godina I
oktobar 2011
broj 4
Izazov: PreduzetniÄ?ka znanja i veĹĄtine
Putovanja:
Povedi me u ... Pariz
str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Pogled sa Ajfelovog tornja str 9 - PREDUZETNIŠTVO Koja su neophodna preduzetnička znanja str 13 - MODA Kratka, duga, široka, uska njeno veličanstvo suknja str 15 - ENTERIJER Lepa, mala kuhinja
str 20 - ZDRAVLJE Doživeti stotu str 22 - DIJETA Šta sve mogu sa bundevom str 25 - PROFIL Život poklonjen drugima str 31 - GRADOVI Grad pod kulom str 37 - MUŠKA POSLA Pomozite mu da veže kravatu str 39 - RECEPT Francuska kuhinja
www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com 1
oktobar 2011
Reč urednice... Drage prijateljice, Druženje se nastavlja, očigledno na obostrano zadovoljstvo... Zahvaljujem vam se na lepim rečima koje nam šaljete, ali i na zanimljivim prilozima, jer to je upravo ono što želimo magazin koji zajedno uređujemo, pa samim tim više uživamo u njemu. U nastavku želim da vam pokažem jedno zaista divno pismo koje nam je poslala naša čitateljka Marija B. Draga FRAJLO, ne želim da zvučim patetično, ali zaista želim da vam kažem da ste mi spasile život! I moram da dodam da to mislim u bukvalnom smislu, jer sam se našla na ivici egzistencije. Naime, ja sam samohrana majka dvoje dece, odnedavno sam bez posla, uprkos svojoj fakultetskoj diplomi i dugogodišnjem iskustvu. Na FRAJLU sam naišla sasvim slučajno, dok sam na internetu tražila mogućnosti za zapošljavanje. Pretražujući, naišla sam na vas, odnosno na članak Kako preživeti život. Čitajući njega, ali i profile divnih, uspešnih žena koje ste nam predstavile, shvatila sam da pre svega, nisam sama. Videla sam da ima još mnogo žena koje su se našle u nezavidnoj situaciji, ali se nisu predale, već su dobro promislile, napravile plan i krenule u njegovu realizaciju. Onda sam se zapitala šta je to što ja umem da radim, a što mogu da ponudim tržištu, za kratko vreme i bez mnogo ulaganja... I setila sam se - pošto izuzetno dobro znam engleski jezik, rešila sam da počnem sa podučavanjem. Za početak tako, a kasnije, ko zna, možda osnujem neku školicu stranih jezika. Dala sam oglas, i do sada već imam jednog (celog) đaka! Nije mnogo, ali za početak je odlično! Hvala vam još jednom, nastavite tako, a ja ću vam javiti kako ide! Marija B., Kanjiža
oktobar 2011
2
Budi FRAJLA
AKCIJA
sa naslovne strane
Da li si nekada poželela da se tvoja fotografija pojavi na naslovnoj strani ekskluzivnog ženskog časopisa? Ako jesi, ovo je prava prilika za tebe! Pošalji nam svoju fotografiju u FRAJLA stilu i možda baš ona osvane na našoj naslovnoj strani. . .
broj 2
Sve devojke i žene koje bi volele da im se fotografija pojavi na naslovnoj strani FRAJLE pozivamo da se fotografišu u vintage stilu, sa garderobom, frizurom i make up-om koji priliče jednoj frajli, i pošalju fotke našoj redakciji. Šaljite nam isključivo fotografije u elektronskoj formi, high quality, u jpg formatu, vertikalno pozicionirane. Nipošto nemojte slati skenirane, jer nisu dovoljnog kvaliteta. Pošaljite nam maksimalno 3 fotografije, od kojih ćemo mi odabrati onu koja najviše odgovara naslovnoj strani.
tema broja
oktobar 2011
Budi FRAJLA sa naslovne strane
godina I
Osim što ćete se naći na naslovnoj strani FRAJLE, bićete u mogućnosti da osvojite vredne nagrade, jer će čitateljke i čitaoci našeg magazina glasati za najlepšu Frajlu!
Uz fotografiju pošaljite svoje ime i prezime, godište, e-mail adresu i kontakt telefon. Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com
3
oktobar 2011
Pogled sa Ajfelovog tornja
Grad svetlosti, prepun romantike, mirisa predivnih francuskih parfema, sa ukusom prvoklasnih vina, prestonica svetske mode... Pakujte se, drage moje, idemo u PARIZ!!! Najznačajnije obeležje Pariza sagrađeno je kao privremena struktura da obeleži godišnjicu francuske revolucije. Parižani su pisali peticije da se Ajfelova kula ukloni jer je “ruglo za oči”, a to nije učinjeno samo jer je, sa visinom od 300 metara, bila važna telegrafska antena. Danas ga posećuju stotine turista svakoga dana, a sa tri nivoa pruža se zadivljujući pogled na grad. Možete posetiti jedan od dva restorana, “Žil Vern” na drugom spratu i “Visina 95”, upravo na visini od 95 metara.
5
oktobar 2011
Muzej Luvr, još jedno obeležje francuske prestonice, jedan je od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu. Zgrada muzeja, bivša kraljevska palata, nalazi se u centru Pariza, na obali reke Sene. Jedan je od najvećih muzeja umetnosti na svetu i u ovom ogromnom zdanju je smeštena izvanredna i posebna kolekcija slikarskih dela, skulptura i antikviteta iz celog sveta. Luvr je otvoren za javnost 1793. godine, brzo nakon Revolucije, da prikaže spektakularne vrednosti iznete iz kraljevskih palata. Najpoznatija atrakcija je enigmatična Mona Liza Leonarda da Vinčija, koja je zaštićena neprobojnim staklom po celoj prostoriji. Stalna kolekcija sadrži egipatske, grčke, rimske i azijske antikvitete, slike, crteže, skulpture i umetničke predmete. Novi ulaz u muzej Luvr, La Pyramide, postao je gotovo isto toliko popularan kao i sam muzej. Piramidu je dizajnirao američki arhitekta rođen u Kini I.M. Pei., a izgradnju je naručio pokojni francuski predsednik Miteran.
oktobar 2011
6
Još jedna svetski poznata građevina nalazi se u Parizu. Katedrala Notr Dam dominira veličinom na trgu de Parvis na Gradskom ostrvu i najtrajniji je simbol Pariza. Izgrađena između 1163. i 1345. katedrala se smatra jednom od svetskih vrednosti gotske umetnosti. Za vreme francuske revolucije je izložena vandalizmu antikatolički raspoloženih revolucionara. 1840-ih su na njoj vršeni rekonstrukcijski radovi. 1871. sledbenici Pariske komune su nameravali da je zapale. Masivna unutrašnjost ima 6.000 sedišta i čine je tri spektakularna i veličanstvena roze prozora i ogromne orgulje sa 7.800 cevi. 387 stepenika vode naviše do vrha tornja koji pruža izvrstan panoramski vidik na grad. Notr Dam je i mesto odigravanja književnog klasika “Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu”, gde je opisana životna priča grbavca Kvazimoda, čudovišnog izgleda ali dobrog srca. Sa suprotne strane od severnih vrata nalazi se muzej koji predstavlja istoriju Katedrale, dok je pod trgom, koji se nalazi ispred Katedrale, podzemna odaja u kojoj se nalazi Arheološki muzej Notr Dama.
7
oktobar 2011
Za sve one, i mlade i starije, koji bi želeli da vide jednu od svetskih atrakcija, Diznilend, a putovanje u SAD im nije izvodljivo, tu je Evro-Diznilend. Smešten oko 32 km istočno od Pariza, evropski Diznilend je ogroman kompleks, koji uključuje hotele, restorane i prodavnice isto tako dobre kao i tematski park. Koji je deo popularniji od Zemlje otkrića, Zemlje avantura, Zemlje fantazija, Glavne ulice USA i Volt Diznijevi junaci, to je određeno američkim ukusom. Entuzijasti će vam reći da je moderan inženjering učinio od Evro-Diznilenda sjajan doživljaj. Golf teren u blizini pruža uživanje za ljubitelje ovakvih igara. Pariz je svakako grad izuzetne istorije koju su preduzimljivi Francuzi lepo “upakovali” i nude je u najzanimljivijem obliku velikom broju posetilaca iz celog sveta. Jedan ovakav članak je nedovoljan da bi se opisalo sve ono što u Gradu svetlosti može da se vidi i ni u kom slučaju ne može da zameni doživljaj boravka u ovoj svetskoj metropoli. Ako se nađete u Parizu, pored navedenih znamenitosti svakako bi trebalo da posetite i Versaj, dvorac francuske kraljevske porodice, muzej Orsej, prošetajte Jelisejskim poljima i obavezno popijte espresso u nekom od pariskih kafea.
oktobar 2011
8
Preduzetnička znanja i veštine
S
ama reč „menadžment“ se prevodi kao upravljanje, a upravljanje predstavlja sposobnost da se stvari obave preko drugih ljudi, odnosno da se njihove aktivnosti usmere u željenom smeru. Menadžment se ranije prevodio našom rečju „rukovođenje“, ali taj prevod nije adekvatan, jer rukovođenje je samo jedna od funkcija menadžmenta. Menadžer je neko ko radi sa drugim ljudima i uz njihovu pomoć koordiniše njihovim radnim aktivnostima da bi se ostvarili ciljevi organizacije.
9
oktobar 2011
U
prvoj fazi rada i poslovanja malih preduzeća pažnja je najvećim delom usmerena na sam proizvod i njegov plasman.To je faza u kojoj dominiraju znanja, veštine i iskustvo samog preduzetnika - vlasnika preduzeća, koji na sebe preuzima veliki deo ključnih menadžerskih funkcija: od organizovanja proizvodnje, nabavke, prodaje, obezbeđenja finansijskih sredstava do unutrašnje organizacije preduzeća i slično. To se u ovoj fazi rasta preduzeća smatra prirodnim, pa čak i poželjnim.
Koja su to osnovna znanja koja su neophodna da bi ste uspešno osnovali, a kasnije i vodili svoje malo preduzeće? Najpre, treba jasno da definišete biznis ideju, zatim da odaberete adekvatnu pravnu formu za svoj posao, nakon toga da odredite strategiju razvoja, a potom da se pozabavite marketingom. Pa, da krenemo redom...
K
oja je Vaša biznis ideja? Da li je realna i ostvariva? Imate li sve neophodne resurse (ljudske i finansijske) za njenu realizaciju? Da li će Vam ona doneti odgovarajući profit? Da li imate potrebna znanja i veštine da bi ste se bavili tim poslom? Da li ste dobro proučili tržište? ve su ovo pitanja na koja treba da odgovorite pre nego se upustite u posao. Postoji jedan alat za ovakvu vrstu nedoumica, koji se vrlo lako koristi, a daje nam slikoviti prikaz stanja. Radi se o SWOT analizi. Šta je SWOT analiza? Njen naziv je zapravo skraćenica engleskih reči SNAGE (Strengths), SLABOSTI (Weaknesses), MOGUĆNOSTI (Opportunities) i PRETNJE (Threats). ako se radi SWOT analiza? Veoma jednostavno! Redom ćete nabrojati sve svoje snage, slabosti, mogućnosti i pretnje. Ti elementi se zatim stavljaju u odnos i upoređuju, da bi se videlo koji od njih preovlađuje. Nakon toga, analizira se mogućnost promene odnosa između elemenata, jer je cilj da preovladaju pozitivni elementi snage i mogućnosti.
S
K
oktobar 2011
10
Snage su svi oni pozitivni elementi koji jesu, sada, realno postoje, ne nešto što bi moglo biti ili je tek u planu. To je ono što zavisi od Vas i za šta možete da garantujete da je tako. Na primer, ako ste rešili da otvorite frizerski salon, snage će Vam biti to što ste po struci frizerka i znate da radite taj posao. Snaga je takođe što u svojoj kući posedujete prostoriju koju možete da preuredite za potrebe salona. Snaga je i to što imate nešto novca koji možete da upotrebite za posao. Isto tako, u snage se računaju i nematerijalne vrednosti, kao što je podrška porodice, ili Vaše lične osobine: upornost, hrabrost, volja, i sl. Snaga je i činjenica da poznajete veliki broj ljudi, koji predstavljaju Vaše potencijalne klijente, kao i to da ste već radili taj posao, pa već imate nekoliko sigurnih klijenata. Dakle, popunićete prvo polje svim onim pozitivnim stvarima koje su Vam potrebne da bi ste započeli svoj biznis. Naravno, osnovni preduslov je da budete apsolutno iskreni prema sebi! Nemojte računati kao snage one stvari koje nisu sigurne, koje zavise od nekog drugog, koje tek treba da se dese.
11
oktobar 2011
Sledeće čime ćete se baviti jesu slabosti. Slabosti su, naravno, suprotna kategorija od snaga. To su svi negativni elementi, ali isto tako ono što je sada, u datom trenutku. U priči o frizerskom salonu, slabost bi bila to što nemate potrebnu opremu. Vodite računa - iako Vi planirate da kupite opremu, u datom trenutku je nemate, i to predstavlja slabost u SWOT analizi. Slabost je i to što, iako imate nešto novca, nemate ga dovoljno. U slabosti se, kao i prethodno u snage, računaju i nematerijalne stvari. Na primer, nedostatak iskustva u vođenju sopstvene firme, nepoznavanje poreskih i ostalih zakona, i sl. Slabost je i to da imate određeni broj godina, koji Vam možda ne ide na ruku, jer je teško počinjati iz početka sa 45 godina. Ali isto tako, žena Vaših godina ima određene poreske olakšice i povoljnosti pri samozapošljavanju, što svakako predstavlja još jednu snagu. Kao što vidite, dok budete tragali za snagama, same će se pojaviti neke slabosti, i obrnuto, tako da se polja popunjavaju naizmenično.
Kada smo završili sa snagama i slabostima, prelazimo na mogućnosti. Mogućnosti su svi oni elementi koji mogu da učine da se slabosti pretvore u snage. Kako? Vrlo jednostavno! Ako je prva slabost ta da nemate potrebnu opremu, postoji nekoliko mogućnosti da to rešite: da kupite novu opremu, da kupite polovnu opremu, da neke postojeće delove nameštaja iskoristite za posao, a ostalo da kupite, itd. Mogućnost koju ćete odabrati zavisi od Vaših finansija, pa ćete se u skladu sa tim i ponašati. Ali, pomenuli smo da je i jedna od slabosti upravo to što nemate dovoljno finansijskih sredstava. Koje su mogućnosti da prevaziđete ovu slabost? Da novac pozajmite od rođaka ili prijatelja. Ili, da uzmete kredit, ili kupite opremu na lizing. Takođe, možete aplicirati za sredstva Zavoda za zapošljavanje za samozapošljavanje, pa tako doći do novca. Sve su ovo mogućnosti, na Vama je da procenite koliko su realne i za koju ćete se odlučiti. Iskustvo u vođenju posla nemate, i naravno, ne možete ga steći za 3 dana, ali zato možete učestvovati na nekim seminarima gde ćete naučiti ono što Vam je neophodno. Mogućnosti su dakle, svi oni pozitivni elementi koje nam nudi okruženje.
Sa druge strane, pretnje su svi negativni elementi kojima okruženje može da utiče na nas. To su stvari koje ne zavise od nas i na koje ne možemo da utičemo. Pa zašto se onda uopšte bavimo njima, ako su van našeg domašaja? To je zato jer želimo potpuno realnu sliku o valjanosti svoje biznis ideje! Ako se bavimo nekim poslom koji se radi napolju, pretnja će nam uvek biti vremenski uslovi. To je nešto na šta ne možemo da utičemo, a može u velikoj meri da nam poremeti planove. Zato je uvek važno da pretnje uzmemo u obzir i razmišljamo o tzv planu B, odnosno da unapred razmislimo kako da izbegnemo moguće probleme, a ako do njih dođe, da imamo spremno rešenje. U slučaju Vašeg frizerskog salona, pretnja može biti frizerski salon koji već dugo i uspešno posluje nedaleko od Vas. Tačnije, za bilo koji posao, konkurencija uvek predstavlja pretnju. Nekada manje, nekada više, ali ta pretnja je uvek prisutna. Pretnja može da Vam budu veliki ekonomski poremećaji, smanjenje plata, zatvaranje neke velike firme u okruženju, jer sve to utiče na kućni budžet, a prve stvari kojih se u takvim situacijama odričemo su upravo neki mali luksuzi.
oktobar 2011
12
SUKNJA ZA SVAKO GODIŠNJE DOBA
13
oktobar 2011
Suknje nikada ne mogu da dosade… Kratke, dugacke, uske, široke, iznad kolena, ispod kolena, jednobojne, šarene, karirane, elegantne, svecane, zvonaste, pufnaste, kargo, cipkane, teksas suknje… Kratka istorija suknji Suknje su uglavnom smatrane ženskom odećom, ali postoje izuzeci kao sto su kiltovi. Kiltovi su tredicionalna nošnja muškaraca i dečaka koja se u 16. Veku nosila samo na Škotskim visoravnima, a u 19. veku proširuje se na celu Škotsku i povezuje se sa keltskom kulturom. To su vunene suknje do kolena, naborane pozadi. Drugi izuzetak su muske suknje koje su izbacili neki dizajneri, kao sto je Zan-Pol Gaultier. Prve suknje datiraju iz pre 3.900-te godine pre nove ere. To su bile slamnate suknje pronadjene u Jermeniji. Najstarija poznata kultura gde su se pojavile suknje bila je Duan Kun Miao, što doslovno znači “kratka suknja Miao” na kineskom. To su bile mini suknje koje jedva pokrivaju zadnjicu.
oktobar 2011
14
Tokom 19. veka kod žena na zapadu dužina suknje se velikom brzinom smanjivala. Što se tiče pojasa, on je u isprva počinjao odmah ispod grudi i postepeno je potonuo do prirodne visine struka. U 20. veku, počev od 1915. u narednih 50 godina, moderne suknje postaju kratke (1920.), dugačke (1930.), pa kraće (u ratnim godinama, zbog ograničenja sa tkaninom), zatim ponovo dugačke (“New look”), pa najkraće od svih (1967-1970), kada su suknje bile “sto kraće to bolje”, ali sa izbegavanjem izlaganja donjeg veša, koji je i dalje bio tabu. Danas koristmo trendove koji su godinama razvijeni, ideje žena koje su ih godinama realizovalili. Svake godine se vraćaju modni detalji iz različitog doba, koje jos uvek možemo da uklopimo u današnje živote.
LEPA, MALA KUHINJA . . .
Izazov! Urediti mali kuhinjski prostor tako da to dobro izgleda, da ima sve potrebne elemente, ali da pre svega bude funcionalan. Sve vi koje ste pokušavale da u skučenom prostoru pripremite jelo, servirate hranu, operete sudove, i rasporedite čisto posuđe – znate o čemu govorimo. 15
oktobar 2011
N
e morate se odreći nekih stvari u kuhinji, samo ih mudro razmestite po prostoriji. U poslednje vreme proizvođači proizvode manje kuhinjske uređaje kako bi se bolje uklopili i u manje kuhinje. Najbolji primer je frižider koji je sad dubok 60 cm, dok je ranije bio 80 cm. Mnogo možete uštedeti i odabirom manje sudopere, kako bi imali veću radnu površinu. “Brodska kuhinja˝ je popularan naziv za kuhinju u kojoj je sve nadohvat ruke, a idealna je za manje stambene prostore.
K
uhinjski delovi od poda do plafona, funkcionalni su i idealni za raspoređivanje velike količine stvari, posuđa i hrane. Koristite nameštaj koji štedi prostor, kao što je sto na rasklapanje i stolice uz njega koje možete sklopiti nakon upotrebe.
U
koliko vam to prostor dozvoljava, napravite “ostrvo” u sredini svoje kuhinje. Na taj način dobićete veći proctor za skladištenje, i što je najvažnije možete mu pristupiti sa svim strana.
oktobar 2011
16
17
oktobar 2011
Isto tako, uštedećete prostor tako što ćete sudove okačiti da vise sa plafona. Tako dobijate i dodatni prostor i originalni izgled svog kuhinjskog prostora. I naravno, neizostavna pravila koja se tiču malih prostorija, bilo koja da im je namena: nameštaj svetlih boja i što više svetlosti! Idealno je ako u svojoj maloj kuhinji imate veliki prozor, koji će je obogatiti dovoljnom količinom dnevne svetlosti, ali ako ga nemate, dobro raspoređene sijalice i lampe doprineće da se bolje osećate dok pripremate omiljena jela. Da se ne biste osećali skučeno, odaberite nameštaj bele ili neke druge svetle boje i budite sigurni da će prostor vizuelno izgledati veći.
oktobar 2011
18
DOŽIVETI STOTU .
P
itoma (gajena) nana je važnija od svih drugih vrsta nane jer je njen list najmirisniji, najprijatnija je i najlekovitija. Sve druge vrste nane imaju manje eteričnog ulja, drugačiji hemijski sastav i nisu toliko korisne. Čaj od nane najbolje je praviti tako što ćete punu supenu kašinu naninog lista preliti sa 2 dl ključale vode i dobro poklopiti i ostaviti pola sata da se ekstahuju i drugi sastoj ci (npr: tanin koji je dobar protiv tegoba u organima za varenje). Osobe koje se malo kreću, posebno one čiji rad zahteva stalno sedenje, mirovanje, kao i svi oni koji imaju razne tegobe u organima za varenje treba obavezno da piju ovaj čaj umesto vode, večera treba da im bude sasvim laka (najbolje parče hleba namazano pekmezom od šipka i čaj on nane) da bi mirno spavali jer dubok, dobar san je jedini i pravi odmor. ANA je kod nas veoma poznata biljka i dosta se koristi, sprečava stvaranje gasova u crevima, dijareje, grčeve i otklanja neprijatan zadah iz usta. Kako se kupus i pasulj kod nas, naročito zimi, često nalaze na našim trpezama, a svima je poznato da se teško vare, stvaraju gasove i nadutost, trebalo bi znati da i za to postoji rešenje. Naime, nekada su naše bake pred kraj kuvanja u ova jela, naročito u pasulj, stavljale list nane, da bi ublažili ove tegobe. Naravno, nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše eteričnog ulja. Nana je vrlo složenog hemijskog sastava. Sem eteričnih ulja, koje osvežava i hladi (zbog prisutnosti mentola), u listu ima i malo tanina (oporih materija), kao i mnogih drugih sastojaka zbog čega je njeno dejstvo višestruko i raznovrsno.
N
..
oktobar 2011
20
OBNOVITE SVOJU M LAD O S T
Dijeta sa bundevom
Dijeta sa bundevom je pogodna za jesenji period, s obzirom da u to vreme bundeva ima u izobilju i preporučuje se onima koji žele brzo da smršaju. Traje dve nedelje i u tom periodu možete smršati 6-8 kg.
Ovom dijetom ne samo da ćete skinuti višak kilograma već ćete očistiti, isceliti i podmladiti telo. Stručnjaci kažu da je bundeva idealna namirnica za mršavljenje. Sadrži proteine, masnoće, ugljene hidrate, pektin i minerale (kalijum, kalcijum, gvožđe, cink), vitamine B grupe, C, E, PP, A. Bundeva je jedinstvena po tome što sadrži važan vitamin K koji reguliše gustinu krvi, i T koji reguliše metabolizam a oba se veoma retko nalaze u ostalim vrstama povrća. U toku sprovođenja ove dijeta svaki obrok se mora uzimati tačno na vreme. To vreme određujete vi u skladu sa dnevnim obavezama. U dijetu su uključene užine, koje se sastoje od nezaslađenog voća, čaja ili kafe bez šećera, mineralne vode. Prvi dan Doručak: bundeva sa šargarepama i sokom od limuna, kaša od bundeve sa dodatkom žitarica, (pirinač, proso ili ovas) Ručak: supa od povrća sa bundevom (paprika, šargarepa, crni luk, mala količina krompira, zelenog lisnatog povrća i biljno ulje) Večera: bundeva pečena u rerni Drugi dan Doručak: salata od bundeve, kaša Ručak: pasirana bundeva, supa od povrća Večera: voće po izboru Treći dan Doručak: kaša od bundeve, salata od povrća Ručak: supa od povrća i nodle (bez krompira) Večera: dva parčeta tosta i salata od bundeve sa ananasom Četvrti dan Doručak: kaša od bundeve, salata od povrća Ručak: supa od povrća i dinstana slatka paprika Večera: ragu (bundeva, povrća i pečurke) Petog dana dijete ponovite jelovnik od početka.
21
oktobar 2011
ŽIVOT POKLONJEN DRUGIMA
S
voj život posvetila je drugima. Onima koji su imali manje sreće. Onima koji dalje ne mogu sami. Onima kojima je potrebna pomoć, podrška i ljudska reč.
P
o profesiji diplomirani socijalni radnik, Milojka Milivojević daje mnogo više nego što opis posla od nje zahteva. Iako je već dve godine u zasluženoj penziji, Mila, kako je svi zovu, i dalje je aktivna u projektima socijalne zaštite u okviru nevladine organizacije Kokoro iz Bora.
P
rvo što primetite prilikom susreta sa Milom jeste ogromna količina energije. U želji da što više toga uradi i kaže, brzo govori, brzo se kreće, pa imate utisak da razgovarate sa tinejdžerkom, a ne sa penzionerkom. Pitali smo je odakle joj toliko energije i kako je uopšte počela da se bavi socijalnom problematikom. Mila nam priča:” Nakon završene Više škole za socijalni rad u Beogradu zaposlila sam se u Skupštini Opštine Bogatić na poslovima socijalne zaštite u službi za upravno-pravne poslove. Pošto je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu otvoren smer za socijlni rad i socijalnu politiku, rešila sam da napustim posao i nastavim studije, koje sam završila u roku. Nakon toga počinjem da radim u Zdravstvenom centru u Boru, gde sam, bez ijednog dana bolovanja, dočekala penziju. 1980. god. upisuje poslediplomske –specijalističke studije rehabilitacije i socioterapije i prelazi u Službu neuropsihijatrije u istoj ustanovi.
25
oktobar 2011
P R
očinje da radi na zaštiti mentalnog zdravlja i bolestima zavisnosti metodama individualnog i grupnog rada, na terenu sa pojedincima, porodicom i u saradnji sa svim značajnim akterima u zajednici. adi i kao volonter–terapeut u Klubu lečenih alkoholičara ’’Bor’’ od 1985. do kraja 2009. na rehabilitaciji i reintegraciji lečenih zavisnika od alkohola i članova njihovih porodica. Uporedo je aktivna u civilnom sektoru od 1996. god. na psihosocijalnoj podršci izbeglica i raseljenih lica u okviru Programa Instituta za mentalno zdravlje Beograd a kasnije i sada NGO Amity Beograd finansiran od strane UNHCR-a, Programu ’’Mobiln timovi za sveobuhvatnu dečju zaštitu’’ za NGO Amity finansiran od strane UNICEF-a (2002-2006), Projekat podrške deci i mladima u procesu izlaska iz institucije’’ za NGO Amity finansiran od IOCC, Projekat smanjenja siromaštva finansiran od strane CRS-a i projekte prevencije psihoaktivnih supstanci finansijskom podrškom UMCOR-a a sve do formiranja NGO ’’Kokoro’’ Bor sa grupom saradnika.
oktobar 2011
26
O
drastanje u velikoj porodičnoj zadruzi u Zapadnoj Srbiji, u kojoj je svaki član imao svoju ulogu i zadatak naučilo ju je obavazama i odgovornosti. Iako joj je u uglednoj i poznatoj porodici bilo sve dostupno (na tom nivou i poimanju) nije mogla a da ne primeti svoje vršnjake koji nisu bili te sreće. Uvek se trudila da pomogne koliko god je bila u prilici. Sa pozicijom ženskog deteta, manje poželjnog u patrijarhalnoj porodici, rano se suočila i otvoreno se protivila, te se uvek trudila da bude finansijski nezavisna. eposrednost u komunikaciji i osetljivost za potrebe drugih prepoznao je Prof. psihologije u završnom razredu Gimnazije u Ljuboviji i procenio uspešnost u profesiji, tada nepoznatoj, što je opredelilo izbor posla kojim sam se bavila tokom radnog veka. posao kojim se bavila i još uvek bavi, mukotrpan je i težak na više načina. Dugogodišnji rad sa zavisnicima, osobama sa smetnjama mentalnog zdravlja i drugim životnim teškoćama, u njoj je budio joše snažniju potrebu za pružanje podrške deci, mladima i njihovim porodicama. Da bi na što bolji način prišla mladim ljudima koji imaju probleme, odlučuje da osnuje NVO Kokoro.
N
A
27
oktobar 2011
O
d osnivanja (2004) realizovani su brojni projekti u oblasti unapređenja kvaliteta života mladih (savetodavne, edukativne, psihosocijalne podrške, grupe susretanja, primarno preventivne akcije, medijacije između žrtve i prestupnika, vršnjačke medijacije, kampanje i zagovaranja) u različitim oblastima delovanja, od kojih su najznačajniji: - ‘’Find out about life’’ (Saznaj za život), u oblasti primarne prevencije adolescentne zloupotrebe droga, finansiran u okviru Programa Susedske saradnje Rumunija-Srbija (12.09.2008. do 11.09.2009); - ‘’Find out about life II’’ (Saznaj za život II), primarna prevencija adolescentne zloupotrebe droga i drugih rizičnih ponašanja mladih, finansiran u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija (01.12.2010-30.11.2011); - ‘’Budi slobodan-Rasti zdravo’’ u oblasti prim. prevencije adolescentne zloupotrebe droga, finansiran od strane DFID-a u okviru projekta Reforme soc. politike u Srbiji maj 2004. do aprila 2005); -‘’Pitaj, saznaj, izaberi’’ u oblasti podrške mladima u kriznim situacijama i grupa susretanja, finansiran od strane DFID-a u okviru projekta Reforme soc. politike u Srbiji (dec.2005-jun 2006);
N
a pitanje šta za nju predstavlja njeno najveće dostignuće, sa neskrivenim ponosom kaže da je to srećan brak, zdrava porodica i uspešna deca. Njeni sinovi uspešno su završili studije, i stariji živi i radi u Denveru, a drugi je na postdiplomskim studijama u Nemačkoj. Ono što je više puta naglasila tokom našeg razgovora jeste da je upravo porodica ključni faktor u izgradnji ličnosti. Ako mladi ljudi imaju podršku u svojoj porodici, mnogo je manja verovatnoća da će se upustiti u rizično ponašanje. Tokom cele svoje karijere, koja je iziskivala mnogo energije i vremena, nikada nije zapostavila svoju porodicu. Uz nesebičnu podršku supruga, u aktivnosti NVO Kokoro uključivala je njihove sinove, čim su dovoljno odrasli. Za njih je to bila prilika da steknu značajna iskustva koja su im kasnije koristila u školovanju i ardu, ali i kontakt licem u lice sa najstrašnijim ljudskim slabostima. ako je već 2 godine u penziji, kaže da nema slobodnog vremena, jer je maksimalno angažovana u radu Kokora, istražuje i kreira programe i smišlja projekte. Ni jednom poslu nije prišla kao prema obavezi, već je shvatila da je mnogo lakše raditi ako posao pretvorite u zadovoljstvo.
K
ada smo je pitali šta bi poručila našim čitateljkama, Mila je rekla: “Obavezno pogledajte film po istoimenoj knjizi: ‘’Mi deca sa kolodvora Zoo’’. Potrebno je da ga vide svi roditelji, mladi i lokalne vlasti, jer prikazuje put ulaska dece u rizična ponašanja i skreće pažnju na potrebe mladih i obavezeu, pre svega roditelja da se bave svojom decom, prate njihov razvoj i superviziraju ponašanje i ali i lokalnih vlasti. Njihov zadatak je da mladima obezbede prostor i preduslove za zdravo odrastanje i konstruktivno provođenje slobodnog vremena umesto prepuštanja ulici i same sebi. Najvažnija poruka iz ovog razgovora je poruka roditeljima: budite uz svoju decu, razgovarajte sa njima, pomozite im da reše probleme. I nikako nemojte zatvarati oči pred mogućnošću da vaše dete koristi neke nedozvoljene supstance, jer jedino ako prihvatite problem moći ćete da ga rešite. A rešenje uvek postoji!
I
oktobar 2011
28
GRAD POD KULOM
V
ršac se nalazi u Južnom Banatu, na oko 80 km od Beograda, i na samo 14 km od granice sa Rumunijom. Prva asocijacija na Vršac je svakako Jovan Sterija Popović, poznati srpski komediograf, koji je rođen i živeo u ovom gradu. Njemu u čast, vršačko pozorište nosi upravo njegovo ime. Za poklonike kulture, istorije i tradicije, Vršac nudi još mnogo različitih znamenitosti koje vredi posetiti. Pre svega, jedno od obeležja grada je Vršačka kula, koja se uzdiže na brdu iznad grada. Nedavno je rekonstruisana, pa je novi – stari izgled sada neobičan za Vrščane, jer je dobila krov koji ranije nije postojao, a deo je originalne arhitekture. Ne zna se tačno ko je i kada podigao tvrđavu na obroncima Vršačkih planina, ali se pretpostavlja da je to bio kralj Žigmund, ugarski vladar, u XV veku. Kasnije grad biva predat despotu Đurđu (Đurađ Smederevac).
31
oktobar 2011
V
ršac je bogat istorijskim spomenicima, od praistorije do današnjeg doba. Veliki broj može se videti u Gradskom muzeju, ali i u muzeju Apoteka na stepenicama, gde se može videti autentični izgled apoteke od pre 2 veka. sim Sterije koga smo već pominjali, još je značajnih umetnika živelo i stvaralo u Vršcu. Jedan od njih je i znameniti srpski slikar Paja Jovanović, zatim veliki pesnik Vasko Popa, arhitekta Dragiša Brašovan, pisac Laza Nančić, šahovski velemajstor Bora Kostić. Vrščani čuvaju sećanja na svoje znamenite sugrađane kroz razne manifestacije u njihovu čast. pak, ono po čemu su Vršac i Vrščani i u pesmi opevani jesu grožđe i vino. Manifestacija Dani berbe grožđa, u narodu poznatija kao Grožđebal ima dugu tradiciju, održava se svake godine, trećeg vikenda u septembru.
O
I
O
ve godine, Vrščani i njihovi gosti obeležili su 54. Grožđebal, kada su ključevi grada, kao i decenijama pre toga, predati Vinku Loziću, koji je zaštitni lik berbe grožđa. On je direktni potomak boga Bahusa, nastao iz pera slavnog Sterije, i tih nekoliko grožđebalskih dana, pod njegovom „komandom“ ceo grad se veseli, peva, pije dobro vino i druži se sa prijateljima.
K
ako Grožđebal izgleda iz perspektive organizatora, pitali smo Tatjanu Palkovač, direktorku Turističke organizacije Vršac: “Kao što ste napomenuli, Dani berbe grožđa jedna su od najvećih manifestacija, ne samo našeg grada, već i čitavog regiona. Manifestacija sa dugom tradicijom i dosta programa koji se održavaju tokom same manifestacije zahteva rad, ne samo par dana pred berbu, već se s početk godine počpinje s pripremama. Zapravo, čim se završi jedan Grožđebal, počinju pripreme za sledeći. oktobar 2011
32
GRAD POD KULOM To podrazumeva obezbeđivanje sredstava, sponzorskih pisama, pravljenje grubog kostura kako bi berba izgledala, kog datuma treba da se održi, koliko dana bi trajala, ko bi bio angažovan... Vrši se podela rada, formiraju se grupe za marketing, logistiku, saobraćaj, što znači da ima posla za svakoga. Turistička organizacija je organizator manifestacije tako da mora biti uključena u sve aktivnosti. Nakon što su definisani datumi i ostale bitne stvari, kreće najava i promocija berbe. Štampaju se flajeri sa informacijama o datumu održavanja i tradicionalnom programu manifestacije. Postoji neka tradicija i u samom rasporedu aktivnosti, pa je tako otvaranje je uvek petkom oko 20 časova, predaja ključa, koncerti. Prepodnevni časovi subotom su rezervisani za dečiji program, maskenbal je uvek u 12 časova. Tokom dana oganizuje se kulturno-umetnički program, Vitezovi vina su u večernjim časovima, praćeni koncertom. Nedelja je rezervisana za karnevalsku povorku koja počinje u 12 časova, nakon toga sledi tradicionalno ispuštanje grožđa iz aviona, posle čega sledi zatvaranje progama... Naš posao se uglavnom sastoji u tome da na najbolji mogući način promovišemo Vršac i sve ono što može da ponudi turistima. Trudimo se da se svi dobro osećaju, da se dobro provedu i da im Grožđebal bude lepa uspomena i da požele ponovo da se vrate. Naravno, isto nam je želja da ovi dani budu zanimljivi i našim sugrađanima” završila je Tatjana.
oktobar 2011
34
Za Tvoj neza dan...
unikatne ve prateća opr
aboravni
enÄ?anice i rema
Ti si moje Sad i moje Sutra... I moja vera, i moja nada, i onaj vazduh dovoljno mio da moje misli postanu zvuci...
John Masters Organics Na nedavno održanom Sajmu kozmetike DODIR PARIZA, obišli smo štandove i malo više obratili pažnju na brendove koji su novi na našem tržištu. Kao svaka prava frajla, potrudile smo se da saznamo što više o njima i preporučimo vam one za koje mislimo da zaslužuju pažnju. Tako su se naše saradnice našle i na štandu John Masters Organics, gde su razgovarale sa Draganom Drenjaković, direktorkom firme Sorisso plus koja je zvanični zastupnik John Masters Organics preparata na teritoriji Srbije. “John Masters Organics je američki brend koji se u Americi nalazi u prvih top pet brendova, a što se tiče Evrope prilično je zastupljen. U Srbiji se na tržištu nalazi nešto više od godinu dana i veoma smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima što se tiče prodaje ovih proizvoda.” rekla nam je Dragana Naglašava da potrošači imaju priliku da koriste proizvode koji su u sebi sadrže 100 % organskih sirovina, a ne 77 što je dovoljno da bi preparat dobio naziv organik. John Masters Organics preparati za kožu i kosu konzervirani su prirodnim konzervansima, eteričnim uljima, voskovima, biljnim alkoholom. Stabilnost preparata se postiže i posebnim pakovanjem sa dozerima, tako da krema ili serum ostaju bezbedni od unosa bakterija. Postoji linija za lice, kosu i telo. Najprodavaniji proizvod je Šampon od lavande i ruzmarina što je ujedno i prvi proizvod koji je izašao iz John Masters-ove proizvodnje. Ako smo vas zainteresovali za John Masters Organics proizvode, možete ih nabaviti u prodavnicama zdrave hrane, u nekoliko frizerskih i kozmetičkih salona a postoji i on line prodaja. Dragana Drenjaković nam je rekla i da je veoma zadovoljna, jer je to njihovo prvo pojavljivanje na ovoj manifestaciji. “Cilj nam je prvenstveno da potencijalnim budućim korisnicima objasnimo suštinu i značaj organskih sirovina u preparatima i njihovo značenja za naše telo a i za našu okolinu.” - rekla nam je na kraju
POMOZITE MU DA veže kravatu . . .
Vezivanje kravate može biti prava noćna mora, posebno ako ste u žurbi. Da bi ste predupredile nervozu prilikom spremanja za neku zvaničnu priliku, ili čak odustajanje od kravate, pogledajte fotografije u nastavku, i... pomozite mu da veže kravatu Ako prisustvujete događaju gde nema posebnog dress code-a, već se očekuje neformalna elegancija, ASCOT je ono što vam je potrebno...
Za svakodnevni radni dan, tzv FOUR IN HAND
37
oktobar 2011
Za formalne prilike, kakva je na primer venčanje, najviše odgovara WINDSOR
I na kraju, ako želite strogo formalan izgled, tu je svevremena LEPTIR MAŠNA
Koji god stajling odabrali, FRAJLA vam želi dobar provod! oktobar 2011
38
Kako Francuskinje mogu puno da jedu a ostaju vitke?
Zahvaljujući svom geografskom položaju i različitim klimama u svojim pokrajinama, Francuska važi za zemlju sa najraznovrsnijom kuhinjom u odnosu na ostale evropske zemlje. Specifičan način pripreme francuskih jela, bez životinjske masti i zaprške, čini da su njihova jela lagana, ne opterećuju stomak i čine vas lakim i posle obilnog obroka. 39
oktobar 2011
Naša čitateljka iz Vranja, Bojana Marković, nedavno se vratila iz Francuske i kako kaže: “Pomislila sam da bi čitateljke magazina FRAJLA volele da probaju nešto iz poznate francuske kuhinje.” Bojana nam je poslala recept za FRANCUSKI LONAC i naglasila da nakon ovog ukusnog jela obavezno popijete čašu dobrog, francuskog vina. Tako ćete upotpuniti ovaj gastronomski užitak. Potrebno: 400 g junetine u kockama 4 veće glavice seckanog crvenog luka ili 8 manjih 150 g seckane mesnate slanine 10-12 celih manjih šampinjona 2 kašike bujona od junetine 2 dcl pavlake za kuvanje 1 1/2 dl vode 1 kašičica timjana 1 sitno eckana crvena paprika so i biber po ukusu
Priprema: Lagano prodistati luk, papriku i slaninu, dodati šampinjone i još 2-3 min. dinstati. Izvaditi iz šerpe i poklopiti da se ne hladi (staviti u plastičnu činiju s čvrstim poklopcem i umotati). U lonac staviti meso,promešati i dodati vodu i bulon, lagano kuvati oko 20 minuta dok meso ne omekša. Zadnjih 5 minuta dodati povrće, pavlaku i timjan. Posoliti i pobiberiti (za ljuće jelo dodati i čili papriku). Francuski lonac servirati sa barenim krompirom.
oktobar 2011
40
Ignjac Jan Paderevski, veliki poljski pijanista i državnik (bio je predsednik prve poljske republike 1919) najveća je legenda posle Lista. Svojim velikim oreolom od kose, svojim romantičnim i uglađenim ponašanjem, svojim, govorili su neki, gotovo opipljivim magnetizmom, za veliki deo zemaljske kugle, predstavljao je samo oličenje vrhunskog pijaniste. Kada ga je slikar Bern Džons video u Londonu kako šeta ulicama, odjurio je prijateljima i ispričao im da je video arhangela koji je sišao na zemlju. Ubrzo posle toga bili su predstavljeni jedan drugom i, kao rezultat, nastao je čuveni portret Paderevskog. Žene su prosto ludovale za njim, “padale u trans” kad ga ugledaju. One su stajale u redovima samo da ga u prolazu vide, možda i dotaknu, dočekivale su ga i ispraćale na peronima i pristaništima. Često se dešavalo i da obožavateljke u pismima mole Paderevskog da im poklonim pramičak svoje veličanstvene kose. Kada je jedan prijatelj upozorio pijanistu da će, nastavi li da uslišava takve želje, ostati bez kose, ovaj mu, uz zločest osmeh, odgovori: - A ne. Neću ja ostati bez kose, nego moj pas.
41
oktobar 2011
oktobar 2011
42