Putovanja:
Srebrno jezero Aktuelno:
Na moru sa decom
godina I
jul 2012
broj 22
Moda:
Casual summer
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Srebrno jezero str 10 - RAZGOVORI Nakit od konca str 14 - UREDJENJE PROSTORA Vreme je za dvorište str 18- ZDRAVLJE Sa decom na odmoru str 21- ZDRAVLJE Alternativna medicina str 26 - INTERVJU Nevena Stefanović str 30 - ZANIMLJIVOSTI Sladoled - spas od vrućine str 34 - MODA Casual summer str 41- LETNJE DIJETE Dijeta sa pirinčem i krompirom str 43 - NAJPOŽELJNIJI MUŠKARAC Vanja Udovičić str 45 - LEPI I ZDRAVI Da li je sunčanje korisno ili štetno str 49 - ZANIMLJIVE ŽENE Frida Kalo str 51 - NOVE KNJIGE Izdavačka kuća Clio str 53 - SAVETI Nega suve kose str 59 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 63 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Poštovana redakcijo Želim da uputim pozdrav redakciji, uz želje da nastavite da budete ovako uspešni i zanimljivi. Izuzetno mi se dopada rubrika koju ste uveli od pre nekoliko brojeva, u kojoj pišete o značajnim ženama, koje su menjale svet. Naročito mi je drago što ste pisali o Milevi Ajnštajn i Mini Karadžić, dvema izuzetnim srpskim ženama. Nadam se da nas očekuje još zanimljivih tekstova, jednako zanimljivih i poučnih. Profesor u penziji, Milica Jovović
Draga Frajlo, Iz broja u broj vas čitateljke hvale, i ja e bih da ponavljam ono što je već rečeno, već se pridružujem pohvalama. Posebno mi se dopada serija tekstova o uspešnim ženama, koje su to najčešće postigle uz ogroman napor i odricanje. Dopada mi se pozitivna vibracija kojom zračite i želim da tako nastavite. Jasna www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 22, jul
2012
Reč urednice... Drage frajle,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
Stiglo je i tako dugo očekivano leto, a sa njim i letovanje, godišnji odmori, vreme za uživanje u prirodi, na moru ili planini. U ovom broju ne idemo daleko, ali uživaćemo kao na najpopularnijim svetskim turističkim destinacijama - vodimo vas na Srebrno jezero! Ako vam se ne putuje, napravite kutak za uživanje u svom dvorištu, opremite ga ljuljaškama i uživajte u letnjim danima i večerima. Kao što ste već navikli, i u ovom broju predstavljamo vam uspešne žene. Jednu koja se bavi izradom heklanog nakita, drugu koja je vlasnica privatnog zoo vrta, i jednu koja je obeležila istoriju, Fridu Kalo. U skladu sa temperaturama, pričamo o istoriji sladoleda, letnjim dijetama i kako da budete obučene sa stilom, a ipak vam bude udobno. U prošlom broju upoznali smo vas sa pojmom koučinga (unapred se izvinjavamo što koristimo ovaj strani izraz, ali on je već zaživeo i nema adekvatnog u našem jeziku) i sa Darkom Todorovićem koji se koučingom bavi, a u ovom broju nastavljamo priču na istu temu. Šta je koučing i u kojim situacijama može da vam bude koristan, čitajte u ovom, i narednim brojevima. I u ovom broju Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L, savetuje kako negovati suvu kosu. Kao i uvek, i u ovom broju vas očekuju recepti iz bakine kuhinje i anegdote o poznatim ličnostima. Vaša FRAJLA! jul 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Na osnovu vaših glasova, dobili smo i četvrtu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Nina Mileusnić, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se na kratko zaustavlja, odnosno pravimo malu pauzu, kao što je i red u sezoni godišnjih odmora. Do sada ste izabrali četiri devojke koje nastavljaju takmičenje, odnosno idu u polufinale. U narednom broju nastavljamo potragu za NAJ FRAJLOM, i predstavićemo vam još jednu kandidatkinju. Kada dobijemo pobednice u duelima između Dejane i Jovane, kao i Kristine i Aleksandre, krećemo u prvo polufinale, pa tako sve dok ne izaberete NAJ FRAJLU, koja će krasiti naslovnu stranu novogodišnjeg broja. Do tada, uživajte i glasajte za svoje favoritkinje!
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA jul 2012
4
Jezero od srebra
N
ekada davno, na ušću Peka u Dunav postojalo rimsko naselje Pinkum (Pincum), koje je dobilo ime po plemenu Pikenzima. Pretpostavlja se da je to istovremeno bio i značajan trgovački, zanatski pa i rudarski centar. Tu su Rimljani podigli vojno utvrdjenje, te je Pinkum imao i svoj strateški značaja. Sva ova utvrđenja ulazila su u sastav Gornje Mezije, sa sedištem u Viminacijumu (današnji Kostolac). U početku svog osnivanja i Pinkum kao i ostala naselja imala su sva istu važnost. Ali, bogata dolina pored reke i put koji je njome vodio izdigli su ovaj mali gradić. Velika važnost ovog gradića jeste što je u njemu kovan poseban bakarni novac. Danas postoji samo 5 primeraka, koji su izloženi svuda po svetu. Vezano se Pinkum stoji i svedočenje Prokopija da ga je u IV veku obnovio car Justinijan, kada je to učinio i sa ostalim rimskim gradovima na Dunavu. Česte seobe naroda dovele su Hune i Avare, a zatim Slovene. Pek, Podunavlje, Stig i deo Pomoravlja sačinjavali su oblast Braničevo. ako se zvao i glavni grad po kome je i čitava oblast dobila ime. Podignut je najverovatnije na ostacima rimskog Viminacijuma. Po osvajanju novih teritorija u ovim oblastima Turci su ustanovljavali svoju vlast, izvršili porpis naseljenih mesta i stanovnihštva radi utvrđivanja fiskalnih obaveza i podele zemlje na timare i zeamet. Na ušću Peka u Dunav još ranorimski izvori spominju kameno vojno utvrđenje “Pinkum”, ali se spominje i tursko utvrđenje, što navodi na pretpostavku da je Ali beg na ovom temelju zidao svoj, ili je pre, postojeći rimski kastel samo ojačao. Danas, ovo mesto zove se Veliko Gradište.
T
V
eliko Gradište 1826. godine posetio je naš poznati spisatelj Joakim Vujić. Tom prilikom on je između ostalog zabeležio: “Ova varošica leži na reki Dunavu i može imati do 200 domova. Ima ravno i neke dućane, simirdžinice i mehane, pak svake nedelje i praznika ovde biva vašar. Na sredi ove varošice nahode se jedna cerkva koja je mnogokratno bila od Turaka popaljena i robljena i opet vozdravljena... Preko puta nahodi je dobro ureždena škola sa 30 učenika i učitelja”. Posle oslobođenja požarevačke nahije od Turaka, u znak zahvalnosti Karađorđe je vojvodi Tomi poverio da upravlja Gradištem. 1859. uslediće nova organizacija državne uprave. Od Ramse do Pečke kneževine formiran je Ramski srez sa sedištem u Velikom Gradištu. U to vreme zabeleženo je da je Gradište imalo 397 domova. U dva navrata putujući po Srbiji, Veliko Gradište je posetio i austijski putopisac Feliks Kanic. Prilikom svoje posete oktobra 1887. pribeležio je opis grada. Posebno ga je impresionirala lepo uređena duga čaršija za koju kaže “da je uredila neka dobra domaćinska ruka”. Bio je naročito iznenađen sa lepo uređenim kućama i magazama a tu je bila i jedna lepa kafana, besprekorno održavano svratište za goste. Spominje se i lepa crkva koja je sagrađena 1847. godine a da je njen toranj bio porušen u jakom zemljotrsu koj je ovaj grad zadesio 1879. godine. Opština Veliko Gradište se sad nalazi u severoistočnom delu Srbije i pripada Podunavskom regionu (Braničevski okrug). Prostire se na površini od 344 km2. Na teritoriji opštine živi oko 27.000 stanovnika smeštenih u 26 naselja. Sedište opštine je Veliko Gradište koje broji oko 6.500 stanovnika. Veliko Gradište se na zapadu graniči sa opštinom Malo Crniće, na jugoistoku sa opštinom Kučevo, a na istoku sa opštinom Golubac, Na severu je opština omeđena Dunavom koji je u dužini od 20 km razdvaja od susedne Rumunije.
jul 2012
6
N
a Dunavu, zapravo, njegov rukavac čini autentično Srbrno jezero, koji je 1971. godine u gornjem toku pregrađen nasipom, odnosno dvema branama. Od Velikog Gradišta udaljeno je 3km. Jezero je dugačko 14 km, prosečne širine oko 300m. Kad sunce krene da zalazi za Karpate, odsjaj na jezeru čini se srebrnim, pa je po teme jezero i dobilo svoj naziv. Ima peščane plaže, hotel, privatne smeštaje i kamp pored jezera. Bogato je ribom (som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik…) i predstavlja pravi raj za pecaroše. Pominje se u Ginisovoj knjizi rekorda jer je iz njega izvađen najveći šaran, težak oko 44 kg. Zbog svoje lepote i posećenosti, nazvano je i Srpsko more. Bogato je i kulturno-istorijskim sadržajem: Golubački grad, Ramska tvrđava, Viminacijum, Smederevska tvrđava, Trajanova tabla, Lepenski vir, Nacionalni park Đerdap. Uslovi za sportove na vodi su idealni. 2000. godine na Srebrnom jezeru započeto je prvenstvo Jugoslavije u skijanju na vodi. Od 2012. godine na jezeru se nalazi i Nacionalni veslački centar koji će služiti za pripremu reprezentacije. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine što omogućava da voda bude besprekorno čista i bistra. Srebrno jezero je jezero izuzetne lepote i od početka je postalo omiljeno izletište i okosnica turizma u ovom kraju. Hladovina bagremove šume i dobra klima čine da boravak na jezeru svakom posetiocu ostane za pamćenje.
VeÄ?e na Srebrnom jezeru
jul
2012
8
Za frajle i frajlice . . .
Da li možete na prvi pogled da pogodite od čega je izrađen nakit koji vidite na fotografijama? Interesantan dizajn, zanimljive boje, a materijal - konac i vunica! Verovali ili ne, naša sagovornica, Sanja Škorić, inače magistar pravnih nauka, dizajnira heklani nakit. Na ovu ideju došla je sasvim slučajno, pre oko godinu dana. “Uvek su me privlačili ručni radovi i uopšte stari zanati. Fascinirana sam poslovima ili hobijima koji imaju za rezultat stvaranje nečega što je estetski lepo, a posebno ako ima neku upotrebnu vrednost. Ideju sam dobila iz jednih novina za određeni komad nakita, ali sam kasnije proširila svoj rad i slučajno u radu otkrila sasvim novi dizajn nakita i modnih detalja. Heklanje sam naučila od svoje bake i mame. Najvažnije od svega je moj lični doživljaj kada izrađujem nakit, a to je da nikada ne osećam obavezu da nešto uradim. Verovatno zbog toga što je moj rad još uvek na nivou kreativnog hobija, koji mi daje osećaj ispunjenosti i pametno utrošenog slobodnog vremena. To je nešto što me, nakon radnog dana u kancelariji, sa papirima, opusti (s obzirom da sam po vokaciji pravnik, odnosno magistar pravnih nauka).
Pitali smo Sanju da li radi sama, ili joj neko pomaže, i da li postoji interesovanje za ovom umetnošću, odnosno da ima priliku da nauči nekoga. “Radim sama, mada mi prijatelji ponekad sugerišu šta bih još mogla napraviti. Mnogo poznanika mi je, pri kupovini nekog komada nakita, govorilo da znaju da heklaju, da bi i oni mogli početi tako nešto. Ipak, živimo u vremenu kada se brzo živi, kada se svi žale da im baš slobodno vreme nedostaje, tako da niko još od mene nije tražio da pokažem tehniku izrade, iako ne bih odbila i sigurno bih pokazala. Ja lično mislim da su to samo izgovori i da ako imate vremena za on line igrice i facebook, imate i za ovako nešto. Moja starija ćerka, koja sad ima četiri godine, je više puta rekla da će kad poraste pomagati mami, pa, ako nikome pre, njoj ću pokazati.” Na pitanje prati li modne trendove ili se vodi svojim osećajem za estetiku, Sanja odgovara:7 “Isključivo sam se vodila svojim osećajem za estetiku. Međutim, tu i tamo dođu do mene neki časopisi u kojima vidim šta su trenutni modni trendovi, pa se ponekad i nesvesno vodim time. Modni trendovi jesu važni, ali je mnogo važnije ono što Vas čini svojima. I dalje mislim da najskuplje nije uvek i najlepše i najbolje, a po pravilu ono što je u trendu je veoma skupo. Kako ja svakodnevno nosim svoj nakit, potvrdu da je nakit u trendu dobijam od ljudi iz svoje okoline. Čak mi prilaze devojke koje me ne poznaju da pitaju odakle mi takav nakit.” Materijal je iz lokalnih prodavnica. Kad kažem lokalnih, mislim na okolinu Novog Sada. Delove za nakit (kopče i sl.) i perle naručujem preko interneta, konac u jednoj prodavnici u Futogu, mada s vremena na vreme dobijem neke delove od sestre iz Kanade, ali ne zato što nema materijala kod nas, već više kao poklon. Malo sam eksperimentisala sa poludragim kamenom i swarovsky kristalima, takođe nabavljenim on line. Nakit je unikatan i čak kada bih i htela da pravim seriju nekog nakita ne bih mogla, obzirom da je kod ručne izrade upravo to najcenjenije – da nikada nakit nije isti i da svaki ima neki svoj pečat unikatnosti. jul. 2012
10
Za serijama, nemam ni potrebu, jer ima bezbroj mogućnosti kombinovanja različitih boja i perlica, dizajna i modela. Imam nekada zahteve da, recimo prsten bude iste boje i sa istim perlicama kao već napravljen, ali čari ručne izrade učine da ima detalja koji se razlikuju. Još uvek nisam imala vremena da sve svoje ideje materijalizujem i pretvorim u nakit, mada se nadam da ni neću skoro i da će ideje navirati, kao i do sada. Naravno, svaka prava frajla bi sa oduševljenjem ponela ovakav nakit, pa smo pitali Sanju gde se može kupiti. “Već sam rekla da je izrada ovakvog nakita još uvek na nivou hobija i da ga uglavnom kupuju ljudi iz moje okoline. Ali ko zna, možda se to promeni. Imam facebook stranicu (Sanja Skoric Ex Davidov) gde se mogu videti fotografije svega do sada napravljenog, mada se ne može tako steći pravi utisak o tome kako nakit uživo izgleda. Posebno zato što su fotografije amaterske i što takav nakit dođe do izražaja kada se nosi uz određenu i pravu odevnu kombinaciju za taj komad nakita. U svakom slučaju moguća je i kupovina preko facebook stranice.” Kao što smo već pomenuli, Sanja je magistar pravnih nauka, sa punim radnim vremenom, supruga i mama, takođe sa punim radnim vremenom, pa smo je pitali kako usklađuje sve obaveze. Evo šta nam je odgovorila: “Ono što je posebno u današnje vreme veoma bitno, bez obzira koliko drugih obaveza imate (deca, kućni poslovi, obrazovanje), veoma je važno imati neki hobi, neki vid opuštanja koji u isto vreme ispunjava. I ja ponekad upadnem u kolotečinu, uhvati me osećaj da mi je svaki dan isti.... Upravo je kreativni hobi taj koji može da promeni svakodnevnu rutinu. Ukoliko uspete da od tog hobija napravite i svoj lični mali biznis, odlično, ukoliko ne, ponovo odlično – razbićete svoju rutinu i kvalitetno ispuniti slobodno vreme.”
jun
2012
12
FRIZERSKI STUDIO
Lady L VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
Vreme je za dvorište T
ropske temperature koje beležimo i ovog leta, podstiču naše želje za letovanjem, morem, planinama, ili bazenima. Ipak, odmor ne traje celo leto, pa pre nego otputujemo, a i kada se vratimo, treba da nađemo način da se osvežimo. Na žalost, oni koji žive u stanovima, u velikim zgradama, gde ne postoji dvorište, osveženje moraju da potraže u čestom tuširanju i klima uređajima. Oni koji imaju tu sreću da poseduju dvorište, ma koliko ono bilo, mogu sebi da naprave atmosferu u kojoj će uživati tokom letnjih vrućina. ovom broju, nećemo se baviti biljkama i njihovim održavanjem, već dvorišnim detaljima, pre svega ljuljaškama. Smeštena u hladovini, okružena zelenilom, ljuljaška će vam pružiti ugođaj potpunog opuštanja, uz prijatno ljuljuškanje koje vas dodatno rashlađuje. Kako i kakvu ljuljašku da postavite u svoje dvorište? Evo nekoliko predloga...
U
jul
2012
14
U
koliko imate decu, verovatno će vam prioritet biti ljuljaške i oprema za dvorište koju će pre svega ona koristiti. Postoji veliki broj različitih gotovih modela koje možete kupiti i samo sklopiti u svom dvorištu, izrađeni od različitih materijala. Najčešće su to plastične ljuljaške, koje nisu preterano skupe i lako se održavaju, ali je i kvalitet uglavnom u skladu sa cenom. Da bi se oprema što bolje uklopila u okolinu, najbolje će biti da bude napravljena od prirodnih materijala, pre svega od drveta. ko ste vešti sa alatom, možete sami napraviti dečiji kutak u svom dvorištu, u skladu sa raspoloživim prostorom, uzrastom dece, njihovim interesovanjima i željama. Veliki broj elemenata, kao i odgovarajući alat, možete naći u specijalizovanim prodavnicama tipa uradi sam, i kasnije ih u svom dvorištu možete sklopiti po želji. Ako takvu prodavnicu nemate u blizini, sve potrebne elemente možete nabaviti u stovarištu građevinskog materijala, gde vam ga mogu iseći i pripremiti u skladu sa vašim potrebama. Zato je bitno da pre odlaska u kupovinu dobro razmerite teren, kao i da napravite jasan crtež, koji sadrži sve potrebne elemente, sa dimenzijama. Važno je da znate da treba da pripremite teren, odnosno obezbedite solidnu podlogu, da se ne bi desilo da se vaših ruku delo raspadne sa prvom kišom.
A
A
ko kutak u dvorištu ne kreirate za decu, već za sebe, onda je tu priča znatno jednostavnija. U skladu sa raspoloživim prostorom, odaberite ljuljašku za sedenje, koja će zadovoljiti vaše želje i potrebe. To može biti ljuljaška koja se kači, ili ona sa nogarima, koja se postavlja na zemlju. Ako birate viseću ljuljašku, neophodno je da imate gde da je zakaćite. To može biti veliko, jako drvo, a ako tako nešto nemate u svom dvorištu, potrebno je da napravite okvir od metalnih cevi, nalik onim koje viđamo u parkovima, na koji ćete moći da zakačite ljuljašku. koliko se odlučite za ljuljašku koja se postavlja na podlogu, ne bi trebalo da je stavite direktno na samu zemlju, jer će u slučaju kiše, kada zemlja omekša, nogari početi da upadaju u blato. Najbolje je napraviti betonsku osnovu, i to je dovoljno da budu male podloge za svaki nogar pojedinačno. Na tako pripremljenu podlogu možete postaviti ljuljašku bez straha da će nogari upadati u zemlju. Nemojte ubetonirati nogare, jer ljuljaška mora biti mobilna, odnosno mora da postoji mogućnost da se sklopi i unese u neki zatvoreni prostor, u slučaju kiše i van sezone. Takođe, dobro razmislite pre nego kupite ljuljašku kolika bi trebalo da bude, jer postoje različite veličine.
U
jul 2012
16
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
SUMMER 2012
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
NA MORU SA DECOM
M
nogi roditenji se pitaju da li uopšte da kreću na letovanje sa bebom ili da ostanu kod kuće. Pedijatri smatraju da su i bebe od samo nekoliko meseci spremne da krenu na put i spremne na boravak i na moru i na planini. Pročitajne nekoliko praktičnih saveta o tome kako da izaberete mesto za odmor, kako da se spremite za put, šta da ponesete i uopšte kako da prebrodite uobičajene probleme koji mogu da se jave i u toku puta i na letovanju. re nego što izaberete mesto za vaš odmor, obavezno se raspitajte da li u blizini postoji dom zdravlja sa lekarom specijalistom pedijatrije, da u blizini postoje prodavnica i apoteke. Najbolje je da izaberete neko manje mesto gde nije prevelika gužva i gde nije previše bučno. More će sigurno prijati i vama i bebi, ali razmislite i o planini. otel je odlično rešenje ako vam je dete malo starije i ako ne morate sami da spremate hranu. Sa manjom bebom, apartman sa kuhinjom je možda bolje rešenje. Bebi morate da spremate posebnu hranu, morate da prokuvavate vodu, da sterilišete flašice. Uživanje će biti veće ako odaberete mesto na kojem ćete se svi osećati prijatno. Za koje god odredište i smeštaj da se opredelite, bitno je da na vreme sve isplanirate. Prilikom planiranja ne zaboravite da uračunate i vanpansionski trošak (benzin, najam opreme za plažu ili zabavu na vodi, sladoled, sokove i druga pića, novine, i sl.).
P
H
jul
2012
18
Sigurno je avion, pored toga što je najbrže, i najudobnije prevozno sredstvo. Bebe uglavnom dobro podnose vožnju avionom, jedino treba obratiti pažnju na promenu pritiska u avionu koji može da prouzrokuje neprijatan osećaj, pa čak i bol u ušima. Za bebe je od pomoći cucla ili flašica a za malo starije dete bombona. Ako putujete automobilom bilo bi najbolje da na put krenete rano ujutro. I put noću je dobar izbor, posebno za bebe koje ceo put prespavaju, ali dosta vozača izbegava noćnu vožnju. bilo bi dobro da imate sedište za bebe, sa sigurnosnim pojasevima ako ne mate sediste ili je dete malo veće, na zadnje sedište stavite čaršav ili frotir i jastuk vozite polako i zaustavljajte se često na bočna zadnja stakla stavite zavesice kroz koje će vozač moći da vidi a koje će ipak štititi od direktnog uticaja sunca pripremite dovoljno pelena za jednokratnu upotrebu, jednu sa svaki sat puta i jos nekoliko za vanredne slučajeve (proliv). Obavezno se zaustavite kada presvlačite bebu pripremite i rezervnu odeću za bebu jer može se desiti da beba bljucne, isprlja ili oznoji, ali ponesite i nešta čime ćete moći da pokrijete bebu ako iznenada zahladni ponesite vlažne i papirne maramice za bebu ponesite prokuvanu vodu i ako dete koristi adaptiranu formulu. Pripremajte mleko iznova za svaki obrok. Ako je dete starije, ponesite laganu hranu, voće i dosta tečnosti, sokove ili vodu.
Napravite sendviče bez pavlake i majoneza i detetu nudite slane grickalice, grisine ili slane krekere i što manje slatkiša. ponesite cucle, vlašice, čaše, kašičice, portiklice ponesite i par flaša obične vode da bebu povremeno umijete i osvežite obavezno provetravajte auto i držite oškrinute prozore da svež vazduh može da uđe u kola nikada ne ostavljejte bebu ili dete samo u kolima spremite i igračke da dete može da se zabavlja u toku vožnje pravite pauze na svakih 150 – 200 km, odmorite se i vi i dete, i zaustavite se uvek kada se dete pozali na muku Ako, ipak putujete autobusom, najbolje je da se odlučite da putujete noću, da dete bar malo odspava. Ponesite sve sa gornjeh spiska što može da vam stane u torbu koju čete držati pored sebe. Verovatno ćete teže da presvučete bebu dok je autobus u pokretu, ali valjda ćete uspeti. Deci koja koriste nošu biće takođe teško jer ne može autobus da staje kod god se nekom detetu piški. Možda nije loše da detetu stavite pelenu samo za put. Ponesite i nešta čime ćete pokriti dete jer noću zna da bude veoma hladno. Voz može da bude dosta dobar izbor ako se putuje spavaćim kolima. Za putovanje vozom će vam biti potrebno isto kao i za autobus, jedino ponesite malo više hrane i vode jer putovanje zna da se neočekivano oduži. deo teksta preuzet sa: www.roditeljportal.rs
jul
2012
20
ALTERNATIVNA MEDICINA
A
lternativna medicina je način zdravstvene brige, filozofija lečenja i terapija koje se ne koriste u naučno prihvaćenoj medicini. Zasnovana je na istorijskoj i kulturološkoj tradiciji, a ne na naučnim dokazima, zbog čega varira od zemlje do zemlje. Primeri ovog vida lečenja su akupunktura, travarstvo, meditacija, joga, lekovito gladovanje, razni verski obredi, operacije golim rukama i slično. Kako se razlikuje u različitim zemljama, tako postoji razlika u temeljima i metodologiji alternativne medicine, pa se tako može zasnivati na tradicionalnoj medicini, znanju naroda, duhovnom verovanju... Iako postoje neke razlike, celokupna alternativna medicina ima zajedničke tačke, kao što je fokusiranje na individualizaciju tretmana, lečenje cele osobe, promovisanje samozaštite i samoisceljivanja, prepoznavanje duhovne prirode svakog pojedinca...
P
roblem ovakvog načina lečenja jeste taj što ima nedostatak dokaza o efikasnosti istog. Američka Nacionalna Fondacija za nauku definiše alternativnu medicinu kao „svi tretmani koji se nisu pokazali efikasnim, koristeći naučne metode“. Institut za medicinu daje je definiše kao nedominantan pristup medicini u datoj kulturi i istorijskom periodu.
Postoji klasifikacija alternativnih terapija u 5 grupa: 1) Celokupni medicinski sistem, što uključuje tradicionalnu kinesku medicinu, naturopatiju, homeopatiju i ajurvedu. 2) Medicina delova tela, gde je potreban holistički pristup zdravlju koji istražuje povezanost izmedju tela, uma i duha. Ona radi pod pretpostavkom da um utiče na telesne funkcije. 3) Praksa zasnovana na biologiji – koristi supstance pronadjene u prirodi, kao što je bilje, hrana, vitamini... 4) Manipulativna i praksa na bazi tela – zasnovano je na kretanju delova tela, kao što je praksa u kiropraktici i osteopatici. 5) Energetska medicina je domen koji se bavi poljima energije. Terapeuti koji se bave biološkim poljem imaju za cilj da utiču na energetsko polje da okruži i prodre u telo. Neki medicinski univerziteti su započeli ponudu kurseva alternativne medicine. Zbog neizvesne prirode rasnih alterativnih sredstava i terapija, ovakva vrsta lečenja je izvor neprekidnih debata.
U nekim zemljama pokušavaju da zabrane alternativno lečenje. Broj advokata alternativne medicine se ne slažu sa ograničenjima vladinih agencija koje odobravaju medicinske tretmane. Kritičari tvrde da kriterijum Administracije za hranu i lekove ometa one koji žele da donesu korisne i efikasne pristupe i tretmane javnosti. Nasuprot ovome, u Novom Zelandu, produkti alternativne medicine su klasifikovani kao prehrambeni proizvodi, pa samim tim i nema posebnih regulacija sigurnosnih standarda. U Astraliji postoji odredjeni vodiči i standardi. U Danskoj, suplementi su regulisani Zakonom o hrani koji su registrovani od strane danske Uprave za veterinu i hranu. Neki skeptici alternativnih praksi kažu da osobe pripisuju simptomatsko olakšenje inače neefikasnim terapijama, zbog placebo efekta.
jul
2012
22
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ĆASKANJE
Nevena Stefanović
G
ledajući fotografije koje prate ovaj tekst, stiče se utisak da su one napravljene negde u divljini, ali - nisu. Ove trofejne divlje životinje uslikane su na svega tri kilometra od strogog centra Vršca, na farmi porodice Stefanović, koja gotovo dve decenije na 30 hektara ograđenog zemljišta gaji jelene lopatare, evropske jelene, srne, divlje svinje i bivole. Njihovo gazdinstvo je registrovano kao zoološki vrt, koji bi sledeće godine konačno trebalo da postane deo jedinstvene turističke ponude ne samo u Vršcu i Srbiji, već i na Balkanu. jul
2012
26
Životinje na farmi porodice Stefanović
Prvobitna ideja bračnog para Koste i Nevene Stefanović bila je da gaje jelene lopatare za prodaju lovištima, ali to nisu uspeli da sprovedu u delo, jer se naš zakon tome protivi. Zato su došli na ideju da naprave svojevrsni banatski safari, koji bi u Vršac trebalo da privuče mnogo više turista, a najviše stranaca. Trenutno imaju oko 90 jelena lopatara, tri evropska jelena, tridesetak divljih svinja, četiri bivola, desetak srna, vučicu i konja. - Safari je vrlo popularan, jer je mnogo lepše videti životinje kako se ponašaju u prirodi, u svom okruženju, nego kada su u kavezu. Zato želimo da napravimo turističku atrakciju u kojoj bi ljudi bili „zatvoreni“ u voziću, a životinje bile slobodne – priča Sreten Stefanović, stariji sina Koste i Nevene. Farma se nalazi na Guduričkom putu, u podnožju Vršačkih planina. Netaknuta priroda i nepregledna šuma u kojoj se kriju jeleni i divlje svinje pružaju jedinstven užitak. Ipak, da bi turisti mogli da borave u ovom okruženju neophodno je da se naprave putevi i mostići preko kanala za podzemne vode, kojim bi išao pomenuti vozić. - Za to nam je potrebna pomoć i nekih sponzora i lokalne samouprave, jer sami ne možemo sve da finansiramo. Obraćali smo se mnogima, ali kao da još nisu prepoznali potencijal naše ideje – ističe Nevena. jul
2012
28
Da bi ovaj zoološki vrt bio još zanimljiviji, Stefanovići planiraju da nabave i muflone, divlje zečeve i ostalu divljač karakterističnu za ove prostore, ali koje se neće međusobno loviti. - Zasada moramo samo da vodimo računa o mladuncima jelena, koje divlje svinje napadaju. Dok mladunci ne prohodaju, moramo da ih zajedno sa majkama izolujemo – dodaje Sreten. Stefanovići kažu da nemaju velike troškove oko životinja. Tokom leta, hranu i vodu one nalaze u prirodi, dok im zimi zajedno sa prijateljima lovcima svakog dana donose dva džaka kukuruza i osam bala deteline. Kukuruz i detelinu sami proizvode, jer u obližnjem selu Veliko Središte imaju i farmu krava. S obzirom na to da o svim ovim životinjama brinu sami, zimi im je uvek potrebna pomoć prijatelja, koji im rado izlaze u susret. - Ove zime, kada su bile one niske temperature, životinje nisu bile ugrožene, jer su naviknute na uslove života u divljini, ali im je bila neophodna prehrana. Zbog velikih nanosa snega, nismo mogli da priđemo farmi traktorom, već smo im svakodnevno, uz pomoć prijatelja, sankama odnosili hranu – objašanjava Nevena. KOSTA i Nevena Stefanović su prve dve košute i jednog jelena lopatara kupili u vojnoj ustanovi „Karađorđevo“. Hvale se da su oni plave krvi, jer vuku poreklo sa Briona. - Pojedine životinje su se toliko navikle na nas, da nam jedu iz ruke. Potpuno su promenile ćud i mnogo vole da se maze. Pre svega, to je divlja svinja Gina, koja je „glumila“ i u nekim filmovima. Dovoljno je samo da je malo pomazimo i ona se pravi da je mrtva. To su neki lovci iskoristili da se sa njom slikaju, kako bi se „pohvalili“ da su imali dobar ulov – priznaje Sreten. Sve one koji uživaju u prirodi i vole da se nađu okruženi životinjama, pozivamo da posete ovu turističku atrakciju, na samo 80-tak kilometara od Beograda, gde će vas dočekati ljubazni domaćini. Jelena Jovanović
LEDENO A SLATKO
storija sladoleda temelji se na različitim pričama, ipak dve su najučestalije. Prema prvoj, istorija sladoleda seže čak do 3000 god p.n.e kada su Kinezi poznavali recepturu koja je preteča današnjem sladoledu. Ova poslastica, najpre se pripremala u obliku ledenog napitka načinjenog od voćnih sokova i snega, tek kasnije se dodavalo i mleko. U srednjem veku, povratkom Marca Pola iz Kine, 1295. godine sladoled se pojavljuje i u Italiji. Zahvaljujući Polovim receptima, ove poslastice su u Italiji doživele veliki uspeh. U 17. veku sladoled se proširio po celoj Evropi, te je postao luksuzni proizvod namenjen kraljevskim dvorima. Najznačajnija u istoriji sladoleda smatra se ipak 1851. godina, kada je Jacob Fussel osnovao fabriku za industrijsku proizvodnju sladoleda u Baltimoru i mogao proizvoditi sladoled u većim količinama. To nije nažalost bilo dovoljno jer je trebalo izumeti aparat za zamrzavanje i čuvanje sladoleda koju je trebala imati svaka trgovina, a koji je pronadjen tek 75 godina posle, tj. 1926. god. Tek krajem 19. veka proizvodnja sladoleda doživljava ekspanziju, kao posledica razvoja rashladne industrije. jul
2012
30
Volite li sladoled? U ovo prolećno vreme sladoled je pravo rešenje za osveženje. Deca ga najviše vole, ali ni odrasli se ne ustručavaju da uživaju u njegovom ukusu. Kod nas je sladoled sezonska poslastica ali u drugim zemljama, na primer u Rusiji, to nije slučaj, jer oni uživaju u sladoledu i u sred zime. On ima veliku energetsku vrednost, pa zato obratite pažnju na to koliko ga jedete Sastojci sladoleda zavise od vrste, ali u osnovi svakog stoji mleko, šećer, kakao ili voće. Arome sladoleda mogu biti najrazličitije, prirodne ili veštačke, a ova poslastica se može proizvoditi industrijski, zanatski ili u kućnoj varijanti. Industrijski sladoled nam je svima poznat, možete ga naći u bilo kom frižideru u prodavnici ili na ulici, a u Srbiji postoji nekoliko proizvođača. Zanatski sladoled je poslastica koju prave poslastičari i uvek je ređi od industrijskog jer ima više vazduha u sebi. Mlečne masti u sastavu sladoleda učestvuju sa 10-16 odsto, voda sa 55-60 odsto, šećer ili zamene za šećer 12-16 odsto. Prema receptima sladoled može imati i jaja, čokoladu, jezgrasto voće ili tropsko, sezonsko voće, kao i industrijske aditive. Aditivi su u obliku emulgatora, konzervansa, zgušnjivača, aroma i čine sladoled onakvim kakvog ga znamo. Kad se svi sastojci analiziraju, jasno je da je sladoled visoko kaloričan. Postoje doduše i posni sladoledi, a to su sladoledi na vodenoj bazi. Sladoled se ne preporučuje osobama na redukcionim dijetama, ali jedan ili dva sladoleda mesečno neće napraviti veliki problem. Ne posmatrajte ga kao jelo, dakle, hranu, jer ćete ga u tom slučaju poželeti često. Sladoled jedite samo u posebnim prilikama kada želite sebe da nagradite.
Jedna od najvažnijih karakteristika sladoleda je i njegova bakteriološka ispravnost, koju kontrolišu nadležne službe. Zanatski sladoled iz poslastičarnica ima kraći rok trajanja od industrijskog. Zbog visokog sadržaja mleka sladoled obiluje kalcijumom, fosforom i B vitaminima. Kalcijum je mineral koji je dobar za vaše zube i kosti, ali takođe snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od osteoporoze i kamena u bubrezima. Sladoled kod žena pomaže kod tegoba sa PMS-om. Ako ste spretni u kuhinji, umesto industrijskog ili zanatskog sladoleda pokušajte da napravite domaći sladoled od sastojaka koje znate. Ovo je posebno važno kod dijabetičara. Koristite namirnice koje su prirodne i zdrave, pa će i finalni proizvod biti onakav kakav priželjkujete – kvalitetan. Odaberite ukuse koje volite, pa napravite sladoled sa ukusom čokolade, vanile, jagode, maline, i uživajte...
jul
2012
32
Casual summer
Veliko iznenađenje ove sezone jeste povratak pastelnih boja, naročito mint zelena. Nasuprot njima, takođe su zastupljene neonske boje (narandžasta, žuta, zelena, roze...), ali uglavnom su u tim bojama modni dodaci – cipele, torbe... Što se toga tiče, vratile su se torbe koje se nose na jedno rame, sa dugačkim kaišem, ali i velike pismo-torbe, potpuno ravne cipele, mokasine ili na drugu stranu one sa što višom platformom (moje omiljene). Ovog leta, modni kreatori su se potrudili da nam približe što laganije, mekše i prijatnije materijale, koji će učiniti da se osećate kao da ste u oblacima.
Ovim materijalima suprotstavlja se crvena, koja, takodje ima veliki come back (haljine, usne, nokti...). Dugačke ogrlice, puno ogrlica, što više narukvica i velikog prstenja, marame, ešarpe – sve je tu. Duboke pantalone, suknje sa visokim pojasom, duži uski ili kraći a široki šorcevi, šalvare... Čipka je postala neizostavna, a drži se još od prošle sezone, kao i etno print. Već par sezona provlačiese pruge i mornarski print. Ubedljivo najveći modni značaj ove sezone dobija cvetni print. Sve što zamislite i poželite u cvetnom printu, moći ćete da nađete ovog leta, od trake za kosu do sandala. Ovog leta ništa se ne uparaju, zato pustite mašti na volju. Frajla ima par saveta i odevnih kombinacija za vas.
Najteže je odabrati šta obući za posao u letnjim danima. U ovom slučaju ste dosta ograničeni, a potrebno je da izgledate lepo, da vam bude prijatno i ne suviše toplo. Lanene pantalone, majica i lagani, letnji, končani džemperić i baletankame, trebalo bi da vas zadovelje. Lanene pantalone su dobra opcija u ovoj situaciji, tako da možete da ih kombinujete sa raznim trendi majicama kratkih rukava, tunikama, satenskim bluzama, espadrilama, elegantnim cipelama, oversize torpama ili pismo torbana, dopunjeno sa dosta narukvica, dugačkim ogrlicama, velikim minđušama ili pak ograničite nakit.
jul
2012
36
Darko Todorović je dugogodišnji kouč, konsultant i ekspert iz oblasti individualnog razvoja, tržišnog komuniciranja, odnosa sa javnošću i timskog rada. Akreditovani je konsultant organizacije International Finance Corporation (članica Svetske banke) kao i konsultant i trener jedne od vodećih svetskih konsultantskih kuća za razvoj ljudskog potencijala Persona Global (USA). Završio je modularni trening Umetnost i nauka coachinga Ericksonovog Instituta za coaching (Vankuver, Kanada). Realizovao je brojne otvorene i in-house obuke za razne kompanije i institucije (Banca Intesa, Coca Cola, VIP mobile, Apatinska pivara, Nikšićka pivara, Telekom Republike Srpske, Zepter, BOSH, UNICEF, UNDP...), kao i veliki broj koučing sesija sa različitim klijentima (pojedincima i kompanijama). U privatnom životu je muž, ponosan tata dve devojčice i strastveni zaljubljenik u životne radosti.
Važno je da znate šta vam je važno! U prošlom broju sam pokušao da vam približim pojam koučinga kroz svoju životnu priču. Pretpostavljam da vam je priča bila interesantna, čim čitate ovaj novi članak. A, ako niste čitali prethodni broj “Frajle”, ubrzo ćete u ovom tekstu otkriti o čemu se ovde radi. Sigurno znam da svako od nas želi da svoj život učini savršenim. Savršen život za svakog znači nešto drugo. Veliki deo tog savršenstva, za mene je popodnevna šetnja u prirodi sa decom i ženom. Za vas je to sigurno nešto drugo. Važno je samo da znate šta je to drugo. Da biste u životu zaista uživali, morate imati odgovor na pitanje šta vam je zaista važno. I ne samo to, već i da odgovorite zbog čega vam je to važno. Odgovori na ova pitanja će vam dati putokaz gde idete i kako ćete do tamo stići. Bitno je da budete potpuno iskreni prema sebi i da odgovri budu zaista vaši. A, kada otkrijete šta zaista želite i šta vam je zaista važno, verujte da neće biti prepreke da tamo stignete. Ili barem da se tamo uputite. Jedan od korisnih načina da do tamo stignete je da radite sa sopstvenim koučem. Ali, kako odabrati kouča? Najvažniji aspekt pri odabiru kouča je sinergija. Jednostavno, sa nekim ljudima možete da komunicirate, radite i delite sopstvene vrednosti, a sa drugima to ne možete. Izaberite osobu sa kojom možete da razgovarate, u koju imate poverenja, koja pokazuje empatiju i koja je fleksibilna! jul
2012
38
Sa druge strane, ovo nije dovoljno. Jer, hemija koja vam omogućava dobru konverzaciju neće biti dovoljna ukoliko ne postoji, takozvana, koučing hemija. Zašto? Zato što koučing nije obična konverzacija. Dodatno, ukoliko govorimo o biznis kouču, izaberite osobu koja iza sebe ima profesionalnu karijeru – ne samo poznavanje biznisa iz knjiga. Vaš kouč mora imati svoje sopostveno iskustvo kako bi vam pomogao da rastete u svom biznisu ili da prevaziđete izazove koji stoje ispred vas. Dobar kouč će se ponašati kao vaš partner i podrška. Kouč kakav vam treba je onaj koji će vas slušati i pomoći vam da idete u pravcu i smeru koji ste sami odabrali, a ne tamo gde on misli da bi trebalo da idete. To su dve veoma različite stvari. Dobar kouč će vam pomoći da realno sagledate situaciju gde ste sada i gde želite da stignete. Dobar kouč će vam reći istinu. Vi ih plaćate da vam pomognu da uspete! Očekujte od vašeg kouča da vam pomogne da kreirate očekivanja i ciljeve. Ponekad će vam kouč biti mentor, učitelj, navijač…. Posao kouča je da vam pomogne da prevaziđete bilo koju prepreku koja vam stoji na putu na vašem uspehu i da razvijete strategije koje će biti uspešne baš za vas. Ako želite da proverite da li je za rešavanje problema i nedoumica koje imate potreban koučing, ili znate da jeste, pa želite da se konsultujete sa stručnjakom, Darka Todorovća možete kontaktirati slanjem e-maila na adresu:, todorovici@beocity.net
DRINK plus
diskont pića - prodaja na veliko i malo Skadarska 2a - 013 830 015 Miloša Obilića 1 - 061 274 25 09
LETNJE DIJETE Dijeta sa krompirom Kako deluje: kromir je idealna namirnica za dijetu jer ne sadrži masnoću, ima mnogo kalijuma i sa svojih 70 kalorija na 100 g stvara osećaj sitosti a ne goji. PLAN ISHRANE Doručak: jedno parče integralnog hleba sa fileom od lososa ili sa 50 g mladog sira. Ručak: dva kuvana ili pečena krompira začinite po želji i pojedite sa 150 g posne pavlake. Večera: 200 g krompira pripremite sa 350 g dinstanog povrća ( paprika, brokoli, karfiol, paradajz). SAVET: krompir barite u ljusci jer je ispod nje sakriven vitamin C koji doprinosi mršavljanju. Dijeta sa pirinčem Kako deluje: mala zrna pirinča su veoma ukusna, a takođe sadrže i puno vitamina. Uz to, zahavaljujući kalijumu pirinač izabcuje suvišnu vodu iz organizma. PLAN ISHRANE Doručak: salata od sezonskog povrća. Ručak i večera: obarite 200 g pirinča i podelite ga na dve porcije, koje ćete jesti tokom dana. Jednu porciju pojedite sa pireom od jabuka a drugu sa 300 g dinstanog povrća pomešanog sa kašičicom ulja SAVET: pirinač se kuva 40 minuta bez soli, jer so zadržava vodu u telu. Umesto solju, začinite ga cimetom ili nekim začinskim biljem.
FRAJLA sa naslovne strane U akcijI BIRAMO FRAJLU SA NASLOVNE STRANE do sada ste odabrali prve četiri polufinalistkinje. To su Đina Grujić, Sanja Džamić, Barbara Vašalić i Nina Mileusnić. Za njih ćete ponoviti imati priliku da glasate tokom polufinala, a do nastavka takmičenja pravimo malu pauzu.
Đina Grujić
Barbara Vašalić
Sanja Džamić
Nina Mileusnić
BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI
Z
latni delfin Vanja Udovičić važi za romantičnog srcelomca u čijem zagrljaju su uživale brojne lepotice, ali on džentlmenski ćuti i ne želi da govori o svojim romansama. Tridesetogodišnji vaterpolista Vanja Udovičić važi za najvećeg zavodnika među vaterpolistima. Slavni srpski delfin koji je nekoliko puta uveseljavao naciju donoseći zlatne medalje sa brojnih svetskih prvenstava radovao je i dame koje su uživale u njegovom savršenom izgledu. Poslednji put zasijao je kada je sa reprezentacijom Srbije osvojio zlato na Svetskom prvenstvu u vodenim sportovima u Rimu.
V
anja Udovičić je svoju vaterpolo karijeru počeo u beogradskom Partizanu, nastavio je u Jadranu iz Herceg Novog, bio je član italijanskog Pro Reka. Sa reprezentacijom je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 2004. u Atini i bronzanu na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i svetsko prvenstvo u vaterpolu 2005. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu. Nedavno su osvojili i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Zagrebu. Od 27. septembra 2010. godine je u zagrebačkom klubu Mladost.
Trninić, popularni vaterpolista sa zagonetnim osmehom svoj ljubavni život drži pod velom tajne. - Za to što me povezuju sa raznim devojkama, nisam ja kriv. Mediji svašta objave, bez obzira na istinitost vesti i realnost života. Mislim da muškarac i žena ne moraju biti kompatibilni isključivo u emotivnom odnosu, već da mogu da ostvare i čvrsto prijateljstvo. Fizički izgled je, naravno, bitan u vezi. On je na neki način odraz naše unutrašnjosti, mada mi je mnogo značajnije psihičko stanje osobe sa kojom se zabavljam, nego da se njen noge devojke su veoma fizički izgled uklapa u idealne zainteresovane za ljubav- proporcije ili standarde koje ni život zgodnog sportiste koji propisuju mas-mediji. već godinama unazad javnost intrigira ćutanjem o svojim zavodničkim podvizima. Ipak, vaterpolo igrač tvrdi kako nikada nije smatrao slabošću svoju sposobnost da prizna poraz u ljubavi. Vanja je nekoliko puta proglašavan za frajera meseca u brojnim anketama, što mu izuzetno prija. I dok su ga tabloidi spajali sa mnogim domaćim lepoticama poput balerine Nine Krluč, pevačice Ane Nikolić, manekenke Jelene
M
jul
2012
44
Sunčanje - za i protiv . . .
Iako nas, kao i svakog leta, upozoravaju na jak i loš uticaj na našu kožu, može da nam se desi da ipak na kraju izgorimo. Najbolji pristup jeste prevencija, ali ako nam se dese propustimo, moramo da nađemo način da saniramo opekotine. Crvenilo i bol obično se pojačavaju nekoliko sati nakon izloženosti i traju do nedelju dana. Mogu se pojaviti i plikovo na koži. Čim primetite opekotinu od sunca, popijte aspirin. Ovaj lek će vam olakšati bol i smanjiti crvenilo i upalu izgorele kože. Izgoreloj koži prijaće i oprobani recept: namažite je hladnim kiselim mlekom, koje treba isprati posle petnaestak minuta. Kožu možete prirodno rashladiti krompirom, krastavcima, koji vraćaju prirodnu svežinu, podstiču cirkulaciju i obnavljanje kože. Izgnječen paradajz, u obliku kaše, pomaže kada se nanese na opekotine i ispere se posle 10 minuta hladnom vodom. Grčki lek za osipe i opekotine, koji pomaže u letnjim vrelim danima, jesu ružine latice utopljene u sirće. Ružine latice umiruju, a sirće hladi kožu.
Jabukovo sirće pomaže ponovnom uspostavljanju prirodnog Ph faktora kože, pa se stoga preporučuje kupanje u mlakoj vodi koja je pomešana sa 3 šolje jabukovog sirćeta. Takođe, posle kupke se preporučuje prirodno sušenje kože. Što se tiče kupanja, kupanje u mlakoj vodi u kojoj je rastvorena soda (dovoljno je pola šolje) bikarbona vraća koži prirodnu kiselost i umiruje upalu. Med je jedan od napoznatijih prirodnih lekova za oporavak od opekotina. Najbolje je je naneti ga 4-5 puta dnevno. Izgoreloj koži prijaće i obloge od nevena, koju ćete pripremiti tako što ćete na 1l vode prokuvati, otprilike, 2 šake svežih latica. Ovim treba natopiti krpu nežnijeg materijala i naneti na bolno mesto. Bez rastvaranja, delotvorno je lavandino ulje. Melem od aloje stimuliše ćelijski metabolizam i ubrzava obnavljanje površinskog sloja kože.
jul
2012
46
Ova biljka sadrži vitamine A i C, koji su prirodni antioksidanti, minerale bakar, selen i magnezijum, kao i cink. Najbolje i najlakše za primenu je da na opekotine stavite sam list biljke. Dobro ga ohladite u frižideru, skinite gornji sloj sa lista, očišćenu stranu prislonite na izgorelu kožu i pričvrstite. Ovako pripremljen melem najviše efekta ima ako ga ostavite da prenoći na opekotini. Maska od kajsija ublažava svrab i ljuštenje kože. Dovoljno je dve do tri kajsije preliti vrućom vodom kako bi omekšale, dodati im kašičicu meda i staviti na opekotine. Manje opekotine uspešno će ublažiti razmućeno belance, koje deluje poput prirodne opne na koži i stvara zaštitni sloj. Bogato je kolagenom, koji obnavlja kožu, pa ga je potrebno ostaviti da deluje preko noći. Zategnutost, bol i toplotu koju osećate na mestu opekotine najbolje ćete ublažiti stalnom hidratacijom kože. Međutim, ako je opekotina teža ne smete koristiti nikakve masnoće jer mogu izazvati infekciju. Kada koža počne da se ljušti, to je znak da se obnavlja. Odumrli sloj ne smete skidati sami – pustite kožu da se sama isceli. Zaštitite izgorelu kožu od daljeg izlaganja sunca. Ukoliko posle sunčanja osetite jezu, ako vas trese groznica ili ako imate plikove i osip, nemojte se lečiti sami, već se obavezno javite lekaru.
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
R
ŽENA IZ PLAVE KUĆE
ođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo, u Kohoakanu u Meksiku. Živela je u svojoj kući, poznatoj kao “Plava kuća”. Kao datum svog rođenja navela je 7. juli 1910. godine, ali na njenoj krštenici piše 6. juli 1907. Frida je to zahtevala ovu promenu zato što je želela da se godina njenog rođenja podudara sa godinom kada je počela Meksička revolucija. Bila je zapažena po jako naglašenim obrvama i tankim brčićima. U srednjoj školi upoznala je svog budućeg muža, slikara Dijega Riveru. U svojoj osamnaestoj godini, doživela je tešku sabraćajnu nesreću i niko nije verovao da će preživeti. Zbog gipsa u kojem je bila zarobljena, mesecima je bila u krevetu, odustala je od bavljenja medicinom i počela je da slika. Pomoću ogledala, slikala je samu sebe, što je postalo njen zaštitni znak. “Slikam sebe zato što sam često sama i zato što sebe najbolje poznajem.” Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi bili su prikaz bola i teškog života žena. a njene slike bile su karakteristične jarke boje, mešavina simbolizma i realizma. Za Dijega Riveru udala se 21. avgusta 1929. godine i razvela 1939. godine, a ponovo su se venčali 1940. Njihov brak su nazivali sjedinjenjem između slona i golubice, zato što je Dijego bio krupan, a Frida je bila visoka tek oko 150cm i vitka. Frida, koja ima indijanske krvi sa majčine strane, bila je mađarsko-jevrejskog porekla sa očeve strane. Iako je na početku bila samouki slikar, ubrzo se, zahvaljujući svojoj vezi sa Dijegom, našla u najsofisticiranijim umetničkim krugovima. Tokom poslednje dve decenije 20. veka, koje su donele promene, Fridino temperamentno, snažno autobiografsko delo kritički je i novčano nagrađivano, čak i više od njenih muških sunarodnika.
Z
U
to vreme uglavnom su se izrađivali veliki tradicionalni murali, a nasuprot njima ona je pravila male autentične slike, koje nisu bila na platnu, već na metalnoj ploči u stilu meksičkih uličnih umetnika koji su slikali oltare ili male zavetne slike koje prikazuju hvalu Devici Mariji ili svecu za čudesno izbavljenje iz nesreće. 1936. godine, Dijego Rivera, odan Lavu Trockom, smestio je njega i njegovu ženu u Fridinu porodičnu kuću, gde ga je Frida zavela. Naslikala je autoportret koji je posvetila njemu, a ta slika se danas nalazi u Vašingtonu. Posle atentata na Trockog, Frida se okrenula protiv njega, tvrdeći u intervjuu da je Trocki bio kukavica i da ju je pokrao dok je bio u njenoj kući (što nije bilo istina). Frida je kasnije bila uhapšena zbog njegovog ubistva, ali su je pustili. Dijego je bio osumnjičen za ubistvo, ali su i njega pustili. ekoliko godina nakon smrti Trockog, Dijego i Frida su uživali u tome da pričaju kako su ga pozvali u Meksiko samo kako bi ga ubili, ali niko nije znao da li govore istinu ili ne. Činjenica je da se Frida okrenula protiv Trockog zato što je postala vatreni staljinista. Kuću je u to vreme ukrasila socijalističkim umetničkim delima, među kojima su bili i portreti Staljina, Marksa, Engelsa i Maoa. Imala je samo jednu izložbu u Meksiku, 1953. godine. Zdravlje joj je tada bilo veoma loše, pa su joj lekari savetovali da ne prisustvuje izložbi. Međutim, ona se pojavila na bolničkim nosilima, celo veče je pila, pričala viceve i zabavljala se. Te iste godine, noga je trebalo da joj bude amputirana, što je izazvalo depresiju i par pokušaja samoubistva. 1954. godine otišla je, sa zapaljenjem pluća, na komunistički marš. Umrla je 4 dana nakon toga. Ljudi su voleli Fridu svuda po svetu. Kad bi otišla Francusku pila bi i večerala sa Pikasom, i pojavljivala bi se na naslovnoj strani francuskog Voga. U Americi su ljudi voleli njenu lepotu i ono što je radila. U Meksiku, njenoj domovini, imala je mnogo obožavalaca.
N
jul 2012
50
Junaci romana Mleko i ugalj nastoje da se izbore za svoje mesto pod suncem, da nađu put iz teskobnog mraka šezdesetih. Otac, savesni rudar, koji žali za nekadašnjim životom na selu, majka koja se zaljubljuje u njegovog prijatelja i sinovi koji, svaki na svoj način, pokušavaju da se otrgnu pretećoj nesreći. Tražeći izlaz iz besmisla, straha i nevolje junaci romana Mleko i ugalj dolaze do spoznaje da naše želje i nadanja nikad ne mogu nadmašiti snagu i savršenstvo sudbine. Ralf Rotman rođen je 10. maja 1953. godine u Šlezvigu. Detinjstvo je proveo u Oberhauzenu, u Rurskoj oblasti, gde mu je otac radio kao rudar. Posle osnovne škole završio je zidarski zanat i oprobao se u nizu zanimanja: zidar, taksista, bolničar, kuvar, radnik u štampariji. Od 1976. godine živi u Berlinu. Piše poeziju i romane. Jedan je od najcenjenijih nemačkih pisaca srednje generacije. Dobitnik je mnogih književnih priznanja uključujući i nagrade „Herman Lenc“ (2001) i „Maks Friš“ (2006). Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Ključne reči Diglovog pristupa marketingu umetnosti jesu: unapređivanje prodaje. I bez obzira što i u uvodu i u zaključku navodi definiciju koja se bavi pre svega marketingom umetnosti kao promocijom i popularizacijom umetnosti, u središtu njegovog interesovanja je prodaja i prihod koji se tom prodajom ostvaruje. Cilj marketinga po Diglu dakle jeste: naterati ljude da kupuju, da kupuju više, da kupuju češće. Sve marketinške tehnike koje opisuje, Digl naziva mađioničarskim trikovima, trikovima koji nisu usmereni da samo učine ponudu atraktivnom, već su to trikovi koji građanstvo navode na to da postane publika – klijent, potrošač. No problem i nije samo to – znatno veću prepreku razvoju poslovanja umetničkih ustanova predstavlja „nepostojeće tržište”. Sam Digl za njega uvodi termin neraspoloživa publika. Stoga je i kod nas, ali i u svetu, osnovni zadatak marketinga umetnosti i kulture upravo stvaranje i proširivanje tržišta. U ovoj knjizi tome je posvećeno poslednje poglavlje koje mogućnost pristupa nedostupnoj, neraspoloživoj publici, vidi pre svega kroz edukativne programe. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Kada se neka knjiga u prvom izdanju štampa u 100.000 primeraka i kad je amazon.com proglasi za «hit meseca» – da li biste ikad rekli da ta knjiga ima bilo kakve veze s naukom? Jedna garancija za tako nešto jeste da je autor Oliver Saks, jedini lekar današnjice koji u najvažnijim stručnim časopisima objavljuje kratke priče i s izuzetnim literarnim darom svoje knjige ispunjava povestima osoba s najneobičnijim neurološkim simptomima: čoveka koji ne razlikuje predmete koje svakodnevno koristi, hirurga koji ima jake tikove sve vreme osim kad operiše, slikara koji u nesreći gubi mogućnost opažanja boja; zajednice osoba koje ne čuju govor ali su razvile sopstveni jezik, ili stanovnika malog pacifičkog ostrva koji uopšte ne raspoznaju boje; ponekad sebe samog, ne samo u formi memoara, već i nakon ozbiljne povrede nogu …Objašnjenje izuzetne moći muzike Saks prevodi na novi plan: izgleda da nema nijednog fenomena koji zahteva veću integraciju moždanih struktura i angažuje više moždanih procesa. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
Ova knjiga prikazuje razvoj osnovnih ideja i metodoloških postupaka nastalih u okviru specifičnog, intelektualnog, analitičkog i interpretativnog polja koje se obeležava zajedničkim nazivom studija kulture. Ona govori o stvarima koje nas se tiču i predstavljaju sastavni deo intelektualnih, ali i političkih rasprava, otvorenih ili skrivenih sukoba između muškaraca i žena, nacionalista i globalista, modernista i postmodernista, zaljubljenika u tehnološka distignuća i “apokaliptičara”, ljudi zaplašenih pred mogućnostima novog “posthumanog” sveta. Jelena Đorđević je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Završila je studije opšte književnosti u Beogradu, specijalizovala se na Univerzitetu Jejl i Ann Arbor u SAD. Predavala je Florida State University u Panami. Objavila je niz radova među kojima je knjiga Političke svetkovine i rituali i zbornici Kultura svaštojeda, Antropologija religije, Praznici, rituali i svetkovine kojima je doprinela otvaranju novih kulturoloških tema u našoj sredini. Bila je dugogodnišnji urednik časopisa Kultura. Izdavač: Clio, Beograd www.clio.rs; info@clio.rs; 011 26 22 013
jun
2012
52
Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“
NEGA SUVE KOSE Suvoj kosi potrebna je naročito pažljiva nega.Treba je prati jednom u 10 dana. I kosi je potrebna hrana bogata proteinima i vitaminima da se ojača iznutra, ali istovremenotreba joj i spoljna zaštita i nega. Bilo da nam je kosa kratka ili duga,kovrdžava ili ravna, svi želimo da ona bude sjajna i zdrava.Ali, tužna istina je da su samo neke žene blagoslovene takvom kosom. Zagađenje, loše navike u ishrani i preterana upotreba hemikalija, negativno utiče na kosu. Treba znati razliku između suve kose i suve kože temena, jer je sasvim je moguće imati masnu kožu temena, pa samim tim i masnu kožu pri korenu, a suve krajeve. Ako je vaša kosa suva po dužini, onda masku treba naneti samo na vrhove.Topao peškir obmotajte oko kose, kako bi se povećala efikasnost maski. Evo nekoliko predloga i prirodnih recepata koji vam mogu pomoći ako vam je kosa suva.
KOPRIVA: Šaku suve ili sveže koprive samleti, preliti sa pola čaše bilo kog biljnog ulja i ostaviti nedelju dana u dobro zatvorenoj staklenoj posudi. Pre upotrebe procediti, podgrejati i naneti na suvu kosu, sat vremena pre pranja. LAN: Pre pranja suve,ili kose oštećene čestim farbanjem, preporučuje se da se koža glave masira 10 minuta lanenim uljem, a zatim tim uljem protrljati kosu celom dužinom, da bi se ono bolje upilo. Ako se kosa od stalnog bojenja i izbeljivanja istanjila i lomi se,dobro je utrljati u kožu glave mešavinu čičkovog i ricinusovog ulja, i to po 1 kašičca sa 2kašičice soka od limuna. KREMA OD KORENA ČIČKA: Dve kašike suvog korena čička preliti sa pola čaše vrele vode. Kuvati na slaboj vatri dok ne ispari polovina vode. Skinuti sa vatre, ocediti i postepeno dodavati svinjsko salo do konzistencije guste kisele pavlake. Dobro zatvoriti i držati u toploj rerni 3 do 4 sata. Kremu utrljavati nekoliko meseci 1 do 2 puta nedeljno. jul
2012
54
BADEM: Pre pranja suvu kosu namazati bademovim uljem, zatim obmotati peškirom pokvašenim vrućom vodom. Posle sat vremena kosu oprati i naneti na nju ulupano jaje ili sveže kiselo mleko. Na kraju isprati čajem od kamilice ili lipovog cveta. ČAJ OD LISTA BREZE: Uzeti 1 kašiku listova breze i preliti čašom vrele vode. Posle 2 sata procediti. Utrljavati u kožu glave posle svakog pranja. ŠAMPON OD MEDA ZA OMEKŠAVANJE KOSE: Uzeti 30g kamilice, preliti sa 100 ml vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat, procediti i dodati 1 kašičicu meda. Prethodno opranu kosu istrljati peškirom, a zatim obilno natopiti ovim rastvorom. Posle 30 do 40 minuta kosu isprati toplom vodom bez sapunice. Ako je kosa jako suva, ovaj tretman ponavljati jednom u 10 do 20 dana, a kod masne jednom nedeljno.
PROFESSIONAL MAKE UP 060 449 4046 jun
2012
56
Iz bakine kuhinje KREM SUPA SA ŠAMPINJONIMA
200 gr šampinjona, 1 manji crni luk, 1 kocka za supu, 1 veća šargarepa, 1 pavlaka, 2 kašike brašna, 1 limun, kašika putera, so, biber Sitno seckani crni luk propržiti na puteru. Šargarepu izrendati, pa dodati luku i još malo propržiti sve zajedno. Dodati brašno, blago propržiti, pa naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati kocku za supu i kuvati još 15-tak minuta. Očišćene i oprane šampinjone isecite na listiće i dodajte u supu. Kuvati na tihoj vatri oko pola sata. Kada su šampinjoni kuvani, pobiberiti po ukusu i dodati pavlaku. Kada provri, dodati pola limuna, sečenog na sitne komade. Čorbu služiti toplu
ZAPEČENI HLEB SA KAČKAVALJEM
1 ceo stari hleb, 4 jaja, 1/2 šolje mleka, 300 gr kaškavalja, 200 gr stišnjene šunke, 2 veća paradajza, biber Hleb iseći na kriške, pa umakati u smesu napravljenu od jaja umućenih sa mlekom. Ređati u nauljen pleh. Na svako parče hleba staviti jednu tanku šnitu stišnjene šunke. Kačkavalj narendati, pa rasporediti po pripremljenom hlebu. Paradajz iseći na kolutove, pa ređati ne hleb preko kačkavalja. Staviti u rernu zagrejanu na 250 stepeni i peći 10-15 minuta. Pobiberiti i po želji dekorisati kolutovima luka. Služiti toplo.
PILEĆI PAPRIKAŠ
1 manje pile, 1 kg krompira, 1 crni luk, 2 veće šargarepe, so, biber, ulje, 2 kašike brašna, 1 kašika aleve paprike Na ulju propržiti sitno seckani crni luk. Kada postane staklast, naliti sa oko 3 l vode. Pile iseći na male komade, pa kad voda provri, dodati meso, posoliti i nastaviti kuvanje. Kada je meso na pola kuvano, dodati krompir, sečen na komade srednje veličine, i šargarepu sečenu na kolutove. Nastaviti kuvanje, dok meso i krompir ne omekšaju. Napraviti zapršku od brašna i aleve paprike, propržene na malo ulja. Dodati u kuvano jelo, sačekati da provri i kuvati još 15-tak minuta na tihoj vatri. Jelo služiti toplo.
KREM SA MALINAMA
4 šlag krema od vanile, 1/2 kg pavlake, 300 gr šećera u prahu, 1/2 kg malina, 3 dcl mleka Šlag krem umutiti čvrsto sa mlekom i šećerom u prahu. Dodavati malo po malo pavlaku, mešajući kašikom. Ni u kom slučaju nemojte smesu mešati mikserom nakon što dodate pavlaku, jer će se razrediti i krem neće imati potrebnu gustinu. Nakon što je krem napravljen, dodajte maline i takođe pažljivo mešajte. Ako koristite smrznute maline, obavezno ih odmrznite pre upotrebe i iscedite sok, jer će on razrediti krem. Ovako napravljenu poslasticu stavite na par sati u frižider. Služite rashlađeno.
ANEGDOTE O P Jednoga dana neka gospođica upita Marka Tvena, čuvenog američkog humoristu, kakva je, po njegovom mišljenju, vrednost knjige. - Čujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Tven ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kožu odlična je za oštrenje britve. Mala knjiga, kakve obično prave Francuzi, može odlično poslužiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim slučajem malo kraća, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezana u pergament, može izvanredno poslužiti za bacanje na mačku kada je čovek želi isterati iz kuće. I, naravno, atlas sa velikim stranama nezamenljiv je za čišćenje prozora… Volter je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Fridriha. Jednom je s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u čamac, Volter primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu, s osmehom reče: - Zar se toliko bojite smrti? - Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Volter. Veliki engleski književnik Bernard Šo nikako nije podnosio kritičare i smatrao ih je uglavnom promašenim piscima. U jednom većem društvu, neki kritičar je nadglasavao sve prisutne, uporno pokušavajući da vodi glavnu reč. Šo, koji nije više mogao da ga sluša, glasno se obrati svom susedu: - Eh, gospodine moj, kritičar vam je kao automobil: što je gori, sve je bučniji!
POZNATIMA U jednoj anegdoti sama igra sudbine napravila je i jedan neverovatan jezički paradoks. Krajem 1944. godine, prvi čovek srpske policije,Slobodan Penezić, poznatiji pod partizanskim nadimkom Krcun, posetio je beogradski kazamat, u kojem su pored ostalih bili smešteni i viđeniji građani pod optužbom saradnje sa vlastima pod tek minulom okupacijom. Krcun je, prolazeći pored postrojenih zatvorenika među kojima se nalazio i naš pesnički bard, zastajkivao pored ponekog od njih, zapitkujući ih ponešto: – Kako se ti zoveš? – Sima Pandurović. – Jeste li Vi onaj pesnik Sima Pandurović? – iznenađeno je proslovio Krcun, koji je uoči rata bio beogradski student – Jesam. – Pa otkad ste Vi u zatvoru? – sa nevericom je uzviknuo Penezić. – Od oslobođenja! – mirno je odgovorio stari pesnik. Kada je završio “Pop Ćiru i pop Spiru”, P. Popović je celu noć, šetao sa Sremcem po Kalemegdanu. Pričajući o knjizi, Popović je rekao da je knjiga izvrsna, ali ima epizoda koje se ne uklapaju. Sremac je pitao: “Nosite li žaket?” Popović je odgovorio: “Nosim!” ”Šta će ona dva dugmeta ostrag na njemu? Ne znate? E, pa, tako je sa onim epizodama u mojoj knjizi.” preuzeto sa www.mycity.rs