broj 9 januar 2012 godina I
Tema broja:
HRISTOS SE RODI!
SADRŽAJ str 2 - UVOD Reč urednice str 4 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Božić na Zlatiboru str 10 - ZDRAVLJE U vinu je istina
Draga FRAJLO i čitateljke, Želimo vam svima srećnu 2012, da u njoj budete još bolje i uspešnije, i da nam vaš magazin uvek bude na klik daleko! Moram da priznam da su mi vaši saveti za dekoraciju pomogli tokom ovih praznika, pa sam malo “ukrala” od vas, na opšte oduševljenje porodice i prijatelja! Jovana Marić, Novi Sad
str 13 - NEKAD I SAD Božićni običaji str 19 - MODNI DETALJI XXL lepotice str 21 - NEŠTO SLATKO Chocolate pleasure str 25 - TRADICIJA Balovi u Srbiji str 31 - PROJEKAT Svetlost banatskih crkava str 37 - DEŠAVANJA Praznične đakonije str 43 - SAVETI Nega kose zimi str 47 - RECEPT Božićna trpeza str 51 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima
Draga redakcijo, Sve pohvale na račun sadržaja vašeg magazina, koji sadrži sve one obične, životne teme, a opet, nije se uprljao tračevima, skandalima i sličnim stvarima kojima smo poslednjih godina zatrpani. Puno uspeha u Novoj godini, a svim čitaocima srećan Božić. Pozdrav, Bojana, Pirot
www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com
broj 9, januar 2012
Reč urednice... Drage čitateljke,
Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Darko Che tehnički asistent
U prethodnom broju pisali smo o dočeku Nove godine, predložili vam frizure i svečanu toaletu, i pokazali vam kako možete dekorisati svoj prostor. U ovom broju više ćemo se baviti Božićem, pisaćemo o Božićnim običajima i kako se slavi u nekim delovima Srbije. Takođe, imaćete prilike da vidite neke XXL modele i dame koje uprkos svojim dimenzijama izgledaju elegantno i sexy. Čitajte o balovima u Srbiji, toj zaboravljenoj tradiciji, o tome kako su zasvetlele crkve u Banatu. Novogodišnje đakonije održane u Vršcu bile su prilika da upoznamo neke zanimljive ljude i ono čime se oni bave. Tu je i priča o belom vinu, ali i o tome zašto volimo čokoladu... Obavezno pročitajte savete o nezi kose tokom zime, a za kraj smo vam pripremili recepte za Božićnu trpezu. Hristos se rodi! Uživajte! januar 2012
2
BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE
POJAVI SE NA NASLOVNOJ STRANI I OSVOJI VREDNE NAGRADE ! ! ! Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla Mg
Badnji dan i Božić na Zlatiboru
Z
latibor, jedna od najlepših planina za odmor, destinacija je turista željnih dobre hrane, netaknute prirode, kao i onih koji na odmoru očekuju i dobar noćni provod. Poslednjih 10 godina Zlatibor se nametnuo kao jedna od najtraženijih turističkih destinacija, a veliki broj hotela, apartmana, ski staza, jezera, pećina, čine Zlatibor mestom za idealan odmor. latibor ima gotovo netaknutu prirodu, povoljnu nadmorsku visinu i umerenu kontinentalnu klimu. Smeštaj kakav poželite, u kombinaciji sa duhom nekih prošlih vremena, a prateći sve potrebe savremenog doba, čine da Zlatibor nudi raznovrstan odmor svakom pojedincu, krojen baš po njegovim potrebama. a Zlatibor možete doći i uživati uvek, jer i zima i leto na Zlatiboru mogu biti nezaboravni. Bilo da ste neko ka traži avanturu ili više opuštajući odmor Zlatibor je mesto za vas. Klima na Zlatiboru je takva da zimi nudi oko stotinu dana sa snegom i u proseku više od 2000 sunčanih sati tokom godine. Ali, bilo da odlučite da na Zlatibor dođete u leto ili zimu, uvek ćete ostati bez daha.
Z
N
N
e propustite proslavu pravoslavnog Božića na Zlatiboru kao i doček Nove Godine, jer tada Zlatibor postaje naročito zabavan i živopisan. Pre Božića tu je naravno Badnji dan, i on je pravi doživljaj na ovoj planini. Ukoliko se u vreme posnih dana nađete na Zlatiboru, ne propustite da probate pastrmke, koje se ovde u svako doba mogu naći sveže i vrlo kvalitetne. Ako odmor provodite u privatnom smeštaju, neće vam predstavljati veliki napor da pripremite pastrmke-porcijaše za posni ručak.
U
januaru na Zlatiboru vas očekuje tradicionalna lovačka hajka na vuka kao i Pršutijada, gde možete probati i kupiti najrazličitije domaće mesne specijalitete.
januar 2012
6
K
ada ste već na Zlatiboru, iskoristite priliku da upotpunite svoj odmor posetama obližnjim lokalitetima. Sirogojno, rustično etno selo gde možete videti kako su nekad izgledala srpska seoska domaćinstva, kako se u njima spavalo, kako se spremala hrana i kako su se uzgajale domaće životinje. Svratite i u Drvengrad, još jedno etno planinsko selo, koje je sagradio čuveni srpski reditelj Emir Kusturica i prošetajte ulicom Novaka Đokovića ili Jonny Depa. e zaboravite da vidite i Stopića pećinu, jednu od najlepših pećina balkanskog regiona, u kojoj se još uvek aktivno stvara pećinski nakit, a sama pećina je šesta u svetu po visini svog ulaza. U blizini je i nezaobilazna Šarganska osmica gde možete iskusiti živopisnu vožnju vozom kao iz nekih davnih vremena kroz prelep pejzaž Zlatibora i Tare. Posetite i vodopad Gostilje kao i pregršt pravoslavnih manastira i crkvi. I obavezno posetite i neki od zlatiborskih vrhova, kako bi uživali u pogledu na blago zatalasanu zlatiborsku visoravan. a Zlatiboru vam neće biti dosadno. Ako želite manje dinamičan, opušteniji odmor možete uživati u šetnji, vožnji bicikla, isprobavanju lokalnih kulinarskih specijaliteta, pecanju, spa centrima. Za one koji traže avanturu Zlatibor je mesto gde možete ići u lov, istraživati pećine, probati paraglajding, jahati konje ili se upustiti u višečasovno lutanje kroz prelepe zlatiborske pejzaže.
N N
N
a Zlatiboru možete pronaći veliki broj šarmantnih barova, restorana sa ponudom lokalne hrane, ali i internacionalne kuhinje. Budite uvereni da na Zlatiboru nećete ostati nikada gladni. Među mnogobrojnim srpskim specijalitetima po kojima je poznat Zlatibor i zlatiborski kraj, Komplet lepinja je svakako najčuveniji. Morate probati čuvena jagnjeća i praseća pečenja, kao i pregršt specijaliteta od mesa i mleka. roja, kajmak, sir, kiselo mleko, svakako su pravi gastronomski užitak i obavezni deo odmora na Zlatiboru. Ako ipak vodite računa o kalorijama koje unosite hranom, ne brinite, Zlatibor obiluje restoranima u kojima možete naći obrok po sopstvenoj meri i potrebama. U mnogobrojnim zlatiborskim kafićima možete uživati u bilo koje doba dana i noći. Od jutarnjeg čitanja novina uz kafu, do noćnog provoda uz muziku uživo, Zlatibor nudi sve. A ako želite nešto za poneti sa sobom kući, na zlatiborskoj pijaci možete naći pregršt domaćih prizvoda, od čuvenog zlatiborskog sira i kajmaka, preko pršute i sudžuka, pa sve do rukom rađenih vunenih džempra, poznatijih kao džemperi iz Sirogojna.
P
tekst preuzet sa www.radostizlatibora.com/kod/
januar 2012
8
TORTE, KOLAČI I CATERING 061 23 23 662
A
tina
U VINU JE ISTINA . . .
Ako ste ljubitelj belog vina, a želeli biste da od njega imate koristi za zdravlje kao da pijete crno, onda je idealno vino za vas francusko „Paradox Blanc“. Ovo vino je bogato polifenolima, koji mogu da pomognu u sprečavanju bolesti srca. Polifenoli se skupljaju u opni grožđa, a njihov visok postotak dobija se preradom crnog vina. Francuski lekar Pjer Lui je zajedno sa svojim saradnicima proizveo belo vino sa antioksidantima koji uništavaju slobodne radikale koji su glavni izazivači tumora. Vino „Paradox Blanc“ dobilo je ime po francuskom paraoksu odnosno činjenici da u Francuskoj ima jako malo srčanih bolesnika uprkos obilnoj ishrani. Ovo vino je pre svega namenjeno osobama obolelim od dijabetesa, čiji organizam ne može da uništi slobodne radikale. Ispitivanja vina pokazala su da jedna-dve čaše vina dnevno obnavljaju nivo antioksidanata kod dijabetičara. tekst preuzet sa www.beogradrestorani.com
januar 2012
10
HRISTOS SE RODI !
Badnji dan i Božić, slave se 24, i 25. decembra po starom tj. 6. i 7. januara po novom kalendaru.To je praznik cele porodice i ona je tokom prazničnih dana obično na okupu. Za ovaj praznik vezani su lepi božićni običaji i ovi praznici se kod Srba najsvečanije proslavljaju. “Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”
Božični običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak - najčešče hrastovo drvce. Na badnji dan se posti a uveče se pali badnjak. Takođe na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića. Na prvi Božićni dan unosi se nenačeta vode i dočekivuje položajnik. Odlazi se u crkvu na službu i pričest, i nakon posta na ovaj dan se jede i prvi mrsni doručak. I za ovaj su vezani razni božični običaji koji se donekle razlikuju po regionima. “Prvi dan božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici. “
januar 2012
12
N
oćas usni divan san, s mirom slavi Badnji dan, nek ti radost kroz dom teče, s mirom slavi Badnje veče, nek’ ti srećom dom zablista, na rođendan Boga Hrista !
B
ožiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. arod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično olaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.
N
N
aš uvaženi etnolog Veselin Čajkanović o pravoslavnom Božiću kaže: “Božić, onakav kako ga srpski narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta, česnicom, pohođenjem izvora i bunara, polaženikom, sa raznim vračanjima i gatanjima i tolikim drugim mnogobrojnim običajima, jeste praznik naše stare vere. Kao praznik iz stare vere, i pored krsnog imena (slave) i Đurđevdana, naš najnaconalniji praznik, Božić je, pre svega, praznik iz kulta predaka... Srpski starinski praznik koji je predhodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje, u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik u slavu predaka i u slavu boga mrtvih, koji je u isto reme bio i najveći nacionalni bog (Južnoslovenski). Razumljivo je, kod takvog stanja stvari. Što je Božić, pored krsnog imena (slave) bio i ostao za sva vremena najveći i najpopularniji praznik srpskog naroda”.
E
tnolog Mile Nedeljković skreće pažnju na izuzetnu osobenost božićnih običaja: “Jedan od najlepših božićnih običaja je mirboženje s težnjom da se održi mir, spreči omraza i prekine zavada među ljudima, pa su se pri susretu ljudi pozdravljali sa: “Mir božji, Hristos se rodi!”, i pri tom se rukovali i ljubili.
januar 2012
14
Najbolje rešenje za Vaš dimnjak
informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs
V
elike grude, obli bokovi i zaobljen stomak... Koja odeća je prikladna za žene punijeg stasa? Možda se na prvi pogled čini nemogućim pratiti trendove s većim konfekcijskim brojem, ali uz malo dobrog strpljenja sve je moguće. Kako biste se lakše snašli u moru odevnih predmeta, donosimo vam par saveta: šta je to u čemu ćete izgledati vitkije i sexy, a šta izbegavati u velikom luku!
XXL LEPOTICE
Z
a dnevnu varijantu preporučujemo haljinu tamnije boje, bez šara, koja je prikladna i za posao i za šetnju.
O
va haljina prati osnovna pravila odeće koja odgovara punijem stasu: sečena je ispod grudi, odnosno na mestu gde je bista najuža. Pošto kod dama sa malo više kilograma to nije struk, već upravo ovaj deo, njega treba naglasiti i tako vizuelno podići struk.
D
ekolte sa V izrezom produžava vrat i skreće pažnju na grudi, umesto na stomak.
S
uknja zvonasto pada do ispod kolena, ne pripijajući se uz stomak i bokove. Ovakva kreacija dopunjava se cipelama sa visokim potpeticama, koje takođe vizuelno izdužuju figuru.
januar 2012
18
I
naredna tri modela prate ista pravila, a možete ih nositi u različlitim prilikama. Prvi model se sastoji iz crne haljine, zvonastog kroja, dužine ispod kolena. Preko nje možete poneti dugački, pamučni blejzer, koji prati liniju haljine. Dopunjen je karnerima koji idu oko vrata, i isti takav je uz donji šav, a kaiš je vezan ispod grudi. a svečane prilike možete poneti druga dva modela. Osnovni model je isti, a kod ovog drugog je suknja različite boje, iz dva sloja. Elegantna ogrlica, pismo-tašnica i visoke potpetice upotpunjavaju ovu kombinaciju sa kojom ćete zablistati na večernjem izlasku. ukavi i dekolte od crne čipke, koji se nastavljaju u suknju koja se zvonasto širi iznad kolena predstavljaju elegantnu kombinaciju za svaku vrstu svečanosti.
Z
R
M
odeli koje možete nositi svakodnevno takođe su u skladu sa navedenim pravilima: naglašava se vrat i tako se vizuelno izdužuje torzo, sečeni su ispod grudi i tako skreću pažnju na najvitkiji deo tela, zvonasto padaju i pokrivaju stomak i bokove. a takvom bluzom možete obući uske pantalone koje će naglasiti noge, koje u odnosu na gornji deo izgledaju vitkije. antalone koje su uske u struku i bokovima, padaju niz butine, a zatim se šire i padaju oko člankova, stvarajući utisak figure koja je uža nego što zaista jeste. ajvažnije je zapamtiti da ukoliko imate višak kilograma ne treba po svaku cenu da pratite modne trendove, jer je moguće da vašoj figuri neće odgovarati ono što je trenutno in. Kao što vidite na našim fotografijama, ukoliko pratite osnovna pravila koja smo ovde naveli, budite sigurni da ćete dobro izgledati uprkos višku kilograma.
S P N
januar 2012
20
Chocolate pleasure
C
rna, bela, mlečna, sa lešnicima, jagodom ili kremom, slatka ili gorkoslatka, u tortama, kolačima ili sama njeno veličanstvo ČOKOLADA!
D
a li volite da jedete čokoladu? Čokolada, poslastica koja nas privlači raznim ukusima, oblicima i bojama, za mnoge jedan od glavnih razloga zašto volimo kolače i torte, proizvod je dugog i komplikovanog procesa prerade koji počinje sa zrnima tropske biljke Theobroma cacao. Iako je plod ove biljke glavni sastojak čokolade koji joj daje jedinstven ukus, i jedan od glavnih razlog zašto nam čokolada toliko prija, finalni proizvod u kome svi volimo da uživamo određen je različitim količinama kakao maslaca i čokoladnog likvora koje čokolada sadrži, kao i iznosom šećera i drugih sastojaka koji se dodaju u smesu. Zahvaljujući ovoj kombinaciji sastojaka nastale su različite vrste čokolade, od kojih se sa nekima od najpoznatijih možete upoznati u nastavku teksta.
januar 2012
22
Chocolate pleasure Nezaslađena čokolada: Takođe poznata i kao gorka ili čokolada za kuvanje. Ovo je čist čokoladni likvor, koji se sastoji samo od mlevenih zrna kakaa. Mada izgleda i miriše kao čokolada, ima gorak ukus i nije namenjena za samostalno konzumiranje - najbolje je koristiti je za kuvanje, kada se može kombinovati sa šećerom kako bi bila ukusnija. Zato što zrna kakaa sadrže jednake iznose kakao maslaca i kakao praha, nezaslađena čokolada daje pecivu dubok i bogat čokoladni ukus. Nezaslađena čokolada je osnovni sastojak u svim oblicima čokolade, osim bele čokolade. Kvalitet čokolade zavisi od tipa zrna kakaa koji se koriste i načina na koji su obrađena. Crna čokolada: Čokolada koja sadrži čokoladni likvor, šećer, kakao maslac, vanilu i lecitin (kao emulgator). U ovoj čokoladi se ne dodaje mleko u prahu. Sadržaj kakaa u tablama crne čokolade koja je namenjena za prodaju može iznositi od 30% (slatka crna čokolada) do 70-80% za krajnje crne table čokolade. Gorko-slatka čokolada i poluslatka čokolada takođe spadaju u kategoriju crne čokolade. Kvalitet i mešavina kakao zrna, količina i kvaliteta dodatih sastojaka, kao i način obrade određuju kvalitet čokolade. Svaki brend ima svoju specijalnu formulu i metod za obradu.
Gorko-slatka čokolada: Čokolada koja sadrži najmanje 35% kakaa. Većina gorko-slatkih tabli čokolade sadrži najmanje 50% čokoladnog likvora, dok neke čokolade mogu sadržati čak i do 7080% čokoladnog likvora. Ova čokolada često ima dublji gorči ukus od slatke crne ili poluslatke čokolade. Ipak, iznos šećera u čokoladi nije određen, tako da tabla gorko-slatke čokolade jednog proizvođača može imati slađi ukus nego ista vrsta čokolade drugog proizvođača. Mlečna čokolada: pored toga što sadrži kakao maslac i čokoladni likvor, mlečna čokolada sadrži ili kondenzovano mleko (uglavnom Evropske vrste ove čokolade) ili mleko u prahu. Mlečna čokolada mora da sadrži najmanje 10% čokoladnog likvora (u Americi), 3.39% maslaca, i 12% mleka u prahu. Mlečne čokolade su tipično slađe od crne čokolade, imaju svetliju boju i manje izražen čokoladni ukus. Mlečnu čokoladu je teže dovesti u željeno stanje (temperaturnom obradom) i sklonija je pregrevanju. Bela čokolada: dobila je svoje ime po kakao maslaca koji sadrži, i ne sadrži čokoladni likvor ili bilo koji drugi kakao produkt. Kao rezultat, nema izražen čokoladni ukus, već obično ima ukus na vanilu ili druge dodate arome. Po zakonu, bela čokolada mora da sadrži minimum 20% kakao maslaca, 14% mleka u prahu i maksimalno 55% šećera. Među belim čokoladama koje su dostupne mogu se naći i one koje umesto kakao maslaca sadrže biljne masti-njih treba izbegavati sa stanovišta ukusa jer ne sadrže kakao proizvode i tehnički ne spadaju u belu čokoladu. Ipak, tehnologija proizvodnje različitih vrsta čokolade ne daju nam odgovor na pitanje: zašto volimo čokoladu?! Osnovni razlog je taj što konzumacija čokolade izaziva lučenje seratonina, poznatiji kao hormon zadovoljstva. To je isti hormon koji se luči tokom vođenja ljubavi, pa mislim da je sada jasnije zašto uživamo u slasnim zalogajima čokolade! Ipak, pazite da ne preterate, jer višak kilograma sigurno neće doprineti vašem opštem zadovoljstvu životom!
januar 2012
24
D
Balovi u Srbiji
vorske zabave u Srbiji 19 veka spadale su u kategoriju zvaničnih dvorskih ceremonija. Bile su dostupne uskom krugu ljudi: ministrima i njihovim suprugama, savetnicima, visokim oficirima, dvorskim damama, uglednim privrednicima i stranim diplomatama.
T
radicija održavanja slovenskih balova, koji su po veličini i glamuru bili jednaki carskim balovima, počela je 40-tih godina XIX veka. Godine 1846, održan je prvi Svetosavski bal u Beču. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića, poznati austrijski kompozitor Johan Štraus mlađi, komponovao je »Srpski kvadril« specijalno za ovaj bal. Iz glavnog grada Austrije ova svečanost je preneta u Srbiju zahvaljujući dinastiji Obrenovića. Kako je sezona balova uglavnom bila od decembra do marta, Srbi iz Beča su, po ugledu na beogradske balove, izabrali Svetosavski bal kao centralnu zabavu ove vrste. Najotmenija dama na bečkim balovima, bila je Mina Karadžić. Mina je volela srpske libade obrubljene srmom, obavezno je nosila pojas, suknju i čipkom vezenu košulju. U srpskoj nošnji, Mina je bila prava modna atrakcija na austrijskim dvorovima.
Mina Karadžić, litografija Gabriela Dekera 1847
K
raljica Natalija postavila je osnove modela ponašanja i života na dvoru. Ona je posebno držala do modnih trendova, najviše pariskih, te je i odevanje u protokolarnim prilikama i na značajnim zabavama tog vremena postalo važan deo ceremonije. Na svakoj pozivnici za svečanost bila je tačno naznačena i vrsta odeće. Žene su u takvim prilikama nosile balske toalete ili “srpsko” - građansku nošnju. Muškarci su nosili frak, belu maramu i dekoracije sa lentom. Vojna lica dolazila su u paradnim uniformama, dugačkim pantalonama, ešarpom, perjanicom i stranim ordenjem. Žene koje su odlikovane nosile su ordenje preko balske haljine. Obavezno duge haljine, uglavnom su šivene od svile, ripsa, atlasa, moarea ili svilenog somota, retko kad od čipke. januar 2012
26
B
alske toalete sa šlepom nosile su isključivo udate žene. Najotmenija boja bila je nijansa ljubičaste, tj. lila. Svile za večernje haljine donosili su trgovci iz Venecije i Pariza. Status i bogatstvo muža najbolje su se videli po otmenosti i raskoši ženine toalete. Takmičenje i rivalstvo zahtevali su pomne pripreme za svaku balsku sezonu. Osim raskošnih toaleta i specifičnog ponašanja koje se podrazumevalo u takvim prilikama, grupa okupljena oko dvora izdvajala se svojim položajem i obrazovanjem. Ona je imala sva obeležja koja su je činila elitom srpskog društva.
N
atalijinu ulogu, početkom 20 veka preuzela je kneginja Olga. Ona je bila uzor mode u Srbiji. Dame na balovima nestrpljivo su čekale da vide njenu toaletu, jer tek ono što Olga obuče, kao modni trend, obeležiće celu godinu. Postoji anegdota da su krojači svečanih odela za gospodu i balskih haljina za dame, najviše posla imali za vreme vlade Nikole Pašića, kada su radikali došli na vlast. Naime, dok su bili opo-zicija, radikali nisu prisustvovali ovakvim ceremonijama, te nisu ni imali dovoljno svečanih odela. Tako su beogradski krojači tada imali posla više nego ikada.
B
alovi, kao svojevrsna modnostatusna ceremonija u kojoj prisutni pokazuju svoja igračka, ali i pregovaračka umeća i sposobnosti, polako su počeli da se gase posle Drugog svetskog rata. Ceremoniju ovakve vrste, danas, izgleda da neguje jedino Ruski dom u Beogradu. Osim toga i moda je, kao večiti »zamajac« potrošačke kulture, donela neka nova pravila i trendove u odevanju. Raskošne toalete, posebno ženske, danas se retko viđaju na zabavama i skupovima, dok tradiciju starog srpskog odevanja neguju jedino pevačka i folklorna društva u Srbiji. Tekst preuzet sa www.dj-media.net/blog/
Kneginja Olga Karađorđević
SVETLOST BANATSKIH CRKAVA
U
okviru IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija, u Vršcu u Srbiji i Deti u Rumuniji, u toku je implementacija projekta PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U OSVETLJAVANJU, gde su osvetljene po tri crkve u jednom i drugom mestu. Osnovni cilj je unapređenje postojećih objekata sa ciljem da se poveća zainteresovanost turista za njih i da se time doprinese očuvanju kulturnog nasleđa i konfesionalne raznolikosti Banata. Ovo očuvanje će se izvesti u potpunoj saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom i kao nove turističke tačke će biti uključene u turističku ponudu regiona primenom modernog i za korisnike efikasnog pristupa. Sem toga, ovaj projekat vodi uzajamnom prepoznavanju lokalnih vlasti u Vršcu i Deti kao prirodnih partnera u ekonomskom, socijalnom i kulturološkom zajedničkom radu kroz brojne i različite zajedničke investicione programe. Naravno, jedan ovakav projekat pomaže i poboljšanju međusobnih konfesionalnih i etničkih odnosa za stanovnike Dete i Vršca što će voditi kvalitetnijem životu za stanovništvo u ovoj pograničnoj oblasti.
Rezultati ovog projekta su sledeći: - Osvetljavanje 6 crkava u Vršcu i Deti i Protivpožarnog tornja u Deti - Registracija i zaštita brendova Protivpožarnog tornja u Deti i Vršačke kule - Nabavka i ugradnja dva informaciono/turistička touch screen panela na odgovarajućim lokacijama u Deti i Vršcu - Realizacija turističkog kataloga - Izrada materijala za promociju projekta (brošure, turistički katalog, flajeri, pa- neli, bilbordi, značke za svečanosti, internet prezentacija, informativne kam panje, konferencije i saopštenja za štampu) Menadžer projekta Aleksandar Milosavljević rekao je da je pri izradi projekta akcenat bio na novim tehnologijama u osvetljavanju, prvenstveno u primeni izuzetno malih potrošača sa širokim spektrom svetlosti (LED reflektori). “U Vršcu su osvetljene Saborna crkva Svetog oca Nikolaja, Rimokatolička crkva Svetog Gerharda i Rumunska pravoslavna crkva. Radovi koje sprovodi „Tehnika“, najpovoljniji ponuđač izabran na tenderu, radovi idu po utvrđenoj dinamici, i po projektu koji je na osnovu tehničkih uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, uradila firma „Elektro tim“ iz Novog Sada”, rekao je Milosavljević. januar 2012
32
“Ovaj projekat je poslao poruku da smo mi zaista ponosni na našu multikulturalnost, multikonfesionalnost i na zajednički suživot u Vršcu. Ponosan sam i na mlade ljude iz Vršca koji su vodili ovaj projekat i mnoge druge projekte ovih godina, zahvaljujući kojima smo mi danas lideri u Srbiji po privlačenju sredstava iz fondova EU. Objekti koji su biseri našeg grada će biti osvetljeni i na taj način njihova lepota još istaknutija i siguran sam da će turisti koji posećuju Vršac moći da uživaju u njima. Pokazali smo da ako smo složni, imamo dobru ideju i ljude koji tu ideju mogu da realizuju, možemo zajedno da učinimo mnogo”, rekao je na završoj konferenciji Čedomir Živković, predsednik Opštine Vršac. “Projekat je početak niza projekata i saradnje između opština Vršac i Deta.“ rekao je predsednik opštine Deta Petru Roman “Živimo svi zajedno: Srbi, Rumuni, Mađari, Nemci i ostali, imamo puno toga zajedničkog, zajedničku tradiciju, a sad je došao momenat da sarađujemo. Evropski projekti su nam dali mogućnost da naše prijateljstvo realizujemo sa obe strane granice. Ova sredstva će pomoći zajedničkom razvitku i boljitku obe opštine”
FRIZERSKI STUDIO
Lady L Oblikovanje i nega kose
VRŠAC
GAVRILA PRINCIPA 38
064 966 4709
REDOVNIM KONTROLAMA DO ZDRAVLJA
R
edovnom kontrolom zdravlja i ranom dijagnostikom bolesti u oko 80 odsto slučajeva mogu se sprečiti ili izlečiti i najteža oboljenja. Odlazak na sistematski pregled jednom godišnje pogotovo se preporučuje posle navršene tridesete godine. Od raka dojke svake godine u Srbiji oboli 4.000 žena, a rano otkrivanje ove maligne bolesti uvećava šansu za izlečenje za 90 odsto. Lekari stoga preporučuju da se prva mamografija uradi posle četrdesete i da se ponavlja svake dve do tri godine. U tim godinama žene bi zbog moguće osteoporoze trebalo da izmere i gustinu kostiju. Sa 60 odsto smrtnih slučajeva, kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji. Smanjite taj procenat tako što ćete u četrdesetima početi da kontrolišete nivo dobrog i lošeg holesterola. Zdrav nivo dobrog holesterola štiti od srčanog i moždanog udara, dok njegov nizak nivo povećava rizik. Četrdesetogodišnjaci oba pola treba da izmere nivo šećera u krvi i prekontrolišu funkciju pluća, srčanog mišića i zalistaka. Da biste sačuvali zdravlje ponekad je dovoljno da s vremena na vreme uradite analizu krvi. Samo merenje gvožđa, glavnog sastojka krvi, govori da li organi pravilno funkcionišu. Postanite osiguranik Delta Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i sačuvajte zdravlje redovnim sistematskim pregledima. Ovaj paket osiguranja obuhvata brzo i jednostavno zakazivanje pregleda, medicinsku i stomatološku zaštitu, bolničko i vanbolničko lečenje i dijagnostičke procedure po najnovijim dostignućima medicine u više od 270 privatnih i državnih klinika. Za savete i zakazivanje pregleda zadužen je tim lekara, dostupan 24 časa dnevno 365 dana u godini. Iza nas su 180 godina duga tradicija i snaga Generali grupe, čiji je naša kompanija član, kao i iskustvo kolega iz 68 zemalja sveta, koji zajedno imaju preko sedamdeset miliona klijenata u različitim oblastima osiguranja. Posetite nas u Vršcu na adresi Ivana Milutinovića 46, a svakako nas pozovite na broj telefona 011 222 0 555 www.deltagenerali.rs
oktobar 2011
18
NOVOGODIŠNJE ZA NAJLUĐU NOĆDJAKONIJE 2012. . .
D
ruga po redu manifestacija pod nazivom „Praznične đakonije“ održana je u subotu, 10. decembra, u organizaciji Turističke organizacije opštine Vršac. Izložbu praznične trpeze, domaće radinosti, suvenira i raznih đakonija u vreme slava, Božića i Nove godine otvorila je direktorka Turističke organizacije Tatjana Palkovač (na slici). Iako je ovo nova manifestacija odziv izlagača je bio veoma veliki, 40 i to uglavnom iz Vršca i okoline mada je bilo i nekoliko izlagača iz Kragujevca, Niške Banje, Bjeljine... Velika sala hotela Srbija bila je veoma posećena, a posetioci su, pored suvenira i raznoraznih ukrasa za božićne i novogodišnje praznike, mogli da uživaju i u degustaciji raznih prazničnih đakonija koje se posebno spremaju za slavske trpeze. Uz svu tu ukusnu hranu najbolje idu kvalitetna vršačka vina lokalnih vinara koja su takođe bila predstavljena na ovoj izložbi. Očekivanja svih su ispunjena tako da Turistička organizacija opštine Vršac za sledeći put planira da poveća broj izlagača kako bi manifestacija dobila na kvalitetu i samim tim, vremenom, postane tradicionalna.
N J
aše saradnice posetile su ovu manifestaciju, da bi vam slikom i razgovorima sa učesnicima dočarale delić atmosfere. edan od izlagača je i Dr Vesna Stojanović iz Vršca, čiji je hobi izrada ručnih radova. “Na ovom sajmu izlažem ručne radove, kao što su kape, razni odevni predmeti, suveniri od pečene gline. Gledamo da svi naši proizvodi budu od prirodnih materijala, jer je to i svrha ovakvih manifestacija, domaći, ručni radovi. Ovi suveniri, Lale I Sose, od pečene gline, su obeležja ovog podneblja, i prošle godine su osvojili nagradu za doprinos razvoju turizma Srbije u kategoriji suvenira.“ redstavnici mesne industrije IMES, iz Padinske Skele predstavili su nam svoju firmu: “Naše gazdinstvo ima tri velike farme za uzgoj svinja i junadi, stoku hranimo na tradicionalan način, tako da je sirovina vrhunskog kvaliteta. Iza nas stoji 50 godina postojanja i tradicije i sem što je prodajemo u našoj zemlji, sada smo počeli i sa izvozom. Prezadovoljni smo ovogodišnjim sajmom, ljudi su zadovoljni našim proizvodima a samim tim i i mi.
P
januar 2012
38
M
ira Mihajlović je članica udruženja žena iz Kragujevca. Našim saradnicama rekla je sledeće: “Mi smo gosti ovogodišnjeg sajma, pozvani smo od strane Turističke Organizacije Vršca koji su boravili kod nas pre tri godine i sada su nas pozvali da dođemo u Vršac, što smo mi sa zadovoljstvom prihvatili. Naše udruženje okuplja žene koje imaju neki hobi ali i koje su socijalno ugrožene. Naše proizvode, rukotvorine, su jedinstvene, izlažemo naše proizvode na raznim manifestacijama, prodajemo ih i time pomažemo onima kojima je potrebna pomoć u bilo kom obliku. Znači naše udruženje je i humanitarnog tipa. Mi smo narod sa velikom maštom, sposobni za obavljanje raznih vrsta poslova, snalažljivi u svakom momentu, a moram da istaknem i to da smo primetili da se sve više okrećemo starim, nacionalnim, izvornim proizvodima što je za svaku pohvalu. Što je tiče sajma iznenađeni smo velikim brojem posetilaca, prelepim ambijentom a i zadovoljni smo prodajom.
R
azgovarali smo i sa Nadom Milinković, koja nam je predstavila svoju firmu koja se bavi proizvodnjom i prodajom cveća i cvetnih aranžmana. “Ja sam Nada Milinković, moja firma je poljoprivredno gazdinstvo Milinković Nada i delatnost nam je proizvodnja svih vrsta cveća. Imamo veliki izbor cveća, a s obzirom na ekonomsku situaciju, mogu slobodno reće i za svačiji novčanik. Imamo i našu cvećaru ZEN gde možete naći cvetne aranžname za svaku priliku. Vrščanima smo veoma dobro poznati a sa zadovoljstvom mogu da kažem i Boegrađanima jer svaku izložbu ispred Doma sindikata smo ispratili sa vrlo kvalitetnim cvetnim aranžmanima. Na ovom sajmu mi smo kao dekoracija, mi nemamo praznične đakonije ali smo došli da da ulepšamo sajam turističke organizacije i prostor gde se održava ulepšamo našim cvetnim aranžmanima.” januar 2012
40
N
a manifestaciji “Praznične đakonije” predstavili su se i učenici Srednje poljoprivredne škole iz Vršca, koji su predstavili svoje prizvode koje oni prave za manifestacije ovakvog i sličnog karaktera. To su domaći kolači, kiflice, džemovi, rakije, slatka od raznih vrsta voće i još mnogo drugih raznih domaćih proizvoda . Sve te proizvode oni prave sami, u sklopu prakse koju imaju u škloli. Rekli su nam da ne propuštaju nmi jednu promociju domaćih proizvoda bili gde da se ona oržava jer vole da promovišu svoje proizvode na koje su veoma ponosni. ričali smo i sa Dušanom Tataloviće, proizvođečem kupinovog vina, koji se nedugo bavi ovim poslom, ali veoma je zadovoljan dosadašnjim rezultatima. ve u svemu, lepo smo se proveli na ovoj manifestaciji, probali ponuđene đakonije, a sve vas pozivamo da, ako ste to sada propustili, naredne godine obavezno posetite “Praznične đakonije” u Vršcu. Verujte nam - nećete se pokajati!
P S
Detalji sa manifestacije “Praznične đakonije”
januar 2012
42
Nega kose zimi S O
tručnjaci kažu da oštre zime, vreme i promena temperature mogu biti neprijatelj broj 1 vaše kose. kruženje može stvoriti neke od najopasnijih štetnih efekata za vašu kosu, kako leti tako i zimi. Zimi je još gore, jer ljudi ne preduzimaju mere predostrožnosti kako bi zaštitili svoju kosu. Kombinacija zimskog vetra, snega, kiše i hladnoće mogu loše uticati na kosu i učiniti je suvom i krtom. Isto tako dramatično za kosu je i grejanje i zatvoren prostor. To je kao da celo popodne držite fen ispred kose! Saveti koji slede će vam pomoći da vaša kosa bude zdrava i tokom zimskih meseci: - Ne prati kosu suviše često jakim baznim šamponima. To je jedna od najčešćih grešaka koje se prave. Dobro osušiti i kosu i vlasište, ne izlaziti mokre kose na hladan vazduh, jer će se vlas zalediti i postaće lako lomljiva. - Koristiti odgovarajući tip proizvoda shodno tipu kose. U nedostatku znanja obratiti se svom frizeru za savete u vezi proizvoda. Proizvodi bi trebalo da budu nežni kako ne bi isprali sva prirodna ulja s vlasišta. - Ne preterivati sa upotrebom fena, koji će dodatno samo osušiti već suvu i oštećenu kosu. Pokušajte da feniranje svedete na minimum. Kada fenirate, koristite sušenje hladnim vazduhom i učinićete da se kosa manje oštećuje.
Statički elektricitet moze biti moćna sila. Da bi sprečili statički elektricitet, zimi je najbolje stavljati regenerator za kosu koji se ne ispire. Najbolji su regeneratori sa dodatkom proteina, bademovo i maslinovo ulje, jer vraćaju kosi potrebnu vlagu. Evo i par maski za naelektrisanu kosu. Umešajte 1 jaje,1 kašiku majoneza i kašiku maslinovog ulja. Nanesite na kosu, umotajte folijom i peškirom i pustite da deluje 15-20 min. Isperite hladnom vodom. Izmiksati 1 bananu, 1jaje, 3 kašike meda, 3 kašike mleka i 5 kašika maslinovog ulja. Ravnomerno naneti na kosu i ostaviti 15-20 min. Oprati šamponom i isprati hladnom vodom. Još jedan jednostavan način protiv statičkog elektriciteta je da vrlo malu količinu laka za kosu nanesete na četku za češljanje i češljate kosu od temena do krajeva.
Nosite kapu, šal, kačket, da zaštitite svoju kosu od hladnoće i vetra, ali pazite da nije preuska, jer ce usporiti cirkulaciju temena i pojačati lučenje masnoće.
“Zaključajte” vlagu na kosi, tako što ćete prilikom pranja provući kosu kroz toplo-hladnu vodu. Stavite nekoliko kapi suvog ulja na dlanove i provucite po krajevima kose i na taj način ćete dobiti sloj zaštite. To možete raditi nakon pranja, ali i u svakom trenutku kada osetite da vam je kosa suva. Svaki put kada stavljate kremu na ruke ili koristite mleko za telo, prođite rukama kroz kosu i kosa će dobiti vlagu gde joj je najpotrebnija. Šišanje čuva kosu. Redovno šišanje vrhova, najmanje centimetar na šest nedelja, zaštitiće kosu od pucanja.
januar 2012
46
BOŽIĆNA TRPEZA NAJČEŠĆI RECEPT ZA ČESNICU U 250 grama mlakog mleka i 250 grama mlake vode rastope se kašičica šećera i dve kašičice soli. U kilogram mekog brašna tip 400 stavi se 75 grama putera, jedno celo jaje i jedno žumance. Sve se to dobro mesi oko 15 minuta, a potom se stavi zlatnik ili srebrenjak uvijen u samolepljivu foliju. Pogača se oblikuje i spusti u pleh premazan margarinom, a gornja površina se premaže žumancetom i uz pomoć dve viljuške podiže testo radi ukrašavanja.
BELA ČORBA Pileće belo meso staviti da se kuva u posoljenoj vodi sa povrćem po želji. Najčešće je to crni luk, šargarepa, paškanat, krompir, grašak, a ako želite, možete dodati i karfiol i brokoli, ali ovo povrće je najbolje dodati na samom kraju kuvanja, da se ne bi prekuvalo. Kada je meso kuvano, procediti čorbu, iseckati meso i povrće i vratiti u šerpu. Napraviti tzv belu zapršku, odnosno zapršku od brašna blago proprženog na ulju i dodati u čorbu. Na kraju dodati kisele pavlake po ukusu.
januar 2012
48
SARMA Božićna trpeza u Srbiji teško se može zamisliti bez sarme. Poklanjamo vam jedan recept za pripremu ovog specijaliteta. 2 veća crna luka propržiti na ulju, dodati 1,5 kg mešanog mlevenog mesa i 2 velike šolje pirinča. Dinstati desetak minuta, posoliti, dodati 2 kašike začina C, malo bibera i 0,5 l kuvanog paradajza. Listove kiselog kupusa odvojiti od glavice i filovati jedan po jedan. U svaki list staviti oko 2 kašike pripremljene smese, urolati ih i ređati u šerpu. Naliti vodom i kuvati na laganoj vatri 3 do 4 sata. Po želji, pred kraj kuvanja možete dodati komade slanine ili suvog mesa.
PEČENJE Finale svakog prazničnog ručka svakako je pečenje. U zavisnosti od vašeg ukusa, ono može biti svinjsko, jagneće ili teleće, a priprema je u principu vrlo slična, može se razlikovati u detaljima, pre svega začinima koji se dodaju. Meso zaseći nožem pa posoliti i začiniti po želji (biber, bosiljak, šafran...). Staviti u nauljenu dublju tepsiju, dodati seckani crni luk, nekoliko čena belog luka i šargarepu sečenu na kolutove. Naliti sa 3 dcl tople i vode i 1 dcl belog vina, uviti u foliju i staviti u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Nakon sat vremena, meso u tepsiji okrenuti, doliti još vode ako je potrebno i dodati krupno sečeni krompir. Nakon još sat, do sat i po (u zavisnosti od veličine komada mesa) meso će omekšati, pa skinite foliju i pecite još desetak minuta, da pečenje dobije rumenu boju.
januar 2012
50
ANEGDOTE O POZNATIMA Jedne večeri Čerčil je trebalo da govori preko radija. Pošto se mnogo žurio, pozvao je prvi taksi. Šofer, koji ga u tami nije prepoznao, reče da nema vremena. - A zašto ne? - upita ga stari političar. - Zato jer će sada preko radija govoriti Čercil, a voleo bih da ga čujem. Čerčil je bio, naravno, zadovoljan tom šoferovom izjavom. Zavuče rukuu džep i dade mu pet funti napojnice. Vozač uze novac, a zatim odsečno reče: -Neka đavo nosi Čerčila. Uđite, gospodine, odvešću Vas.
Lojd Džordž je bio originalan čovek i nije nikad krio svoje ubeđenje. Zavreme ručka na dvoru, upita ga kralj Džordž II - Zašto su moji prihodi tako mali? Slavni državnik na te reči iz srebrnog suda za šampanjac uze komad leda i predade ga svom susedu s molbom da ga predaju dalje, dok komad leda ne dođe do kralja. Led se u rukama topio, pa kad najzad dospe u kraljeve ruke, nađe se sasvim malo parče. Tada Lojd Džordž dade odgovor: - Sada valjda vidite zašto su prihodi Vašeg Veličanstva tako mali. preuzeto sa www.scrind.com
HIGH - STREET MODA
Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop
FALL RULES
Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!
butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžićadecembar 6 - Beograd, Vladetina 2011 346