San o ljubavi i smrti

Filip David San o ljubavi i smrti

-1-

∂ Filip David i Fraktura, 2008.

Prvo izdanje: Laguna, Beograd, 2007.

Sva prava pridræana. Ni jedan dio ove knjige ne smije se reproducirati u bilo kojem obliku bez prethodnog dopuπtenja nakladnika.

Sva prava zastupa Fraktura.

All rights are represented by Fraktura, Croatia.

ISBN 978-953-266-047-0

-2-

Filip David

San o ljubavi i smrti

Fraktura

-3-

-4-

Kratak roman o ljubavi

-5-

-6-

Ispod zemlje se nalazi svet koji je isti kao i nad zemljom. Tamo postoje polja i πume, mora i pustinje, gradovi i sela. Na poljima i u pustinjama duvaju snaæni vetrovi, na morima plove velike lae, u gustim πumama zveri izazivaju veËiti strah, a uz to grmi li grmi... Samo jednog tamo nema.

Nema visokog neba iz koga bi trebalo da sevaju plamene munje, otkuda bi trebalo da sija sunce...

Poπalji im u susret joπ jednog jahaËa, neka poteraju konje iz sve snage. Kaæi da se pripremi svadbeno nebo sa sviraËima. Kaæi da se nevesta odene u svoje svadbene haljine, kako bi je mogli povesti pod hupe. ©to se bude uËinilo - biÊe konaËno uËinjeno... ©. A. An-ski: Dibuk

-7-

-8-

Prvo poglavlje

1.

Rabin David Kaminer krio je punih dvadeset godina tajnu o poreklu svoga sina Jakova. A tajna je bila u ovome: posle pogroma u kamenolomu, tamo gde prestaju japolske πume, meu desetinama pobijenih stanovnika πtetla, gde su bili i njegova æena Roza i njen otac reb Baruh Adiæas, David je pronaπao deËaka, ne starijeg od godinu dana, joπ æivog. Kako se deËak naπao tu skriven u gomili suvog hrastovog liπÊa, ko su mu bili otac i majka, ostalo je zapisano u Boæjoj knjizi æivih i mrtvih, koja je, kao πto je poznato, nedostupna ljudskom pogledu. Rabin David Kaminer uzeo je deËaka, prihvatio ga kao roeno dete, a tajnu deËakovog porekla Ëuvao je do deËakove dvadesete godine.

Ime Jakov dao mu je po mlaem sinu Isaka i Rebeke, treÊeg patrijarha naroda Izraela. A to je bilo u vezi sa snom sledeÊe noÊi po usvojenju deËaka: u snu je jasno video lestve od neba do Zemlje po kojima su se aneli penjali na nebo i spuπtali na Zemlju. Takve lestve koje je nekada

-9-

usnio i sin Isaka i Rebeke Ëekale su, sanjao je David Kaminer, i njegovog tek usvojenog sina.

“Kad je dete u kuÊi, kuÊa je puna”, veli poslovica. Uz deËaka, rabin je zaboravio na svoju nesre­ Êu, na svoju usamljenost. Postao je briæan otac, a svaka briga bila je slatka jer je Jakov izrastao u lepog deËaka, pa u mladiÊa kome se nisu divili samo susedi, nego je glas otiπao Ëak do Varπave i Krakova o uËenom rabinovom sinu koga je Jahve obdario lepotom koliko i pameÊu.

Moæda bi stari rabin i sam pomislio, a takve priËe su se πirile nekako same od sebe, da su takva lepota i pamet neπto bogohulno πto pre ili kasnije mora proizvesti oholost jer obeleæava Ëoveka izuzetnoπÊu, a svaka oholost odvaja od Tore i drugih svetih knjiga. Dakle, zabrinuo bi se David Kaminer da nije verovao, sa svakom godinom sve viπe, kako je Jakov u stvari aneosko dete njemu povereno kao znak Boæji da i pored svih stradanja, loπeg æivota i nasilnih smrti, Gospod neprekidno misli na one koji u njega veruju.

Ali kako su godine prolazile i kada je stari rabin poËeo predoseÊati svoj kraj, u njegovu glavu uselile su se ozbiljne sumnje. Blizina smrti kat­ kad podiæe onu neprozirnu zavesu koja Ëoveka spreËava da vidi pravi izgled stvari. Pribliæavanje sudnjeg Ëasa misleÊem biÊu otkriva suπtinu. David Kaminer nije umeo da odgovori na mnoga pitanja koja mu je njegov usvojeni sin postavljao.

- 10 -

Stvari nisu viπe bile tako jednostavne kao u njegovoj mladosti. Svet se menjao brzinom koju ni­ je mogao da prati. Æivot je nekada poËivao na ravnoteæi dobra i zla: ako si na jednoj strani gubio, na drugoj si dobijao. Oholost zbog dobitka vodila je u nesreÊu koju moæe doneti propast.

Glavna filozofija æivota bila je: iÊi srednjim putem, izbegavati, ne uznositi se previπe, niti padati u oËajanje. Kada je izgubio æenu Rozu, Gospod mu je podario Jakova.

Dok su Jevreji dræali do svojih obiËaja i Toru stavljali iznad æivota, kao krov kuÊe u kojoj su æiveli, kao samo nebo kojem su se divili, koje se nikada ne moæe dosegnuti - sve je bilo u redu.

Jevreji su oduvek bili Jevreji po onome u πta su verovali, kako su æiveli, koje su knjige i relikvije Ëuvali u svome domu, kako su dræali do svojih obiËaja i kakvu su odeÊu nosili. Odjednom, sve je poπlo naopako. Prestale su da se poπtuju stare svetinje. Gospod je postavio svet naglavaËke, ali zaπto? Jevreji uËe poljski, od unutraπnjeg æivota i posveÊenja Gospodu okreÊu se spoljnom æivotu, govore o nekakvoj prosveÊenosti koja donosi samo otuenje od svoga naroda, govore kao inoverci, oblaËe se kao tuinci, traæe nekakvu rav­­ nopravnost, πto moæe razljutiti ne samo Poljake nego i ruskog cara i ostale od kojih zavisi spokojan æivot. Jevreji su dobro æiveli dok o njima niko nije vodio raËuna, kada su sami mogli da ureuju

- 11 -

svoj æivot, tragajuÊi za skrivenim osobinama svoga Boga u uverenju kako su njegov izabrani narod.

Zar ta odroena deca Izrailova ne shvataju kako je i dobro i zlo od Boga, a popravljati Boæje delo na Zemlji obiËno je huljenje. Ako nam nije dato da razumemo otkud tolika koliËina zla, a tako malo stvarnog dobra, znaËi li to da smemo da posumnjamo u Njegove namere? Ako ne razumemo skriveni poredak na kojem poËiva Njegova vladavina, treba li da uniπtavamo temelje sopstvene kuÊe? Bolje je priznati ako se neπto ne razume nego u nerazumnom besu zbog toboænjih nepravdi ruπiti i razgraivati sam æivot. Mladi su nestrpljivi, ali to ne znaËi da su u pravu. Na kraju Êe svako dobiti onoliki deo u nebeskom carstvu koliki zasluæuje i koliko mu je sueno. Ni viπe, ni manje.

Kakvi su bili izgledi da se nae u ovome svetu?

Jedan prema milion? Prema milijardu? Æivot je najveÊi dobitak koji postoji u svemiru. Pa i bednici koji æive u najveÊim mukama, kljasti i ubogi nesretnici, slepci u pustinji, ludaci kojima po­mu­ Êeni razum izobliËuje pravu sliku sveta - svi oni su joπ uvek bogato nagraeni, data im je punoÊa æivota, to Ëudo za kojim se grabi sav onaj joπ neroeni, a moæda i zauvek neroeni svet, sve ono πto æudi za postojanjem, a ostalo je na Ëekanju u niπtavilu. Da, æivot, veliki, najveÊi dar u

- 12 -

sveukupnoj prirodi u odnosu na svu onu zatamnjenu neizvesnost stvorova koji, verovatno, bez­ nadeæno iπËekuju svoj red, dan, Ëas, minut koji nikada neÊe doÊi! Ali Ëemu æivot, Ëemu taj dar nad svim darovima ako ljudski stvor pokazuje nezahvalnost i ne poπtuje svoga Tvorca?

2.

Slutnje starog rabina da zloÊa iskvarenog sveta poput vode svagda i uvek pronae i najmanji prolaz da se provuËe, nisu bile bez osnova. Mala pukotina, jedva vidljiva, ubrzo se πiri u provaliju.

Posebno ako se takva pukotina pojavi u Ëove­ kovim uverenjima, u njegovoj veri. Daπak vetra pre­tva­ra se u oluju, jedna neopreznost donosi mnoπtvo nevolja. Miran æivot pretvara se u pakao. Loπim uticajima posebno su izloæeni mladi ljudi. Mnoge opasne ideje navukle su primamljivo ruho nekakve nove prosveÊenosti, raskidajuÊi s hiljadugodiπnjom tradicijom.

Poslednjih godina pojavila se nova vrsta jevrej­ skih propovednika, meu njima bilo je i pravih rabina, koji hodaju od grada do grada, od sela do sela, dolaze do najmanjih zaseoka ube­u­juÊi svoju jevrejsku braÊu i sestre u ogra­ni­Ëenost hasidskih uËenja, nedovoljnost vere, neophodnost emancipacije koja se moæe ostvariti samo otva-

- 13 -

ranjem novih πkola gde Êe se uËiti istorija, poezija, poljski i nemaËki jezik da bi se Jevreji mogli ukljuËiti u sva savremena kretanja i izboriti za svoja graanska prava. Kao da su prava koja daje Gospod manja i manje vaæna od onih πto ih daje dræava!

Zar su toboænje blagodeti spoljaπnjeg sveta bogougodnije i bitnije od zadovoljstava koje ima Ëovek u miru sa samim sobom? U mladosti Davida Kaminera uËenici Tore nisu smeli podizati pogled sa svete knjige, Ëitav njihov duhovni i fi­zi­ Ëki æivot bio je saæet u koncentraciji na suπtinu svih suπtina. Ta prividna odsutnost iz sveta znaËila je apsolutnu prisutnost u Svetu svetova, pri­ bliæavanje najveÊoj tajni od svih. Danas uËenici jeπive odlaze na zabave, umesto svojih oËeva odlu­­Ëuju o svojim izabranicama, ljubav prema zemaljskim zadovoljstvima kod mnogih je potisnula ljubav prema Bogu. Stara pravila koja su Jevreje odræale hiljadama godina, viπe se ne po­ πtuju, πto je moæda znak da je doπlo vreme za pojavu Mesije ili za kraj ovoga naπeg sveta. Rabin je bio previπe star da bi oËajavao nad sudbinom ËoveËanstva, ali ga je srce bolelo pri pomisli da Êe Jakov æiveti u takvom svetu bogohulnika i svakakvih naopakosti.

On je nad svojim usvojenim sinom bdeo kao πto poboæni i Gospodu verni hasid bdi nad za­ vetnim kovËegom. Jakova je ogradio od tog bo-

- 14 -

lesnog, prevrtljivog, nesretnog prljavog sveta u ko­jem niπta viπe nije kao πto je nekada bilo, u kojem se ne poπtuje nijedan zakon, ni ljudski ni Boæji. I ranije je jevrejski narod bivao izloæen muci i poruzi, ljudski zakoni za njega nisu vaæili, ali je zato postojao zakon iznad svih zakona, zavetna veza s Gospodom.

Jakov nije imao drugog znanja i obrazovanja osim onoga koje mu je dao rabin. Ni kao dete, a ni sada kao odrastao mladiÊ nije imao drugog druπtva osim svoga pooËima i uËitelja. Æiveli su izvan grada, ali i izvan jevrejskog zaseoka, u kuÊici okruæenoj πumom gde su retko zalazili Jevreji, a Poljaci joπ manje. VeÊ dugo se govorilo da je rabin skrenuo pameÊu - joπ od dana kada mu je u pogromu stradala æena. Jednom nedeljno, uoËi πabata, otac i sin odlazili su u obliænju brvnaru-sinagogu na molitvu da se u druπtvu deset poboænih Jevreja pomole Gospodu, nikoga ne gledajuÊi, ni sa kim ne razgovarajuÊi osim sa SvemoÊnim. Da mu je neko rekao, a nije (u teπkim i loπim vremenima ljudi uglavnom gledaju svoja posla i brinu svoje brige), da je greh tako odvojiti mladiÊa od sveta, Ëuvati ga u tom zlatnom kavezu, daleko od pravih iskuπenja æivota, starac bi verovatno odgovorio da nismo mi u svetu, veÊ svet u nama i da onaj ko ima jaku i Ëvrstu veru ume da odoli svim nedaÊama i ljudskim pakostima.

- 15 -

3.

Njegovi malobrojni uËenici (poduËavao je samo one u Ëiju se odanost veri i strasnu æelju da ugledaju sjaj Nebeskih koËija nije moglo ni za tren posumnjati) nazivali su ga “svetim Ëovekom”, a neko je proπirio glas (istinit ili ne) kako je u mladosti sreo Ëuvenog Bal ©em Tova koji mu je liËno otkrio tajna znaËenja nekih delova Tore. Japolski rabin bio je jedan od najboljih poznavalaca kabale, mudar tumaË Sefer Jezire i Zohara. UËenici su tvrdili kako u svakoj travki, kamenu, niæem i viπem obliku æivota ume da otkrije oblik gilgula, razne stadije prethodnih æivota kako je to zapisano u knjizi o Bahiri.

Pamti se njegova rasprava s Mojsijem Lajbom Lilienblumom, poznatim piscem, “herojem nove generacije” koji je traæio reforme u judaizmu, a koji je u oËima rabina Kaminera bio obiËan bez­ boænik, ateista koji je osnovao u Vilkomiru svoju jeπivu i tu podræavao ideje haskale.

Vilkomirski reformator postavio je jasno pitanje: “Ko moæe dokazati da Bog postoji?” A to je ovako obrazlagao: “Znamo da se niπta ne do­ ga­a bez uzroka, a svi uzroci proizlaze iz pri­ rodnih zakona. Kako onda moæemo verovati u Provienje? Priroda sledi svoje zakone, ne znamo gde je poËetak svih stvari, niti znamo gde im je kraj. Kako onda moæemo pouzdano znati da po-

- 16 -

stoji Tvorac i Stvaralac? Teπko je shvatiti kako je prvobitna priroda nastala, ali takvo pitanje se moæe postaviti i za Tvorca. Lako je reÊi da je Gospod stvorio prirodu, da je njegova reË stvorila nebesa, ali je teπko razumeti kako je samo pomoÊu jedne reËi ni iz Ëega stvorio neπto. Bez jasnog, razumljivog i pouzdanog odgovora na ovu zagonetku, postavlja se pitanje ko moæe dokazati da Bog postoji.”

Rabin David Kaminer odgovorio je: “Dokaz o postojanju Boga je u nama. Dokaz o postojanju Boga je u svemu πto Ëinimo. U pesmama koje pevamo. U poslovima koje obavljamo. U deci koja dolaze posle nas. U kakvoj bismo se golemoj nesreÊi naπli kada bismo se odrekli Boga ili on nas! Obuzeo bi nas besomuËni strah od smrti, ogrezli bismo u grehovima, ne bi bilo spasa ni utehe pred bolestima i svakakvim drugim nesre­ Êa­ma! Vera u Gospoda uËi nas da se ne treba uzneti u dobru, jer sreÊa ide podruku s nesreÊom, obilje s bedom, ko ima mnogo, mnogo moæe i da izgubi, onaj ko ima malo, moæe izgubiti malo ili niπta! Prirodni zakoni su Boæji zakoni, a onaj ko veruje, oduvek zna da je poËetak svega i kraj sve­ ga u Gospodu, Ëije je telo nemerljivo ljudskim merama, koji je beskonaËan i obitava u beskona­ Ënosti, istovremeno prisutan i odsutan... Zaista, On je ni iz Ëega stvorio neπto, kada je boæanske sefirot bacio u prvobitno niπtavilo. Jedino On zna

- 17 -

svrhu i uzroke onoga πto se dogodilo i onoga πto Êe se tek dogoditi.” »itav dan i noÊ provela su ova dva Ëoveka u burnoj raspravi o smislu Tore, znaËaju vere, svrsi svega πto postoji.

ReËi staroga rabina dotakle su samo srce maskila, njegovo lice orosilo se suzama dok je govorio kako mu je duπa raspeta izmeu istine i iluzije, za iluziju je poverovao da je istina i da, otkako je poËeo da sumnja u svetu Toru, oseÊa duboku prazninu. To je kazna Boæja, zbog greπnih misli, sumnji u Njegovo postojanje... Udarao se u grudi kao veliki greπnik. I rabin Kaminer je osetio uzbuenje dok je sluπao pokajniËke reËi ovoga pristalice haskale: “OstaÊu privræen tradiciji i odbaciÊu reforme. Dragi brate, ko sam ja sada? Srce mi je ledeno, tvrdo kao drenovina.

Prestao sam da poπtujem ©abat, Jom Kipur, Pashu... Mi smo tuinci u Evropi. Mi smo Semiti meu Arijevcima, sinovi ©ema meu sinovima Jafeta, palestinsko pleme iz Azije zalutalo u Evropu. Naπa buduÊnost je straπna bez iskre nade ili zraËka svetlosti, robovi, uljezi, stranci, zauvek. A najuæasnije je postati stranac i u svome narodu, makar taj narod bio ovako nemilosrdno izop­ πten.” No njegovo pokajanje trajalo je koliko i razgovor s rabinom Kaminerom. Ljudska postojanost krhka je, nepouzdana i nestabilna - zato

- 18 -

je i svet u kojem æivimo poput graevine podignute u moËvari.

4.

U mesecu ijaru dok su po japolskim baπtama cvetale voÊke, rabin je naredio svome usvojenom sinu Jakovu da okupi uËenike, a kada ovi stigoπe, jednostavno im reËe: “Doπao je Ëas moga odlaska. Aneo Smrti do­ dir­nuo me je svojim krilima.”

Jakov, prvi put u suoËenju s bliskom smrÊu, oseti veliki strah i paniku, a suze mu same od sebe grunuπe na oËi. UËenici zagalamiπe s nevericom. Rabinovo lice odavalo je duboku unutraπ­ nju smirenost i blagost. On je veÊ bio na razmei svetova, veÊ su mu se ukazivale seni mrtvih kojima Êe se uskoro pridruæiti. Videvπi nesumnjivu tugu onih koji su ga okruæili, rabin reËe: “Nemojte æaliti. Ja uskoro ulazim u svet duπa, olam aneπamot, gde Êu Ëekati vaskrsenje, dakle joπ jedno raanje i umiranje, pre nego πto uem u buduÊi Ëisto duhovni svet. Rabin Hija je govorio da Êe u svetu koji dolazi Bog suditi samo duπi.

Te­lo dolazi odozdo, s mesta greha, samo je duπa vred­na suda jer dolazi odozgo, gde greha nema.”

Ali poπto ih ove reËi uËitelja ne smiriπe dovoljno,

- 19 -

sta­­rac nastavi: “U Talmudu je zapisano: ‘Oæive­Êe mrtvi tvoji, i moje Êe mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu, jer je tvo­ja rosa rosa svetlosti, i zemlja Êe izmetnuti mrtve.’”

Jakovu se oËi ponovo ispuniπe suzama, nije mogao da sakrije svoju tugu. Rabin mu pruæi ruku. Jakov je prihvati. “Smrt je samo selidba iz jedne kuÊe u drugu. Ta druga kuÊa puna je divote”, reËe starac.

U tom Ëasu iz dvoriπta sinagoge zaËu se hasidska pesma. Rabin David Kaminer zapovedi da otvore prozor koji je gledao prema sirotinjskim dvoriπtima koja su u to doba godine izazivala zavist onih πto su stanovali u otmenijem delu grada jer su miris zemlje, sveæina tek iznikle trave i divljih cvetova najveÊi dar Boæji. Uhvativπi se za ruke, hasidi si igrali i pevali. Rabinovo lice ozari se velikom radoπÊu. Pridiæe se iz postelje, stade na noge i zaigra prateÊi hasidsku melodiju.

Okretao se u ritmu koji je postajao sve bræi, a onda se sruËi na pod. Memljivi, ustajali vazduh ispuni se mirisom proleÊa. S tim opojnim mirisom raanja u nozdrvama, s pesmom velike tuge i velike radosti koja je joπ odzvanjala, okruæen svo­ jim najbliæima, stari japolski rabin napusti ovaj svet.

- 20 -

Epilog

Naterao sam sebe da otvorim oËi. Lebdeo sam izmeu neba i Zemlje. Sve je bilo onako kako sam do sada toliko puta u svojim snovima i halucinacijama video, ali samo u deliÊima, nikada potpunu sliku. Sada je to bila potpuna slika, jasna, celovita. Odnekud iz duboke i zgusnute tame proπlosti izronio je jedan poznati lik, lik ma­i­ oni­Ëara i opsenara, Ëuvenog hipnotizera Dantea.

Video sam njegove duboke, tamne oËi u kojima se ogledala buduÊnost.

Taj brod ispunjen mnoπtvom ljudi. I sve πto se posle toga dogaa. IzobliËena lica ljudi, ljudi koji naviru sa svih strana, udarci po mome telu, oËi ispunjene mrænjom. Ali kao ni u svojim fantazijama, tako ni sada nisam video uzrok svemu tome. Osim ako uzrok nisam bio ja sam. Koja je bila moja krivica? To πto sam se rodio, postojao, πto nikada nisam shvatio Ëemu to, pa sam jednoga dana zatvorio oËi da viπe ne gledam ono πto nisam mogao da razumem i objasnim. Poznajem samo tri emocije: strah, tugu i bes. Ne znam πta je radost. Ne razumem ljudsko ponaπanje. Æi­vo­ ti­nje su jednostavnije i otvorenije, moj emotivni

- 187 -

æivot bliæi je æivotinjskom nego ljudskom. Ako mene taj svet nije hteo da prihvati, nisam ni ja njega. To uæasno, nezaustavljivo nezadovoljstvo u meni, narastalo je kao moÊna plamena oluja πto pred sobom sve uniπtava, divlja vatra koja iznutra pali i guta sve ono πto sam bio ja, Erik Vajs. A onda je taj plamen buknuo kroz moje πirom raπirene oËi, kroz moja otvorena usta, izleteo u Bogojavljensku noÊ poput ogromne, prepo­ topske neukrotive divlje zveri, bacio se straπnom silinom na brod, obuhvatajuÊi sve svojim uæa­re­ nim kovitlacem. Da, gledam kako sve nestaje u vatri i pepelu. Odazivam se pozivu svoje braÊe.

Ja sam dete zarobljeno u telu starca. Vojnik deËje armije izrasle na izopaËenosti i mrænji. Vojnik Armije mrtvih.

Vidiπ li ova mala vrata koja se upravo otvaraju? Ona su stvorena prema tvojoj meri i samo se ti kroz njih moæeπ provuÊi. ©ta je iza njih? To moraπ sam otkriti. ©to god to bilo, ostajem s tobom u ovome i svim drugim svetovima.

- 188 -

O autoru

Filip David roen je 1940. u Kragujevcu. Diplomirao na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV, smjer dramaturgija.

Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, smijenjen 1992.

Jedan od osnivaËa Nezavisnih pisaca, udruge osnovane 1989. u Sarajevu, koja je okupljala najznaËajnije pisce iz svih dijelova bivše Jugoslavije, osnivaË Beogradskog kruga (1990.), udruge nezavisnih intelektualaca, Foruma pisaca i Ëlan me­ unarodne književne asocijacije “Grupa 99”, osnovane na Meunarodnom sajmu knjiga u Fran­kfurtu. Napisao je više televizijskih drama i filmskih scenarija.

Objavio tri knjige pripovijedaka: Bunar u tam­ noj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre; romane HodoËasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti; knjige eseja Fragmenti iz mraËnih vremena, Jesmo li Ëudovišta, Svetovi u haosu. S Mirkom KovaËem objavio Knjigu pisama 19921995.

Dobitnik je mnogih nagrada za prozu; izme­ u ostalih nagrade “Mladost”, “Milan RakiÊ”,

- 189 -

BIGZ-ove i Prosvetine nagradu za najbolju knjigu godine, AndriÊeve nagrade.

Knjige su mu prevedene na više jezika, a pripovijetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, suscenarist ili scenarist radio na fil­ movima: Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta (nagrada kritike u Veneciji, nagrada “Feliks” za najbolji europski film godine), Poseban tretman (nagrada u Cannesu), Paviljon 6, San zimske noÊi (Grand prix filmskog festivala u San Sebastianu), Optimisti (Grand prix u Ženevi) i dr.

Redovni je profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

- 190 -

Sadrﾅｾaj

Kratak roman o ljubavi Prvo poglavlje Drugo poglavlje Treﾃ各 poglavlje Kraljevska palata ﾂｻetvrto poglavlje Peto poglavlje

5 9 21 45 53 65 77

Kratak roman o umiranju

93 97 99 147 164 187

O autoru

189

Uvod Autista Molitva Brod ludaka Epilog

- 191 -

Nakladnik Fraktura, ZapreπiÊ Za nakladnika Sibila SerdareviÊ Urednik Seid SerdareviÊ Korektura Margareta MedjureËan GrafiËka urednica Maja GlušiÊ Dizajn i prijelom Fraktura Na naslovnici Egon Schiele, “Der Lyriker”, ulje na platnu, 1911. ∂ akg-images Tisak Grafomark, Zagreb Godina izdanja 2008., ožujak (prvo izdanje) ISBN 978-953-266-047-0 CIP zapis dostupan u raËunalnom katalogu Nacionalne i sveuËilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 659210

www.fraktura.hr E-mail: fraktura@fraktura.hr Tel: +385 1 335 78 63; Fax: +385 1 335 83 20

- 192 -

- 193 -

- 194 -