Zvonko KaranoviĂŠ TAMNA MAGISTRALA
Biblioteka Fraktali
1
Izbor iz pjesništva Zvonka Karanovića Tamna magistrala sastavljen je iz zbirki Blitzkrieg, Srebrni Surfer, Mama melanholija, Extravaganza, Tamna magistrala i Svlačenje.
2
Zvonko KaranoviÊ TAMNA MAGISTRALA izabrane pjesme priredio Delimir Rešicki
Fraktura
3
Copyright ∂ Zvonko KaranoviÊ i Fraktura, 2008. All rights are represented by Fraktura, ZaprešiÊ Sva prava pridržana. Ni jedan dio ove knjige ne smije se reproducirati u bilo kojem obliku bez prethodnog dopuštenja nakladnika. ISBN 978-953-266-064-7 CIP zapis dostupan u raËunalnom katalogu Nacionalne i sveuËilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 680248
4
Svako na svoj naÄ?in oplakuje vreme koje prolazi. L. F. Selin
5
6
Bitlsi
Najveći najvoljeniji neponovljivi skoro neka vrsta klasike. Uskoro očekujem da će na dan žalosti na radiju početi da emituju i njihove pesme.
7
8
SRE∆NIJI NEGO TI SADA
9
10
Ovo nije savršen svet (koji želiš za sebe)
Želeo bih da sviram ali nemam s kim niko ne voli Stounse niko zaista ne voli Stounse a ja znam svaku njihovu pesmu ni u Maroko nemam s kim svi bi da duvaju a ne mogu da se odlepe od ovog grada skoro sam iz Amsterdama doneo pravog avganistanca na granici su me skidali u kabini ali ništa nisu našli posle sam dilovao i imao mnogo para svakoga dana sam ženskoj kupovao čizme isti model u tri boje živeli smo u njenom stanu
11
duvali smo i tucali se danima stvarno je bilo dobro ali me je njen matori provalio pa sam morao da se vratim kući sada mi nije loše baba mi kuva kafu keva mi daje lovu jedino me nervira sestra u stvari svi me nerviraju teško mi je da živim ovde niko nema nimalo ponosa i ovaj grad tera me u propast leto ne mogu da podnesem svi se razbeže kao pacovi i ostave me samog vidiš strašno sam nervozan i ruke mi se znoje
12
moram stalno da pijem i duvam možda ću ovako do Nove godine a posle ću da spremam prijemni i čitam Sofokla i Brehta jutros sam po šesti put pročitao Selindžera on je strašan ali Poslednje skretanje za Bruklin ipak je prava stvar Selbi opako piše razjebe mi sistem pa sam po sedam dana bolestan a Selindžer me leči od grada koji me guši i riba koje me guše i ljudi koji su mi dosadni razmišljam da pobegnem negde na Zapad
13
a onda će svi ti jebeni kučkini sinovi videti ko sam ja kada se jednog dana budem vratio imaću čamac, jedra i vesla i kružiću po snegu ceo dan a oni će plaćati ulaznicu da gledaju Frankenštajna kako guta žilete
14
Kiza
Kiza kaže da ne brine i dok mota Samson lupka potpeticom o truli pod svoje depresivnoplave podstanarske sobe a oni mu govore da njegova devojka ne izlazi iz tuđih kreveta ipak on ih nudi pićem kuva im kafu i prazni pepeljaru a oni mu za uzvrat razbacuju knjige i namerno prosipaju piće po pločama Ramounsa Kiza kaže da ne brine i kad dobije pismo
15
od svoje male napije se i zaspi na mokrom podu WC-a a onda ga oni odnesu do kreveta pokriju i puste da zaboravi
16
Trideset kilometara
Kad je Maksova devojka otišla da živi u napuštenoj kući trideset kilometara izvan grada Maks bi dolazio do mene i ubijao se od alkohola govorio da nije mogla da podnese ustajali vazduh svoje glave i da je morala da se preseli kako bi spasila svoj život koga je osećala kao sedlo na svojim nežnoružičastim leđima
17
Nikad mi se nije ni Ëinilo da je poznajem
Sreo sam je ispred bolnice vetar je raznosio sitne pahulje koje su se topile na koži rekla mi je znaš tako bih volela da sam negde daleko da stojim gola nasred ogromnog supermarketa i vrištim dok lavina začuđenih pogleda tutnji preko moga tela to bi zaista bilo fino rekao sam a zatim smo se rastali
18
Feedback
Vratio sam se u grad i zatekao ih kako stoje između galerije i kafea ukočeni bulje u beton i čekaju da spuste roletne na još jedan dan vratio sam se i video gomile beživotnog mladog mesa na ulicama i pločnicima šugave iskežene mačke koje svakom jedu iz ruke i znaju da govore samo o sebi o, kako sam dobro poznavao grad u kome sam rođen kako sam osećao pulsiranje beznađa svakog zrna prašine koje se rađa i umire na mestu kome i ja pripadam
19
želeo sam da nestanem da pesnicom razbijem prozor klaustrofobične podmornice svesti i da sa ramena skinem teret okeana po čijem dnu trčim ipak sigurnim korakom davno stečene navike stao sam pored njih progutao kiseli kartončić i pridružio se minutu ćutanja gledao sam u beton i uvlačio dimove iz cigarete grad je stenjao pod topotom osame s neba su padale cipele svih oblika i boja i ja sam ljubio one kakve najviše volim crne špicaste s tankom štiklom
20
O autoru
Zvonko Karanović rođen je 1959. godine u Nišu. Radio je kao novinar, urednik, voditelj na radiju, DJ, organizator koncerata, trinaest godina bio je vlasnik CD-shopa. Do sada je objavio sedam zbirki pjesama: Blitzkrieg (samizdat, 1990.); Srebrni Surfer (SKC, Niš, 1991.); Mama melanholija (Prosveta, Beograd, 1996.); Extravaganza (Gradina, Niš, 1997.); Tamna magistrala (Narodna knjiga, Beograd, 2001.); Neonski psi - izabrane pesme (Home Books, Beograd, 2001.); Svlačenje (Povelja, Kraljevo, 2004.) i dva romana: Više od nule (Zograf, Niš, 2004., 2005.; Laguna, Beograd, 2006.); Četiri zida i grad (Laguna, Beograd, 2006). Pjesme su mu prevedene na engleski, grčki, mađarski, bugarski, makedonski, slovenski, slovački, češki, poljski i ukrajinski jezik. Zastupljen je u antologiji New European Poets (SAD, Minnesota, 2008.). Živi u Beogradu.
181
182
Sadržaj
Bitlsi 7 SREĆNIJI NEGO TI SADA 9 Ovo nije savršen svet (koji želiš za sebe)
11
Kiza 15 Trideset kilometara
17
Nikad mi se nije ni činilo da je poznajem
18
Feedback 19 Rođendan 21 Nežno i meko
23
Bikini za bebu, bluz za kapljicu rose
24
Bubnjevi i žice, autoput i noć (s kasete se čuju poptonovi)
27
Razlog 30 Poetry in Motion
32
Surf u zalivu zombija
34
U izlogu jeftinih slatkiša
35
183
Sve najbolje pesme govore o čežnji i staklu i brzim automobilima i ostalim lomljivim stvarima
37
AUTOMATI OD KRVI I MESA 41 Buka, šarenilo, buđenje
43
Mašine za led
44
U srebrnom rudniku
46
Panorama i noć će biti tvoja
48
Korak dublje u očaj
50
Tako lako se zaboravlja
52
Eskimo sreće albino
54
Duboko, ali nikad isto
56
Melanholija 58 Povratak i čekanje da se desi
60
Karneval 62 Prizori iz zabavnog parka
64
Burn, baby, burn!
66
184
Sporo pada noć
68
Ruke su bele nezaštićene čaplje
70
Povest o Marleni
72
Samo izbegavam da svedem račune
74
Plavetnilo iznad prozora
75
Teskoba 77 NAJBOLJE GODINE NAŠIH ŽIVOTA 89 Veliki umor
91
Igrajući samo na jednu kartu
102
Najbolje godine naših života
104
Korto, vrati se
106
Tamna magistrala
108
Zlatne godine
141
Bilo je lako zapaliti sneg
143
Šezdeset mostova
145
Još čuda
147
185
Triptih o usamljenim devojkama
150
Svakodnevna pustinja
159
Psihodelično krzno
161
Nož u vodi
170
LSD 172 Mahniti disko igrač
174
Samo ponekad 176 Melankolija, rode i svijet kao globalna palanka Delimir Rešicki
177
O autoru
181
186
187
Nakladnik Fraktura, ZaprešiÊ Urednik: Delimir Rešicki Tisak: Grafomark, Zagreb Godina izdanja: 2008., studeni (prvo izdanje) ISBN 978-953-266-064-7 Knjiga je objavljena uz potporu Ministarstva kulture Republike Hrvatske Biblioteka Fraktali, knjiga 2 www.fraktura.hr, fraktura@fraktura.hr Tel: +385 1 335 78 63, Fax: +385 1 335 83 20
188
189
149,00 kn
www.fraktura.hr
190