Frajla 21 new

broj 21 godina II

jul 2013

Ćaskanje:

Ana Štajdohar Putovanje:

Putevi vina Lepota:

Zaštita posle sunčanja

broj 21, godina II jul 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent

Reč urednice: Dragi naši verni čitaoci, Kao urednica, prvo bih htela da vas podsetim da smo prošlog utorka dobili pojačanje, naslednicu FRAJLE – FRAJLICU. Ona se bavi temama za decu, edukativnim, i onim zanimljivim. Mogu da uključe kefalicu, jer imamo mozgalice, i da nauče najbitnije stvari o svojim kućnim ljubimcima, da pročitaju o zaboravljenim zanatima i zaboravljenim dečijim pesmama... Što se tiče novog broja same FRAJLE... ovog puta vam ništa nećemo otkrivati, zavirite i vidite sami... :) Vaša Frajla!

foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić

Putovanje: Put vina Intervju: Ana Štajdohar Uredjenje: Uredite dečiju sobu Zdravlje: Preživite letovanje

Zorana Petković: Fejsbuk Zaštita životne sredine: Ugrožene životinje Intervju: Čarobna učionica Hrana i piće: Krastavac dijeta

Ishrana: Zelena salata Moda: Istorija košulja Misterije: Blago Hrastovog ostrva Lepota: Nega kože posle sunca

Žene koje su menjale svet: Princeza Dajana Frizure: Frizure za plažu Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih

BUDI

SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela!

Prošlog meseca pobedila je Teodora Đoja Turkulj i ona je druga takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Šesta takmičarka u sezoni 2013 je Marija Barić. Marija Barić, na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila se iz radoznalosti. Voli da se fotografiše, i vrlo se prijatno oseća ispred objektiva, što se na fotografijama i vidi. Sa snimanja nosi pozitivne utiske i poziva sve devojke da se prijave za takmičenje.

Ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović enterijer: Restoran Alcudia

Putevi vina Različitost podneblja Srbije se ogleda i u vrstama vina. Najveći broj vinograda se nalazi duž tri reke – Južne, Zapadne i Velike Morave, u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini.

U Vojvodini privatni vinari uzgajaju plemenite sorte vinove loze koje daju kvalitetna sortna bela vina severnog tipa, a u centralnoj Srbiji rađaju plemenite sorte crnog grožđa.

Bela vina podneblja Srbije, zavisno od sorte, odlikuju se svetlije zelenkastom do svetlije žutom bojom. Ona su laganija, srednje do umereno alkoholna, najčešće suvog ukusa.

Vinski rejoni Srbije su Timočki, Nišavsko-južnomoravski, Zapadnomoravski, Šumadijskovelikomoravski, Pocerski, Sremski sa fruškogorskim vinogorjem, Banatski i rejon subotičko-horgoške peščare.

U Srbiji postoji oko 700 vrsta vina, koja se prema boji dele na: belo, ružičasto i crveno.

a, Srbija Vina mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina. Prema sadržaju šećera vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka.

Polazeći od uslova proizvodnje grožđa i vina u Srbiji se proizvode kvalitetne kategorije vina: čuvena vrhunska, kvalitetna vina i stona vina, sva sa zaštićenim geografskim poreklom.

Najčešće sorte grožđa od kojih se proizvode vrhunska crvena vina su: kaberne sovinjon, game crni, burgundac crni, merlo, pino nuar, sve poreklom iz Francuske i vranac i prokupac, autohtone sorte.

Kvalitetna crvena vina se najčešće proizvode od prokupca, frankovke i crnog portugizca (nepoznatog porekla), od skadarke crne, jagodinke, srpskog rubina (domaće ukrštene sorte).

Vrhunska bela vina se proizvode od: italijanskog rizlinga, sovinjona, šardonea, semijona, belog burgundca, žutog muskata, poreklom iz Francuske; zatim muskat otonela, jedinstvenog u svetu muskat krokana, crvenog traminca, i zelenog silvanca (poreklom iz Austrije), bagrine (poreklom iz Rumunije) emereld rizlinga (poreklom iz Kalifornije), rajnskog rizlinga (poreklom iz Nemačke) žilavke (autentične sorte Hercegovine) i tamjanike, od muskatne sorte koja je, najverovatnije, poreklom iz Francuske, ali koju Srbi već 500 godina smatraju svojom, autentičnom sortom.

Kvalitetna bela vina se proizvode od smederevke (nepoznato poreklo), rkacitelija (poreklom iz Gruzije), buvijea, neoplante, sirmijuma (dobijenog ukrštanjem domaćih sorti).

Stona vina se prave od župljanke, slankamenke, plovdinke, bele šasle, crvene šasle, poreklom iz Francuske, ezerjoa, čapskog bisera, kraljice vinograda, madam matijas, poreklom iz Mađarske, kardinala, poreklom iz Kalifornije, muskat hamburga; poreklom iz Engleske, od kreace, crvene ružice (nepoznatog porekla), kladovke bele, beogradske rane, biserke rane, demir . kapije, gročanke, kosovke rane, opuzenske rane, radmilovačkog muskata (domaće sorte dobijene ukrštanjem) Izvor: www.srbija.travel

Ana Štajdohar ĆASKANJE

FRAJLA: Kada ste počeli da se bavite muzikom?

ANA: Sa scenom sam se upoznala još kao dete. Muzika je, rekla bih, deo moje prirode. Roditelji mi kažu da sam stalno pevala, gde god i kad god. Nakon prvog nastupa koji se dogodio kada sam imala samo četiri godine, postala sam član, a ubrzo i solista, dečijeg hora Vojske Jugoslavije. Pevala sam na raznim vojno državnim manifestacijama širom SFRJ. Smatrali su me čudom od deteta. Nikada nisam imala tremu, ponašala sam se kao da je to nesto što radim godinama. Ubrzo sam postala i član dečijeg hora Kolibri. Smatram da je dirigent Milica Manojlovic zaslužna za oblikovanje mog glasa. Od nje smo svi mi naučili pravila disanja i pevanja. Imala je nestandardne, veoma zanimljive metode rada sa decom. Učila nas je da pevamo prirodno, da ne menjamo boju glasa. Ona sama je već kao žena u ozbiljnim godinama imala glas poput deteta kada zapeva. Nakon toga je usledila muzička škola. Celo moje detinjstvo bilo je usko vezano za muziku.

FRAJLA: Koji je momenat koji Vas je naveo da počnete profesionalno da se bavite muzikom?

ANA: Nakon zavrsene niže muzičke škole, odlučila sam da upišem klasičnu gimnaziju. Jedini kontakt sa muzikom mi je bilo članstvo u akademskom horu Krsmanac.

Pred kraj gimnazije sam shvatila da me ne zanimaju nikakvi horovi, već da moram da nađem put koji će me odvesti do solo karijere. Nisam imala predstavu kako to da realizujem. Nisam imala bogate roditelje koji će moju želju ostvariti finansiranjem albuma. Sela sam za klavir, i snimila sebe kako pevam nekoliko tada meni omiljenih pesama. Tu kasetu nisam znala kome da dam. Došla sam do nekoliko kontakata, između ostalog i do broja telefona gospodina Cveleta, Bajaginog basiste. Pristao je da se nađemo, uzeo je kasetu i već nakon nekoliko dana me je pozvao da došem u jedan beogradski studio i snimim prateće vokale za potrebe naslovne numere jednog domaćeg filma. Tada sam zaradila svoj prvi honorar. Te prateće vokale sam snimila zajedno sa Ivanom iz grupe Negative i Anom Stanić, što je za mene bila velika čast. Tako sam započela svoj studijski rad. U jednom od studija, upoznala sam gitaristu Nebojšu Žulfikarpašića koji je danas moj veliki prijatelj, a zahvaljujući njemu sam dobila poziv od grupe TAP 011.

FRAJLA: Koji deo svog posla najviše volite?

ANA: Snimanje spotova, snimanje pesama u studiju, stvaranje tih pesama, pisanje tekstova, televizija, radio... Ipak, najvećim zadovoljstvom me ispune nastupi sa mojim bendom.

Interakcija sa publikom je magična jer se rečima ne može opisati osećaj koji imate kada mnogo ljudi sa vama peva u glas. I aplauzi su neka vrsta droge.  Scena je moja strast..

FRAJLA: Grupa Tap 011 imala je veoma veliki uticaj na Vašu karijeru. Da li nekada žalite što ste je napustili?

ANA: Snimili smo zajedno dva albuma, imali nebrojeno mnogo nastupa, od njih sam naučila mnogo o muzičkom poslu. Razišli smo se u željama i stavovima. Grupu nikada nisam napustila, grupa je sporazumno prestala da postoji. Neke pesme koje smo tada snimili, danas su mnogo veći hitovi i na redovnom su repertoaru na mojim nastupima.

FRAJLA: Veliki broj ljudi Vas prepoznaje iz emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ Kako je ona uticala na Vašu karijeru, a kako na Vas lično?

ANA: Dug je bio moj put do Ivanove emisije. Slagala bih kada bih osporila to da je upravo njegova emisija imala najveći uticaj na moju karijeru. Iako sam i ranije bila deo nekih tv projekata, u ovaj sam i pre nego što se realizovao, najviše verovala. Imala sam osećaj da je to karika koja mi nedostaje. Osećaj me nije prevario. Poslovno i lično ne mogu da odvojim, jer su to dve sfere mog života. Emisija je verovatno nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi u datom trenutku.

FRAJLA: Vaši nastupi su uvek puni energije, mnogi misle da je to lako kada Vas gledaju, ali sigurni smo da nije tako. Kako uspevate da uložite toliko energije u sve svoje nastupe?

ANA: Važna je kondicija, i nju odrzavam treninzima. Ipak, adrenalin uvek učini svoje.

Nastupi su, naročito pred velikim brojem ljudi, nešto poput poduže vožnje na spravama u Luna parku.

FRAJLA: Koje su dobre, a koje loše strane popularnosti?

ANA: Ja ne primećujem loše strane. Da su toliko loše, ne bih se ovim bavila. Jedine eventualne neprijatnosti su komentari koje piskaraju ljudi sakriveni iza svojih avatara na raznoraznim forumima. Ne krivim ih, to im je verovatno ventil za stresove i frustracije. Šta god i kako god radio posao, ukoliko ste javna ličnost, pojedini ljudi će naći za shodno da vas izvređaju. Komuniciram sa ljudima preko svojih naloga na društvenim mrežama, a ostalo me ne zanima. Uostalom, toliko lepog ima, toliko divnih, dragih ljudi, da je bezveze osvrtati se na ružne primerke.

FRAJLA: Upisali ste i završili italijanski jezik na filološkom fakultetu. Šta vas je navelo na taj potez?

ANA: Imala sam viziju da su jezici prozor u svet. Obozavam putovanja! Strani jezici su me asocirali na strane zemlje, pa sam tako izabrala fakultet. Naravno, studiranje italijanskog mi nije uplatilo aranžman u Italiji, ali me je nateralo da nađem način da tamo odem i završim kurs konverzacije. Taj odlazak se na kraju pretvorio u dvogodišnji boravak u toj čarobnoj zemlji.

FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...?

TIMOTHY: Drage Frajle, ne odustajte od svojih snova. Samo pazite šta želite, velike su šanse da vam se to i desi. Ljubim vas.

Vaša Ana

Feng šui

uređenje doma

Feng Shui predstavlja nauku življenja u harmoniji sa zemaljskim okruženjem i njegovom energijom. Svaka prostorija našeg doma ima važnu ulogu u ostvarenju naših ciljeva.

Prostor u kojem živimo predstavlja i nas same. Često ne možete da kontrolišete radni prostor, ali zato možete pravac prema kome ćete biti okrenuti. Postavite stolicu tako da budete okrenuti ka pravcima koji su dobri za vas.

Da biste podstakli uspeh na poslu pogledajte svoj radni sto. Da li je zaštićen od ŠAROVA? Zatim se potrudite da radni sto bude ili u polju karijere ili u polju bogatstva.

Radna soba mora biti pravilnog oblika, da ima dobro osvetljenje prirodno. Nemojte sedeti naspram ivica, jer vam one uzrokuju bolest i nesreću.

Mali sto je za neambiciozne, a veliki donosi sreću. Stolica treba da bude sa velikih uzglavljem i rukohvatima. Na zid iz sebe postavite sliku planine (da obezbedite podršku).

Voda iza vas nije dobra, jer bi vas mogla udaviti.

Važno je izbeći nered (brdo papira na stolu).

Kada koristite samo jedan deo prostorije kao radno mesto trebate da odvojite taj deo prostorije dekorativnim paravanom.

Sto mora da bude dovoljno veliki za vaše potrebe.

Na radni sto treba da stavljate predmete koji su usklađeni sa stranama sveta.

- Na zapadu držati nešto napravljeno od metala, čekovne knjižice; - Na severozapadu stavite dnevnike, planere, rokovnike.

- Na istoku stavite nešto što je dobro za brz napredak, nešto što vas podseća na vašu želju ili dugoročni cilj.

- Na jugu nagrade i priznanja ili lampa.

- Na jugoistoku je položaj za telefon, faks.

- Na severu biljka.

- Na severoistoku nešto što će vas motivisati da radite (finansijska prognoza).

- Na jugozapadu slika porodice.

Preživeti letovanje

Letnju bajku vrlo lako može da poremeti neka neprijatnost. Izloženi smo previsokim temperaturama i štetnom uticaju sunčevih zraka, što može uzrokovati sunčanicu, toplotni udar, opekotine i alergije. Leti nas napadaju brojni insekti, a zbog hrane koja se lako kvari, moguć je čitav niz različitih, manjih ili većih, probavnih tegoba, ali i ozbiljnih bolesti. Da bismo na letovanju zaista uživali, moramo da se naoružamo informacijama kako bismo izbegli letnje zamke.

Šta poneti kao prvu pomoć?

Kao prva pomoć nezaobilazni su medikamenti protiv bolova, probavnih tegoba, mučnine, povraćanja, dijareje i zatvora, nesanice, nazeba i morske bolesti. Uz obavezne flastere različitih veličina, trebalo bi spakovati zavoje za manje rane, male makaze i pincetu, sredstvo za dezinfekciju rana, mast protiv uboda insekta i protiv opekotina. Ako redovno uzimate određene lekove, važno je da sa sobom ponesete količinu koja će vam biti dovoljna za vreme koje provedete na odmoru.

Lekove čuvajte na prikladnom mestu da se ne bi pokvarili.

Bez stresa za vreme putovanja automobilom Da biste što sigurnije stigli na odredište, pokušajte da ne putujete udarnim danima u nedelji. Ako ste vozač, suzdržite se od konzumiranja alkoholnih pića 12 sati pred polazak. Ne dozvolite sebi da prtljag panično u poslednji čas trpate u auto, već se mirno spakujte nekoliko sati pre polaska. Ako vam je do odredišta potrebno više od osam sati vožnje, put rasporedite na dva dana, jer je umor na prvom mestu uzroka saobraćajnih nesreća. Na svaka dva do tri sata vožnje obavezno planirajte stajanje od 15 minuta kako biste ste protegli. Pažljivo odaberite i odeću u kojoj ćete putovati, neka bude udobna i od prirodnih materijala, a na put ponesite dovoljno negazirane mineralne vode, kao i laganu, suvu hranu.

Bolje sprečiti, nego lečiti Bez obzira gde letujete, kada je reč o hrani i vodi za piće, treba biti više nego oprezan. Različiti mikroorganizmi koji se razvijaju u pokvarenoj hrani ili vodi mogu izazvati akutne crevne zaraze praćene dijarejom, povraćanjem, glavoboljom, bolovima u stomaku, visokom temperaturom. Leti je najbolje koristiti za piće flaširanu negaziranu vodu, industrijski pripremljene sokove i osvežavajuće napitke u bocama i limenkama. Kafu i čaj pijte samo ako se pripremaju pred vama. Kada je reč o hrani, bez obzira na podneblje, rizik od probavnih smetnji je najmanji ako izaberete sveže kuvano povrće, dobro prepečeno meso ili voće. Nasuprot tome, jela od sirovog mesa, ribe i plodova mora, različite salate, naročito s majonezom, ili jela na bazi mlečnih proizvoda, kolači i deserti s kremom podložni su uticaju visokih temperatura.

Protiv sunčanice i toplotnog udara Kao posledica visokih temperatura i preteranog izlaganja suncu, vrlo lako vas može zadesiti sunčanica ili toplotni udar. Sunčanicu prati izrazito bledilo, slabost, jako znojenje, mučnina, grčevi u stomaku, gubitak svesti, a posledice toplotnog udara su glavobolja, teško disanje, vrtoglavica, povraćanje, visoka temperatura i ubrzani puls. Da biste izbegli sunčanicu, putovanje, sunčanje i sve ostale aktivnosti planirajte isključivo u jutarnjim i večernjim satima, a period kada je sunce najjače provedite u zatvorenom prostoru ili hladu. Kao preventivu, tokom letnjih žega pijte mnogo tečnosti, negazirane mineralne vode, jedite mnogo svežeg voća i povrća, naročito ono koje sadrži vitamin C i kalijum, a izbegavajte masnu hranu. Vodite računa o prikladnoj komotnoj odeći od prirodnih materijala, kao i o odgovarajućim sunčanim naočarama i šeširima za glavu.

Zaštita od insekata Insekti ubodima mogu prouzrokovati neugodan, manje ili više izražen osećaj boli, lagan ili snažan svrab, veće ili manje otekline, a često i alergijske reakcije. Ako želite da smanjite mogućnost da vam insekti pokvare letovanje, izbegavajte područja s mirisnim cvećem, drvećem i grmljem, konzumiranje hrane i pića na otvorenom jer ih to posebno privlači, a takođe i slatkiše i slatke napitke. Magnet za insekte predstavljaju i ostali snažni i slatki mirisi, kreme, dezodoransi i parfemi. Nosite svetlu, komotnu odeću, izbegavajte crno koje neverovatno privlači komarce.

Sigurni u vodi Ako ste zagrejani od sunca, u vodu ulazite polako i postepeno da se telo privikne na temperaturu vode ili se pre ulaska rashladite pod tušem. Čak i ako ste vrlo dobar plivač, mogu vas čekati neugodna, a ponekad i kobna iznenađenja, pa u vodu ne uskačite ako vam nije poznata dubina. Ne ulazite u vodu ako ste pre dolaska, ili na plaži, pili makar malo alkohola. Ako vas za vreme plivanja uhvati grč, ne paničite, polako i sigurno možete stići na obalu.

PAHULJICA

servis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503

Fejsbuk

by Zorana Petković Facebook je internetska društvena mreža, koju je 2004. godine osnovao Mark Zuckerberg, bivši student Harvarda. U svojim počecima, Facebook je bio namenjen samo studentima univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnoga druga sveučilišta, srednje škole i velike kompanije sveta priključile su se mreži. Danas ova web stranica ima više od 1 milijardu aktivnih korisnika. Facebook je ujedno najpopularnije mesto za objavljivanja fotografija, s više od 14 miliona novih dodanih fotografija dnevno. U Srbiji 41,2% domaćinstava poseduje Internet priključak, a Hrvatska je objavila da ima milion i 563 hiljade korisnika Facebooka što je svrstava na 70. mesto na svetu i 27. u Europi po broju registriranih profila, podaci su portala Socialbakers koji se bavi statistikom i analizom društvenih mreža u više od 200 zemalja. Znaci facebook je postao deo svakodnevnice skoro svakog od nas i bez njega više ne možemo ni da zamislimo svoje slobodno vreme pa čak i ono vreme koje ide na račun stvarnog druženja u prirodi, s prijateljima ili porodicom, jer većina nas će odabrati zurenje u ekran umesto neke lagane šetnje pored reke ili kafu s prijateljem. Facebook je oaza usamljenih, jer nigde nema toliko usamljenih duša kao ovde. Oni će ovde, po svaku cenu, tražiti veliki broj nepoznatih prijatelja, njihovi f-statusi biće tužni i srceparajući, a oni sami srećni jer su konačno u društvu onih koji ih razumeju i kojima ‘’se sviđa’’ to što oni pišu. Facebook je i mali porno izlog dovoljan sam sebi.

Razgolićene devojke, propalih ambicija da postanu poznata lica s naslovnih strana, ovde dobijaju svoju stranicu i ne samo to, već i čitav jedan zid samo za sebe. A obožavalaca na hiljade, jer je jedino ovde moguce imati 5. ooo ‘’prijatelja ‘’ i još mnogo hiljada pratilaca. A one velikodušno prikazuju svoje nago telo, noge i zadnjicu, uslikane iz više ugla mobilnim telefonom u nekom starom, ogrebanom ogledalu u predsoblju, tako da fotografije dobijaju i onaj mistični ‘’umetnički’’ dojam. Facebook je i drago šetaliste poznatih i manje poznatih umetnika, pesnika i muzičara. Najlepše pesme su se prvo tu postavile, mnoge melodije baš ovde postale popularne. Na facebook-u su mnogi i po prvi put čuli za Bukowskog, Moraviju i Majakovskog, a bogami i Mešu i Andrića. Sada već s ponosom prepoznaju citate tih velikana, čak i kada nisu potpisani i oni koji su mrzeli školu i nikada pre pročitali ni jednu jedinu knjigu.

Facebook je i najpopularnije mesto za razne vrste ludaka i psihopata. Jedino ovde oni mogu da budu to što jesu, a da se kao takvi čak i sviđaju mnogima jer ovde je zakon biti ‘’drugačiji.

Veliki je izbor i mračnih stranica, punih haotičnih fotografija iz raznih filmova strave i užasa i još mračnijih umetnika. Prvi i najvažniji korak je napraviti PROFIL i odabrati pravu profilnu sliku. To ne mora da bude vaša prava slika, čak nije ni poželjno, zbog raznih zloupotreba, jednostavnije je odabrati nekog poznatog… recimo Moniku ili Al Pećina. Zatim napraviti cover sa što zamršenijim filozofskim zapisom, koji tera na razmišljanje, da se zna da niste obična osoba. Drugi zadatak je odabrati face –prijatelje.

Ovde budite obazrivi da ne pogrešite i uzmete nekog ko vas poznaje u životu, jer taj neko može da vam pokvari sve, pa ste onda primorani da koristite opciju ‘’block’’, tako da vas dotična osoba više nikada ne pronađe. Znači, odaberite pažljivo prijatelje, najbolje među poznatim umetnicima i pesnicima, glumcima i političarima, tako da možete da se pohvalite kako ih, eto, poznajete. Pa onda na ‘’shat’’ ili online da se siti ispričate o svemu, jer ovde se novosti šire brzinom svetlosti... Uživajte, dokle vam oči ne izlete, pa za nekoliko meseci morate i više puta da promenite dioptriju… ali nema veze , isplati se! Juče svratih do moje bake, 79-ogodišnje učiteljice u penziji… Nađoh je u dvorištu za stolom, a ispred nje otvoren lap-top. Radoznalo zavirih, njen profil mi se nasmeja u lice sa crno-belom slikom kada je imala 18 godina… divna frizura, čarobni osmeh. Zna ona da su te crno-bele fotke najtraženije na fejsu , a u cover-u dvoje mladih se ljube u strasnom zagrljaju. U usima joj slušalice, a na You Tube-u sviraju Stonsi... divno se zabavljala. Radoznalo joj pogledah prijatelje -najstariji je imao 43 godina, a vecina ispod 30... Glasno se nasmejah! -“Nazdravlje ti bilo, baka Simonida!”

Ah, zaboravih da vam kažem da se na FB-u zove SIMA MONI. Ako neko hoće da joj pošalje ’’ add friend ‘’.

Ugrožene životinje Od ukupno 41.415 vrsta na Crvenoj listi, čak 16.306 se suočava sa vrlo direktnom pretnjom izumiranja. Ukupni broj u zabeleženoj istoriji izumrlih vrsta dostigao je 785, dok je daljih 65 već nestalo u prirodi i sreću se samo u zoološkim vrtovima ili botaničkim baštama.

U opasnosti je svaka četvrta vrsta sisara, svaka osma vrsta ptica, jedna trećina svih vodozemaca i 70% svih vrsta biljaka koje su do sada procenjene u pogledu statusa ugroženosti.

Svetska unija za zaštitu prirode IUCN je široko priznata kao vodeći autoritet u pogledu procene ugroženosti vrsta. U Crvenoj listi, vrste su klasifikovane prema stepenu ugroženosti, počev od izumrlih, izumrlih u prirodi, kritično ugroženih, ugroženih i tako dalje.

Džejn Smart iz IUCN-ovog programa zaštite vrsta objašnjava: “Potrebno je da poznajemo tačan status vrste da bismo mogli da preduzmemo odgovarajuće mere. Crvena lista to postiže merenjem statusa ukupne biološke raznovrsnosti, stope kojom ona nestaje i razloga koji do toga dovode.”

Među vrstama koje se stopom nestajanja posebno izdvajaju na novoj Crvenoj listi listi su i naši najbliži rođaci, čovekoliki majmuni. Gorila je iz ugroženih prešao u kritično ugrožene nakon otkrića da je najbrojnija podvrsta, nizijski gorila, desetkovan lovom, radi mesa, ali i virusom ebole. Preko 60% ukupne populacije ove podvrste nestalo je tokom poslednjih 20-25 godina, dok je jedna trećina onog dela populacije koji nastanjuje rezervate i nacionalne parkove stradala od virusa ebole tokom poslednjih 15 godina.

I sumatranski orangutan (Pongo abelii) je u kategoriji kritično ugroženih, dok je mali orangutan (Pongo pygmaeus) sa ostrva Borneo među ugroženima. I jednog i drugog ugrožava uništavanje staništa. Njihove šume nestaju usled ilegalne seče tropskog drveta, ali i potpune seče radi širenja plantaža palminog ulja.

Nakon neuspešnih potraga za slatkovodnim delfinom (Lipotes vexillifer) iz reke Jangce krajem prošle godine, i ova vrsta se našla u društvu kritično ugroženih, ali sa naznakom da je moguće da je već izumrla. Ipak, nije uvršćen u kategoriju izumrlih jer takva ocena zahteva dodatna istraživanja. Glavni razlozi ugroženosti su ribarenje, rečni saobraćaj, zagađenje i opšta degradacija njegovog rečnog doma.

I gavijal (Gavialis gangeticus), vrsta krokodila ribojeda iz Indije i Nepala, preselio se iz ugroženih u kritično ugrožene. U kratkom periodu od 1997. do 2006, njegova ukupna brojnost je sa 436 polno zrelih odraslih životinja svedena na svega 182! Brane, irigacioni sistemi, kopanje peska i utvrđivanje obala duboko su zadrli u staništa ove vrste, svodeći ih na svega 2% njihove ranije površine.

Ukupan broj vrsta ptica čiji su statusi procenjeni za ovogodišnju Crvenu listu iznosi 9956, od kojih je na listi završilo 1217 vrsta. Posebno se pogoršao položaj strvinara u Aziji i Africi, gde je čak pet vrsta prešlo u narednu, nepovoljniju kategoriju. U Aziji je za tu promenu krivac veterinarski lek Diclofenac. Njime tretirana goveda su nakon uginuća postajala otrovna za strvinare, te u Indiji, gde se govedina ne jede, strvine nedeljama trule na suncu jer je poslednju deceniju preživelo samo 5% ranijeg broja ovih ptica. U Africi se položaj strvinara pogoršao zbog nedostatka hrane uslovljenog smanjenjem populacija preživara, uništavanja staništa preteranom ispašom stoke i naletanja na električne vodove.

I omanji strvinar koji nastanjuje naše krajeve, gde se jedva održava na ivici nestanka ili je tu ivicu već i prešao, bela kanja (Neophron percnopterus), iz kategorije manjeg stepena zabrinutosti prešla je u ugrožene. Svi pominjani razlozi su imali uticaja i na ovu vrstu, a dodatni razlozi opadanja broja unutar Evrope jesu uznemiravanje na gnezdilištima, trovanje olovom (iz lovačke sačme) i naletanje na vodove.

Procene stope nestajanja vrsta veoma variraju, ali se svi slažu da je sadašnja stopa između 100 i 1000 puta brža od ranije, prirodne stope. Počev od 1500. godine, većina izumiranja se odvijala na izolovanim ostrvima, ali tokom poslednjih 20 godina izumiranja kontinentalnih vrsta nisu ništa ređa od onih ostrvskih.

Mere zaštite usporavaju gubitak biodiverziteta, ali ostaje mnogo vrsta koje od takvih mera zavise.

Ove godine se samo jednoj od ugroženih vrsta status poboljšao. Mauricijuski aleksandar (Psittacula eques), vrsta papagaja koja je bila jedna od najređih na svetu pre 15 godina, iz kritično ugroženih preselila se među ugrožene. Poboljšanje je rezultat stalnog nadzora duplji za gnežđenje i dopunskog prihranjivanja, u kombinaciji sa gajenjem u zatočeništvu i puštanjem tako uzgojenih ptica.

Crvena lista IUCN je dostupna kao baza podataka za pretraživanje na adresi www.iucnredlist.org, a njen primarni cilj je da identifikuje i dokumentuje prioritetne vrste za zaštitu, te da obezbedi indeks stanja biodiverziteta naše planete.

B92.net

Čarobna učionica

U ovom broju iznenadićemo vas intervjuom sa Majom Miković, koja je učiteljica, privatno drži dnevni boravak za decu i veoma je vezana za njih.

Za početak pitali smo je da nam kaže nešto o sebi Ja sam Maja Miković, diplomirani učitelj, imam 25 godina. Nakon završenih studija, nisam uspela da se zaposlim. Želja za radom i ljubav prema deci su preovladale i odlučila sam da odmah započnem volonterski rad u OŠ “Vuk Karadžić”. Nakon nepunih godinu dana, u istoj školi, ukazan mi je program stručne prakse (u trajanju od godinu dana). Ove dve godine rada sa mališanima bile su mi odlična praksa i veliko iskustvo. Posmatrala sam rad starijih kolega, slušala njihova iskustva, korisne savete i istovremeno ih povezivala sa inovacijama koje su sve brojnije i raznovrsnije. Osim što sam imala priliku da svašta korisno naučim, što se tiče same organizacije raznih aktivnosti, zaista sam uživala svakog školskog dana. Upoznala sam dečije želje, shvatila njihove “velike” probleme, saznala njihove prve ljubavi... Stičući sve više samopouzdanja, odlučila sam se na sledeći korak.

Maja nam je ispričala odakle je potekla ideja za pokretanje dnevnog boravka “Čarobna učionica” i kako sve to funkcioniše Polazeći od iskustva dece iz redovne škole, aili i od sebe same, sa željom da svaki dan mališanima bude prijatan, veseo, radoznao, ali i poučan, rešila sam da otvorim produženi boravak. Cilj “Čarobne učionice” nije samo rad domaćih zadataka, ili utrošeno vreme dok roditelji ne dođu sa posla. Ovog puta samo DETE predstavllja cilj: pronalaženje njegovih kvaliteta i ukazivanje na njih, , ohrabrenje i podrška za više ciljeve (od strane drugara i učiteljice), radovanje svakom uspehu drugara, donošenje pravila i poštovanje istih, učenje poštovanja ličnosti drugih ali i sebe, isticanje značaja pravednosti i iskrenosti. Deca znanja mogu utvrđivati i proširivati, ali i biti uvedena u nova. Postoje: individualni rad na govoru deteta, takmičenja u bontonu, časovi glume, ples, edukativne i kreativne radionice, razgovori i učenje na teme koje odabiramo uz dogovor i slično. Svaki dan nam je drugačiji. Takođe, pratimo sva kulturna dešavanja i često pravimo mini izlete (možete pogledati fotografije na Facebook-u Чаробна Учионица.

Zanimalo nas je po čemu je “Čarobna učionica” drugačija Radimo i preko letnjeg raspusta, laganijim tempom. Grupe su male (po deset učenika) jer se jedino tako mogu ostvariti zacrtani ciljevi. Ono što je u ovom slučaju inovativno jeste, da, primamo decu od 4 do 10 godina. U praksi se odlično pokazao ovakav spoj. Stariji dobijaju ulogu mentora, a mlađi imaju priliku da se upoznaju sa onim što im sledi (dovoljno su sposobni da samostalno učestvuju u svim radionicama). Sva deca se mogu dobro upoznati i raditi u klimi u kojoj vlada ljubav i podrška. To je moja želja i uverena sam da tako treba da odrasta svako dete.

Smatram da ovakav kvalitet rada može priuštiti detetu svaki zaposleni roditelj, jer sam i o tome povela računa.

Kada smo priveli razgovor kraju, Maja nam ostavila svoj kontakt preko koga možete doći do svega što vas zanima: Za šire informacije, roditelji me mogu kontaktirati putem telefona na broj 060/ 510-69-26, kao i preko facebook-a na profilu Чаробна Учионица.

Za sam kraj, otkrila nam je na koji način je ovaj posao ispunjava Prava je čast baviti se poslom kojim se ja bavim. Nema priliku svako da oseti to zadovoljstvo kada shvatiš da si nekoga opismenio i da sada, taj/ta, konačno može da ti napiše imena dece koja su se jurila po učionici za vreme odmora. Koliko god sam ljubavi i energije dala, uvek mi se duplo vratilo od strane dece.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.

Krastavac dijeta

Osnovu čini salata od krastavaca koja se može konzumirati u neograničenim količinima svaki put kada se oseti gled. Salata je bogata nutritivima i ne morate brinuti da će vam nešto manjkati u toku desetodnevnog režima. Ostale namirnice koje se jedu u toku dana su: - 2 kuvana jaja ili 150 gr tunjevine oceđene od ulja ili 150 gr grilovanog belog mesa; - 2 veća kuvana krompira (mogu se kuvati, pariti, peći u rerni ali ne i pržiti u ulju) ili 3 kriške integralnog hleba; - 500 grama svežeg lokalno gajenog voća.

Od tečnosti pije se obična voda, čaj a dozvoljena je čak i kafa (bez šećera). Ono što je striktno zabranjeno su gazirana pića, alkohol i slatkiši.

Kada god vas napadne glad - slobodno navalite na salatu ili šejk od krastavca.

Primer jelovnika: Doručak: 2 tvrdo kuvana jaja + činija salate od krastavca; Užina: 5 šljiva ili jedna veća jabuka ili breskva... ili neko drugo sezonsko voće u ukupnoj težini do 200 gr; Ručak: Tostirani integralni hleb + činija salate od krastavca; Užina: Šejk od krastavca (vidi recept na kraju teksta); Večera: Voće po izboru (do 300 gr)

Kako se pravi salata od krastavca: Salata se izuzetno brzo pravi i veoma je jednostavna.

Potrebne namirnice su: - oko 400 gr krastavaca; - 2 dl kiselog mleka ili jogurta (ko ima domaći kefir može ga staviti - varenje će mu biti više nego zahvalno; - so i, ukoliko želite, mladi beli luk Način pripreme: Ogulite i isecite krastavac na sasvim male kolutiće. Posolite ih, lagano promešajte da se so pravilno rasporedi i prelijte kiselim mlekom, jogurtom ili kefirom pa opet lagano sve pomešajte.

Po želji i ukusu dodajte sitno naseckani mladi beli luk i... odmah servirajte. Šejk od krastavca U blender ubacite: jedan mladi krastavac (sa sve korom - naravno dobro opran), šaku dobro opranog spanaća, jednu kiselu jabuku. Po želji dodajte malo narendanog svežeg đumbira ili na vrh noža đumbira u prahu.

Dobro izmiksajte, sipajte u čaše i po vrhu pospite sa komadićima oraha ili badema. Lagano pijuckajte dok je sveže jer što duže stoji - gubi hranljive materije.

Kada god vas napadne glad - slobodno navalite na salatu ili šejk od krastavca.

Zelena salata

Zelenu salatu je teško zaobići, jer je jedna od retkih vrsta povrća koga ima preko cele godine (a da nije iz staklenika). Za to se može zahvaliti činjenici da postoji mnogo različitih sorti zelene salate i da će bar neku od njih biti lako uspešno uzgajiti u bilo koje doba godine, čak i zimi. Dobro je što je tako, jer je zelena salata jedna od najzdravijih namirnica kojima možete počastiti sebe i svoje najmilije. U sebi ima mnogo minerala (najviše kalcijuma i gvožđa, dosta magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra) i dosta vitamina (C, betakarotin, skoro sve vitamine grupe B i vitamin E).

Ukoliko ste pomislile kako, zbog toliko hranljivih sastojaka, možete držati dijetu samo na zelenoj salati, nije tako - umrle biste od gladi, jer se zelena salata sastoji uglavnom od vode i kao energetski izvor je beznačajna (kilogram salate u sebi sadrži 150 kalorija, a zdravoj ženi je potrebno oko deset puta više). Naravno, kao dodatak ishrani je dragocena i dobro je što češće je imati na jelovniku, može i u kombinaciji sa drugim salatama.

Zelena salata bila je slavna još u antička vremena, zbog svog mlečnog soka, koga ima najviše u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj mlečni sok naziva se i laktukarijum i deluje pomalo kao opijum, osim što je neškodljiv. U medicini je potvrđeno da laktukarijum ublažava bol i nervnu napetost, te da osigurava lep san. Zato, ako imate problema sa nesanicom, probajte da pre spavanja pojedete malo zelene salate uz neke lepe začine (koriste se maslinovo, sojino ili suncokretovo ulje, vinsko, jabukovo ili alkoholno sirće, limunov sok, crne ili zelene masline, prelivi od belog luka, peršun, mirođija, majonez, a može se dodati i malo krompira, kuvanih jaja, rotkvica, cvekle...).

Ukoliko spadate u one retke osobe koje nisu u stanju da jedu sirovu zelenu salatu, to i dalje ne znači da se morate odreći ove veoma zdrave i korisne namirnice. Trebalo bi da bude dovoljno da salatu malo propržite na puteru. Tako će se izgubiti deo vitamina C, ali će se većina ostalih sastojaka i dalje sačuvati, a salata će biti lakša za varenje.

Oggy Art Style

Istorija košulja

Košulja je odevni predmet koji se kameleonski menjao kroz modu, pa je njena istorija jako zanimljiva. Nekad je bila znatno drugačija u odnosu na to kako je danas zamišljamo. Nekad su žene nosile košulju kao veš i oblačile su je tokom kupanja u zajedničkom kupatilu, međutim prava prekretnica se dogodila kada se pojavio portret Marije Antonete iz 1793. godine gde ona nosi belu košulju i zelenu staru haljinu svog dalekog pretka – što je, naravno, bilo dočekano kao skandal zbog siromašne odore, daleke sjaju i raskoši koji dolikuju onome što je ona predstavljala.

Međutim, svaki skandal sa sobom nosi i nove trendove. Košulja je naime u XIX veku postajala sve elegantniji odevni predmet, ukrašen čipkom, karnerima, riševima, tako da je postala simbol elegancije i bogatstva dama s početka IX veka.

Kasnije je Mademoiselle Šanel rešila da je ukrade iz muškog ormara, napravivši od nje sinonim ženstvenosti.

Zatim su je dame holivuda ’40-ih i ’50-ih godina učinile ikonom stila tog doba. Katherine Hepburn je košulju nosila kao uniformu, tu su još Ava Gardner, Lauren Bacall i nezaboravna Adurey Hepburn u svom čuvenom Prazniku u Rimu.

Tako je bilo na početku! Danas nailazimo na ženske košulje raznih stilova, krojeva, boja, od raznih tkanina – deblji, tanji materijal, uske, široke, elegantne, sportske, romantične.

Ali kako odabrati odgovarajući model i kako kako ga prepoznati? Evo malog saveta što se tiče kroja: ukoliko ste mršave, muški stil košulja će vam se savršeno uklopiti, ako pak imate nešto izraženije obline, nosite ženstvenije košulje (romantične) koje će istaći dekolte a prikriti stomak.

Imajte na umu da vam bela košulja uvek treba. Bilo da se radi o poslovnom satanku, večernjem izlasku ili koktelu, uz zanimljiv nakit uvek može da bude dobra nova-stara kombinacija. www.kosulje.rs

ZA TO

OPLINU VAŠEG DOMA

Blago Hrastovog ostrva

Sve je počelo u proleće 1795. godine… Tri vesela momka iz obližnjeg doseljeničkog grada Čestera pošla u lov na prepelice na Ostrvu hrastova, udaljeno samo sedam kilometara od obale. Bili su to Mak Ginis, Džon Smit i Entord Vogan.

Iskrcali su se na ostrvo i lutali po njemu, usredsređeni na lov zbog čega su i došli. U jednom momentu, jedan od njih trojice primetio je na jednoj velikoj grani starog hrasta, postavljen starinski čekrk. Takođe su primetili da se ispod čekrka u zemlji nalazi ulegnuće prečnika preko deset stopa. Nisu imali strpljenja, pa su odmah počeli kopati koristeći samo noževe i vesla svojih čamaca. Sve što su tada našli bila je jedna kamena ploča sa čudnim znacima. Na kamenoj ploči bilo je napisano rešenje kako se dolazi do blaga. Ali, oni to nisu mogli znati, momci su bili nepismeni. Da je ploča bila ispisana i njihovim jezikom, ne bi znali pročitati šta je na ploči napisano.

Tumači koji su preveli čudne hijeroglife na ploči, protumačili su ih kao: “Dva miliona funti je zakopano na 40 stopa odavde”. Iduće nedelje su se vratili naoružani lopatama, krampovima, vedrima, užadima, čekrcima. Čvrsto su odlučili da idu do kraja. Bili su opsednuti svojim bunarom, ali je izgledalo kao da on nema dna. Ali, na dubini od tri metra naišli su na drvenu platformu. Ispod nje opet je bio sloj zemlje, ali pomešan sa smolom, drvenim ugljem i kokosovim vlaknima.

Opet onda drvena platforma i opet posle toga sloj zemlje na svaka tri metra.Trebalo je ponovo kopati i izvlačiti tone zemlje, ali su radovi nekako napredovali, a bunar je bivao sve dublji. A onda sasvim iznenada, iz bunara je pokaljala slana morska voda… Bilo je to na dubini od 30 metara i momci su jedva uspeli da se spasu pred vodom koja je kuljala iz dubine i smirila se tek kada je izravnala nivo sa morem. Sve ono što su do tada uradili bilo je uništeno. Godine su prolazile i samo je neko sa vremena na vreme pokušavao da malo čeprka po bunaru, a priča o njemu nastavila je da kruži Novom Škotskom.

Prošlo je od ovih početaka 113 godina, a tada je vlasnicu letnjikovca na ostrvu Kampobelo, u neposrednom susedstvu Ostrva hrastova, posetio njen sin, mladi njujorški pravnik, i budući predsednik Amerike, Frenklin Delano Ruzvelt. Čuo je priču o tajanstvenom bunaru i odmah ga je uhvatila želja da ga pogleda. Obezbedio je akcionarska ulaganja od preko 250 hiljada dolara. Ruzvelt je tražio svoju šansu i u nju uložio 250 hiljada dolara koji su se pred bunarom sa blagom istopili kao vosak. Kad je ova velika suma novca nestala, on je shvatio da se nalazi tek na početku nepoznatog puta. Shvatio je da je to momenat kada treba da odustane. Kako su dani prolazili, tako su na Ostrvo hrastova stizali novi ljudi sa sve komplikovanijim tehnikama i oruđima. Ali, svi su se vraćali neobavljena posla. Smatraju da je nadležna vlada trebala da bunar zatrpa, a zatim zabrani pristup svakome ko ima bilo kakav alat u džepu. Da se to desilo, ne bi neki bogataš došao na ostrvo sa snažnim svrdlom koje je kao sondu spustio na dno bunara. Probio je ne samo slojeve bunara, nego i kovčege koji se tamo nalaze zakopani. Ali, rezultat rada ovog bugataša, bilo je saznanje da je u bunaru stvarno zakopano nešto vrlo dragoceno. U zavojima svrdla ostali su komad zlatnog lanca i komad obrađene kosti. Deo lanca je posebna misterija za sebe: ni najbolji zlatari nisu mogli da utvrde vreme izrade i svrhu za koju je izrađen. U Bibliji, uz opis Solomonovog hrama, opisan je i veliki zlatni lanac koji je okruživao mesto na kojem je bila postavljena ‘Svetinja nad svetinjama’.

Baš je ova sonda i omogućila da se shvati do kraja kako je bunar-trezor konstruisan. Prvo je u neposrednoj blizini obale iskopan bunar dubok 50 metara, a širok 360 centimetara. U dno je ugrađena debela gvozdena ploča i nad njom izgrađena cementna betonska dvorana visoka 10 metara. U tu dvoranu je pohranjen ‘kovčeg’, a zatim, do južne plaže, probijen je tunel koji dovodi vodu u dvoranu. Na visini od 15 metara postavljena je jaka drvena plarforma. Na visini od 17 metara iskopan je drugi kanal koji vodi do Smitovog zatona. Na visini od 20 metara postavljena je druga platforma i na njoj su smeštena dva kovčega sa nekim dragocenostima. Potom dolazi još devet platdormi između kojih je, na rastojanju od po 3 metra, nabacana ilovača izmešana sa smolom, drvenim ugljem i kokosovim vlaknima.

Kada je bunar zatrpan, na kraju dovodnih kanala je aktiviran ranije postavljeni eksploziv i voda je prodrla u prostorije.Sada ta voda stalno nadire do nivoa mora. Niko je ne može iscrpeti, ali niko ne može ni kopati dalje.

Uglavnom svi tragači veruju da tragaju za gusarskim blagom.Smatra se da ga je na ostrvo zakopao sir Henri Morgan (1635-1688), legendarni pirat i bivši viceguverner Jamajke, mada neki smatraju da je u pitanju blago kapetana Vilijema Kida. U celoj priči je i legendarni gusarski kapetan Crnobradi, koji je pre nego što su ga ubili rekao da je blago sakriveno tamo gde ga niko sem njega ne može pronaći. Neki stručnajci veruju da je baš Crnobradi taj koji je sakrio blago na Hrastovom ostrvu, ali nisu uspeli da pronađu njegove tragove.

Jedna teorija govori o Hrastovom ostrvu kao nekoj vrsti gusarske banke. Arheolozi iz Kanade tvrde da imaju dokaze da su lovci na blago na Haitiju i Madagaskaru pronašli lopate i druge alate koje su napravili gusarski kapetani, a koji su im koristili da bi prokopali tunele u kojima su sakrivali blago.

Blizu gusarske banke nađeno je i misteriozno kamenje u obliku srca, čije poreklo još nije utvrđeno. Druga grupa istoričara smatra da su blago na Hrastovom ostrvu sakrili Vitezovi templari, koji su započeli kao hodočasnici za odbranu vere, a onda su vremenom postali najbogatija i najmoćnija srednjevekovna organizacija. Papa i francuski kralj uništili su (bar se tako smatra) 1307. godine Templare, ali pre toga oni su svoje blago preneli u luku La Roš i ono je nestalo u nepoznatom pravcu.

Pošto se za vitezove Templare vezuje i priča da je u njihovim rukama bio i legendarni ‘Zavetni kovčeg’, neki smatraju da je baš ‘svetinja nad svetinjama’ možda sakrivena na Hrastovom ostrvu.

Bilo kako bilo, bunar - trezor ostaje jedna od najvećih misterija. Misterija o čijem rešenju i dan danas sanjaju istraživači, avanturisti i naučnici. Misterija čije rešenje ne može da nađe ni najsavremenija tehnologija danas.

Bili su to stvarno veliki majstori ogromnog znanja, a njihovu tajnu izgleda nikada nećemo otkriti.

(Na slici gore desno su meksičke makazice iz 17. veka, pronađene u bunaru.Interesantno je to što Meksikanci nisu došli ni blizu Hrastovog ostrva sve do sredine 18.veka!)

Conopljanews.net

Nega kože posle sunčanja

Da bi vam se boja duže zadržala i da biste izbegli prevremeno starenje kože, posle sunčanja posvetite dodatnu pažnju nezi svog tela. Posle slojeva kreme za sunčanje i plivanja u morskoj ili bazenskoj vodi, potrebno je da ukloniti suvišne nečistoće s kože.

Prilikom tuširanja nemojte da koristite sapune koji isušuju kožu, već izaberite prirodni hidratantni sapun ili gel za tuširanje.

Odmah posle tuširanja nanesite losion ili mleko za telo. So i sunce mogu jako isušiti vašu kožu, a ako nanesete losion odmah nakon što ste se osušili, koža će zadržati deo vlage od tuširanja.

Mleko ili losion za telo posle sunčanja umiruje i hladi kožu, vraća joj vlažnost i obnavlja oštećenja na koži izazvana dugotrajnim izlaganjem suncu.

Korišćenjem kvalitetnog losiona posle sunčanja primetićete razliku na vašoj koži u kratkom vremenu. Mnogi od proizvoda sadrže ulja koja sprečavaju isušivanje kože - povedite računa da to budu prirodna ulja.

Stvarno je važno da izbegavate veštačke i sintetičke sastojke koji mogu biti štetni za vašu kožu, kao i za vaše zdravlje.

Posle tuširanja dobro je naneti na kožu tzv. “after sun” proizvode. Takvi preparati sadrže sastojke koji umiruju, vlaže i potstiču obnavljanje kože.

Odaberite losione pojačane aloe verom, D-pantenolom (provitamin B) ili nevenom.

Da bi vam se boja duže zadržala i da biste izbegli prevremeno starenje kože, posle sunčanja posvetite dodatnu pažnju nezi svog tela.

Princeza Dajana

Dajana, princeza od Velsa rođena kao Dajana Frensis Spenser, 1. jula 1961.godine , bila je prva supruga Čarlsa, princa od Velsa, najstarijeg sina i prestolonaslednika kraljice Elizabete II. Njena dva sina, prinčevi Vilijam i Hari, drugi i treći su po redu za nasledstvo britanske, kanadske, australijske, novozelandske i 12 kruna u komonveltskim kraljevstvima.

Dajana je rođena kao treća kći grofa Spensera, koji je osmi potomak grofovske porodice, a roditelji su joj se razveli kada je imala sedam godina. Nakon jedva završene srednje škole preselila se u u London gde je radila kao domaćica na žurkama, bejbisiterka, medicinska sestra, ali i instruktorka igranja. Želela je da bude balerina, ali joj taj san, kao ni mnogi drugi nije bio ostvaren.

Na dan 29. jula 1981. godine Dajana se udala za princa Čarlsa u Katedrali Svetog Pavla u Londonu. Spektakularno venčanje prenosile su televizije širom sveta, a Čarls, koji je od Dajane stariji 12 godina, delovao je presrećno.

Prvu bračnu noć mladenci su proveli u dvorcu pokojnog lorda Mauntbatena nakon čega su krstarili Mediteranom kraljevskim brodom Britania. Kompletno osoblje tvrdi isto — mladenci su bili opijeni od ljubavi.

Dajana je rodina prvog sina 21. juna 1982. godine, a drugog po redu naslednika krune, princa Vilijema Artura Filipa Luisa. Po njenoj želji porodila se u bolnici Svete Meri, a ne shodno tradiciji u Bakingemskoj palati. Drugog sina Henrija koga zovu Hari rodila je 15. septembra 1985. godine.

Tokom braka Dajana se borila sa bulimijom, depresijom, a čak je u par navrata pokušala sebi da oduzme život. Endru Morton je 1992. godine izdao knjigu „Dajana: njena istinita priča“.

U toj knjizi je objavio dugogodišnju vezu princa Čarlsa sa Kamilom Parker Bouls, koja je tada bila u braku.

U intervjuu koji je Dajana dala svom profesoru Piteru Setelenu 1992—1993. otkrivene su mnoge tajne pokojne princeze. Tada je priznala da je zaljubljena u jednog člana osoblja, kraljevskog policajca, Barija Manakija. Ne samo što je dobio otkaz kada je skandal otkriven, već je i nastradao u saobraćajnoj nesreći 1987. godine. Dajana je bila ubeđena da je njen ljubavnik likvidiran.

Takođe je u intervjuu rekla da je bila kod kraljice 1986. da joj traži pomoć nakon što je saznala da je Čarls nastavio da se viđa sa Kamilom. Kraljica joj je odgovorila: „Ne znam šta bi trebalo da uradite. Čarls je očajan.“ Pre susreta sa kraljicom presekla je sebi vene, a u trudnoći sa Vilijamom bacila se niz stepenice Bakingemske palate.

Dajana je bila u vezi sa instruktorom jahanja Džejmsom Hjuitom, kao i sa ragbi zvezdom Vilom Čarlingom, čiji se brak ubrzo raspao.

Čarls i Dajana su se konačno razveli 2. novembra 1996. godine.

Dajana i njen verenik Dodi Al Fajed su 31. avgusta 1997. godine nakon večere u hotelu Ric u Parizu Dajaninim mercedesom krenuli u večernji izlazak. Automobil velikom brzinom uleće u tunel Alma i udara u zid i na mestu su poginuli vozač Henri Pol i Dodi, a Dajana je preminula 4 sata kasnije u bolnici. Jedini preživeli je Dodijev telohranitelj Trevor Riz Džons. Doktor Bruno Rion je u 4 sata ujutru objavio da je Dajana preminula od posledica unutrašnjeg krvarenja prouzrokovanog jakim povredama grudnog koša, pluća i glave.

Smrt Dajane i Dodija ostaje obavijena velom tajne i nakon 10 godina. Prvi optuženi bili su paparaci koji su ih u stopu pratili i nisu im pomogli nakon nesreće već su nastavili da fotografišu. Nakon toga sumnja je pala na vozača koji je navodno bio pijan. Sumnja se i na britansku obaveštajnu službu kojoj nije odgovarala veza princeze sa muslimanom. Takođe je misterija i beli Fijat uno koji je u tunelu okrznuo auto u kom su bili Dajana i Dodi, a nakon toga je nestao sa mesta nesreće.

Dodi je sahranjen iste večeri u Londonu, a Dajana 6. septembra 1997. uz sve kraljevske počasti na porodičnom imanju Spenserovih.

Godinama nakon Dajanine i Dodijeve smrti, postoji još mnogo pitanja bez odgovora. Šta se desilo sa Dajaninim kolima? Da li je hitna pomoć stigla brzo? Da li je bila trudna? Da li je vozač bio pijan?

Pismo koje je Ledi Di poslala Polu Barelu, njenom najboljem prijatelju i „njenoj steni“ kako ga je nazivala, 10 meseci pre pogibije opet je uzburkalo strasti u javnosti. U tom pismu ona predviđa šta će joj se desiti.

Pol Barel je bio optužen da je ukrao neke lične Dajanine stvari. Na sudu je izneo tvrdnju da je njena smrt „nešto više od obične nesreće“. Suđenje je prekinuto na insistiranje kraljice (verovatno da se ni jedan član kraljevske porodice ne bi pojavio na klupi za svedoke).

Pol Barel kaže da mu je Dajana dala pismo oktobra 1996. govoreći: „Staviću datum na ovo pismo i daću ga tebi na čuvanje... za svaki slučaj“.

U tom pismu je navela i ime osobe koja planira zaveru protiv nje, ali je to ime iz knjige koju je napisao Pol Barel izostavljeno da bi se izbegle pravne posledice: „Ovo je najopasniji period u mom životu. XXX planira da napravi nesreću sa mojim kolima, da otkažu kočnice i da ja doživim tešku povredu glave što bi oslobodilo put za Čarlsa da se ponovo oženi“.

Frizure za plažu

Za žene koje imaju poludugu i dugu kosu, pletenica je definitivno jedna od najboljih opcija za frizuru. Pletenica sa strane je trenutno u modi. Ako želite da pletenica izgleda što ležernije, ispletite je što je opuštenije moguće, te još na kraju iz nje izvucite koji tanki pramen. Takva vrsta pletenice nikako ne sme izgledati uštogljeno. Za pričvršćivanje pletenice koristite lepe ukrasne gumice za kosu ili neke drugu vrstu asesoara slične namene. Savršeni look za plažu.

Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac

Hemograd Lamela 3, lokal 2

Iz bakine kuhinje

ČORBA OD JABUKA I TIKVICA 300 g tikvica, 300 g kiselih jabuka, 1 glavica crnog luka, 1 kokošija kocka, 2 kašike maslinovog ulja, 200 g kisele pavlake, malo bibera, šarena mešavina, 1 sok od limuna Tikvice i jabuke iseći na manje parčiće. Crni luk isitniti i staviti u šerpu da se dinsta, pa dodati isečene jabuke i tikvice.

Zaliti sa 600 ml vode u kojoj je rastvorena kokošija kocka za supu. Kuvati 15 minuta na jakoj vatri. Povrće i voće procediti kroz cedaljku i staviti u blender da se isitni. Sve vratiti u oceđenu vodu i sjediniti. Služiti toplo uz dodatak pavlake, bibera i malo limuna.

PUNJENE ĆUREĆE ŠNICLE odreska ćurećih prsa, 500g španaća, 100g mocarele, 2 češnja belog luka, 1 jaje , prezle, so, biber, ulje Na svakom komadu mesa napraviti džep. Meso posoliti. Španać očistiti, oprati i blanširati u proključaloj vodi. Ocediti ga i zgnječiti. Mocarelu iseckati na kockice I beli luk na sitno.

Mocarelu, španać i beli luk pomešati zajedno, posoliti i pobiberiti, pa smesom puniti meso i zatvoriti čačkalicama. Meso panirati za pohovanje (brašno, jaje, prezle) i ispržiti na vrućem ulju.

SALATA OD TESTENINE I POVRĆA 400 g testenine – pužići, 2 struka mladog crnog luka, 2 veća paradajza, 2 paprike, 1 krastavac, 200 ml neutralne pavlake, par lisitića sveže nane, so, biber, ulje, sirće Svo povrće sitno iseckati, posoliti, pobiberiti, dodati malo ulja i sirćeta, pa odložiti u frižider na pola sata. Testeninu skuvati, pa ocediti. Povrće koje je odstojalo u marinadi vaditi šupljom kašikom i pomešati sa testeninom. Zaliti neutralnom pavlakom, pa, ako je potrebno još, doterati ukus začinima. Posuti sa par listića sveže nane.

KINDER BUENO TORTA 6 jaja, 150 g seckanih oraha ili lešnika, 300 g + 6 kašika šećera, 2 pudinga od vanile, 8 dl mleka, 12 kašika brašna, 200 g eurokrema, 300 g plazma keksa, 100 g čokolade ili eurokrema, 375 g margarina, 1 kašika ulja, 3-4 šlaga Kora: Belanca umutiti sa 6 kašika šećera i dodati 4 kašike brašna i kašiku ulja. Pleh namazati, posuti seckanim orasima i preko njih izliti koru. Peći na 200 stepeni da blago porumeni. Ohlađenu koru okrenuti orasima na gore premazati eurokremom.

Fil: Žumanca, šećer, 8 kašika brašna i puding skuvati s mlekom.

Kada se ohladi sjediniti sa umućenim margarinom i podeliti na dva dela. U jedan dodati čokoladu. Filovati koru, žutim filom poređati keks natopljen u mleku, zatim staviti čokoladni fil, i onda šlag.

Citati p

Svi naši snovi mogu da postanu stvarnost, ako imamo hrabrosti da ih sledimo

Volt Diznii

Promeni svoje misli i promenio si svoj svet

Norman Vinsent Pejl

Drveće koje sporo raste nosi najlepše plodove

Molijer

poznatih

Ne idi iza mene, možda neću da vodim. Ne idi ispred mene, možda neću da pratim. Hodaj pored mene i budi moj prijatelj

Albert Kami

Vreme je ono što želimo najviše, ali koristimo najgore

Dalai Lama

Poverenje nevinog je najkorisnije oružje lažova

Stiven King