deo, i da će gledaoci uživati uz seriju, kao što su već navikli.

“SIROTINJSKA“ HRANA novi trend u ishrani

ačamak,ili palenta, tradicionalno je jelo na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije... Nekada jelo siromaha, zbog jeftinih sastojaka i lake pripreme, kačamak se vraća u ishranu urbane populacije, zbog pozitivnog uticaja na zdravlje. Kukuruzno brašno je brašno od celog (integralnog) zrna, i zato se komercijalno prirpremljena hrana na bazi kukuruznog brašna smatra integralnom hranom. Da biste pokupili što je više zdravstvene koristi od kukuruznog brašna pobrinite se da je brašno zaista dobijeno od celog zrna a ne od zrna kome su izvađene klice. Ukoliko su izvađene klice gube se važne nutritivne supstance, jer mljevenje oduzima nutritivne delove zrnu. ukuruzno brašno sadrži dugu listu hranjivih supstanci. Ono je izvor nijacina, tijamina, riboflavina, pantotenske kiseline, folata i vitamina B6, E i K. Ono sadrži 18 aminokiselina i vrednih minerala, kao što su magnezijum, fosfor, kalijum, cink, bakar, mangan i selen. konzumiranje integralnih žitarica kao što je kukuruzno brašno može da pomogne da se smanji rizik od oboljevanja od raka develog creva, hemoroida, divertikuloze i poremećaja creva. Brašno od celog zrna kukuruza se kreće kroz creva brže od ostalih vrsta hrane, što smanjuje količinu otpadnih materija u telu.

maj

2012

Kada se brašno od kukuruza uključi u ishranu, takođe dolazi do poboljšanja imuniteta u stomaku. Konzumiranje celih crna kao što je kukuruzno zrno može da donese i korist u smislu srčanog i cirkulatornog zdravlja, a cela zrna smanjuju holesterol. Kukuruzno brašno može da spreči i gojenje, jer sadrži vlakna i kompleksne ugljene hidrate. Od kukuruznog brašna ili mešavine sa drugim vrstama brašna pripremaju se razne vrste hleba, peciva ili kačamak. Brašno se može koristiti sa klicama i bez klica. Mlad kukuruz se koristi kuvan ili pečen, a od posebne vrste kukuruza (kokičar) pripremaju se kokice. Kokice su veoma zdrave za jelo, ali pod uslovom da se ne pripremaju sa dosta masnoće, putera i soli, jer onda postaju visokokalorično jelo. Brašno od kukuruza koristi se tokom cele godine, a mlad kukuruz samo tokom leta, dok se od smrznutog kukuruza mogu pripremati jela i salate u svako doba. Zanimljivo je da se u Meksiku pripremaju razne supe i čorbe od kukuruza. Kuvanjem se kukuruzu povećava antioksidansko dejstvo. Stručnjaci savetuju kukuruz u kombinaciji sa pasuljem, graškom, boranijom, sočivom ili sojom. Kukuruzna svilica koristi se za spravljanje tečnosti (čaja), za izlučivanje mokraće i mršavljenje

Kačamak je pomalo zaboravljena slana poslastica koja može da se spremi i u slatkoj varijanti, sa šećerom i mlekom. Odličan je kao večera, jer nije težak, a vrlo je izdašan. Ako preostane, može se poslužiti i za doručak, ništa mu ne fali ni kada se ohladi (šta više, ukusnije je). Nažalost, danas se kačamak sve redje sprema po domovima, bar ja dugo nisam čula da je neko skoro jeo kačamak i da ima želju za istim. No, kod nas je još uvek jako popularan i rado ga pravimo, naročito tata. Onda se okupimo oko šerpe, pa ručkamo zajedno, a od toga, priznaćete, nema ništa lepše

U šerpu sipati vodu, pa je posoliti, dodati malo ulja i promešati. Ostaviti da provri, pa polako dodavati kukuruzni griz, u mlazu, ne iz cuga. Mešati sve vreme dok se kačamak kuva, narednih 10-15 minuta, dok sva tečnost ne ispari, odnosno dok se na površini ne pojave ‘’mehurići’’. Ako negde ima gromuljica, varjačom ih razbiti. Pred kraj kuvanja dodati sir isečen na kockice, pa dobro promešati i skinuti sa vatre. Po ukusu, u kačamak se može dodati i sitno seckana slaninica, pršuta ili šunka. Služi se uz paradajz ili neku drugu salatu po želji, jogurt ili kiselo mleko

maj

2012

SPRING 2012 ACCESORIES AKO ŽELITE DA OVOG PROLEĆA BUDETE IN ONDA JE ZANIMLJIV I ORIGINALAN NAKIT OBAVEZAN! NA STRANICAMA KOJE SLEDE PREDSTAVIĆEMO MODELE DVE NAŠE DIZAJNERKE, SA INFORMACIJAMA GDE I KAKO MOŽETE PORUČITI NJIHOV NAKIT. TO SU MARIJA RUŽIČIĆ I SANJA KUZMANOVIĆ, KOJE SU SVOJU ŽELJU DA SE BAVE NEČIM KREATIVNIM PRETOČILE U OVE ZANIMLJIVE KOMADE KOJE VAM PREDSTAVLJAMO. VERUJEMO DA ĆE VAM SE DOPASTI I DA ĆETE SIGURNO NAČI NEŠTO ZA SEBE....

nakit Marije Ružičić info i porudžbine: Facebook profil Mayaart Marija Ruzicic

nakit Sanje Kuzmanović info i porudžbine: Facebook profil Sanjine carolije

maj

2012

U kuhinji moje bake...

edavno sam, posle ko zna koliko godina (znam koliko, ali ne smem da kažem) bila u kući svoje bake. Bake odavno nema, u kući niko ne živi, ali mom ocu je žao da je proda, a i kad bi hteo pitanje je da li bi neko hteo da kupi staru kuću na selu. Tamo sam se našla sasvim slučajno, jer sam bila na službenom putu u obližnjem gradu, pa k’o velim, kad sam već tu... Komšinica koja čuva ključ i brine o kući me, naravno, nije odmah prepoznala, što zbog toga što ima blizu 70 godina, što zbog toga što ja imam blizu (opet ne smem da kažem), a ona me poslednji put videla kada sam imala nešto preko 20. Kada je shvatila ko sam, silno se obradovala i pošla sa mnom da otključa.

e kaže se uzalud da je miris nešto što nas najbrže i najtačnije podseti na neke stare uspomene. Čim smo kročile u kuću, tetka Cana i ja, zapahnuo me je dobro poznati miris. Iako su se borile sa mirisom memle i ustajalog vazduha, dunje sa ormara su odmah opravdale titulu prvog srpskog osveživača vazduha. U kuhinji sam prosto mogla da zamislim svoju baku, kako se, onako sitna, podiže na prste da dohvati kraj testa koje je razvukla po starom, drvenom stolu. Uvek je pravila jela za koja treba mnogo vremena, ali su sva bila uvek gotova na vreme, jer joj nije bilo teško da porani, i počne da sprema ručak već u 7 ujutro. Pre toga, naravno, naloži stari šporet, poradi po maj

2012

dvorištu, nabere u bašti neke travke i začine, pa onda zamesi testo, “da odmori“, kako je ona to govorila. Supa od domaće koke krčkala bi se satima, dok su u njoj plivale mnoge znane i neznane biljke, predvođene šargarepom i zelenom. Praseći but, okružen velikim kriškama krompira, pekla je u rerni već pomentog šporeta na drva, što mi je u ono vreme bilo sasvim normalno, ali sada, kada sam i ja nekakva domaćica, nikako mi nije jasno kako je uspevala da uskladi vatru, da istovremeno peče, kuva, prži i dinsta... Superbaka, to je jedino rešenje... Pa onda krofne... mmmm... Divne okruglice od mekanog testa baka je pržila u dubokoj masti (ne, ne, nema tu nikakvog holesterola, ta reč nije postojala kad sam ja bila mala), u širokoj, staroj, već pomalo olupanoj šerpi, koja je služila samo za krofne. Onako vruće i rumene, nismo ih kvarili pekmezom ili kojekakvim eurokremovima, već ih je baka posipala prah šećerom. Nama, deci, dozvoljavala je da “ukrademo“ po koju dok još nismo ručali, a odraslima, svojoj deci, snajama i yetovima, to je bilo strogo zabranjeno. Evo sad, dok pišem, osećam njihov ukus u ustima! I posle takvog ručka, dok smo sklanjali sa stola, baka bi se podbočila, pogledala nas redom i pitala: Jelte deco, a šta bi ste za večeru?

oja kuhinja izgleda kao... pa, kao manji svemirski brod. Nikakvi mirisi se ne osećaju, jer smo ugradili vrlo kvalitetan aspirator, koji je toliko jak da ne puštam mačku u kuhinju, plašim se da je ne uvuče. Moje keramičko posuđe se lako pere, jer se u njemu hrana ne lepi i ne zagoreva, i što je najvažnije, vrlo brzo se priprema. Kuvam isključivo na vodi, ponekad začinjavam maslinovim uljem i nekim fensi začinima koje donosimo iz inostranstva. Nikada nisam napravila krofne. Naravno, kuvam samo vikendom, jer preko nedelje doručkujemo i ručamo van kuće, svako tamo gde se zatekne, a vodimo računa o zdravlju i liniji tako što ne večeramo. e znam zašto onda imam problema sa želucem, a i pritisak mi često skoči više nego što bi trebalo... Možda treba da izbacim i ono povremeno maslinovo ulje... I da malo više vežbam, propustila sam 2 treninga prošlog meseca. oja baka živela je 87 godina, sve vreme bila pokretna, radila po kući i bašti, a kod lekara išla samo da promeni dioptriju naočara. I tako je jednom zaspala i rešila da se ne probudi, tek tako. Šta znam, valjda joj dosadilo... Milica Popov, Zrenjanin

FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Barbara Vašalić. Barbara je rođena 9. aprila 1987. i radi kao dopisnica lista Press. Za Barbarinu frizuru zaslužna je Lidija Gmijović. Za make-up zadužena je Mirjana Škorić, za detalje i šešire Ljiljana Ananijev, a fotograf je Aleksandar Avramesku. Glasajte za Barbaru, ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA! Na pitanje kako provodi slobodno vreme, Barbara je odgovorila: Slobodno vreme volim da provedem sa društvom negde uz kafu i dobru priču, šalu, da pogledam zanimljiv film, odem na zumbu, aerobik, jahanje ili dužu šetnju, i naravno što je najlepše od svega uživam sa svojom ćerkicom u dogodovštinama, slatkišima, pesmama, plesu, igri i svemu što izmamljuje osmeh na lice mojoj najmlađoj najboljoj drugarici. Na takmičenje sam se prijavila prvenstveno zato što volim da se slikam. Kao srednjoškolka bila sam član UMS škole za talente gde sam imala priliku da učestvujem na nekoliko revija, gde sam samim tim i pokazala svoju ljubav prema glumi, pevanju, plesu i naravno fotografisanju. Kasnije, zajedno sa ćerkicom snimila sam reklamu za vitamine za trudnice… slikanje je jednostavno jedna od mojih strasti. Strasti prema umetnosti… Zašto da glasate baš za Barbaru? Evo pta ona kaže: Sa ovim pitanjem imala sam priliku da se “sretnem” nebrojan broj puta pa cu samo reći ovo: Vrlo sam prirodna. Volim da se smejem, i uglavnom sam vedra, a takav mi je i duh pa se pozitivna energija vrlo lako prenese i na druge… i tada budem još srećnija. Imam mnogo želja ….ali evo samo neke… Da završim master studije za sociologiju mode, uživam u životu moje ćerke, i da kao i do sad ponosno i nasmejano koračam u budućnost.

AKO MISLITE DA JE BAŠ BARBARA VAŠALIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!

BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Glumac Sergej Trifunović važi za jednog od najvećih zavodnika među glumcima, a u njegovom naručju bile su najlepše dame sa ovih prostora, o kojima on nikada nije želeo da govori. Jedan od najpoželjnijih neženja među glumcima, Sergej Trifunović svojim šarmom već godinama osvaja srca nežnijeg pola. Ipak, nijedna od njih nije uspela na duže staze da ukroti nemiran duh i srce srpskog plejboja pa je još na listi najpoželjnijih neženja. Rođeni Mostarac prepoznatljiv je i po svom delimično sirovom stavu, britkom jeziku i seksepilu koji pleni.

Njegovim zavodničkim sposobnostima u prilog ide i nonšalantan fizički izgled koji karakteriše njegov ležeran način odevanja. Posle uloge u ostvarenju Stršljen i erotske scene sa Mirjanom Joković njegove osvajačke sposobnosti dodatno su došle do izražaja, a i prema tvrdnjama mnogih postavio je visoke standarde i zadatke koje će oni mlađi koji dolaze teško uspeti da premaše. Mnogi će se složiti da je glumački talenat proporcionalan količini njegove ekscentričnosti. Harizmom povređenog dečaka ovaj glumac horde uzavrelih šiparica baca u trans gde god da se pojavi.

Bojane Ordinačev pa do mnogih drugih manje ili više poznatih... Otac Tomislav i brat Bane su takođe glumci, a Sergejeva prva uloga bila je u filmu Tuđa Amerika. Sledi Ubistvo sa predumišljajem, Stršljen, Spasitelj, Munje, Kad porastem biću Kengur, serija Crni Gruja... Snimio je nekoliko filmova u inostranstvu, a čak dozvolio sebi luksuz da neke uloge odbije. U SAD je snimio nekoliko niskobudžetnih filmova, i nastavlja uspešnu karijeru u domaćoj kinematografiji. Nedavno se čak pojavio i u rialitiju Parovi, gde se ne pojavljuje kao takmičar, već glumi Nemanju, dečka Međutim, zvezda kultnog vlasnice vile. tinejdžerskog filma Munje i Kad porastem biću kengur, nikada nije želeo da pikanterije iz svog privatnog života iznosi u javnost. Povezivali su ga sa mnogim lepoticama, a jedna od dama koja mu je zarobila srce bila je i Ana Vučelić, ćerka bivšeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije, Milorada Vučelića. Nikad zvanično potvrđene priče govore o tome da su mnoge lepotice prošle kroz naručje ovog plejboja, počev od Marije Karan, Mirande Viđak, Marine Perazić, maj

2012

Obrve i trepavice

Ukoliko želite da vam trepavice budu guste, sjajne i duže, negujte ih pravilno, a ponekad namažite i ricinusovim uljem. Evo još nekoliko saveta koji će vam u tome pomoći: - Obrvama treba da korigujete oblik, ali nikako da ga sasvim izmenite. Dovoljno je da iščupate suvišne dlačice koje izrastaju ispod linije obrva, poneku koja strči iznad linije ili prema slepoočnici. - Bilo bi dobro da prvo oblikovanje obrva prepustite stručnjaku, to jest kozmetičarki kako se ne bi dogodilo da ih previše stanjite ili nejednako oblikujete. - Pincetu pre upotrebe očistite alkoholom, a pre i posle čupkanja dlačica dezinfikujte kožu.

- Da bi obrve lepo izgledale i njih treba da negujete svaki dan. Uveče ih namažite kremom, nežno izmasirajte i zagladite u smeru rasta. Želite li da budu čvršće i gušće, namažite ih ricinusovim uljem. Nanesite kap ulja na meku četkicu za zube i njome nežno četkajte obrve u smeru rasta i prema gore. Što se tiče trepavica, tu je priča malo drugačija, ali je veoma važno da i njih negujete pravilno da bi rasle i da bi bile duge i guste. Evo šta treba da znate i na šta treba da obratite pažnju. - Tokom života trepavice sve slabije rastu i sve su ređe, pa nije retkost da osobe koje su u mladosti imale guste i dugačke trepavice, u starosti jedva da imaju nekoliko kratkih dlačica. Taj proces ne može da se izbegne, ali može da se uspori. - Višegodišnje korišćenje šminke, tačnije ostaci nekorektno očišćene šminke, oštećuju koren trepavica. Postaju slabije, pa i otpadaju. - Boju olovke i senke uklonite mlekom za čišćenje lica, a maskaru posebnim sredstvom za njeno uklanjanje ili uljem za negu dečje kože. Nakon toga trepavice, pomoću vate, operite mlakom vodom i obavezno na njih i deo kože oko očiju nanesite posebnu kremu za negu

nežne kože oko očiju.

- Ricinusovo ulje, ali i bademovo, koristiće u nezi trepavica. Veoma malo ulja (manje od kapi) nanesite na sasvim mekanu četkicu i njome ih u smeru rasta četkajte najnežnije što možete. maj

2012

Ako želite da stavite veštačke trepavice morate biti jako strpljive i koncentrisane. Veštačke trepavice vam mogu odmah po stavljanju dati sjajan glamurozan izgled. Možda će vam delovati da izgledaju neprirodne ili da ih je teško prilepiti, ali nemojte se brinuti. U tekstu koji sledi pomoći ćemo vam da to uradite bez problema… 1) Da bi se veštačke trepavice dobro zalepile, kapci moraju biti čisti i suvi. 2) Prvo na svoje trepavice nanesite maskaru u tankom sloju. 3) Zatim po ivici kapaka iscrtajte alajner, prstom protrljajte liniju, kako bi postigle „zamagljeni efekat“. Na taj način će tračica koja drži veštačke trepavice biti manje upadljiva. 4) Iscedite malu količinu lepka za trepavice na prst i njime nežno pređite preko tračice veštačkih trepavica. 5) Polako zalepite veštačke trepavice što bliže ivici prirodnih trepavica. Lepite ih od spoljašnje ka unutrašnjoj strani. Sa dva prsta pritisnite ivicu trepavica i sačekajte nekoliko sekundi da se lepak osuši. 6) Pošto uspešno nalepite veštačke trepavice, nanesite malo maskare, ona će biti dodatni lepak, koji će omogućiti prirodnim trepavicama da se izmešaju sa veštačkim. Pažljivo učešljajte maskaru u unutrašnji deo gornjih trepavica; sačekajte malo, pa ponovite.

informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs

Mileva Ajnštajn M

ileva Marić, prva naša poznata fizičarka, svojom pojavom je skrenula na sebe pažnju javnosti patrijarhalne Vojvodine i emancipovane Evrope, na kraju devetnaestog i na samom početku dvadesetog veka. Ova mudra, skromna, tiha naučnica, uvek je bila, sa radošću, okrenuta dokazanim istinama koje je ljudima, upravo, matematika omogućila. Zato je, veoma darovita i uporna, marljivo radila - prionula da i sama proučava i otkriva one zakonitosti prirodnih pojava koje su se činile i, naizgled, bile nedokučive. speće, uz pomoć supruga Alberta Ajnštajna i svojih kolega, da pronalazi, otkriva, i doprinese spoznaji i dokazima pretpostavki mnogih nepoznanica života na našoj planeti.

leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega.

vu da ga primi u posetu u Cirihu. Nešto docnije, usledilo je njegovo pismo zahvalnosti iz Berlina, gde je već imao drugu suprugu. U tom pismu, on Milevi nežno poručuje da je uživao u vremenu provedenom s njom. ada je reč o onoj drugoj, naučnoj dimenziji Milevinog i Albertovog odnosa, iz pisama se nedvosmisleno može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta. - U svojim pismima, Albert piše Milevi da će biti srećan kada zajedno završe njihovu teoriju - kaže profesorka Milentijević, autorka knjige o Milevi Marić Ajnštajn, dodajući da iz perioda nastanka teorije ima 45 sačuvanih Albertovih i 11 Milevinih pisama. eđutim, ni u jednoj svojoj publikaciji, Ajnštajn, koji je i sam sebe doživljavao kao genija, nije pomenuo Milevu kao svog saradnika, uprkos tome što je ova umna, patrijarhalno vaspitana Srpkinja ceo svoj potencijal matematičara podredila uspehu svog supruga. okumentacija o Ajnštajnu, čuvana pola veka u Izraelu, rasvetljava i nagađanja u vezi s Nobelovom nagradom. Naučnik nije, kako se mislilo, Milevi poklonio novac od Nobelove nagrade koju je dobio 1921. godine da bi se svojoj bivšoj supruzi zahvalio na naučnoj podršci. Naučnik je, svedoči jedno njegovo pismo, namenio taj novac za izdržavanje sinova Hansa Alberta i Eduarda, jer je Mileva pristala na razvod upravo pod tim uslovom.

enčali su se, ali taj brak nije bio srećan. Uprkos mnogim Albertovim neverstvima i razvodu, Mileva je svog supruga volela do kraja života. A, na svoj genijalno razbarušen i okrutan način, i Albert je, do poslednjeg trenutka, voleo Milevu.Njihova prepiska sadrži 800 pisama, pisanih posle njihovog razvoda 1919. godine. Većinom su to Albertova pisma, jer ih je Mileva sačuvala Međutim, većinu Milevinih pisama Albert nije sačuvao, ali se iz njegovih odgovora može zaključiti da je bivšoj supruzi i majci njihove dvojice sinova ostao privržen. Poslednja pisma razmenili su marta 1948. godine, nekoliko meseci uoči Milevine smrti u Cirihu. U pismu iz 1920. godine, Albert je molio Mile-

M D

maj 2012

PSIHIJATRIJA PROTIV SEBE donosi još jedan niz eseja po kojima je ovaj autor, Dušan Kecmanović, već dobro znan. Problematizovana su temeljna pitanja koja ljudi posvećeni brizi o mentalnom zdravlju nemaju vremena, iskustva ili znanja da postave. Ova knjiga će Vam pomoći da, između ostalog, otkrijete: zašto psihijatre ne zanima duševno zdravlje; zašto je potrebno određenje duševnog poremećaja; po čemu se razlikuju ludilo i zdrav razum; koje su osnovne moralne nedoumice u psihijatrijskoj praksi; šta uzrokuje stigmu duševno poremećenih osoba i kakve efekte ona ima; kakva je budućnost psihijatrije a i gde smo tu mi ... Dušan Kecmanović rođen je u Beogradu, 1942. godine. Do 1992. godine bio je redovni profesor psihijatrije i političke psihologije na univerzitetu u Sarajevu kada se preseljava u Australiju gde i danas živi i radi. Profesor je po pozivu na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013

Ne želeći da se upušta u medijske polemike i skandale, francuska književnica Mari Darjesek na optužbe za plagijat odgovara odmereno i sa distance: u svojoj najnovijoj knjizi Policijski izveštaj ona istražuje problem plagijata u književnosti kroz istoriju i otkriva da su mnogi veliki pisci iskusili optužbe za plagijat. U deset eseja ona piše o njihovom iskustvu: o Frojdovom stidu, o Selanovoj nevolji, ironiji Mandeljštajmove, ćutanju Majakovskog. Jedan esej Mari Darijesek posvetila je Danilu Kišu i polemici koja se razvila oko njegovor dela Grobnica za Borisa Davidoviča. Tema plagijata me ranije nije zanimala, ali kako sam dva puta optužena za plagijat, to me je učinilo osetljivom. U stvari, te optužbe su za mene bile dosta bolne. Nebo mi se srušilo. Odbrana je za mene postala pitanje časti. Nisam, međutim, htela da učestvujem u trivijalnim polemikama, već sam želela da se odbranim na inteligentan način i da sa distance posmatram stvari. Zato sam napisala knjigu – rekla je autorka Mari Darjesek. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013

Junak romana nalazi u antikvarnici knjigu pisanu nepoznatim pismom i odnosi je kući. Tako počinje dugo traganje za nepoznatim gradom iz kojeg knjiga potiče i koji živi u čudnoj simbiozi sa Pragom, a nalazi se na njegovim obodima i na granici poznatih prostora. Pripovedač luta Pragom noću, kad se drugi grad budi, sreće se s njegovim stanovnicima, bori se s njegovim zverima, beži pred njegovim naoružanim braniocima, učestvuje u njegovim svetkovinama, i raspravlja sa njegovim sveštenicima. Pri tom stalno pokušava da shvati smisao ovog drugog grada, koji se pred njim sve jasnije ocrtava i da prodre u njegovo središte, koje mu stalno uzmiče. . . Prozaik i esejista Mihal Ajvaz rodio se 1949. u Pragu gde se školovao i završio filozofski fakultet Karlovog univerziteta. Bavio se raznim fizičkim poslovima, bio urednik Literarnih novina, a trenutno radi u Centru za teorijske studije Akademije nauka Češke Republike i Karlovog univerziteta u Pragu. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013

Glasine su uvek bile deo svakodnevne komunikacije, stvarale su paniku i pogrome i uticale na naše poimanje istine, a time i na naše ponašanje. Knjiga Fama Hansa Joahima Nojbauera istoriski je pregled glasina koji obuhvata široki raspon od „božanskog glasa“ koji je 375. godine pre Hrista učinio atinskog političara Timarha žrtvom seksualnog skandala, pa sve do glasina u vezi sa aferom koju je američki predsednik imao s Monikom Levinski. Autor ističe da onaj ko hoće da tumači glasine mora da poznaje njihov istorijski kontekst. Nemoguće ih je razumeti ako se ignoriše činjenica da su one uglavnom nevidljiva literatura koja neprestano menja svoj oblik. Fama govori o slikama koje su različite epohe i kulture stvorile o ovom fenomenu, o načinima na koje ih je društvo zaustavljalo, suzbijalo, istraživalo ili stvaralo. Ono što svi pričaju još uvek nije glasina, već je glasina ono za šta se kaže da svi pričaju. Glasine su citati ili varijacije citata, s tim što ostaje neodređeno koga citiraju. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013

maj

2012

FRIZURE

KROZ

VEKOVE

Nastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civilizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u savremeno doba.

Frizure savremenog doba

omantične, ženstvene lokne koje padaju na ramena pojavile su se u stilovima 40-ih. Ovakav izgled se ipak ostavljao za večernje izlaske. Pošto su mnoge žene radile u fabrikama, frizure su morale da budu praktične, te je kosa bila uredno pokupljena ispod marame. Ovaj stil se razvio u pravcu elegantnih punđi, “urolanih” na različite načine. Posleratni period početkom 50-ih donosi duboke promene u muzičkim pravcima, što se odrazilo i na stilove oblačenja i frizura. Kombinacija pobune, seksualnosti i slobode pronalazi se u stilu ‘’pin up’’ devojaka - blago prelomljena puštena kosa do ramena sa šiškama koje formiraju oblik rolnice. rizuru Elvisa Prislija, sa zulufima i kosom očešljanom unazad formirajući nasip od kose napred i pačiji rep pozadi, predstavlja senzaciju i prisvojili su je milioni muškaraca širom sveta. Elvisova frizura bila je toliko važna, da su hiljade ljudi protestvovali kada je pevač otišao u vojsku i morao da se ošiša.

Žene 60-ih su svojim izgledom i frizurom pokušavale da odaju utisak da se svi kućni poslovi mogu odraditi sa lakoćom, dok one izgledaju moderne i negovane. ‘’Košnica’’ stil omogućavao je dnevnu frizuru koja se lako oblikuje a dugo opstaje. Češljana, visoko natapirana i fiksirana frizura i danas se može videti.

Krajem 60-ih frizure i odevanje postaju libelarnije, čak bezobraznije. U to vreme pojavio se novi kulturni pokret - hipici. Mir i ljubav bio je slogan njihove filozofije. Njihove frizure postale su popularne, i nosili su ih čak i oni koji nisu delili isto mišljenje sa njima. 1967 prva rok opera “Kosa” jasno prikazuje sve hipi frizure, i još jedan tip koji je postao popularan, a to je afro stil. maj

2012

Sedamdesetih godina vladala je sloboda nošenja duge kose. Jamajčanin Bob Marli doneo je novu modu. Tu dekadu obeležili su muškarci duge kose sa velikim zulufima ili bradom, dok su žene imale dugu kosu ili paž poput kacige. 80-ih svi stilovi su i dalje bili popularni, uz dodatak novog ‘’japi’’ stila, koji su popularizovali poslovni mladi ljudi. Žene su skoro uvek nosile dugu kosu, uz dodatke gela ili pene, neobicne boje, plave ili svetlo crvene nijanse. Pojavljuju se i druge grupe, poput skinhedsa, pankera ili darkeri. Pank je osvajao tetovažama i bizarnim frizurama, skinhedsi su bili potpuno obrijanih glava, a darkeri su nosili crno, farbali kosu u crnu i šminkali se, takođe u crno, i to i devojke i mladići

Devedesetih godina postaju popularni uniseks frizerski saloni, koji su počeli da nude usluge ženama i muškarcima istovremeno. Farba nikad pre nije korišćena u toj meri kao tih 90-ih. Početkom drugog milenijuma, pa do danas, propagira se individualnost, sloboda i pravo ličnog izbora. Sve je dozvoljeno, od retro stila do klasike i ekstremnih stilova.

maj

2012

Iz bakine kuhinje GUSTA ČORBA OD ZELJA

2 veze zelja, 2 šargarepe, 1 manji crni luk, 2 kašike brašna, 1 kocka za supu, so, začin C, biber, svež peršun, 1 pavlaka. Propržiti sitno seckani luk i narendanu šargarepu, dodati brašno, i naliti sa 1 l vode. Kada provri, dodati kocku za supu i dodati još oko 2 l vode, i kada ponovo provri, dodati zelje sečeno na kockice. Kada se zgusne, dodati, so, začin, biber i sitno seckani sveži peršun. Skloniti sa vatre i dodati pavlaku. Čorbu služiti toplu.

GIBANICA SA SIROM

1 pakovanje kora za pitu, 1/2 kg svežeg sira, 3 jaja, 1 l jogurta, ulje, so, 1 pavlaka Sir, jogurt i 2 jaja umutiti, i posoliti po potrebi. Nauljiti dublji pleh i ređati red kora, red fila sa sirom, i svaku drugu koru nauljiti. Pitu staviti u zagrejanu rernu i peći na 200 stepeni oko 30 minuta. Umutiti pavlaku sa 1 jajetom, preliti preko pečene gibanice, pojačati temperaturu na 250 stepeni i peći još 10tak minuta. Kada je pita pečena, izvaditi je iz rerne i prekriti debljom krpom, da se gornja kora omekša. Seći je kada bude mlaka i služiti sa jogurtom ili kiselim mlekom.

KOTLETI SA PEČURKAMA

1 kg svinjskih kotleta, 300 gr šampinjona, 1 dcl belog vina, 1 crni luk, 2 čena belog luka, 2 kašike brašna, ulje, soja sos. Kotlete posoliti i poređati u dublji pleh. Naliti sa 1 dcl vode, zatvoriti folijom i staviti u rernu, na 200 stepeni, na 1,5 sat. Za to vreme, u šerpi blago propržiti brašno i crni luk, pa dodati sitno sečene šampinjone. Kada otpuste sok, dodati belo vino, i uz lagano mešanje kuvati dok se ne zgusne. U zgusnuti sos dodati sitno seckani beli luk i soja sos, i pustiti da još jednom provri. Skinuti foliju sa kotleta i vratiti ih u rernu dok blago ne porumene. Kotlete servirati sa krompirom i preliti sosom od šampinjona. Jelo služiti toplo.

ŠNENOKLE

5 jaja, 1 l.mleka,1 vanil šećer,kora limuna malo, 7 kašika kristal šećera i 2 kašike prah šećera,2 kašike brašna. Od 1 l mleka odvojiti 1 šolju a ostalo mleko staviti sa 2 kašike šećera i 1 vanil šećerom da prokuva. Za to vreme umutiti čvrst sneg od 5 belanaca i u to dodati 2 kašike prah šećera. Još mutiti dok se ne dobije čvrst sneg. Kašikom vaditi nokle i spuštati ih u vrijuće mleko, prvo sa jedne strane pa sa druge po par sekundi (one narastu) i vaditi rešetkastom kašikom u činiju. Preliv 5 žumanaca umutiti sa 5 kašika šećera i 2 kašike brašna. Razrediti sa onom šoljom mleka i sve to sipati u vrijuće mleko da se skuva krem(redji nego puding).Tako skuvani krem sipati preko nokli. Odozgo narendati limunovu koricu. Služiti rashlađeno.

ANEGDOTE O P Veliki kan Tamerlan (Timur Lenk, 1336-1405) naručio je od slikara da mu izradi portret. Pošto je vladar imao samo jedno oko, zapretio je slikaru da će mu skinuti glavu ako se bude videla ta njegova mana. Boreći se da izbegne tu nesreću, umetnik se doseti i nacrta svog okrutnog gospodara kao borca koji lukom gađa neprijatelja i pri tom, razume se, žmuri na jedno oko. Mladi glumac molio je Bernarda Šoa da mu napiše preporuku i ovaj mu na svoj način izađe u susret. Napisao je: - Najtoplje preporučujem glumca gospodina R. Igra Hamleta, Cezara,Šejloka, bridž i bilijar. Bilijar igra najbolje. Vizantijski car Andronik II Paleolog (vladao 1282-1328) održavao jeljubavne veze sa najlepšim ženama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove muževe lakše zavarao, svima je dodelio pravo na lov, čiji su znak bili rogovi. Taj znak su smeli pričvrstiti na svojim kućama, kao znak priznanja i privilegije. Muževi su se tome radovali, a žene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samouvereni car je takve znao javno istaći rečima. - Moji dragi rogonje! Otada kažu o muževima, koji imaju neverne žene, da “nose rogove”, tj da su rogonje.

POZNATIMA Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio da je ostvario svoj cilj i da je postao prvi gospodar Evrope; zato je naredio da se izrade nove kolajne na kojima je na jednoj strani bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove reči: - Bože, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja! Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentima izaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekoliko dana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugoj strani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su reči: - Leđa su tvoja, a bič je moj.

Dva američka novinara, koji su se zabavljali intervjuišući poznate ljude, obratili su se Marku Tvenu s pitanjem šta misli o raju, a šta o paklu. - Na žalost, moram biti neutralan i uzdržati se od odgovora. Imam dobre prijatelje i u jednom i u drugom ambijentu!

preuzeto sa www.scrind.com