Ćaskanje:
Bilja Krstić
Putovanja:
Grčka Aktuelno:
Vreme je za bazen
godina I
jun 2012
broj 21
Moda:
model: Andrea Gmijović foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev
Naj kupaći kostimi
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Grčka str 10 - NOVI PROJEKTI Dan zaboravljenih igara str 14 - UREDJENJE PROSTORA Vreme je za bazen str 18- ZDRAVLJE Preživeti vrućine str 21- ZDRAVLJE Masaža beba str 26 - INTERVJU Bilja Krstić str 30 - ZANIMLJIVOSTI Hleb, za i protiv str 34 - MODA Kupaći kostimi 2012 str 41- GLASAJTE ZA NAJ-FRAJLU Andrea Gmijović str 43 - NAJPOŽELJNIJI MUŠKARAC Marko Jarić str 45 - LEPI I ZDRAVI Da li je sunčanje korisno ili štetno str 49 - ZANIMLJIVE ŽENE Vukova kći str 51 - NOVE KNJIGE Izdavačka kuća Clio str 53 - SAVETI Nega masne kose str 59 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 63 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Draga Frajlo, Vaš magazin sam prvi put pročitala pre par nedelja, na preporuku sestre, koja ga čita redovno. Priznajem da sam bila skeptična, jer nisam neki ljubitelj interneta, ali kada sam videla magazin koji izgleda “kao pravi“ i može da se lista kao bilo koji drugi časopis, promenila sam mišljenje. Naročito mi se dopada serija tekstova o istoriji frizura, koji su bili veoma zanimljivi, ali i poučni. Sada tek znam koliko je nekada bilo teško biti “in“! Pozdrav iz Inđije, Maša Kostić
Draga Frajlo, Nemam puno vremena, pa ću vrlo kratko pozdraviti sve vas koji pripremate ovaj fenomenalni magazin, a posebno želim da pohvalim odlične recepte koje nam poklanjate u svakom broju! Sam pogled na fotke koje objavljujete tera vodu na usta, pa često ne mogu da odolim da ih ne isprobam! Svetlana, Vršac www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 20, maj
2012
Reč urednice... Poštovane čitateljke,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Evo i novog broja, sa novim pričama, razgovorima, putovanjima i savetima... Vodimo vas u Grčku, jednu od najomiljenijih destinacija srpskih turista. Kako da napravite bazen i osvežite se na letnjim temperaturama, ali kako da preživite vrućine ako nemate bazen, pišemo u ovom broju. Kada početi i kako masirati bebe, savetuju nas stručnjaci u našem magazinu. Ćaskamo sa Biljom Krstić, koja nam priča o sebi i životu sa dve kćerke, muzici, koncertima i audiciji za Bistrik radionice vokalne tradicije. Na naslovnoj strani u ovom broju je Andrea Gmijović, za koju možete glasati na strani 42 ako mislite da je baš ona NAJ-FRAJLA. Pred letovanje, pokazaćemo vam ovogodišnje modele kupaćih kostima, a predstavljamo i Marka Jarića, jednog od najpoželjnijih srpskih muškaraca. Naši prijatelji iz izdavačke kuće Clio i u ovom broju predstavljaju svoja nova izdanja, a pričamo i o jednom zanimljivom projektu, koji realizuje Balkanski centar za regionalni razvoj. Podsećamo se značajnih žena domaće i svetske istorije, i u ovom broju pričamo o Mini Karadžić. Kao i u svakom broju, Lidija Gmijović priča o nezi kose i daje nam korisne savete, ovoga puta o problematici masne kose. Na kraju, kao i obično, pripremili smo vam zanimljive recepte, a vi pripremite jela i uživajte u njima! Vaša FRAJLA! jun 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Na osnovu vaših glasova, dobili smo i treću polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Barbara Vašalić, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Andreu Gmijović. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Andrea na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 42 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devoj ka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA jun 2012
4
Zemlja mitova i legendi V
eruje se da su se Grci, krećući se prema jugu, doselili na grčko poluostrvo u nekoliko talasa pred kraj tri hiljade godina pre nove ere, a zadnja je bila navala Dorana. Razdoblje od 1600. p. n. e.. do oko 1100. p. n. e. je doba mikenske Grčke, a poznato je po vladavini kralja Agamemnona i ratovima protiv Troje kao što je prikazano u Homerovim epovima. Razdoblje od 1100. godine do 8. veka pre Hrista naziva se “mračnim dobom” jer iz tog razdoblja nema nikakvih zapisa, a arheološki dokazi su oskudni. Istorija antičke Grčke se završava vladavinom Aleksandra Velikog koji je umro 323. p. n. e. Sledeći događaji čine doba helenističke Grčke.
P
rilikom pregledanja izvora istorije antičke Grčke potrebna je velika opreznost. Grčki istoričari i politički pisci čija su dela preživela, a među kojima su posebno ugledni Herodot, Tukidid, Ksenofon, Demosten, Platon i Aristotel bili su uglavnom Atinjani ili njeni simpatizeri, a svi su bili politički konzervativci. Stoga znamo daleko više o istoriji i politici Atine od bilo kojeg drugog grada i njegove istorije. Štaviše, ovi su se pisci usredsredili gotovo samo na celokupnu političku vojnu i diplomatsku istoriju, a zanemarili su ekonomsku i socijalnu. Sva se istorija Antičke Grčke mora boriti s tim pristrasnostima u svojim izvorima.
D
anas, antička Grčka se smatra kolevkom Zapadne civilizacije i civilizacijom sa prema većini procena najznačanijim doprinosom u istoriji čovečanstva. Grčka civilizacija je dala presudan doprinos modernom svetu u gotovo svim aspektima života. Stari Grci se smatraju zaslužnim za otkrića na poljima filozofije, literature, matematike, fizike, biologije, astronomije, arhitekture, istorije kao i za uspostavljanje osnovnih normi modernog društva. Dodatno, stari Grci su bili zaslužni za uspostavljanje demokratije i slobode govora. Helenska civilizacija je imala naročit uticaj u doba renesanse i prosvetiteljstva. U moderno doba uticaj helenske civilizacije se odrazio naročito kroz kulturnu struju neoklasicizma, tokom 18. i 19. veka, a nauke koje se bave izučavanjem antičke Grčke se zovu klasične nauke.
S
rpsko-grčko prijateljstvo (grč. Ellinoserviki Filia) je koncept posebnog odnosa između dva balkanska naroda koji je počeo da se formira u 19. veku, inspirisan zajedničkom borbom za oslobođenje od otomanske vlasti, a kulminirao je tokom građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije i bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO avijacije 1999. god. Iako su vlade Srbije i Grčke, svoje zajedničke interese formalno-pravno regulisale brojnim vojnim i ekonomskim sporazumima, srpsko-grčko prijateljstvo je odnos koji se razvijao u neposrednom kontaktu između dva naroda. To je, osim prirodnih lepota i turističkih znamenitosti, jedan od razloga što je Grčka jedna od najčešćih destinacija srpskih turista.
jun 2012
6
S
vako je grčko ostrvo jedinstveno i čuva vlastitu tradiciju, kulturu i prošlost koja je svuda u Grčkoj duboko isprepletena s modernim životom. Neka su ostrva mirna i tiha, neka divlja, nude vam neverovatne plaže i sjajna arheološka nalazišta, a svuda u Grčkoj možete očekivati posebno ljubazne domaćine kao i gastronomske specijalitete za pamćenje. Ostrva koja najviše privlače posetioce su Krf, Krit, Zakintos, Skiatos, Lefkada, Tasos, Rodos, Kefalonija, Parga, Skopelos, Santorini, Mikonos...
N
a devet Jonskih ostrva koja se protežu od kraja Jadranskog mora do Peloponeza zelene se maslinjaci i vinogradi, a svima je svojstven dašak Italije koji je uspomena na srednjevjekovnu venecijansku vladavinu. Najbolje doba godine za nesmetan odmor je proleće kad možete uživati u mirisima prirode i zelenilu bez gužve koja je karakteristična za vrhunac sezone. Krf je jedno od najrazvijenijih Jonskih ostrva.
Z
akintos ili Zante kako ga englezi zovu je treće po veličini od sedam jonskih ostrva. Ostrvo leži u južnom delu Jonskog mora, koje je predstavlja deo Sredozemnog mora. Sa nekoliko susednih malih ostrva čini prefekturu Zakintos, a najveće i najznačajnije naselje na ostrvu, istoimeni grad Zakintos, je njeno upravno središte. Zahvaljujući arheološkim nalazištima danas se zna da je Zakintos bio naseljen još u vreme praistorije. Prvi put ostrvo je spomenuto u Homerovom delu Ilijada. Istorijski gledano, prvi pomen ostrva vezan je za njegovo osvajanje od strane kralja Arkezije, vladara susedne Kefalonije. Posle njega ostrvo je osvojio legendarni Odisej. Nakon toga ostrvo se osamostalilo i postalo polis, čije uređenje nije bilo uzdrmano duže od 650 godina.
P
utovanje na ostrvo, obilazak ostrva, odmor i razonoda vas neće ostaviti ravnodušnim. Duge peščane plaže, kristalno more tirkizne boje, blaga mediteranska klima, vinogradi, maslinjaci, bogato istorijsko i kulturno nasleđe su glavni atributi Zakintosa ali svakako ne i jedini. Priroda je ostrvu podarila idilične pejzaže na severu, istoku i jugu, a na zapadnoj strani veliki broj morskih pećina, među kojima je najpoznatija Plava pećina, zatim krševitih uvala i strmih litica kao stvorenih za avanturiste i istraživače. Najpoznatija plaža na ostrvu je Navagio sa finim belim peskom i poznatom olupinom broda, koja ujedno predstavlja i zaštitni znak Zakintosa. Ostrvo je najveći prirodni rezervat na Mediteranu jedne vrste morskih kornjača zvane Carreta carreta, koja na peščanim plažama na jugu ostrva polaže jaja. Da bi se zaštitila legla i opstanak te vrste, područje je postalo nacionalni primorski park.
jun
2012
8
Dan zaboravljenih igara
Balkanski centar za regionalni razvoj je nevladina organizacija čiji se članovi, kao što to i naziv kaže, bave problematikom održivog regionalnog razvoja. Da se razvoj društva ne može ostvariti bez razvoja pojedinaca koji ga čine, svesni su u ovoj organizaciji, pa su rešili da krenu od početka, od najmlađih! U okviru projekta “First life“, čiji je naziv pandan kompjuterskoj igrici “Second life“, u kojoj igrač stvara virtuelni dom i porodicu, realizovana je aktivnost Dan zaboravljenih igara. Juniori, članovi BCRR su, uz pomoć svojih starijih kolega, a uz podršku vršačkih škola, organizovali susret dece i omladine osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, gde su se svi zajedno igrali, sada već zaboravljenih igara...
Tanja Radulović, PR BCRR-a, objasnila nam je o čemu se tačno radi. Naime, mladi ljudi angažovani u ovoj organizaciji, odvojili su deo slobodnog vremena, i sopstvenim sredstvima, uz pomoć svojih profesora i nastavnika, implementirali ovaj projekat. Projekat je vredan oko pola miliona dinara i trajao je 3 meseca. - Verovatno se pitate odakle grupi sedamnaestogodišnjaka ovoliki novac - uz osmeh je rekla Tanja, i objasnila - Kada se sabere njihov volonterski rad, sve ono što su oni realizovali uz pomoć sponzora, i što su uradili sami umesto da plate, eto cifre od pola miliona! Taj novac nije zaista potrošen, ali je važno da kada neko nešto radi, bude svestan vrednosti svog rada, kako on, tako i njegovo okruženje. Projekat je podeljen u 3 dela. U prvom delu, članovi projektnog tima anketirali su svoje vršnjake o tome koliko vremena provode za računarom, na internetu, i šta zapravo rade dok su povezani na mrežu. - Kao što verovatno možete i da pretpostavite, rezultati ankete pokazali su da se na netu provodi između 3 pa do čak 6 sati dnevno, i to uglavnom igrajući igrice ili na društvenim mrežama. - rekao nam je Marko Vuletić, menadžer projekta. - Niko od nas, koji smo radili ovaj projekat, nije protivnik ni kompjutera, ni interneta, ni socijalnih mreža, ali smo protiv toga da virtuelni život zameni ovaj pravi, i da se sakrivamo iza monitora. Drugi deo projekta sastojao se u promociji aktivnosti i očekivanih rezultata. Za taj deo posla bili su zaduženi Borisav Damnjanović i Đorđe Tadić. Uz pomoć sponzora, uradili su plakate i flajere, koje su podelili po školama, i tako pozvali svoje vršnjake da se uključe i učestvuju u Danu zaboravljenih igara. - Iako deluje na prvi pogled da smo mi protiv fejsbuka, to nije tačno, a u prilog tome govori i činjenica da smo upravo preko fb i tvitera pozvali sve zainteresovane da dođu i igraju se sa nama. - kaže Borisav jun
2012
10
Treći, i najzanimljiviji deo projekta bio je upravo implementacija aktivnosti Dan zaboravljenih igara. U dvorištu osnovne škole Jovan Sterija Popović u Vršcu, okupili su se, kao što se vidi i na fotografijama, klinci od 10 do 20 i neke godine. I tog dana, svi su bili drugari i igrali se zajedno. Za organizovanje ove akcije zaduženi su bili Darko Stanimirov i Marko Vuletić, a pomogle su im i starije koleginice, Marijana Stanimirov, Danijela Ivanović i predsednica BCRR Dragica Radić. Lokalne televizije, Lav i Victoria pratile su ovu aktivnost i o tome obavestile Vrščane. Školsko dvorište je toga dana odzvanjalo glasovima dece, koja su igrala klikere, lec, odbojku, aračkinje - baračkinje, lastiš, i još neke igre kojih su se setili uz pomoć svog stručnog konsultanta, takođe volontera, Ljubiše Ivkovića. Kada smo ga upitali kako se kvalifikovao za stručnjaka za dečije igre, 60-to godišnji Ljubiša rekao nam je: - Kada sam ja bio mali, nije bilo ni kompjutera, ni mobilnih telefona, pa čak ni fiksnih! Nije bilo ni televizora, što je današnjoj deci teško da shvate, tako da smo mi svo slobodno vreme provodili na ulici, družeći se i igrajući baš ovih igara. Jako sam srećan što vidim danas ovde puno igara koje sam igrao kao mali, a toga ima još mnogo više, pa se nadam da će se ova akcija ponoviti, jer sam se i ja tek sada setio nekih igara. I moram da priznam, ima dosta mojih vršnjaka koji bi mogli da budu “stručni konsultanti“ po ovom pitanju, možda i bolji od mene, ali ja imam malu protekciju, jer je troje mojih unuka uključeno u ovaj projekat - završio je deda - Ljubiša, koji je neumorno objašnjavao kako se igraju pojedine igre, i aktivno učestvovao u njima. Mi se takođe nadamo da će ovakvih projekata biti još, a magazin FRAJLA će ih sigurno pratiti i promovisati, i na taj način podržati.
jun
2012
12
FRIZERSKI STUDIO
Lady L VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
Vreme je za bazen T
erase i balkoni predstavljaju sastavni deo životnog prostora, i integraciju istog sa spoljašnjim prostorom. Dolazak lepog vremena podstiče mnoge da veći deo slobodnog vremena provode upravo na terasi ili balkonu, koji treba da budu prigodno uređeni kako bi ugođaj bio potpun. godna terasa ili balkon predstavljaju eksterijerni deo dnevne zone i na taj način obogaćuju njen sadržaj. Kontakt sa spoljnim prostorom neophodan je deo stanovanja, ali i potreba usađena duboko u sve nas. Pojedinci, privilegovani povoljnim položajem svoje kuće ili stambene zgrade u kojoj žive, zaista mogu uživati u prirodi koja ih okružuje, zadivljujućim pogledima, svežem vazduhu i mogućnosti sopstvenog kreiranja ambijenta terase ili balkona.
U
jun
2012
14
Bazen izrađen od armiranog betona je skuplja varijanta ali zato je naj trajnije rešenje.Treba ga uraditi prema komletnom projektu (statički proračun, nosivost tla, projekat, armatura) i posao poveriti stručnom izvođaču, jer svaki nedostatak je kasnije teško otkloniti zbog mogućih pukotina ili izdizanja tla. Nakon iskopavanja, pravi se oplata, postavlja armatura i betonira. Bitno je dobro održavanje betona sve dok beton ne postigne zahtevanu čvrstinu. Gotovi bazeni se izrađuju u različitim dimenzijama i oblicima iz jednog komada (ljuske). Na gradilište se dostavljaju specijalnim vozilom. Dizalicom se postavljaju na mesto ugradnje. Otvor za bazen se nakon iskopavanja mora nivelisati, pa se tek onda polaže korito bazena. Prostor između spoljne strane bazena i terena popunjava se običnim betonom. Ugradnja i motaža je brža nego kod drugih tipova bazena. Mora se osigurati dovoljna širina pristupa vozilu, prilikom dostave bazena.
Ako želite bazen slobodne forme i oblika ili ako imate problem sa pristupom građevinske mehanizacije, za vas je najbolje rešenje bazen od fiberglasa. Betonska školjka se konstruiše sa nepovratnom fiberglas oplatom koja ostaje unutar školjke i čini sastavni deo bazena i forme betonske školjke, pa na taj način skraćuje rokove izgradnje. Ova tehnika ne zahteva upotrebu građevinske oplate, nema troškova hidro-izolacije betonske školjke i isključuje ugradnju bazenskih pločica, a svojom kvalitetom nimalo ne zaostaje za drugim konvencionalnim načinima gradnje bazena. Uprkos svim pozitivnim stvarima, neophodno je znati kako je pravi klasični betonski bazen ipak dugotrajniji od ovog ali i prirodniji s obzirom kako se ipak radi o fiberglasu. jun 2012
16
Da bi se postigla i održavala kristalno čista voda u bazenu za plivanje neophodno je vodu stalno mehanički filtrirati i hemijski kondicionirati. Prilikom prvog punjenja bazena vodom iz bušenih bunara neophodno je uraditi šok hlor tretman u cilju taloženja gvožđa i ostalih nečistoća. U zavisnosti od stepena nečistoća u vodi i kapaciteta peščanog filtracionog uređaja potrebno je učestalo ispirati filter. Kod bazena sa papirnim uloškom u filteru potrebno je više puta očistiti uložak filtera i ostaviti ga na suncu da se osuši. Samo zajedničkom upotrebom filtracionog uređaja i sredstava za kondicioniranje vode će se uvek imati kristalno čista i higijenski ispravna voda u bazenu. Kvalitet vode se može kontrolisati preko jednostavnog DpD/testera ili ortotolidinskog testera. Rezultati na testeru će uputiti kojim sredstvima treba tretirati vodu. Treba računati na to da će u slučaju intenzivne upotrebe bazena ili vrelih letnjih dana potreba za sredstvima za kondicioniranje vode biti povećana da bi se voda održala čistom i higijenski ispravnom. Temperatura vode koja se podrazumeva u bazenima za plivanje je oko 25°C. U tropskim vrućinama kada temperatura vode dostigne 30°C i više, hlor veoma brzo isparava i potrebno je stalno kontrolisati nivo hlora i pojačati doziranje. Upravo zbog toga preporučujemo da se sredstva za kondicioniranje vode doziraju uveče kada je isparavanje mnogo manje.
KAKO PREŽIVETI VRUĆINE
I
ako nas zaista visoke temperature tek očekuju, mi smo se unapred pozabavili ovom temom i u ovom broju nudimo vam nekoliko saveta na ovu temu. Pre svega, ako ste u mogućnosti, najbolje je u periodu od 11 do 18 časova ne izlaziti iz kuće. U svom domu, najlakše ćete napraviti odgovarajuću atmosferu i izboriti se sa toplotom. Navucite zavese, klima uređaj podesite na temperaturu od 20-tak stepeni, opredelite se za lakšu hranu i što je najvažnije, unosite što više tečnosti. A kada kažemo tečnost, misli se pre svega na vodu, i to rashlađenu, a ne ledenu. I naravno, tuširajte se mlakom vodom više puta dnevno, jer je to najbolji način prirodnog rashlađivanja tela. o mora da radi i na letnjim žegama mora da upamti najjednostavniji recept: laka hrana i dovoljno tečnosti. Kako ćemo podneti vrućinu prvenstveno zavisi od odnosa vlage i temperature. Ako je procenat vlažnosti visok, već na temperaturama višim od 26 stepeni Celzijusa život postaje nepodnošljiv. Oni koji, uprkos preporukama lekara, ostaju uporni pa tenis ili košarku igraju u podne, krov popravljaju kad sunce najjače prži, ili žeđ gase isključivo pivom umesto vodom, moraju da budu svesni da se izlažu velikom riziku po svoje zdravlje.
K
jun
2012
18
Za lakše podnošenje visokih temperatura lekari savetuju da se pridržavamo uputstava o načinu ishrane, odgovarajućem unosu vode i napitaka, zaštiti od spoljnih uticaja u boravišnom i radnom prostoru, a posebno na otvorenom, i doziranoj fizičkoj aktivnosti. Stručnjaci ukazuju da je neophodno da se više odmaraju oni koji spadaju u grupu takozvane osetljive populacije – deca, omladina, trudnice, dojilje, stari, oboleli od hroničnih bolesti, rekonvalescenti, osobe koje se bave teških fizičkim poslovima i oni čiji je posao vezan za rad na otvorenom prostoru. Što se ishrane tiče, lekari savetuju laganu i lako svarljivu hranu: salate od povrća, posne sireve, čorbe, ribu… U vreme visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti. Pored vode, dobar izbor su i mleko i voćni sokovi, a istovremeno treba smanjiti unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića, jer oni deluju kao diuretici. Ukoliko se koristi flaširana mineralna voda, preporučuje se negazirana i umereno hladna. Tečnost bi trebalo unositi postepeno, gutljaj po gutljaj i ne treba preterivati sa upotrebom previše hladnih napitaka. Osobama starijim od 65 godina savetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi. Takođe se preporučuje redovno provetravanje prostorija i podešavanje rada klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od sedam do deset stepeni. Neophodno je i da se prikladno oblačite – odeća bi trebalo da bude svetla, prozračna, od prirodnih materijala. Posebno treba obratiti pažnju na decu – bebe ne bi trebalo utopljavati, a šeširići i kapice su obavezni. Krema sa zaštitinom faktorom je potrebna i deci i odraslima, kao i naočare za sunce.
Ni našim krznenim prijateljima nimalo nije lako po letnjim sparinama i vrućinama. Njihov prirodni način hlađenja organizma često nije dovoljan da im snizi temperaturu tela, a posebno onda kada se nalaze na otvorenom. Ipak, vi im možete pomoći u nekoliko kratkih koraka. U dnevnim satima, posebno popodnevnim, pokušajte da svoje mace i kuce držite što manje napolju. Ukoliko to nije moguće, osigurajte im hladovinu i dovoljno hladne vode. Nikako i nikada ne šišajte pse i mačke do kože! Iako vam se čini da će im kratka dlaka pomoći da se ohlade, ‘kaput’ im doslovno pomaže da se odbrane od vrućine. Kod nekih vrsta pasa, šišanje je nužno, ali nikako, nikako do kože. Leto je vreme roštiljanja, a koliko god želeli da sa svojim ljubimcima podelite ukusan zalogaj, nemojte to raditi. Namirnice su u to vreme vrlo osetljive i sklonije kvarenju, a probava i želudac vašeg mezimca, kao i povišenje pritiska, mnogo teže će to podneti nego ljudi. Svakako zaštitite ljubimce od buva i krpelja. Ukoliko se zaraze krpeljima, njihova već visoka telesna temperatura dići će se do pogubne granice. deo teksta preuzet sa: www.politika.rs
jun
2012
20
MASAŽA BEBA
A
ko je beba sita i suva a i dalje plače ono što joj je potrebno najverovatnije je dodir. Ovo je naročito važno u prvim mesecima života kada preko ostalih čula zbog njihove nerazvijenosti ne može da ostvari dobru komunikaciju. Može se reći da je dodir neophodan za normalan razvoj deteta i zato se o tome vodi računa u prvim danima kod prevremeno rođenih beba. U praksi se pokazalo da uz redovnu terapeutsku masažu deca više dobijaju na težini i brže sazrevaju. asaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava primenjenih u cilju ublažavanja tegoba. Danas se zbog izuzetnih pozitivnih dejstava primenjuje i kod zdravih osoba u cilju unapređenja zdravlja. Kao i kod odraslih primenjuje kod dece, a i sasvim malih beba. U mnogim istočnjačkim kulturama masaža je sastavni deo svakodnevne nege dece, a u nekim zemljama kao što su Rusija i Kazahstan postoji obaveza roditelja da na svaka tri meseca dovode decu na masažu u okviru obavezne zdravstvene zaštite kao što je kod nas obavezno vakcinisanje. Naravno, koju tehniku i sa kojim ciljem primenjujemo zavisi od toga šta želimo da postignemo i kog uzrasta je osoba koju masiramo.
M
Prostorija treba da bude dobro ugrejana jer se masaža ne radi preko odeće. Ruke osobe koja radi masažu moraju da budu tople, bez nakita i sa posečenim noktima koji neće povrediti kožu deteta. Za masažu treba koristiti ulje za bebe ili prirodno ulje za masažu (najbolje bademovo) i to tako što se nekoliko kapi stavi na dlanove. Pritisak rukama ne treba da bude prejak jer će se beba rasplakati ali ni preslab jer će je to samo golicati. Redovnom primenom masaže može se primetiti da beba brže zaspi, da bolje jede, a vrlo često je oslobađa grčeva ili ih bitno ublažuje. Kroz masažu roditelji ostvaraju bolju komunikaciju sa detetom i time postavljaju dobru osnovu za odnos roditelj-dete posebno otac kome je to daleko teže nego majci koja je nosila bebu devet meseci u stomaku. Sa masažom se može početi odmah nakon rođenja deteta bez ikakvog straha i to će čak bebi puno pomoći u navikavanju na novu sredinu. Jedino treba voditi računa o pupku ako nije otpao. U prvim nedeljama može se primenjivati nekoliko zahvata u trajanju od 2-3 minuta a već nakon navršenog meseca i čitav program koji traje 10-15 minuta.
Dobro je započeti masažom grudnog koša jer je beba okrenuta licem osobi koja je masira čime se obezbeđuje osećaj sigurnosti koji omogućava da beba bude opuštena, a u isto vreme osoba koja masira po izrazu njenog lica može da proceni da li su pritisak i tempo kojim radi u redu. Masaža pored umirujućeg i opuštajućeg efekta povoljno utiče na varenje hrane i pražnjenje creva i može uspešno da zameni lekove koji se daju bebama koje imaju problem sa stolicom.
Najbolje vreme za izvođenje masaže je kada je beba raspoložena a naravno i osoba koja primenjuje masažu. Najbolje je da to bude pola sata nakon jela da beba zbog gladi ne bi bila uznemirena i da nakon masaže usledi kupanje da bi se potpuno opustila. Ovo su preporuke kojih se ne treba držati po svaku cenu, vremenom kroz iskustvo roditelj može sam da prepozna idealno vreme za masažu. jun
2012
22
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ĆASKANJE
Bilja Krstić
Z
a nju, kao da je vreme stalo. Sa licem devojčice i glasom slavuja, ova umetnica pleni i svojim talentom i svojom pojavom. Karijeru je počela u grupama Suncokreti i Rani mraz, ali vremenom, ljubav prema autentičnoj, izvornoj muzici preovladava, i zajedno sa grupom Bistrik, Bilja strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise izvorne muzike. Tako nas uvodi u svet retko izvođenih i neobjavljenih pesama sa Kosova, južne Srbije, Timočke Krajine, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske. Doprinos promociji ovakve muzike bilo je i učešće u filmu “Zona Zamfirova”, za koji su Bilja i Bistrik radili muziku. Nisu je zaobišle ni nagrade, u zemlji, ali i u inostranstvu, gde je probirljiva publika prepoznala značaj i kvalitet muzike koju Bilja čuva od zaborava. jun
2012
26
FRAJLA: Suncokreti, Rani mraz i danas Bistrik. Imaju li ove tri grupe nekih zajedničkih tačaka i kakve vas uspomene vežu za prve dve? BILJA: Najlepše uspomene me vezuju za Suncokret, jer sam kao student, počela da pevam u toj grupi. Kroz druženje sa divnim, tada mladim i talentovanim ljudima, mnogo toga sam naučila, i što je još važnije dobila, pre svega prijatelje za ceo život i najdivniju kumu, Goricu. Ono što povezuje sve ove grupe je velika ljubav prema muzici i zdrav i normalan odnos među ljudima. Volimo se i brinemo jedni o drugima, svih ovih godina. Ponosna sam što smo prijateljstvo sačuvali do danas. FRAJLA: Dugogodišnja ste urednica na Radio Beogradu i autorka emisije Izvorište. Kako uklapate sve te obaveze sa pevanjem i nastupima? BILJA: Nekako uspevam, mada sve teže. Vreme tako brzo leti i dok se okrenem, nedostaje mi još par sati da završim sve obaveze koje sam planirala za taj dan. Radim na takvom mestu u Radio Beogradu i imam apsolutnu slobodu, i u kreiranju moje emisije i na samom programu. Verovatno sam zaslužila privilegije u redakciji, jer već punih 30 godina radim u ovoj kući. Sa Bistrikom imam puno obaveza, od proba, preko koncerata, gostovanja, ali još uvek me sve to raduje. Tako ustvari i punim baterije, jer muzika je zaista čarolija koja me u svakom pogledu ispunjava. FRAJLA: Od razvoda živite sa svoje dve kćerke, Milicom i Lenkom. Kako u današnje vreme funkcioniše jedan ovakav ženski trio, i koliko se razlikuje odrastanje dece danas i u vreme kada ste Vi odrastali?
BILJA: Divan odnos sa puno ljubavi, pažnje i poštovanja gradile smo svih ovih godina i uspele, da ovaj život u našoj zemlji, koji nije nimalo lak, učinimo lepšim, zanimljivijim, uz neke jednostavne stvari. Milica i Lenka su rasle uz mene i ja uz njih. Učeći tako uzajamno, prolazile smo kroz sve moguće faze , čini mi se iz ove perspektive, lako. Sa decom je život ispunjen i bogat. U našoj kući se puno razgovara, rešavamo probleme, radujemo se i plačemo kao sav normalan svet. Trudila sam se da, kao moja majka, svoj dom učinim mestom punim ljubavi, poverenja i topline. U mnogim važnim trenucima trudila sam se da im budem čvrst oslonac na putu do uspeha. Odrastanje i vaspitavanje dece danas, nije nimalo jednostavno. Važno je sačuvati i negovati dobre odnose u kući. FRAJLA: Da li su devojke nasledile Vaš ili očev talenat i da li bi ste ih podržali ako bi poželele da se bave pevanjem ili glumom? BILJA: I jedna i druga imaju talente i za pevanje i za glumu. Moram priznati da sam navijala da Milica ipak upiše nešto drugo, jer sam negde shvatila da karijera glumaca u mnogome zavisi od drugih ljudi, reditelja, dramaturga, producenata, upravnika pozorišta, direktora filma... Narav no da ću podržati njihovu želju svakog trenutka, ako je cilj ostvarljiv i realan. jun
2012
28
FRAJLA: Šta trenutno radite i kakvi su Vam planovi za budućnost? BILJA: Bistrik i ja slavimo jubilej, 10 godina rada. Pripremili smo puno interesantnih stvari koje ćemo predstaviti u godini jubileja. Pokrećem radionicu vokalne tradicije „Bistrik“ na K.N.U Audicija je održana u subotu i nedelju, 16 i 17. juna. Veliko je interesovanje, bez obzira što je već kraj školske godine i što su svi u velikoj gužvi oko polaganja prijemnih ispita i letovanja. Kandidati su podeljeni u grupe, tako da je u jednom satu ispitano od 10-12 dece. Radionice će početi sa radom u septembru, a ideja je da se talentovanim mladim pevačima pruži mogućnost da nauče, zavole i jednog dana prenesu svoje znanje generacijama koje dolaze. Pripremila sam i program za najmlađe, uzrast od 6 do 10 godina, sa pesmama koje se vezuju za naše verske praznike. Tu su i brojalice, razbrajalice i vesele igre. Krajem juna izlazi novi disk a cappella „Izvorište“, a krajem septembra drugi, vokalno – instrumentalni, sa najlepšim varoškim i gradskim pesmama s kraja 19.veka. Čekaju nas koncerti I festivali. Pre neki dan smo se vratili iz Trsta, održali smo koncert u organizaciji nase crkvene opštine. Koncert je bio odlično primljen i bio je veliki broj italijana. Sutradan, posle koncerta smo već bili pozvani na sastanak kod gradskog menadžera za kulturu i sport Trsta, da u avgustu nastupimo u okviru letnjeg festivala na sceni Castello San Giusto, 4. avgusta. Veseli me činjenica da nas zaista Italijani vole isto kao i naši ljudi u Trstu i da žele da nas ponovo vide za kratko vreme. U okviru tog festivala je i koncert naše velike zvezde, Gorana Bregovića. Idemo 7.jula za Nemačku na Donaufest u Ulm, Austriju na Krems festival, spremamo se ove godine da nadoknadimo put od prošle godine za Indoneziju, koji smo morali da odložimo zbog finansijskih problema. Sviramo na Beerfestu u Beogradu, na Homoljskim motivima u Kučevu, Vidovdanski koncert imamo u Gračanici... Biće puno posla,a to me mnogo veseli.
HLEB NAŠ NASUŠNI
Danas hleb smatramo krivim za sve i svašta. Dijete koje smanjuju unos ugljenih hidrata stavljaju ga na crnu listu, jer se smatra da uzrokuje rast šećera i sprečava organizam da troši kalorije, piše “Dejli mejl” povodom informacije da je u Britaniji opala potrošnja hleba. Uprkos lošoj reputaciji po zdravlje, hleb je i dalje najizazovniji greh, a u Srbiji se u proseku po stanovniku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je ubedljivo najveća potrošnja u Evropi. Poput nekog poroka, i hleb stvara osećaj prijatnosti. To se dešava jer se ugljeni hidrati pretvaraju u glukozu i podstiču lučenje serotonina, poznatog kao “hormon sreće”. Upravo u tome je tajna popularnosti hleba. Ipak, proizvodnja hleba u Srbiji je za poslednjih godinu dana opala od 15 do 20 odsto, što stručnjaci pripisuju krizi jun
2012
30
Beli hleb je na posebno lošem glasu. On ima visoki glikemijski indeks (GI), što znači da prebrzo oslobađa energiju i tako povećava šećer. Zbog toga mnogi stručnjaci veruju da postoji direktna veza između belog hleba i dijabetesa. Istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo je da oni koji prednjače u jedenju belog hleba imaju 30 odsto veće šanse da obole od šećerne bolesti. Studija koja je objavljena u magazinu “International Journal of Cancer” još 2006. godine pokazala je da beli hleb može da poveća rizik od obolevanja od raka. Oni koji jedu pet i više komada hleba dnevno imaju dva puta veće šanse za maligna oboljenja od onih koji jedu komad i po dnevno. S druge strane, pokazalo se da integralne žitarice imaju ugrađen zaštitni faktor jer regulišu proizvodnju insulina. Ali to ne znači da su integralne prerađevine dobre za svakoga. “Crni hleb je dobar za vas ako imate zdrava creva. Ali ako imate osetljivu probavu, ne slušajte sugestije, nego sopstvena creva i sami procenite koliko je dobar za vas”, kaže profesor Vorvel. Mnogi ljudi zamrzavaju hleb kako bi mu sačuvali svežinu. Ali, tako mu se menja struktura, i to bi trebalo izbegavati. Pečenje hleba smekšava skrob u žitaricama, čineći ga tako jestivim. Ali, kada ga zamrznemo, ponovno ga stvrdnemo pa se neke ćelije vezuju s novim ćelijama stvarajući tako novu strukturu koju je teško svariti. Ipak, nije problem samo u onome što radimo kod kuće jer i hleb koji kupujemo u pekarama često se pravi od prethodno zamrznutog testa.
Nezavisno od velikog broja kontradiktornih teorija, stručnjaci se slažu u osnovnom: zatrpavanje vašeg probavnog sistema tri puta dnevno različitim vrstama hleba nije dobro. Svaki organizam je drugačiji: nekima od nas hleb nije prijatelj, nekima jeste. Zato bi svako trebalo da istraži koje mu vrste hleba pogoduju ili štete. Jedan od mogućih načina je da neko vreme u potpunosti izostavite hleb, pa zatim da neko vreme jedete različite vrste, pažljivo prateći kako reaguje vaše telo. A Endrju Vajtli ima najjednostavniji mogući savet: “Vratimo se navici da sami pravimo svoj hleb. Od silnih saveta teško je snaći se i dobro bi bilo da se vratimo na početak, u vreme kada smo tačno znali šta smo stavili u hleb koji smo sami ispekli.”
jun
2012
32
VAMOS A LA PLAYA... Leto je oduvek važilo za najizazovnije godišnje doba, što zbog sunca i pozitivnog raspoloženja, tako i zbog minimalne odeće koja privlači pažnju suprotnog pola. A kako i ostati ravnodušan, složićete se, na sve te zavodljive i primamljive prizore!
Godišnji odmori, nedoumice oko destinacija za letovanje, izbor kupaćeg kostima...sve su to slatke muke kroz koje prolazimo iz godine u godinu. Koji kupaći odabrati? Kako prikriti neželjene nedostatke? Za koju boju se odlučiti? Mi smo za vas odabrali nekoliko modela za predstojeću sezonu, a sigurni smo da će se svaka žena zaljubiti u bar jedan od njih. Pripadnicima jačeg pola, svakako, ostavljamo da uživaju u priloženim fotografijama.
jun
2012
36
Darko Todorović je dugogodišnji kouč, konsultant i ekspert iz oblasti individualnog razvoja, tržišnog komuniciranja, odnosa sa javnošću i timskog rada. Akreditovani je konsultant organizacije International Finance Corporation (članica Svetske banke) kao i konsultant i trener jedne od vodećih svetskih konsultantskih kuća za razvoj ljudskog potencijala Persona Global (USA). Završio je modularni trening Umetnost i nauka coachinga Ericksonovog Instituta za coaching (Vankuver, Kanada). Realizovao je brojne otvorene i in-house obuke za razne kompanije i institucije (Banca Intesa, Coca Cola, VIP mobile, Apatinska pivara, Nikšićka pivara, Telekom Republike Srpske, Zepter, BOSH, UNICEF, UNDP...), kao i veliki broj koučing sesija sa različitim klijentima (pojedincima i kompanijama). U privatnom životu je muž, ponosan tata dve devojčice i strastveni zaljubljenik u životne radosti.
Koučing (coaching) – o čemu se tu radi i da li to radi? OD OVOG BROJA ZAPOČINJEMO SA OBJAVLJIVANJEM SERIJE TEKSTOVA NA TEMU KOUČING-a, I UNAPRED SE IZVINJAVAMO ŠTO KORISTIMO OVAJ ENGLESKI IZRAZ, JER ADEKVATAN U NAŠEM JEZIKU JOŠ UVEK NE POSTOJI. ŠTA JE KOUČING, ČEMU SLUŽI I KAKVE SVE PROBLEME MOŽETE REŠITI PRIMENOM OVE TEHNIKE, PRIČAMO SA DARKOM TODOROVIĆEM, DUGOGODIŠNJIM KOUČOM.
O P
vo je moja životna priča. Pre bih ustvari rekao moj put, nego moja priča. Put koji mi je omogućio da život sagledam u svom punom sjaju, sa svim svojim prednostima i sa jednom osnovnom nepobitnom činjenicom – da ga živim samo jednom! re par godina, tačnije oktobra 2009. godine, prvi put sam se susreo oči u oči sa KOUČINOGOM (coaching-om). Do tada, to je za mene (kao i za možda većinu vas) bio pojam koji sam čuo ili na sportskim utakmicama (trener = kouč = coach, engl.) ili na stručnim skupovima. A onda, bam! Bio sam u centru dešavanja, na obuci za kouča (coach-a). Za taj potez sam se odlučio po preporuci prijatelja, koji me je uveravao da je to logičan i dobar potez za dalji razvoj moje profesionalne karijere. Ako vam u uvodu ove priče kažem, da od tog oktobra 2009. godine do danas, ni jedan jedini dan nisam bio iznerviran niti pod stresom, onda mislim da ono što želim da vam kažem može da vam bude zanimljivo. akle, koučing. Da vas ne zamaram sa definicijama i teorijama, pre bih vam rekao nekoliko praktičnih stvari. Prvo, koučing je način da sami sebi odgovorite na pitanja koja se tiču vas samih – ko sam ja, šta mi je i zašto zaista važno i kako da to ostvarim? Drugo, kroz koučing otkrivate kako da život drugima i sebi učinite lepšim i prijatnijim? I treće, koučing vam omogućava da u sebi ponovo pronađete dete puno mašte i neverovatnih ideja! ve tri ključne stvari meni su pomogle na mom putu. Pre bliskog susreta sa koučingom, imao sam sjajan posao, sa sjajnom platom i radnim obavezama koje bi većina od nas samo poželela. Kriza (SEKA = svetska ekonomska kriza) je tresla celo društvo i ovakav posao je bio prilika koja se ne sme propustiti. Dakle, posmatrajući sa strane, reklo bi se da sam bio u odličnoj situaciji. I zaista, jesam. Pored toga, žena i ja smo čekali drugo dete. Prvo dete je bilo u obdaništu, raslo uz dečije radosti i nestašluke. Imali smo stan i auto. Na skali zadovoljstva od 1 do 10, reko bi se da je moja situacija zasluživala jaku osmicu. Ili možda devetku. I jeste. Ali, UVEK može bolje.
D
O
jun
2012
38
Onda sam se, kroz koučing, susreo sa dva ključna pitanja: - Kako sebe vidim u budućnosti? - Šta mi je zaista važno sada? I znate li koje su akcije proistekle iz odgovora na ova dva pitanja? 1) Dao sam otkaz, jer sam shvatio da me posao koji obavljam ne ispunjava u pogledu ličnog napretka (ne mislim na napredovanje u pogledu pozicije na poslu, već ličnog napredovanja, odnosno doprinosa sebi u pogledu znanja i veština). Podsećam vas da sam otkaz dao kada je svetska ekonomska kriza bila na svom vrhuncu. 2) Počeo sam da radim posao koji mi pruža više slobodnog vremena, jer sam shvatio sam da ću uskoro upoznati novu (treću) najvažniju osobu u svom životu (dve su već bile moje starije dete i supruga, a sada je i beba stigla), a da ti ni prethodne dve ne poznajem dovoljno dobro (jer po ceo dan radim, a onda jurim da radim od kuće, a onda jurim da spavam, a onda jurim da stignem na posao i tako u krug). 3)Počeo sam da uživam u životu (porodica) i da se više bavim samim sobom (sport, čitanje, ishrana, druženje). Kada ovo pročitate, možda će vam ličiti na neki reklamni tekst o lakom i lepom načinu života ili na proglas neke sekte ili utopijske ideje. Ja neradim ni u marketing agenciji, niti sam pripadnik neke sekte ili član političke partije. Ovo su najiskrenije činjenice iz mog života.
Za mene, koučing je način kako da motivišete sebe da stignete do stvari koje vam u životu zaista puno znače. Kada kažem stvari, mislim na različite pojmove koji svakome od nas znače na potpuno drugačiji način – za nekoga je na prvom mestu porodica, za nekoga karijera, za nekoga slobodno vreme za sebe, za nekoga prijateljstvo, za nekoga nešto peto i tako u beskonačnost. I sve je to potpuno u redu i potpuno legitimno. Svako zna i oseća šta je najvažnije za njega ili nju. Ono što je još vašnije je da treba da ide ili da teži ka tome. Ipak, najvažnije je da zađete duboko u sebe i da budete potpuno iskreni sami sa sobom. Jer je to jedini put da sebi i drugima život učinite lepšim, boljim i bajkovitijim. Znam da je teško sebi odgovoriti na pitanja koja ste uvek spremni postaviti drugima, ali pokušajte. Verujte mi da vredi svakog budućeg trenutka. Za početak, pokušajte da odgovorite sebi: - gde se trenutno nalazim? - koliko sam zadovoljna/zadovoljan situaciom u kojoj se sada nalazim? - koliko su drugi zadovoljni mojom trenutnom situacijom? - kako da stignem do svojih vizija i ciljeva? - koje akcije treba da preuzmem da ostvarim svoje snove? Ukoliko vam se odgovori čine zanimljivim i izazovnim, radite na njima. Ukoliko odgovora nema, možda niste na pravi način postavili pitanje. I tu je prostor za koučing. I prostor za sledeći članak u FRAJLA magazine. Ako sam vas barem malo zainteresovao za ovu temu, nadam se da ćete i dalje čitati moje tekstove. A ako nisam, hvala vam što ste barem ovaj članak pročitali do kraja. Ako želite da proverite da li je za rešavanje problema i nedoumica koje imate potreban koučing, ili znate da jeste, pa želite da se konsultujete sa stručnjakom, Darka Todorovća možete kontaktirati slanjem e-maila na adresu:, todorovici@beocity.net
FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Andrea Gmijović. Andrea je srednjoškolka, rođena 13. septembra 1996. Za Andrein izgled pobrinuli su se: frizura - Lidija Gmijović, make-up Mirjana Škorić, detalji i šeširi Ljiljana Ananijev. Fotografije je uradio Aleksandar Avramesku. Glasajte za Andreu, svi vi koji mislite da je baš ona NAJ FRAJLA!
Na pitanje kako provodi slobodno vreme, Andrea je odgovorila: Slobodno vreme provodim igrajući odbojku, a najveći deo svog vremena provodim u šetnjama gradom i kraj jezera. Želela sam da isprobam nešto potpuno novo i zanimljivo, a ujedno i da steknem novo iskukstvo i nove prijatelje, i to je osnovni razlog što sam se prijavila za ovo takmičenje. Mislim da bi trebalo da glasaju za mene, zato što ova slika može da mi bude samo odskočna daska za dalju afirmaciju mojih talenata - rekla je Andrea, kada smo je pitali zašto bi čitaoci magazina FRAJLA trebalo da glasaju za nju. U budućnosti, planira da da svoj maksimum kada su u pitanju školovanje, karijera i naravno, izgled. Za kraj, Andrea vam poručuje: Na ovom svetu ne možemo učiniti velike stvari, ali možemo učiniti one male sa mnogo ljubavi
AKO MISLITE DA JE BAŠ ANDREA GMIJOVIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI Naš proslavljeni košarkaš Marko Jarić po sopstvenom priznanju iskusio je sve muške hirove, bio sa svim devojkama koje je poželeo, a istinsku sreću našao je kraj prelepe Adrijane Lime. košarkaški superstar Marko Jarić oduvek je važio za plejboja, kako u Srbiji, tako i u Americi gde već godinama živi. Naš proslavljeni NBA igrač uspeo je da natera i ženski pol da gleda utakmice dok je sa reprezentacijom osvajao zlato. Od kada se pojavio u juniorskoj ekipi KK Crvena zvezda zadobio je simpatije brojnih dama, pa čak i kasnije kada je igrao u Grčkoj i Italiji.
Marko važi za neodoljivog zavodnika u čijem naručju su se našle neke od najlepših žena sveta koje je osvajao romantičnim i nežnim gestovima. Pisalo se da je bio u vezi sa Adrianom Čortan, Sandrom Meljničenko, Nevenom Milićević, kao i sa glumicom Đinom Li Nolin, a svojevremeno se zabavljao i sa manekenkom Anom Lašpetkovski dok je igrao u Los Anđelesu. Ipak, ono što je intrigiralo domaću javnost jeste navodna emotivna veza sa Elizabetom Kanalis i Ninom Morić, ali je slavni sportista tada govorio da su oni samo prijatelji.
- Dosadile su mi neozbiljne veze jer sam bio sa svakom devojkom sa kojom sam to poželeo. Sve muške hirove iskusio sam na vreme i želim da se skrasim. Ali što sam stariji, kriterijumi su mi sve oštriji, pa mi je teže da nađem osobu koja će me do kraja života ispunjavati kao muškarca. Na svaku devojku sa kojom sam u ozbiljnoj vezi gledam kako da je ona ta prava. I o Adrijani razmišljam na isti način - govorio je Marko Markovo srce ukrala je slavna za magazin Story pre godinu brazilska manekenka Andrija- dana. na Lima sa kojom je u vezi već dve godine. Naš proslavljeni košarkaš oduvek je živeo u nedoumici da li su devojke sa njim zbog višemilionskih ugovora ili zato što im se zaista dopada, što je jedan od razloga zbog kojeg se od prvog trenutka strasno zaljubio u prelepu Brazilku koja uživa u jednakoj popularnosti, kao i bogatstvu. Zaljubljeni par izgovorio je sudbonosno da na intimnoj ceremoniji 14. februara 2008. godine u poznatom skijalištu američke države Vajoming, a 15. novembra dobili su devojčicu kojoj su dali ime Valentina.
jun
2012
44
Sunčanje - za i protiv . . .
Vreme demantuje sve. Do pre petnaest godina na snazi je bila ona “Ko se sunca krije, bolje da ga nije”. Danas, uz vremensku prognozu, leti obavezno dobijamo i informaciju o indeksu UV zračenja sunca i savet da mu se ne izlažemo preterano. U eri kada preplanuli ten okolini šalje poruku da smo lepi, seksepilniji i uspešni, teško je “šetati” mlečnobelu put. U masi preplanulih, od kojih je nekima sunčanje modus vivendi i praktično imperativ bledilo je sve samo ne socijalno poželjno. Osobe opsednute preplanulim tenom tokom cele godine možda ni ne mogu da kontrolišu svoju potrebu, smatraju pojedini naučnici. Najnovije istraživanje pokazalo je, naime, da te osobe podjednako čeznu za tamnijim tenom kao i narkomani u potrazi za novom dozom. Koliko, zaista, znamo o ceni koju koža mora da plati zarad seksepila?
Kada je izložena suncu, koža gubi više tečnosti, masnoće i svih drugih elemenata koji su joj potrebni. To doprinosi njenom starenju, ali i ozbiljnijim nuspojavama. Da bi se to povratilo, a posebno vlažnost, moraju da se koriste određeni hidratantni kremovi u toku sunčanja, ali i posle njega. Šta nam se dešava dok se sunčamo? Otprilike oko 50 odsto UV zračenja odbija se od kože, što znači da dolazi do refleksije, i to na kornealnom, površinskom sloju kože. Za one koji letovanje provedu pržeći se na suncu, zarad lepog tena, nema većeg razočaranja od onog kada stignu kući i kada s perutanjem izgube boju. To se dešava zato što koža reaguje tako što odbacuje ono što joj ne treba. Da bi se bolje odbranila od sunčevog zračenja, kornealni sloj postaje sve deblji. Drugih 50 odsto UV zračenja amortizuje se lučenjem melanina iz pigmentnih ćelija i “hvatačima” slobodnih radikala, odnosno određenim oksidacionim procesima koji se dešavaju u koži. To su mehanizmi pomoću kojih se štitimo od UV zračenja. Ipak, sunce nije izgubilo lekovitu moć i zato ga ne bi trebalo izbegavati. Najveća vrednost sunčevih zraka je stvaranje vitamina D u koži, koji nas štiti od mnogo čega, a naročito od maligniteta unutrašnjih organa, što su potvrdila naučna istraživanja. Da ne govorimo o njegovoj dobrobiti za kosti, za lokomotorni sistem uopšte, što je odavno poznato. Pored toga, vitamin D reguliše holesterol u krvi. Za dobijanje dnevne doze vitamina D dovoljno je provesti svega pet do deset minuta na suncu. Nisu nam potrebni ni plaža ni kupaći kostim ni kreme protiv opekotina. jun
2012
46
Sa druge strane, sunčanje u solarijumu smatra se još štetnijim za kožu. Koliko zapravo imamo validnih informacija o korišćenju solarijama i principu njegovog rada, a šta su samo predrasude? Pre svega, činjenica je da se sunčanje u solarijumu odvija u visoko kontrolisanom okruženju. Lampe za sunčanje emituju veoma pažljivo izbalansiran spektar ultraljubičastog (UV) zračenja. Kolicina i osobine zracenja koje u solarijumu deluju na coveka su nepromenjive, te se za razliku od sunčanja na suncu uvek zna kakav je intenzitet i sastav zračenja koje na njega deluje. Stručnjaci naglašavaju da su proces crnjenja i količina zračenja potrebna za njegovu inicijaciju isti, ali su spektri zračenja na suncu i u solarijumu potpuno različiti. Druge koristi koje razlikuju sunčanje u solarijumu od onog na suncu su udobnost, privatnost, relaksiranost i kontrolisana okolina (eliminacija prašine, hemikalija i raznih drugih čestica prisutnih u vazduhu). Sunčanjem u solarijumu takode eliminišemo ostale promenljive spoljne efekte kao što su sezona, doba dana, refleksiju sunca i atmosferske prilike (jako visoka ili niska temperatura itd.). Važna razlika je i u tome što kod sunčanja u solarijumu za svakog ponaosob možemo pripremiti program sunčanja sa vremenima trajanja pojedinačnog tretmana, shodno tipu kože i prethodnim iskustvima pri sunčanju.
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
Da si zvezda, sele moja... M
ina Karadžić bila je jedna od najobrazovanijih žena svog doba, slikarka i književnica, poznavalac nekoliko svetskih jezika. Rođena je kao jedno od trinaestoro dece Vuka Karadžića i Ane Marije Kraus, od kojih su samo ona i brat Dimitrije poživeli, dok su ostala deca umrla u ranoj mladosti.
R
ođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge poznate ličnosti srpske kulture toga doba, prijatelji i saradnici njenog oca: Branko Radičević, Đura Daničić, prota Mateja Nenadović, Njegoš, knez Mihailo Obrenović, Stevan Knićanin, slikari Uroš Knežević, Aksentije Marodić, Steva Todorović, Dimitrije Tirol, patrijarh Josif Rajačić, crnogorski knez Danilo,... kao i Jakob Grim, istoričar Leopold Ranke, Pavel Šafarik, ruski naučnik Sreznjevski, i mnogi drugi. Osim nemačkog jezika naučila je rano francuski, a potom i italijanski, od 15. počela je da uči srpski, a od 19. godine engleski jezik. Išla je na časove klavira i slikarstva. Časove muzike držao joj je Gustav Grosman. O njenom obrazovanju brinuo se i Jernej Kopitar, koji joj je poklanjao knjige nemačkih, francuskih i engleskih pisaca. Mina je vredno učila - najpre crtanje, kod kapelana Jozefa Pfajfera, a sredinom 50-ih godina nastavila je usavršavanje u ateljeu Fridriha Šilhera, zatim kod živopisca Grubera. Svome ocu je pomagala kao sekretar u poslovima i pratila ga na putovanjima. Putujući sa ocem, posetila je galerije u Veneciji (1847.), Berlinu (1849. i 1854.), Drezdenu (1854). Želela je da se usavršava u Petrogradu, ali nije uspela da dobije stipendiju.
M
ina je bila izuzetno lepa, i veoma šarmantna pa ne čudi da je svojom harizmom izazivala pažnju muškaraca kojima je bila okružena. Mnogi znameniti ljudi iz njenog okruženja borili su se za Mininu naklonost, a neki od najdivnijih stihova mladog pesnika Branka Radičevića bili su posvećeni upravo njoj, između ostalog i često pevana, “Pevam danju, pevam noću”. O njegovoj ljubavi prema Mini ispredane su priče, ali kao i svaka velika ljubav, i ova je bila nesrećna. Postoje svedočenja da je sam Vuk zabranio brak dvoje mladih, jer je Branko u to vreme već bio ozbiljno bolestan, i znalo se da neće poživeti. U maju 1858. sa majkom i ocem, doputovala je brodom iz Beča u Zemun. U Beogradu je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za siromašnog bratanca kneginje Ljubice, bolešljivog i umnog profesora književnosti na beogradskom liceju
Aleksu Vukomanovića, koji umire nakon godinu i po dana. Smrt muža kao da je najavila seriju nesrećnih događaja koji očekuju Minu. Nakon par godina, umire i Vuk, za koga je kći bila posebno vezana. Ona preuzima brogu o bolesnoj majci, a sa bratom nije bila u dobrim odnosima, jer je ovaj proćerdao nasledstvo, koji umire, ne dočekavši pedesetu godinu. Minin i Aleksin sin, otišao je u Rusiju na školovanje, odakle je 1876. došao kao dobrovoljac u Srbiju i učestvovao u srpsko-turskom ratu gde je dobio medalju za hrabrost. Vratio se potom u Rusiju gde je umro 1878. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima. Postoje indicije da je umro u takozvanom “amerikanskom dvoboju“, u kome je onaj ko izvuče crnu kuglicu obavezan da izvrši samoubistvo. Nakon srećne i bezbrižne mladosti, obeležene očevom ljubavlju i pažnjom, sjajnim obrazovanjem i drugovanjem sa najznačajnijim umovima onoga doba, Mina ostaje sama, kao poslednji izdanak loze Vuka Karadžića. Ostatak života provodi u očuvanju uspomene na oca, sređujući njegove spise. ržavi Srbiji ustupila je sva autorska i vlasnička prava nad očevim delima i imovinom. Umrla je 12. juna 1894. godine u Beču. Njeni posmrtni ostaci preneti su u Beograd, da bi konačno bili sahranjeni zajedno sa sinovljevim i muževljevim u Savincu kraj Gornjeg Milanovca, u kripti porodične crkve Vukomanovića.
D
jun 2012
50
Umetničko stvaralaštvo Jezefa Nađa organizovano je oko motiva ukorenjenih u njegovom detinjstvu koje on stalno i neumorno istražuje. Pa ipak, izvan zemlje rođenja, njegova teritorija je čitav svet, a u središtu ispitivanja je čovek. To objašnjava zašto je jedan deo njegovog rada u vezi sa smrću, nestankom i ciklusom života i zašto se mnogi njegovi motivi sjedinjuju sa figurama u kojima se prepoznaju likovi i ličnosti, bliska bića ili sasvim nepoznata, stvarna ili izmišljena, sa kojima se na svoj način druži ili koji ga stalno prate. Na igru pitanja Jozef Nađ odgovara pričama, alegorijama ili otvorenim metaforama. Ovaj tekst Mirjam Blede, upotpunjen fotografijama i crtežima, daje prikaz nekoliko tih priča, izbegavajući pri tom hronologiju i sistematsku analizu pojedinih komada kako bi dočarao celinu scenskog i likovnog dela. Autorka poziva na putovanje Nađovim univerzumom sledeći nit motiva i posebno onih figura koje ga na pozitivan način opsedaju. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Višedecenijsko kliničko iskustvo, izuzetna erudicija i uvid u najaktuelnije trendove svetske psihijatrije svrstavaju profesora Kecmanovića među one autore koji najpreciznije mogu da opi¬šu svet i društvo viđene očima psihijatra. Životi iseljenika, psihološka suština nacionalizma i uticaj koji on vrši na živote savremenih ljudi, smisao duševne patnje ... teme su ove retke i hrabre knjige. Njen najveći deo posvećen iskonskim pitanjima psihijatrije: da li ludilo postoji; kako ga treba definisati; da li savremeni pristupi donose progres u odnosu na one standardne; šta je mentalno zdravlje ... Kecmanovićev način izlaganja povremeno je ličan, u nekim segmentima čak subjektivan. Iz te pozicije proizlazi i polemički ton, i upozorenja akterima novih pristupa psihijatriji, što bi moglo da pokrene dijalog između najplodnijeg autora naše psihijatrije i onih koji pokušavaju da reformišu sistem zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji. Dušan Kecmanović rođen je u Beogradu, 1942. godine. Autor je 23 naslova, od kojih su dva objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Knjiga Srednja Evropa Katrin Orel spada u red istoriografskih sinteza – obimnih studija, koje omogućavaju dubinske, komparativne uvide u složenost različitih istorijskih i kulturnih nasleđa. U trenutku kada se postavlja pitanje granica ujedinjene Evrope i dometa njenih ambicija, ovom se knjigom čini pokušaj preispitivanja položaja Srednje Evrope unutar evropskog konteksta. Naš današnji stav prema njoj i dalje je pod uticajem hladnog rata koji je učinio da Srednja Evropa izgubi nekadašnje mesto u evropskoj slici. Knjiga na inovativan način spaja dve oblasti interesovanja autorke – istoriju ideja i istoriju međunarodnih odnosa. Konačno, na svojevrstan način osvetljena je i srpska istorija, sagledana iz perspektive Srednje Evrope. Katrin Orel, direktorka Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS, IRICE) stručnjak je za savremenu Srednju Evropu. Predavala je na Univerzitetima u Strazburu, Beču i Parizu. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Otkako je početkom sedamdesetih godina prošlog veka prvi putprimenjen u oblasti planiranja porodice, socijalni marketing je, i na međunarodnomi na državnom nivou, lagano ušao u različite oblasti društvenog života. On sesada pojavljuje u programima koji se bave poslovanjem, javnim zdravljem, formiranjemstavova javnog mnjenja i upravljanjem životnom sredinom. Budući da i dalje postojipotreba za još mnogo edukovanja i istraživanja, osnovna namena knjige jeste dadoprinese ubrzanom razvoju ovog područja. Autori poka-zuju da je socijalni marketingveoma moćan skup koncepata i sredstava koji nam može po-moći da se uhvatimo ukoštac s društvenim problemima i neželjenim oblicima ljudskog ponašanja. Knjigasažima sva neophodna znanja: ključne koncepte, višefazne procese za razvoj socijalnomarketinških programa i primere iz prakse. Namenjena je studentima marketinga,zaposlenima u javnoj upravi, profesionalcima u oblasti socijalnih službi. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
jun
2012
52
Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“
NEGA MASNE KOSE Masna kosa može biti jako frustrirajuća. Ona može samo nekoliko sati posle pranja da izgleda dosadno i beživotno. Masnu kosu uzrokuje visok nivo androgena, odnosno muških hormona. Ostali uzroci masne kose su nasledni faktor, doba godine, vremenske prilike, vlažnost vazduha, stres. Ipak, ne paničite, nije sve tako tragično i izgubljeno. Ako vam je kosa masna, u prirodi postoje razna lekovita sredstva koja vam mogu pomoći. Veoma je važno da, kad god ste u mogućnosti, probleme koje imate sa kosom rešavate prirodnim putem. Na taj način ne samo da rešavate primarni problem, već i sprečavate sekundarni, odnosno preterano izlaganje kose hemijskim preparatima. Iako je industrija kozmetičkig preparata izuzetno uznapredovala, pronađene su hemijske kombinacije koje su tako definisane da što manje štete kosi, nema te hemije koja može da se uporedi sa prirodom! Evo nekoliko recepata koje možete sami napraviti i tako pomoći svojoj kosi. JABUKOVO SIRĆE I LAVANDA: 50g cvetova lavande, 20g listova žalfije i pola litre jabukovog sirćeta, staviti u teglu, dobro zatvoriti i dve nedelje ostaviti da odstoji na toplom. Procediti i sačuvati u boci. Naneti na kosu, držati 5 min i isprati. LOSION ZA MASNU KOSU OD NANE I SIRĆETA: Nana vraća prirodnu kiselost kože glave i reguliše sebum. Potrebno je: 1/2 šolje sveže nane, 2 kašike jabukovog sirćeta, 2 čaše vode. Staviti lišće nane u šerpu, sipati 2 čaše vode i kuvati dok voda ne proključa. Kada se ohladi, dodati 2 kašike sirćeta. Stavlja se na čistu opranu kosu. Losion držati 5 do 10 min i onda isprati vodom. MASKA OD LIMUNA: Ocediti 1 limun, dodati 50 ml vode. Masirati kožu glave i zatim isprati vodom.
MASKA OD GLINE: Mešavinom gline u prahu i slane vode masirati vlasište i isprati vodom u koju može da se doda par kapi sirćeta. Pomešati 5 kašika gline sa 1 žumancetom. Naneti na kožu glave i izbegavati vrhove kose ako su suvi. Ostaviti 20 min da odstoji i oprati šamponom MASKA SA ULJEM LEŠNIKA: Naneti ulje na kosu, zatim uviti toplim peškirom i ostaviti 30 min. Oprati šamponom. Ulje lešnika reguliše višak sebuma i zateže pore. jun
2012
54
LOSION OD IĐIROTA: 2 kašike samlevenog korena iđirota preliti sa 1/2 l vode, kuvati 2 do 3 min na slaboj vatri, ohladiti, procediti i dodati 1 kašiku sirćeta ili limuna, 40 ml tinkture od nevena ili alkoholni rastvor kamfora. Losionom trljati masnu kosu između 2 pranja. LOSION OD DUNJE: U čaši sa vodom potopiti 30 semenki dunja i ostaviti 60 min, zatim staviti na slabu vatru do ključanja i odmah procediti.Topli čaj utrljavati u kožu glave kod seboreje i masne kose. Kada se kosa osuši isprati vrućom vodom. Tretman raditi svakodnevno nedelju dana. Čaj čuvati u hladnjaku. KANTARION: Masnu kosu posle pranja ispirati čajem od kantariona: 5 kašike sušenog kantariona preliti sa 1/2 l vrele vode ostaviti 20 min da odstoji i procediti.
RUZMARIN I JAJE: Ruzmarin stimuliše rast kose, a jaja neguju folikulu dlake i obezbeđuje mekoću i sjaj kose. 1 kašičica ruzmarinovog cveta i lišća, 1 šolja vode ostaviti da odstoji 15 min, dodati žumance i dobro pomešati. Koristiti mešavinu kao šampon. NANA I ŽALFIJA: Žalfija oživljava i daje sjaj, a nana blagotvorno deluje i neutralise višak masnoće iz kose. 2 kašike osušenih listova žalfije, 2 kašike osušenih listova nane pomešati sa 1 čašom vrele vode i ostaviti 15 min da odstoji. Procediti i dodati u šampon namenjen masnoj kosi.
Kod masne kose veliki značaj ima način ishrane. Korisni su mlečni proizvodi i jaja. Hrana treba da bude bogata vitaminima, treba jesti voće, povrće, ovsenu kašu, treba ograničiti ili isključiti upotrebu životinjskih masti i zameniti mastima biljnog porekla. jun
2012
56
Iz bakine kuhinje ČORBA SA KROMPIROM
1/2 kg krompira, 100 gr korena celera, 1 manji crni luk, 1 kocka za supu, 1 šnita mesnate slanine, 1 mladi luk1 veća šargarepa, 1 pavlaka, kašika putera, so, biber Sitno seckani crni luk propržiti na puteru. Koren celera i šargarepu izrendati, pa dodati luku i još malo propržiti sve zajedno. Naliti vodom, posoliti, dodati kocku za supu, sačekati da provri i kuvati još 15-tak minuta. Očišćen i opran krompir isecite na kockice, i dodajte u supu. Kuvati na tihoj vatri oko pola sata. Kada je krompir kuvan, pobiberiti po ukusu i dodati pavlaku. Slaninu iseći na trake, ispržiti da bude hrskava i dodat u čorbu prilikom serviranja, kao i seckani mladi luk. Čorbu služiti toplu
SALATA OD ŠARGAREPE
2 veće šargarepe, 2 narandže, par listova zelene salate, sok od jednog limuna, 1 kašika susama. Šargarepu izrendati ne krupno rende ili seći na listiće (najbolje ljuštilicom za krompir). Oljuštiti narandže i iseći na komade, pa dodati u šargarepu. Zelenu salatu sitno iseći i pomešati sa šargarepom i narandžama. Iscediti sok od jednog limuna i time preliti salatu. Blago propržiti susam (nemojte dozvoliti da potamni), pa kada se ohladi, posuti preko pripremljene salate. Služiti rashlađeno.
MUSAKA OD PLAVOG PATLIDŽANA
2 veća plava patlidžana, 1/2 kg mlevenog mesa, 300 gr šampinjona, 1 crni luk, 1 pavlaka, 2 jaja, so, biber, ulje Na ulju propržiti sitno seckani crni luk. Kada postane staklast, dodati šampinjone isečene na listiće, pa nastaviti dinstanje. Dodati mleveno meso, posoliti, pobiberiti i pržiti na laganoj vatri dok ne ispari sok od mesa i povrća. Plavi patlidsžan dobro oprati i iseći na kolutove. U nauljen dublji pleh ređati red plavog patlidžana, red dinstanog mesa sa lukom i šampinjonima, tako da poslednji red bude patlidžan. Naliti sa 2 dcl tople vode, pokriti folijom i staviti u rernu na 250 stepeni, oko 1 sat. Skinuti foliju i musaku preliti pavlakom umućenom sa 2 jajeta. Još malo zapeći i služiti toplo.
PRINCES KROFNE
1 čaša vode, 1/2 čaše ulja, 1 čaša brašna, 4 jajeta. Za fil potrebno: 1 l mleka, 7 kašika šećera, 4 jajeta, 8 kašika brašna, malo margarina, 2 vanilin šećera Ule i vodu staviti da provri, pa uz mešanje dodati brašno i kuvati dok se ne zgusne. Dodavati jedno po jedno jaje i dobro mešati, da se masa ujednači. Kašikom vaditi loptice i ređati na nauljen pleh i peći na 250 stepeni, dok ne porumene. Izvaditi iz pleha i ostaviti da se prohlade. Sastojke za fil dobro izmešati i kuvati na laganoj vatri dok se ne zgusne. Dobro ohladiti fil, pečene krofnice seći na pola i filovati. Po želji, ukrasiti šlagom ili čokoladnim prelivom.
ANEGDOTE O P Ostaće zabeležena i anegdota o susretu dve dive pisane reči, onako kako je ispričala Astrid Lindgren, autorka Pipi Duge Čarape: - Gospođa Desanka Maksimović je sigurno veoma dobar pisac, žao mi ješto nisam pročitala ni jedan njen stih. E, kako smo se samo lepo”ispričale”. Ona je sedela sa moje leve strane, a ja slabo čujem na levo uvo. Sve vreme mi je govorila nešto na francuskom, a ja od svih jezika najmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala na nemačkom. U nekom društvu u prisustvu književnika Alea govorilo se kako Šekspir nije nikada postojao i da je njegova dela napisao neko drugi. Iznerviran tim tvrdnjama on im reče: - I ja držim da nikada nije postojao. Njegova dela napisao je neko drugi, samo što se i taj drugi, sasvim slučajno, zvao Šekspir!
Kralj Luj XIV upita jednom svog dvorskog budalu: - Kako bi ti se dopalo da si ti francuski kralj, a ja tvoja budala?- Veoma bih se stideo, odgovori budala. - Kako? Ti bi se stideo da budeš francuski kralj? - Ne to! Stideo bih se svoje dvorske budale.
POZNATIMA Za vreme aneksije Bosne i Hercegovine, Branislav Nušić bio je na poznatim demonstracijama, pa u oduševljenju jašući na konju, utera ga u Ministarstvo spoljnih poslova. Istoga dana pred veče, poseti Pašića dr MikaPopović, ispriča mu tok demonstracija i reče: - Ovo je, gospodine Pašiću, prilično neozbiljno… eto, molim Vas, Brana Nušić na konju uleteo u Ministarstvo spoljnih poslova. - Ovaj… zar na gornji sprat!? - upita Pašić začuđeno. - Jeste, molim Vas! - opet potvrdi dr Mika. - Ovaj… znaš… ja sam znao da on dobro piše knjige, ali ovaj… da može da jaše konja, to nisam znao… Prema jednoj anegdoti, ruski pesnik Samuil Jakovljevič Maršak je, prilikom prvog boravka u Londonu 1914. godine, sreo čoveka na ulici i upitao ga: - ”Šta je vreme?” Maršak je, u stvari, hteo da sazna koliko je sati ali, pošto još uvek nije dobro govorio engleski, umesto “What time is it?” pitao je”What is time?” Zbunjeni prolaznik je odgovorio: -“Pa to je filozofsko pitanje. Zašto ga meni postavljate?” preuzeto sa www.mycity.rs