Frajla Septembar, 2012. Broj 28 by Frajla-magazin.com

Ćaskanje:

Gorica Nešović

Putovanja:

.....Indija Zdravlje:

godina I

septembar 2012

broj 28

Stres !!!

model: Sanja Džamić foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

Moda:

Detalji

Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice

str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Indija str 11 - RAZGOVORI Snovi protkani čarobnim nitima str 16 - UREDJENJE PROSTORA Soba za bebu str 20- ZDRAVLJE Kontrolišite stres str 23- ZDRAVLJE Alternativna medicina - aromaterapija str 28 - INTERVJU Gorica Nešović str 33 - ZANIMLJIVOSTI Jogurt str 36 - MODA Ništa bez detalja str 40- COACHING Šta radi trener str 43 - NAJ FRAJLA Glasanje str 45 - MITOVI I LEGENDE Duhovi str 47 - LEPI I ZDRAVI Priprema za make-up str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Sestre Bronte str 55 - SAVETI Nega kose str 61 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 65 - ANEGDOTE Verovali ili ne

Poštovana, moram da kažem da Vam je časopis čaroban, drugačiji od ostalih. Što se tiče moje priče, reći ću Vam par reči ukratko, pa Vi odlučite da li je zanimljivo. Bavim se izradom torti od pelena, poklončića od pelena, torti od peškira, torti od kartona, poklon buketa itd. Trudim se da malo unesem boje i radosti i neobičnih ideja i poklone iznenađenja u ovu ne baš tako veselu sadašnjicu. Sve je počelo kada su u našem okruženju počele da se rađaju bebe, te sam tako u nedostatku novca za kupovinu onoga što sam možda želela da poklonim, došla na ideju da poklon zapakujem na malo drugačiji način...Potom je usledila ideja da to počnem da radim kao hobi, pa kako bude. S obzirom da sam jedan od prvih donora mleka za Banku mleka pri Institutu za neonatologiju, rešila sam da deo novca uplaćujem njima i tako na neki način nastavim saradnju koju smo imali. Moji doprinosi su i više nego skromni, ali su od srca. Nema posla, pa je i moja pomoć malo u zaostatku, ali se uvek nadamo boljem. Imam dosta ideja koje čekaju na realizaciju, jer sredstava nema, s obzirom da sve sama finansiram. Ali, budim se s osmehom svaki dan i nadam se da će moje rukotvorine barem jedan osmeh da izmame, a to je i više nego dovoljno da bi se čovek osećao sjajno. Želim Vam prijatan i veseo dan. Srdačan pozdrav Olivera

Draga Olivera, voleli bi smo da napravimo prilog o tome što radite, jer je ovo pravi primer pozitivnog razmišljanja! Marijana Stanimirov

broj 28 septembar 2012

Reč urednice... Drage FRAJLE, Korak po korak, dan po dan, broj po broj, i mi se polako približavamo našem prvom rođendanu! Tim povodom, mi ćemo malo promeniti običaje, pa ćemo mi poklanjati vama! Biće tu divnih stvarčica koje svaka prava frajla mora obavezno da ima, a do njih ćete biti u prilici da dođete... znate vi već, jednim klikom!

Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka

U narednom broju upoznaćemo vas sa svim novinama koje planiramo, a sve da bi smo vas što više uključili u sam magazin, jer je upravo to ono po čemu ste nas prepoznali i izdvojili. Ono o čemu nismo do sada razmišljali, a posle nekoliko vaših zanimljivih pisama, palo mi je na pamet da organizujemo takmičenje u pozitivnom razmišljanju! U moru tužnih, mračnih, negativnih priča, mi ćemo se boriti za one lepe, svetle i pozitivne! Pružićemo vam priliku da svoje dobre vibracije podelite sa svetom, i da se one kao talas prošire na sve one koji su zaboravili da se smeju...

Dragica Radić saradnica

Naravno, i u ovom broju vam nudimo priče koje će vam pomoći da se setite kako se pravi ona kriva linija na licu, zvana osmeh...

Adrijana Ivanović saradnica

Glasajte za NAJ FRAJLU i pišite nam! Vaša FRAJLA! septembar 2012

BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE

Glasali ste, i izabrali šest potencijalnih NAJ FRAJLI! U ovom i narednim brojevima, imate mogućnost da između njih izaberete tri finalistkinje, od kojih će jedna poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na naslovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. U ovom broju nam se ponovo predstavlja Sanja Džamić. Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Sanja na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u finalu.

avgust 2012

Zemlja svete krave I

ndija, koja je smeštena u Južnoj Aziji i pokriva veći deo Indijskog podkontinenta, druga je naj mnogoljudnija država na svetu, s više od milijardu stanovnika, koji govore više od sto različitih jezika. Zvanični naziv je Federalna Republika Indija, sa glavim gradom Nju Delhijem. Boje indij ske zastave preuzete su sa zastave Indijskog Nacionalnog Kongresa. Tamno-narandžasta boja predstavlja hrabrost i požrtvovanost, bela predstavlja istinu i mir, a zelena veru i plodnost. Grb je dodat 1947. posle sticanja nezavisnosti. To je budistička “dharma chakra” ili točak života. Indija se može podeliti na četiri glavne regije: Himalaji, rečno-ravničarska oblast, Dekan i Istočni i Zapadni Gati. Ime Indija potiče od Sindhu, lokalnog imena za reku Ind. Zanimljivo je da Vede nemaju posebno ime za Indiju. Razne su političke stranke predlagale za Indiju različita imena, među kojima su bili Hindustan, Hindu Rashtra i Bharath. Ime Bharat potiče od dva hinduska kralja po imenu Bharata. »Bha« na sanskritu znači znanje ili svetlost, a »rat« je glagol »raditi«, pa je »bharat« onaj koji traži znanje. Indija je bila poznata i kao Hindustan (zemlja Hindusa). Iako se u Indiji govori više stotina jezika, oni se ipak mogu svrstati u pet velikih grupa: jezici Munda, dravidski jezici, tibetsko-burmanski jezici, indoevropski jezici, iranski jezici. Stanovništvo Indije je veoma raznovrsnog rasnog, etničkog, verskog i kulturnog sastava. Najstariji poznati stanovnici bili su tamnoputi Vede koji i danas žive u južnoj Indiji. Pre mnogo hiljada godina u Indiju su sa severozapada prodrli dravidski narodi koji su starosedeocima nametnuli svoj jezik i kulturu. I danas žive u južnom delu Dekana i na centralnoj indijskoj visoravni. Ima ih preko 180 miliona. Oni su niskog rasta, crne kovrdžave kose i punih usana.

ko 2000. godine pre nove ere u Indiju sa severozapada dolaze Arijevci (plemeniti). Kroz istoriju su se svi ti narodi izmešali. Najteže socijalne i ekonomske posledice je imao sistem kasti. Prvobitno je trebalo da doseljene svetlopute indoevropske narode kaste očuvaju od mešanja sa starosedeocima Dravidima i Vedama. Postojalo je više stotina kasti među kojima nije smelo biti mešanja.One su obezbeđivale socijalnu i ekonomsku strukturu. Najteži je socijalni položaj ljudi koji pripadaju kasti “nečistih” zanimanja. U modernoj indijskoj državi kaste su formalno, zakonski ukinute, a stvarno još imaju veoma veliko značenje u životu ljudi. Religija potekla iz stare Indije je još uvek zastupljena kod većine njenih stanovnika. Reč hindu potiče od sanskritske reči hindu, što znači reka. Hindusi definišu svoju zajednicu kao “oni koji veruju u Vedu” ili kao “oni koji prate put četiri klase i nivoa života”. Hinduizam je glavna svetska religija, ne samo zbog brojnosti njenih sledbenika, već i zbog njenog dubokog uticaja na mnoge druge religije tokom njene duge, neprekidne istorije, koja datira još od 1500. godine pre nove ere. Pravilo Hinduizma se u osnovi definiše više onim što ljudi rade, nego u šta veruju. Kao posledica toga, mnogo je veća uniformisanost ponašanja nego verovanja medju Hindusima. Iako je velika raznovrsnost običaja i verovanja, postoji nekoliko pravila koja poštuju skoro svi Hindusi: postovanje Brame i krave (svete životinje), uzdržavanje od mesa (narocito od govedine) i brak unutar kaste sa nadanjem da će se roditi više muških naslednika. Većina Hindusa peva Gajatri himnu Suncu u zoru. Hindusi veruju da je tvorac sveta i duša Brama,veruju da sve što postoji proizilazi iz njega, ali se takodje vraća u njega. septembar 2012

ajosnovnije ceremonije za svakog Hindusa su one koje uključuju rutuale prelaska. Oni počinju sa rođenjem i kada dete prvi put pojede čvrstu hranu (pirinač). Kasniji rituali uključuju prvo šišanje (za mladog dečaka) i pročišćenje posle prve menstruacije (za devojčicu); brak; i blagoslovi tokom trudnoće da se rodi muško dete i da se osigura uspešan porođaj i detetov opstanak prvih šest opasnih dana života. Poslednje su pogrebne ceremonije (kremacija) i, ako je moguće, prosipanje pepela u svetu reku Gang. Indijska civilizacija prenela je filozofiju budizma na tlo Kine i Japana, hinduizam na tlo Indokine, a matematička znanja, dragocenosti i tropske začine, prenela je Evropi. Gang je najveća i najvažnija indijska reka. Izvire visoko u Himalajima, “među bogovima”, pa je za Induse sveta reka. Na njenim obalama su nastale i propadale mnoge civilizacije, opevana je kao “majka svih Indusa”. Svi gresi biće izbrisani u vodama Ganga - kaže se u drevnom spevu Mahabharata. Kupanje u vodama Ganga je religiozna obaveza, a sveta voda Ganga raznosi se po čitavoj Indiji. Ritual prati molitva, pesma, graja… Prirodni priraštaj je visok, svake godine broj stanovnika se poveća za oko 15 miliona. Poslednjih decenija vlada Indije preduzima mere radi smanjivanja prirodnog priraštaja. Po naseljima se održavaju predavanja o potrebi ograničavanja rađanja, bračni parovi se ubeđuju da treba da imaju najviše dva deteta...

eđutim, sve te mere za sada nisu dale značajne rezultate. Indusi imaju visok natalitet, ali i visok mortalitet. Večiti problem je nedostatak hrane, u nekim delovima velike suše i bolesti. U donjem Indu suše traju po 9 meseci, a godišnje padne samo stotinak milimetara kiše. Dok na Dekanu vladaju tropske žege, Hindustanska nizija se beli od snega. U asamskim i bengalskim džunglama sve kipti od života, a pustinja Tar je gotovo beživotna. U gradovima se svuda vide velike suprotnosti: na jednoj strani su široke asfaltirane ulice sa drvoredima, raskošne palate, hoteli, vile, mnoštvo automobila i visok standard bogatih, a na drugoj strani su prljave četvrti uskih ulica i siromašnih kućica u kojima u jednoj sobi spava i po 10-15 ljudi. Mnoštvo ljudi redovno spava na trotoarima. Što se tiče nauke i umetnosti, cifre kojima se danas služimo (osim nule koju su izumeli Arabljani) potiču iz Indije. One se pogrešno nazivaju arapskim ciframa zato što su ih Evropljani primili preko Arabljana. Dva najpoznatija indijska epa Mahabharata i Ramajana u velikoj meri spadaju u mitološko štivo, ali možda sadrže jezgro od građe zasnovane na istorijskim ličnostima i događajima. To su, ujedno, i najpoznatiji izdanci indijske književnosti. U njima se govori o dugotrajnim borbama Arijevaca i Dravida. Tadž Mahal sagradjen je u 17. Veku, projektovan kao grobnica za suprugu indijskog vladara iz dinastije Mughal. ve o čemu smo ovde pisali, sigurno je dobar razlog da poželite da spakujete kofere i krenete na put po ovoj zanimljivoj zemlji. Različitosti koje vas u Indiji očekuju, sigurno će vas zaintrigirati i dani koje tamo provedete ostaće vam u lepoj uspomeni.

septembar 2012

jul. 2012

Snovi protkani čarobnim nitima

Kao što jednoj pravoj frajli i priliči, i u ovoj priči tragamo za retkim tragovima romantike, sentimenta i daškom prohujalog vremena. Ta potraga dovela nas je do Slavice Brajčić, čiji radovi zaustavljaju dah i čine da poželimo da se nađemo u nekom drugom, davno prošlom vremenu. Na pitanje kako je počela, Slavica kaže: Veoma rano, već u detinjstvu pojavio se poseban senzibilitet i opažanje lepote predmeta koje sam kasnije počela da oživljavam u svojim radovima. Ne prihvatajući sivilo svakodnevice sredinom 90-tih godina, motivisana najpre željom da malim, unikatnim poklonima, usrećim sebi drage osobe, a kasnije i potrebom oslobađanja nagomilane mašte, talenta i kreativnosti, počela sam da ukrašavam predmete, najpre korišćenjem salvetne tehnike, a kasnije i tehnike dekupaž (decoupage), šabi (shabby) tehnike, upotrebom šablona i modelirajućih i 3D pasti, patina... i drugih tehnika. Na početku, u odsustvu kompjutera, Interneta i svih njegovih korisnosti u lakom i brzom pribavljanju neophodnih informacija, kao i u nedostatku prigodne literature i časopisa, sama sam ovladavala veštinama ovih tehnika, učeći se na sopstvenim greškama i povremeno lutala dok nisam izgradila svoj prepoznatljiv stil koji se dopada velikom broju dama.

Zanimalo nas je odakle crpi inspiraciju i prati li trendove, na šta nam je odgovorila: Svakako da sam zainteresovana za rad mojih „koleginica“ u ovom poslu i razmeni ideja i iskustava. Ne bih rekla da u ovom poslu postoje trendovi, već samo osobeni, origanalni prikazi pomalo zaboravljene i potcenjene romantike. Kod izrade predmeta, rukovodim se isključivo svojim osećajem za lepim i željom da kroz ukrašene predmete koji život i ambijent čine lepšim, romantičnijim, mističnijim i neodoljivim, upu tim poruku da ponekad možeš i malim stvarima menjati svet na bolje. Radim sama, ali mi je istovremeno i veliko zadovoljstvo kada mi se u poslu priključe bivše učenice. Bivaju to trenuci kada uz zajedničku radoznalost i uživanje u radu, kroz timski rad, ukrasimo predmet tako da on pleni, ushićuje, uznosi.

Kao i svojim učenicama, i nama je objasnila osnove jedne od tehnika koje koristi: Dekupaž tehiku treba razlikovati od salvetne tehnike, koja je meni bliža i primenljivija. I kod jedne i druge tehnike isecate motive sa salveta, odnosno dekupaž papira i na površinu predmeta, koji je prethodno obojen i na kome je postignut efekat ispucalosti i starinskog izgleda korišćenjem specijalnih lakova i patina, nanose se isečeni motivi uz specijalni lepak i lak. Ovo je ukratko tehnika, ali ono što čini njenu lepotu je vaš lični pečat iskazane kreativnosti, maštovitosti, otmenosti i lepote predmeta kome je udahnut smirujući dašak minulih vremena koja bude osećaj nostalgičnosti, zaštićenosti i spokoja. septembar 2012

Organizujem individualne radionice po principu „jedan na jedan“, što se iz mog dugogodišnjeg iskustva pokazalo kao najuspešnije u savladavanju osnovnih znanja i veština tehnika koje obradjujemo na radionici. – nastavlja priču Slavica. – Radionica je organizovana i namenjena isključivo polazniku i njegovim potrebama i mogućnostima. Bez obzira na eventualna prethodna predznanja polaznika, postepeno ga kroz praktični rad uvodim u sve faze primene salvetne i dekupaž tehnike, šabi tehnike i učim korišćenju boja, krakel lakova, šablona, pasti. Za sve informacije o radionicama, zainteresovani me mogu kontaktirati na mom Facebook profilu – Slavica Brajcic. Planira da ovlada novih tehnikama, kao što su One stroke i Country painting. Tehnika One stroke, program koji je osmislila jedna Amerikanka, je slikanje iz samo jednog poteza, korišćenjem specijalnih četkica i igli za dekoraciju, mešajući akrilne boje. Jednim potezom četkice moguće je islikati istovremeno i listić i laticu cveta. Country painting je tehnika slična naivnom slikarstvu sa dominantnim potezima senčenja. Obe tehnike su veoma primenljive za oslikavanje nameštaja i škrinja. Takođe, Slavičini poslovni planovi uključuju i izradu romantičnih i ljupkih abažura za lampe presvučenih čipkom, heklerajem, satenskim tračicama kojima u svoj dom unosite malo topline, intime i romantike.

Slavica Brajčić

Ako su vas ovi romantični predmeti zainteresovali, možete ih pogledati na FB profilu Slavica Brajcic, gde ih takođe možete i naručiti, pa čak i da budu izrađeni posebno, po vašoj želji. Za kraj, Slavica poručuje: Iskreno verujem da će doći vreme kada će ručni rad i kreativnost prevazići tretman hobi aktivnosti za lično uživanje i da će se svojom posebnošću i unikatnošću nametnuti za ozbiljnu profesiju koja obezbedjuje redovne prihode. Nadam se da sam, barem delićem, uspela da prenesem svu svoju ljubav prema ovom poslu i nadahnem vaše čitateljke da se bliže upoznaju sa ovim tehnikama. Neka im pokretač bude želja da, ovladanim veštinama salvente tehnike i dekupaža i samostalno izrađenim predmetom, malim znakom pažnje, voljenoj osobi ili prijatelju pokažu koliko su im važni. septembar 2012

Opremite bebin kutak B

ilo da imate odvojenu sobicu koju ćete pretvoriti u dečiju ili ćete napraviti dečiji kutak u svojoj spavaćoj sobi, trebalo bi da počnete sa uređenjem dok se beba još nije rodila, jer ćete tako imati vremena za sve detalje, a i ne morate odjednom da kupite sve neophodne stvari. Pre nego počnete, razmotrite oblik i veličinu prostora kako biste znali koliko nameštaja i dečije opreme može stati u njega. Proverite ima li dovoljno utičnica za struju i dovoljno grejnih tela u njemu. Mala deca vole da gledaju u jarke osnovne boje i velike, upadljive slike, zato odaberite šarene tapete ili tako obojite zidove, a materijal koji se može prati olakšaće vam održavanje zidova da uvek izgledaju svetlo i sveže. Stvari koje se mogu premeštati, slike i pokretni viseći ukrasi, mogu se koristiti za oživljavanje jednobojne pozadine ako niste skloni odabiru boje pre nego saznate pol deteta. septembar 2012

rostirači i sjajni podovi lepo izgledaju, ali nisu prikladni jer se lako možete okliznuti na njima dok držite dete. Jedino važno za pod jeste da bude topao pod nogama i da ne bude klizav. Svetlo sa mlečnom sijalicom ili posebno oblikovana lampa za dečiju sobu veoma je korisno imati za noćno hranjenje, jer svetli lagano i prigušeno, pa ni vama ni detetu neće usred noći previše da blješti. Noćna lampica daje vam dovoljno svetla da proverite dete koje spava, ali da biste promenili pelene trebaće vam jače svetlo. Izbegavajte ono sa produžnim kablovima koje morate da povlačite, a sve električne utičnice koje se ne koriste zaštitite sigurnosnim zatvaračima. U sobi u kojoj spava dete ne sme biti promaje, zato sve prozore zaštitite gustim lanenim zavesama. One neće samo zadržavati promaju nego i jutarnje svetlo koje bi leti moglo probuditi vaše deteZavese ne smeju biti na dohvat dečijeg krevetića. Nikad ne stavljajte kolevku ili krevetić ispod prozora ili blizu radijatora. Mala deca ne mogu da regulišu svoju temperaturu kao što je to slučaj sa odraslima, zato im treba osigurati prijatno toplu okolinu sa temperaturom od otprilike 18°. .

Poseban termometar ili termostat za dečiju sobu, pričvršćen za radijator olakšaće održavanje sobne temperature. Za bebu je u početku potrebno veoma malo nameštaja. Mesto za spavanje, ormarić za odeću i mesto za higijenske potrepštine i za previjanje, kao i stolica za vas dok budete hranili ili ljuljali dete. To je sve što vam je zapravo poterbno prvih nekoliko meseci. Sav nameštaj za dečiju sobu treba da bude dovoljno čvrst, tako da ga dete, kad malo poraste, ne može prevrnuti na sebe koristeći ga kao oslonac kada se bude počelo podizati na noge. Ako kupujete polovni nameštaj, proverite da boja ili lak nisu toksični i da nema olova. Ako imalo sumnjate, dobro sastružite sve sa nameštaja i prefarbajte ga sigurnim materijalom. Proverite i da nema slomljenih delova na koje bi se dete moglo povrediti. Tekst preuzet sa www.mamaibeba.rs septembar 2012

Bracelet

Beige Flower

Kontrolišite stres

tres je, prema definiciji stručnjaka, neželjena reakcija organizma kod ljudi koji su dugo pod preteranim pritiscima ili zahtevima koji im se postavljaju. Kada ti pritisci postanu preveliki, oni dovode do stresa. Manja doza stresa može biti pozitivna, jer nam podiže adrenalin i često nam omogućava da se izborimo sa izazovima. Međutim, kada je telo duže pod stalnim i jakim stresom, to može imati negativne posledice po mentalno i fizičko zdravlje. Ako vam se čini da često patite od prehlada ili vam se često vraćaju neki drugi zdravstveni problemi, možda je uzrok stres i to što ste bukvalno stalno umorni. Stres je veoma često povezan sa padom imuniteta i mnogim drugim bolestima. Novo istraživanje je utvrdilo da hroničan psihološki stres utiče na sposobnost tela da reguliše odgovor na upale, odnosno hormon kortizol, čime se može dozvoliti razvoj i progresija neke bolesti. Istraživanje je takođe pokazalo da dugotrajna izloženost stresu smanjuje osetljivost tkiva na kortizol, pa se tako može menjati njegova delotvornost na kontrolu zapaljenskih reakcija. Preciznije rečeno, imune ćelije ne reaguju adekvatno na regulaciju kortizola, tako da zapaljenja nisu pod kontrolom, što omogućava pojavu upala od kojih se mogu razviti mnoge bolesti. Istraživanje se sastojalo iz dva dela. septembar 2012

prvom delu 276 zdravih odraslih osoba bilo je izloženo virusima obične prehlade, i to nakon obavljenog intenzivnog stres pregleda. Nakon toga, učesnici su proveli pet dana u karantinu. Zaključeno je da je kod onih koji su patili od nekog stresnog događaja, stres uticao na imunitet ćelija. Ovi ljudi su imali više šanse da se kod njih razviju simptomi prehlade. U drugom delu, istraživači su najpre kod 79 zdravih osoba ocenili sposobnost njihovih tela da regulišu upale, a zatim ih izložili virusima. Nakon toga su pratili razvoj citokina, hormona koji pokreću upale. Utvrđeno je da su učesnici koji su u stanju da regulišu odgovor na upale, proizveli više ovih hormona kada su inficirani virusom. Stres koji mnoge osobe svakodnevno doživljavaju na poslu predstavlja ogroman problem. Naravno, poslodavci bi trebalo da imaju obzira prema zdravlju svojih radnika, ali ako nemaju i ako im zakonske obaveze ne pružaju dovoljno podsticaja, možda će se osvrnuti na troškove njihovih kompanija.

Procenjuje se da se u Velikoj Britaniji svake godine izubi oko 26 milijardi funti zbog odsustvovanja radnika zbog bolesti, odnosno smanjene produktivnosti. Stres je ubica. On doprinosi udarima na naše zdravlje: visok krvni pritisak i srčani napadi...Stres može praktično da pogorša svako zdravstveno stanje ili bolest. “Ali, više od toga, stres je ubica snova i lopov koji narodu krade jednostavna zadovoljstava života.” Ljudi srednjeg doba su od 1967. godine do danas preživeli mnogo toga stresnog: ozbiljne ekonomske depresije, padove akcija na tržištu, smanjenje ekonomske stabilnosti, ekonomske krize, nekoliko “glavnih i sporednih” ratova, terorističke napade, političke afere, promene cene goriva, nestašice toalet papira, pčele ubice, rasne napetosti, serijske ubice, zemljotrese, tornada, poplave, suše, požare, uragane, španski grip, azijski grip, svinjski grip, ptičji grip, običan grip, raspad “Bitlsa”, Elvisovu smrt, psorijaze, trovanja tilenolom, nedostatak dokaza da postoje vanzemaljci, krađu identiteta, internet viruse... U sledećem broju možete pročitati dvadeset saveta o borbi protiv stresa. septembar 2012

Aromaterapija

Terapija eteričnim uljima biljaka je jedna od najpopularnijih oblasti prirodne medicine. Iako poznata od davnina, tek sredinom dvadesetog veka je počelo naučno istraživanje sastava i dejstva eteričnih ulja. Posebno je bitno njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine. Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje.

romaterapija je bliska masaži i lečenju dodirom, jer ulja pomažu i pojačavaju delovanje ovih metoda isceljivanja i uspostavljanja energetske ravnoteže u čoveku. Eterična ulja vrlo brzo preko kože prodiru u krvotok, koji lekovite čestice raznosi po celom organizmu i donose mu blagotvorni uticaj. Ni jedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Njihova osnovna funkcija je antiseptična, a takođe i nervno-psihološka, bez loših nus pojava, jer ulja uništavaju štetne klice, ali ne oštećuju tkiva organa i nervne ćelije.

pšte osobine ulja su: intenzivan i specifičan miris, isparljivost, boja, rastvorljivost u alkoholu, nemasnost. Takođe imaju specifičan ukus, ljutinu, gorčinu ili slatkost. Dejstvo im je trenutno ili brzo, od 20 do 70 minuta se već mogu naći u mokraći i tkivima. Ona su vrlo prodorna i delotvorna, jer su esencije biljaka od kojih se dobijaju destilacijom ili ekstrakcijom. Metoda dobijanja esencija destilacijom delova biljaka pod dejstvom vodene pare se najčešće koristi jer je najjednostavnija. Uz ovu, koristi se i metoda ceđenja citrusnih esencija iz kore limuna, pomorandže, mandarine i bergamota.

romatične esencije se mogu inkorporirati u biljno ulje za masažu ili u alkoholni preparat, a takođe razređene prvo u alkoholu pa u vodi kod inhalacije, kupki, oblogama ili raspršivačima za prostor. Veoma je važno voditi računa o doziranju, tako da je bolje staviti manje, nego više esencijalnih ulja u mešavine. Nekada prekomerna doza može biti opasna, kao u slučaju žalfije i ruzmarina koji mogu izazvati epilepsiju kod osetljivih ljudi. Majoran može imati narkotički efekat, a nana može izazvati vrtoglavicu. Za jednu upotrebu za jednu osobu dovoljno je 10-15 kapi jedne esencije ili mešavine nekoliko esencija, razređenih u nosećem ulju za masažu ili u alkoholu i vodi za inhalaciju, obloge i sl. Ulja se čuvaju u tamnim bočicama, jer ih svetlost kvari. Takođe je bitno da boce budu dobro zatvorene, da esencije ne bi vetrile. Bolje kupujte manje količine, jer se eterična ulja ne troše mnogo, a ne ostaju dugo sveža ako se ne čuvaju kako treba. Citrusna se mogu čuvati u frižideru, jer na toplom brzo isparavaju.

terična ulja nisu masna, ne rastvaraju se u vodi, ali zato se dobro rastvaraju u alkoholu, a još bolje se mešaju sa biljnim uljima i voskom. Bolje je kupovati proverena i skuplja ulja, ali čista i kvalitetna, od poznatih proizvođača. Nerazređena eterična ulja se ne smeju nanositi direktno na kožu, već razblažena u nosećem ulju ili alkoholu i vodi. Izuzetak je lavandino ulje, naročito blagotvorno kod opekotina. Kao noseća ulja najčešće se koriste hladno ceđena: maslinovo za normalnu i suvu kožu i suncokretovo za masnu kožu. Takođe su dobra ulja dobijena ceđenjem: pšeničnih klica, kukuruznih klica, sojino i susamovo svetlo ulje, avokadovo, jojobino i bademovo. Noćurkovo je dosta skupo, ali blagotvorno za kožu, kao i ulja od semenki grožđa, lorbera i breskve. Ova mogu da se dodaju u manjim količinama. Masaža je najvažniji postupak u aromaterapiji i najdelotvorniji, jer tokom masaže ulja najpotpunije prodiru u tkiva i organe putem krvotoka i limfe. Kontakt eteričnog ulja i nerava u koži izaziva trenutnu reakciju nervnog sistema. septembar 2012

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.

ĆASKANJE

Gorica Nešović

Gorica Nešović je rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Karijeru radio-voditeljke započela je 1982. godine kao saradnica omladinske emisije “Ritam srca” na Studiju B. Objavila je tri knjige inspirisane običnim životom: “Priči nikad kraja” (zajedno sa Jelicom Greganović), “Kuvarica” i “Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš“. Kako navodi, “majka je pubertetlije, deset godina razvedena, ali se mnogo lepo slaže sa bivšim mužem”. Ipak, Goricu pre svega znamo kao voditeljku jutarnjeg programa, najpre na radiju B92, a sada na Radio Beogradu, gde nas svojim specifičnim glasom i sofisticiranim smislom za humor razbuđuje i uvodi u novi dan. Ko je Gorica i kako ona samu sebe doživljava, pitali smo, a ona odgovorila... septembar 2012

FRAJLA: S obzirom da radite emisiju jutarnjeg programa, logično je pitanje: kada ujutro ustajete i kako uspevate da se probudite? GORICA: Ustajem nekoliko minuta pre 4h. U stvari navijam dva sata i mobilni telefon da mi zvone u razmacima od po 5 min. Najčešće me probudi prvo zvono, ali ne smem da imam onih “još 5 minuta”, jer obično posle toga više ništa ne čujem. Bukvalno skačem iz kreveta, jer imam malo nizi pritisak i onda odbauljam do kuhinje da skuvam kafu. Uključujem TV, stojim, žmurim i čekam da zamiriše kafa. Posle toga je sve lakše. Prvih pola sata vrtim kanale, pijem kafu, a onda sve po redu - tuširanje, zalivanje cveća, mački doručak, oblačenje... lepo počne svaki dan. FRAJLA: Kada ste sa radija B92 prešli na prvi program Radio Beograda, Vi i Dragan ste osnovali sopstvenu produkciju, čiji je jedan od „proizvoda“ upravo emisija „Buđenje“. Kako se osećate kao preduzetnica i da li je vođenje firme onakvo kakvim ste ga zamišljali? GORICA: Biti samostalan u Srbiji znači biti zatrpan besmislenom administracijom, izmenama i dopunama zakona, odsustvom logike, taksama, porezima, nametima... Na svu sreću, imamo ljude koji brinu o tim stvarima, pa se ni Dragan ni ja time direktno ne bavimo, ali smo svašta naučili. S druge strane, sami smo sebi šefovi što je lepo, jer donosi novu vrstu mira, odgovornosti, zadovoljstva, adrenalina...

FRAJLA: Uz Vaše ime, gotovo kao uzrečica, vezuje se ime Vašeg kolege i prijatelja, Dragana Ilića. Od kada datira vaša saradnja i kako je sve počelo? GORICA: Nas dvoje radimo zajedno evo već deset godina. Ko bi rekao?! Imamo običaj da se šalimo kako smo u prošlom životu bili blizanci Stoja i Ostoja. Kada smo pre desetak godina predložili da radimo zajedno, nisu nam dali jer smo “previše matori”. A onda, pošto niko drugi nije hteo da svako jutro ustaje rano, ostalo je nas dvoje entuzijasta. FRAJLA: Još jedno ime koje često ide uz Vaše je ime Jelice Greganović, sa kojom ste zajedno napisali knjigu „Priči nikad kraja“. Kako iz Vaše perspektive izgleda ta zajednička saradnja? GORICA: Sa Jelicom se družim od gimnazije. Od kako živi u Sloveniji, a tome ima više od dvadeset godina, dopisujemo se na razne načine, a ona je poslednjih godina svako malo u Beogradu, tj. kod mene. Ta prva knjiga, zajednička, desila se slučajno i spontano, a onda smo se osamostalile. Imale smo pre nekoliko godina ideju da pišemo ljubavnu priču, tako da nam početak bude zajednički, a onda da svaka za sebe uradi nastavak. To ćemo sigurno uraditi, samo da ja nađem vreme.

septembar 2012

FRAJLA: Osim te knjige, tu su još dva naslova: „Kuvarica“ i „Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš“. Posle tri objavljene knjige, doživljavate li sebe kao književnicu i kako se snalazite u toj ulozi? GORICA: Nisam ja književnica, ona prava. Ja pišem, ali ja sam već 30 godina u elektronskim medijima, gde je sve brzo, pa imam potrebu i da na miru nešto ispričam a da me niko ne prekida. Nakupi se u čoveku mnogo toga, pa što da ne podelimo to sa još nekim. Mnogo se obradujem kad mi neko priđe pa kaže da se pronašao u mnogim pričama. Znači da sam potrefila, da generacijski delimo slična osećanja na neka prošla ali i sadašnja vremena. Život u Srbiji je dosta inspirativan, prepun nelogičnosti, ličnog očaja, kolektivne i bede i duhovnog bogatstva i snalažljivosti. Mislim da bi svako mogao da napiše po knjigu. Neke stvari ne smemo da zaboravimo ni zbog sebe, a ni zbog naše dece.

FRAJLA Šta Vas čini tužnom, a šta Vas raduje? GORICA: Tužnom me čini stanje očaja i bespomoćnosti koje je svako od nas doživeo. Uglavnom su posledica neke nepravde . FRAJLA Kakvi su Vam planovi za budućnost? GORICA: Pravim sveske sa receptima, to bi trebalo do kraja godine da izađe. Biće ih četiri za svako godišnje doba, dakle sezonski. Biće mnogo slatke i što je najvažnije, svi recepti su isprobani, a lako se pravi svako jelo. Nema skrivenih začina i trikova, nema tajni. FRAJLA Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...? GORICA: Nemojte žaliti za onim što niste uradile, vec se radujte onom što ćete tek uraditi. septembar 2012

Jogurt za svaki dan

Većina onih koji vole jogurt i redovno ga konzumiraju, verovatno i ne zna koliko je ova namirnica zdrava i korisna za organizam. Jogurt je pun vitamina, često sadrži probiotike, sadrži kalcijum i proteine, a takođe doprinosi regulisanju telesne težine i štiti od gripa! Samo jedna porcija jogurta značajan je izvor kalijuma, fosfora, riboflavina, joda, cinka i vitamina B5. Takođe sadrži i vitamin B12 čiji je zadatak da čuva crvena krvna zrnca i pomaže u očuvanju zdravlja nervnog sistema. Jogurt se prvi put pominje u starim zapisima iz vremena mongolskog osvajača Džingis-kana, tako da ovaj mlečni proizvod potiče sa Bliskog Istoka. Bugarska je prva evropska zemlja u kojoj se jogurt “odomaćio” i postao deo svakodnevne ishrane. Pošto se zna da su Bugari dosta dugovečan narod, često se govori kako je za to zaslužna baš ova namirnica. U Bugarskoj deca počinju da konzumiraju jogurt već u trećem mesecu života, pa sve do kraja svog životnog veka i to kao dodatak uz skoro sva jela. Većina nas (oko 70%) svakodnevno konzumira dva puta više od preporučene dnevne doze soli. S vremenom to dovodi do visokog krvnog pritiska, bolesti bubrega i srca. Kalijum iz jogurta pomaže u izbacivanju viška soli iz organizma. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition pokazala je da su osobe koje su dnevno konzumirale dve ili više porcija jogurta za 54% smanjile rizik od nastajanja hipertenzije, za razliku od osoba koje su konzumirale manje porcije ili ga nisu koristili uopšte. Prema rezultatima istraživanja Bečkog univerziteta, osobe koje jedu 100 gr jogurta dnevno, mnogo će lakše pregurati sezonu gripa.

Takozvane T ćelije, koje pomažu organizmu da se bori protiv infekcija, postaju aktivnije ukoliko se redovno konzumira jogurt. Iako se poslednjih godina promoviše korišćenje sirove hrane, stručnjaci ne preporučuju da se mlečni proizvodi konzumiraju bez prethodne pasterizacije, jer se tim procesom uništavaju bakterije, ali se ne uništavaju probiotici. Ono što će svim damama biti veoma zanimljivo, prema studiji s University of Tennessee u Knoxvillu osobe koje su jele 500g jogurta dnevno (u kombinaciji sa smanjenim unosom kalorija) izgubile su 22% više težine i 81% više masnoće oko stomaka, od osoba koje su preskočile ovaj međuobrok. Takođe su zadržale i jednu trećinu više mišićne mase koja pomaže pri mršavljenju. Zahvaljujući proteinima koje sadrži, osobe koje ga konzumiraju su sitije i ne posežu za nepotrebnim obrocima. Zato nutricionisti preporučuju da ako želite da budete i vitki i siti, umesto nezdravih grickalica popijte čašu jogurta. Osobe koje redovno vežbaju nikako ne bi smele da izostave jogurt iz dnevnog režima ishrane, jer on sadrži veliku količinu proteina.

Upravo ovi proteini snabdevaju naše mišiće aminokiselinama koje su im potrebne i na taj način se mišići obnavljaju, a organizam dobije potrebnu dozu energije i spreman je za fizičku aktivnost. Sa povećanjem ponude i potrošači su počeli da menjaju navike. Sve češće u našim korpama nađu se i nove vrste mlečnih napitaka, pa uz običan jogurt sve se češće konzumira voćni jogurt. Procenjuje sa da kupac može da bira između četrdesetak vrsta ovih kiselo-slatkih napitaka. Ima jogurta sa voćnim sirupima, ali i onih sa komadićima voća – sa malinama, kajsijama, šumskim voćem, jagodama, višnjama, ananasom, breskvama, brusnicom, žitaricama, trešnjama, kivijem, borovnicama... Pa ko voli – nek’ izvoli!

septembar 2012

Oggy Art Style

Detalji...

Koliko god savršena kombinacija odeće bila, uvek treba dodati pojedine detalje… Kao što ne postoji savršena slika bez detalja, ili bilo koje umetničko delo, isto je tako i sa detaljima u modi. Leto nam je dopuštalo da sebe ukrašavamo bilo kakvim aksesoarom, koliko god ih bilo, kakvih god boja i oblika bili, i dokle god se slagali, nije ih previše. Lagane haljine i jednostavne odevne kombinacije prosto su zahtevale što više detalja uz sebe. Cipele, tašne, kaiševi, narukvice, satovi, ogrlice, prstenje, minđuše, kape, šesiri, trake za kosu, šnalice, naočare… Leto nam je pružilo mogućnost da sve to iskoristimo. Jesen nam otkriva nove boje, koje nam dozvoljavaju da mešamo tonove i nijanse, a detalji su savršen način da pojačate utisak i ostavite sliku svoje ličnosti. Šminka – Kod šminke i dalje idemo iz kraj nosti u krajnost. I dalje su naglašene usne od svetlo crvene, pa čak do bordo. I ostaju jako našminkane ili samo jednostavno malo ajlajnera u retro stilu. Na drugu stranu, još uvek podržava i onu drugu stranu, a to je „nude make-up“, odnosno prirodan izgled. Za to vam je dovoljno malo pudera (ali morati da vodite računa da se savršeno slaže sa vašom nijansom kože), malo rumenila da istaknete jagodice i vrlo malo maskare Torbe – Što se toga tiče, možete da se u potpunosti prepustite svojim potrebam, ne brinući previše oko izgleda. Kažemo ovo jer su u trendu velike i male torbe; kratke i dugačke; pismo torbe i veće koje idu na jedno rame. U poslednje vreme, na modne piste i tržište plasirane su torbe u obliku ukrasnih kutija. Šalovi – Lagane ešarpe zamenjuju jesenji šalovi. Ovde treba pronaći balans izmedji onih letnjih i zimskih. U modi su veoma različiti modeli i boje, tako da se opustite pri odabiru.

Pojasevi i kaiševi – Ovo su veoma bitani detalji, koji mnogo toga mogu da promene. Tanke kaišiće možete da nosite kao pojaseve preko košulje, haljine, tunike, pa čak i jesenjih jaknica. Čarape – Dokolenice ili one koje dosežu preko kolena su od skoro opet veoma popularne. I nije veoma bitna boja. Birajte crne, sive, smeđe i boje slične ovima. Veoma je bitno da pazite sa čime ćete i kako da ih iskombinujete. Šeširi i kape – I dalje su aktuelni. Ovde ćete najlakše pronaći model koji vam odgovara, ali vidite da birate onaj u jesenjim bojama. Čak su i rukavice ponovo u modi. Nakit – Što se tiče nakita, ove jeseni ostaje skoro isti trend kao onaj letnje, dakle, dugačke ogrlice, veliko prstenje, što više narukvica,mindjuše različitih oblika I veličina... Svoj izgled možete učiniti više neko zanimljivim rajfovima, trekama za kosu i ukrasnim šnalama. Kosa je zaštitni znak svake žene, a uz određene dodatke možete da postignete različiti stilski efekat, da delujete mlađe ili ozbiljnije, opušteno ili strogo poslovno. Bilo koji detalj da poželite da pridodate svojoj odevnoj kombinaciji, trudite se da budete maštovite i smele. septembar 2012

Kao biznis konsultant i coach po metodologiji Ericksonovog Instituta za coaching (Vankuver, Kanada), sertifikovani konsultant i trener jedne od vodećih američkih konsultantskih kuća za razvoj ljudi Persona Global, konsultant i trener po metodologiji Personal Strenghts, SDI i NLP Business Practitioner poslednjih godina vodim projekte bazirane na coachingu, obukama i konsaltingu u velikim domaćim i internacionalnim kompanijama. Više od dvanaest godina sam provela na pozicijama menadžera i direktora prodaje i marketinga u domaćim i internacionalnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom). Pored komercijalnih, obavljala sam i funkcije trenera, mentora i coacha prodavaca i srednjeg menadžmenta u svojim matičnim kompanijama. Danas sam suvslasnik i partner u Agenciji za razvoj ličnog potencijala i potencijala poslovanja „One2grow“, supruga i mama troje dece. Coachingom sam počela da se bavim 2004. godine, radeći u IBMu na poziciji lidera tima prodavaca, a kao profesionalni coach radim od proleća 2011. Kao profesionalnom coachu specijalnost mi je oblast Executive coaching - Work / Life balance (coaching za top menadžment - životni balans). Po formalnom obrazovanju sam magistar elektrotehnike. Više o meni i coachingu: www.gomilanovic.com MIRJANA GOMILANOVIĆ

Ko je i šta zapravo radi trener? Zamislite, šta bi se desilo kada bi se, uprkos objektivnim okolnostima, teškoj situaciji, lošoj karmi i sudbini koja vas ne mazi.... vaši snovi ipak ostvarili! Zamislite sebe na cilju, sebe kako radite ono što biste baš želeli da radite.... Kako to izgleda? Šta vidite? A šta čujete? Ko je pored vas? Gde ste? Kakve je boje okolina? I, kako bi to bilo?! I sada, sa ovom slikom u glavi, razmislite, šta vas to sprečava da krenete ka svom cilju? Ne znate kako? Ne vidite jasan put? Pa...? !! Uverenja da nešto ne možemo, ne umemo, ne zaslužujemo... da nismo dovoljno dobri, dovoljno lepi, pametni, visoki , plavi.... Sve su to izgovori koje smo sami osmislili i pretočili ih u apsolutne istine. Sve su to nesavladive prepreke koje smo izgradili oko sebe kao zidove i sputali sebe da potrčimo ka svojim snovima. I baš zato ne vidimo put ka cilju. Dobra vest je da to što smo izgradili zidove znači da isto tako možemo i da ih porušimo. Važno je samo da znamo da možemo i još važnije da znamo „zašto bi“. septembar 2012

Ako znate zašto nešto radite, zašto vam je važno da do nečega stignete, ako se prisetite onog divnog osećaja kada zamišljate sebe na cilju, onda zidovi padaju. Onda se broji samo onaj divan osećaj u stomaku, onaj momenat kad srce preskoči od uzbuđenja što je cilj za korak bliže. Gornji redovi su vam opisali suštinu coachinga (koučinga). Reč koju ne prevodimo ali koja u suštini oslikava vaš jedinstveni odnos sa osobom koja je vaš tihi navijač, neko ko vas podržava, hrabri i pomaže vam da osmislite svoju najbolju opciju i da hrabro ka njoj krenete. Korak po korak. Coach je osoba koja vam pomaže da otkrijete svoje suštinske vrednosti – one stvari koje su vam u životu zaista važne (sloboda, porodica, uspeh, poštovanje...) i da osmislite načine da ih svakodnevno živite. Pomaže vam da dozvolite sebi da priznate šta vas zaista interesuje, u čemu istinski uživate. Da u skladu sa tim osmislite svoj cilj - da ga definišete tako da je pozitivan (da se nešto desi, a ne da se nešto ne desi), da je dobar i za ljude oko vas (da vas ne bi sputavali) i da zavisi od vas (da ne biste gubili vreme na cilj koji zavisi od nekog drugog). Coach će vas podržavati, ali i preispitivati vaše motive, načine i pomagati vam da preskočite prepreke i zidove koji vam se nađu na putu. Pomoćiče vam da korak po korak osvajate put i konačno, širom otvorenih čiju, ostvarite svoje snove i ciljeve. Nađite svog coach-a! Neka to bude prvi korak ka ostvarenju vaših snova.

FRAJLA sa naslovne strane

Naša druga polufinalistkinja je

SANJA DŽAMIĆ

FRAJLA tim: Foto: Aleksandar Avramesku Frizura: Lidija Gmijović Make-up: Mirjana Škorić Detalji i šeširi: Ljiljana Ananijev

AKO MISLITE DA JE BAŠ Sanja Džamić NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!

Kape i šeširi by Smiljana Pavić

JESENJA KOLEKCIJA

Duhovi... O duhovima i utvarama pričaju se i prepričavaju razne priče kroz celu ljudsku istoriju. Mnogobrojna su svedočenja o njihovom postojanju. Mnogi su pokušavali da objasne fenomen duhova, ali jedna opšteprihvaćena teorija ne postoji. Izvestan broj ljudi doživi iskustvo sa duhovima. To se može dogoditi bilo gde i bilo kada. Što se tiče iskustava u zatvorenom prostoru, najčešće se navode tri osnovna elementa za prepoznavanje takve situacije. Prvi element je iznenadan i primetan pad temperature u prostoriji pred samo viđenje i u toku njega. U takvim situacijama nagla promena temperature često kod videoca izaziva drhtanje. O promeni temperature u zatvorenom prostoru svedoči preko 90 odsto onih koji su imali iskustva sa duhovima. Drugi element većine znanih viđenja u zatvorenom prostoru jeste jak miris, koji prati pad temperature. Ti mirisi podeljeni su u dve grupe. Prva sadrži slatke mirise, na primer cveća ili parfema, a druga neprijatne mirise, poput trule ribe ili raznih otpadaka. Treći element su čudni i neobjašnjivi zvuci u toku doživljaja. Najčešće su to jecanje i plakanje, ali ima i drugih, od grebanja do lupanja, pa čak i pevanja ili jednostavne muzike, kakva je, na primer, ona iz muzičke kutije. Uglavnom, ti zvuci ukazuju na to da je neko ‘biće’ u blizini, čak i kada se ne može videti. Ova tri navedena elementa sačinjavaju najveći deo većine iskustava, ali se mogu desiti i mnoge druge stvari, zavisno od toga gde koji tip duha sretnete i koliko dugo boravite na tom mestu. Ova neželjena iskustva u zatvorenom prostoru imaju još neke karakteristike. Utvare koje se pojavljuju mogu biti prozirne ili gušće, ali najčešće su nevidljive. One vidljive mogu biti u boji ili crno - bele. Ove karakteristike javljaju se i u većini viđenja na otvorenom, ali su elementi kao pad temperature, miris i zvuk vrlo retki Postoji mnoštvo različitih teorija koje pokušavaju da objasne postojanje duhova. Najšire prihvaćena mogućnost je da su duhovi, u stvari, duše umrlih ljudi koje se mogu, pod izvesnim okolnostima, ukazati živima..Ostale teorije taj fenomen nastoje objasniti materijalistički, kao ovozemaljsku pojavu.

One, u suštini, na svaki način pokušavaju izbeći priznanje bilo kakve stvarnosti izvan materijalne i bilo kakvog života osim fizičkog. Jedna teorija glasi ovako: u toku ekstremnog emocionalnog ili psihičkog stresa, mozak oslobađa ogromnu količinu električne energije. Taj električni talas može se povezati sa nekim mestom i biti preuzet od strane drugih mozgova, pod izvesnim uslovima. To je teorija koja objašnjava zašto je tako mnogo viđenja povezano sa ubistvima i nasiljem. Povezivanje duhova sa telepatijom na ovaj način otvara ceo skup drugih teorija. Evo nekoliko najčešćih tipova duhova: 1. Poltergejst (kućni duhovi): Oni se mogu podeliti na one vezane za mesto pojavljivanja i one vezane za konkretnu osobu. U oba slučaja dešavaju se čudne stvari koje se ne mogu prirodno objasniti. Dolazi do laganog pomeranja predmeta preko poda, do letenja vaza ili sličnih stvari kroz sobu i njihovog razbijanja u bezbroj komada. Tom prilikom može doći i do povređivanja ljudi, što znači da fenomen poltergejst može predstavljati i fizičku opasnost. Dakle, iskustva sa poltergejstom neželjena su, jer može doći do mentalnih tortura, nervnih slomova i fizičkih ozleda. Postoje, mogli bismo ih tako nazvati, živahni, odnosno nestašni duhovi, koji čine sitne nestašluke i tako se zabavljaju na račun žrtve. 2. Porodični duhovi: Upravo kao što se neki duhovi pojavljuju izvesno vreme na određenom mestu, neki pohode određenu porodicu i izgleda da su u čudnoj povezanosti sa konkretnim osobama. Ta porodica može se preseliti u pokušaju da ih se reši, ali se duhovi obično sele sa njom. Vrlo retko je ovaj tip duhova na bilo koji način nasilan prema porodici ‘sa kojom živi zajedno’. 3. Duhovi u mašinama: Ovo je zaista fenomen našeg doba. Postoje hiljade čudnih slučajeva. Telefoni zvone kada su isključeni, kompjuteri pišu ‘za svoj račun’, pa čak i pohode delove interneta. Moderni duhovi izgleda da se adaptiraju na doba kompjutera i na taj način otkrivaju svoje prisustvo. Oni komuniciraju preko telefona, televizora i koriste ih da ‘putuju’ i da se šire, kao elektricitet.

septembar 2012

4. Zaposednuti predmeti: Između ostalog tu spadaju vaza koja ‘iz čista mira’ razbija druge predmete u blizini, automobil koji se kreće bez vozača itd. Isto tako, na primer, kada neko umre i bližnjima u nasleđe ostane njegov sat, koji je nosio gotovo celog života, on savršeno radi sve do, recimo, godišnjice smrti svog bivšeg vlasnika. Zatim sat stane ili krene unazad, pa čak i promeni poziciju. 5. Dopelgenger: Postoji stara izreka koja kaže nešto kao: ‘Svako na svetu ima svog dvojnika’. Dopelgenger je fenomen kada jedna osoba ugleda svog duha. Na primer, možete hodati ulicom ili skrenuti kolima iza ugla, i baš pred vama ili idući u drugom smeru je vaša ‘verna kopija’. 6. Duhovi na fotografiji: Zamislite da ste skoro bili na odmoru. Došli ste kući i pregledavate fotogarafije, a kad tamo na slici vi i članovi porodice okruženi ste sablasnim figurama. To može biti ponekad izazvano greškom u procesu slikanja ili izrade fotografije. Dvostrukom ekspozicijom može se dobiti normalna fotografija sa još jednom prozirnom, duhu sličnom, figurom. Ali, sigurno je da postoje i fotografije koje nisu nastale nikakvim foto trikovima, nego su na njima originalni duhovi. U izvesnim slučajevima na fotografijama su se pojavljivali sablasni likovi umrlih članova porodice. Velika Britanija poznata je po misterijama vezanim za pojavljivanje duhova na raznim mestima. Najpoznatiji su oni koji se pojavljuju u starim zdanjima, rezidencijama i tvrđavama. U kraljevskoj rezidenciji Vindzor Castle u Vindzoru, u različita vremena viđani su duhovi vodećih kraljevskih ličnosti: kraljice Elizabete Prve, kraljeva Henrija Osmog, Džordža Trećeg, Čarlsa Prvog i duh jednog mladog gardiste koji se ubio 1920. godine. U Baklendskoj opatiji u Plimutu viđan je duh ser Frensisa Drejka kako sedi na crnim mrtvačkim kolima koja vuku konji bez glave. U toj opatiji nalazi se i Drejkov bubanj koji, navodno, sam bubnja kada je Britanija u opasnosti. U Klauds Hilu, u Varehamu, pojavljuje se duh Lorensa od Arabije, koji je tu živeo. Njegov duh u arapskoj odori pojavljuje se u dugim letnjim večerima blizu male seoske kolibe. Povremeno se može čuti i zvuk motocikla po okolnim stazama, a Lorens od Arabije je i umro na motociklu. Hever Castle u Edendridžu pohodi duh čuvene Ane Bolen, koji šeta preko mosta i vrtova gde joj se udvarao Henri Osmi. Ročester Castle posećuje duh Čarlsa Darvina, lutajući po tvrđavi u kojoj je želeo da bude sahranjen. Međutim, protiv svoje volje sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. U Ričmond Palasu pojavljuje se duh kraljice Elizabete i obilazi kapiju i dvorište stare palate. Sa te palate je, posle kraljičine smrti, bačen njen prsten jahaču koji je nosio vesti da je kralj Džejms Šesti od Škotske i kralj Engleske. U Abotsford Hausu, u Melrouzu, pojavljuje se bivši vlasnik ser Valter Skot. Često je viđan kako gleda kroz prozor trpezarije u kojoj je umro..

Zdrava koža je lepa koža Priprema lica za make-up Ako ne vodite redovno računa o svojoj koži, ne možete da očekujete da ona svaki put radi za vas. Najbolja priprema za šminkanje je upravo negovana koža. Ona je naš najveći organ, ona živi i diše, pa je tako treba i tretirati. Tri osnovna saveta za pravilnu negu kože su: 1) Pravilna ishrana - što više voća i povrća i 2l vode na dan. 2) Izbegavajte sapune i koristite preparate koji odgovaraju vašoj koži. Najpogodnije bi bilo da sami sebi pravite maske, na osnovu svog tipa kože. 3) Smanjite nezdravu ishranu, cigarete, alkohol i sunčanje u solarijumu. septembar 2012

Umivanje ujutru i uveče - Za šminkanje je veoma bitno da se otklone svi ostaci mrtve kože („ljuskice“) i prethodnog nanošenja šminke. Upravo zbog toga nam je potrebna redovna nega. Ujutru je dovoljno da se umijete i namažete neku laganu kremu. Ona je sasvim dovoljna da zaštiti lice od sunca i prljavštine, a i da ga pripremi za kameni puder, ako preskačete tečni. Kada se popodne ili uveče vratite kući skinite šminku nekom od vlažnih maramica ili tupfera koji već sadrže sredstvo za skidanje šminke, zatim operite lice gelom i namažite noćnu kremu. Važno je da ne zaboravite vrat i dekolte.

Piling - Jednom do dva puta nedeljno uradite piling lica. Ako niste pronašli odgovarajući proizvod ili ne znate da pripremite prirodni piling, najednostavnije je da zapljusnete lice par puta mlakom vodom, dok se ne omekša, a zatim ga istrljajte običnim peškirom. Maska – Ako niste pronašli ni odgovarajuću masku još uvek, birajte onu koja vam najlepše miriše, jer kažu da je to najbolji način za biranje – miris koji te privlači pokazuje šta je tvom telu (ili u ovom slučaju koži) potrebno.

Priprema kapaka – verovatno puno vas ima problem sa nakupljanjem senke na kapcima. Evo kako da pripremite ovaj deo lica: 1) Očistite kapke tonikom za lice 2) Nanesite korektor u veoma tankom sloju 3) Stavite kameni ili puder u prahu, radi fiksiranja 4) Sada sledi senka kao podlogo, ona koja je za nijansu svetlija od vašeg tena 5) Tek sada nanesite senku u boji Izvor: ana2cats.com i Bjutiholičarka septembar 2012

Sestre Bronte

jihove kratke živote obeležili su oskudica i porodične tragedije. Koristile su muške pseudonime kako bi objavile svoja dela. Šarlot (1816-1855), Emili (1818-1848) i En Bronte (1820-1849) stvorile su izuzetna dela koja su bila ispred svog vremena. Odrasle su u Havortu, u Jorkširu, u porodici seoskog sveštenika Patrika Brontea, sina siromašnog irskog zemljoradnika. On se 1820. sa ženom Marijom i šestoro male dece doselio u Havort, selo gde su vladali siromaštvo i bolest, a prosečni životni vek je bio 25 godina. Ubrzo po dolasku, Marija je umrla od tuberkuloze. Nekoliko godina kasnije, Patrik je devojčice poslao u internat za ćerke siromašnog sveštenstva, ne znajući da u njemu vladaju užasni uslovi, koje je Šarlot kasnije opisala u svom romanu “Džejn Ejr”. Kada je shvatio kobnu grešku i doveo ih kući, bilo je prekasno: najstarije ćerke, dvanaestogodišnja Marija i godinu dana mlađa Elizabet razbolele su se i umrle. Četvoro preostale dece – Šarlot, Branvel, Emili i En – našlo je utehu u svetu mašte. Slušali su sluškinjine priče o duhovima, čitali dela Bajrona i Valtera Skota, i počeli i sami da pišu priče o ratovima i intrigama u izmišljenim kraljevstvima. Siromašne devojke iz niže srednje klase tada su obično postajale učiteljice ili guvernante dece iz dobrostojećih porodica, što je često bio nezahvalan posao, pošto im nije ukazivano nikakvo poštovanje. Šarlot je tako počela da radi kao učiteljica, a En kao guvernanta. Svoja loša iskustva u tom poslu opisala je kasnije u romanu “Agnes Grej”. Emili je ubrzo uvidela da posao učiteljice nije za nju. Šarlot je u međuvremenu odbila bračnu ponudu očevog prijatelja, odgovorivši da će se udati samo iz ljubavi. Šarlot i Emili su 1842. otišle da se školuju u Brisel, u školu bračnog para Eže. Emili nikad nije ni pokušala da se prilagodi novoj sredini, i jedva je dočekala da se vrati kući u Havort. Za Šarlot je, pak, boravak u Briselu bio sudbonosan – ludo se zaljubila u svog profesora, gospodina Ežea. Ova neuzvraćena ljubav bila je inspiracija za većinu njenih romana.

septembar 2012

međuvremenu, otac Patrik je sve više gubio vid, a brat Branvel, za koga se u detinjstvu verovalo da je najtalentovaniji u porodici, nije imao uspeha kao slikar portreta ni kao pesnik, otpušten je sa mesta učitelja zbog ljubavne veze sa ženom svog poslodavca, i sve više se odavao piću i opijumu. Tri sestre 1846. objavljuju zajedničku zbirku pesama, pod muškim imenima Karer, Elis i Ekton Bel. Godinu dana kasnije, objavile su svoje prve romane: Šarlot je objavila “Džejn Ejr”, Emili “Orkanske visove”, a En “Agnes Grej”. Šarlotin roman je bio najuspešniji i izazvao je senzaciju i šok. En je 1848. objavila svoj drugi roman “Stanarka napuštenog zamka” koji je izazvao veliko interesovanje čitalaca. Međutim, tragedije su se nizale: posle bolesti i smrti brata, 1848. godine, Emili se razbolela od tuberkuloze i preminula u decembru iste godine. U maju 1849. ista sudbina je sustigla i En. Šarlot je objavila još dva romana, “Širli” 1849. i “Vilet” 1853. godine, pod svojim pravim imenom. Posle još dve odbijene bračne ponude, 1854. je prihvatila brak sa pomoćnikom svog oca, Arturom Belom Nikolsom, ali je umrla posle samo devet meseci braka, tokom svoje prve trudnoće. Njen prvi roman “Profesor” objavljen je posthumno 1857. Patrik Bronte nadživeo je svu svoju decu i umro u dubokoj starosti 1861. godine. Danas se dela sestara Bronte smatraju klasicima, njihovi tragični životi su predmet fascinacije, a njihova porodična kuća mesto hodočašća mnogobroj nih obožavalaca. Svaka od tri sestre imala je drugačiji i prepoznatljiv stil, ali njihova dela imaju nešto zajedničko: iskreno su prikazivala ljudske emocije i bila su revolucionarna za svoje doba.

arlotina dela su pisana veoma emocionalnim stilom, posebno roman “Džejn Ejr”. U svoje vreme, izazvao je pravu buru opisom ljubavne strasti koja junakinja oseća prema gospodinu Ročesteru i njenim ponosnim i nezavisnim stavom. Od viktorijanskih žena se očekivalo da budu potpuno pasivne, pa je roman dobio reputaciju “nemoralnog”. Njen sledeći roman “Širli” opisuje društvene odnose u Engleskoj tokom industrijalizacije, i odlikuje se snažnom, odlučnom junakinjom kakva je ondašnjoj književnosti bila krajnje neuobičajena. “Vilet”, zasnovan na Šarlotinim sećanjima na Brisel, današnja kritika smatra studijom ženske emocionalne represije. Za razliku od svojih sestara, En Bronte je pisala realističnim i ironičnom stilom. Mada je donekle ostala u njihovoj senci, njen roman “Stanarka napuštenog zamka” je svojevremeno bio najšokantniji, a danas ga neki smatraju jednim od prvih feminističkih romana: to je priča o ženi zarobljenoj u braku sa alkoholičarem, koja (u vreme kad ženama nije bilo dozvoljeno da traže razvod ili dobiju starateljstvo nad decom) napušta muža, odvodeći sa sobom svog malog sina. Emili se danas smatra genijem porodice. Njena ljubav prema prirodi i prezir prema konvencijama društva ogleda se u njenim delima. Njenu najpoznatiju pesmu, “Moja duša nije kukavica” volela je slavna američka pesnikinja Emili Dikinson. Jedini roman Emili Bronte se danas smatra remek-delom engleske književnosti i jedna je od najslavnijih ljubavnih priča svih vremena, ali je u vreme kad je objavljen izazvao nerazumevanje, kako zbog modernog narativnog postupka, tako i zbog brutalnosti i “amoralnosti”. Glavni lik, Hitklif, oličenje je osvete potlačenih slojeva društva, ali i elementarnih ljudskih strasti koje postaju destruktivne kada se suzbijaju Izvor: WANNABE

septembar 2012

jun

2012

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

Frizure prema obliku lica Pronaći odgovarajućufrizuru je velika zagonetka. Frizura zavisi od mnogih subjektivnih elemenata (stvar ukusa) ili oblika lica, tipa kose. Pre nego što se odlučite za željenu frizuru, trebalo bi da proverite da li ta frizura odgovara vašem obliku lica. Osnovni cilj je da se stvori privid ovalnog i savršenog oblika lica i ravnoteža proporcije lica. Fizura mora maksimalno da sakrije sve negativno i istakne sve pozitivno. Dobar fri-zer će znati da predloži i da odredi frizuru bez obzira da li je vaše lice okruglo, ovalno, čevrtasto, trouglasto, srcoliko, duguljasto ili u obliku dijamanta. Evo male pomoći kako da odredite kom oblik pripada vaše lice. Uzmite lenjir ili krojački metar, izmerite širinu lica u visini jagodica, vilicu na najširem delu, celo na najsirem delu i izmerite lice po dužini od korena kose do vrha brade. Ovalno lice ima dužinu lica jednaku jednoj i po širini. Okruglo lice ima jednaku dužinu i širinu. Kod duguljastog, dužina je vidno veća od širine. Srcoliki oblik ima uski predeo oko vilice, široko u predelu jagodica i čela. Pravougaono lice ima dužinu i širinu gotovo identične, ali lice je kockastog oblika. Dijamantski oblik lica je najširi oko jagodica, uskog čela i vilice. Na tim dvema tačkama gotovo je jednake širine.

DUGULJASTO - Ovaj oblik lica ima vrlo usku bradu i visoko čelo, te bi odgovarala frizura koja je puna sa strane, stepenasta sa kraćim šiškama, kratka ili srednja dužina. Treba izbegavati jako dugu kosu. (Sara Džesika Parker) OKRUGLO - Žene sa ovakvim oblikom lica trebalo bi da nose frizure pune na vrhu glave, a ostatak kose da pada uz lice, kratke začešljane unazad ili dužina ispod brade, a da izbegavaju frizure koje uokviruju lice, dužina do brade ili gustina oko ušiju. (Kirsten Danst) OVALNO - Pravilne crte omogućuju gotovo sve oblike frizura. Trebalo bi izbegavati zašešljavanje kose prema licu ili velike šiške. (Kejti Holms) septembar 2012

PRAVOUGAONO - Lice kvadratnog oblika podržava kratke, do srednje duzine sa valovitim uvojcima oko lica i neobavezne lepršave šiške. Ovom obliku lica ne odgovaraju duge ravne kose sa dugim i ravnim šiškama ili stroga geometrijska frizura. (Đina Dejvis) SRCOLIKO - Najbolje su stepenaste frizure sa ravnim šiškama ili duga kosa sa loknama. Ne vezivati kosu u rep ili punđe. (Riz Viterspun) DIJAMANTSKI - Dijamantsko lice je odlično za eksperimentisanje sa šiškama, klasičan bob, kosa stavljena iza ušiju, a trebalo bi izbegavati kratke sa visinom na vrhu, frizure bez kose u predelu vrata i brade, frizure sa razdeljkom na sredini jer će lice izgledati duže nego što je. (Viktorija Bekam) TROUGLASTO - Ovom obiku lica dobro će pristajati sve frizure koje otvaraju predeo oko očiju, slojevito šišanje ako je kosa talasasta, stepenasti bob, kose šiške za srednje i duže frizure. Izbegavati frizure sa dužinom do brade sa velikom punoćom kao što je ravan bob, dužine do brade i kraća, ravna iste dužine kosa sa ravnim šiškama, duže i punije šiške. (Dženifer Aniston)

jun

2012

Iz bakine kuhinje SUPA OD ZELJA SA SLANINOM

200 gr svežeg zelja, 1 šargarepa, 1 manji crni luk, 200 gr mesnate slanine, 1 kocka za supu, 1 pavlaka, 1 jaje, ulje, začin C, so, biber, par listova svežeg peršuna. Sitno seckani crni luk propržiti na ulju. Šargarepu sitno iseći, pa dodati luku i još malo propržiti sve zajedno. Naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati kocku za supu i kuvati još desetak minuta. Zelje iseći na komade i dodajte u supu. Smanjiti temperaturu, pa kuvati na tihoj vatri još 10 minuta. Umutiti jaje i dodati pavlaku, pa sve zajedno usuti i supu. Slaninu iseći na listiće i propržiti, da bude hrskava. Dodati je neposredno pre serviranja, pobiberiti po ukusu i dodati svež peršun. Supu služiti toplu

SALATA SA DINJOM

2 glavice zelene salate, 2 sveža krastavca, 1 manja dinja, so, maslinovo ulje, jabukovo sirće. Zelenu salatu dobro oprati, odvojiti listove i iseći na trakice. Krastavac oprati, i ukoliko mu je kora zdrava, nemojte ga ljuštiti, već ga sa korom isecite na kolutiće. Dinju oljuštiti, izbaciti semenke, iseći na kriške, a zatim na kockice. Sve sastojke poređati u posudu u kojoj ćete servirati salatu. Posoliti i začiniti maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Pobiberiti i po želji dekorisati sitno seckanim peršunom. Služiti rashlađeno.

TELETINA SA ŠAMPINJONIMA

1 kg sveže teletine, 400 gr šampinjona, 5 manjih glavica luka, 5 kašika soja sosa, začin C, so, biber, 2 čaše crnog vina Teletinu iseći na krupnije komade, posoliti, pobiberiti i dinstati na sitno seckanom crnom luku (polovina od pripremljene količine). Kada omekša, naliti crnim vinom, smanjiti vatru i nastaviti sa dinstanjem. Posebno na zagrejanom ulju propržiti ostatak luka, pa kad porumeni, naliti sa 1 dcl vode. Dodati šampinjone sečene na deblje listiće, pa ih dinstati dok ne ispari tečnost. Dodati soja sos (može i ljuti, po ukusu), pa dinstati još desetak minuta. Teletinu staviti na tanjir, i preliti sosom od šampinjona.

TULUMBE

1 kg šećera, 1,5 l vode, 2 šoljice ulja i ulje za prženje, 300 gr brašna, 4 jaja, 1 limun Skuvajte šerbet od 1kg šećera i 1l vode. Šerbet treba da bude gust, ali ne smete dozvoliti da se stvore grudvice. Pred kraj, dodajte sok od limuna i ostavite da se hladi. 1/2l vode staviti da provri sa 2 šoljice ulja, pa postepeno, uz stalno mešanje, dodajte brašno. Ovu masu dobro ohladiti i dodati jedno po jedno jaje, i dalje uz mešanje. Testo sipajte u špric za tulumbe, pa pržite u dubokom ulju. Okrećite da se jednako isprže sa svih strana. Ređajte ih u duboki pleh, i kada su sve gotove, prelijte ih šerbetom. Tulumbe možete služiti i tople i hladne, po ukusu

VEROVALI IL Na svetu ima više pilića nego ljudi . Delfini spavaju sa jednim otvorenim okom. Bikovi su daltonisti . Zlatna ribica ima moć pamćenja u intervalu od 3 sekunde. Više ljudi su ubili majmuni, nego što je poginulo u avionskim nesrećama. Psi i ljudi su jedine životnije koje imaju prostatu. Zebre ne vide narandžastu boju . Kravu je moguće voditi uz, ali nikako niz stepenice. Jim Morrison bio je prva rok zvezda uhapšena na bini. Majka Adolfa Hitlera najozbiljnije je razmišljala o abortusu, od čega ju je odgovorio njen lekar. U Italiji Miki Mausa zovu Topolino. Mačke mogu da čuju ultrazvuk Prosečna muva živi oko mesec dana .

LI NE . . . Elvis Prisli je imao brata blizanca Garona, koji je umro na porođaju. Napoleon je osvojio Italiju pre nego što je napunio 26 godina Mocart je jednom komponovao komad za klavir koji se morao svirati sa obe ruke i nosem. Brat Al Kaponea bio je gradski šerif. Albertu Ajnštajnu ponuđeno je da postane predsednik Izraela (1952). Dalmatinac je jedini pas koji može da oboli od kostobolje. Svi labudovi u Engleskoj vlasništvo su kraljice. Ostrigi je oko veće od mozga. Zebra je bela, sa crnim prugama Ajkule su imune na rak. Ostriga može promeniti pol nebrojeno puta tokom života . Pčele imaju kosu na očima .