broj 3
Ponašanje:
godina I
avgust 2013
Pobedite bes Ljubimci:
Akvarijum Stari zanati:
Ćurčijski
broj 3, godina I avgust 2013 Projekat realizovan pod pokroviteljstvom opštine Vršac, u okviru javnih radova 2013.
Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Nenada Hrnja tehnički koordinator Dragica Radić direktorka marketinga Jelena Milutinović saradnica Darko Stanimirov dizajner
Reč urednice: Draga naša dečice, Imamo jednu lepu vest za vas i vaše roditelje – od sledećeg broja počinje takmičenje za NAJ FRAJLICU ili FRAJERA. Neki vaši drugari su se već slikali, slali nam slike, tako da čete moći da glasate za njih. Ako i sami želite da budete na naslovnoj strani, slikajte se i pošaljite nam svoje slike. U ovom broju vam pomažemo da malo bolje upoznate svet pod vodom, odnosno kako da napravite akvarijum i gajite ribice. Upoznajemo vas sa Brankom kockicom, učimo vas kako da se ponašate na rođendanu, kako da štedite vodu... Ima tu još zanimljivih tema, prelistajte i ocenite sami.
Bonton: Pravila ponašanja Hobi: Plivanje Ko je bio/bila: Branko Kockica Sačuvajmo prirodu: Uštedite vodu
Knjige: Dnevnici Čarlija Smola Kućni ljubimci: Akvarijum Lepo ponašanje: Pobedite bes Mozgalice: Vežbe za mozak
Zdravlje: Grickanje noktiju Dečije pesme: Ivin voz Stari zanati: Ćurčijski Moda: Izaberite prave patike
Autori amateri: Bartol i Lina Engleski: Do you speak English? Anegdote: Dečiji biseri Rešenja: Rešenja mozgalica
Bonton
š -Nikada ne upadaj drugome u rec, ne prekidaj ga dok govori. š -Ako te neko savetuje na pozitivan nacin, pokušaj da ga poslušaš.
-Nikada ne uzimaj tude- stvari bez pitanja. -Kada pogrešiš, izvini se. -Izbegavajte da slušate glasnu muziku, kada drugima to smeta. -Kada god si u mogucnosti, budi drugome dobar primer.
Plivanje
Plivanje je zabavna aktivnost, koja uz to nije ni naporna. Pre svega, kursevi plivanja potrebni su detetu da bi se na neki način osamostalilo i osećalo sigurno u vodi, da bi moglo da se snalazi u nepoznatoj sredini , da bi razvijali svoj organizam, mišiće I kosti, kao i za stimulaciju mozga. Plivanje je veomа koristаn oblik kretаnjа sа izrаženim pozitivnim uticаjem, nаročito kаdа se rаdi o orgаnizmu u rаzvoju, zbog toga je preporučljivo da plivanje počne da se praktikuje što ranije. Prаvilno rаzvijа i nаjmаnje mišiće, isprаvljа muskulаturu, povećаvа kаpаcitet plućа, poboljšаvа motoriku.
Plivаč rаvnomerno i efikаsno uključuje mišiće čitаvog telа, posebno mišiće rаmenog pojаsа, grudnog košа, trbušnog zidа i mišićа nogu. Plivanje se preporučuje tokom cele godine, jer je to najbolji način za održavanje kondicije, pravilan ravoj svih mišića, opuštanje posle stresnih situacija i očuvanje zdravlja. Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom, a sport koji je najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj čitavog organizma je upravo plivanje.
Branko Milićević
Branislav Milićević (rođen 3. aprila 1946. u Zemunu, Srbiji), poznatiji kao Branko Kockica, čuveni je srpski pisac i glumac za decu. Kocka, kocka, kockica Jedan od najpoznatijih radova Milićevića je Kocka, kocka, kockica, program za decu koji se snimao od 1978. do 1992. godine, pa zatim ponovo od 2006. godine. U programu učestvuje Milićević, koji sa grupom dece predškolskog uzrasta istražuje čovekovo okruženje i svakodnevnicu, ali i kako se lepo ponašati i biti dobar prijatelj. Emisija je karakteristična po svom žargonu i uzrečicama. Na primer, Milićević se uvek obraća deci s “drugari”, a kolektivni uzvik im je “tata-ta-tira”. Pozorištance Puž Pozorištance Puž je pozorište za decu. Osnovano je 1977. godine kao Putno Pozorištance Puž, a njihova prva predstava, “Brankov urnebes”, je imala je svoje prvo gostovanje u Zenici. Pozorište se danas nalazi u Beogradu. Trivija Branko Milićević je bio i nezavisni kadnidat na beogradskoj opštini Vračar za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije (nije izabran).
Uštedite vodu Kada perete zube: Pustite vodu da teče sve vreme.
Pustite vodu samo na početku i na kraju kada ispirate usta.
Kada vam mama i tata kupe flašu sa vodom: Ako ti ostane, baci vodu, jer nisi Sačuvaj za kasnije. više žedan.
Kada treba da okupaš ljubimca: Kupaj ljubimca u kupatilu, gde će se nepotrebno proliti voda.
Kada koristite vodu: Ostavite je da teče.
Kupaj ga u bašti, kojoj je voda potrebna.
1Zatvorite slavinu posle svake upotrebe. Š
DNEVNICI ,, CARLIJA SMOLA Moje prve zadivljujuće, zapanjujuće, neverovatne i istinite avanture. Čarli Smol je posvećeni istraživač-amater. Njegova su interesovanja brojna: ljuljanje s drveta na drvo u džungli, kuvanje za strašne gusare i lutkarsko umeće. Isto tako, veoma vešto rukuje sabljom, mačem i jataganom, a može i da roni na dah. Možemo samo da nagađamo gde se Čarli trenutno nalazi, ali njegova majka nas uverava da će doći kući taman na vreme za čaj... Niko ne zna celu priču Čarlija Smola. Bar ne još. Njegov pohabani dnevnik je pronađen natopljen vodom na dalekoj obali šibanoj vetrovima. I najpre smo pomislili da je posredi vešta prevara. Nije moguće da jedan dečak doživi toliko opasnih pustolovina, da bude svedok takvih neobičnih događaja, da živi tako neverovatan život – a da ima samo osam godina. Priča u ovoj sveščici je do te mere živopisna da nas je ubedila da dnevnik pošaljemo naučnicima na analizu. A rezultati analize su se pokazali kao apsolutno zapanjujući. Iz toga smo mogli izvući samo jedan zaključak. Sve u dnevniku Čarlija Smola je verodostojno, sve se zaista dogodilo!
Druga urnebesna avantura Čarlija Smola! Molimo vas da obratite pažnju na ovog čudesnog osmogodišnjeg dečaka s pomalo smetenim izrazom lica, pohabanim rancem i neuobičajenim darom da skače s drveta na drvo. Drugi dnevnik Čarlija Smola, pronađen je u santi lede, visoko na glečerskoj visoravni Himalaja. On sadrži podroban izveštaj o neverovatnim podvizima i jezovitim događajima na gusarskom brodu s podlim gusarkama s Ostrva izdajnika... i o brojnim drugim fantastičnim zbivanjima. Garantovano će oduševiti čitaoce koliko i prvi Čarlijev dnevnik jer sadrže sve u čemu deca uživaju: avanturu, napetost, obilje uzbudljivih događaja, užas opasnosti i slavu domišljate pobede uz pomoć stare žvakaće gume, ljutih bombona, peroreza i brojnih drugih predmeta koje ćete naći u džepovima svojih mališana.
kvarijum
Jedan od najlepših načina da deo prirode uvek imate u svom domu je akvarijum sa ribicama. Mnogo šarenih, veselih stanovnika koji se živahno kreću kroz vodu, svaki put će vas iznova oraspoložiti i opustiti. Od akvarijuma deca imaju veoma lepu priliku da nauče nešto korisno o životu pod vodom, životu raznik vrsta ribica i ostalih akvarijumskih životinja. Roditelji se za početak opredeljuju da kupe detetu akvarijum, pre nego za kucu ili macu, jer akvarijumu nije potrebno previše prostora, a ni tolike obaveze. Ipak pre nego što se upoznate sa veselim vodenim stanovnicima, potrebno je da saznate kakav je to način života i koja vrsta zahteva kakve uslove.
Kada se odlučite da nabavite akvarijum, pred vama je mnoštvo egzotičnih vrsta koje se razlikuju, ne samo po uslovima koje je neophodno obezbediti što se tiče same vode temperature, kiselosti tj. ph vrednosti, aeraciji i osvetljenosti prostora u kojem žive, a pre svega po osnovnom načinu života i ponašanju. Nemojte žuriti da nahranite ribice čim ih donesete kući. Sačekajte dok ne saznate koja im je hrana najpogodnija I koliko često ih treba hraniti. Gladovanje 3-4 dana će im naneti manje štete nego ako biste im dali neodgovarajuću hranu. Ribice se hrane jednom dnevno i ne smeju ni gladovati, niti se prehranjivati… Dajte im po prstohvat hrane nekoliko puta – koliko mogu da pojedu za 10 min, a da nema ostataka, jer je najčešći problem početnika preterivanje sa količinom date hrane.
Pobedite bes
Da li ste ikada izgubili živce? Da li ste nekontrolisano trčali i vrištali i poželeli da udarite nekoga? Možda je Vaš mali brat uzeo Vaše igračke bez dozvole? Ili Vam je učitelj dao previše domaćeg zadatka? To te je naljutilo. Svako ima pravo da se naljuti. Ali nema svako pravo da razbija stvari ili udara druge ljude kada se naljuti. Bes nekada može biti dobar, ali to je samo ako je načinjena nepravda i taj bes natera dete da se izbori za sebe i svoje stavove, ali na razuman način. Najteži deo je da se izborite sa ovako jakim osećanjima.
Ne gubite kontrolu ako se naljutite, ne iskaljujte bes na druge zato što to nikada ništa ne rešava. Umesto toga, priznajte sebi da ste ljuti i pokušajte da shvatite zašto. Šta možete učiniti da se situacija ne bi ponovo dogodila? Ako Vaš brat ili sestra dobije igračku a vi ne, nije u redu da tu igračku otmete ili polomite. Možda možete da ga/je pitate da vam pozajmi ili da se igrate zajedno. Ako vam je domaći previše težak, nemojte da pocepate svesku i pobacate pribor po sobi, pitajte učitelja ili roditelje za pomoć. Važno je da shvatite da se sve može rešiti na lakši način. Čak i u besu ima mesta za manire. Rešićete sve probleme ako umete mirno da ih iznesete.
Markova majka ima četvoro dece. Prvo dete se zove Ponedeljak, drugo je Utorak, treće je Sreda. Kako se zove četvrto dete?
Rebus:
N
‘ TA
Rebus:
Z+ Pilot iz aviona posmatra veliko krdo crvenih i narand탑astih slonova. Koje krdo slonova se bolje vidi iz aviona?
Grickanje NOKTIJU
Grickanje noktiju je česta prinudna navika kod dece i odraslih. Neki podaci govore da čak 30 posto dece i 45 posto tinejdžera gricka nokte. Gotovo polovina dece i mladih između 10 i 18 godina povremeno gricka nokte. Adolescenti između 18 i 22 godine grickaju nokte, ali obično se oslobode ove navike do 30 godina. Jedno istraživanje sprovedeno u Nemačkoj govori da 15 posto odraslih grickaju nokte. Nemački psiholozi su posvetili dosta pažnje baš ovoj populaciji, jer oni veruju da grickanje noktiju kod starijih predstavlja ozbiljan problem, koji ne može tako brzo da se reši, za razliku od iste pojave u mlađoj populaciji.
Čak 30 posto dece Gotovo polovina gricka nokte dece gricka nokte
Pesme koje smo zaboravili
Dragan Lukić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika za decu, pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj“. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.
Ivin voz Dragan Lukić Iz kuće je izleteo na ulicu Iva, sav zadihan, zahuktao, ko lokomotiva. Videli ga drugovi pa za njim i oni, potrčali, zahuktali, ko pravi vagoni. Sad ulicom tako juri ta čudna kolona, to voz Ivin putuje sa sedam vagona. http://www.youtube.com/watch?v=ASQ21Mw-RSs
Ćurčijski zanat Ćurčija se bavi izradom odevnih predmeta od kože. Naziv dolazi od reči „ćurak“, i ona označava kožni prsluk od jagnjeće kože sa ošišanim krznom na unutrašnjoj strani. U južnim delovima Srbije ćurak se zove gunj, a ponegde i kožuh, kožuv. Za razliku od krznara, koji se bavi skupocenim krznima, praveći elegantne bunde, ćurčija pravi prsluke uglavnom od ovčije ili jagnjeće kože. Ipak, pravi majstori ćurčije umeju da naprave ćurke ukrašene malim komadima kože druge boje i oblika, da se „poigraju“ i naprave prava mala umetnička dela. Ćurčije najpre, prerađuju kožu, što je najduži deo posla, pa je tek onda šiju. Da bi od sirove kože nastala bunda, potrebno je oko dva meseca rada. Koža se, najpre, drži u rastvoru oko 50 dana i za to vreme mora da uđe u 52 vode. Za bundu srednje dužine potrebno je 20 jagnjećih koža.
Ćurčije su u Srbiji najpre proizvodili šubare i gunjeve, a tek posle II Svetskog rata, i to krajem 70-tih, počeli su da prave bunde, koje su tada počele da ulaze u modu. Ćurčije rade kod kuće, a svoje proizvode najčešće prodaju na pijacama, vašarima, a poneki imaju svoje prodavnice. Sa ekspanzijom industrijske proizvodnje, i ovaj zanat polako nestaje, ali dokle god ima ljudi koji cene ručni rad i vole da nose unikatnu garderobu, biće i posla za ćurčije. U narodu postoji izraz „... okrenuo ćurak naopako...“, kada se neko naljuti, promeni narav... Ponegde postoji i prezime Ćurčić, koje su dobile porodice koje su se bavile ovim zanatom.
Izaberi prave patike Deca do navršene treće godine ne bi trebalo da nose patike, jer su one previše mekane i uglavnom pravljene po uzoru na modele za odrasle. To znači da su kalupi predviđeni za već potpuno formirano stopalo što još uvek nije slučaj kod male dece. Patike su takođe namenjene nekoj sportskoj aktivnosti, pa su đonovi prilagođeni određenim potrebama - trčanje, skakanje, šutiranje lopte, i posebnim podlogama - trava, neravni tereni... Zato bi patike trebalo da nosiš samo kada se baviš nekim sportom i da one odgovaraju zahtevima te aktivnosti. Patike su poslednjih nekoliko decenija vrlo moderne, pa ih danas svi nosimo, gotovo stalno.
Ipak, kada kreneš u kupovinu patika, nemoj da gledaš samo boju i marku, već najpre obrati pažnju na materijal od koga su izrađene. Takođe treba imati na umu da visoka cena i čuvena marka nisu uvek garancija dobrog kvaliteta. Najbolje je da budu kožne, sa mekim đonom, sa otvorima za ventilaciju. Ako najveći deo dana provodiš u patikama, dobro je da imaš bar dva para i da ih nosiš naizmenično, da bi mogle da se osuše od znoja i provetre. Ipak, patike nisu obuća za svaki dan i svaku priliku, pa je vrlo važno imati i kvalitetne cipele. Deca uglavnom nose patike od najranijeg uzrasta, pa do pune zrelosti i to u svim prilikama. To nije dobro za tvoje stoplao, jer patike ne daju odgovarajuću potporu, a vrlo često ih nosiš tako da ne vezuješ pertle. To dovodi do toga da se stopalo trajno deformiše, čak i ako nemaš predispozicije za pojavu deformititeta.
Bartol i Lina Hej, ja sam Bartol!
Koji Bartol? Kakvo je to pitanje sad??? Nije moguće da niste čuli za mene, malog psića koji voli Linu. A ko je Lina, pitate me. Lina je ljud, mislim. Dok sam bio mala beba psić, mislio sam da je i Lina psić. Najozbiljnije vam velim! Imala je rasčupani rep navrh glave i bijele čarape na nogama, a i moj rep je rasčupan i imam bijele šapice! „To mi je sigurno sestra!“ - ponosno sam mislio. A kako smo se igrali! I lovice i skrivača, i pjevali smo… no, dobro, Lina je pjevala, a ja sam lajao! I tako jednog sunčanog dana, igramo se nas dvoje na dvorištu, kad ulicom prolazi jedan pas. Pristojno mu poželim dobar dan, on se nasmije i veli mi: „O, ti si novi stanovnik naše ulice. Zdravo! Ja sam Medo, tvoj susjed.“ „Zdravo, ja sam Bartol.“ „Bartol?“ - začudi se Medo. „Kakvo je to ime za jednog psa. Čudno,čudno! U ovoj ulici psi se zovu Bobi, Campi, Reks, a ti... Bartol? Hm… A reci mi, Bartole, tko ti je dao to smiješno ime?“ „Moje ime nije smiješno!!! Da znaš! To je prekrasno ime i najljepše i najpseće i najmoje iiiiii, dala mi ga je Lina, eto ti!“
A Medo se nasmije: ¨Ha, ha, Bartole, baš se znaš ljutiti! A tko je Lina? Tvoja gospodarica?“ „Moja, tko? Gop-so-da-ri-ca?“ - upitam. „Gospodarica! Stvarno si još beba, Bartole,ništa ne znaš!“ - Medo će meni. „Lina je Lina i ona je moja sestra, a ti imaj svoju gopsodaricu ako hoćeš!“ - odbrusim mu ja. „Dobro, dobro...“ - Medo će pomirljivo. „Prvo da upoznam tvoju sestru, a onda ću ti objasniniti tko je i što je gospodarica. Može?“ „Naravno da može“ - pomislim ja sretno – „sad će taj Medo upoznati moju sestru, najljepšu i najbolju!“ Brzo otrčim niz puteljak ,veselo mašući repom i glasno lajući. I evo Line, juri na biciklu i pjeva iz sveg glasa: “Milo moje, milo mamino i tatino i Bartolovo…“ „O, ti si novi stanovnik naše ulice. Zdravo! Ja sam Medo, tvoj susjed.“ „Zdravo, ja sam Bartol.“
„Bartol?“ - začudi se Medo. „Kakvo je to ime za jednog psa. Čudno,čudno! U ovoj ulici psi se zovu Bobi, Campi, Reks, a ti... Bartol? Hm… A reci mi, Bartole, tko ti je dao to smiješno ime?“ „Moje ime nije smiješno!!! Da znaš! To je prekrasno ime i najljepše i najpseće i najmoje iiiiii, dala mi ga je Lina, eto ti!“ A Medo se nasmije: ¨Ha, ha, Bartole, baš se znaš ljutiti! A tko je Lina? Tvoja gospodarica?“ „Moja, tko? Gop-so-da-ri-ca?“ - upitam. „Gospodarica! Stvarno si još beba, Bartole,ništa ne znaš!“ - Medo će meni. „Lina je Lina i ona je moja sestra, a ti imaj svoju gopsodaricu ako hoćeš!“ - odbrusim mu ja. „Dobro, dobro...“ - Medo će pomirljivo. „Prvo da upoznam tvoju sestru, a onda ću ti objasniniti tko je i što je gospodarica. Može?“ „Naravno da može“ - pomislim ja sretno – „sad će taj Medo upoznati moju sestru, najljepšu i najbolju!“ Brzo otrčim niz puteljak ,veselo mašući repom i glasno lajući. I evo Line, juri na biciklu i pjeva iz sveg glasa: “Milo moje, milo mamino i tatino i Bartolovo…“ „O, Bartole, tu si“ - zacvrkuće. Pruža ručicu i pogladi me po njušci. A ja ispod oka gledam da li Medo vidi kako se moja sestre i ja igramo. Gleda, ali čudno me gleda, I pita me:„A gdje ti je sestra?“
„Medo, Medo… tebi trebaju naočale! To mi je sestra,Lina!“ - odgovaram važno. A Medo se baca na tlo i smije se da su mu suze navrle na oči. „A molim te lijepo, čemu se se smiješ? Bezobraznik jedan!“ - bijesnim ja. „TO ti je sestra??? TO? Ti si pas, a ona je ljudsko mladunče!“ - odgovara Medo između napadaj smijeha. „Lina je ljud? A ja sam pas?“ - pitam sav u čudu. „Da, Bartole, ti si pas, a Lina je djevojčica.“ - važno odgovara Medo. Pognuo sam glavu i tužno zacvilo. A Medo će, vidjevši moju tugu: „Ne plači, Bartole, ako želiš, ja ću ti biti prijatelj, eto, susjedi smo, možemo se svaki dan igrati, zakapati kosti, juriti za poštarom…“ Podignem uho znatiželjno. Lijepo zvuče te igre makar ni jednu još nisam igrao… A onda osjetim dvije ručice oko svojeg vrata i topli dah na njušci. Moja Lina me grli! Sreća me ispuni cijelog. „Medo!“ - uzviknem sretno. „Nema veze što je Lina ljud! Ona je moja i ja sam njen!!!“ I počnem veselo lajati i skakati po dvorištu, kao lud! A Medo pogleda mene, pa pogleda Linu i mudro prozbori: „Ako je tako, onda je Lina tvoja gospodarica!“ A ja i dalje jurim dvorištem i lajem iz sveg glasa: „Lina je moja gopsodarica, Lina je moja gopsodarica...“ Toliko sam skakao da sam se umorio. Ali prije nego sam zaspao na Lininom krilu, pogledao sam gdje je Medo i iz sveg glasa zavikao: „Medooooooooooo, hoću ti biti prijatelj, ali, sutra, sutra ćemo se igrati, sad spavammmmmmmmmmmmm...“ Jadranka B. Gregorinčić, Varaždin
Do you spea Apple - Jabuka Jagoda - Strawberry Kajsija - Apricot Ĺ ljiva - Plum
ak English?
Anegdote Šta znači “kaloričan”? -Oni koji rade u crkvi, to je muški rod, kaluđerke su ženski rod.
Šta je ponos? -Ja se ponosim na mog brata da mi kupi nešto.
Šta je skupština? -To je kada se skupiš.
Šta je nemaština? -Nešto o čemu se ne mašta, sama reč
Šta je vreme? -Na primer, sutra je njegov rođendan, u toliko i toliko sati.
Šta je apetit? -On može da bude promenljiv – slab ili ogroman.
Markova majka ima četvoro dece. Prvo dete se zove Ponedeljak, drugo je Utorak, treće je Sreda. Kako se zove četvrto dete? Rešenje: Četvrto dete se zove Marko
Rebus:
N Rešenje: Kopita+N+Eski’+Ta=Ko pita, ne skita
‘ TA
Rebus:
Z+
Rešenje: Z+Vuk=Zvuk Pilot iz aviona posmatra veliko krdo crvenih i narandžastih slonova. Koje krdo slonova se bolje vidi iz aviona? Rešenje: Nijedno, jer crveni i narandžasti slonovi ne postoje