broj 1 oktobar 2013
Klasična punđa
godina III
Frizure:
Zvončići
Ćaskanje:
Anegdote:
Citati poznatih
broj 1, godina III oktobar 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice: Ko je bio čovek sa gvozdenom maskom? Kako su nastal likeri? Kakav život je vodila Kleopatra? Odgovori na ova pitanja vas očekuju u našem novom broju, kao i mnoge druge zanimljive teme. Upoznajemo vas sa radom školice „Zvončići“, a očekuje vas i iznenađenje za vas i vaše najmlađe na stranicama 14, 15, 16 i 17. Vaša FRAJLA!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
Putovanje: Bujanovačka banja Ćaskanje: Zvončići Uredjenje: Dvorišni kamini Zdravlje: Čajevi za anemiju
Zorana Petković: Da ne boli, ne bi bila ljubav Zaštita životne sredine: Prirodna čuda Intervju: Amaris Ishrana: Bundeva dijeta
Hrana i piće: Likeri Moda: Džemperi Misterije: Čovek sa gvozdenom maskom Lepota: Izborite se sa podočnjacima
Žene koje su menjale svet: Jovanka Broz Frizure: Klasična punđa Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih
BUDI
SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela! U prethodnom duelu pobedila je Teodora Ivković i ona je treća takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Deveta takmičarka u sezoni 2013 je Marija Urošević. Marija Urošević se na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila zato što voli da se slika i oduvek je htela da se oproba kao manekena. Ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte
OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim frizura: Sanja Džamić enterijer: Kafe Scena
Bujanovačka
Bujanovačka Banja se nalazi na jugu Srbije, pored drumskog i železničkog pravca Beograd-Skoplje, 2,5 km od Bujanovca. Od Beograda je udaljena 360 km, a od Vranja 14 km. Ovaj deo Vranjske kotline smešten je u gornjem toku Južne Morave, na nadmorskoj visini od 400 m.
banja, Srbija
Izuzetni rezultati u lečenju postižu se kombinovanjem najsavremenijih medicinskih metoda sa lekovitošću prirodnih faktora - termomineralnih voda, lekovitog blata - peloida i prirodnog gasa.
Termomineralna voda spada u kategoriju natrijum-hidro-karbonatnih, fluoridnih, sulfidnih i ugljeno-kiselih hipertermi. Temperatura vode na izvorištu iznosi 43°C. Bujanovačko blato je vulkanskog porekla i ubraja se među najkvalitetnija na svetu. Tokom terapije ima tri efekta i to mehanički, toplotni i farmakološki. Bujanovačka Banja je jedina banja u našoj zemlji koja najsavremenijim metodama primenjuje prirodni gas, ugljen-dioksid u lečenju oboljenja. Specijalna bolnica Bujanovačka Banja raspolaže savremenom aparaturom za dijagnostiku i lečenje, kao i laboratorijom. O pacijentima brine veliki broj stručnih kadrova različitih profila medicinske struke: fizijatri, kardiolozi, reumatolozi, dermatovenerolozi, defektolozi, lekari opšte prakse i fizioterapeuti. Rehabilitacija obolelih vrši se pod neposrednim nadzorom stručnjaka Medicinskog fakulteta u Beogradu.
U Bujanovačkoj Banji se leče: reumatske bolesti (hronični reumatizam, Behterevljeva bolest, artroza zglobova, spondiloza, diskopatija) stanja posle povreda hronična oboljenja probavnog trakta kožna oboljenja (ekcemi, psorijaza) ginekološka oboljenja neurološka oboljenja (centralne i periferne oduzetosti, neuralgije i išialgije) Kao nastavak lečenja u kućnim uslovima Specijalna bolnica Bujanovacka Banja je proizvelo i pomoćno lekovito sredstvo “Parafango”. To je smesa parafina i lekovitog blata, prilagođena izuzetno jednostavnoj kućnoj upotrebi. U blizini Bujanovačke Banje nalazi se Prohorovo, područje izuzetnih prirodnih vrednosti. Prohorovo obuhvata dolinu reke Pčinje, planine Kozjak i Rujan i predstavlja izuzetno pogodno područje za izletnički i lovni turizam. U njegovom centru nalazi se manastir Sv. Otac Prohor Pčinjski iz 11. veka, sa manastirskim konakom koji je preuređen za smeštaj turista. U blizini Prohorova nalaze se i arheološka nalazišta iz srednjeg veka.
Zvončići
U Vršcu je sa radom počeo muzički centar „Zvončići“, koji edukuje i razvija veštine muzičkog izražavanja kod dece, čiji je osnivač gospođa Olgica Čeh. Prvi put ova školica je počela sa radom 15. septembra 1990. godine i tada je imala čak 360 polaznika. Muzički centar „Zvončići“ je jedinstven iz dva razloga. Prvi je to što ovde nema audicije, sva deca su dobrodošla, a drugi je što se deca svake godine upoznaju sa pesmama jednog dečijeg pesnika tokom godine kroz niz manifestacija (pesničko veče, izložba dečijih radova iz oblasti likovnog stvaralaštva...), da bi na kraju, na završnoj večeri realizacije projekta, sam pesnik bio gost školice i grada Vršca.
Šta gospođa Olgica ima da podeli sa Frajlom... U prvom periodu „Zvončići“ su bili primećeni po učešću i organizovanju raznoraznih manifestacija: koncerti na trgu, u Gradskom parku, bašti kulturnog centra, u Konkordiji... Gostovali smo u Beogradskoj hronici, kulturno-obrazovnim emisijama RTS-a, snimali u studju „M“ u Novom Sadu... Ali najveći uspeh postigli smo upoznavajući decu sa muzikom, dečijim pesmama i dečijim pesnicima, organizujući festival „Deca su ukras sveta“ u Narodnom pozorištu „Sterija“. U našoj biografiji su poznata imena; naši gosti bili su Ljubivoje Ršumović, Dobrica Erić i Duško Trifunović. O Dušku Radoviču govorili su Raša Popov, Neša Nenadović i Marica Vuletić. Pevali smo sa Minjom Subotom, Mandom, Bodom i Ljubom Ninković i igrali uz muziku Saše Loknera i plesne škole „Natalija i Ivica“. Možemo da se pohvalimo i da smo snimili dva CD-a.
Gospođu Olgicu smo pitali koji su ciljevi „Zvončića“ i koji je program rada. Glavni cilj Muzičkog centra „Zvončići“ je širenje pojma o muzičkoj kulturi i umetnosti, kao i to da se deca upoznaju i rastu sa dečijom muzikom, pesmama i pesnicima, da se navikavaju na toleranciju i disciplinu u kolektivu, da se pokrenu pozitivne emocije, koje će pozitivno uticati na dalje odrastanje, takođe i da se uspospostavi dobra komunikacija i saradnja sa roditeljima i kolektivom.
Program rada „Zvončića“ obuhvata: -obradu pesmica uz pravilno i izražajno pevanje -upoznavanje sopstvenih vokalnih mogućnosti i glasa kao načina izražavanja -učenje brojalica uz kontinuirano razvijanje osećaja za ritam -usvajanje osnovnih pojmova i elemenata muzičke umetnosti -podsticanje kreativnosti, koncentracije, koordinacije... -sviranje na dečijim instrumentima -učešće i organizovanje priredbi, vezane za određene datume... Poruka za naše čitaoce: Kada mi prepoznamo talentovano dete, a dete prepozna sebe u određenoj oblasti, obavili smo zadatak! To dete će biti ponos svojih roditelja, svoje zajednice, našeg grad, a što je još važnje, postaće delotvoran, uspešan i zadovoljan čovek! Iz opravdanih razloga, u radu „Zvončića“ je usledila pauza, a sada je vreme da krenemo dalje. Nove ideje su pred nama! Troje mališana koji se prvi jave, dobijaju besplatnih mesec dana u ovoj školici talenata.
Dvorišni kamini
Kamini koji su prekriveni kamenim malterom daju interesantnu teksturu otvorenom prostoru koji je predviđen za okupljanja. Sjajno izgleda kada glatko ognjište okružuje kameni prilaz, kao i podovi od grubo tesanog kamena i metalni plafoni. Kamen na kaminima daje celom prostoru toplinu. Cigle i kamenje koji su poređani talasasto i nejednako odišu ležernom energijom što je savršeno za terasu.
Upadljivi kamini daju dvorištu usidren izgled. Umetničke slike i par dekorativnih rešetki garantuju kaminu centralno mesto. Budite sigurni u to da niko neće moći da odvoji pogled od njega. Cigla pruža mnogo mogućnosti. U glavnom su cigle koje su na kaminima nastavak popločanih podova. Ali ukoliko je kamin veoma visok, to će mu omogućiti da funcioniše kao centralna tačka. Cigle raspoređene kao riblja kost, ložištu daju naznaku suptilnog kontrasta. Dvostrani kamini u ovom slučaju mogu poslužiti za deljenje prostora među dvorišnom trepezarijom i delom za sedenje u ovom prostranom dvorištu. Ukrasi od cigle, kao što su na dimnjaku i oko ložišta, pomažu ovom ogromnom kaminu da izgleda utemeljeno i toplo.
ÄŒaj protiv anemije
Ukoliko patite od nedostatka gvožđa, probajte čajeve od koprive, rena ili listova oraha. Popraviće vam krvnu sliku. Čaj od koprive najbolji je prirodni lek protiv anemije I pored činjenice da je gvožđe jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi, oko dve milijarde ljudi, mahom žena i dece, pati od anemije, nedostatka gvožđa u krvi, pokazalo je istraživanja Svetske zdravstvene organizacije. A kada nema dovoljno gvožđa, nema ni transporta kiseonika do ćelija, a samim tim ni pravilnog rada mišića, kao i brojnih biohemijskih reakcija u organizmu. Naravno, kao i svaka druga zdravstvena tegoba, i anemija se najbolje leči uz nadzor lekara, a prirodni lekovi samo ubrzavaju proces stvaranja gvožđa u organizmu.
Zato smo za vas izdvojili šest najboljih prirodnih lekova uz pomoć kojih ćete lakše pobediti ovu bolest.
ČAJ OD KOPRIVE Kašičicu listova koprive prelijte sa 2 dl ključale vode i ostavite da odstoji pet minuta. Čaj procedite i pijte dok je mlak. Preporučena doza iznosi tri šolje dnevno. ČAJ OD ČETIRI BILJKE Pomešajte iste količine listova koprive, žalfije, majčine dušice i nane. Kašičicu ove čajne mešavine prelijte sa 2,5 dl hladne vode, kuvajte jedan minut, pa ostavite da odstoji pet minuta. Procedite, zasladite medom i dodajte limunov sok. Dnevno treba da popijete najmanje dve šolje ili oko pola litra ovog čaja. ČAJ OD RENA U litar vode stavite 20 g korena rena i kuvajte oko 20 minuta. Ostavite da odstoji preko noći, procedite i pijte dve šoljice čaja dnevno, najbolje između obroka. ČAJ OD ORAHA Kuvajte 20 g svežih listova oraha 15 minuta u litru vode, pa procedite. Pijte jednu šoljicu dnevno, pre ručka. TINKTURA OD BELOG LUKA Očistite i operite 300g belog luka, prelijte ga litrom čistog alkohola i ostavite da stoji tri nedelje. Tri puta dnevno pijte po 20 kapi tinkture koju ste dodali u pola čaše mleka. KAKAO KREM Dobro umutite 250 g kakaoa, 250 g žutog šećera, 250 g meda, 250 g maslaca, 2 kašičice morske soli, 7 kašika jabukovog sirćeta. Sipajte u tegle i uzimajte tri puta dnevno po jednu kašiku krema.
Da ne boli, ne bi bila ljubav by Zorana Petković Ne... nije on probudio ženu u meni... On je u meni probudio devojčicu i opet vratio onaj vragolasti sjaj u očima, kao kad sam imala 17 godina. Sve sam želela i sve sam mogla... Da bosa ponovo trčim po kiši, da zagazim Tamiš do iznad kolena, zagrlim sva polja suncokreta i noću plačem na svojoj strani jastuka, dozivajući njegovo ime... I sve to bez imalo griže savesti ili kajanja... Njegovim očima sam gledala svet, njegovom kožom osećala, njegov vazduh disala! Mogla sam da plačem i da se smejem u jednom istom trenutku, da se popnem na oblake i rukama dodirnem nebo! Volela sam ga… samo nebo zna koliko sam ga volela... Bio mi je ljubav i radost, i bol i čežnja, i noć i dan, i nesanica i san, i jutro i dan... danas i ....a sutra ??
Ne... Sutra postoji ili ne postoji , to niko od nas ne zna... Ne ...mi nismo imali sutra... Sutra je pripadalo nekim drugim ljudima i ženama i sivim danima i lažnim dodirima .... Sada znam da je zivot sačinjen od trenutaka. Suviše je kratak da bi u njega stali svi prazni dani i sve izgubljene noći... U životu mogu da stanu samo trenutci koji se pamte, isto toliko koliko mogu da stanu u srcu. To znamo svi mi koji živimo ovaj život srcem. Najlepše stvari najkraće traju, ali večno žive zakopane u našim srcima. I samo mislimo da malo zaboravimo, a onda nas nečije oči podsete, i slučajni prolaznik, i bluza u istoj boji, kao njegova na fotografiji koju nam je ostavio... I u isti čas pogled nam se zažari i ruke drhte i srce lupa kao ludo. Od nekih ljubavi se nikada ne oporavimo…
Prirodna čuda
Priroda može biti neverovatno moćna. Veliki zemljotres može da obori ogromne zgrade. Na Nijagarinim vodopadima u svakoj minuti padne toliko vode da napuni 50 olimpijskih bazena. Svi znaju za uragane, mećave, lavine, šumske požare, poplave, plimske talase i grmljavine. Ali ako ste mislili da majka priroda nije imala puno iznenađenja u rukavu, razmislite ponovo. Priroda ima gomilu drugih ovlašćenja koja, iako manje poznata, mogu se opisati kao jeziva. Najveća brzina vetra koja je zabeležena je 511 kilometara na sat, ova brzina izmerena je za vreme tornada u blizini Oklahoma Sity-ja 1999. godine. Naučnici klasifikuju tornada prema količini štete koju mogu napraviti. Tornado sa brzinom vetra od 70 kilometara na sat može očistiti cele kuće i bacati automobile kroz vazduh. Ali tornado sa brzinom vetra preko 300 kilometara na sat ima moć da baca autobuse, čupa travu iz zemlje i čak da rasturi trotoar. Ogromni svetleći prstenovi se često pojavljuju iznad severnog i južnog pola. Ovi prstenovi mogu biti prečnika više od 19 312 kilometara. Ljudi koji žive u blizini polarnih regiona prstenove vide kao zavesu treptavih svetala u različitim bojama. Ovi lepi efekti nastaju kada se naelektrisane čestice nađu u magnetnom polju Zemlje.
U jednom gradu u Srbiji padala je kiša malih žaba. Ljudi su morali da trče u zaklon, rekli su da ih je bilo na hiljade. Ljudi su mislili da je eksplodirao avion koji je prevozio žabe. Naučnici veruju da tornado može usisati površine jezera i močvara a kada se to desi oni mogu preneti ribe i žabe par milja dalje i tu se desi kiša žaba. Zamislite da ste na brodu u sred okeana i da ogromni talasi jure prema vama kao nezaustavljivi teretni voz. To nije cunami, izazvan podvodnim zemljotresom. Cunamiji su mali na otvorenom okeanu i izuzetno veliki i smrtonosni kada se približavaju obali. Ono o čemu pričamo je lažni talas koji se takođe naziva i nakazni talas. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje ove talase, ali oni se pojavljuju bez upozorenja na otvorenom moru. Pre 15 godina ovi talasi su se smatrali mitom. Ali ovi talasi su veoma realni i veoma opasni po brodove.
Amaris
U ovom broju vas upoznajemo sa Aleksandrom MarkoviÄ?, umetnicom koja se bavi izradom unikatnog nakita.
Frajla: Odakle ideja da počnete da se bavite dizajniranjem nakita? Da li ste se školovali za to, ili je u pitanju splet okolnosti? Aleksandra: Rekla bih da je to bio splet okolnosti. Nisam se školovala za izradu nakita, ali sam uvek uživala u otkrivanju i učenju raznih tehnika za izradu dekorativnih predmeta i odeće. Od 2008 god. slučajno sam krenula i sa izradom nakita. Počelo je tako što sam pomagala mojoj deci da izrade i poklone unikatnu ogrlicu dragoj osobi. Frajla: Kako ste odabrali ime Amaris? Aleksandra: Amaris naziv je nastao kombinacijom slova mog imena, prezimena i nadimka
Frajla: Koje materijale najčešće koristite pri izradi nakita? Aleksandra: Trenutno koristim bakarnu i umetničku žicu u kombinaciji sa poludragim kamenjem i staklenim perlama. Bakar obavezno patiniram i lakiram. U zadnje vreme sam počela izradu nakita tehnikom Ankars i frivolite koji je od konca, u kombinaciji sa češkim staklenim perlama i biserom. Frajla: Da li se trudite da pratite trendove ili se vodite isključivo svojim instinktom da procenite šta je to što će se dopasti tržištu? Aleksandra: Amaris nakit nije komercijalan, za izradu jednog komada treba dosta vremena i većina komada je unikatna. Radim ga sa ljubavlju i zadovoljstvom. Trudim se da mu dam lični pečat i prepoznatljivost. Trendovi se brzo menjaju, a ja pokušavam da svaki komad koji izradim traje mnogo duže od toga. Frajla: Da li radite sami ili imate saradnike? Jesu li članovi Vaše porodice uključeni u ovaj posao?
Aleksandra: Nemam saradnike, radim sve sama. Moja porodica je uključena na taj način što daje pohvale i kritike. Ćerka veoma često ima specifične zahteve i želje kakav nakit da joj napravim. Na taj način me podstiču da svaki naredni komad bude drugačiji. Frajla: Gde naše čitateljke mogu da kupe ovaj zanimljivi nakit? Aleksandra: Svi zainteresovani mogu da me kontaktiraju preko profila www.facebook. com/amaris.art ili stranice na fejsu www.facebook.com/amariskg Frajla: Kakvi su Vam planovi za budućnost? Aleksandra: Planova sam imala dosta, međutim u zadnje vreme zbog spleta okolnosti mnogo toga nisam uspela da realizujem. Zato se sada trudim da ne planiram i ne obećavam sebi mnogo Frajla: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? Aleksandra: Možete imati modni uzor, ali nemojte biti imitacija... Ostanite dosledne sebi!
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
Bundeva dijeta
Ova dijeta je pogodna za jesenji period obzirom da u to vreme bundeva ima u izobilju i preporučuje se onima koji žele brzo da smršaju. Traje dve nedelje i u tom periodu možete smršati 6-8 kg. Ovom dijetom ne samo da ćete skinuti višak kilograma već ćete očistiti, isceliti i podmladiti telo. Stručnjaci kažu da je bundeva idealna namirnica za mršavljenje. Sadrži proteine, masnoće, ugljene hidrate, pektin i minerale (kalijum, kalcijum, gvožđe, cink), vitamine B grupe, C, E, PP, A. Bundeva je jedinstvena po tome što sadrži važan vitamin K koji reguliše gustinu krvi, i T koji reguliše metabolizam, a oba se veoma retko nalaze u ostalim vrstama povrća. U toku sprovođenja ove dijeta svaki obrok se mora uzimati tačno na vreme. To vreme određujete vi u skladu sa dnevnim obavezama. U dijetu su uključene užine, koje se sastoje od nezaslađenog voća, čaja ili kafe bez šećera, mineralne vode.
Prvi dan - Doručak: bundeva sa šargarepama i sokom od limuna, kaša od bundeve sa dodatkom žitarica, (pirinač, proso ili ovas) - Ručak: supa od povrća sa bundevom (paprika, šargarepa, crni luk, mala količina krompira, zelenog lisnatog povrća i biljno ulje) - Večera: bundeva pečena u rerni Drugi dan - Doručak: salata od bundeve, kaša - Ručak: pasirana bundeva, supa od povrća - Večera: voće po izboru Treći dan - Doručak: kaša od bundeve, salata od povrća - Ručak: supa od povrća i nodle (bez krompira) - Večera: dva parčeta tosta i salata od bundeve sa ananasom Četvrti dan - Doručak: kaša od bundeve, salata od povrća - Ručak: supa od povrća i dinstana slatka paprika - Večera: ragu (bundeva, povrća i pečurke) Petog dana dijete ponovite jelovnik od početka.
Likeri
Po legendi, Menrenon, žena francuskog kralja Luja XIV, izmislila je likere. Osnova likera je alkohol i šećer, a njegovi ukus i miris potiču od raznih začina, začinskih trava, plodova i sokova raznih biljaka. Reč liker potiče od latinske reči likuifacere, što znači rastvoriti, razmutiti. U srednjovekovnoj Evropi napici slični današnjim likerima najčešće su se pili, a stavljali su se i na rane kao melemi. Pošto je većina tih napitaka bila gorka, uglavnom se dodavao šećer da bi ga ljudi lakše progutali. U to vreme mnoge koji su se bavili proizvodnjom sličnih napitaka crkva je proglasila za jeretike. Početkom XIX veka proizvodnja likera je postala toliko rasprostranjena da je skoro svako ko je imao neke biljke u svojoj bašti imao svoj brend. Zbog velike raznovrsnosti trava, kora, voća i drugih biljaka postoji gotovo neograničen broj likera. Uglavnom se koriste dve metode korišćenja biljaka za proizvodnju likera: potapanje biljaka u alkohol ili destilacija s alkoholom.
Da bi se dobio kvalitetan liker, potrebna je veoma kvalitetna alkoholna baza (što čistiji alkohol). Procenat alkohola u likerima uglavnom se kreće od 15% do 30%. Postoje likeri koji imaju i 55% alkohola, a pojedini i 80%. Postoji i apsint od 85% alkohola. Kod nekih likera dominantna je samo jedna aroma, dok se kod drugih može naći i preko 70 različitih sastojaka. Za 90% likera uglavnom se koristi rafinisani šećer kao zaslađivač. U manjem broju likera koristi se med, kameni šećer i glukoza. Likeri su privlačni i zbog boje. Neki likeri boju dobijaju od supstanci koje se nalaze u samim biljkama, a za neke se koriste veštačke boje koje su neškodljive. Likeri su veoma važni za jedan bar, a njihova upotreba svakim danom postaje sve veća i sve rasprostranjenija. Mnogi kokteli su atraktivni upravo zbog boje koja uglavnom potiče od likera koji se koristi u njegovom spravljanju. Danas se likeri piju širom sveta, čisti (uglavnom s ledom), kao dodatak nekoj kafi, u koktelu ili u nekoj drugoj kombinaciji
Oggy Art Style
Džemperi
Promena godišnjeg doba je dobra prilika i razlog za šoping. Ove sezone izbor džempera je toliko raznolik i šaren. Novi trendovi i boje sprečiće da vaš orman izgleda dosadno i sivo. Možete biti i više nego moderni u džemperima.
Najnoviji trend u jesenjoj modi je pauza od odsadne norme. Hrabri printovi na svetlim bojama planiraju da se zadrže na modnoj sceni, pojavljuju se u svim oblicima i veličinama. Podignite duh oko vas sa ovim zabavnim novitetima. Od srca i tačaka do celog carstva životinja, sve je to in ove sezone. Jarke boje velikih džempera savršeno će izgledati na vama kakvu god građu da imate. Ne treba preterivati sa jarkim bojama. Dovoljan je jedan komad garderobe u veseloj boji da pruži intrigantan i potpun luk.
Džemperi su sinonim za udonost, pružaju vam topao zagrljaj dok sedite pored vatre i pijete topao čaj. Zato je osećaj koji džemper pruža mnogo bitniji od toga kako izgleda. Ne možete naći udobniji i mekši džemper od onoga koji je napravljen od vune, kada se upari sa uskim farmerkama i jahačkim čizmama izgleda fantastično. Kardigani su se vratili u modu i izgledaju bolje nego ikada. Stilovi se nude u mnogo oblika i veličina, a mnogi dizajneri su smeli sa detaljima koji čine svaki komad zanimljivim i jedinstvenim. Za tradicionalan i klasičan izgled heklanje unazad čini ženu da izgleda zaista ženstveno i moderno.
ZA TOPLINU VAŠEG DOMA
Čovek sa gvozdenom maskom U petak, 18. septembra 1698. godine, u tri sata popodne, upravnik Bastilje, Sen Mars, ulazio je u zamak. Sa njim u kočiji je bio muškarac, kojeg je već čuvao u Pinerolu i Svetoj Margariti. Bio je to neobičan zatvorenik. Po naređenju Sen Marsa, njegovo lice bilo je sakriveno venecijanskom maskom od crnog velura. Bela kosa, sjajne oči i blještavi zubi, bilo je sve što su kroz otvor maske mogli da vide službenici državnog zatvora dok je izlazio iz kočije. Jedva se mogla naslutiti tamnija boja njegove puti. Odmah je odveden u ćeliju u kuli Bizinier. Uveče su ga kraljev predstavnik u Bastilji i major Rozarž otpratili do mesta koje mu je dodeljeno: sobičak u kuli Bertodier. Njegove generalije misteriozne su koliko i njegovo lice: ‘Njegovo ime se ne izgovara’, napisaće predstavnik u svoj dnevnik. U zamku se ne zna za razlog njegovog boravka u zatvoru: oko novog zatvorenika lebdi veo tajne. Maskirani čovek je pod strogom stražom. Na ostrvu Sveta Margarita ulaz u njegovu sobu bio je blokiran sa troje vrata. Ne veruje se čak ni stražarima. Jelo mu donose dvojica zamenika upravitelja, ili Sen Mars lično. Ova operacija obavljana je prema protokolu iz Versaja: dok bi jedan zamenik čekao kod drugih vrata, onaj drugi bi ulazio u ćeliju zatvorenika i iz njegovih ruku uzimao suđe i dodavao kolegi koji je, opet, predavao suđe jednom poručniku: ovaj je spuštao suđe na sto koji se nalazio pored trećih vrata. Tu bi zamenici, jedan iza drugog, pažljivo pregledali svaki deo pribora za jelo, kako bi se uverili da nema neki znak ili poruka. Pisalo se da je jednog dana na ostrvu Sveta Margarita zatvorenik urezao nekoliko reči na srebrnom tanjiru, koji je zatim bacio kroz prozore svoje ćelije u pravcu ribarskog brodića usidrenog u podnožju tvrđave. Vlasnik brodice je uzeo tanjir i odneo ga upravitelju. “Da li ste pričali ovo što je napisano na tanjiru? Da li je još neko ovo video?” - upitao je Sen Mars. “Ne znam čitati, a pronašao sam ga malopre i niko drugi ga nije video”, odgovorio je čovek. “Idite, život vam je pošteđen zahvaljujući činjenici da nikad niste naučili da čitati”, rekao mu je Sen Mars. Pričalo se i o jednom berberinu u čije je ruke dospela košulja od finog i skupog materijala, koju je nosio zatvorenik.
Na košulji je bilo ispisano nekoliko reči. Berberin je odneo košulju Sen Marsu, ali iako je bio neuk kao i ribar, dva dana kasnije nađen je mrtav u svom krevetu. Prošlo je pet godina. U nedelju, 18. novembra 1703. godine, po izlasku s mise maskiranom čoveku je iznenada pozlilo. Tokom dana stanje se pogoršalo i pozvan je Žiro, kapelan u Bastilji, koji je mogao izreći samo nekoliko reči utehe umirućem, koji je izdahnuo u deset uveče. Sahranjen je dan kasnije. Noć se uveliko spustila kada je mala povorka izašla iz Bastilje i uputila se prema groblju Crkve Svetog Pola. Kovčeg je nošen rukama; samo su major Rozarž i doktor Reile išli za odrom misterioznog čoveka sa crnom maskom. “Jedan čovek je godinama bio u Bastilji i umro je s crnom maskom. Pored njega su uvek bila dvojica naoružanih stražara koji bi ga ubili da je samo i pokušao da skine masku” - napisala je 1711. princeza Palatina, rođaka Luja XIV. pored raznoraznih pretpostavki, misterija je ostala neotkrivena. U jednom periodu vladavine Luja XV pričalo se da su odani podanici Luja XIV bili ubeđeni da je pokojni kralj imao samo brata Filipa Orleanskog, koji je bio dve godine mlađi od njega. Međutim govorkalo se da je istina drugačija. Ana od Austrije rodila je 5. septembra 1638. blizance: prvi, budući kralj Luj XIV, rođen je sredinom dana, dok je drugi došao na svet u osam i trideset uveče. Da ne bi kasnije došlo do nesporazuma oko naslednika, odlučeno je da se prikrije rođenje jednog deteta, da se nesretnik sakrije na sigurno mesto i drži daleko od radoznalih pogleda. Po tome bi Gvozdena maska bio brat Luja XIV, žrtva državnih interesa i slave velikog kralja. Međutim, istorijska stvarnost se slabo podudara sa ovom smelom pretpostavkom. Godine 1679. maskirani zatvorenik je bio jedini zatvorenik u Pinerolu, tada francuskom dominionu. Nakon tog datuma tragovi vode do ostrva Sveta Margarita, a zatim do Bastilje. Ali, šta pre? Kakav je život vodio navodni brat kralja Luja XIV, od 1638. do 1679? Postoji i spomminje se jedna takva ličnost, iako niko mnogo u to ne veruje, pošto se radi o, verovali ili ne, velikom Molijeru. Ovo tvrdi naučnik Anatol Loken. Postoji još jedna predpostavka, koja se najviše podržava… Kada je grad Kazale (Monferato) potpao pod krunu Francuske, grof Erkole Antonio Matioli, veoma ambiciozan čovek od 37 godina, ali i veliki intrigant, ministar vojvode od Montove Karla IV Gonzage, igrao je dvostruku ulogu, istovremeno obmanjujući i vojvodu od Mantove i francuskog kralja. Matioli je želeo da bude lukav, ali je isto oružje iskorišteno protiv njega.
Opat D’Estrad, ambasador Francuske u Veneciji, praveći se da ne zna za njegovo delovanje, zakazao mu je sastanak za 2. maj 1679. u šest ujutro, u crkvi oko kilometar od Torina, da bi mu dao znatnu sumu novca. Ništa ne sumnjajući, Matioli se uputio na zakazani sastanak. Diplomata ga je srdačno dočekao i pozvao ga da uđe u kočiju koja se uputila prema maloj krčmi nedaleko od francuske granice. Za vreme odmora D’Estrad i Matioli su izašli iz kočije i u istom trenutku se pojavio konjički odred pod komandom generala Katina koji je uhapsio Matiolija i stavio mu gvozdenu masku na lice. Silom su ga uvukli u kočiju koja je u pratnji konjanika došla u Pinerolo. Hapšenje Matiolija bio je čin koji je država morala držati u tajnosti. Kompromitovani mantovanski ministar je bio uhapšen na stranoj teritoriji, što je predstavljalo očito kršenje zakona. Stoga je ovu operaciju trebalo prikriti velom tajne. Tako je Luj XIV u pismu upućenom opatu D’Estradu pet dana pre hapšenja naredio da se Matioli privede u Pinerolo i “zatvori tako da ga niko ne može prepoznati”. Pismo je zaključeno sledećim rečima: “Nije potrebno da iko sazna šta će se desiti tom čoveku”. Gotovo sve pojedinosti o zatočeništvu Gvozdene maske - budna straža, tajna kojom je okružen - savršeno odgovaraju figuri Matiolija, a potvrda se može naći i u zapisu paroha iz Svetog Pola koji je 19. novembra 1703. zabeležio: “Dana 19. u Bastilji je umro Markioli, star oko 45 godina; sahranjen je na groblju u svojoj parohiji u Svetom Polu, 20. ovog meseca, u prisustvu majora Bastilje Rozaža i hirurga - majora Reglea, koji su to i potpisali”.
Izborite se sa podočnjacima
Većina nas ima problem sa tamnim kolutovima oko očiju. Među krivcima za ovu pojavu nalaze se sunce koje izaziva gomilanje pigmenta, nasledne promene boje i krvni sudovi blizu površine kože. Evo kako da podočnjaci nestanu...
Potreban vam je kremasti korektor. Ako koristite senke koje su plavo obojene izaberite korektor koji više vuče na žuto. Ako su više braon, koristite sjajnu boju. Korektor treba da bude kremast, tako da klizi preko kože i ne skuplja se u udubljenjima na koži. Puder sa blagim sjajem, nijansu ili dve svetliji od vašeg tena, koji će prekriti korektor i dati vašim očima poseban sjaj.
Tamno braon olovka za oči koja će ih posebno istaći i ublažiti toliki sjaj. Nanesite korektor samo na tamna mesta. Ne zaboravite najuže uglove gde mnogi od nas imaju tamniju kožu. Nanesite puder sunđerom kako bi ujednačili nijansu korektora i svoje kože. Možete osenčiti gornji deo kapka mat braon senkom da bi vam oči izgledale otvorenije. Nanesite tamno braon olovku duž gornjih i donjih trepavica. Ovo čini svaku boju senke da izgleda življe i udaljava pogled od tamnih krugova. Nanesite senku koju želite i nanesite dva sloja maskare. Vodootporna formula sprečava nastajanje tamnih mrlja oko očiju.
Jovanka Broz
Jovanka Budisavljević Broz (Pećane, 7. decembar 1924 — Beograd, 20. oktobar 2013) bila je prva dama SFRJ, udovica jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Bili su u braku od 1952. do njegove smrti 1980. godine. Imala je čin potpukovnika JNA. Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, ona je još uvek predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja. Sa svoje strane, Jovanka se držala u ekstremnoj povučenosti i retko je davala intervjue. Većina misli da njen povučen život dolazi kao posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor. Izvešteno je da živi u relativnom siromaštvu kada je 2006. godine vladina komisija otkrila da njen stan u Beogradu nije održavan od njenog hapšenja. Kako je tačno mlada partizanka iz Like postala predsednika države, nije sasvim jasno. Prema jednoj verziji, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković je zatražio od svojih republičkih podsekretara da mu pošalju grupu proverenih devojaka za rad u Maršalovom kabinetu. Od oko 50 kandidatkinja, Ranković je navodno odabrao pet devojaka i lično ih predstavio Titu kome se dopala partizanka Jovanka Budisavljević, stara 24 godine. Ovu verziju je potvrdio general Đoko Jovanić, koji je bio na čelu jugoslovenske Kontra-obaveštajne službe, prema kojoj je upravo on odgovorio na Rankovićev zahtev i predložio Jovanku za Titovu saradnicu.
Druga verzija tvrdi da je Jovanku odabrao Ivan Stevo Krajačić, tadašnji poverenik NKVD-a za Jugoslaviju, odakle verovatno potiče priča koja prikazuje Jovanku kao sovjetskog špijuna. Sledeća verzija, ovog puta od bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, kaže da je Jovanka dodeljena Maršalu već 1945. godine kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti velike Titove ljubavi Davorjanke Paunović 1946. godine, Jovanka je, prema Kranjcu, postala Titova lična sekretarica. Tako je šest godina, do 1952. godine Jovanka bila član Titovog okruženja u nedefinisanoj ulozi ljubavnice/sekretarice/člana posluge. Milovan Đilas, jedan od vodećih članova i ideologa komunističkog revolucionarnog pokreta, daje više detalja o Jovanki tokom ovog perioda u knjizi “Druženje sa Titom”. Prema njemu, odnosi sa Titom su bili izuzetno teški za nju. Tačan datum njihovog venčanja je takođe predmet debata. Ono što je neosporno je da je za Jovanku konačno otkriveno da je više od obične sekretarice, barem u užem Titovom okruženju, tokom njegove epizode sa žučnom kesom 1951. godine. Tajno venčanje desilo se 15. aprila 1952. u lepoj vili Dunavka u Iloku, sa Aleksandrom Rankovićem kao mladoženjenim kumom i generalom Ivanom Gošnjakom kao mladinim kumom. Međutim, njeno zvanično otkrivanje kao prve dame se odigralo godinu dana kasnije tokom državne posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.
Do polovine sedamdesetih, Jovanka postaje udaljena od Tita, koji je u tom vremenu bio skoro potpuno pod uticajem Staneta Dolanca i Mitje Ribičiča. Razlaz se odvijao u etapama. Tokom 1975. godine nije bila prisutna na nekim Titovim inostranim posetama, a počele su da kruže glasine da se često svađaju. Aprila iste godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i sam se preselio u Beli dvor. Jovanka je poslednji put viđena u javnosti 14. juna 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Kasnije tog leta je uhapšena pod sumnjivim okolnostima. Nije bilo zvaničnog objašnjenja za njeno hapšenje, koje je navodno naredio sam Tito. Nije se videla sa Titom poslednje tri godine njegovog života. Na kratko se pojavila u javnosti tokom Titove sahrane početkom maja 1980. godine. U svim državnim objavama i novinskim izveštajima je bila navedena kao Titova udovica. Iako je stanje između supružnika spomenuto, zvaničan razvod se nikad nije desio. Nakon toga, Jovanka Broz smeštena je u kućni pritvor, i sva lična dokumenta su joj oduzeta. Početkom 2006. Godine, Jovanku je posetio ministar Rasim Ljajić. Jovanka Broz je posle gotovo 30 godina, dobila ličnu kartu i pasoš, a dokumenta su joj 6. jula 2009. godine uručili ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, i ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić. Jovanka Broz zahvalila je ministrima i dobro raspoložena uz smeh napomenula da je veoma srećna jer sada može da putuje.
U pero je govorila Žarku Jokanoviću, koji je njene poslednje emocije pretočio u knjigu „Moj život, moja istina“: -Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana. O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas hteli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću da dopustim. I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije. Ali na kraju dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Da li ću ja doživeti pravdu neku - ne znam. Volela bih da doživim. Ali ne znam da li ću. Jovanka je 23. avgusta 2013. primljena u Urgentni centar u Beogradu u teškom zdrastvenom stanju. Bila je u polusvesnom stanju, ustanovljen je začetak sepse. Preminula je 20. oktobra 2013. godine u 89. godini života. Po svojoj želji, biće sahranjena u Kući cveća, u blizini svoje životne ljubavi. Izvor: wikipedia.org i knjiga Žarka Jokanovića „Moj život, moja istina“
Klasična punđa
Odvojite kosu na tri dela. Od ušiju ka vratu pokupite kosu i zavežite u rep i zatim odvojte po jedan pramen sa obe strane.
Rep koji je sada zavezan nisko možete uviti figarom kako bi dobio na volumenu. Napravite nisku punđu uvijanjem.
Pramenove koji su ostali sa strane zakačite blizu punđe ukosnicama tako da budu malo opušteniji. Ako volite neuredan izgled, izvucite par pramenova i naprskajte lakom kako bi bili sigurni da će punđa ostati na svom mestu.
Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac
Hemograd Lamela 3, lokal 2
Bakina Kuhinja
Bele pihtije
Sastojci koji su vam potrebni: 200g graška 4 šargarepe 100g kiselih krastavaca 200g stišnjene šunke Masa od jogurta 60g želatina 500g majoneza 1dl tople vode 1l jogurta
Očistite šargarepu, isecite je na sitne kockice i stavite da se obari. U drugoj posudi obarite grašak. Isecite kisele krastavce i stišnjenu šunku na kockice. U dublju posudu sipajte ½ litre jogurta i stavite da proključa. U međuvremenu, razmutite želatin u 1dcl vruće vode. Kad jogurt proključa, smaknite ga sa vatre, umešajte želatin i majonez, vratite da još jednom proključa i ponovo ga smaknite sa vatre. Dodajte, zatim, ½ litre hladnog jogurta i posolite po želji. Masa će se lakše vaditi iz modle ako ste modlu namazali uljem ili majonezom. U modlice ili u pleh sipajte sloj mase od jogurta pa sloj šargarepe, sloj mase od jogurta pa sloj graška, i sloj mase od jogurta pa sloj kiselih krastavaca. Na kraju završiti još jednim slojem mase od jogurta. Staviti u frižider da se dobro ohladi.
Gaspaco š
Sastojci koji su vam potrebni: 2 kašike sirćeta 1 čen belog luka 2 zelene paprike 2 kašičice soli 1 krastavac 5 kašike maslinovog ulja 1 glavice crnog luka 1kg paradajza
Odstranite koru sa starog hleba pa sredinu stavite u činijicu i prelijte mlakom vodom. Dodajte so i maslinovo ulje pa ostavite sa strane nekoliko minuta da hleb upije vodu i omekša. Oljuštite paradajz. Isecite paradajz na veće komade i ubacite ga u blender. Očistite papriku. Isecite je na veće komade pa i nju ubacite u blender. Isto to uradite i sa krastavcem, crnim I belim lukom. Pošto ste dobro izblendali povrće, dodajte hleb i sirće pa izblendajte još jednom. Dolijte još vode da podesite gustinu supe i stavite u frižider da se dobro ohladi.
, Argentinski cevap
Sastojci koji su vam potrebni: Ćevapi: malo sode bikarbone 1 veze peršunova lista malo bibera 300 g mlevenog mesa 300 g krompira 2 jajeta Sos: 100 ml slatke pavlake 1 čena belog luka 1 veze peršunova lista 100 ml majoneza
Operite krompire pa ih kuvajte u ljusci 30-ak minuta. Pošto su kuvani, ostavite ih da se malo prohlade, pa ih oljuštite. Na krupnije rende (za jabuke) izrendajte krompir. U veću posudu, da bi lakše promešali sastojke, stavite krompir i mleveno meso. Zatim dodajte jedno celo jaje i žumance, a belance ostavite sa strane da bi ste ga kasnije iskoristili za pohovanje. Sipajte (na vrh noža) sodu bikarbonu i dodajte sitno nasečen peršun. Pobiberite, pa sve dobro izmešajte. Podelite masu na šest jednakih delova. Svaki ćevap oblikujte tako da dobijete prizmu. Ovaj ćevap nema uobičajen valjkasti oblik, nego su mu ivice oštre. Oblikovane ćevape ostavite u frižideru od pola sata do sat vremena kako bi se masa stegla. Ćevape uvaljajte u prezle I jaja, pa ispržite. Sipajte majonez u činiju srednje veličine i dodajte pavlaku. Dodajte malo peršuna. Dodajte sitno sečeni beli luk i tako pripremljeni preliv stavite u frižider. Ostavite ćevape da se prohlade i poslužite sa sosom.
Tartan
Sastojci koji su vam potrebni: 50g maslaca 300g smedjeg ťećera smrznutog lisnatog testa 1kg jabuke
Maslacem premažite manju tepsiju ili vatrostalnu posudu. Pospite brašno u tankom sloju na radnu površinu pa razvijte lisnato testo na veličinu tepsije. Rasporedite smeđi šećer po tepsiji. Oljuštite jabuke. Isecite jabuke na kriške. Gusto rasporedite narezane jabuke po tepsiji. Prekrijte jabuke testom, stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko 15 minuta.
Citati po
Istina stoji na usnama umirućeg čoveka Metju Arnold
Nemoj plakati zato što se završilo, smej se jer se dogodilo Dr. Sus
Teško je biti majka, a taj predmet nikada nisam pohađala Rubi Vaks
oznatih
Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki Aristotel
Drveće koje sporo raste nosi najbolje plodove
Molijer
Sva politička snaga leži u poverenju Čarls Džejms Fox