broj 23 avgust 2013
Doručkujte zdravo
godina II
Zdravlje:
Suzana Šuvaković Savić
Ćaskanje:
Lepota:
Savršena koža
broj 23, godina II avgust 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent
Reč urednice: Pozdrav za sve vas! U ovom broju vas očekuje nova dijete – osmosatna dijeta, otkrivamo vam koliko je crni luk zdrav i pogodan za sve nas... U jednom od naših omiljenih članaka, pročitaćete o mladoj ratnici, čekaju vas nove misterije. Pokazaćemo vam kako da od kose napravite mašnu i kako da iskoristite kombinacije crne i bele boje pri uređenju... Uživajte, Vaša FRAJLA!
foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić
Putovanje: Centralna Srbija Intervju: Suzana Šuvaković Savić Uredjenje: Crno beli svet Zdravlje: Doručak
Zorana Petković: Pet godina i život ceo Zaštita životne sredine: Pančićeva omorika Intervju: Ana Fontana Ishrana: Osmočasovna dijeta
Hrana i piće: Crni luk Moda: Puder roze Misterije: Ukleti ranč Lepota: Savršena koža
Žene koje su menjale svet: Jovanka Orleanka Frizure: Mašnica Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih
BUDI
SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela! U prethodnom duelu pobedila je Ana Čupić i ona je treća takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Osma takmičarka u sezoni 2013 je Teodora Ivković. Teodora Ivković rođena je 13. 05. 1997. i ide u Hemijsko-medicinsku školu. Na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila se zato što je htela da se oproba u manekenstvu i zato što joj se dopada internet magazin Frajla. Ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte
OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim frizura: Sanja Džamić enterijer: Kafe Scena
Centralna
Šumadija je duhovno i kulturno središte Srbije. Mnogočemu što odlikuje Srbiju Šumadija je dala svoj pečat i doprinos. Ovde se sluša truba i frula, na saborima prepliće kolo, hladni dani greju “šumadijskim čajem” – kuvanom rakijom, a poselima i dalje odjekuju priče o srpskim junacima i vojvodama, slavnim bitkama i velikim pobedama.
a Srbija
Možda upravo zbog tako jakog istorijskog nasleđa, svaki kamen ovog područja pripoveda svoje predanje. Posebna vrsta kamenog obeležja, krajputaši, upućuju putnika namernika u istoriju kraja ili na znamenito mesto – a ponekad ga samo mame da na trenutak zastane i odmori se.
Kada su šume delom iskrčene, zasađeni su vinogradi i voćnjaci. Vina iz Župe i iz kraljevskih podruma na Oplencu, rakije iz Čačka i Kraljeva, kapi su sokova istorije pretočenih u tradiciju. Centralnom Srbijom teku male i velike reke poput Zapadne Morave, Studenice, Ibra, Gruže, ali tu su i mnogobrojni prirodni mineralni izvori vode proverenih lekovitih svojstava – srpske banje. Sela centralne Srbije, bilo da su u okolini Aranđelovca, Topole, Gornjeg Milanovca, Čačka, Knića, Lučana, Kruševca, Kraljeva, Aleksandrovca ili u kopaoničkom kraju, neguju tradiciju dobrog zdravlja svoga podneblja. Od svakog zrna koje kao proja ili pogača stigne na trpezu, preko lekovitog bilja, šumskog voća, sira, kajmaka i sušenog mesa, do jagnjetine ispod sača ili prasećeg pečenja – ovde se ukus zalogaja doteruje dahom čistog vazduha, gutljajem izvorske vode i lekovitim svojstvima prirode. Gibanica, pita od jabuka ili šljiva, pileća ili ćureća supa, prebranac – takođe su često na trpezi. Centralna Srbija je poznata kao velika bašta za uzgoj voća i povrća, gde tokom jeseni svako selo postaje mala fabrika za pripremu zimnice i sokovi prema domaćim recepturama.
U blizini reka, izvora i potoka, u podnožju planina, sela centralne Srbije nude mogućnosti za sadržajan i aktivan odmor, koji, u zavisnosti od doba godine, može biti protkan ribolovom, lovom, skijanjem, plivanjem, jahanjem, sakupljanjem lekovitog bilja i šumskih plodova, šetnjama, vožnjom bicikla, pripremanjem hrane i zimnice zajedno sa domaćinima, u pečenju rakije, berbi grožđa… U nekim seoskim domaćinstvima organizuju se obuke u izradi ručnih radova, spremanju tradicionalne hrane ili sušenju šljiva. Obilazak brojnih manastira, koji su znamenitost srednjovekovne Srbije, dodatno doprinosi osećaju snažnog duhovnog naboja čitavog kraja. Na Oplencu se nalazi Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, a posebna znamenitost je crkva svetog Đorđa, poznata po mozaicima neobične lepote. Dragačevski sabor trubača u Guči pomogao je da ime Srbije postane poznato širom sveta po bogatoj i jedinstvenoj tradiciji, proslavljenoj i dobroj muzici, vrhunskoj zabavi i iskrenom gostoprimstvu. “Kosidbu na Rajcu” je manifestacija je nastala na tradiciji moba kojima su rođaci, komšije i prijatelji zajednički obrađivali zemlju. Tada se, uz izvornu narodnu pesmu, sredinom leta kose planinske livade podno Rajca, u blizini Ljiga. Izvor: www.srbija.travel
Suzana Šuvaković Savić
FRAJLA: Kada ste počeli da se bavite muzikom? SUZANA: SKada sam imala 9 godina. Drugarica me je odvela u muzičku školu sa idejom da upišem klavir ali sam na očevo insistitranje upisala harmoniku, gde sam kasnije osvajala prva mesta u tadašnjoj Jugoslaviji, od Pule, do Prištine. FRAJLA: Koji je momenat koji Vas je naveo da počnete profesionalno da se bavite muzikom? SUZANA: Na prvoj godini Fakulteta osvojila sam prvu nagradu Petar Konjović i tada sam znala da će opersko pevanje biti moj život. FRAJLA: Koji deo svog posla najviše volite? ANA: SRad sa sjajnim kolegama i ono što jeste kruna mog posla je momenat kada izađem pred publiku koja zna da prepozna moj rad, trud, želju i kvalitet .
FRAJLA: Na kojim sve operskim scenama ste nastupali i koji vam je nastup najdraži? SUZANA: Operske scene u Italiji u gradovima : ’’Rim, Civitavechia, Fermo, Jesi, Bassano del Grappa, Ascoli Piceno, Rosario, Latina, Rovigo, Padova, Trst . U francuskoj u Operi Massi, Parisu. U Koreji u Seulu, Dagu. Kina - Sangaj na otvaranju koncert hola. Atina – otvaranje Olimpijade. Portugalija –Lisabon, Norveska - Oslo, Belgija - Brisel, Danska –Kopenhagen. Njadraži nastup je bio u Seulu pred 11000 ljudi. FRAJLA: Magistrirali ste na FMU kod čuvenog soprana Radmile Bakočević. Šta možete da nam kažete o saradnji sa njom? SUZANA: Veliki profesionalac koji se trudio da prenese svoja iskustva i znanje koje je je sticala kroz karijeru.
FRAJLA: Vaš posao zahteva punu posvećenost. Koliko Vam vremena ostavlja za druženje, odmaranje, hobi...? SUZANA: Sobzirom da sam već neko vreme na sceni i imam zavidan repertoar, to podrazumeva stalno obnavljanje i usavršavanje uloga. Izuzetak jeste rad na novoj Operi i tada se ima malo vremena za odmor ili veća druženja. FRAJLA: Kako biste opisali svoj životni stil? SUZANA: Plivati i kad se plivati ne može! FRAJLA: Kako na Vas utiče činjenica da je u Srbiji kultura gotovo marginalizovana? SUZANA: Kakva kultura ili muzika, takva država! FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? SUZANA: Puno ljubavi i smeha.
Crno beli svet
Klasično, čisto i potpuno šik. Od podova i zidova do nameštaja i ukrasa, možete kombinovati ove dve boje kako god želite jer se ovakav dekor lako usklađuje. Prvo istražite i odlučite kakav stil ili efekat želite da postignete i planirajte u napred kako bi izbegli nepovezan, haotični izgled.
Da bi ste dobili šta želite, pročitajte naša tri saveta za dekor u crno - beloj: • Crno - bele tematske sobe uvek bolje izgledaju kada imaju uticaj treće boje. Nama se najviše dopala kombinacija sa providno plavom, boja korala, nekom nijansom zelene ili žute. • Ukoliko želite da dekorišete svoju spavaću sobu ovom kombinacijom boja, nabavite jastuke u ovim bojama ili dekorišite zid iza uzglavlja jer šema ovako visokog kontrasta poput crnog i belog nije pogodna za spavanje. Tako da je najbolje da se koristi na površinama koje ne vidite dok pokušavate da zaspite. • Kada su u pitanju akcesoari, kupujte delove koji su ili potpuno crni ili potpuno beli, a ne one koji su prekriveni crno - belim printovima. (Izuzetak: dozvolite sebi bar dva crno - bela jastučića.) Na taj način dajete sebi opciju da osvežavate prostor menjanjem ovih aksesoara u suprotnu boju. Takođe kada Vam dosadi ovaj dekor, možete iskoristiti sve crno - bele stvari jer savršeno izgledaju uz svaku drugu kombinaciju.
Doručkujte zdravo
Sigurno ste već čuli od roditelja onu poznatu frazu da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Ali sada Vi govorite da ste previše pospani, izmoreni a tu su i mrzovoljna deca koja govore da nisu gladna dok se Vi trudite da zasitite sve i krenete u susret novom jutru. Čak i ako jedete zdrav jutranji obrok svakog dana, deca retko kada jer moraju biti na vreme u školi ili zabavištu. Ali vašno je da pokušate. Evo kako da napravite doručak koji je privlačan za sve.
Jutarnji obrok ne mora da bude sasvim tradicionalan. Možete ga pomešati sa ostacima od sinoćne večere a da i dalje obezbedite hranljive materije koje su potrebne deci za taj dan. Pokušajte da poslužite uravnotežen doručak koji uključuje neke ugljene hidrate, proteine i vlakna. Ugljeni hidrati su dobar izvor energije za telo. Energija iz proteina je podstiče kada ugljeni hidrati sagore. A vlakna obezbeđuju osećaj sitosti i samim tim obeshrabruje prejedanje. A kada se kombinuje sa adekvatnom tečnošću, vlakna pomažu kretnju hrane kroz probavni sistem, sprečava zatvor i snižava holesterol.
Dobri izvori ovih hranljivih materija su: Ugljeni hidrati: cela zrna žitarica, smeđi pirinač, hleb i pogačice od celog zrna, voće, povrće Proteini: mlečni proizvodi sa malo masti, jaja, orasi, semena, pasulj Vlakna: hleb od celog zrna, žitarice, voće, povrće, mahunarke i orasi.
PAHULJICA
servis za pranje i peglanje veša
Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503
Pet godina i život ceo by Zorana Petković Ljubav… ah ljubav…, a posle i brak! Volim onu definiciju ljubavi koja kaze: “Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji.” I tako posle tog dobrovoljnog ropstva od pet godina, moj muž odluči da me obraduje i za godišnjicu izvede na romantičnu večeru… Za tu priliku izabrao je i mali restoran skiven daleko od glavnog puta, okružen divljim rastinjem, dušu dao za odbegle ljubavnike, romantike i sanjare i ponekog izgubljenog putnika. Odglumila sam oduševljenje, ali, u stvari, bilo bi mi mnogo draže da me je izveo u obližnji restoran na uglu, gde bi nas videli poznanici i prijatelj,i a sutradan cela ulica znala da smo samo nas dvoje sami proslavili. A baš ta petogodišnjica braka, najopasniji je period u jednoj vezi i verujem da kada se pređe, ulazi se u jedan mirniji i sasvim drugi period koji ima velike šanse da potraje i večno, baš onako kako smo se i zaklinjali na sam dan venčanja. To je period kada ste potrošili skoro sve reči o ljubavi, kada deca deca sa svojih 3-4 godine budu najnemirnija, pa traže i celu vas, kada zavese na prozorima počinju da blede, tuš se kvari, kreveti škripe, televizor ste tek promenili, a na red čeka i veš mašina, usisivač i frižider… A auto… skoro svakodnevne popravke, a o nekom novom za sada ni reči... A baš taj auto na koji su nam prijatelji okačili probušene stare limenke na dan našeg venčanja, priča je za sebe. Prosto ne stignemo da popravimo nešto, a već se pokvare dve druge stvari. Već celu godinu štedimo da ga zamenimo novim, ali ne ide... A imao je i on svoju ćud... Ponekad, kad mu se prohte, a ti unutra, vrata se nisu otvarala s unutrašnje strane, već je morao neko da ih otvori od spolja, pa sam tako mnogo puta tražila pomoć na ulici s otvorenim prozorom: “Gospodine, molim vas, hoćete mi otvoriti vrata?!” - ljudi su me čudno gledali... I tako, na dan petogodišnjice našeg braka, s opuštenom kosom, crnom kratkom haljinom (doduše starom) i visokim štiklama, izgledala sam više nego zanosno. Doduše dva porođaja su učinila da dobijem koji kilogram više, ali to nije smetalo mom šarmu, naprotiv, zategnuta haljina na mom telu izgledala je mnogo kraća nego što je bila kad sam je kupila, pre dve godine... Moj muž skoro me nije ni primetio sve dok nisam sela u auto pored njega, haljina otišla još gore, a bele mi noge blesnuse u tami, kao i njegove oči. “Pobogu ženo, mogla si nešto pristojnije da obučeš, ne moraju svi noćas da bulje u tebe!” U sebi sam želela da mi kaže kao u danima veridbe (kada mu moje kratke haljine nisu smetale, već je oduševljeno buljio u njih ), kako izgledam lepo, želela sam mali poljubac, pa makar i u obraz, ali ništa od toga… “Trebalo bi da se presvučeš” – hteo je da kaže, ali se seti dece koji su ostali s mojom mamom i kako smo jedva zatvorili vrata za nama, pa odustade. Gledala sam ga… On u džinsu i svetlo roze košulji, izgledao je divno, u stvari uvek je izgledao divno. Pa, nije morao kao ja da sate provodi u kuhinji i po kući, uživao je u svakom slobodnom trenutku sa svojim prijateljima. “Kao da nije ni oženjen” - pomislila sam, ljubomorna na sve žene koje su ga ikad pogledale. I tako smo pošli… Rešena da mi večeras ništa ne pokvari raspoloženje, uključih radio i divna muzika za ples ispuni auto. Čak sam i
počela da srećno pucketam prstima i njišem se u ritmu, što izazva širok osmeh moga muža, pogleda me nežno i za trenutak shvatim kako me još uvek voli. Još malo i skoro stigosmo. Ostao je još onaj nenastanjeni, mraćni deo puta, kad auto gadno zaškripe i stane. Zbunismo se oboje i moj muž pokuša da izađe i vidi u čemu je problem, ali đavo mu ne da, jer vrata nisu htela da se otvore. Bili smo zarobljeni u automobile, u mračnom delu nenaseljenog puta. I šta sad? Ali mi živimo u 21. vek i tehnologija se pobrinula da ništa ne sme da nas iznenadi, samo što nije znala da će stari automobili tako dugo da žive... Velikodušno pružim mužu moj mobilni telefon, ali on je već tipkao po svom... Samo, desilo se ono što se svima nama dešava - stalno okružen gomilom prijatelja, a kad ti neko zatreba nigde nikoga…Tek iz devetog pokušaja je pronašao jednog koji obeća da će nam pomoći čim završi neki poslić, a nama i nije ostalo i ništa drugo, nego da čekamo. Došao je, ali posle 1 sat i 47 minuta, dok smo mi sedeli u auto nervozni i ljuti. Od večere, naravno, ništa, vratismo s njegovim autom kući, s tim što smo sutra morali da odvučemo naš kod nekog mehaničara. Ležeći kasnije na svojoj strani kreveta, dok je moj muž već spavao, dugo sam razmišljala. Zamisli samo - ja i on zatvoreni skoro dva sata, sami u autu, a da nismo se ni poljubili… ništa, a mogli smo svašta… Setim se ponovo dana na početku naše veze, kad smo se ljubili u liftu, hodniku, čak i na ulici... Mogao je to noćas da bude divan provod, samo što mi to više nismo znali. Izgubili smo taj osećaj negde u samoposluzi, vrtiću, stanu njegovih roditelja, malim platama i ko zna gde još.... Nisam mogla, a da se ne setim jednog Egipatskog političara, koji je posle pada Mubaraka imao u svom izbornom programu i predlog o ‘’ponovnom bračnom ugovoru”. Taj političar, koji je sebe nazivao budućnošću i čije ime ne mogu da se setim, predlagao je da se uvede zakon kojim bi svi supružnici morali svakih pet godina da obnove bračni ugovor, uz obostrani pristanak i prisustvo svedoka. Glasno se nasmejah, na šta se moj muž okrenuo i ponovo mirno zaspao... Nisam mogla, a da se ne pitam da li taj zakon zaista postoji I koliko bi nas ponovo izabralo da se posle pet godina ponovo veže za istu osobu… Misli da o ovome treba razmisliti.
Pančićeva omorika
U ovoj grupi zaštićenih biljaka ovo je jedina biljka koja nije skrivenosemenica. Pripada razdelu golosemenica (Gymnospermae), a među njima četinarima (f. Pinaceae). Raste samoniklo samo u kanjonu Drine i na planini Tari. Zaštićena je vrsta jer je ostatak biljnog sveta davne prošlosti; preživela je ledeno doba samo na ovom malom području. Tako je ova čudnovata biljka, što bi rekli biolozi, endemit i relikt. Josif Pančić, naš čuveni biolog, je omoriku otkrio 1875. g. na Tari. Retka je i po svom imenu koje je kombinacija latinskog i srpskog: picea od lat. pix=smola i omorika (srpski naziv za vrstu smreke). Prvo naučno ime omoriki je dao Josif Pančić. On ju je nazvao Pinus omorika. Pravo da joj dodeli ime dobio je pošto ju je prvi naučno opisao i determinisao. Međutim, klasifikacija biljaka je nešto izmenjena od tih dana. Čudnovato je mnogo štošta u vezi ovog drveta. Samo ime omorika je našeg porekla. Omorika, kao pojam, ime za drvo, bilo je poznato u narodu mnogo pre nego što ju je Pančić opisao. U mnogim narodnim pesmama je bila pomenuta, čak i “opisana”. Zaista je neverovatno i to da je ona “preživela” ledeno doba. Najbliži njeni rođaci nalaze se u istočnoj Aziji i na zapadu Severne Amerike. Danas omorika naseljava mnoge parkove širom Evrope. Ispostavilo se da joj severniji krajevi našeg kontinenta više prijaju od ovih naših. A česta je kao parkovska vsta i po zagađenim gradovima, jer vrlo dobro podnosi aerozagađenja. Kad se na to doda nesumljiva lepota i elegancija, pitanje je zašto je kod nas po parkovima nema više? Pančićeva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste četinara sa vrstama koje danas žive u severoistočnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.
Zahvaljujući posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije. Naziv Pančićeva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pančiću, koji je najzaslužniji za otkriće omorike. Pančićeva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveća Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina. Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima. Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naučnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveća u Evropi. Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa čak i 40 metara, a u prečniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom. Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krečnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i močvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta. Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se na veoma različitim tipovima zemljišta. Šume omorike i smrče su uglavnom rasprostranjene na krečnjaku i to većinom na velikim nagibima i to najčešće na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrče omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom. Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare. Pančićeva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeđen kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja čitave svetske naučne javnosti.
Ana Fontana
U ovom broju vas upoznajemo sa Dragicom Radovanov Mizera, mladom, samostalnom preduzetnicom koja se bavi izradom nakita.
Odmah na početku smo se raspitali odakle interesovanje za ovaj hobi I da li se školovala za to Nakit je nastao iz igre, iz potrebe za stvaranjem, sasvim slučajno bez naročite namere, bez vežbe i bilo kakve obuke ili obrazovanja. Kao dipl.ing. poljoprivrede bez posla trebalo je ispuniti vreme... Polimerna glina je slučajno došla u moje ruke i otkriven je talenat.
Materijal koji koristi je... Sve predmete i nakit izrađujem od polimerne gline. Ovo je materijal koji mi je privukao pažnju, učinio mi se najzanimljivijim i njime sam naučila da baratim i stvarim zanimljiv nakit. Pitali smo Dragicu da li prati trendove i da li u svom zanatu ima pomoć. U početku sam pravila ono što mi je bilo najlakše, zatim ono što se meni najviše dopadalo. Najčešće izrađujem nakit po porudžbini. Pravim ono što poručioci žele i zamisle. Sama sve izrađujem. Niko mi ne pomaže, ovo je moj dodatni posao, tako da time popunjavam svoje slobodno vreme.
Za vas smo saznali kako možete nabaviti ovaj zanimljiv nakit Porudžbine primam preko FB profila i stranice. Nešto nakita može se naći u komisionoj prodaji u Knez Mihailovoj ulicu u Beogradu. Otkrila nam je planove za budućnost i ostavila poruku za vas Nadam se ću još dugo imati prilike da se bavim ovim predivnim poslom. Za proširivanjem posla nema potrebe... Teško fizički stižem da napravim sve što je naručeno bez čekanja od 10-20 dana. Ukoliko imate zamisao o savršenom komadu nakita, a fale Vam samo spretne ruke... Tu sam!
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
OsmoÄ?asovna dijeta
Osmosatna dijeta je je plan za mršavljenje Davida Zinčenka i Pitera Mura koji su izneli u knjizi “Osmočasovna dijeta: Gledajte kako kilogrami nestaju, dok jedete šta želite”. Uz ovu dijetu, David obećava čitaocima da mogu izgubiti gomilu kilograma i da jedu sve što požele. Nije li ovo san svakog ljubitelja hrane? Ali, ima jedna začkoljica - Možete jesti SAMO u jednom vremenskom intervalu koji traje tačno 8 sati - izvan njega nema jela! Već smo naučili da se u toku 24 sata samo u jednom intervalu od 8 sati konzumira hrana. E sada, pitanje je koji je osmočasovni period najbolji za nas? Velika većina dijetalaca zagovara da je idealan period od 9 do 17 sati, mada u praksi i period od 8 do 16 ili 10 do 18 nije neuobičajen. Koji god period da izaberete: jedina i osnovna stvar je da u okviru njega pojedete sve planire dnevne kalorije! Dakle, vremenski interval se može prilagoditi u zavisnosti od vašeg dnevnog rasporeda i čak može biti različit u različitim danima u toku nedelje. Dijetu treba početi sa bar 3 dana nedeljno osmočasovnog rasporeda unosa hrane a tokom vremena i ličnog osećaja povećati do svih 7 dana.
Idealan period za dijetu
9 - 17 8 - 16 10 - 18
U ovoj dijeti nema zabranjene hrane ali ne dozvolite da ova dijeta bude izgovor da se prejedate. Jedite onoliko koliko vam prija ali ne preterujte sa količinama. Jedini izuzetak od ovog pravila su slatke napici, budući da osmosatna dijeta ne zagovara kalorije koje se nalaze u pićima (alkoholnim i/ili bezalkoholnim) - mada to ne znači da se ne mogu konzumirati - naravno umereno. Za razliku od drugih dijeta, kod ove su grickalice dopuštene i mogu se jesti često u okviru osmočasovnog perioda. Ipak, zdrava logika i ovde govori da treba ipak biti kritičan kod izbora i birati zdravije i kvalitetnije grickalice (recimo, bolje je jesti pečene semenčice i orašaste plodove kao i suvo voće nego slane štapiće, čips i sl.) Generalne preporuke važe i ovde - uvek je bolje konzumirati što prirodnije namirnice a smanjiti industrijski proizvedene. Primer jelovnika za jedan dan Po ustajanju: voda, kafa ili čaj Doručak u 10 sati: 1. musli, čaša mleka, jedna voćka ili 2. kajgana, tost, kafa/čaj; Užina (kada želite): Slatkiš od ekspandirane žitarice (recimo Bonžita i sl.) Ručak (kada želite): 2 parčeta pice, domaći čips ili pomfrit, 1 jabuka; Užina (kada želite): 1 kolač ili 1 sladoled ili voćka po izboru; Večera u 18 sati: Grilovano belo pileće meso, 2 kuvana krompira prelivena kašikom putera, pareni brokuli, sladoled.
Nema zabranjene hrane, ali ne treba se prejedati.
Crni luk
Pretpostavlja se da su naši preci počeli da jedu divlji luk veoma rano - pre nego što su izumeli pismo ili počeli da se bave zemljoradnjom. Ne zna se odakle potiče, ne zna se kad je nastao, ne zna se ko ga je prvi kultivisao. Crni luk je zbog toga prava tikva bez korena. Neki arheolozi, botaničari i istoričari ishrane veruju da potiče iz centralne Azije. Drugi navode da svima poznata zlatnožuta lukovica potiče iz Irana i zapadnog Pakistana. Najveći broj istraživača slaže se, ipak, u jednom - luk je kultivisan pre najmanje 5.000 godina. Kako je rastao divlji u mnogim regijama, istovremeno je u svim tim oblastima i kultivisan. Štaviše, smatra se jednom od najranije gajenih biljaka, jer nije podložan kvarenju, dobro podnosi transport, lako se podiže na gotovo svim vrstama zemljišta i u svim klimatskim zonama.
Bogat antioksidansima, odličan borac u prevenciji prehlade, dijabetesa, pa i raka, običan crni luk je prava superhrana! Međutim, to nije sve što ovo povrće može da pruži onima kojima je redovno na trpezi, tvrde stručnjaci. Iste osobine koje ga čine nezamenljivom namirncom u ljudskoj ishrani zaslužne su što se luk može koristiti u brojnim situacijama. Iako bi se mnogi namrštili na samu pomisao da mirišu na crni luk, nekada jedino rešenje za posledice najezde insekata na terasi ili u spavaćoj sobi može biti da se namažete aromatičnim sokom ovog povrća. Komarcima, paucima i bubicama luk, takođe, ne miriše najprijatnije, pa će pobeći glavom bez obzira. Ako ste zakasnili i insekti su vam ostavili crvene pečate po koži koji peku i svrbe, požurite u kuhinju, rasecite glavicu i protrljajte svaki ujed. Olakšanje će brzo doći jer će sok bogat eteričnim uljima umiriti upaljenu kožu. Isto važi i kada se opečete. Čaj od ljuske crnog luka magični je napitak kada je reč o bolnom grlu. Od braonkastih omotača jedne glavice mogu se napraviti dve šolje tečnosti prijatnog ukusa. Prema rečima nutricionista, kada je reč o uticaju na zdravlje, mala je razlika između crvenih i belih glavica i zato što češće salatu začinite obilno sitno seckanim crnim lukom. Dobro podnosi sušenje, a može i vrlo jednostavno da se čuva kao rezeva u slučaju gladi. Njegova lekovita svojstva samo su doprinela popularnosti i velikoj zastupljenosti. Iako se sa sigurnošću ne može utvrditi njegovo poreklo, postoji niz dokumenata, od kojih su neki veoma stari, koji opisuju značaj luka kao prehrambene namirnice, u medicini, prilikom mumifikacije pokojnika... U kineskim baštama gaji se više od 5.000 godina, a pominje se i u najranijim zapisima iz Indije.
Oggy Art Style
Puder roze boja
Većina ljudi povezuje jesen sa bojama kao što su narandžasta, braon, tamno zelena ili senf žuta. Međutim moda za jesen 2013. jesu sve nijanse ruže i puder roze.Predviđanja su da će prah roze biti u svim oblicima. Od kaputa i jakna do dodatne opreme kao što su naočare, torbe, kišobrani. Boje ruže postaće veoma popularna jer izgleda sjajno na svakoj boji kože. Ove boje ističu prirodno rumenilo kože i daje prijatan sjaj. Ako ste pomalo stidljivi kada je u pitanju nošenje tako prigušenih nijansi, evo par saveta koji će učiniti da se osećate blistavo i udobno. Prvo pokušajte sa cvetnim printom. Dodavanje hrabrih akcesoara, na primer tirkizne cipele mogu da odvrate pažnju od tako suptilne boje. Čipka, ne samo da je moderna već može dati preko potrebnu teksturu svakoj kombinaciji. Roze - zlatni nakit je lep dodatak i pomaže da se odeća koordinira u celinu.
ZA TO
OPLINU VAŠEG DOMA
Ukleti ranč
Priča o ranču datira iz 1994. godine kada je izvesni Teri Šerman kupio zapuštenu farmu u Juti, u SAD. Porodica još nije stigla ni da se useli, prevozili su nameštaj u svoj novi dom, kada im je prišao ogroman vuk. Bio je tako blizu da je do farmera dopirao njegov zadah. Teri je pucao na zver. Vuk je ostao na mestu. A onda još dva metka... Životinja je ustuknula, ali nije bilo rana niti krvi. Tek posle šestog pogotka zver je odjurila. Dve nedelje kasnije, Gven, Šermanova supruga, ponovo je srela vuka - tako velikog, da su mu leđa dopirala do vrha prozora kola, a sa njim je bila životinja nalik na psa. U proleće 1995. godine Šermanovi su počeli da primećuju zagonetne objekte. Gven je videla ogroman trougao, okružen svetlima, koji je nečujno lebdeo nad farmom. A Teri je ugledao srebrnasti disk, koji je iščezao prema planinskom grebenu. Svi članovi porodice desetine puta su posmatrali narandžaste krugove, koji su ‘nicali’ na zapadnoj strani nebeskog svoga uvek na jednom te istom mestu. Jedne večeri Teri je u, sada već uobičajenom krugu, ugledao nešto što mu se učinilo kao izlaz ‘na drugo nebo’. Kroz dvogled je jasno video plavo nebo - narandžasti krug izgledao je bukvalno kao prozor u svet u kojem je bio dan. Zagonetne životinje nastavile su da se pojavljuju na ranču. Prolazeći farmom usled bela dana, Teri i Gven videli su omaleno, mišićavo stvorenje riđe boje kako napada konja. Šerman je prišao bliže i grabljivac je jednostavno iščezao na njegove oči. Dokaz da je uopšte bio tu bili su tragovi kandži na konjskim nogama. Farmom su se šetkale raznobojne ptice, naravno, one koje ne pripadaju tom podnevlju, a bilo je i susreta sa mračnim stvorenjima, koja su podsećala na snežnog čoveka. Kod farmerskih pasa razvila se paranoja. Po čitav dan sedeli su i stražarili. Jedne noći čak šest mačaka nekud je nestalo, a uskoro je počela da iščezava i stoka. Jedna krava jednostavno je ‘isparila’ sa livade, a Teri tvrdi da je bila nekako uzneta na nebo. Drugi put, jedan krava nađena je mrtva pet minuta pošto ju je Šermanov sin video živu i zdravu. Nešto je napravilo duboku brazdu na sapima mrtve životinje, a ni na kravi ni na zemlji nije bilo tragova krvi. Ukupno 14 životinja je ubijeno ili nestalo.
Teri je dugo ćutao, smatrajući da će teško prodati farmu bude li se saznalo šta se na njoj dešava. No, novinari lokalnog lista nekako su otkrili tajnu, i od tada je život Šermanovih postao još teži - noću su ih uznemiravale čudne pojave, a danju horde radoznalaca. Nekim posetiocima desilo se da vide i više nego što su želeli. Juna 1996. godine kod Terija je došao visok čovek koji se zanimao nekim vidom meditacije. Zatvorio je oči i podigao ruke. U obližnjoj šumi nešto je tada počelo da se kreće. Teri, koji je bio nedaleko odatle, nije mogao da razluči formu objekta, osim da se radi o nečemu velikom. To ‘nešto’ izašlo je iz šume i krenulo ka čoveku. Stavši ispred njega ‘ono’ je ispustilo životinjski krik, koji je zvučao kao mešavina medveda i lavovske rike. Po Terijevim rečima, to ‘nešto’ bilo je skoro prozračno, kao biće u filmu ‘Predator’. Preplašeni čovek je momentalno pobegao. Uskoro se otkrila i tajna da su čudna zbivanja na ranču već dugo vremena poznata Indijancima koji žive u dolini. Govorili su da se zemlja nalazi na ‘stazi u drugi svet’. Milijarder Rober Bigelov kupio je ranč Šermanovih za oko 200.000 dolara - znatno manje nego što ju je svojevremeno platio Teri. Šermanovi su se preselili na manju farmu koja se nalazila dvadesetak milja od ‘prokletog ranča’. Verovatno su zemlju mogli da prodaju i skuplje, ali, želeli su što pre da se nađu na bezbednijem mestu. Bigelov je organizovao stalno dežurstvo naučnika i bivših oficira policije, a sve pod pokroviteljstvom National Institute for Discovery Science, koji je 1995. Bigelou osnovao specijalno za proučavanje NLO-a i anomalnih fenomena, dok je grupu predvodio biolog Kolm Keleher. Od kraja 1996. pa do leta 2006. godine, grupa pod rukovodstvom Kelehera vredno je radila. Napravili su komandni punkt, postavili video kamere i druge alatke. Uprkos skeptičnim predviđanjima, anomalne pojave nisu nestale pod naučnom prismotrom. eđutim, pokušaji da se bilo šta fotografiše ili snimi bili su bezuspešni. Kroz nekoliko meseci ekipa je shvatila o čemu se radi: to ‘nešto’ bilo je sposobno da predvidi delovanje naučnika. Ako su oni razmeštali kamere na južnom delu, aktivnost se dešavala na severnom. Ako bi se usmerili na centralni deo, aktivnost se premeštala na greben koji se nalazio iznad ranča. Dešavanja su sve više ličila na igru mačke i miša. Po Keleherovim rečima, sve je izgledalo tako, ako da se fenomen sve vreme igrao, ostavljajući posetnice u obliku neobičnih tragova.
Jedne večeri lavež pasa upozorio je da se nešto dešava na drvetu pored kuće. Šerman, koji se zatekao na svom starom imanju, uzeo je pušku i krenuo ka mestu dešavanja, a dvojica naučnika krenula su za njim. Kroz granje su videli ogromne žućkaste oči reptila, a glava životinje bila je metar širine. U podnožju drveta nalazilo se još nešto: ogromno, dlakavo stvorenje sa masivnim, mišićavim prednjim nogama i glavom nalik na pseću. Šerman, koji je bio odličan strelac, počeo je da puca sa daljine od 35 metara. Stvorenjena zemlji je nastalo, a ono sa drveta palo je na zemlju, što se jasno čulo. Sva trojica su potrčala, misleći da će naći ranjenu životinju, no nisu našli ni reptila niti tragove krvi. Sutradan je došao profesionalni ispitivač tragova, ali ni on nije ništa otkrio. No, jedan trag ipak je ostao. Otisak na snegu ukazivao je na ogromnog troprstog stvora oštrih kandži. Veoma je podsećao na velociraptora, vrstu dinosaurusa. Par dana kasnije, Teri i Gven žigosali su telad. Udaljili su se od životinja kojih 200 metara, i jedno tele je rastrgnuto. Utroba i kosti bili su rasuti po zemlji, a meso pojedeno. Krvi opet nije bilo. Naučnici su poslali ostatke u dve patalogo-anatomske laboratorije. Zaključci su bili identični - tele je isečeno sa dva različita instrumenta: jedan sličan teškoj mačeti, a drugi oštrim makazama. A kako je ‘seckanje’ obavljeno usred bela dana na otvorenom pašnjaku, na očigled farmera, ostalo je misterija. Drugo tele nestalo je jutro posle žigosanja i uopšte nije pronađeno. Ukupno 12 životinja pobijeno je ili ‘isparilo’ od trenutka kada je Bigelov kupio farmu zajedno sa stadom. Dvojica članova grupe bili su na noćnoj straži na delu imanja iznad pašnjaka. Oko 2:30 posle ponoći primetili su slabo svetlo iznad zemlje. U moćnom dvogledu za noćno osmatranje videli su nešto poput tunela prečnika 1-2 metra. A u njemu - crno stvorenje nalik na čoveka. Kada je humanoid izmileo iz osvetljenog tunela, prolaz u drugi svet počeo je da se sužava i konačno je iščezao. Izmeren je nivo radijacije i magnetnih polja, ali nije se pokazalo ništa neobično. Događaj je fotografisan, ali snimci su razočarali: na jednom od kadrova videi se samo bledo, rasplinuto svetlo, a na drugom - baš ništa. Zatim su naučnici postavili na pašnjak tri stuba sa videokamerama. Tačno u 8:30 ujutro tri kamere na zapadnom stubu prestale su da rade. Kada su nadzornici došli, videli su da su instalacije iščupane, kao i da je nestao deo kabla dužine 30 cm. Vratili su se na komandni punkt, nadajući se da će videti počinioca na snimku kamera koje su se nalazile na drugom stubu. No, ničega nije bilo. Iako su istraživanja završena, i sada retko ko sme da se približi ulazu na kojem piše KEEP OUT. No, narandžasto svetlo, koje se izdiže nad brežuljcima, pokazuje da se vrata u drugi svet i dalje otvaraju, puštajući u ovaj naš čudnovata bića.
Savršena koža
Ukoliko imate masnu kožu, potrebno je samo da perete lice uveče sa kremastim sredstvom za čišćenje i mlakom vodom. Dajte vremena sredstvu da deluje. Umesto da ribate svoje lice, neka sredstvo malo odstoji na Vašoj koži nekoliko sekundi i šminka, prljavština i ulja će se skinuti sami od sebe. Koristite blago sredstvo za čišćenje. Znate da je način broj jedan da se spreči starenje kože zaštita od sunca. Nanesite kremu sa zaštitnim faktorm (najmanje 30) svakog jutra i nanesite je kasnije na svakih nekoliko sati. Kreme sa zaštitnim faktorom imaju sve potrebne sastojke da nahrane i zaštite kožu, ali jedno nanošenje će štititi kožu samo dva sata. Pa kada izađete iz kuće, budite sigurni da Vam se u torbi nalazi omiljena krema za zažtitu od sunca. Retinol sadrži derivate vitamina A koji dokazano povećava dozu kolagena, a kolagen smanjuje vidljivost linija i ubrzava promet ćelija koje ujednačavaju boju. Pronađite kremu koja sadrži retinol, ili samo napravite svoju. Losos pomaže da se koža hidrira iznutra i smanjuje upale koje mogu da izazovu crvenilo. Pa ako želite da Vam između svega ostalog i losos pomogne da dođete do savršene kože, jedite ga bar jednom nedeljno. Takođe pijte sok od borovnice, zeleni čaj i kafu jer ovi napitci pomažu u borbi protiv bakterija koje mogu oštetiti ćelijske strukture kože i ubrzaju njeno starenje. Spavajte najmanje 7 sati. Kortizol, hormon stresa može da uraste u kožu i izazove akne. San smanjuje nivo kortizola u Vašem telu. Dakle san je uslov za mladu i čistu kožu.
Jovanka Orleanka
Sv. Ivana Orleanska (Jovanka Orleanka) ili Jeanne d’Arc, poznatija i kao Devica Orleanska (6.1. 1412. - 30.5. 1431.) je francuski vojskovođa koja je postala najvećom francuskom nacionalnom junakinjom. Njeno rodelo Domremi se tada nalazilo pod vlašću vojvode Burgundije u zajednici sa Englezima. Poticala je iz vrlo siromašne porodice. Majka je bila domaćica, a otac joj je bio sitni seoski zemljoposednik, koji se jedino bavio zemljoradnjom. Imala je još dva brata i dve sestre koji su umrli veoma mladi. Roditelje je izgubila kada su Englezi osvojili Domremi. Brigu o njoj je tada poveo njen ujak i njegova žena koji su bili nešto bogatiji. Kao mlada devojka bila je pastirka i svakoga dana je tražila da je njeni staratelji vode u crkvu da se ispoveda. Jovanka Orleanka nikada nije naučila da čita i piše. Bila je siromašno odevena, a oni koji su je poznavali su govorili da bi po ceo dan provodila po planini čuvajući stado i pevušeći pesme. Bilo joj je 13. godina kada je čula prve nebeske glasove koji su je poručivali da dođe u crkvu i da se pomoli jer će otada početi njena božja misija. To je nesumnjivo za nju predstavljalo nekakvo predskazanje i neki Božji zadatak koji je bio poveren njoj. Već 1428, kako će to kasnije na suđenju izjaviti dobila je božji poziv da pomogne francuskom zapovedniku Robertu Badrikuru i francuskom dofenu (regentu) Šarlu VII Pobedniku u bici kod Vakulera.
To je malo mestašce koje se svega nekoliko kilometara nalazilo od njenog sela. Orleanka je poletela pravo u srž bitke, odevena u bednu pastirsku nošnju, a zapovednik ju je odmah vratio natrag. U međuvremenu, situacija za dofena Šarla i njegove feudalce se drastično pogoršavala. Englezi su zauzeli Orlean 12. oktobra 1428, približavajući se Šinonu, gde se nalazilo središte dofenove rezidencije. Orleanka ponovo napušta svoje selo 1429. i ponovo odlazi u Vakuleru. Francuski zapovednik je ponovo pokušao da je udalji. Orleanka je izjavila da je Bog nju poslao da pomoge Francuzima da oteraju Engleze, da se Šarl VII Pobedniku stavi kraljevska kruna i da se zatim ona povlači. Ona je Badrikuru rekla: “Ja ne znam da jašem. Ne znam ni da se borim. Bog je onaj koji će me voditi i pomoći mi.” I pored toga što su je Francuzi ismevali, Jovanka je ostala u Orleanu. Zatim je počela da traži prestolonaslednika jer mu je po božjim zapovestima ona morala pomoći u ratu protiv Engleza. Poručila je da će doći da razgovara sa prestolonaslednikom Karlom. Našla ga je u Šinonu. Kada je dofen čuo za njen dolazak, stavio ju je na probu. Preobukao se u bednog građanina, a postavio svog najboljeg saradnika da bude prestolonaslednik. Orleanka ga je odmah našla i poklonila mu se do zemlje. Na noćnoj večeri u zamku feudalca Tremoja, svi su negativno mislili o dofenovoj zaštitnici. Smatrali su da je engleski špijun, da je veštica i čarobnica. Orleanka je primljena na razgovor kod dofena i uspela je da tog slabašnog regenta natera na akciju za isterivanje Engleza iz francuske. Da bi francuska aristokratija bila sigurna da je Orleanka devica, kako se u pismima predstavljala, poslala ju je u Poatje gde su je pregledali veći broj francuskih lekara i opatica ne bi li ustanovili da li je devica ili ne. Kada je utvrđeno da je zaista devica, vraća se u Šinonu i priprema se za rat. Istina, pored nje su se stalno nalazili francuski komandanti i veliki broj vojnih stratega, a Orleanka je bila samo tu faktor koji je davao svojom upornošću i željom za isterivanje Engleza dodatni podstrek Francuskoj vojsci. Ponuđen joj je mač dofena, ali ga je ona odbila i jedino je tražila da joj se donese Božja slika pred kojim je stalno ponavljala molitvu upućenoj Devici Mariji. Prva njena akcija je bilo oslobađanje Orleana. Izdiktirala je pismo koje je poslato gospodinu Rotsleru u Orleanu 22. aprila 1429. da mirno napusti Orlean, ili će ga ona uz Božju pomoć sama isterati. 30. aprila uzjahala konja, a pored nje su se stalno nalazila dva do tri francuska viteza i krenula je sa njima ka tvrđavi. Tu je bila i ranjena posred grudi, a Francuzi su 22. maja 1429. isterali Engleze iz grada. Posle oporavka, kao riterka je ponovo uzjahala i krenula sa francuskom vojskom prema Pataju. Postavlja se veliko pitanje da li je Orleanka u borbama učestvovala kao riter ili samo kao vođa.
Ona je na suđenju izjavila da nije ubila ni jednog protivničkog vojnika, već da je samo sprovodila božje naredbe i da je duhovno vodila svoju vojsku. Grad Pataj je pao 18. juna 1429, čime je otvoren put za Rems. U pratnji dofena i njegove dvorske kamarile, odlazi u palatu u Remsu gde je 17. jula 1429. Karlo VII Pobednik krunisan za kralja. Orleanka je stajala pored njega, poklonila mu se i molila ga je da je otpusti iz vojne službe jer je njena misija završena. Naročito su protiv toga bili francuski riteri jer im je ona davala duhovnu snagu i prosto ih u svakoj borbi prisiljavala samo na pobedu. Popularnost Jovanke Orleanke nisu nimalo lepo prihvatili gornji slojevi francuskog društva. Ona je bila obična seljanka koja je zahvaljujući francuskim riterima uzdignuta do neba. Naročito je bilo interesantno zanimanje kralja Karla za nju. Posle krunisanja, on je jedino novčano pomagao njene najbliže i ništa više. Dana 24. maja 1430. učestvovala je u odbrani Kompinjea od Burgunda. Glavni zapovednik odbrane grada Gijom de Flazi je napravio veliku grešku kada je pred francuskim vojnicima, koji su se povlačili prema tvrđavi naredio da se zatvore vrata. Ispred zatvorenih vrata našla se i Orleanka sa svojim riterima. Burgundi su je oborili s konja i vezali, a ostale vojnike pobili. Dok je trajala opsada Kompinjea pokušavala je nekoliko puta da pobegne iz tamnice i da pomogne braniocima grada. Verovala je da će je spasiti njen kralj Šarl i dati ogroman novac za njen otkup. Međutim, umesto otkupa, data je na čuvanje Jovanu Luksemburškom koji ju je za 100.000 zlatnih funti prodao engleskom kralju Henriku VI. Kralj Karlo VII Pobednik nije ništa učinio da bi je oslobodio.
Englezi su protiv nje organizovali crkveno suđenje u gradu Ruanu, koji se tada nalazio pod protektoratom Burgundije. Za glavnog sudiju je izabran episkom Buvea Pjer Košon (fra. Caushon - Svinja). Orleanka je bila zatočena u starom zamku u Ruanu. Tražila je da bude premeštena u crkvenu tamnicu i da joj se obezbedi sveštenik da bi se ispovedala. Prvi put se pojavila pred porotom 21. februara 1431. godine. Optužena je kao lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Optužena je da je izvršila masovni zločin ubijajući engleske vojnike u borbi i da je naređivala zverstva. 29. maja sudsko veće od 37 sudija je odlučilo da je proglasi krivom kao jeretika i lažnog vernika. Presuda je donesena 30. maja 1431. po kojoj je osuđena na lomaču. Pre samog čina spaljivanja, u tamnici su je posetili svih 37 sudija i rekli joj da se njima može slobodno ispovediti. Tada je Orleanka izjavila da više ne čuje božje glasove. Spaljena je tačno u podne 30. maja 1431. na gradskom trgu pred masom ljudi. Bila je obučena u posebnu nošnju na kojoj su bili ušiveni crveni đavoli, pošto je tu bluzu nosio svaki jeretik koji je osuđen na lomaču. Za vreme spaljivanja, oko nje su kružili crkvenjaci sa knjigama i čitali molitve za spas ljudskih duša od ovakvih jeretika. Njeni ostaci su zatim bačeni u Senu. Četvrt veka kasnije, 1456, pokrenut je novi postupak za njenu rehabilitaciju u Parizu uz saglasnost Svete stolice. Posle ispitivanja nekih svedoka i pregleda celokupnog materijala, presuda Košona je bila poništena i Orleanka je bila rehabilitovana, ali ne i beatifikovana. To se dogodilo 1909, a kanonizovana je 1920. u vreme pontifikata pape Benedikta XV. Danas se smatra za jednog od najpopularnijih svetaca u Rimokatoličkoj crkvi.
Mašnica Zašto koristiti trake i ukrase za kosu, kada ukras možete napraviti od kose? Ovaj trend je šarmirao svet. Pretvorite svakodnevnu frizuru u umetničko delo. Sve što je potrebno je da zavežete rep i spremite nekoliko ukosnica.
Očešljajte kosu kako bi uklonili čvoriće i pramenove koji štrče. Za urednu i glatku mašnu uverite se da je kosa spremna za stajling
Zavežite kosu u najjednostavniju punđu.
Podelite punđu ravnomerno na dva dela (ovo će formirati bočne strane mašne).
Kreirajte srednji deo mašne. Uzmite pramen kose koji je ostao od punđe i prebacite ga preko gumice i tu zakačite ukosnicama.
Koristite češalj ili prstima natapirajte mašnu. Ako mašna ne stoji kako želite, poprskajte je lakom za učvršćivanje.
Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac
Hemograd Lamela 3, lokal 2
Iz bakine kuhinje
PICA OD KARFIOLA 1 velika glavica karfiola, 1 jaje, 1/3 šolje sira (oko 30g, 2 kašike, nije mnogo važno jer ni sve glavice karfiola nisu iste), 1 kašika origana, so, biber, nadevi po želji Stavite oko litar vode da proključa i uključite rernu da se greje na 200-220 stepeni. Ja sad imam mnogo glup šporet pa nisam sigurna oko tih stepeni. Karfiol naseckajte na cvetiće i usitnite u secku. Ubacite karfiol u kipuću vodu i kuvajte kratko, 3 minuta možda. Sad je karfiol potrebno procediti i ovo je korak koji razdvaja picu koja se raspada i ne može da se jede rukama od prave pravcate pice. Dakle, ako vam je tako lakše, možete najveći deo vode odstraniti pomoću cediljke. Cediljku možete i da preskočite, nego da sav sadržaj šerpe izručite u čistu krpu ili gazu. I pazite ruke, stvari sa šporeta znaju da budu vrele. Ako ste lepo iscedili ispašće kao sir. Dodajte jaje, sir, so i začine. Ne izbegavajte origano, mislim da on i sir pokrivaju ukus karfiola. Izmešajte varjačom. I to bi bilo to testo. Istresite testo u pleh postavljen papirom i rukama ga rastanjite. Na početku će možda da deluje čudno, ali oblikuje se baš lepo. Vodite računa, za razliku od pravog testa koje narasta, ovo testo se pri pečenju stanjuje, nemojte da preterujete u tanjenju. Do sad vam se rerna možda zgrejala pa ga ubacite. Ako vam je testo tanko, biće dovoljno 20 minuta. U međuvremenu pripremite nadev po želji. Vreme je za nadev. To sad radite kao za običnu picu.
BELA ČORBA SA KNEDLAMA OD SIRA 1 jaje, 150 g sira, 500 ml vode, 500 ml mleka, 200 ml kisele pavlake, 1 kašika mešavine začina, 1 kašičica mirođije, 5 kašika brašna, biber, ulje, so Na zagrejanom ulju propržiti malo brašna. Doliti vodu, mleko i mešavinu začina pa mešati žicom za mućenje. U posebnoj posudi viljuškom izdrobiti sir, dodati jaje i 3 kašike brašna. Uz pomoć dve kašike uzimati smesu sa sirom i oblikovati knedle. Spustiti knedle u zagrejano mleko i vodu. Dodati iseckanu svežu mirođiju, začiniti po ukusu i kuvati dalje. Kad knedle isplivaju na površinu skloniti šerpu sa vatre. U činiju za serviraje izručiti kiselu pavlaku pa sipati čorbu. Ukrasiti peršunom i služiti.
KRALJEVSKA SALATA 8 jaja, 50g maslaca, 150g pirinča, 20g rendanog parmezana, 30g brašna, 500ml mleka, 100ml pavlake, 1 kašika suvog začina, person, limunov sok, so, biber Jaja tvrdo skuvajte. Umak bešamel: zagrejte 50 g maslaca, umešajte brašno i kratko pecite. Zalijte hladnim mlekom, dodajte suvi začin i mešajući kuvajte oko pet minuta sve dok se umak ne zgusne. Dodajte još malo limunovog soka, biber i pavlaku. U posebnoj posudi na zagrejanom maslacu kratko propecite pirinač. Zalijte sa oko 300 ml vode, malo posolite i ostavite da se napola skuva. Umešajte naseckani peršun i rasporedite pirinač u vatrostalnu posudu. Na pirinač posložite seckana jaja, sve prelijte pripremljenim umakom i pospite rendanim sirom. Zapecite oko 15 minuta.
BELI ČOKOLADNI KOLAČ 50 g maslaca, 120 g šećera, 50 g čokolade Za fil: 200 g šećera, kašika meda, 100 g oraha, 50 g čokolade, 2 jajeta, kesica vanilin šećera, kašika brašna pola kašičice praška za pecivo, 300 g bele čokolade, 300 ml slatke pavlake, kesica pudinga od vanile, 400 ml mleka Za preliv: 100 g čokolade Zagrejte maslac, šećer, čokoladu i med. Kad se čokolada rastopi, dodajte seckane orahe i dobijenu smesu ostavite da se ohladi. Umutiti jaja sa vanilin šećerom, sipajte brašno izmešano sa praškom za pecivo, pa sjedinite sa ohlađenom smesom. Preručite je u podmazani okrugli kalup prečnika oko 20 centimetra. Pecite 15 minuta na 180 stepeni. Za fil skuvajte puding od vanile sa šećerom i mlekom. Belu čokoladu rastopite. Umutite šlag od slatke pavlake i umešajte je u ohlađeni puding. Na kraju sastavite sa rastopljenom čokoladom i rasporedite preko ohlađene kore. Kolač prelijte rastopljenom čokoladom i stavite u zamrzivač da stoji oko četiri sata da se stvrdne.
Citati p
Politika nema veze sa moralima Nikolo Makjaveli
Mudar putnik nikada ne mrzi svoju zemlju Viliam Haclit
Dobar dizajn je dobar biznis
Tomas Votson
poznatih
Izaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš ni jedan dan u životu Konfučije
Nada je san budnog čoveka
Aristotel
Majka koja je stvarno majka nikada nije slobodna Onor de Balzak