Tema broja KAKO PREŽIVETI ŽIVOT Izboriti se sa nezaposlenošću Oktobar 2011.
1
SADRŽAJ
Reč urednice Fitness
3
Kako preživeti život 20 TEMA BROJA
4
Kratko i jasno, vežbati se mora! Pravilna ishrana, dosta vode i manje soli uz redovno vežbanje...
Pravni saveti 24
Zdravlje 6
Muški saveti
7
Svetle boje čine da vaša dnevna soba izgleda prostranija
REDAKCIJA UREDNICA
Marijana Stanimirov
ADVERTISING MANAGER
Danijela Ivanović SARADNICA
Dragica Radić
ADVERTISING MANAGER
Dragana Branković IZDAVAČ
Permanent consulting Vrsac, Prvomajska 40/7. office@frajla-marketing.com
2
Oktobar 2011.
Vikend u Mokrinu
27
Ne dozvolite da vam kažu da ste vozač koji ne ume da promeni gumu!
Trudnice treba da jedu za dvoje – istina ili zabluda?
Uređenje prostora
Nasilje u porodici je deo naše svakodnevice
Ogledalce, ogledalce 29 kaži mi kako da izgledam poslovno a sexi
10
Recept
34
Odmorite se od gradske Zajedno pripremamo specijalitete rumunske vreve u etno kući Đeram kuhinje
Razglednica
13
Ovoga puta razglednicu vam šaljemo iz Temišvara
Profil uspešne žene 16 Dragica Radić, sigurna u osiguranje
Kutak za opuštanje 37 Čega se plašio Mark Tven i kakvi sve zakoni vladaju u nekim delovma sveta?
REČ UREDNICE
Poštovane čitateljke, Danas je prvi dan našeg druženja, onog pravog ženskog,
uz ćaskanje, priče o modi, zdravlju, nekim zanimljivim destinacijama, kao i saveti ma uspešnih žena iz našeg okruženja. Pripremite sebi šolju svoje omiljene kafe, udobno se smestite i prelistajte ovaj naš, zajednički časopis. I kada kažem „zajednički“, zaista to i mislim. Ono što u najvećoj meri razlikuje FRAJLU od ostalih ženskih magazina, jeste upravo činjenica da ćete vi, naše čitateljke, biti maksimalno uključene u njegovu pripremu. A za to ćete imati bezbroj mogućnosti... Možete nam poslati svoju fotku za naslovnu stranu, ili nas sve obradovati nekim dobrim kulinarskim receptom. Ako do sada niste imale priliku da predstavite svetu svoju kratku priču, ovo je prava prilika za to. Naša ekipa će vas posetiti, ako to želite, i vi ćete nam ispričati zanimljive priče o sebi, svom domu, poslu ili porodici. Osim toga, spremamo za vas veliki broj interesantnih nagrada, koje će se dopasti svakoj od vas, jer će biti raznovrsne, a vi u prilici da birate.
Zašto smo odlučili da FRAJLA bude on-line magazin, a ne štampano izdanje? Pre svega, zato što je ona uvek na „jedan klik“ od vas, ne morate da izađete iz kuće, ne morate da se pomerite iz svoje udobne fotelje, ili iz kancelarije da bi ste uživali uz FRAJLU - ona je uvek uz vas. Osim toga, naš magazin je besplatan, ne kupujete ga na kiosku niti plaćate pretplatu. Kao što vidite, to ne umanjuje glamur i eleganciju FRAJLE, ona izgleda savršeno u svom elektronskom izdanju. I ono što je možda najviše uticalo na našu odluku, jeste činjenica da ovakva forma magazina živi, da možemo da ga menjamo, dopunjavamo i prilagođavamo vama i vašim željama u svakom trenutku.
FRAJLA će vas čekati na ovoj adresi svakog utorka, kada će izlaziti novi broj,
sa novim zanimljivim pričama, zabavnim ali i ozbiljnim temama, mnoštvom nagrada, i naravno, svim onim što vas zanima. Sve što je potrebno da uradite jeste da kliknete na našu stranicu i počnete uživanje uz ženske razgovore. Ako vam se dopadne, prosledite link svojim prijateljicama, koleginicama, rođakama. Naravno, kod nas nema diskriminacije, pa su svakako dobrodošli i pripadnici „jačeg pola“ (oh, kakav potrošeni izraz!), za koje će se sigurno naći neke interesantne teme. Nadam se da će vam se FRAJLA dopasti i da će ovaj prvi broj biti samo početak jednog divnog i dugotrajnog prijateljstva. n Oktobar 2011.
3
FITNESS
Kako do vitke Ima li žene koja nikada nije stala pred ogledalo i pomislila da ima viška u predelu struka? Mislim da nema... Ovo je jedno od večitih ženskih pitanja, i FRAJLA ne može da preskoči bavljenje ovom temom.
Dakle, šta je to čemu bi smo sve mi trebale da povedemo računa? Najpre, kratko i jasno – vežbati se mora ! Marem pola sata svakoga dana trebalo bi raditi vežbe, i to one koje uključuju veliki broj mišića. U tu kategoriju spada trčanje, plivanje, brzo hodanje i sl. Vežbanjem se sagorevaju masne naslage, a celo telo dobija energiju i gipkost.
Nemojte piti gazirana pića ! Barem dve litre negazirane vode trebalo bi piti svakog dana. Sem što pomaže varenju, voda je važna za ceo organizam. 4
Oktobar 2011.
FITNESS
linije Da li imate problema sa varenjem ? Ukoliko se hrana duže nego što je uobičajeno zadržava u crevima stvaraju se gasovi, što dovodi do nadutosti i samim tim stomak postaje veći. Ovaj problem možete rešiti na više načina, korišćenjem čajeva ili lekova za poboljšanje varenja, ali i bez ikakvih pomagala, na vrlo jednostavan način. Nakon jela, lezite i opustite se, a zatim dlanovima blago masirajte stomak. Ovaj spoljni podsticaj ubrzaće rad creva i pomoći da se varenje normalizuje. Jedite svež peršun ! Peršun sadrži materije koje pomažu učvršćivanju tkiva, pa je savršen za zatezanje mišića tokom dijete. Jer, nije dovoljno da smanjite težinu, ako se ne zategnete, bićete mlitavi i efekat mršavljenja neće biti zadovoljavajuć. Peršun možete staviti u supu, u salatu, u bilo koje jelo, ali je još efikasniji ako od njega napravite čaj. Izbegavajte so ! Dešava se da neko vežba, kreće se i vodi računa o unosu kalorija, ali ne vodi računa u količini soli koju konzumira. So vezuje vodu koja se taloži u tkivima zbog čega celo telo deluje „napumpano“. Zbog toga je vrlo važno izbegavati so kada je to moguće i začinjavati jela začinskim biljem. Naravno, jedite što je moguće više svežeg voća i povrća. Važno je znati da posle 18 časova ne bi trebalo unositi ove namirnice, jer se one teško vare, pa tokom noći možete imati problema sa želucem. n Oktobar 2011.
5
ZDRAVLJE
Trudnice treba da Is ti n a jedu za dvoje
ili zabluda?
Tačan odgovor je i DA i NE, jer ni jedna trudnica ne treba da jede duplo više, ali zaista treba da unosi više hranljivih materija iz svih grupa hrane. Dobro izbalansirana ishrana trudnice treba da sadrži mleko i mlečne proizvode, žitarice, voće, povrće, meso, ribu, masti i ugljene hidrate. Sve ovo treba unositi svakog dana, u pravilnom odnosu, da bi se obezbedila neophodna energija.
Izraženo u procentima, otprilike 10% kalorija
koje se pretvaraju u energiju, treba da potiče od proteina. Njih najviše ima u mesu, ribi, jajima, mleku i mahunarkama. Masti treba da obezbede oko 35% energije, a mastima su bogati puter, ulje, mlečni proizvodi i orašasto voće. Ostatak bi trebalo da se obezbedi iz hleba, testenine i žitarica, bogatih ugljenim hidratima. Osim zdrave hrane, trudnice bi trebalo da unose dodatne vitamine i minerale. Tokom prva tri meseca trudnoće, a po mogućnosti i pre zatrudnjivanja, žene bi trebalo da uzimaju folnu kiselinu. Folna kiselina pripada grupi B vitamina i takođe je poznata kao vitamin B9. Veoma je bitna u izgradnji nervnog sistema bebe.
6
Oktobar 2011.
Prirodni izvori folne kiseline su mahunarke, voće, zeleno povrće, narandžin sok, pirinač, i sl. Trudnicama se preporučuje unos od 400 mikrograma folne kiseline na dan u prva tri meseca trudnoće, i ukoliko je trudnoća planirana, i dva meseca pre začeća. n
Oktobar 2011.
7
8
Oktobar 2011.
UREĐENJE PROSTORA
Dnevna soba male kvadrature
Slika 1.
K
ako da svoj dnevni boravak učinite prijatnim mestom za sebe, svoju porodicu i prijatelje, ako je taj prostor mali i u njemu se osećate skučeno? Važno je znati da broj kvadrata nije presudan i da relativno mali prostor, ako se dobro uredi, može da izgleda veoma lepo i da vam pruži udobnost kao i bilo koji prostor većih dimenzija.
da pre svega, takav prostor ne treba pretrpavati. Drugim rečima, odaberite nekoliko neophodnih komada nameštaja koji nisu glomazni i rasporedite ih tako da zauzmu što je moguće manje prostora. U malom dnevnom boravku je dobro imati komade nameštaja koji mogu da se sklope ili upakuju jedan u drugi, a da se koriste po potrebi. Ipak, ključni faktor je svetlost! Da se u manjem prosajvažnije činjenice koje tre- toru ne biste osećali klaustrofobično, ba imati na umu prilikom unesite u njega svetlost. Najbolje je uređenja dnevnog boravka da to bude prirodno svetlo, ali ako to sa skromnijom kvadraturom, jeste
N
Oktobar 2011.
9
UREĐENJE PROSTORA
nije moguće, ubacite što više lampi, svetiljki, sijalica. I naravno – svetle, pastelne boje, puno bele, bež, svetlo plave...
P
rostoru na slici 1, veliki prozor obezbeđuje neophodnu količinu svetlosti, a za veče, tu je svetiljka sa plafona, stona lampa kao i velika podna lampa. Nameštaj tople žute boje, dekorisan je belim jastucima koji se odlično slažu sa be10
Oktobar 2011.
lim zidovima i belim zavesama. Pod je takođe svetle boje, boje prirodnog drveta, što celoj prostoriji daje utisak topline. Iako mali, ovako uređen prostor sigurno će učiniti da se u njemu osećate prijatno. Prostrani dvosed i kauč nasuprot njemu obezbeđuju dovoljno mesta za sedenje čitave porodice, popodnevno leškarenje, ali na njima može da se smesti i više osoba, kada vam dođu gosti.
UREĐENJE PROSTORA
O
vaj dnevni boravak (Slika 2.) takođe je opremljen u pastelnim bojama, pre svega u boji drveta. Vrlo praktičan komad nameštaja je set od tri stočića, koji se koriste po potrebi, a inače stoje jedan ispod drugog i ne zauzimaju mnogo mesta. Televizor je malo predimenzioniran za ovoliku prostoriju, ali dobro je uklopljen ispred belog zida, na kome sem njega nema ničeg drugog. Ovako organizovan prostor dozvoljava korišćenje dodatnih stolica, klub-fotelja
ili taburea, da biste mogli da ugostite prijatelje.
P
rostorija dobija dovoljnu količinu dnevne svetlosti od velikog prozora, a svetli tepih i pod boje drveta još više „osvetljavaju“ prostor i doprinose prijatnoj atmosferi. Utisak skučenosti izbegnut je i time što nema nepotrebnih detalja. Nekoliko ukrasnih jastuka i sušeno cveće u uglu su sasvim dovoljni da daju lični pečat ovom dnevnom boravku, a da ne zauzmu previše mesta.
Slika 2.
A
ko želite da vaš dnevni boravak izgleda viši nego što zapravo jeste, možete se poslužiti malim lukavstvom. Naime, vizuelno ćete dobiti na visini ukoliko zavese postavite na garnišne pričvršćene za plafon. Odaberite zavese koje će sezati do poda, pa ćete na taj način stvoriti iluziju izdužene, visoke prostorije. Naravno, zavese treba da budu svetle, da ne biste postigli kontra-efekat. Ako još od istog materijala napravite ukrasne jastuke, utisak će biti potpun. n
Slika 3. Oktobar 2011.
11
VIKEND U ...
Vikend u K
Mokrinu
ada se umorite od gradske buke i poželite da umesto zujanja svog računara čujete zvuk cvrčaka, da umesto zidova kancelarije gledate zelenilo koje sa na horizontu spaja sa nebom, da se potpuno isključite i posvetite sebi – uputite se u etno kuću „Đeram“ u Mokrinu...
Mokrinu se ofarba nekoliko hiljada jaja, a takmičari nisu samo ovdašnji, već dolaze iz celog sveta. Memorijal “Miroslav Antić” je važan kulturni događaj u Mokrinu ali i šire, gde se 24. juna svake godine još od 1986. na mokrinskom trgu okupljaju pesnici i glumci da bi kazivali Mikine stihove.
te njegove posebnosti, treba da ga posetite. Mokrin je poznat po nizu zanimljivih manifestacija koje su osmislili, i već decenijama organizuju maštoviti Mokrinčani. U februaru se mokrinski sokaci skroz zabele, malo od snega—više od jata gusaka koje se gegaju ka svojoj olimpijadi “Svetskom prvenstvu u borbi guskova”. Ovo takmičenje u nadmetanju gusana je pod zaštitom UNESCO-a i samo je jedna od specifičnosti ovog banatskog sela. Mokrinčani su još jednu svoju tradiciju lukavo proglasili svetskim prvenstvom pa tako imaju i “Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima”. Svakog uskrsa u
a one koji su poštovaoci dobre kapljice i bogate trpeze, važno je naglasiti da je Mokrin nadaleko poznat po svojim vinima, specijalnom lisnatom siru, šunkama, štrudlama i ostalim banatskim đakonijama. Sve ovo, uz dobre tamburaše i pravi doživljaj minulih vremena, doživećete u vojvođanskoj
esetak kilometara severno od D Kikinde, nalazi se Mokrin. Ovo selo nije isto kao druga, i baš zbog
12
Oktobar 2011.
Z
VIKEND U ... oazi mira i spokoja, tamo gde su sa- izradu grnčarskih i predmeta od drvetovi stali i vreme usporilo, a priroda ta, danas sam objekat i ambijent oko uređuje život - u etno kući “Đeram” objekta podsećaju na salaš. Okućnica je površine 18500 m² i ograđena je. U navedenom prostoru izgrađena je „trščara“ sa etno postavkom veličine 100 m². Kapacitet „trščare“ je oko 100 mesta za sedenje. U navedenom prostoru možete dobiti po želji banatski fruštuk, domaći ručak ili užinu. Poseban objekat je napravljen da se u njemu priprema zimnica i peče rakija na stari, tradicionalni način. Etno kuća „Đeram“ domaćin u Mokrinu. je i umetničkim kolonijama i radionicama, kao i raznim poslovnim sastno kuća „Đeram“ nalazi se na tancima i seminarima. kraju sela, u ulici Ige Dobrosavljeva br.13, baš tu, u Mokrinu. Na samo pak, pre svega, osnovna namena 120 km od Beograda, 100 km od ovog imanja i namera domaćina, Novog Sada, na 60 km od Subotice, jeste da vam omoguće odmor i na svom imanju dočekaće vas gosn opuštanje, koje nam je danas sviDragiša Radojčić i supruga mu Zora. ma neophodno. Čim prođete kroz Oboje fakultetsko obrazovani, posle kapiju ove etno kuće, osetićete decenija rada, odlučili su da napuste se kao da ste se vratili kroz vreme. gradsku vrevu i u seoskom miru nastave svoj život, ali i posao. Kupili su staru seosku kuću, sagrađenu davne 1925. godine od naboja, veličine 150 m² sa sledećim rasporedom : prednja soba, sredja soba, stražnja soba, kuhinja, komora i prostorija za umivanje i kupanje, konk (terasa) i štala. Nakon rekonstrukcije kuće i pretvaranja nekadašnje štale u atelje za
E
I
Oktobar 2011.
13
VIKEND U ... Vredni domaćini uložili su mnogo truda da sačuvaju originalni izgled stare, banatske kuće pa su tako, sav nameštaj kao i predmeti koji se u kući nalaze, originalni, stari predmeti, koje su oni godinama strpljivo sakupljali. Tako ovde možete videti gramofon sa početka prošlog veka, za koji je čak sačuvana i jedna ploča, pa možete i čuti kako je to nekada zvučalo. Stari porodični portreti gledaju vas iznad starinskih kreveta, opremljenih uštirkanom, vezenom posteljinom. Uređene staze i cveće u dvorištu, odlična su scenografija za odmor na ležaljkama i drvenim klupicama.
se pravi tako što se masa rastanji kao testo i urola, pa dobijete rolne lisnatog sira, izvanrednog ukusa. Nakon predjela, obično se služi supa sa prepeličjim jajima ili supa od kupusa. Posle toga vas očekuje glavno jelo, rinflajš, sarma, gulaš ili neka kombinacija mesa sa različitim dodacima, uz puno sveže, domaće salate. Tek kada probate pravi, domaći, mokrinski paradajz, shvatićete šta ste do sada kupovali u supermarketima. Ručak se zaliva domaćim vinima, a na kraju vas čekaju štrudle, krofne,
A
kada vas opije svež seoski vazduh, očekuju vas davno zaboravljena banatska jela. Predjelo se obično sastoji od ’leba i masti, kao i džigernjače, krvavice i švargle, uz čvarke, domaću kobasicu i slaninu. Tu je i specijalni mokrinski sir, vrlo posebna vrsta, jer kitnikes i slične domaće poslastice.
A
ko želite da bar na trenutak zaboravite gradsku gužvu, osetite mir i opuštanje, Mokrin je pravo mesto za vas. „Đeram“ je zanimljiv u bilo koje doba godine, pa tamo možete provesti vikend sa prijateljima i porodicom, odmoriti se i vratiti kroz vreme, u autentičnom vojvođanskom selu.n 14
Oktobar 2011.
Oktobar 2011.
15
16
Oktobar 2011.
RAZGLEDNICA
Razglednica
r a v š
i m e T
Činjenica da grad nosi ime po reci koja uopšte ne protiče kroz njega, već je sama po sebi dovoljno intrigantna i budi radoznalost. Temišvar je ime dobio po reci Tamiš (Timiš), a reka koja protiče kroz ovaj grad je Begej! Razlog je isprepletenost ove dve reke u prošlosti, čiji su tokovi kasnijom izgradnjom kanala odvojeni, i tako je to i danas. Tamiš je otišao, a Temišvar je ostao. Svi oni koji su u Temišvaru poslednji put boravili 90-tih, kada je on uglavnom bio sedište šverca u regionu Banata i masovno posećivan od strane turista naoružanih kanisterima za benzin, verovatno ovaj grad ne bi ni prepoznali. Od zapuštenog, mračnog post-socijalističkog grada, Temišvar se transformisao u modernu, evropejsku metropolu, koja pleni kombinacijom starog i novog. Prvo što ćete zapaziti kada uđete u grad, osim sjajne putne infrastrukture, jeste veliki broj zelenih površina. Parkovi i uređeni travnjaci su svuda, i značajno neutrališu buku velikog grada, četvrtog po veličini u Rumuniji.
Oktobar 2011.
17
RAZGLEDNICA Ako vas put nanese u Temišvar, ne propustite da obiđete staro gradsko jezgro, gde se nalaze najzanimljivije istorijske znamenitosti. Najznačajnija su tri velika trga, na kojima se, lepo „upakovani“ u stare barokne zgrade, nalaze restorani, kafići i gostionice. Ono što je posebno zanimljivo, jeste činjenica da se u kafićima ne pušta glasna muzika, tako da jedan do drugog uspešno rade potpuno različiti ugostiteljski objekti i muzika iz jednog ne smeta gostima u drugom. Na Trgu Ujedinjenja, nalaze se glavna rimokatolička katedrala, Srpska saborna crkva, ali i brojne palate. Trg Pobede, ili kako ga popularno nazivaju Trg Opera, jer se na jednom njegovom kraju nalazi velelepna zgrada temišvarske opere, novijeg je datuma, duguljastog oblika, a nasuprot operi nalazi se Mitropolija rumunske pravoslavne crkve. Ovaj trg krasi nekoliko fontana i veliki broj zelenih površina. Trg Slobode krase stara Gradska kuća, i veliki broj kipova.
18
Ako baš niste ljubitelj starina, obavezno u Temišvaru posetite Julius mol, ogromni tržni centar, gde je svoje mesto našao veliki broj poznatih svetskih brendova. Uprkos grandioznosti samog objekta i zvučnim imenima proizvoda u njemu, cenu su na nivou onih u tržnim centrima u Beogradu. Osim prodavnica, tu je i veliki broj restorana kao i mesta za zabavu, za decu ali i za odrasle. Takođe, svi oni koje zanima šoping, treba da znaju da u Temišvaru postoji značajan broj italijanskih firmi, pre svega fabrika odeće i obuće, pa i brojne outlet prodavnice, gde možete kupiti brendirane proizvode po znatno nižim cenama. Oktobar 2011.
RAZGLEDNICA
Nemojte se iznenaditi ako u Temišvaru u prolazu čujete srpski jezik, jer je upravo ovaj grad sedište srpske nacionalne manjine u Rumuniji, i po poslednjem popisu ima ih oko 22.000. Sa Rumunijom nas vezuju tradicionalno dobri odnosi, verovatno zahvaljujući i činjenici da su Rumuni jedini naši susedi sa kojima nismo ratovali. Rumuni su ljubazni i sa posebnom pažnjom se ophode prema strancima. Ako u Temišvar dođete kolima, primetićete koliko su vozači predusretljivi i spremni da vam pomognu. Zastaće da vam omoguće da se uključite u saobraćaj, strpljivo sačekati ako ste zapeli u nepoznatoj ulici, i bićete iznenađeni koliko je zvuk automobilske sirene redak u ovom gradu. Ako pak odlučite da
ne koristite sopstveni prevoz, bez dvoumljenja odaberite taksi, jer je izuzetno jeftin. Vožnja sa jednog na drugi kraj grada košta oko 10 leja (40 leja = 10 eura). Nakon perioda visoke inflacije, naši susedi odlučili su da „skinu“ nule sa svojih novčanica, i ti novi apoeni nazivaju se RON. Dakle, ako vidite cenu iza koje piše RON, znajte da je to vec pomenuti lej. Na kraju ovog kratkog predstavljanja Temišvara, pozivam vas da ga posetite i upoznate naše susede, i to na samo 3 sata vožnje od Beograda. Verujte, nećete se pokajati, bilo da odlučite da tamo provedete nekoliko dana, ili da odete na jednodnevni izlet. n Oktobar 2011.
19
PROFIL
Sigurna u osiguranje Kada upoznate Dragicu Radić, ne možete a da ne primetite ogromnu količinu pozitivne energije koju ona emituje. Nasmejana, vedra, uvek puna ideja i spremna na akciju, prenosi svoj entuzijazam na sve oko sebe.
ragica je direktorka filijale Delta D Generali osiguranja u Vršcu. Kaže, a mislim da možemo da joj veruje-
mo, da je taj posao veoma naporan i zahtevan, da traži da mu se maksimalno posvetite, ali i da je upravo to ono što nju gura napred i daje joj motiv za akciju. Ona je menadžer grupi saradnika, sa kojima sarađuje 20
Oktobar 2011.
- a ne naređuje, koje motiviše – a ne ignoriše, kojima je oslonac – a ne „gazda“. Saradnici je veoma poštuju i cene njeno znanje i iskustvo, što dokazuju odlični poslovni rezultati ove filijale. Posao joj je takav da joj se putevi često ukrštaju sa različitim ljudima, i upravo njen suptilni način komunikacije omogućava joj da sa svi-
PROFIL rambene robe. Nakon 9 godina uspešnog rada, ova poznata trgovinska firma zatvara svoje maloprodajne objekte i Dragica, kao i njene kolege, ostaje bez posla. Sin na fakultetu, kćerka koja kreće u srednju školu, i samo jedna plata, njenog supruga Srdana... vremena traže Tteškeeška od nas da donosimo odluke... Kuda i kako
ma njima ostvari pre svega kvalitetan međuljudski odnos, a onda naravno i uspešnu poslovnu saradnju. li, nije uvek bilo tako... Gđa Radić A je, nakon završene srednje škole, započela karijeru kao radnica u
vršačkoj farmaceutskoj kompaniji „Hemofarm“, gde je provela 8 godina. Nakon toga, radi 6 meseci u fabrici obuće „Imo“, a zatim kao trgovkinja u jednoj prodavnici preh-
dalje, bez zaposlenja, bez visokog obrazovanja, sa 40 godina, u vreme kada ni mlađi i školovaniji nisu mogli da se zaposle? Igrom slučaja, saznala je da jedna osiguravajuća kuća otvara svoju filijalu u Vršcu i da su im potrebni agenti osiguranja. Kada se danas seti tog vremena, nasmeje se i kaže: „Ništa nisam znala o osiguranju, ništa o tehnikama prodaje, vrlo malo o psihologiji kupaca... Ono što sam znala je da osiguranja ponovo počinju da funkcionišu u Srbiji, da u odnosu na njih vlada ogromno nepoverenje, da će biti jako teško raditi ovaj posao, tim pre što nisam lično poznavala niti jednu osobu za koju sam mogla da tvrdim da će hteti da se osigura...“ Oktobar 2011.
21
PROFIL
ovoljan razlog da se odustane, zar D ne? Ali Dragica Radić nije odustala. Nešto zbog urođene tvrdogla-
22
vosti, nešto zbog želje da se dokaže, a najviše zbog toga što je želela da doprinese kućnom budžetu, počinje da radi kao agent osiguranja. Iako najteži, ti prvi dani su joj bili i najzanimljiviji. Upoznavala se sa nečim potpuno novim, išla na treninge i obuke, učila kako da pristupi potencijalnim klijentima, učila o vrstama osiguranja, pravima i obavezama osiguranika... U teoriji, svako pitanje imalo je svoj logičan odgovor, svaki problem adekvatno rešenje, svaka nedoumica jasno objašnjenje. U praksi, naravno, bilo je mnogo drugačije. „Najteže je bilo boriti se sa nepoverenjem ljudi kojima sam nuOktobar 2011.
dila osiguranje. Bilo je to vreme kada su se svi još dobro sećali raznih prevara i manipulacija, tako da je bilo veoma teško prići ljudima i naći način da im se prezentuje ponuda.“ Kada je pitamo kako je uspevala to da prevlada, kaže: „Puno toga naučili smo na obukama, ali mnoge od tih priča „ne piju vodu“ u stvarnom svetu. Zato sam, jednostavno, učila u hodu. Nisam dozvoljavala sebi da ponavljam greške. Pamtila sam reakcije ljudi na određene situacije, pitanja na koja u prvi mah nisam umela da odgovorim, i svaki moj sledeći razgovor bio je uvek bolji od prethodnog. O, da, bilo je i suza, razočaranja, stvarno teških situacija, ali želela sam da uradim nešto sa svojim životom, da mogu ponosno da stanem sama pred sebe, i kažem – to je to, uspela si!“ akon što je 3 godine „pekla zanat“, N gđi Radić se ukazuje prilika da konkuriše za poziciju direktora filijale
osiguranja Delta Generali, koja je u to vreme otvorena u Vršcu. Naravno, ona tu priliku ne propušta, i od pre
PROFIL 5 godine je na poziciji prvog čoveka, tačnije - prve žene ove kuće. Ono što uvek naglašava kada priča o svojoj karijeri jeste bezrezervna podrška porodice, bez koje, kako kaže, nikada ne bi uspela.
O
pušta se uz laganu muziku, grupu „Magazin“ na primer, a ono malo slobodnog vremena koje ima, provodi čitajući knjige i družeći se sa prijateljima. Žali što nema više vremena, jer voli da putuje i upoznaje nove destinacije. Čitateljkama preporučuje knjigu „Kako je kaluđer prodao svoj ferari“, jer smatra da je puna dobrih saveta za sve one koje, kao i ona, žele da nešto postignu u životu.
K
ada smo je pitali koje je njeno najveće dostignuće, rekla nam je da je to upravo ova pozicija na kojoj se sada nalazi, ali ima naravno još planova i želja za budućnost. Neki od ciljeva su joj da napreduje u poslu, da prenese svoje iskustvo svojim saradnicima, i da doprinese finansijskoj stabilnosti svoje porodice. Na
privatnom planu, želi da pruži veću podršku svom suprugu, srećna je jer je njihov sin Ivan nedavno diplomirao i zaposlio se, i sada sa nestrpljenjem očekuju diplomu kćerke Branislave.
Z
a Dragicu Radić je, kako ona to kaže, najveći izazov uleteti u posao pun neizvesnosti. Ona je to uradila, i nije se pokajala. Svim čitateljkama poručuje: „Svaki problem je rešiv, samo ga treba staviti na pravo mesto. Samo hrabro napred i ne dozvolite da drugi upravljaju vašim osećanjima!“ Oktobar 2011.
23
KAKO PREŽIVETI ŽIVOT
Izboriti se sa
nezaposlenošcu S obzirom da imamo ambiciju da se slenih predstavnica nežnijeg pola. razlikujemo od standardnih ženskih Kada se objektivno sagleda situmagazina i po tome što ćemo se baviti nekim ozbiljnim, životnim temama, jedan deo magazina posvetićemo temi koja se neizostavno sama nameće – nezaposlenost. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj nezaposlenih u Srbiji je oko 730.000, a po nezvaničnim podacima ta cifra je još veća i dostiže milion. Još je tužnija statistika da u ovoj neslavnoj trci prednjače žene, te da je nešto više od 50% nezapo-
24
Oktobar 2011.
acija na tržištu rada, jasno je da se ove zabrinjavajuće cifre neće uskoro promeniti, uprkos naporima Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako ova institucija ima razne programe kroz koje pomaže nezaposlenima da aktivno traže posao, rezultati nisu preterano ohrabrujući, jer posla jednostavno nema. Pa šta onda raditi? Jeste li razmišljale o tome da započnete svoj biznis?
KAKO PREŽIVETI ŽIVOT
Kada se i zašto žene odlučuju da Zanimljivo je da se ono kako obično se okušaju u sopstvenom biznisu? Istraživanja pokazuju da žene ne započinju posao gonjene ambicijom da im se ime nađe na listi najpoznatijih, najuspešnijih, najbogatijih... One postaju preduzetnice jer ne uspevaju da se zaposle, jer su ostale bez radnog mesta, ili zato što nakon razvoda nemaju drugog načina da obezbede opstanak sebi i svojoj deci. Žene započinju sopstveni biznis onda kada se nađu kriznoj situaciji, kada su u problemu, kada im okruženje ne pruža drugu mogućnost. Činjenica je da je većina žena, sadašnjih preduzetnica, pokrenula sopstveni biznis upravo u kriznim periodima jer su bile prinuđene da odgovornost za sopstvenu, i egzistenciju svoje porodice preuzmu na sebe. Zvuči čudno, ali krizne situacije su u Srbiji imale pozitivnije efekte na razvoj ženskog preduzetništva nego periodi stabilnosti! Statistike pokazuju da su žene vlasnice ili suvlasnice petine srpskih preduzeća. Ove ohrabrujuće brojke ipak ne predstavljaju realnost, jer je veliki broj tih preduzeća samo registrovan na ime žena. Precizniji podatak je onaj koji upoređuje broj preduzeća u kojima je žena i vlasnica i direktorka. Tako dobijamo cifru nešto manju od 7.000 preduzeća, što predstavlja oko 10% svih registrovanih pravnih lica u Srbiji.
zamišljamo poslovnu ženu, takođe često razlikuje od realnosti. Slika vitke, zgodne mlade žene, u brendiranom kostimu, u preskupim cipelama, koja izlazi iz ogromnog automobila dok za njom ostaje miris parfema... Preduzetnica u Srbiji najčešće ima više od 40 godina, često nema vremena da se bavi svojim izgledom, razapeta je između poslovnih izazova i brige o deci i suprugu, kuvanja, pranja i ostalih svakodnevnih obaveza... Kada se govori ne samo o ženskom preduzetništvu, već o preduzetništvu uopšte, ono se u Srbiji najviše pominje u kontekstu rešavanja problema nezaposlenosti i otvaranja novih radnih mesta, te smanjenja siromaštva, a u mnogo manjoj meri kao o mogućnosti za ostvarenje profita, ostvarivanja kreativnih ideja ili kao o značajnom činiocu ekonomskog razvoja. Ipak, u novijim strateškim dokumentima države razvoj preduzetništva se izdvaja kao jedan od glavnih ekonomskih oslonaca razvoja. Vlada Srbije je početkom 2003. godine usvojila „Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji za period od 2003. do 2008.“ Osnovni cilj ove strategije jeste da pruži okvir za stvaranje održivog, konkurentnog Oktobar 2011.
25
KAKO PREŽIVETI ŽIVOT na međunarodnom tržištu i orijentisanog na izvoz sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu MSP sektor) u narednom petogodišnjem periodu. U tom cilju Vlada Republike Srbije kao osnovni strateški cilj definisala je razvoj MSP sektora do kraja 2007. uz povećanje ukupnog broja malih i srednjih preduzeća sa oko 270 000 (2002) na oko 400 000. • Davanje prioriteta razvoju sektora koji značajno mogu da unaprede zapošljavanje i stimulišu ekonomski razvoj: prerada poljoprivrednih proizvoda, industrijska proizvodnja, turizam i elektronski biznis (e-biznis) • Jačanje organizovanog sistema podrške MSP sektoru razvijanjem kapaciteta institucija ovoga sistema na svim nivoima • Uklanjanje pravnih prepreka radu preduzeća i privatnih preduzetnika stvaranjem novog pravnog okruženja koji će olakšavati, a ne kao do sada otežavati razvoj MSP sektora • Implementacija reformi javnih usluga kako bi se poboljšala efikasnost pružanja usluga i značajno smanjile administrativne i birokratske prepreke sa kojima se MSP sektor suočava • Povećanje konkurentnosti MSP sektora kroz programe za razvoj up26
Oktobar 2011.
ravljanja preduzećima i usvajanje sistema kvaliteta i inovacija • Jačanje veze između obrazovnog sistema i naučnoistraživačkog sistema MSP sektora • Stimulacija prodaje proizvoda i usluga MSP sektora na lokalnom tržištu boljim povezivanjem između velikih preduzeća i MSP aktivnosti kao što su podugovaranje, stvaranje uslova za veće učešće MSP sektora u javnim nabavkama i većoj prodaji potrošnih dobara iz MSP sektora • Kanalisanje sive ekonomije u redovne tokove • Promocija aktivnosti koje pomažu razvoju MSP sektora kroz stalnu medijsku kampanju Ipak, preduzetništvo podrazumeva stalnu borbu: za kupce, za dobavljače, za opstanak na tržištu, nedostatak slobodnog vremena, usaglašavanje privatnih i poslovnih obaveza... Žene koje vode svoj biznis često rade mnogo više od predviđenih 8 sati dnev-
KAKO PREŽIVETI ŽIVOT no, rade vikendom i najčešće ne koriste godišnji odmor. Ne mogu sebi da dopuste luksuz zvani bolovanje ili slobodan dan. Vremenom se ova slika menja nabolje, ali u početku, najčešće je potrebno 101% vremena, energije, volje, da bi se biznis pokrenuo i dao prve rezultate. Često ni to nije dovoljno, pa preduzetnica uprkos svim svojim naporima ne postiže zadovoljavajuće rezultate. Pa zašto bi onda neko poželeo da se bavi preduzetništvom??? Kada je u pitanju žensko preduzetništvo u Srbiji, dva su osnovna razloga za otpočinjanje sopstvenog biznisa. Prvi razlog je nepostojanje alternative! Žena koja već godinama čeka na zaposlenje, ili je izgubila posao i ne vidi mogućnost da se ponovo zaposli (najčešće zbog godina), počinje da razmišlja o preduzetništvu. Ako je pritom još i samohrani roditelj – ispunjeni su svi uslovi za jedan hrabar korak kakav je tzv „privatni biznis“. Drugi razlog je nezadovoljstvo dosadašnjim poslom. Žena koja nije zadovoljna zaradom, nivoom uključenosti u proces odlučivanja, koja smatra da je sposobna za više i bolje, rešava da „preuzme stvari u svoje ruke“. Statistike pokazuju da je daleko veći broj preduzetnica iz one prve
grupe i da počinju da se bave preduzetništvom jer im je to jedina mogućnost da obezbede egzistenciju sebi i svojoj porodici. Kakav je profil prosečne srpske preduzetnice - početnice? Ona ima između 40 i 50 godina, srednje stručne spreme, ima radnog iskustva u poslovima koji nisu menadžerskog tipa, nema sva potrebna znanja i iskustva potrebna za vođenje biznisa, ne zna pravni okvir za osnivanje preduzeća/radnje/agencije, i ono najvažnije – nema finansijskih sredstava! Zbog svega navedenog, pre-
Oktobar 2011.
27
KAKO PREŽIVETI ŽIVOT duzetnice najčešće biraju poslove koji ne iziskuju velika materijalna ulaganja, uglavnom su u sferi usluga, često su isti ili srodni kao oni kojima su se ranije bavile, mogu da se obavljaju od kuće i ne zahtevaju upošljavanje drugih lica. Koji su to poslovi? Knjigovodstvene usluge, usluge podučavanja, usluge čišćenja poslovnih i stambenih prostorija, ketering, i slično. Ovakvi poslovi mogu da se rade od kuće, što znači da nema troškova za iznajmljivanje i održavanje poslovnog prostora, te na taj način omogućavaju lakše startovanje i veću mogućnost opstanka u poslu. Preduzetnice koje imaju neki početni kapital, najčešće se upuštaju u poslove trgovine, jer za takav posao mora da se ima poslovni prostor, i naravno, određena količina novca za nabavku robe. Prva dva pitanja koja se sama po sebi nameću u ovoj priči su: da li Vi imate potrebu da postanete preduzetnica i da li ste u prilici da ispunite neophodne uslove za započinjanje posla? Na ova pitanja odgovorićemo u idućem broju magazina FRAJLA... 28
Oktobar 2011.
JEDAN ŠAMA ili su skladna četvoročlana porodica. B Onda su na svet došli i blizanci, a sa njima i sve obaveze koje idu sa bebama. Od
muža „koji se poželeti može“ postao je ćudljiv i nepredvidiv. U početku je pomalo gunđao zbog svih zaduženja koja su mu pripala a potom je počeo da ih izbegava... Ostajao je duže na poslu, pravdajući se da će tako dobijati stimulaciju za prekovremeni rad, odnosno novac koji im je bio neophodan, jer supruga nije radila a njih je sve više. io je ovo početak, početak kraja za Anu. Isprva je pokušavala da sve u kući bude u savršenom redu, jer je njemu jako smetao nered, dečija galama, posete
B
PRAVNI SAVETI
AR JE PROMENIO SVE… njenih prijateljica, i u tome je uspevala skoro desetak godina, dok je na njenu fakultetsku diplomu padala prašina a i ona ju je skoro zaboravila. Izgubila je osmeh, veseli pogled, njene savršene lokne su se ispravile, glas joj je utihnuo a potom ga je skoro „izgubila“. Duboki grub glas njenog supruga bio je jedini zvuk koji je odzvanjao njihovom kućom, kao i njegovo nezadovoljstvo i bes. eca su rasla, i odrasla dovoljno da bi znala da kada tata dođe kući mora biti mrtva tišina, a kada još i popije bolje bi bilo i da ne izlaze iz sobe. Isto je važilo i za nju - ženu senku, ženu koja je pri svakom pogledu izazivala sažaljenje. Stidljivo i tiho morala bi da ga zamoli za po koji dinar ne bi li uspela da sakupi nešto novca da kupi neophodne stvari za kuću i decu. ako je bilo iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu... Suze, jecaji, strah, strepnja za nju i za decu. Znala je da nema gde, znala je da nema novca, znala je da nema nikoga svoga ko bi joj pomogao i zato je ćutala i trpela. a dan njihove porodične slave
D
T
N
sve je bilo pripremljeno onako kako su običaji nalagali, a on je došao iz crkve i iznerviran gužvom u saobraćaju, počeo sa vrata da galami, kritikuje sve što je uradila i spremila, da bi na kraju srušio sve sa stola, bacio ikonu, polomio pokućstvo i optužio nju da je, po ko zna koji put ona sve upropastila. Iako je znala da je bolje da mu se ne suprotstavlja kada je u takvom raspoloženju, ipak ga je zamolila da bar danas, na krsnu slavu, bude mir u kući. I tada se desilo - udario joj je šamar. dok su joj se mešali osećaji nemoći i jada, dok ju je srce probadalo a suze nekontrolisano tekle, Ana je odlučila da to bude njegov poslednji šamar koji je primila. Za sve dosadašnje postupke uvek je nalazila opravdanje, ali za ovaj nije imala. Pošto je većinu vremena provodila u kući uz televiziju, Ana je uspela da primi i shvati poruku koju su upućivali svi oni koji se bore protiv nasilja, a posebno protiv nasilja u porodici. Stoga je spas potražila prvo u Centru za socijalni rad u svome mestu, a potom je bila smeštena u Sigurnu kuću zajedno sa svoje četvoro dece. vo je samo deo priče žene koje je rekla nasilju NE! Srbiji ne postoji pouzdana statistika o tome koliko je žena žrtava nasilja u porodici. Prema jednom ispitivanju nevladinih organizacija, svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje.
I
O U
Oktobar 2011.
29
PRAVNI SAVETI PREDRASUDE
IZ NAŠEG ISKUSTVA
Nasilje se dešava samo drugima i nasilnici su ličnosti iz drugog okruženja, nikad sopstvenog. Nasilje podrazumeva samo upotrebu fizicke sile.
Nasilnici su obični ljudi koje svakodnevno srećemo i koji van porodice nisu agresivni.
Žrtve nasilja svojim ponašanjem provociraju nasilnike.
Žrtve nasilja nikada ne napuštaju nasilnika. Nasilje se uvek vrši pod dejstvom alkohola. Nasilje čine socijalno ugrožene osobe, osobe sa margine i sl.
Pored fizičkog nasilja, nasilje je i sve ostalo što lomi volju i sprečava ženu u svim aktivnostima i slobodama. Žrtve nasilja često i ceo svoj vek utroše boreći se da se nasilje prekine pokušavajući da se ponašaju u skladu sa željama nasilnika. Ćutanje o nasilju je posledica straha od nasilnika, sramote i osude okoline. Žene žrtve nasilja pokušaju da napuste svoje partnere u proseku od 7 do 11 puta pre nego što u tome uspeju. Alkohol je prisutan u 48% slučajeva prijavljenog nasilja, povećava okrutnost i učestalost nasilja, ali nije uslov za nasilje. Nasilje se događa u svim društvenim i socijalnim strukturama bez obzira na obrazovanje i ekonomski status porodice.
tabeli su su samo neke od “dilema” U da li je to što se ženi dešava nasilje ili uobičajeni, svakodnevni porodični
život, te da li je on nasilnik ili samo suprug koji je možda malo ljut…. tatistike govore da žene koje trpe nasilje u proseku sedam puta pokušavaju da napuste nasilničku vezu, pre nego što to na kraju uspeju to i da urade. A kada se “ odvaže” da učine ONO PRAVO pitanje je kuda i kako dalje?! a početak, žrtva može pozvati policiju ili hitnu pomoć, kao institucije koje su tu, za brzu i urgentnu intervenciju. Na taj način, nasilnik će, uz hitnu intervenciju biti odvojen od žrtve i to bi predstavljalo tu prvu, primarnu zaštitu za samu bezbednost žrtve. Uz potvrdu o
S Z 30
Oktobar 2011.
nanetim povredama i svedočenju same žrtve, državni organi (tužilaštvo i sud) brzo, efikasno i pravično mogu nasilnika oglasiti krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 194 Krivičnog zakonika Srbije) i primeniti adekvatnu kaznu. Veoma je važno ne odustati, već izdržati i sprovesti proces do kraja. Čovek koji vas maltretira, psihički ili fizički, nije više vaš muž, vaša ljubav, otac vaše dece, već nasilnik od koga se treba braniti na sve zakonom dozvoljene načine. ato drage moje, ne žmurite, na okrećite glavu, ne gurajte pod tepih patnju i bol koju vam ON nanosi. Sakupite snagu, ponovo zavolite sebe, poštujte sebe i izborite se da svaka kuća bude sigurna!n
Z
MUŠKI SAVETI
Kako promeniti gumu Da vam se nikada više ne bi dogodilo da vam kažu: „I ti si neki vozač, ne umeš ni gumu da promeniš“, za ovaj broj smo tražili MUŠKI SAVET upravo na tu temu! Ipak, pre nego što se dogodi da guma pukne i da je neophodna zamena, treba da znate da postoji nekoliko koraka koji nam mogu pomoći da do toga uopšte ne dođe. Jednom nedeljno, ali obavezno pre nekog dužeg putovanja, obavezno pregledajte gume na svom automobilu! I nemojte tragati samo za oštećenjima, već obratite pažnju na to da li su šare dovoljno duboke i da li su gume adekvatno naduvane. Sve ovo je veoma značajno, jer gume čije su šare pliće od 2 mm, ili su prepumpane, ili nedovoljno napumpane, utiču na bezbednost vaše vožnje. Gume koje ne leže dobro na podlozi, umanjuju efikasnost kočenja i mogu da dovedu do nestabilnosti auto-
mobila tokom vožnje. Dubinu šara još i možete da procenite vizuelno, ali da li je pritisak u vašim gumama odgovarajući bez odgovarajuće opreme mogu da znaju samo profesionalci, sa dugogodišnjim iskustvom. Ako ne spadate u tu kategoriju, najbolje je da s vremena na vreme odete kod vulkanizera ili na neku bolje opremljenu benzinsku pumpu, gde će vam proveriti pritisak u gumama. Za par minuta znaćete kakva je situacija, da li je potrebno dodatno naduvati gume ili ih ispumpati, što može biti učinjeno na licu mesta. Ipak, šta nam je činiti ako primetimo da je neka od guma probušena? Ako je auto parkiran, nemojte kretati sa njim, jer dovodite u opasnost i sebe i ostale učesnike u saobraćaju. Ako problem nastane tokom vožnje, najpre treba znati kako da prepoznate da nešto nije u redu sa gumom, jer ako ne odreagujete na vreme može da se desi da guma eksplodira tokom Oktobar 2011.
31
MUŠKI SAVETI dizanje opisano je u priručniku vozila). Budite sigurni da ste postavili dizalicu tako da ne može da se dogodi da auto padne.
vožnje što može biti vrlo opasno. Ako tokom vožnje osetite da vam se auto zanosi, da „beži“ na jednu stranu, iako nema oštećenja na putu, usporite i zaustavite se pored puta. Nemojte menjati gumu u zaustavnoj traci, već se sklonite sa puta. Ugasite auto, podignite ručnu kočnicu, upalite sva četiri migavca, stavite trokut iza vozila, i možete početi. Važno je znati da zapravo ne menjate samu gumu, već ceo točak. Ovo naravno, podrazumeva da u autu imate rezervni točak i potreban alat!
• Kad se vozilo počne odizati od tla namestite rezervni točak ispod vozila kao osigurač u slučaju da dizalica popusti. To se može dogoditi i na ravnom i zato se NIKADA NE SMETE PODVLAČITI POD VOZILO! Kada se točak odvojio od podloge, odvrnite matice dijagonalnim redosledom, skinite ih i ostavite na sigurno mesto da ih ne izgubite. • Skinite točak i položite ga pod vozilo. Potom uzmite rezervni točak i namestite ga na mesto onoga kojega ste upravo skinuli. Namestite matice obrnutim redosledom od prvobitnog skidanja. Zategnite matice samo toliko koliko možete rukom. • Spustite dizalicu tako da točak dotakne tlo a zatim ključem čvrsto pritegnite matice. Izvadite točak ispod vozila i do kraja spustite vozilo. Izvadite dizalicu i do kraja pritegnite matice.
• Svi putnici treba da izađu iz vozila, da bi ono bilo što lakše. Ako imate čelične naplatke, najprije odstranite poklopac na točku koji menjate. Nakon toga otpustite matice točka za Nakon toga možete nastaviti pupola kruga (ključem koji je sastavni tovanje, a čim vam se pruži prilika, deo opreme vozila). Ako ne ide ru- otiđite kod vulkanizera, proverite kom, pomozite težinom svoga tela. jeste li dobro postavili točak i nara• Namestite dizalicu ispod vozila vno, zakrpite ili promenite gumu na kod mesta za dizanje najbliže točku točku koji ste skinuli. koji se menja (gde se nalazi tačka za 32
Oktobar 2011.
OGLEDALCE, OGLEDALCE...
KAKO DA IZGLEDATE POSLOVNO ALI NE I DOSADNO... Dress code ili pravila oblačenja, predstavlja niz standarda koje bi trebalo poštovati kada je reč o poslovnoj garderobi.
za očekivati da se ona poštuju.
Pa, kako bi to trebalo da se oblači
urbana, savremena, poslovna žena? Osnovna pravila ženske poslovne garderobe glase otprilike ovako:
Iako mnogi od nas ova pravila • Košulja, suknja ili pantalone i sako doživljavaju kao narušavanje privatnosti i nametanje tuđe volje, ipak bi trebalo priznati da ono što nosimo, kao i u privatnom životu, isto tako i u poslovnom govori o nama i pokazuje naš stav prema onome čime se bavimo. Poštujući onu narodnu „Odelo ne čini čoveka“, mogli bi smo je dopuniti sa „...ali pokazuje njegov stil“.
• Zagasite boje • Uredna frizura • Dnevna šminka • Suknja ne kraća do iznad kolena • Štikle umerene visine • Ako nosite suknju, čarape su obavezne • Cipele ne smeju biti otvorenih prstiju
Zamislite da se na pikniku u prirodi
neka od dama pojavi u večernjoj haljini, sa večernjom šminkom, na visokim štiklama. U najmanju ruku, bilo bi nam smešno. Ili da se na rok koncertu neko pojavi u odelu, sa košuljom i kravatom. Složićete se, nije baš adekvatno. Isto je tako neprihvatljivo da se na poslu pojavljujemo u trenerci, papučama, u majici na bretele ili u šorcu. Jednostavno, svako mesto i prilika imaju određena pisana ili nepisana pravila, i sasvim je Oktobar 2011.
33
OGLEDALCE, OGLEDALCE...
34
Oktobar 2011.
OGLEDALCE, OGLEDALCE...
Druga kombinacija je osvežena bluzom, koja iako siva, svojim specifičnim krojem daje ovoj odevnoj kombinaciji posebnu notu. Upotpunjeno velikom tašnom sa detaljima u zlatnoj boji i jednostavnim, crnim cipelama, ovako odevena žena odiše poslovnošću, a opet cela kombinacija nosi neki svojstveni, lični pečat.
Na gornjoj slici vidimo kako se od Ovako izgleda standardni, klasični
dress code za poslovne žene, ali poslednjih godina ova pravila nisu više toliko kruta i svaka žena može da napravi kombinaciju koja će odgovarati pravilima, a opet joj dozvoliti da se u poslovnoj garderobi osećaju dobro i privlačno. Dovoljno je da dodate malo boje, neki detalj, komad nakita i da bezlična poslovna garderoba dobije sasvim novi smisao.
dva kostima i dve bluze mogu napraviti četiri izvanredne kombinacije koje se mogu nositi na poslu, ali i za izlazak preko dana. Kombinacija bele i maslinate boje vrlo je elgantna, i kada se dopuni diskretnim nakitom,
Klasičan kostim sa pantalonama
može dobiti potpuno novu dimenziju kada se ukombinuje sa košuljom ili bluzom jarke boje. Ništa u ovoj kombinaciji ne krši pravila, a žena koja ovo nosi oseća se zadovoljno, jer je pobegla iz sivila svog kostima.
Oktobar 2011.
35
OGLEDALCE, OGLEDALCE... u poslovnom odelu svetlih boja, naročito u letnjim mesecima.
Ukoliko prilika nije previše zvanična,
odnosno očekuje vas standardni radni dan u kancelariji, možete sebi da priuštite još detalja koji se razlikuju od klasične poslovne garderobe. Ako umesto sakoa obučete zanimljiv prsluk i dodate nekoliko narukvica, vaš stil će doći do izražaja a ipak nećete iskakati iz poslovnih standarda. Takođe, sako i košulja podvrnutih rukama uz krupne, bezbojne perle, daju ovoj klasičnoj kombinaciji deluje veoma profesionalno. Iako poseban šarm. svetle boje nisu potpuno u skladu sa „starim“ pravilima, kao što smo I na kraju, da zaključimo – sve je već pomenuli, granice se pomeraju i u detaljima! Zanimljiv komad naviše uopšte nije neobično videti ženu kita, tašna ili ešarpa, učiniće da bu-
36
Oktobar 2011.
OGLEDALCE, OGLEDALCE... dete potpuno zadovoljne u naizgled dosadnoj odevnoj kombinaciji. Ima li išta klasičnije od bele košulje i crnog sakoa? Pogledajte kako potpuno ista odeća izgleda sasvim različito kada joj dodamo tri različite kombinacije detalja:
Izaberite jednobojnu garderobu
njima razbijete „dosadu“, da se vidi da niste uniformisani i da imate svoj, poseban stil koji vas odvaja od drugih. Ipak, pre svega, vaša poslovna garderoba, kao i ona svakodnevna, treba da vam bude prijatna za nošenje, od kvalitetnih materijala i da čini da se u njoj dobro osećate.
i oživite je detaljima! Nećete na poslovni sastanak otići u crvenoj haljini, ali nema razloga da ne ponesete crvene cipele i detalje koji idu uz njih. Interesantan kaiš, tašna ili minđuše, u potpunosti mogu da promene vaš izgled.
Ovi detalji mogu ali ne moraju biti
firmirani, da biste u njima uživali i osećali se moderno. Važno je da
Oktobar 2011.
37
RECEPT
DANAS PREDSTAVLJAMO…
RUMUNSKU KUHINJU
Na originalnu rumunsku kuhinju uticali su susedni narodi, pre svega Nemci, Mađari i Srbi, tako da ona predstavlja zanimljivu internacionalnu kombinaciju. Upravo zahvaljujući tom uticaju, jela koja se pripremaju u Rumuniji, a posebno u banatskom delu, duž granice, vrlo su slična onima koja se pripremaju kod nas. Predjela se obično sastoje od različitih vrsta sireva, salate i pršute. Poseban rumunski specijalitet je salata od plavog patlidžana, koja se služi kao predjelo ili dodatak glavnom jelu. Evo kako se priprema SALATA OD PLAVOG PATLIDŽANA: Plavi patlidžan se opere i iseče na deblje kolutove (za 4 osobe potrebna su 4 veća patlidžana). Kolutovi se ispeku sa obe strane se na ploči ili na teflon tiganju (bez masnoće). Pečeni patlidžan se samelje. Tako samleven, patlidžan se prži se na ulju uz dodatak soli, bibera, malo sirćeta i belog luka. Ovako pripremljenu salatu služiti hladnu. Može se čuvati i duže vreme, uz dodatak konzervansa, pakovana u tegle, kao zimnica. 38
Oktobar 2011.
RECEPT Za glavno jelo, u Rumuniji se najčešće pripremaju jela od mesa, ali za razliku od naše kuhinje, mnogo manje se koristi svinjsko meso, a češće juneće, jagnjeće, ćuretina i riba. Meso se uglavnom priprema dinstano, uz dodatak različitih začina. Dodatak većini glavnih jela je kačamak, koji je prilog mesu, ali i gulašu, punjenim paprikama, đuveču od povrća (na slici) i ostalim jelima.
Ako do sada niste pripremali KAČAMAK (palentu), evo kako se to radi: U kipuću vodu (oko 1,5 l) dodati kašičicu soli i 3 kašike ulja. Lagano, uz mešanje, sipajte kačamak, oko 300 gr. Mešajte dok se smesa potpuno ne zgusne. Kačamak možete služiti vruć ili hladan, po ukusu.
Naši susedi Rumuni često pripremaju turske poslastice, baklavu i alvu, ali desert koji pripremaju kao domaći, iako vodi poreklo od Nemaca, jeste slatki hleb, ili kako ga oni zovu cozonac. Oktobar 2011.
39
RECEPTI Kako se priprema SLATKI HLEB: U šolju mlakog mleka staviti jedan sveži kvasac, malo šećera i ostaviti da nadođe. U ostatak od pola litre mlakog mleka staviti 125 gr šećera da se istopi. Zamesiti „kiselo testo“, od nadošlog kvasca, 700 gr brašna i mleka sa istopljenim šećerom. Mesiti na pouljenoj podlozi, napraviti testo srednje tvrdoće i ostaviti da dobro naraste. Slatki hleb možete filovati raznim filovima, na primer: seckani ili mleveni orasi, suvo grožđe, smokve, šljive ili kajsije, lešnici, bademi, žele i sl. Naravno, možete kombinovati filove, po ukusu. Kada testo naraste, premesite ga i podelite na 2 dela. Svaki deo razviti u pravougaonik, čija jedna strana odgovara dimenzijama pleha u kojem ćete peći slatki hleb. Na tako razvijeno testo rasporedite fil, 200 – 300 grama. Nemojte preterivati sa količinom, i nemojte koristiti sveže voće, jer će se u protivnom testo zalepiti, neće lepo narasti i kada se ispeče biće gnjecavo. Urolati filovano testo i staviti obe rolne u pleh, jednu do druge. Slatki hleb možete peći i u posebnom kalupu, ako želite da vaš kolač ima nešto drugačiji oblik, ili testo napraviti u obliku pletenice. Premazati umućenim žumancem i staviti u toplu rernu, da još malo naraste. Peći na 200 stepeni i kada kora potamni, staviti preko alu foliju ili „masni“ papir, da kolač nastavi da se peče iznutra a da kora ne izgori. Peče se oko 50 minuta. Kad se ispeče izvaditi iz pleha, pokriti vlaćnom krpom, da bi kora omekšala i služiti isečeno na kriške, kada se potpuno ohladi.
40
Oktobar 2011.
KUTAK ZA OPUŠTANJE
Priče o poznatima Na jednom koncertu ispred velikog ruskog pisca
Lava Tolstoja sedele su dve dame koje su sve vreme glasno razgovarale i tako ometale susede. U razgovoru jedna od njih upita drugu: ‚‚Da li si ikad probala da slušaš koncert zatvorenih očiju?" Tolstoj, kome je razgovor veoma smetao, iskoristi priliku i upita: ‚‚Oprostite, poštovane dame, da li ste ikada probale da slušate koncert zatvorenih usta?"
Poznata filmska glumica Marlen Ditrih prisustvov-
ala je predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač je upitao da li ima šta da doda na tu temu. Marlen mu je odgovorila: ‚‚Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama.”
Neki nаdobudni pisаc, kаd je nаpisаo prvu
drаmu, želeo je nа svаki nаčin dа je Bernаrd Šo pročitа i oceni. Nаjzаd se dosetio kаko dа to ostvаri i poslаo je čuvenom piscu svoje delo i uz njegа pismo: „Uveren sаm dа moju drаmu nećete ni pogledаti. Klаdim se u deset funti dа je nećete ni pročitаti.” Posle nekoliko dаnа mlаdić je od Šoа primio prilično tešku pošiljku – vrаćeni rukopis i uz to ček nа deset funti s krаtkim obаveštenjem: Oktobar 2011. 41 „Dobili ste opklаdu. Šo”
KUTAK ZA OPUŠTANJE
Sve po ZAKONU U Grinu, u državi Njujork, zabranjeno je hodati unatraške i jesti kikiriki dok se u blizini održava koncert.
U Maršaltounu u Ajovi, konjima je zabranjeno da jedu hidrante na javnom mjestu.
U Tenesiju je zabranjeno loviti bilo
kakvu divljač. Jedino je dozvoljeno da lovite kitove iz automobila u pokretu.
U istoj američkoj državi, zabran-
jeno je zakonom loviti ribu pomoću jednu noć, između kreveta mora da lasa. bude bar pola metra prostora, a sex na podu između kreveta je zabranTužilaštvo u Kervilu u Teksasu tre- jen. ba da ispita slučaj žene koja je tokom šest meseci trideset puta zvala polic- U Njukastlu (Vajoming), postoji iju. Njeni pozivi, koji uopšte nisu bili specijalna naredba koja izričito hitne prirode, uključuju i one kada zabranjuje sex unutar velikog frižidera se žalila da njen muž neće da večera. za meso, koji ima svaki restoran. Policajac Pol Gonzales potvrdio je da im je kada su došli u njen stan U Kansas Sitiju maloletnim osožena saopštila da njen muž odbija da bama je zabranjeno da kupuju plinvečera. ske pištolje, ali im je dozvoljeno poseduju sačmarice. U Sijuks Folsu (Južna Dakota), svaka hotelska soba mora da ima dva U Konektikatu je zabranjeno hodakreveta. Ako par iznajmljuje sobu na ti unatraške posle zalaska sunca. 42
Oktobar 2011.
www.frajla-magazin.com redakcija
office@frajla-magazin.com urednistvo
mstanimirov@frajla-magazin.com marketing
divanovic@frajla-magazin.com