broj 22 avgust 2013
Suknje visokog struka
godina II
Moda:
Kavala
Putovanje:
Frizure:
Retro fri
broj 22, godina II avgust 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice: Dragi čitaoci, Za ove vrele dane smo pripremili istoriju ledenog čaja i dijetu sa sladoledom. Očekuje vas teks o malo poznatoj misteriji o zelenoj deci, saveti kako da pobedite umor i godine samo jabukama. Što se tiče bitnih žena, saznaćete nešto o Zlati Bartl, teti Vegeti, odnosno ženi koja je osmislila najbitniji začin – Vegetu. Uživajte!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
Putovanje: Kavala Uredjenje: Retro stil Zdravlje: Pobedite umor
Zorana Petković: Fejsbuk Zaštita životne sredine: Biodiverzitet Intervju: Digitalna minđuša Ishrana: Sladoled dijeta
Hrana i piće: Ledeni čaj Moda: Suknje visokog struka Misterije: Zelena deca Lepota: Podmlađivanje jabukama
Žene koje su menjale svet: Zlata Bartl Frizure: Retro frizure Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih
BUDI
SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela! Prošlog meseca pobedila je Tamara Tošić i ona je druga takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Sedma takmičarka u sezoni 2013 je Ana Čupić. Ana Čupić rođena je 21.06.1999 i ide u OŠ “Mladost”, na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila se iz zato što voli da se slika i zato što joj se dopada internet magazin Frajla. Ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte
OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim frizura: Sanja Džamić enterijer: Kafe Scena
Kavala, Jedan grad, mnogo priča i tri imena. Neapolis mu je prvo ime, a ujedno i prvo mesto na koje je stupio apostol Pavle kada je 49.g.n.e. došao da pripoveda hrišćanstvo. U znak sećanja na taj događaj, za vreme Vizantijskog carstva grad dobija ime Hristopolis. Nakon što je uništen tokom vladavine Otomanskog carstva, grad je u 16. veku ponovo ustanovljen pod današnjim imenom Kavala. Turska vladavina je trajala sve do 20. veka i ostavila za sobom važne tragove. Pravi svedoci burne istorije su gradski muzeji, ispričaće vam velike i značajne priče. Arheološki muzej Kavale je jedan od najvažnijih muzeja u Grčkoj i čuva eksponate neolitskog i bronzanog doba, ostatke hrama Atine Partenos, antičkog Amfipolisa i sa lokaliteta Dikili Taš. Nemojte zaobići ni Gradski muzej folklora, Istorijski i etnološki muzej Grka iz Kapadokije koji je Evropska Unija 1997. proglasila najboljim muzejem u Evropi, Muzej duvana, jedini takav muzej u Evropi i Arheološki muzej u Filipima.
Grčka Kavala, sa svojom lukom koja je oduvek bila najvažnija luka na Balkanskom poluostrvu, danas je grad koji diše punim plućima i otkriva svoju dušu u svakoj strmoj, jednosmernoj ulici naročito u starom gradu, Panagia. Tu se nalazi Imaret, očuvan primer islamske arhitekture koji je danas pretvoren u luksuzan hotel. Sagradio ga je Muhamed Ali, osnivač poslednje egipatske dinastije. Njemu je posvećen trg u starom gradu na kome se nalazi njegov konak, jedna od najvećih i najlepših gospodskih kuća. Penjući se uskim uličicama prepunim taverni i kafea, stiže se do Bogorodičine crkve i svetionika na kraju poluostrva starog grada. U blizini je Hali-Begov kompleks sa džamijom i medresom. Na vrhu brda stoji i mirno čeka, nekad napadače, a danas prijatelje, zaštitnica grada, Tvrđava Kavale sagrađena u 15. veku na ruševinama vizantijskog akropolja. Najupečatljiviji i najlepši spomenik je Kamares, nekadašnji akvadukt koji je sagradio Sulejman Veličanstveni. Izgleda kao most koji, sa svojih 280m i 60 aspida, spaja brodogradilište i srce starog grada.
Rivijera Kavale obuhvata preko 100km plaža. Lepe, uređene i dobro opremljene plaže s jedne i brojne skrivene i divlje uvale sa druge strane. Plaže su divne sa sitnim peskom, čiste i prostrane, a većina poseduje plavu zastavu. Počinju u samom gradu, kao stvorene za one za koje je odmor lenčarenje sa knjigom ili koktelom u ruci. Izbor plaža je veliki: Rapsani u samom centru grada ima plavu zastavu, Kalamica, Batis, Palio, Perigali i Toska, koja je jedna od najpoznatijih. Nešto dalje izbor se umnogostručava, pa treba posetiti i Nea Iraklica na 13 km, prelepi Nea Peramos na 16 km i nezaobilazne egzotične plaže Amolofi (peščane dine) sa sitnim peskom i plitkim morem. Ako ste od onih koji vole da upoznaju mesto, njegove ljude, istoriju, da zavirite u skrivene kutke i otkrijete njegove čari, ovde ćete uživati. Na samo 17 km od Kavale nalazi se čuveno arheološko nalazište, drevni grad Filipi koga je osnovao Filip II. Grad je tokom nekoliko vekova bio na vrhuncu slave zbog plodne zemlje i nalazišta zlata, ali je poznat po dva važna događaja: 42.g.p.n.e. ovde se održala poznata bitka kod Filipa između dve velike rimske formacije, a baš u Filipima apostol Pavle osniva prvu hrišćansku crkvu na evropskom tlu, i na reci Zigaktis krsti prvu evropsku hrišćanku Lidiju i njenu porodicu. Ovde se nalaze spomenici iz antičke, rimske i vizantijske ere, ostaci velike pijace, starogrčki amfiteatar u kome se i danas održavaju pozorišne predstave, rane hrišćanske bazilike, oktagon i tamnice. Na samo 2 km od Filipa videćete i praistorijsko naselje Dikili Taš koje čuva dokaze života na ovom prostoru još od neolitskog doba.
Ovde se nalaze spomenici iz antičke, rimske i vizantijske ere, ostaci velike pijace, starogrčki amfiteatar u kome se i danas održavaju pozorišne predstave, rane hrišćanske bazilike, oktagon i tamnice. Na samo 2 km od Filipa videćete i praistorijsko naselje Dikili Taš koje čuva dokaze života na ovom prostoru još od neolitskog doba. Kavala i njena okolina obiluju dobro uređenim pešačkim stazama, pa ih isprobajte i upijte čari prirode. Pravi ljubitelji prirode ne smeju da propuste izlet na reci Nestos, do njene delte i tesnaca. Reka izvire u Bugarskoj i uliva se u Egejsko more stvarajući prirodni raj sa 6 laguna, veliku močvarnu šumu Kodža-Oman i idiličnu dolinu . Zapadno od Kavale je planina Pangej, zlatonosna planina na kojoj je živeo Orfej, a svoje svetilište imao bog Dionis. Među manastirima ovde se izdvaja manastir Ikosifinisa, rodno mesto pravoslavlja. Oni željni adrenalina mogu posetiti pećinu Maaras u kojoj se mogu videti živopisni i raznobojni stalaktiti prečnika i do 2m, ili pećinu Alistratis jednu od najvećih i najlepših u Grčkoj. Izlet do ostrva Tasos je nezaobilazan, a vožnja trajektom ili hidrogliserom traje 75 minuta. Tasos je čuven po svojoj lepoti, a zovu ga smaragdnim ostrvom, jer je ceo bogat bujnom vegetacijom, a okružen kristalno plavim morem. Tasos ima kružni put, pa ga celog možete obići i uživati u uvalama, sređenim plažama, divljim stenama, skrivenim pećinama, ogromnim maslinjacima, ali i živopisnim seocima koja se nižu jedan za drugim Za one čije je zdravlje ugroženo i koje ne može izlečiti samo more, oblast Kavale krije bisere medicinskog turizma: blatnu banju Krinides i banju Elefteres. Kao grad-luka, Kavala je još davno naučila da prihvata i poštuje različite i mnoge rase, kulture i običaje, ali i da sa velikom pažnjom neguje vlastitu tradiciju. Tako se ovaj grad može podičiti mnogim kulturnim manifestacijama: Festival u Filipima na kome se održavaju predstave antičke drame i brojni muzičko-plesni spektaki, Festival klasične muzike koji se održava svakog leta, Elefteria u Kavali - niz kulturnih manifestacija na otvorenom i “Sunce i kamen” tj. međunarodni folklorni festival u julu na kome učestvuju i ansambli iz naše zemlje. Kavala ima veliki brj odličnih hotela i apartmana, pregršt fantastičnih taverni sa uvek svežom ribom, puno tradicionalnih radnjica u četvrti Sveti Nikola, mnoštvo buzuki-barova, klubova i koncertnih prostora. Ali ono što je nezaobilazno i što čini pravi “ukus” Kavale jesu kuće okrečene u belo, divni vrtovi, uske ulice i nezaobilazne gurabije sa celim bademima, kolači sa sirupom, cipuro i domaće vino. A kad krenete kući kao suvenir ponesite u sećanju panoramsku sliku koja se pruža sa svetionika starog grada da biste znali da ponovo pronađete mesto koje vas strpljivo čeka. Zapamtite, ovaj okrug je već 7500 godina naseljen, a razlog tome je upravo to što je bezvremen u svojoj lepoti.
Retro stil
Pedesetih godina u posleratnom oporavku izgled je bio pozitivan. Dinamičan izgled bio je pod uticajem nauke. Dizajn nameštaja i soba bio je inovativan za to vreme, ipak trpeo je totkom narednih decenija zbog modernosti i klasičnog izgleda. Ipak ovaj trend je pao u kandže nemilosti vremena , ali doživljava obnovljenu popularnost danas.
Boje Postojale su tri glavne grupe boja: pastelne, moderne i skandinavske. Pastelne boje, koje su bile veoma popularne, bile su roze, tirkiz, mint zelena, bledo žuta i plava. Moderne boje su bile čiste i svetle uključujući žutu, električno plavu, narandžastu, crvenu, crnu i belu. Skandinavske boje su sofisticirane sa jakim uticajem prirode. Skandinavska paleta boja daje nijanse braon, krem, sive i zelene. Po prvi put pedesetih godina boje su bile dostupne u svakoj mogućoj nijansi.
Materijali Postao je popularan hrabar dizajn kao što su zvezde, pruge i tufne. Tkanine sa printovima voća, cveća i apstraktnog dizajna su bili svuda. Teške, čvrste pamučne tkanine pod nazivom „kora tkanina“ su postale dostupne u širokom izboru modernog dizajna, a korišćen je za zavese, draperije i tapaciranje. Nemaštaj Od udobnog tapaciranog nameštaja preko skandinavskog sa čistim linijama i svetlim drvetom do svemirskog doba. Iverica, čistih linija, savijena i zakrivljena u udoban nameštaj. Kućni barovi su bili veoma važni sada kada je akcenat bio na zabavi. Vlasnici kuća su sada imali mnogo više slobodnog vremena, što je zahtevalo izletnički i spoljni nameštaj, kao i roštilje i svu opremu koja ide sa njim.
Pobedite umor
Da li vam se ponekad dogodi da vas u drugom delu dana savlada umor - vaša koncentracija polako opada, sklapaju vam se oči i gubite energiju? To izaziva želju da dremnete ili bar popijete kafu kako biste izdržali ostatak dana.
Popodnevni umor može biti prouzrokovan padom koncentracije šećera u krvi, usled dehidracije ili, jednostavno, zbog neispavanosti. Ako mislite da će čokoladica ili šolja kafe pomoći, varate se, možda će imati kratkotrajno dejstvo, ali će energija opet brzo opasti. Ipak, postoji nekoliko saveta koji mogu da vas vrate u formu. Mali obroci na svaka tri ili četiri sata tokom dana samo su jedan od načina da sprečite energetske padove. Važno je da jedete pre fizičkih aktivnosti. Pre nego što odete u teretanu ili na trčanje, pojedite obrok koji sadrži male količine proteina i ugljenih hidrata. Unošenje dovoljno tečnosti jedan je od osnovnih načina da održite energiju i zato pre nego posegnete za šoljicom kafe, popijte jednu veliku čašu vode. Iako ne osećate žeđ, držite flašicu sa vodom uvek u blizini. Preporučljivo je i unošenje ledenih ili toplih čajeva.
Jedan od uzroka popodnevnog umora može da bude i višečasovno sedenje na fakultetu ili poslu. Uvek nađite razlog da prošetate, bar dva-tri minuta na svakih sat vremena. Najvažniji je dobar noćni san, a ukoliko ste neispavani, to će najčešće izazvati pad energije. Ne izbegavajte doručak i nećete osetiti prepodnevnu pospanost, a samim tim umanjićete i rizik od popodnevnog umora. Koliko je moguće da u toku dana ispunite neki od ovih predloga, zavisi samo od vas. Što se više trudite da bude vitalniji i svežiji, imaćete više energije za naporne dane. Studnel.com
PAHULJICA
servis za pranje i peglanje veša
Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503
Fejsbuk by Zorana Petković Sinoć sam imala goste, njih četvoro.Volim kad mi dođu, ali ne volim ono što ostave za sobom. Naravno, ne mislim na gomilu čaša i tanjira i ostatke hrane, mislim na miris duvana po zavesama i celoj kući i pepeljare pune opušaka, kao da ih je bilo četrdeset. Evo čini mi se da je i posle kupanja ostao miris cigara u mojoj kosi. Verovatno da pogađate - ja sam nepušač, a i veliki borac protiv cigareta, ali koga je to briga, pa kum je kum i gost je gost, i moraju se ispoštovati, mada ipak ne mogu, a da se ne upitam - koliko vodimo računa o ukućanima i ljudima kojima idemo u goste?! Jer ja, hajde, nisam važna, ali deca, bolesni, stari. Mislimo li na njih?! Zato sam malo istraživala za vas i naravno rezultati su poražavajućic - pokazuju da stanovnici jugoistočne i istočne Evrope ubedljivo vode po broju godišnje popušenih cigareta, koji je veći od 2.000 po osobi – navode u Svetskoj fondaciji za zdravlje pluća i Američkom društva za borbu protiv raka. Prema tim podacima prikupljenim iz 71 države, na prvom mestu je Srbija sa 2.861 popušenom cigaretom godišnje po osobi... Zamislite samo 2.861 popušena cigareta po osobi. Naravno s prvom cigaretom se obično počinje vrlo rano, pa postoje podaci da je to još u osnovnoj školi. Nekada je to bio simbol muškosti, pa su mladići počinjali s prvom cigaretom negde oko 16, da bi pokazali kako su postali muskarci. Ljudi su nekada zasađivali duvanska polja i pritom dobro zarađivali. Duvan se brao, sušio i slagao u kartonske kutije dobijene od fabrike duvana s kojim su imali specijalne ugovore o prodaji. Danas niko više ne sadi duvan, a fabrike rade kao nikad, pa ne može čovek da se ne zapita od čega ih prave… Naravno ima ih i aromatičnih od mentola i jos 25 razlicitih aroma tečnosti za E-cigarete, da bi izgledale manje štetne, a više privlačne za konzumiranje, čime je došlo do predloga o zabrani tih stupstanca od strane Evropska komisija za zaštitu građana. Svi redovni pušači su zavisnici. Supstanca u cigaretama koja uzrokuje zavisnost je nikotin. Povlačenjem jednog dima nikotin stiže u mozak u roku od 30 sekundi i daje osobi osećaj užitka i energije. On također pojačava i koncentraciju. Nakon pola sata taj osećaj nestaje, osoba se oseća depresivno i umorno i potrebna je nova cigareta da vas vrati u stanje zadovoljstva. Jeste li znali da je pušenje odgovorno za čak 87% slučajeva raka pluća? I to nije sve. Pored raka pluća izaziva začepljenja krvnih sudova, bronhitise i srčane udare, a da ne zaboravimo i opasan gas kao što je ugljen-monoksid ili pored mnogih štetnih supstanci još i katran koji je povezan sa nekoliko vrste raka. Zavisnost od cigareta se ispoljava na isti način kao i zavisnost od alkohola ili droga: nervosa, ljutnja, agresija, negativni osećaji. Osoba koja je pušač, pored stalnog zadaha od cigareta ima problema i sa zubima, tenom, kosom i noktima. Kod nas je običaj da se pije turska crna kafa i naravno uz to mora da se i puši kao Turčin! Interesantno je da žene zauzimaju veliki broj među pušačima, skoro ih je pola, i da su one te koje se teže odvikavaju od cigareta ili čak i nikako i mnoge nastavljaju s pušenjem i tokom trudnoće, što može da bude opasno po plod i ishod. I na kraju, pušenje ima veze i s kulturom jednog naroda...
Tako, recimo, u Japanu pušenje je zabranjeno i na ulicama i parkovima, a postoje i ta specijalna mesta za pušače, gde oni mogu da se zaustave i zapale kolektivno, a tu su dužni da im ruka u kojoj im je cigareta bude podignuta čak na 1m i 40 cm, što se smatra visinom jednog deteta. Znači Japanci puše s podignutim rukama, a mi sa bebom u krilu. I ma koliko bile ilustracije za štetnost cigareta zastrašojuće, malo je onih koji će u to poverovati. Većina će vam dati primer iz porodice za nekog ko je bio strasan pušač, a doživeo 100-tu.
Biodiverzitet Biodiverzitet je neologizam nastao od reči bio i diverzitet. Početkom osamdesetih godina, Thomas Lovejoy uvodi pojam “biološki diverzitet”, a nekoliko godina kasnije (1986), na forumu o biološkom diverzitetu u SAD, entomolog E.O.Wilson prvi put koristi termin “biodiverzitet”. Do danas ne postoji standardna, opšteprihvaćena definicija biodiverziteta. U najširem smislu, biodiverzitet označava sveobuhvatnu varijabilnost života: biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama. Prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti , donetoj na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine, biodiverzitet je definisan kao “varijabilnost među živim organizmima, uključujući između ostalog, kopnene, morske i druge vodene ekosisteme čiji su oni deo; ovo uključuje diverzitet unutar vrsta, između vrsta i između ekosistema”. U svakom slučaju, biodiverzitet ili “biološka raznovrsnost” označava sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Ovaj pojam uključuje tri međuuslovljena organizacijska nivoa diverziteta: - Genetički diverzitet - raznovrsnost genetskog materijala jedinki i populacija iste vrste - Specijski diverzitet - sveukupnost organskih vrsta na Zemlji od nastanka života do danas. Bogatstvo vrsta (species richness) kao mera specijskog diverziteta predstavlja broj vrsta u određenom regionu i često se (pogrešno) između ova dva pojma stavlja znak jednakosti - Ekosistemski diverzitet - raznovrsnost staništa, životnih zajednica, ekosistema i ekoloških procesa Međuuslovljenost ovih nivoa je je očigledna: genetički diverzitet je sadržan u jedinkama i populacijama vrsta; vrste participiraju u okviru specijskog diverziteta; stupajući u složene ekološke interakcije vrste izgrađuju raznovrsne ekosisteme.
Do sada je opisano i klasifikovano između 1.5 i 1.75 miliona organskih vrsta na Zemlji. Naučnici pretpostavljaju da ovaj broj predstavlja samo manji deo ukupnog broja vrsta na planeti. Procene ukupnog broja vrsta variraju od 3.6 do 80, pa i preko 100 miliona, ali realnije procene sugerišu postojanje 13 do 20 miliona vrsta na Zemlji,. Vrste nisu ravnomerno distribuirane na Zemlji. Ekosistemski diverzitet zavisi od fizičkih karakteristika životne sredine, specijskog diverziteta i interakcija između vrsta, kao i interakcija vrsta sa životnom sredinom. Postoje veoma kompleksni ekosistemi sa velikim brojem vrsta, kao što su tropske kišne šume i koralni sprudovi, ali i jednostavni ekosistemi kao što su aridne (tople) i frigorifilne (hladne) pustinje, sa vrlo malim brojem vrsta. Generalno, tople i vlažne sredine sa dugim danima (kao što su tropske kišne šume) obezbeđuju živom svetu više resursa za rast i razmnožavanje. Povoljni uslovi za rast i razmnožavanje primarnih producenata (biljaka) dovode do pojave velikog broja herbivornih vrsta (biljojeda), a to opet ima za posledicu prisustvo velikog broja predatora, odnosno karnivora. U hladnim ekosistemima razvoj primarnih producenata je ograničen sezonskim promenama u temperaturi i dužini dana, pa je u njima raznovrsnost flore i faune uvek manja u odnosu na tople tropske ekosisteme. Demografska eksplozija, a sa njom i narasle potrebe stanovništva, dovele su do naglog porasta korišćenja prirodnih resursa, pa samim tim i do alarmantnog ugrožavanja prirodnih staništa i živog sveta u njima. Glavni faktori narušavanja biodiverziteta su izmena i fragmentacija staništa, preterana eksploatacija resursa, različite vrste zagađivanja, kao i naseljavanje invazivnih i alohtonih vrsta. Jedan od aktuelnih primera masovnog širenja invazivne vrste je Ambrosia artemisiifolia. Poslednjih godina u mnogim zemljama, kao i kod nas, intenzivno se radi na praćenju i suzbijanju širenja ove izuzetno alergene vrste. Procenjuje se da je oko 48% svetske vaskularne flore i 25-35% kičmenjačke faune na Planeti ugroženo, a da je dnevna stopa izumiranja 74 vrste, odnosno oko 27000 vrsta godišnje. Osnovni cilj konzervacione biologije je očuvanje i zaštita biodiverziteta na Planeti. Opšti standardi za procenu biodiverziteta zasnovani su na kriterijumima za određivanje ugroženosti vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (Crvene liste i Crvene knjige IUCN), značajnih botaničkih područja (IPA), značajnih ornitoloških staništa (IBA), kao i na kategorizaciji staništa (CORINE i Natura 2000). Sepa.gov.rs
Digitalna minđuša U ovom broju vas upoznajemo sa Verom Božić, koja se bavi izradom nakita.
Pitali smo je odakle potiče ideja za ovim hobijem i čime se služi od materijala tokom izrade. Primenjena umetnost oduvek me je zanimala. Završila sam Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom sadu, odsek dizajner tekstila. Obzirom da nisam nastavila sa školovanjem u tom smeru, nastavila sam da se bavim kreativnošću iz ljubavi i za svoju dušu. Privučena drugaricinim hobijem-unikatnim oslikavanjem stakla, pokušala sam i sama, a onda je krenulo ozbiljnije „istraživanje“ u radu sa drugim materijalima i tehnikama rada pa stigoh i do izrade nakita. Koristim lepenku, drvene, limene pa čak i staklene osnove za minđuše. Štampani uzorak obrađujem drvenim bojama, tuševima u boji, radim šrafure i gravuru.
Primetili smo da za svoje minđuše ima poseban termin, te nas je zanimalo šta znači „digitalna minđuša“. „Digitalna minđuša“ ili „Digitalac“ je pokušaj da se napravi nova generacija nakita. Pri izradi minđuše koristi se uzorak ištampan na digitalnom štampaču i laserskom papiru. Odlikuje ih vedar motiv i neobičan, ekscentričan dezen, boje su upadljive. Otkrila nam je da li se vodi trendovima ili je u pitanju ipak nešto drugo. Uglavnom se vodim svojim unutrašnjim osećajem za kreiranje. Ponekad dodam malo „trenda“, ali nastojim da očuvam svoju autentičnost. Učestvujući na festivalima lepih stvari i rukotvorina, dosta sam naučila o finesama pri izradi nakita, a veliku ulogu ima i procena osobe ukoliko se radi o naručenom nakitu, usaglašavanje sa njenim željama i ukusom. Primetila sam da dame iz većih gradova vole upadljivij nakit, dok dame iz manjih sredina vole klasiku što mi dosta pomaže u samom radu za određeno tržište.
Zanimalo nas je da li radi sama i gde naše čitateljke mogu da kupe ovaj zanimljiv nakit. Sve sam počela da radim sama. Tokom godina, majku je zainteresovao moj kreativni rad i počela je da pravi dekorativnu unikatnu ambalažu za proizvode po mojim nacrtima. Ona mi je najveći kritičar, ali i odličan saradnik čija mi je sugestija od velike pomoći. „Digitalne minđuše“ trenutno mogu da se vide i naruče samo putem mog FB profila. Od sredine avgusta ove godine pojaviće se u tržnom centru „Pariski magazin“ u prodavnici „Kreativke NS“ u Novom sadu. Stalna postavka može se videti u vitrinama centra CK13 u Novom Sadu u okviru prodajne izložbe „Bazarica“. Vera je za kraj podelila sa nama koji su joj planovi za budućnost i ostavila poruku čitateljkama. Želela bih da proširim asortiman proizvoda, što je započeto, i da se usmerim ga Beogradu kao tržištu koje je inspirativnije za rad i stvaranje i otvara brojne mogućnosti za jednog kreativca. Prodaja unikatnog nakita na manfestacijama u okviru tržnih centara ili u prodajnoj galeriji. Učestvovanje na manifestacijama i u okviru Novog Sada, upoznavanje drugih kreativaca i moguća saradnja na putu ka stvaranju jednog novog brenda. Svaka žena je lepa i harizmatična na svoj način. Žena koja drži do sebe i ima stila zna da je modni detalj lični pečat. Međutim, VAŠ OSMEH je najlepši modni detalj i zato budite lepe i nasmejane.
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
Sladoled dijeta Žene na dijeti mogu da pojedu jednu činijicu sladoleda dnevno, a muškarcima je dozvoljena (čak) jedna i po činijica. Takođe se preporučuje da jedete niskomasni sladoled koji ima 125 ili manje kalorija po obroku odnosno u jednoj činijici. Zato je neophodno da počnete da čitate etikekete i, sigurni smo, bićete prilično iznenađeni kako variraju kalorije u različitim vrstama sladoleda. Naravno, domaći sladoled je bolje rešenje.
Primer jelovnika: - Doručak: 75 gr mladog sira, 2 tosta od integralnog hleba, 1 pomorandža, šolja čaja - Ručak: Grilovane pileće grudi (150 gr), parče integralnog hleba, velika salata od sezonskog povrća; - Užina: Šejk od 2,5 dl domaćeg kefira (ili jogurta) i pola šolje malina ili kupina ili borovnica (jednom rečju - bobičasto voće koje imate); - Večera: 200 gr šampinjona pečenih na teflonu, 25 gr šunke, šolja parenog mešanog povrća (karfiol, šargarepa, mlade boranije, grašak...) i 1 paradajz kao salata; Desert: Jedna činijica sladoleda
Dodatne napomene Dakle, moći ćete da jedete sladoled svaki dan, a dobro izbalansiran jelovnik će vam omogućiti da se kalorijski unos drži pod kontrolom. Drugi deo sladoled dijete uključuje fizičku aktivnost (bar 30 minuta brze šetnje svakoga dana), mada to je preporučljivo bez obzira koju dijetu koristite. Kada ste na sladoled dijeti, savetujemo vam da jedete različite hranljive namirnice koje su bogate vlaknima, zajedno sa voćem, povrćem i svakako dnevnom porcijom sladoleda. Možete jesti sladolede različitih vrsta, mada je najbolje držati se provereno zdravijih, domaćih sladoleda kod kojih možete i da kontrolišete količinu kalorija kad ih pravite. Da li je sladoled dijeta efikasna? Sladoled dijetu je probalo dosta ljudi i svi oni tvrde da ova dijeta radi. Koliko se tačno kilograma gubi još uvek nije potvrđeno budući da je u pitanju relativno nova dijeta ali neki prosek je oko 2 kilograma nedeljeno što, sa zaista bogatim jelovnikom, zaista nije ni malo loše. Ako se odlučite da isprobate ovu dijetu, morate proveriti da li vam odgovara. Sladoled dijeta će apsolutno raditi ako je razumete i pratite smernice koje su vam date. Inače, ova dijeta dobilo je ovo ime da bi privukla pažnju, ali je ona u suštini vrlo razuman pristup mršavljenju, a to je vežbanje i brojenje kalorija. Dijeta.net
Drugi deo sladoled dijete uključuje fizičku aktivnost
Ledeni Čaj
Ledeni čaj u Americi je prava zvezda! Na jugu se pije vrlo sladak, smatra se tradicionalnim južnjačkim napitkom i poslužuje se tokom cele godine, uz većinu obroka. Naručite li čaj u nekom od južnjačkih restorana, najverovatnije ćete dobiti sladak ledeni čaj. U ostalim delovima Sjeverne Amerike čaj se poslužuje nezaslađen. Ledeni čaj sadrži mnogo vode, vitamina i minerala, podiže energiju i vitalnost, a neke vrste pomažu i u prevenciji raznih zdravstvenih tegoba. Ledeni čaj se i kod nas sve više konzumira, a novim, domišljatim kombinacijama može se oplemeniti i obogatiti novim aromama i delovanjima. Počnite s vrećicama čaja ili čajem u listovima. Za intenzivniju aromu, najpre napitak ohladite, a zatim mu dodajte led. Za brzo hlađenje: na 20-ak minuta stavite posudu s čajem u drugu posudu punu leda ili ledeno hladne vode, nekoliko puta promešajte. Kao ukusan dekorativni dodatak ledenom čaju dodajte zaleđene jagode ili šumsko voće, a možete probati i s jestivim laticama cveća. Najčešće mu se dodaju tanko narezane kriške limuna, narandže ili grejpa i energirajući listići mente. Crni se čaj najčešće aromatizira ukusima limuna, narandže i breskve, a zeleni aromama ananasa i manga. Iz američkih i engleskih kuvara doznajemo da se čaj servirao hladan od početka 19. veka, kada su naročito popularni bili punčevi od zelenog čaja s dosta alkohola. Popularnost ledenog čaja rasla je s razvojem sistema za hlađenje: frižidera i proizvodnje leda.
Kuvar iz 1839. godine opisuje uobičajeni postupak pripreme punča od čaja: prelijte 700 ml jakog kipućeg čaja preko 500 g šećera, dodajte 250 ml guste slatke pavlake te postupno u njega umešajte bocu slatkog vina ili šampanjca. Zagrijte do ključanja i poslužite vruće ili hladno u staklenim čašama. Najstariji pisani recept za ledeni čaj pronađen je u kuvaru “Housekeeping in Old Virginia” iz 1879. godine, u kojem se zeleni čaj prelije preko leda i dve kašičice šećera te mu se doda malo sveže isceđenog limunova soka. Kasniji recepti, od kraja 19. veka, za glavni sastojak imaju crni čaj, koji se najčešće upotrebljava i danas. S početkom 20. veka, recepti za ledeni čaj postali su skoro obaveznim delom kuvara. Preferiranje crnoga čaja nad zelenim pojačano je velikim količinama jeftinog uvoznog crnog čaja iz Indije, Cejlona, Južne Amerike i Afrike. Godine 1904. ledeni je čaj dosegnuo vrhunac masovne potrošnje na Svetskom sajmu u St. Louisu: bilo je leto, bilo je vruće i najbolji način osveženja posetioci su otkrili u ledenom čaju koji im je ponudio Englez Richard Blechynden. Iz istoga se (toplog) razloga tog leta proslavio i sladoled! Godine 1917. na tržište dolaze posebne visoke kristalne čaše za ledeni čaj s dugačkim kašičicama. Tokom Drugog svetskog rata glavni su izvori zelenoga čaja dolazili preko Britanije iz Indije, a u današnje vreme opšte globalizacije čaj se pije u velikim količinama širom sveta. Čaj, topao ili hladan, ostaje omiljenim, čak i sve popularnijim napitkom: bilo da se želimo opustiti ili energirati, smiriti ili pobuditi čula, utopliti se, rashladiti, pomoći kod bolova i popraviti imunitet, provesti ugodne trenutke u samoći s knjigom ili čavrljajući u veselom društvu...
Oggy Art Style
Suknje visokog struka
Ovog leta, najlakši način da svoju garderobu osvežite jeste uvođenje suknji visokog struka. Ovo može biti strogo formalni komad odeće, ili komad odeće koji će vam pomoći da dobijete razigranu siluetu 50-tih godina. Ovaj trend je odskočio u nostalgičnom okeanu 50-ih i ostao je veran savremnoj estetici 2013. Godine. Getsbi zujanje u modnoj industriji je donelo sa sobom preplavljene korpe varijacija 1920. Godine, između ostalog tada se prvi put pojavljuju kreacije spuštenog struka. Međutim, suknje visokog struka za leto 2013 stvaraju značajan kontrast u odnosu na nizak struk, dajući vam sve više razloga da prihvatite trend. Suknja visokog struka sa svojom čvrstom siluetom i raznovrsnim tkaninama stvara pristojnu privlačnost. Ovaj komad odeće će se pokazati kao vrlo prilagodljiva i najbolja izmena u vašem ormanu ove sezone.
ZA TO
OPLINU VAŠEG DOMA
Zelena deca
U blizini sela Volpit, u engleskoj oblasti Safolk, radnici su radili u polju, kada su u neko doba čuli glasan dečiji plač iz jednog od jaraka koji su iskopani da bi se lovili vukovi - po kojima je ovo mesto i dobilo ime. Kada su prišli, iznenađeni, ustuknuli su od neobičnog prizora. Pred njima su se nalazili dečak i devojčica čija je koža bila zelena, odeveni u neobičnu odeću čudnih boja, napravljenu od nepoznatih materijala. Deca su zbunjeno tumarala okolo, a kada su im se seljaci obratili, odgovarala su im nekim potpuno nepoznatim jezikom. Odlučili su da ih povedu u selo, gde su se meštani skupili oko njih i ispitivali ih, ali nisu mogli da se sporazumeju sa njima zbog njihovog čudnog jezika. Nakon toga su ih odveli u kuću lokalnog zemljoposednika Ričarda de Kalnea, koja je bila udaljena nekoliko milja.
Ovde su mališani plakali i danima odbijali bilo kakvu hranu koju bi im ponudili, mada je bilo jasno da umiru od gladi. Konačno, neko je slučajno doneo grašak u mahunama, zajedno sa stabljikama, a dečak i devojčica su očajnički posegli za njim! Međutim, nisu jeli zrna, već su žustro otvarali stabljike i pokazivali razočarenje što u njima nema ničega. Nakon što im je pokazano kako da dođu do zrna graška, deca su na toj hrani preživela nekoliko meseci, dok nisu stekla naviku da jedu hleb. Za manje od godinu dana dečak, koji je izgleda bio mlađi, depresivan i koji je poboljevao, umro je, a devojčica se prilagodila životu u novoj sredini. Njena koža postepeno je izgubila raniju zelenu boju, krštena je i naučila je negleski jezik. S godinama je postala zdrava, mlada žena i kasnije se udala za čoveka iz obližnjeg grada Lavenhema, koji je bio u službi novog kralja Henrija II. Neki izvori tvrde da je uzela ime Agnes Bare, a hroničar Ralf od Kogešala u ‘’Engleskoj hronici’’’, koju je napisao između 1187. i 1224. godine, navodi slučaj Zelene dece i kaže da je posle nekoliko godina postala udovica, a što se potomstva tiče, nagađa se da Erl Ferers potiče iz tog braka. Ko su bila Zelena deca iz Vulpita do danas je ostala misterija, mada je bilo više pokušaja da se objasni njihovo poreklo. Ono što je Agnes Bare ispričala o svom poreklu i svetu iz kojeg je stigla sa svojim bratom, od tada pa do danas poslužilo je da se razviju mnoge teorije, često i vrlo fanstastične, kao ona škotskog astronoma Dankana Lunana, koji tvrdi da su deca bila vanzemaljci koji su greškom prebačeni na zemlju sa druge planete, usled kvara transmitera. Agnes je rekla da je sa bratom živela u svetu u kojem vlada večiti sumrak, a iz njene domovine se može videti “osvetljena zemlja” od koje je odvaja jedna udaljena reka. U njenoj zemlji svi ljudi imaju zelenu kožu. Toga dana kada su se izgubili, ona i brat čuvali su očevu stoku, i u potrazi za njom, zalutali su u jednu pećinu. U njoj su čuli glasan zvuk zvona i išli za njim kroz mrak dugo vremena, sve dok nisu ugledali izlaz iz pećine. Zakoračivši iz njega, našli su se pod jakom sunčevom svetlošću, na poljima blizu Vulpita, i ležali su dugo, drhteći od strahja u jarku, sve dok ih buka žetelaca koji su se približavali nije uplašila. Ustali su i pokušali da pobegnu, ali više nisu mogli da nađu pećinski otvor kroz koji su došli. Za zemlju iz koje potiču, Agnes Bare je rekla da nosi ime Sent Martin, po svecu kojeg tamo najviše poštuju, što je poslužilo za pretpostavke da je u pitanju selo Fornhem Sent Martin, udaljeno 16 kilometara hoda od Vulpita, ali isto tako da je reč zapravo o imenu Merlin, vezanom za arturijanske legende, priče o čarobnjacima i vilama i njihovom čudesnom svetu.
Po mišljenju nekih, deca su kroz rudarske hodnike, kojih je u toj oblasti bilo još iz doba neolita, nekako stigla iz podzemnog sveta koji postoji u središtu zemljine kugle! U novije vreme, istraživač Pol Haris, pokušao je, u studiji objavljenoj 1998. godine, da objasni poreklo Zelene dece. On je pošao od toga da oba hroničara koja su o događaju pisala, Vilijam od Njubirga (1136-1198) i Ralf od Kogešala (umro oko 1228. godine), nisu svedočila iz prve ruke, odnosno, zabeležila su ga mnogo godina nakon što se odigrao. U novije vreme, istraživač Pol Haris, pokušao je, u studiji objavljenoj 1998. godine, da objasni poreklo Zelene dece. On je pošao od toga da oba hroničara koja su o događaju pisala, Vilijam od Njubirga (1136-1198) i Ralf od Kogešala (umro oko 1228. godine), nisu svedočila iz prve ruke, odnosno, zabeležila su ga mnogo godina nakon što se odigrao. Postojanje Ričarda Kalnea i njegove kuće u Vajksu nikada nisu potvrđeni, a Ričard Bare, kanselar Henrija II, arhiđakon i kraljevski sudija krajem XII veka, koji se posle 1202. godine povukao da bi postao kanonik u Lejčesteru, teško da bi mogao da bude Agnesin muž. Haris je zato dešavanja pomerio u doba vladavine Henrija II, koji je za razliku od Stivena progonio Flamance (severne Belgijance) - tkače i trgovce koji su se u velikom broju naselili u Engleskoj, počev od XI veka. Kulminacija se dogodila 1173. godine, kada je u bici kod Fornhema na hiljade Flamanaca bilo poklano. On teoretiše da su deca, verovatno, živela u obližnjem selu Fornhem ST.Martin, i kada su im roditelji ubijeni u sukobu, dvoje flamanske dece pobeglo je u gustu, mračnu šumu u Telfordu. Tu su oboleli od ‘hloroze’, odnosno takozvane zelene bolesti, i koža im je, usled neuhranjenosti i unošenja hlorofila, poprimila zelenkastu boju. On veruje da su deca pratila crkvena zvona Bari Sent Edmundsa i odlutala u jedan od mnogih rudarskih hodnika, zaostalih od rudnika kremena, starih oko četiri hiljade godina, da bi u tom stanju neuhranjenosti, u čudnoj odeći i govoreći flamanski jezik, konačno stigla u Vulpit.
Podmlađivanje jabukama
Uzmite zrele, sočne i čvrste jabuke. Rasecite jabuku na pola. Možete je vrlo malo zagrejati u rerni, da bi bolje ispuštala sok. Polovinom jabuke nežno masirajte svoju kožu na licu i telu, a kada prestane da bude sočna, zamenite je drugom polovinom. Za masažu celog tela potrebno je 5-6 svežih jabuka. Nakon masaže istuširajte se mlakom vodom i namažite hidratantnom kremom. Korisno je i da popijete čašu sveže iscedjenog soka jabuke.
Šta, u stvari, daje koži masaža jabukama? Sok od jabuka, koji se upija u kožu napaja je vitaminima B – kompleksa, vitaminom C i gvoždjem, što poboljšava elastičnost kože i povećava produkciju kolagena, a peptidi koji su sadržani u jabuci, stimulišu čišćenje od toksina, i pomažu u borbi protiv celulita.
Zlata Bartl
Profesorka Zlata Bartl, u narodu poznata kao “teta Vegeta“, do svoje smrti živela je mirno, u staračkom domu u Koprivnici, okružena komforom, ljubavlju i pažnji Podravkinih veterana, ali i mladih kolega, starih prijatelja i svoje porodice. I na kraju svog života bila je izuzetno lucidna, tiha, ali i komunikativna, jer je i u ovim, poznim godinama nastavila da sa ljudima komunicira na čak pet svetskih jezika, pored svog maternjeg. O nekim pojedinostima svog života profesorka Bartl nikada nije želela da priča, ali je dosta toga zabeležila njena sestra, zagrebačka glumica Vesna Smiljanić, dok je o njenom geniju najviše mogao da prića njen dugogodišnji saradnik, Ignac Mihoković. Bartlovi su, inače živeli u Sarajevu, na Čengića vili, i do pred Drugi svetski rat jeli divna, raznovrsna jela. Živeli su u ukusno namešten četvorosobnom stanu, u kome je bilo građanske raskoši i visoke tehnologije za ono vreme, pa je tako radio prijemnik sa zvučnicima u njihov dom stigao još 1930, među prvima u Sarajevu. Nešto kasnije, kupljen je i gramofon s teškim bakelitnim pločama sa koga su se slušali najpoznatiji šlageri tog vremena.
Deda Bartl je bio rođen u Zadru, a porodica je korene vukla do Beča. Baka je bila Dubrovkinja Gregorić iz Široke ulice. S mamine strane, poreklo je sezalo do češke porodice Kvapil, a tata je bio general carske i kraljevske vojske, uvaženi stručnjak za mostogradnju. Otac Romano imao je visoki položaj u sarajevskoj gradskoj upravi. Otac je voleo muziku, svirao je violinu i divno pevao, a majka je bila čuveni majstor kuhinje, pa su se po čaršiji prepričavale njene bečke flekice s kupusom, ragu s finim varivom – fajnegemuze, zadarski bakalar bjank, ali i orjentalni buredžici i baklava. U Sarajevu su se Bartlovima rodile tri ćerke : Zlata, potom Ksenija, i najmlađa, Vesna. Zlata je 1938. napustila Sarajevo i otišla na studije u Zagreb, gde je 1942. diplomirala, stekavši diplomu profesora hemije, fizike, matematike i meteorologije. U Podravku je stigla 1955.godine.
Inače, u vreme nastajanja Vegete, nije se živelo baš raskošno u Koprivnici, ulice su bile blatnjave, kompanijske zgrade sive i skromne. Zlata je tada s kolegama zajednički živela u fabrici, delivši jedan obrok dnevno. Bili su, bez obzira na ovo sivilo, svi zajedno vrlo hrabri i optimistični, a maštali su kako da podravska pekmezara počne proizvoditi ono što je u svetu bio tehnološki vrh-vrhova. Bilo je dovoljno da joj neka prijateljica iz Francuske donese moderna tehnološka rešenja vezana za dehidriranje ili pakovanje supa iz kesice, i Zlata bi se otisnula u svoj svet “tehnološke mašte“ Sestra Vesna je kasnije pričala - “Prve Zlatine supe iz kesice su me oduševile, jer su toliko podsećale na mamine od krompira i graška“ . Sve je bilo improvizovano, pa su se ivice tih, prvih supa u kesicama lepile peglom koju su Zlatine kolege pozajmljivali od komšinica koje su živele oko fabrike, ali su ambicije svakoga dana rasle. U Koprivnici je počela da živi od te, 1955. godine, kada se javila na Podravkin oglas i dobila prvo radno mesto u laboratoriji. Krenula je vrlo brzo sa svojim projektima i nakon uspeha sa supama 1957. godine, usledila su i prva priznanja, a Podravkino Zlatno srce donelo joj je i za ono vreme, veliku novčanu nagradu.
“Svašta smo smućkali u našoj laboratoriji“, pričala je Zlata. Iako je profesorka Bartl tvrdila da su prvi mešani začini u prahu nastali zato što je bilo teško da se postigne konzistencija supe u kocki, mit o njenoj genijalnosti i optimalnom timskom radu počeo je nezadrživo da se širi po kompaniji i Jugoslaviji. Vegetu ona nije sebi pripisivala, već je govorila “Možda ta ekipa ne bi bez mene u to doba napravila to što smo zajedno uspeli, ali to ne bih mogla ni ja bez njih”. Ne prebolevši veliku mladalačku ljubav, Zlata se kasnije nije udavala, i Podravka je postala i ostala njena velika porodica. Govorila je : “Čitavog života sam sanjala da stvorim nešto što će biti korisno. Ne mislim tu samo na Vegetu, jer sam često razmišljala i o mineralima, i da se više posvetim tom segmentu nauke. Ne bih menjala svoj život jer sam uvek bila srećna kad sam nešto stvarala. Bila sam nemirnog duha, volela sam puno da učim, čitam, i proučavam neke stvari koje nisu bile u mom fahu, pa i po cenu neprospavane noći.“ Istorija će joj sigurno naći mesto među tehnološkim zvezdama sa ovih prostora. Zadužbina sa njenim imenom je samo početak. Ekapija.com
Retro frizure Ako ste ljubitelj pin-up stila, ne sumnjamo da će Vam se ove frizure svideti. Za ove frizure poželjno je da uvijete kosu, ako nemate prirodne kovrdže. Izaberite neku koja Vam se najviše dopada i zabavite se.
- Odvojite prednji deo iznad čela (šiške), išćešljajte, natapirajte, uvrnite, pa povucite nazad, gurnite uz glavu napred, praveći ,,ćubu’’ i zakačite šnalom. Uhvatite i deo kose uz lice sa strane, uvrnite, zategnite, pa zakačite ukosnicama. Možete dodati retro maramu ili vezati ostatak kose u konjski rep. - Napravite duboki razdeljak sa strane. Odvojite kosu od kraja razdeljka do suprotne obrve u obliku trougla. Natapirajte taj deo, povucite, pa ga od kraja uvijte u ,,puža’’. Kada dođete do temena, zakačite i dobićete neobičnu loknu iznad čela. Kosu odmah do ,,puža’’ zategnite unazad i zakačite. Dodajte maramu. - Šiške uvrnite unazad, od lica, u ,,puža’’, pa ga prebacite na jednu stranu i pričvrstite ukosnicama. Poprskajte lakom. Stavite ukrasni cvet.
- Uhvatite šiške, pa ih uvijajte ka licu. Zakačite uz teme, tako da dobijete ,,sarmicu’’ tik iznad čela. Poprsjkate lakom. Ako ne uspevate da napravite ,,sarmicu’’ pomoću prsta, u bilo kojoj radnji sa frizerskom opremom, nabavite rolere koje ćete upotrebiti u ove svrhe. - Napravite istu ,,sarmicu’’ od šiški, a ostatak kose pokupite pozadi i uvrnite u punđu. Zakačite ukosnicama. Vežite maramu u mašnu odmah iznad ,,sarmice’’. Umesto ,,sarmice’’ možete napraviti ružice. Odvojite pramen, uvrnite oko prsta, pa vratite nazad praveći omču i zakačite ukosnicama. - Napravite duboki razdeljak. Kosu sa strane razdeljka uvrnite, povucite nazad i zakačite ukosnicama. Stavite ukrasni cvet.
Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac
Hemograd Lamela 3, lokal 2
Iz bakine kuhinje
PRŽENA GOVEDINA U HOISIN SOSU 300g nudli od jaja , 15g šargarepe , 1 glavica kineskog kupusa , 2 čena belog luka , 1 ljuta papričica , 1 crveni luk , 3 mlada luka , 1 grančica limun trave , 400 g goveđeg odreska , 1 supena kašika susamovog semena , ulje od kikirikija , 100 g klica pasulja , 1 veza korijandera Ostavite nudle od jaja u vreloj vodi 5 minuta. Ocedite i ostavite sa strane. Očistite šargarepu i isecite na trakice dužine od 1 do 3 cm. Isecite kineski kupus na trakice od 1 cm. Očistite i iseckajte beli luk. Presecite ljutu papričicu na pola po dužini, uklonite seme i isecite na polukrugove. Očistite luk i isecite ga na polukrugove. Isecite mladi luk na kolutove. Uklonite deblje spoljašnje listove limun trave i iseckajte je što sitnije. Isecite odrezak na trakice debljine 1 cm i pospite susamovim semenom. Zagrejte ulje u voku na jakoj vatri. Pržite meso 1 -2 minuta i izvadite ga iz voka. Ponovo zagrejte ulje u voku. Pržite kineski kupus i šargarepu 2 minuta. Dodajte limun travu, luk, ljute papričice i beli luk, pa pržite još 2 minuta. Dodajte nudle i klice pasulja. Sve to pomešajte i dodajte govedinu i mladi luk. Dobro zagrejte i prelijte hoisin sosom. Rasporedite nudle na tanjir. Ukrasite listovima korijandera.
ARAPSKA SUPA OD SOČIVA
Sastojci: 400 g žutog sočiva, 1 crni luk, 1 čen belog luka, malo maslinovog ulja, 30 g maslaca, 1.5 l pileće supe, 1, kašika kumina u prahu, 1 kašika kurkume so, sveže samleven biber Oljuštiti i iseckati crni luk. Oljuštiti i iseckati beli luk. Zagrejati ulje i maslac u šerpi za supu i ispržiti crni i beli luk. Dodati kurkumu i kumin i kuvati 1 minut. Dodati sočivo i supu. Poklopiti šerpu i kuvati sočivo 45 minuta. Promešati supu ručnim blenderom. Krčkati 10 minuta (bez poklopca) i začiniti sokom od limete, solju i biberom.
TAJLANDSKA SALATA 200g integralne testenine , 300g tofua, Iskon ulje, 200 g svežih krastavaca, 1 crvena paprika, 1 kašičica đumbira, 1 kašičica korijandera, 1 ljuta papričica, 70 g pečenog neslanog kikirikija, 1 praziluk, 2 kašičice soja umaka, 2 češnja belog luka , 1 kašičica smeđeg šećera, 2 kašičice blagog kečapa, 3 kašike soja sosa, ulje Integralnu testeninu stavite u zagrejanu posudu i prelijte vrelom vodom. Ostavite da stoji dok testenina ne upije vodu i postane mekana. Tofu isecite na kockice i propržite u dubokom ulju do zlatnožute boje. Krastavce iseckajte na krupnije kocke. U posudi pomešajte oceđenu testeninu, krastavce i iseckanu crvenu papriku na stapiće. Za salatni preliv u blender pomešajte đumbir, sitno narezanu ljutu papričicu, zdrobljeni kikiriki, narezani praziluk, soja sos, beli luk u granulama, šećer, blagi kečap i ulje. Ovim prelijte salatu.
DEZERT SA ZELENIM ČAJEM 165 g maslaca , 70 ml pavlake, 150 g bele čokolade, 8 žumanca , 8 belanaca , 245 g šećera , 180 g brašna, 22 g zelenog čaja u prahu , šećer u prahu Zagrejte pavlaku i dodajte maslac. Mešajte dok se ne istopi, a zatim dodajte belu čokoladu, iskidanu na male komadiće ili upotrebite čips od čokolade. Uklonite smesu s vatre i mešajte dok se čokolada ne rastopi. Ostavite smesu da se ohladi. Rukom umutite žumanca s pola količine šećera. Mikserom umutite belanca s preostalim šećerom dok se ne stvore čvrsti vrhovi. Odvojeno pomešajte brašno sa zelenim čajem. Ohlađenu smesu čokolade dodajte žumancima i pažljivo mešajte dok ne postane glatka. Dodajte malo smese umućenih belanaca i lagano mešajte. Zatim dodajte preostala belanca. Na kraju dodajte brašno i promešajte. Duboki pravougaoni pleh za pečenje kolača premažite maslacem i prekrijte papirom, tako da ivice slobodno štrče. Sipajte smesu. Kolač pecite 1 sat u već ugrejanoj rerni na 170 stepeni. Nakon što izvadite kolač iz rerne, ostavite ga da se ohladi, a zatim pažljivo izvadite iz pleha. Pospite šećerom u prahu.
Citati p
Ĺ ta god da si, budi dobar u tome Abraham Linkoln
Svaki umetnik je prvo bio amater
Ako nema muke, nema ni napretka
Ralf Valdo Emerson
Fredeik Daglas
poznatih
Ako pobeda nije sve, zašto prate rezultat? Vinsent Lombardi
Ljudi sapravom izbora će uvek izabrati slobodu Ronald Regan
Tajna uspešnog braka ostaje tajna Heni Jangmen