Ćaskanje:
Milan Antonić
Putovanja:
Egipat Zdravlje:
Migrena broj 25
Moda:
godina I
avgust 2012
Letnji šeširi
model: Kristina Senić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev
Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice
str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Egipat str 11 - RAZGOVORI Fimolina nakit str 16 - UREDJENJE PROSTORA Otkrijte podrum str 20- ZDRAVLJE Kako protiv migrene str 23- ZDRAVLJE Alternativna medicina - makrobiotika str 28 - INTERVJU Milan Antonić str 33 - ZANIMLJIVOSTI Popara iz bakine kuhinje str 36 - MODA Šeširi za leto str 40- COUCHING Odredite prioritete str 43 - NAJ FRAJLA Glasanje str 45 - MITOVI I LEGENDE Veštice
Poštovana redakcijo, Verujem da svakodnevno dobijate ovakva pisma, ali poželela sam da lično izrazim svoju podršku vašem magazinu i vašim naporima. Ja sam profesorka u penziji, i moja unukama mi je pokazala vaš magazin, tako da sada i ja umem da vas nađem na internetu. Čestitam vam na hrabrosti, posebno urednici, za koju se po fotografiji vidi da je vrlo mlada, što se nije prepustila jeftinim i nekvalitetnim temama, sa kojima bi sigurno privukla više pažnje. Draga Marijana, draga Redakcijo, imam samo jednu reč za vas - BRAVO! Lela Mirić, profesorka u penziji Draga FRAJLO! Čitam vaš magazin odnedavno, a na njega mi je ukazala koleginica. Od tada, zajedno smo vaše verne čitateljke, i posebno želimo da pohvalimo seriju tekstova o istoriji frizura. Gđa Gmijović daje zaista sjajne savete, a naročito mi se sviđa što insistira na prirodnim preparatima, napravljenim od biljaka. Pozdrav, Milica i Bojana, Kraljevo
str 47 - LEPI I ZDRAVI Antiperspiranti
www.frajla-magazin.com
str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Soja Jovanović
redakcija office@frajla-magazin.com
str 55 - SAVETI Nega kose str 61 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 65 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 25 avgust 2012
Reč urednice... Drage čitateljke, Evo još jednog malog jubileja - 25. broj magazina FRAJLA! Jedan za drugim nizali su se brojevi, predstavljali smo vam zanimljive osobe, pre svega uspešne žene, sa željom da promovišemo sve one pozitivne, po malo zaboravljene vrednosti.
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager
Za to vreme, broj naših čitateljki i čitalaca se utrostručio, i zahvaljujući vašim komentarima trudimo se da budemo sve bolji i bolji. Pokušavamo da, koliko je to u našoj moći, doprinesemo humanitarnim akcijama, kakva je na primer Bitka za bebe, koju od početka podržavamo. Ono što nas, celu redakciju, posebno raduje, jeste činjenica da jedan magazin u kome nema tračeva, skandala niti političkih prepucavanja, ne samo da opstaje u Srbiji, već napreduje, raste i svakim danom ima sve više poštovalaca.
Dragica Radić saradnica
Meni kao urednici, najveća potvrda mog ličnog uverenja da Srbija nije nepismena i da žene u našoj zemlji nisu obožavateljke skandala i tračeva, bila je činjenica da je najveći broj “lajkova” na našem Facebook profilu Frajla MG, dobio tekst o Desanki Maksimović.
Adrijana Ivanović saradnica
Idemo dalje, zajedno, da sačuvamo prave vrednosti za one koji dolaze!
Tanja Nikolajević dizajnerka
Vaša FRAJLA!
avgust 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Na osnovu vaših glasova, dobili smo i petu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Jovana Jovanović, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Kristinu Senić. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Kristina na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devoj ka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.
JUN
MART
ĐINA
vs
TANJA
NINA
vs ANDREA
APRIL
SANJA
vs
JUL
TIJANA
MAJ
MARIJA
vs BARBARA
DEJANA
vs
JOVANA
AVGUST
KRISTINA
vs ALEKSANDRA avgust 2012
4
U senci piramida A
rapska Republika Egipat je država u severoistočnoj Africi. Deo egipatske teritorije, Sinajsko poluostrvo, nalazi se na području Azije. Nekada se u srpskom jeziku Egipat nazivao Misir i taj naziv se zadržao u starijim knjigama i poeziji. Glavni grad je Kairo, najveći grad Afrike koji je vekovima je čuven kao centar obrazovanja, kulture i trgovine. Geografski položaj Egipta izuzetno je povoljan. Sinajsko poluostrvo predstavlja kopneni most koji povezuje Egipat sa Azijom. Sredozemnim morem povezan je sa Evropom, dok Suecki kanal predstavlja važno čvorište trgovačkih puteva između kontinenata. Na severu je Sredozemno more, na istoku Gaza, Izrael i Crveno more, na jugu Sudan, a na zapadu Libija. Više od 90% teritorije zauzimaju pustinje. Reka Nil ulazi u Egipat iz Sudana i teče severno prema Sredozemnom moru. Nil je druga reka po dužini na svetu. Klimu odlikuju vruća i suva leta i tople zime, tj. topli periodi od maja do septembra i hladni od novembra do marta. Većina stanovništva živi u blizini obala reke Nila, naročito oko Kaira, Aleksandrije i u delti Nila, kao i oko Sueckog kanala. Velike površine pustinje Sahare slabo su naseljene. Oko polovine egipatskih stanovnika danas živi u urbanim sredinama, što je posledica efikasnije poljoprivrede i industrijalizacije.
E
gipćani su većinom potomci drevnih Egipćana, populacije koja je bila naseljena u severoistočnoj Africi. Blizu 4.000 arapskih konjanika zauzelo je Egipat i proširilo islam. Arapski doseljenici počeli su se mešati sa lokalnim stanovništvom, sklapajući bračne zajednice sa starosedeocima. Današnji Egipćani vode poreklo i od drugih osvajača, posebno Rimljana, Grka i Turaka. Službena religija u Egiptu je sunitski islam kojima pripada oko 90 % stanovništva. Službeni jezik u Egiptu je arapski, odnosno egipatska verzija arapskog jezika, masri. Postoje dva glavna staleža. U prvi spadaju elita i obrazovana visoka i srednja klasa. Drugoj grupi, koja je znatno veća, pripadaju siromašni farmeri, gradsko stanovništvo i radnička klasa. Postoje ogromne razlike u načinu života, navikama, ishrani, oblačenju itd. Najčešća jela u Egipatskoj kuhinji su palačinke, kušari (pasta sa lukom i raznim travama) i sveže voće i povrće. Čaj ili kafa je obavezan dodatak jelu. Bogati Egipćani jedu i evropska jela, posebno francuske kuhinje. Stari Egipat je bio jedna od najstarijih civilizacija i tokom milenijuma. Posle perioda faraona, Egipat je došao pod uticaj helenske, hrišćanske i islamske kulture. Danas mnogi aspekti egipatske drevne kulture postoje u interakciji sa novim elementima, uključujući i uticaj zapadne kulture, koja i sama ima korene u starom Egiptu. avgust 2012
6
E
gipatska umetnost se odnosi na arhitektonske građevine, slike, vajarska i dela primenjenih umetnosti Starog Egipta, počev od praistorije, pa sve do rimskog osvajanja Egipta 30-ih godina p. n.e. Egipatska tradicionalna muzika je mešavina egipatskih, arapskih, afričkih i zapadnih uticaja. Egipatski religijski praznici se računaju prema lunarnom kalendaru (Ramazanski bajram, Kurban-bajram, Maulid al Nabi). Islamski kalendar je kraći od gregorijanskog kalendara, a postoji 11 verskih praznika u toku godine. Ramazanski običaji se poštuju, iako mnogi mladi modifikuju neke običaje, kao vreme počinka. Ramazan je važno vreme za društvene kontakte i zajedničke proslave muslimana. Maulid (ar. rođenje) je mešavina vašara i verskog praznika kojim se proslavlja rođendan proroka Muhameda (Maulid al Nabi), ili nekog drugog svetog čoveka muslimanske ili koptske vere. Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana i izvora prihoda egipatske države. Za strane turiste najprivlačniji su lokaliteti iz vremena starog Egipta blizu Kaira, Aleksandrije, Gize i Luksora. Luksor je početna tačka za krstarenja Nilom do Asuana i posetu Dolini kraljeva. Najjužnija poznata atrakcija Egipta je hram Abu Simbel blizu sudanske granice. Najvažnije letovalište je grad Hurgada na Crvenom moru. U poslednjih nekoliko godina važno letovalište je postao Šarm el Šeik na južnom delu Sinajskog poluostrva, popularno kod ronilaca. Najveći broj turista na letovanje dolazi u paket aranžmanima iz Italije, Nemačke, Rusije i drugih evropskih zemalja.
Poznata egipatska letovališta Šarm El Šeik (gore) i Hurgada (dole)
avgust 2012
8
jul. 2012
10
Miroslava Knežević po zanimanju je farmaceutski tehničar, ali ono zbog čega smo poželeli da vam je predstavimo, nema ama baš nikakve veze sa farmacijom. “U meni je dugo postojala stvaralačka ideja. A onda je ideja dobila ime i pretočila se u nakit. Ispočetka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se perle, a svaka je od njih pričala svoju priču. Nakit jeste moja strast, pa celu ovu stvar doživljavam kao svoj hobi kojem sam svakodnevno posvećena.” počinje Miroslava svoju priču.
Fimolina unikatni nakit Sjajni modni detalji koje vidite na fotografijama, delo su njenih ruku, realizacija njenih maštanja. Kaže da se ne vodi modnim trendovima, već pravi ono što bi i sama volela da nosi i uvek se trudi da to bude originalno i neobično na svoj način. “Inspiraciju pronalazim u svakom nekom nenormalnom danu, u nekoj emociji koju osetim, u nekom zanimljivom biću koje upoznam, u spoju nespojivih stvari, ljudi, načina života i stilova.” - priča nam Miroslava Nakit je u početku pravila isključivo od fimo mase (otud i naziv Fimolina), a onda počinje da dodaje akrilne perle, bisere, poludrago kamenje, korale. Asortiman proširuje spontano, i kako sama kaže, iz njene perspektive, misli da mu nema kraja. Kombinacija novih ideje, inspiracije, mašte, uvek dovede do toga da se rodi nešto novo.
avgust 2012
12
Na pitanje da li radi sama ili je još neko uključen u ovaj kreativni posao, Miroslava odgovara: “Nakit izrađujem uglavnom sama. Odnedavno moja prva saradnica u izradi Fimolina Unikatnog Nakita postala je moja mama (kreativna, vredna, vešta), koja pored svog hobija ponekad i meni pomogne, onda kada mi je pomoć zaista neophodna.
Naravno, nismo propustili da našu sagovornicu pitamo gde možemo nabaviti ovaj fenomenalni nakit. “Čitateljke Frajla magazina moj nakit mogu pronaći na mom Facebook profilu pod imenom Fimolina Unikatni Nakit, gde mogu videti većinu radova na fotografijama. Takođe, često izlažem na raznim aktuelnim manifestacijama tj. izložbama, pa se možemo videti i tamo.”
U priči, dotakli smo i temu želja i planova za budućnost. Miroslava ozbiljno razmišlja o razvoju svog, sada ne više samo hobija. “U planu mi je da Fimolina Unikatni Nakit postane prepoznatljiv brend koji će ukrštanjem više stilova, i nekih do sada neisprobanih kombinacija, pružiti kreativna, unikatna rešenja i ukrasiti što više dama.” Sudeći po onome što smo videli, verujemo da će se planovi ostvariti.
I kao i obično, zamolili smo Miroslavu Knežević da prenese svoju poruku čitateljkama magazina FRAJLA: “Čitateljkama poručujem da nose ono što im se sviđa, da imaju svoj stil i da se ne obaziru na modne trendove. Da se ne plaše da iskažu deo sebe kroz nakit. Jer, najslađe je biti svoj i jedinstven! avgust 2012
14
OTKRIJTE SVOJ PODRUM
P
rilikom izgradnje kuće malo je onih koji se neće odlučiti za kopanje velikog, korisnog i što funkcionalnijeg podruma. Podrum će ipak ostati poslednji prostor za čije ćete se uređenje odlučiti, možda za godinu ili dve, a možda i nikada! Ipak, treba imati u vidu da uređen i dobro izolovan podrum, kao i tavanski prostor, osigurava uštedu na troškovima grejanja. Zato treba razmisliti koliko podrum zaista može biti koristan i iskoristiv, i pretvoriti ga u dodatni životni prostor. Na žalost, u većini slučajeva oni koji imaju podrume, koristi ih kao ostave i skladišta, a najmanje kao koristan deo doma. okom leta u podrumu je dovoljno hladno, pa mnogi u njemu nalaze mesto na koje će se skloniti od nesnosnih vrućina i uživati u hladnom napitku, koji se jedino tamo neće ugrejati. Vinogradari podrum koriste i kao vinski podrum, iako mnogi od njih ne zadovoljavaju zahtevne kriterijume vlažnosti, temperature i osvetljenja, ali i to je dobro za početak.
T
avgust 2012
16
D
inamika prostora može se postići primenom različitih boja na zidovima, čime se vizuelno može stvoriti utisak odvojenosti pojedinih prostorija. Središnji prostor trebalo bi okrečiti svetlijim bojama, koje će ga otvoriti, dok se spoljni zidovi mogu obojiti u tople, pa čak i tamnije boje, koje će prostoru dati osećaj topline. Potporne stubove usred podruma moguće je prikriti tako što ćete ih sa sve četiri strane obložiti praktičnim drvenim policama za knjige, čaše ili buteljke kvalitetnog vina. tako uređenom prostoru, na čiji je pod dovoljno razvući termo-izolacionu podlogu, a po njoj i običnu linoleumsku podlogu, svoje će mesto naći šank, sto za bilijar ili kućna teretana. Postavljanjem laminatnog parketa preko termo-izolacione podloge, u podrumu ćete stvoriti preduslove za uređenje ugodnog boravka tokom dana ili večeri, pa čak i za uređenje dečje sobe ili igraonice. Nije na odmet spomenuti i mogućnost uvođenja podnog grejanja.
U
K A
ućna kancelarija ne traži posebno uređenje. Važno je da imate radni sto i praktičnu policu ili ormar, a sve ostalo prepušteno je vašoj mašti i smislu kako ovaj prostor učiniti što udobnijim. ko želite da ugostite rodbinu više od jednog dana ili omogućiti noćenje nekome od prijatelja, a nemate slobodnu sobu za to, podrum može ogti idealno mesto za uređenje dodatnog smeštajnog prostora. Spavaća soba u podrumu, naravno, ne mora biti nameštena tokom cele godine, ali ako se soba povremeno i temeljno čisti, a u njoj se nalazi krevet s madracom, za postavljanje posteljine biće potrebno nekoliko minuta. Uz to je dovoljno imati jedan slobodan ormar, a ako je u blizini uređeno i uredno održavano kupatilo sa toaletom, ovakav smeštaj će svakako biti bolji od hotelskog! ko ulažete dovoljno pažnje i slobodnog vremena u oblikovanje svoga tela i održavanje zdravlja, verovatno bi ste voleli da u stanu imate sopstvenu teretanu ili fitnes centar. Podrumski prostor može biti vrlo koristan za uređenje teretane, jer je odvojen od preostalih prostora u kući, pa ćete ukućane poštedeti zvukova koji nastaju u teretani. ni koji se zadovoljavaju skromnijom kondicijom i dizanjem tegovamanje težine, od svega decilitar ili dva, u podrumu će sigurno prepoznati kapacitet za uređenje bara ili čak konobe u kojoj će provoditi vreme u društvu prijatelja. Dobro osvetljenje uneće posebnu atmosferu u prostor u kome nameravate da provodite slobodno vreme. Isto će primetiti i vaši gosti, kojima će se ovako uređen podrum sigurno dopasti
A
O
deo teksta preuzet sa www.uredidom.com
avgust 2012
18
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
SUMMER 2012
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6
Kako protiv migrene...
N
esnosan pulsirajući bol u jednoj polovini glave – simptom kojeg se pribojavaju oni koji pate od migrene, sve je češći razlog poseta lekaru. Migrena je poprilično tajanstvena i mistreriozna forma glavobolje. Postoji nekoliko tumačenja koji su uzroci njenog nastanka. Većina lekara misli da je uzrok svim simptomima koji prate migrenu, poremećaj neurotransmitera seratonina u mozgu koji izaziva menjanje prečnika krvnih sudova u mozgu. Međutim, neki istraživači tvrde da je migrena rezultat neuroloških poremećaja. Pored jednostranog, pulsirajućeg bola koji traje najčešće od 4 do 72 sata, migrenu često prati i mučnina sa povraćanjem, osetljivost na svetlost i zvuk. Migrena se povezuje i sa promenama u nivou hormona, naročito estrogena. Interesanto je da se migrena najčešće javlja pre menstruacije i u trudnoći, a kod žena u menopauzi migrena najčešće nestaje (u 75% slučajeva). Takođe, na njeno javljanje može uticati i korišćenje kontraceptivnih pilula. Sa pojavom migrene povezuju se i promene nadmorske visine, preskakanje obroka, neke namirnice i mirisi, stres i psihički premor. Isto tako, primećeno je da se ova bolest često javlja među članovima jedne porodice, tako da postoji i genetski faktor koji utiče na njeno pojavljivanje. avgust 2012
20
Kada migrenozni napad počne, terapija, odnosno lečenje je uglavnom bezuspešno. Međutim profilaksom, preventivom, može se smanjiti intenzitet i učestalost migrenoznih napada. Vrlo često migrenoznim napadima prethodi pojava takozvane aure, vizuelnih poremećaja (treperenje svetlosnih tačaka, pojava slepih tačaka, obamrlost udova...) . Kada se javi aura, probajte da na glavu stavite ledeni oblog, a da vam noge budu u toploj vodi. Povucite se u zatamnjenu i tihu sobu i lezite neko vreme. Aromaterapeuti savetuju masiranje slepoočnica etarskim uljima lavande, bosiljka ili nane. Nekoliko kapi etarskog ulja (2 do 3) rastvoriti u 10 ml nosećeg ulja (suncokretovo, bademovo, maslinovo). Pazite da vam ovo ulje ne dođe u dodir sa očima. Takođe, par kapi čistih etarskih ulja možete nakapati na jastuk na kome spavate. U svetu su trenutno jako popularni biljni preparati protiv migrene, na bazi vratića (Tanacetum parthenium). Za delotvornost ove biljke u terapiji zaslužni su seskviterpenski laktoni. Vratić smanjuje intenzitet migrenoznih napada, produžava intervale između dva napada i sprečava povraćanje, ali ne utiče na dužinu trajanja napada. Svima koji pate od migrene savetuje se da žvaću sveže listiće ove biljke, mada je potrebno biti obazriv jer to može izazvati ranice u ustima kod osetljivih ljudi. Najbezbednije je uzimati kapsule sa ekstraktom svežeg lista vratića.Vratić se ne preporučuje trudnicama jer može izazvati pobačaj. Takođe se preporučuje da se posle dvadesetak dana upotrebe vratića napravi pauza od nekoliko dana.
Pored vratića protiv ove bolesti preporučuju se i matičnjak, nana, hajdučka trava, vrbova kora, jagorčevina i kamilica. Listovi lovora takođe mogu biti od pomoći kod migrene zahvaljujući sadržaju partenolida, supstance koja inhibira lučenje seratonina i na taj način sprečava promenu prečnika krvnih sudova u mozgu. U lečenju migrene koriste se i blokatori kalcijumovih kanala. U biljkama iz porodice štitarica (šargarepa, peršun, morač, kim, angelika) pronađeno je preko deset jedinjenja koja deluju ka blokatori kalcijumovih kanala. Osobama koje pate od migrene savetuje je se da izbace iz ishrane čokoladu, agrume, prevrele sireve, suhomesnate i konzervirane proizvode i dodatke jelima koji sadrže natrijum glutaminat. Takođe, savetuje se pojačan unos magnezijuma i vitamina B6. Kojim čajevima možete da se borite protiv migrene? Potrebno vam je sledeće bilje: vratić 30g, matičnjak 20g, hajdučica 30g, kamilica 20g. Sve biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti sa 750 ml ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da odstoji sat vremena. Procediti i popiti u toku dana. Možete praviti još jednu vrstu čaja, za koju vam je potrebno: angelika 20g, peršun 20g, morač 20g, kim 20g i anis 20g. Sve biljke pomešati, pa tri supene kašike smeše preliti sa 750 ml ključale vode, promešati, poklopiti, kuvati 2 minuta i ostaviti da odstoji sat vremena. Procediti i popiti u toku dana. deo teksta preuzet sa: www.snagabilja.com, autor Momčilo Antonijević
avgust 2012
22
Makrobiotika - zdravlje na usta ulazi
M
akrobiotička ishrana je ishrana koja podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, a zatim povrća, koštunjavih plodova i voća i specifičan način ishrane koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i o temeljnom žvakanju hrane pre gutanja. Makrobiotika insistira na što više prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade. Što se hrane životinjskog porekla tiče, u makrobiotici se insistira na izbegavanju mesa, a podržava konzumiranje ribe. U makrobiotičkoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, mnogo složeni ugljeni hidrati i biljna vlakna iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, srčanih i malignih oboljenja. Makrobiotska ishrana veliku pažnju poklanja ne samo vrsti namirnica već i tome kako su gajene, načinu pripreme, i konzumiranja. Prednost se daje namirnicama gajenim u bio-vrtovima, đubrenim organskim đubrivima i neprskanim. Preporučuje se da ljudi koriste hranu koja uspeva u krugu od 100 km od mesta njihovog stanovanja, da se konzumiraju namirnice u skladu sa godišnjim dobom, na primer da se lubenica nikako ne jede u januaru. Izbegava se meso, mlečni proizvodi, jaja, beli šećer, med, fabrički tretirana hrana, hemijski tretirane biljke, rafinisane namirnice, uvezeno voće i povrće, kao i neko kiselo povrće (paradajz, paprika, krompir i patlidžan). Koriste se razni načini pripreme (turšija, presno, kuvanje na pari, u vodi, dinstanje, prženje u ulju, kuvanje pod pritiskom, pečenje u rerni). Umesto šećera, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja.
G
rčki koren reči makrobiotika daje: macros = veliki, bios = život, odnosno „veliki život” što znači „dug život” ili još „dobro ispunjen život”.U antičko vreme ovaj termin je označavao način življenja koji vodi ka dužem i zdravijem životu. Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti. Makrobiotičko razmišljanje je, pre svega, globalno, jer posmatra čoveka u njegovoj celokupnosti, ne razdvajajući duh od materije, zato što oni čine jedno. Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893—1966) koji je svoju svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj orijentalnoj i japanskoj medicini. Temelji makrobiotike zasnovani su na principima sadejstva dve suprotne energije koje makrobiotičari nazivaju jin i jang, pri čemu se vodi računa da ove energije budu usklađene u životu i samoj ishrani, tako da nijedna ne prevagne, a sve u cilju postizanja idealne ravnoteže istih. Jin energija označava širenje, a jang energija skupljanje. Ove dve energije, iako suprotstavljene jedna drugoj, međusobno su uvek povezane i dopunjuju se. Važno je postići njihovu ravnotežu u organizmu. Program ishrane u makrobiotici je usmeren ka pojedincu. Nema univerzalne dijete koju mogu svi primenjivati već se svaki slučaj pojedinačno razmatra i tretira. Dve osobe obolele od iste bolesti neće biti tretirane na identičan način, već će se u obzir uzeti individualne razlike i uzroci (često različiti) koji su doveli do bolesti. Zato je, bez preciznih smernica iskusnog makrobiotičara često nemoguće iskoristiti svu moć koju jedan takav program pruža.
avgust 2012
24
KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012
Story of a Ballerina
www.passage.rs
Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.
ĆASKANJE
Milan Antonić
Milana Antonića prepoznaćete, pre svega, po velikoj količini pozitivne energije koju poseduje, i nesebično deli sa ljudima koji ga okružuju. Život živi vođen idejom da da će vam sve u životu biti bolje, lakše i lepše, ako se naoružate srećnim mislima. Njegovo ime nećete naći u tračerskim rubrikama i skandalima, jer svoju karijeru uspešno gradi na temeljima talenta i vrednog rada. Svestran je, i okušao se u svim segmentima glumačkog zanata: pozorište, film, televizija, crtani filmovi, lutkarsko pozorište... Diplomirao je glumu u klasi profesorke Mirjane Karanović na Akademiji Umetnosti u Beogradu 1999. godine. Član je dramskog ansambla Pozorišta na Terazijama. Već tokom studija dobija prvi profesionalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u predstavi Saloma u režiji ukrajinskog reditelja Romana Viktjuka. Ubrzo zatim angažuje ga koreograf i reditelj Sonja Vukićević, sa kojom je radio dve predstave-koreodrame u Centru za kulturnu dekontaminaciju: Proces (dramatizacija Kafkinog istoimenog dela) i Mrak letnje noći (prema Šekspiru). avgust 2012
28
FRAJLA: Televizijska publika zapazila Vas je pre svega u serijama Porodično blago, Stižu dolari, a nedavno i Bela lađa. Ipak, Vi ste pre svega angažovani u pozorištu, i to najviše u mjuziklima. Za živi nastup sa igranjem i pevanjem potreban je poseban talenat, ali i dobra kondicija. Kako se pripremate za nastupe sa svojim kolegama u Pozorištu na Terazijama? MILAN: Pozorište se dosta razlikuje od televizije, jer su u pitanju dva potpuno različita medija, i to je ipak mesto gde glumac zaista „peče“ zanat. Pozorište na Terazijama je jedinstveni teatar u našoj zemlji jer se bavi isključivo mjuziklima. Mjuzikl je najkompleksniji žanr koji postoji. U njemu se glumi, peva i igra, i to iziskuje zaista veliku kondiciju i koncentraciju. Između ostalog, svaka naša predstava traje po dva i po sata, neke čak i tri. Takođe, od predstave do predstave varira i broj učesnika, i u nekim mjuziklima igra čak oko devedeset ljudi (glumci, balet, hor, orkestar). Na zapadu pripreme jednog mjuzikla traju skoro pola godine, do godinu dana, a s obzirom da smo mi ipak repertoarsko pozorište, naše pripreme za jednu takvu predstavu traju oko dva meseca. Zna da bude jako teško i naporno. Uz paralelne glumačke probe sa rediteljem, imamo pevačke probe, a uz pevanje dolaze i koreografske probe. Naravno, sve zavisi od uloge koju glumac tumači, pa neko ima manje posla, a neko probe po ceo dan. Uz produkciju nove predstave, mi paralelno igramo i večernji repertoar i to zna da bude jako, jako naporno. Zato svako od nas individualno vežba, radi na svojoj fizičkoj i vokalnoj kondiciji. U suštini, kad se bavite mjuziklom, to vam je kao da se bavite nekom vrsta sporta. Veliki rad i disciplina, jer bez toga nema rezultata.
FRAJLA: Nedavno ste sa mjuziklom Producenti nastupili u Hrvatskoj, na Letnjem festivalu u Opatiji. Kakve ste utiske ostavili na publiku, a kakve Vi utiske nosite sa ovog prestižnog festivala? MILAN: Tako je. Gostovali smo na Letnjem festivalu u Opatiji i prošli zaista fantastično. Mjuzikl „Producenti“ je najkomplikovanija i najveća predstava koju trenutno imamo na repertoaru, i moram da priznam da sam bio lično zabrinut, kako će to izgledati na velikoj otvorenoj sceni. Predstava je tehnički prezahtevna. Razloga za brigu uopšte nije bilo, jer je naša tehnika odradila lavovski deo posla, i učinila sve da predstava teče bez ijednog tehničkog nedostatka, a to je nama uveliko olakšalo naš posao, tako da smo zaista onako ekipno uživali igrajući pred 1100 ljudi. Dobili smo sjajne kritike i publika je zaista uživala. Lepa je stvar kada pročitate kritiku koja hvali ceo ansambl i svakog glumca pojedinačno. To nam je uz aplauz jedina nagrada. Sa zadovoljstvom ćemo tamo otići ponovo. FRAJLA: Postoji li neka uloga o kojoj ste sanjali, a niste je još uvek odigrali? MILAN: Pa, moram da priznam, da nikada nisam maštao o nekoj posebnoj ulozi koju bih voleo da odigram. Sve uloge koje dobijam u karijeri, dobijam nekako spontano i onda svaku i zavolim. Drago mi je što me mnogi reditelji doživljavaju kao dobrog karakternog glumca, pa su i sve moje uloge na repertoaru potpuno različite. FRAJLA: Neki glumci se stide da pomenu da su radili sinhronizaciju crtanih filmova. U Vašem slučaju, radi se o blokbasterima, crtanim filmovima svetskog kvaliteta, koji obaraju rekorde gledanosti. Vaš glas čujemo u Aladinu, Kralju lavova, Knjizi o džungli, Mulan, Madagaskar, Štrumfovima, itd... Kako je došlo do ove saradnje i otkud Vi u crtaćima? MILAN: Ne znam zašto bi se neke kolege stidele ako su radile crtane filmove, jer je to pre svega jedan jako zabavan posao. Ja za crtane filmove volim da kažem da su po pitanju rada, neka vrsta podzanatske forme. Ponajviše iz razloga sto radite na tri plana istovremeno. Ispred vas je monitor gde pratite radnju, imate slušalice gde slušate originalni tonski zapis, i istovremeno čitate tekst koji je ispred vas. A sve morate da pogodite manje - više tačno u sekundu. Uopšte nije lako. Sve vreme morate da budete u karakteru lika koji tumačite.
avgust 2012
30
Ja sam oduvek imao želju da sinhronizujem crtane filmove i eto, želja mi se više nego ispunila. Prvi crtani film koji sam uradio je „Čarobni panj“, u studiju kod mog kolege Nikole Bulatovića. On mi je prvi pružio šansu. Kasnije su usledili kastinzi po drugim studijima i evo, sad zaista imam jako veliku „kilometražu“ po pitanju rada na crtanim filmovima. Radim dosta za studio Loudworks, RTS, Plavu kuću, Minimax, Moby Dick, Tuck.. Dosta radim i za bioskope, i to za velike svetske studije kao sto su Disney, Dreamworks, Sony. Za njih postoji poseban kasting, takozvani voice test, i nema laži, nema prevare. Ako te Amerikanci odobre, ti si onda predstavnik tog lika u svojoj zemlji. Imam licencu za više likova, upravo tih blokbaster naslova istoimenih studija. FRAJLA: Radite dosta i u dečijem pozorištu Čarapa. Kako se osećate pred publikom koja vrlo jasno i bez pardona izražava svoje mišljenje o predstavama? MILAN: Čarapa je jedno zaista divno dečije pozorište i tamo radi više nego sjajna ekipa mojih dragih kolega. Ono što je posebno zanimljivo je to, da je Čarapa u stvari lutkarsko pozorište. Svi glumci tamo su, dakle obučeni da rade sa raznim lutkama. A to je zaista sjajna veština. Nimalo laka, ali jako zabavna veština. Za decu nije lako igrati, upravo iz razloga sto su oni jako iskrena publika. Njima ako se nešto ne svidi, ili ako im padne ritam predstave, oni odmah počinju da pričaju, da dobacuju, jednostavno vas izignorišu. Moraš svojski da se potrudiš i oznojiš kako bi im održao pažnju tih 45 minuta koliko traju Čarapine predstave. Ali, Čarapa ima tu sreću da ima sjajan repertoar, tako da je igranje svake predstave užitak, kako za kolege tako i za decu. Čarapina knjiga utisaka za odigrane predstave, (po Beogradu i Srbiji), je sva u superlativima od strane publike. FRAJLA: Šta Milan Antonić radi kada ne radi?
MILAN: Pa, ja uvek nešto radim. Malo je vremena za privatan život. Ali evo kad dođe leto, bar tad malo predahnem, mada se i tada radi. Jako volim da u slobodno vreme koristim internet, često idem u bioskop, a takođe kod kuće gledam jako puno filmova, jer sam veliki filmofil. Pored toga aktivno vežbam i veslanje, tj dosta vremena provodim radeći na svojoj kondiciji. Takođe, jako volim životinje (nesudjeni sam zoolog), pa vrlo često boravim i u Zoo vrtu kod moje drugarice Nađe Radović. Tada iskoristim priliku da se družim i izmazim sa nekim prelepim retkim životinjama. To najbolje napuni baterije. FRAJLA: U kojim predstavama može da Vas vidi pozorišna publika, i koje su nove predstave u pripremi? MILAN: Trenutno na repertoaru imam šest predstava i sve su mjuzikli. Možete me trenutno vi deti u predstavama „Čikago“, „Producenti“, „Neki to vole vruće“, „Grk Zorba“, „Pod sjajem zvezda“ i „Cigani lete u nebo“. Od septembra kreće nastavak proba novog hit mjuzikla „Glavo luda“ (po pesmama Zdravka Čolića) gde tumačim jednu od glavnih uloga, a posle premijere te predstave, kreće nastavak proba za mjuzikl „Zona Zamfirova“. FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? MILAN: Uvek razmišljajte pozitivno! Nekada na neke stvari u životu ne možete da utičete, ali ih uvek, koliko god negativne bile konvertujte u pozitivno. Što pozitivnije u životu budete bile, više će vam se lepih i pozitivnijih stvari dešavati. Okružite se ljudima koje volite i koji vas čine srećnim, a izbacite sve ono negativno. To je pravi ključ ka uspehu, kako na ličnom, tako i na poslovnom planu. I uvek izdvojite dnevno makar sat vremena samo za sebe. Šta ćete za tih sat vremena raditi, to vi znate, bitno je da budu samo vaši. Veliki pozdrav za sve vaše čitateljke! avgust 2012
32
POPARA - USPOMENA IZ BAKINE KUHINJE Da li bacate stari hleb? Verujem da bi većina vas odgovorila sa DA na ovo pitanje, jer gotovo niko od nas ne pamti vremena kada se hleb nije kupovao svakodnevno, već se mesio za po nekoliko dana. A onda, kada je već bio pretvrd za jelo, ni tada ga naše mame i bake nisu bacale, već su nalazile način da ga iskoriste. Jedan od načina bio je i popara! Nekada sirotinjsko jelo, popara danas predstavlja pravo osveženje za naš jelovnik, pretrpan masnim i kaloričnim jelima. Lagano jelo, sa dodatkom sira ili nekog drugog mlečnog proizvoda, može da bude odličan doručak, ili lagana večera. Sam naziv ovog jela, popara, verovatno potiče upravo od načina pripreme. Naime, popara se priprema tako što se stari hleb “popari” u vreloj vodi, i taj proces je i kumovao nazivu jela. Isecite hleb na kockice svaki put kada vam preostane i prosušite ga u rerni na 100 C. Potom ga čuvajte u platnenoj vreći okačenoj u ostavi na suvom i hladnom mestu. Tako ćete, kada poželite, imati neophodan sastojak za pripremu ovog starog jela. Ono se priprema na različite načine, a mi vam nudimo jedan.
U dublju šerpu sipajte oko 1/2 l vode, posolite je i dodajte kockicu putera. Kada voda proključa, smanjite vatru, dodajte oko 2 dcl mleka. Komad po komad ubacujte stari hleb (oko 1/2 kg), promešajte pažljivo drvenom varjačom, pa ostavite da ‘’baci ključ’’. Vodite računa da se ne raskuva i ne pretvori u kašu. Kada ste ovako pripremili poparu, po ukusu dodajte sir (mladi kravlji, sveži ovčiji, kockice feta sira...), kajmak, pavlaku ili mileram. Poparu sipajte u dublje tanjire i ostavite da se malko prohladi. Poseban “šmek” ovom jelu daće slaninica, isečena na tanke listiće i pržena tako da bude hrskava. Verujemo da je svako od vas barem jednom u životu probao poparu i da će priprema ovog jela biti i evociranje uspomena.
avgust 2012
34
Kako odabrati letnji šešir
Platneni, krpeni, od čoje, lana ili pamuka - samo neka su na glavi preko leta, pa makar i pokvarili frizuru. Dok većina sugrađana zimi samo uzdiše za šeširima, ne vadeći za njih novac iz novčanika i pravdajući to visokim cenama, letnji modeli znatno su jeftiniji, pa su i veoma traženi. Ipak, za razliku od jednostavnih modela za svaki dan, svečaniji letnji šeširi ne mogu se pronaći u mnogo prodavnica. Oni se mogu nabaviti uglavnom u specijalizovanim radnjama, ili buticima nakita, a kupuju se za slavlja i venčanja. Dame najviše biraju one ukrašene perjem, tračicama i kristalima, takozvane polušešire, koji se na kosu prikače šnalicama.
Na sreću šešir nije modni dodatak koji slepo mora da prati trend, smatraju modni eksperti, što je olakšavajuća okolnost pri njihovoj kupovini. Slamnati, lagani laneni i platneni šeširi namenjeni su prvenstveno za plažu; od šešira s najmanjim obodima pa do predimenzioniranih, jednobojnih, cvetnih i najšarenijih dezena, koji uz dobar kupaći i dobar pareo za oko struka može izgledati veoma stilizovano. Za večernje izlaske treba birati šešire s manjim obodima, a za formalne prilike glamuroznije modele . Kakav god šešir odabrali, morate ga dobro uklopiti sa ostatkom garderobe, nakita, obuće, a sve u zavisnosti od situacije i povoda. Uz dobar jednostavniji šešir uvek možete kombinovati „jače“ naočare i staviti neke letnje narukvice od drveta, plastike, školjki, kamena... Sa laganom lepršavom letnjom haljinicom ili majicom bez rukava i kaftan lanenim pantalonama bićete sigurno trendy.
Vekovima unazad, nošenje šešira je bilo samo iz estetskih razloga. Dizajn, veličina i kvalitet označavali su društveni status osobe koja ga nosi. Danas je situacija drugačija. Sem te svoje ’’primarne’’, on ima još jednu mnogo značajniju ulogu, a to je da vas zaštiti od štetnog sunčevog zračenja. Ove godine šeširi nam dolaze u mnogo oblika i dezena. Dizajneri su bili toliko velikodušni da su predložili veliki broj varijanti, gde možete naći baš onaj koji vam najviše odgovara. Jedan od predloga je prelepi ženstveni šešir za plažu, poput onih koji su se nosili ranih sedamdesetih. Ako ste spremne da dodate poseban pečat svom izgledu i da ostavljate utisak zavodnice, dive ili veoma stilizovane devojke sa uglađenim manirima ovakvi šeširi su pravi izbor za vas. Posebno su zanimljivi letnji kaubojski šeširi, sa kojim ćete izgledati kao ste upravo sišle sa modne piste.
avgust 2012
38
Darko Todorović je dugogodišnji kouč, konsultant i ekspert iz oblasti individualnog razvoja, tržišnog komuniciranja, odnosa sa javnošću i timskog rada. Akreditovani je konsultant organizacije International Finance Corporation (članica Svetske banke) kao i konsultant i trener jedne od vodećih svetskih konsultantskih kuća za razvoj ljudskog potencijala Persona Global (USA). Završio je modularni trening Umetnost i nauka coachinga Ericksonovog Instituta za coaching (Vankuver, Kanada). Realizovao je brojne otvorene i in-house obuke za razne kompanije i institucije (Banca Intesa, Coca Cola, VIP mobile, Apatinska pivara, Nikšićka pivara, Telekom Republike Srpske, Zepter, BOSH, UNICEF, UNDP...), kao i veliki broj koučing sesija sa različitim klijentima (pojedincima i kompanijama). U privatnom životu je muž, ponosan tata dve devojčice i strastveni zaljubljenik u životne radosti.
Kako vreme brzo prolazi...i ne čeka nas! Ovo je rečenica koju izgovaramo vrlo često i sa sve većim i većim iznenađenjem. I uz nju konstatujemo kako je koliko juče bilo kada smo krenuli u srednju školu, kako smo koliko juče dobili dete koje evo već kreće u školu, kako je prošlo već deset godina od mature, kako smo pre petnaest godina bili na najlepšem letovanju u životu, kako nam roditelji već slave srebrnu svadbu... I tako u nedogled... I tako svakog dana po jedan događaj koji je bio „juče“. A da li se vreme stvarno ubrzalo? Da li je moguće da 24 časa danas, traje kraće nego pre deset, dvadeset ili trideset godina? Ako vreme merimo na sat, onda je činjenica da je 60 sekundi uvek isto, zar ne? Pa, šta se onda promenilo? Mi smo se promenili – to je odgovor. I okruženje se promenilo. I naši prioriteti su se promenili. I tu leži ključ. U prioritetima. I ovde je mesto za poznatu priču o profesoru sa jednog univerziteta i njegovim studentima. Na jedno od svojih jako posećenih predavanja, profesor je doneo pred studente prazan akvarijum. Nakon što je u akvarijum poređao krupno kamenje, postavio je studentima jako jednostavno pitanje: Da li je, nakon punjenja kamenjem, akvarijum pun? Svi studenti su se složili da jeste. A onda je profesor, preko kamenja, sipao šljunak, i postavio isto pitanje. Studenti su se nasmejali i odgovorili: Da, sada je akvarijum pun. Onda je profesor, preko kamenja i šljunka, sipao sitan pesak i popunio preostale praznine u akvarijumu, a zatim studentima uputio isto pitanje: Da li je akvarijum sada pun? Studenti su se znatiželjno pogledali međusobno i odgovorili da je akvarijum sada zaista pun. Profesor je zatim, preko svega u akvarijumu, nalio vodu i postavio isto pitanje. Studenti, ne želeći da daju ponovo pogrešan odgovor, rekli su da akvarijum nije pun. Profesor je na to odgovorio: Ne, sada je potpuno pun! avgust 2012
40
I to vam je priča o prioritetima. Posmatrajte sopstveni život kao ovaj akvarijum. Ukoliko tokom života najveću pažnju posvećujete stvarima koje su pesak ili voda, nećete imati mesta (vremena) da se posvetite krupnom kamenju, odnosno onome što vam je najveće i najvrednije. Ako se u životu prvo posvetite stvarima koje su kao voda u ovoj priči, kamenje neće moći da stane u vaš akvarijum. Ili će biti kasno ili će se akvarijum razbiti. Dakle, slažite i živite život po prioritetima. Prvo - ono što je za vas najvrednije i najznačajnije. Ono što će sutra već biti kasno, ako se ne proživi danas. Poslednje - ono što može da sečeka i što će vas svakako sačekati. Na vama je da odredite šta je kamenje, a šta voda. Evo male pomoći – probajte da analizirate jedan sopstveni prosečan dan. Koliko vremena provodite na poslu (ako imate sreće da radite) ili u traženju posla, koliko u spavanju, koliko na pripremanju obroka, koliko u saobraćajnoj gužvu, koliko u slušanju tuđih problema, koliko u gledanju razno raznih beskorisnih ili malo korisnih informacija sa TV prijemnika?... A koliko vremena u toku tog dana posvetite sami sebi i isključivo sebi? Verujem da je odgovor poražavajući, zar ne? Eto, o tome se radi. Prioriteti. Probajte da svoj dan složite na drugačiji način. Probajte da svaki dan uradite nešto za sebe. A onda ćete i onima oko vas učiniti život drugačijim – vašoj deci, vašem partneru, roditeljima, prijateljima, prijateljima prijatelja... Kao prvi korak, zapitajte se da li želite i da vam preostalo vreme u peščanom satu koji meri vreme vašeg života protiče tako brzo kao sa početka ovog teksta. Ako želite da stanete na loptu, to je sjajan prvi korak rada na sebi. Stajanje na loptu i građenje taktike za nastavak životne utakmice u kojoj ste vi pobednik može biti jako zanimljivo. U tome vam može pomoći trener (kouč) koji će vas na pravi način upoznati sa različitim strategijama, koji vam može otovoriti nove perspektive i postaviti pred vas najneverovatnije izazove. I voditi vas do pobede! U tome je snaga koučinga – omogućiće vam da postvite prioritete onim redom koji će vaš akvarijum puniti korak po korak, bez preveremenog pucanja i prelivanja! A, onda će i sat da uspori. Ili barem da odbrojava sekunde kao nekada kada nam se činilo da je to tako neprimetno i sporo. Ako želite da proverite da li je za rešavanje problema i nedoumica koje imate potreban koučing, ili znate da jeste, pa želite da se konsultujete sa stručnjakom, Darka Todorovća možete kontaktirati slanjem e-maila na adresu:, todorovici@beocity.net
FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Kristina Senić. Kristina je rođena 31. oktobra 1995. i učenica je srednje ekonomske škole. I za Kristinin izgled pobrinuo se FRAJLA tim: frizura - Lidija Gmijović, make-up Mirjana Škorić, detalji i šeširi Ljiljana Ananijev. Fotografije je uradio Aleksandar Avramesku. Glasajte za Kristinu, svi vi koji mislite da je baš ona NAJ FRAJLA! Kristina Senić najveći deo vremena provodi učeći, ali nalazi vreme za druženje sa prijateljima i čitanje knjiga. Kao što i sama kaže, Kristina je vrlo samouverena, a to potvrđuju i njeni odgovori. Kada smo je pitali zašto se prijavila na takmičenje za NAJ FRAJLU, odgovorila je: “Zato što volim fotografisanje i manekenstvo od malena i uživam u tome. I zato što sam harizmatična i pozitivno delujem na ljude oko sebe i mislim da sam prava osoba za naslovnu stranu! Mislim da čitaoci treba da glasaju za mene zato sto sam šarmantna, lepa i samouverena. Šarmiram ljude i osvajam njihova srca svojim pogledom.” Kristina ima vrlo ambiciozne planove, jer želi da postane poznati foto model i da njeno lice krasi svetski poznate naslovne strane. Čitateljkama magazina FRAJLA poručuje: “Glasajte za mene, verujem u vas i nadam se da ću osvojiti vaše glasove, kao i vaša srca!
AKO MISLITE DA JE BAŠ KRISTINA SENIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!
U noći punog meseca... V S
eštica je mitsko biće koje nije bilo poznato samo Slovenima, već svim narodima Evrope. Kako su veštice smatrane zlim demonskim bićima, česti su bili progoni veštica, kao i mučenje i ubijanje žena koje su proglašene vešticama. amo žene su mogle postati veštice. Postojalo je nekoliko načina na koji neka žena može postati veštica. Vešticom se ili postajalo ukoliko bi žena izrazila želju da postane veštica i sklopila dogovor ili sa ostalim vešticama, koje bi je primile u svoj krug ili sa nekim drugim demonskim vladarem (dolaskom hrišćanstva - đavolom). Takođe, žena je mogla postati veštica rođenjem, ukoliko je majka veštica. To dete nije postajalo odmah vešticom, već tek kad napuni određeni broj godina i nakon što se uda. Mlađe devojke su mogle postati samo morama, koje su mogle da muče čoveka, ali ne kao veštice i da ubijaju. Prepoznalo bi se da je devojčica veštica, ukoliko bi bila rođena u krvavoj košuljici. Babice koje bi bile pri porođaju bi spaljivale ili zakopavale košuljicu, jer se smatralo da su veštica i krvava košuljica u vezi i da će uništenjem košuljice nestati i natprirodne moći veštice. Kada se rodi veštica, često su babice izlazile iz kuće i javno vikale da je rođena veštica, jer se smatralo da priznanjem veštica gubi moći. Međutim, ovo je moglo imati negativne posledice po majku, pa se ovome nije pribegavalo. eštice su zamišljane kao žene, za koje se smatralo da imaju malo izraženije kosti ili brkove. One su se hranile srcima ljudi. Svoje žrtve bi ubijale čarobnim štapićem, čime bi im otvorile grudi i izvadile srce. Nakon toga bi određivale kada će i kojim povodom i uzrokom žrtva umreti ili poginuti.
V
V
eštice su mogle promeniti oblik u neku pticu, noćnog leptira ili slepog miša. Svoja nedela su činile isključivo noću. Smatralo se da kada zaspi žena koja je veštica, njena duša izlazi iz tela, preobražava se u noćnog leptira i u tom obliku napada. Kada bi žena za koju se smatra da je veštica zaspala, okretali bi je tako da glava bude na mestu gde su pre bile noge, jer se verovalo da duša neće u tom slučaju umeti da se vrati i da će veštica umreti. Kada bi se uhvatio noćni leptir, malo bi mu se sagorela krila i reklo bi mu se da dođe sutra po malo soli. Verovalo se da će sutradan doći žena sa povređenom rukom da traži so i tako bi se mogla prepoznati veštica. Postoje mnoga verovanja u to kako se može prepoznati veštica. Smatralo se da su nekim ljudima date posebne osobine da mogu da prepoznaju vešticu. Te osobine su se mogle i steći na određene načine. Recimo, u nekim krajevim se smatralo, da ukoliko se odseče glava prvoj ubijenoj zmiji te godine i stavi belog luka u telo, i to telo zmije zasadi, kad izraste, osoba koja nosi tu biljku sa sobom će moći da prepoznaje veštice. Veštice su se i sastajale. Važniji sastanci bi se održavali jednom godišnje, obično ispod nekog oraha. Tada bi se veštice veselile i tada bi se obavljala inicijalizacija novih veštica. ri inicijalizaciji, nova veštica bi dobila krila slepog miša i crno ruho i postajala jednaka sa ostalim vešticama. Postojala je i predvodnica veštica na ovim sastancima. Ona bi bila privilegovana da nije morala da žrtvuje nikog iz svog roda. Na ovim sastancima bi predvodnica učila ostale veštice nekim novim veštinama, a takođe bi delila i zadatke, šta koja treba da uradi. Veštica koja bi javno priznala da je veštica, izgubila bi natprirodne moći i više ne bi mogla da ubija, ali njeno znanje o lekovitim i otrovnim biljkama se ne bi izgubilo. Tako su se često veštice koje su priznale da su veštice, bavile lečenjem i pravljenjem lekova.
P
K
ao i svi ostali demoni, i veštice su se plašile belog luka. U danima kada su bile aktivne (obično subota uveče), ljudi su nosili sa sobom beli luk. Takođe veštice ne trpe pelin i smiljan.U danima kada su aktivne, mogle su se videti u obliku svetlećih iskri. Veštice su napadale najčešće subotom, a bilo je još dana kada su one napadale, kao na primer za vreme Božića, Poklada, Đurđevdana, Vaskrsa i Ivanjske noći. isu mogle nauditi starijim ljudima, već samo mlađima. Tokom istorije, po celoj Evropi veštice su proganjane i ubijane od strane svetovnih vlasti, ali takođe i crkvenih.
N
avgust 2012
46
Dezodorans ili antiperspirant Antiperspirante često ljudi poistovećuju sa dezodoransima, ali oni funkcionišu potpuno drugačije. Dok se dezodoransi suprostavljaju neprijatnim mirisima znoja, antiperspiranti sprečavaju samo znojenje. Glavni sastojak antiperspiranata su aluminijumske soli koje pomažu u privremenom eliminisanju znojenja na tretiranom delu kože. Možda ste se zapitali da li je pogrešno i loše zaustaviti znojenje kože? Opustite se, antiperspirantima utičete na izuzetno malu površinu kože i samo privremeno sprečavate znojenje, dok koža na ostalim delovima tela i dalje funkcioniše potpuno normalno. Može vam se eventualno desiti da vam se pora zapuši i da vam se stvori bubuljica na mestu na koje ste naneli antiprespirant, ali i ona brzo nestaje. Kao i dezodoranse, antiperspirante nalazimo u raznim oblicima. Za razliku od dezodoransa, antiperspirante treba koristiti samo na pazuhu. Antiperspiranti su dobili puno negativnih kritika u novinama i na internetu povezujući ih sa rakom dojke. Svetske institucije za kancer nisu do sada našle nijedan konkretan dokaz koji povezuje antiperspirante sa rakom dojke. Drugi razlog za negativnu kritiku za antiperspirant je ta što sadrži aluminijum koji se povezuje sa Alchajmerovom bolešću. Ni za ovu tvrdnju ne postoje dokazi
Dezodoransi se koriste više od 5000 godina. U starom Egiptu su koristili parfemska ulja da zamaskiraju neprijatne mirise tela. Antiperspiranti su aktuelni poslednjih 100 godina. Prvi komercijalni dezodorans pod nazivom Mum je patentiran 1888. godine sa aluminijum hloridom. Tačnije, ovo je prvi antiperspirant. Mum je i dan danas aktuelan i može se kupiti širom sveta.
avgust 2012
48
Efektnost spreja nije podjednaka kao roll on-a ili stick-a, zato što se preparat u spreju razleti po vazduhu pre nego što stigne do kože. Tako se sa preparatima u spreju teže manipuliše, lošije kontroliše naneta količina i ravnomernost rasporeda antiprespiranta na ceo pazuh, kao što to možete uraditi sa stikom ili rolonom. U zavisnosti od toga kakva ste osoba, izabraćete ili dezodorans ili antiperspirant. Za sve ljude koji ne vole osećaj vlažne kože pod pazuhom preporučljivo je da koriste antiperspirant koji sprečava znojenje. Za sve one koji se ne osećaju bezbedno kada koriste antiperspirant i ne žele da razmišljaju o tome kako su im pore zatvorene, trebalo bi da kupuju dezodoranse. Takođe, ako ne podnosite bele fleke na crnoj odeći, onda treba da koristite dezodoranse, jer antiperspiranti češće ostavljaju bele fleke.
Danas postoje i proizvodi koji su istovremeno i dezodoransi i antiperspiranti. Sadrže sastojke koji sprečavaju znojenje, sastojke koji ubijaju bakterije, a istovremeno ne ostavljaju tragove na odeći. Čak sadrže i parfeme koji neutrališu neprijatne mirise. Antiperspiranti na kojima piše „sport“ ili „24 sata zaštita“, razlikuju se od onih običnih po većoj količini aktivnih sastojaka koji kontrolišu i prolongiraju znojenje na duži period. Osobama koje imaju osetljivu kožu pazuha često ovako jaki antiperspiranti iritiraju kožu, što ume biti veoma neprijatno. Preporučuje se da žene sa kožom sklonom iritacijama kupuju dezodoranse. Ukoliko baš želite antiperspirant, onda se opredelite za neki bez alkohola i koji nije namenjen dvadesetčetvoročasovnoj zaštiti. Koristite one slabije i nanosite ga više puta dnevno. Prilikom kupovine dezodoransa nailazimo na ogroman broj raznoraznih brendova, na različite oblike dezodoransa, od roll on-ova, preko stikova do sprejeva. Isprva nam se svi čine isti, a opet, nekima ste ranije bili zadovoljni, a nekima ne. Ima žena koje imaju veoma osetljivu kožu ispod pazuha nakon brijanja, pa im sam izbor dezodoransa uopšte nije jednostavan. Neke žene su svakodnevno mnogo aktivnije od drugih, pa im dobar dezodorans pruža sigurnost tokom celog dana.
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
Mnogo se izvinjavamo... S
ofija Soja Jovanović je bila prvi ženski režiser bivše Jugoslavije. Rođena je u Beogradu, 1. februara 1922. Jedan deda bio joj je Milan Jovanović, dvorski fotograf, a drugi slikar Paja Jovanović. Osnovnu i srednju školu završila je u francuskoj školi, a ratne godine provela je na studijama glume, na dramskom odseku Muzičke akademije u Beogradu. Režirala je niz pozorišnih predstava, jedan je od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta, radila je na radiju, ali i na televiziji. Serije koje je režirala bile su: Pop Ćira i pop Spira (1982.), Pendžeri ravnice (1971.), kultna tv-drama Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, koja je izabrana za najbolju dramu igranu na televiziji u toku 35 godina postojanja (1976.). Bogati filmski opus utemeljen je na adaptacijama dela Branislava Nušića - Sumnjivo lice (1962). Dr. (1962.), Put oko sveta (1964.), Silom otac (1969.). Takođe, na veliko platno je prenela dela Jovana Sterije Popovića - Diližansa snova (1960.), Stevana Sremca - Pop Ćira i pop Spira (1958.), nagrađen Zlatnom arenom kao najbolji film i nagradom za režiju. Razigrani svet komedija mentaliteta i situacije oživela je uz pomoć generacija glumaca beogradskog komičnog i savremenog pozorišta. Što se tiče pozorišta, režirala je predstave Sumnjivo lice, Neki to vole vruće, Kabare, Katarina... U jednom intervjuu, na pitanje kako je postala reditelj, Soja Jovanović priča: “Glumica Nevenka Urbanova uticala je na moje opredeljenje za pozorište. Prirodno, pravi pozorišni zanos dobila sam još u francuskoj školi. Na dramski odsek Muzičke akademije upisujem se 1941. godine gde počinjem studije glume. Za mene je bio značajan susret s mojim profesorima Petrom Konjovićem, kompozitorom i Strahinjom Petrovićem, glumcem.
Na Akademiji se radilo od ujutru do uveče. Kada je došlo ratno vreme i okupacija Beograda nalazili smo se po privatnim stanovima gde smo prorađivali sistem Stanislavskog. Nisam se spremala za profesiju reditelja, želela sam da se bavim glumom. Pripadala sam grupi “Radoševaca” u kojoj su bili još Mića Tomić, Ljubiša Pavlović, tehnički šef Beogradskog dramskog pozorišta, zatim glumac Bata Paskaljević, profesor Miroslav Đorđević, psihoanalitičar i, naravno, Radoš Novaković. Od 1943. godine osnivamo teatar na Muzičkoj akademiji, a uskoro nam se pridružuju glumci iz Akademskog pozorišta, Olivera i Rade Marković. I dalje radimo po Stanislavskom. Objavljivali smo i sopstveni list. U oslobođenom Beogradu novembra 1944. pripremamo Analfabetu od Nušića. Za nas u to vreme nije postojalo nemoguće, a opravdanja ni za koga nije bilo. Od 1941. do 1944. dakle, ratne godine, provela sam na studijama glume, na Dramskom odseku Muzičke akademije u Beogradu u krugu “Radoševaca”. Od 1944. do 1945. radim u KUD “Ivo Lola Ribar” gde sam postala reditelj po zadatku. Na Sremskom frontu učestvujemo s prvim mojim režijama: Jubilej A. P. Čehova, Mati Klopčiča... Vjekoslav Afrić i Raša Plaović 1945. su profesori na Muzičkoj akademiji i podstiču studente da osnuju sopstveno pozorište. Uskoro stvaramo Dramski studio pri Narodnom pozorištu i osnivamo Omladinsko pozorište, a 1946. obnavljamo akademsko pozorište.” Za sebe govori: “Soja, to vam je jedna obična, korisna industrijska biljka.” U pola veka svog rediteljskog rada, ugradila je 50 pozorišnih predstava, osam igranih i petnaest televizijskih filmova i drama, nezaboravne televizijske serije (Osma ofanziva, Mačak Toša, Tramvaj zvani dvojka), lutkarske predstave i bezbroj radio-drama, rečju, obeležila srpsko pozorište, kinematografiju i početak naše televizije u XX veku.” Umrla je 22. aprila 2002. godine.
avgust 2012
52
jun
2012
52
Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“
NEGA NORMALNE KOSE Lidiju Gmijović, vlasnicu frizerskog studija Lady L upoznali ste kroz članke koje je pisala za naš magazin, vezano za različite teme koje se tiču nege i oblikovanja kose. Vodila nas je kroz vekove i upoznala sa istorijatom frizura, predlagala nam frizure za maturu, i savetovala kako da negujemo kosu u zavisnosti od njenog tipa. U ovom i narednim brojevima, Lidija će vam biti na raspolaganju za pitanja koja se tiču održavanja kose, odabira frizure i svega onoga što vas muči, a niste imali koga da pitate. I u ovom broju, odgovori na pitanja naših čitateljki... Imam kratku kosu, jer nemam vremena da često posećujem frizera i pravim frizure. Poslednjih par meseci primetila sam da mi se kosa mnogo brže masti, naročito šiške. Šta bih mogla da uradim da to sprečim, jer sam čula da nije dobro kosu prati svaki dan. Kada se višak sebuma nakupi na koži glave, celokupna kosa postaje mlitava i masna. Obavezno koristite čiste četke, češljeve, viklere... Očistite pribor za kosu jednom nedeljno u rastvoru sirćeta i vode i ostavite da se samo osuši. Ako je koža lica masna, najbolje bi bilo skloniti šiške sa cela i naravno, što manje rukama prolaziti kroz kosu. Može se upotrebiti tinktura od luka sa vodkom. Polovinu luka preliti sa pola čaše vodke ostaviti 14 dana da odstoji. Dobijenu tinkturu utrljavati u kožu glave.
Već nekoliko godina pokušavam da pustim kosu, ali ona vrlo sporo raste. Ne farbam se i trudim se da kosu ne sušim fenom. Šta da radim da mi kosa što pre poraste? Uz pomoć saveta i par recepata potrudiću se da Vam pomognem, kako bi Vam uz pomoć prirodnih preparata kosa brže porasla. Kafena kašičica ricinusovog ulja, 1 kašika meda,1 jaje i sok od luka srednje veličine, sve dobro izmešati. Utrljati ovu masu u koren kose 2 sata pre pranja. Oprati kosu šamponom i isprati kosu vodom pomešanom sokom od limuna ili sirćetom. 20g korena bršljana i 20g kroena čička i 1l vode kuvati 15 minuta. Procediti i ovim ispirati kosu 3 puta nedeljno. Masirajte kožu glave prelazeći prstima energično kružnim pokretima 5 minuta. Tako ćete poboljšati cirkulaciju kože glave. Skuvajte čaj od koprive (najbolje sveže) i ostavite 45 minuta. Procediti i utrljati u kosu. Uviti kosu u foliju da bi se sastojci upili što bolje u kožu i što duže zadržali u kosi. Ovaj čaj možete koristiti svako veče. Što više koristite preparate na bazi karotena, jer je on lek za mladost kose. avgust 2012
56
Imam 22 godine, kosu srednje gustine, dužine do ramena. Moj problem je što mi je kosa stalno rascvetana, iako koristim preparate za sprečavanje cvetanja. Da li bi češće šišanje pomoglo da mi kosa bude zdravija? Kad-tad duga kosa će početi da cveta ako se ne neguje na pravilan način. Kada operete kosu najbolje bi bilo da je umotate u peškir i ostavite da on pokupi višak vode sa kose i ostaviti da se osuši prirodno, i ne češljati je dok se potpuno ne osuši. Kosu ispirati što hladnijom vodom. Kosi je potrebna voda kako bi ostala čvrsta i zdrava, neki je imaju prirodno, a neki je moraju nadomestiti određenim preparatima za hidrataciju kose. Najbolji preparati za ispucalu i suvu kosu su na bazi jojoba ulja, pantenola, kokosovog mleka, avokada... Naravno, da bi se izbeglo cvetanje potrebno je radovno posećivati frizera, po pravilu na 4-6 nedelja.
jun
2012
56
Iz bakine kuhinje SUPA SA BUKOVAČOM
200 gr bukovače, 2 veće šargarepe, 1 manji crni luk, 100 gr tofu sira, rezanci za supu, 1 kocka za supu, so, biber, par listova svežeg bosiljka i peršuna. Sitno seckani crni luk propržiti na maslinovom ulju. Šargarepu iseći na kolutove, pa dodati luku i još malo propržiti sve zajedno. Naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati kocku za supu i kuvati još 15-tak minuta. Bukovaču sečenu na listiće dodajte u supu. Smanjiti temperaturu, dodati rezance, pa kuvati na tihoj vatri još 10 minuta Kada je supa kuvana, dodajte tofu sir sečen na kocke, pobiberiti po ukusu i dodati sveže začinsko bilje. Supu služiti toplu
SALATA SA RUKOLOM I JAJIMA
200 gr boranije, 2 veze rukole, 3 jaja, 4 kriške dvopeka, 4 tanka režnja mesnate slanine, maslinovo ulje, jabukovo sirće. Boraniju očistiti i kratko bariti u posoljenoj vodi. Ohladiti je. Odvojiti listove rukole, oprati je i osušiti. Obariti jaja, ohladiti i oljuštiti. Slaninu iseći na sitne komade i propržiti da bude hrskava. Dvopek iseći na sitne kockice. Sve sastojke poređati na tanjir u kome ćete servirati salatu. Posoliti i začiniti maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Pobiberiti i po želji dekorisati sitno seckanim peršunom. Služiti rashlađeno.
PUNJENE PILEĆE ROLNICE
1 kg pilećeg belog mesa bez kostiju, 2 crvene i 2 zelene sveže paprike, 2 jaja, 5 kašika brašna, 5 kašika prezle, so, biber, ulje za prženje. Meso iseći na tanke šnicle, posoliti i pobiberiti. Paprike iseći na tanke štapiće, staviti ih na šnicle, pa urolati. Jaja umutiti u dubljoj posudi, a u posebne posude usuti brašno i prezle. Svaku rolnicu uvaljati najpre u brašno, pa u jaja i na kraju u prezle. Ulje ugrejati u dubokom tiganju i pržiti rolnice, dok ne porumene sa svih strana. Nakon prženja, ređati rolnice na papir za upijanje, da pokupi suvišnu masnoću. Rolnice služiti tople. Kao prilog možete servirati bareni krompir.
REZANCI S MAKOM
500 gr brašna, 1 celo jaje i 1 žumance, malo soli, 2 dcl mlake vode, 200 gr mlevenog maka, 100 gr šećera u prahu. Umutiti testo od brašna, jaja, soli i mlake vode, napraviti kuglu i ostaviti da stoji oko pola sata. Testo razvaljati na pobrašnjenoj površini, iseći u trake, složiti ih u par slojeva (između posuti brašnom) i iseći u široke rezance. Možete ih, po želji, razvijati i seći deblje, tanje, šire, uže. Rezance kuvati u velikom loncu, u slanoj kipućoj vodi. Kada isplivaju na površinu, kuvati još 2-3 minuta pa ocediti. Dodati mleveni mak i šećer u prahu. Rezance služiti tople.
ANEGDOTE O P Oskarovac Džejms Kameron je pre “Titanika” i “Avatara” radio kao vozač školskog autobusa. Bred Pit je za potrebe snimanja filma “Borilački klub” otišao kod zubara da mu “sredi”, odnosno polomi zub, kako bi izgledao kao “pravi borac”. Pre nego što je vrištao “Show me the money” u filmu “Džeri Megvajer” Kuba Guding Džunior je bio prateći igrač Lajonelu Ričiju. Nastupio je sa njim na Olimpijadi 1984. godine. Met Dejmon je kao tinejdžer zarađivao igrajući brejkdens na ulici. Džejms Bond ne stari, ali je to samo zato što je Šon Koneri u filmovima o tajnom agentu nosio tupe. On je počeo da gubi kosu kada je imao 21 godinu. Ališa Kiz je karijeru počela kao glumica – pojavila se u nekoliko epizoda serije “Kozbi šou”. Keti Peri je “smuvala” bivšeg supruga Rasela Brenda tako što ga je gađala flašom u glavu.
POZNATIMA Ričard Gir je bio Deni Zuko pre Džona Travolte. On je igrao u pozorišnoj predstavi “Brilijantin” 1973. godine. Tom Kruz je trebalo da se zamonaši. “Spremao sam se za to godinu dana, a onda sam shvatio da to ipak nije za mene” Ime Harisona Forda nose jedna vrsta mrava i jedna vrsta pauka – “Calponia harrisonfordi” i “Pheodole harrisonfordi”. Nikol Kidmen ima vrlo neobičnu fobiju. Naime, lepa Australijanka užasno se plaši leptira. Malo je poznata činjenica da je zvezda akcionih filmova Dolf Lundgren hemijski inžinjer sa diplomom Kraljevskog instituta za tehnologiju. Mik Džeger, legendarni Rolingstouns, po zanimanju je računovođa. Volt Dizni, čiji je najpopularniji lik Miki Maus, užasno se plašio miševa. Nijedan od Bitlsa nije znao da čita note.