ŽIVOTINJE
Isusnasjeučiooljubavipremasvimstvorenjima.On jezasvogzemaljskogživotaživotinjamadaoglas,o čemuseuBibliji–tomesiojstveno–gotovoništane moženaći.Naprotiv,uapokrifnimevanđeljima,na primer,u“EvanđeljuIsusovom“izveštavaseiscrpnoi necenzurisanooIsusovojljubavipremaživotinjama.
Otomeovdenekolikomprimeraizknjige“OvojeMoja rečΑiΩ.EvanđeljeIsusovo“.
Isus nas je učio o ljubavi prema svim stvorenjima. On je za svog zemaljskog života životinjama dao glas, o čemu se u Bibliji – tome svojstveno – gotovo ništa ne može naći. Naprotiv, u apokrifnim jevanđeljima, na primer, u “Jevanđelju Isusovom“ izveštava se iscrpno i necenzurisano o Isusovoj ljubavi prema životinjama. O tome ovde nekolikom primera iz knjige “Ovo je Moja reč Α i Ω. Jevanđelje Isusovo“.
1.izdanjenasrpskomjeziku, oktobar2009
Licencnoizdanjesadozvolomizdavača: ©VerlagDASWORTGmbH
Max-Braun-Str.2,97828Marktheidenfeld,Deutschland
1. izdanje na srpskom jeziku, oktobar 2009.
Licencno izdanje sa dozvolom izdavača:
zabrošurusanemačkimoriginalnimnaslovom: “JesusunddieTiere”
© Verlag DAS WORT GmbH
USrbijiizdaje:
Max-Braun-Str. 2, 97828 Marktheidenfeld, Deutschland za brošuru sa nemačkim originalnim naslovom: “Jesus und die Tiere”
Univerzalniživot,VojvodeŠupljikca6,Beograd
Zasvapitanjaodznačajazasadržajmerodavnoje izvornonemačkoizdanje.Prevedenosnemačkog.
U Srbiji izdaje:
Gabriele izdavačka kuća Reč d.o.o. Sombor
www.gabriele-izdavastvo.com
Svapravazadržana
www.gabriele-publishing.com
Za smisao teksta merodavno je izdanje na nemačkom jeziku.
UšavšiIsusujednoselo,videjedno mačekojebešebezgospodaraibeše gladnoimjaukašegledajućiuNjega.I Ongapodiže,uviuhaljineSvojeimetnu naSvojegrudi.
Idokprolažašeselom,dademačetu dajedeipije.AonojejeloipilopokazujućiMusvojuzahvalnost.IOnGadade jednojodSvojihučenica,udovicipo imenuLorenca,ionasepobrinuza njega.
Anekolikonjihiznarodarekoše: “Ovajčoveksebrinezasveživotinje. Jesulionenjegovabraćaisestrekadih tolikovoli!”AOnimreče:“Zaista,onesu vašasabraćaizvelikeporodiceBožje, vašabraćaisestrekojiimajuistidahživotaodVečnoga.
Ikoseuvekbrineizanajmanjegod njihihranigaipojiunevoljinjegovoj,taj točiniMeniikodopustidaijednoodnjih trpizbogoskudiceinezaštitigakad
ga zlostavljaju, taj zlo to dopušta kao da je Meni učinjeno jer, kako ste vi činili u ovom životu, tako će činiti vama u budućem“.
Jednog dana hodaše On pla-ninskom stazom duž ivice pustinje i srete lava koga je kamenjem i kopljima gonila grupa ljudi, hoteći da ga ubiju.
I Isus ih ukori “Zasto lovite stvorenja Božja plemenitija od vas? Jer njih surovost mnogih naraštaja učini neprijateljima ljudi, a trebaše uistinu da budu prijatelji njihovi.
I kao što je vidljiva u njima snaga Božja, očite su i strpljivost Njegova i saosećanje Njegovo. Ne progonite, dakle, više stvorenje ovo. Ono vam neće ništa nažao učiniti. Zar ne vidite kako beži od vas i da je prestrašeno zbog nasilja vašeg?”
A lav Mu priđe, i leže pred noge Isusove, pokazujući Mu tako svoju ljubav.
I čudeći se silno narod onaj, govoraše: „Gledajte, čovek ovaj ljubi sva stvorenja, i vlast čak ima nad životinjama pustinjskim, i one Ga slušaju.“
I otišavši sa nekoliko učenika, srete Isus čoveka koji dresiraše pse za lov na druge životinje; i reče mu: “Zašto to činiš?” A čovek odgovori: “Jer živim od toga. A i kakve koristi inače od tih životinja? One su slabe i psi jaki.”
A Isus mu reče: “U tebi nema mudrosti ni ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu. I ko može reći šta je u njemu dobro ili od kakve koristi za tebe ili za čovečanstvo?
A za tvoje izdržavanje: pogledaj polja kako rastu i kako su plodna, i stabla plodnosna i biljke! Šta da poželiš više od onoga što ti pruža čestiti rad ruku tvojih? Teško jakima koji zloupotrebljavaju snagu svoju! Teško prepredenjaku koji ranjava stvorenja Božja! Teško lovcima! Jer i same će ih loviti.“
Dogodi se pak da Gospod iziđe iz grada i sa učenicima svojim pođe preko gorja. I stigavši na jedno brdo s veoma strmim stazama, sretoše čoveka sa tovarnom životinjom.
No konj se bejaše srušio, jer beše pretovaren. I čovek ga udaraše sve dok mu
krv ne poteče. A Isus mu priđe i reče: “Ti, sine okrutnosti, zašto tučeš životinju svoju? Ne vidiš li da je preslab za tovar svoj i zar ne znaš da pati?”
A čovek odgovori: “Šta je Tebi do toga? Svoju životnju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju.”
I neki od učenika potvrdiše govoreći: “Da, Gospode, tako je kako kaže. Bili smo prisutni kad je kupovao konja.” A Gospod uzvrati: “Zar ne vidite kako krvari, i ne čujete kako stenje i jadikuje?”
Ali oni rekoše: “Ne, Gospode, mi ne čujemo da stenje i jadikuje!”
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam i produbljujem reč: Č ak i da je čovek stekao životinju, ona nije njegovo vlasništvo. Onako kao što duhovno telo, duša u čoveku, pripada večnom Postojanju, jer je Večni stvorio duhovno telo i duhovno biće kroz Večnog živi u večnom Postojanju, tako je večni Stvaralački Duh stvorio i životinju koja pripada Životu koji Jeste i koji večno traje - Bogu.
Čitava beskonačnost je služeća Ljubav, služeći Život: Ja, Hrist, pozvao Sam i čoveka da služi svom bližnjem na nesebičan način. A tu spada i sabližnji, životinja. Jer i životinja je obdarena darom nesebičnog služenja i rado i spremno služi čoveku koji je ljubi.
Ako čovek ne ljubi nesebično svoje bližnje, dakle ljude oko sebe, neće im ni nesebično služiti. Svoju sebičnost on
onda prenosi i na svet životinja, biljaka i minerala.
Životinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da može da saopšti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebično ljubi ljude, životinje, biljke i kamenje, čuje kakav bol i patnju trpi životinja.
A Gospod se rastuži i reče: “Jao vama, jer otupeše srca vaša te ne čujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj.”
I zakoračivši priđe Isus konju i dotače ga, i životinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak čoveku reče: “Idi sad i odsad je više ne tuci, nadaš li se samilosti.”
A kad pođe Isus u Jerihon, srete Ga jedan čovek sa mladim golubovima i kavezom punim ptica koje beše uhvatio.
I On vide tugu njihovu što slobodu behu izgubile a trpljahu još i glad i žeđ.
I On reće čoveku onome: “Šta činiš sa ovima?” A čovek Mu odgovori: “Ja živim od toga što prodajem ptice koje uhvatim.”
A Isus mu reče: “Šta misliš kada bi tebe neko, jači i pametniji od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju ženu ili decu i tebe u tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi za život?
Nisu li ovo ovde tvoji sabližnji koji su samo slabiji od tebe? I zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti dakle, ovu svoju malu braću i sestre na slobodu i nastoj da takvo šta nikada više ne činiš, već da hleb svoj pošteno zarađuješ.”
I divljaše se čovek rečima ovim i punomoći Njegovoj i pusti ptice na slobodu. A ptice, čim iziđoše, odleteše k Isusu i na ramena Njegova sleteše i pevahu Mu.
I raspitavši se čovek onaj za učenje Njegovo ode putem svojim i nauči da plete korpe. Radom svojim zarađivaše sebi hleb, a kaveze i zamke polupa, te postade učenik Isusov.
Jednoga dana, pošto Isus završi Svoju priču, dogodi se na jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladić donese Isusu žive kuniće i golubove, da ih On pojede sa učenicima Svojim.
I pogledavši Isus mladića ljubazno, govoraše mu: “Dobro srce imaš i Bog će te prosvetliti; ali zar ne znaš da Bog na početku čoveku dade plodove Zemlje za hranu, ne učinivši ga time manjim od majmuna ili vola ili od konja ili ovce, da on svoje sabližnje ubija i meso njihovo da jede i krv njihovu da pije?
Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva stvorenja žrtvuju i jedu, i tako i činite u hramu; ali znaj, jedan je ovde veći no Mojsije i dolazi da krvne žrtve tog zakona i gozbu ukine, a čisto davanje i žrtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u početku beše –naime, zrnevlje i plodovi zemlje.
IIsus krenu u Jerusalim, i naiđe na putu na kamilu pretovarenu drvima. I pošto kamila ne mogaše tovar svoj uzbrdo izneti, gonič je udaraše i zlostavljaše svirepo, no ne mogaše je s mesta pomeriti.
I Isus, videći ovo, reče mu: “Zašto udaraš brata svojega?“ A čovek onaj odgovori: “Nisam znao da mi je to brat. Nije li ovo tovarna životinja, stvorena da mi služi?”
A Isus reči: „Nije li isti Bog od iste tvari životinju ovu stvorio i decu tvoju koja ti služe, i zar niste isti dah oboje od Bogaprimili?“
A čovek se čuđaše veoma rečima ovim. I prestade udarati kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I pođe kamila uz brdo ono, a Isus iđaše pred njom, i ne zastade ona više do kraja svog dnevnog puta.
Kamila poznade Isusa; jer beše osetila ljubav Božju u Njemu. A čovek onaj pak htede više o učenju Njegovom da sazna, i Isus ga pouči rado i on postade sledbenik Njegov.
Shvatite: i ono što učinite životinjama, činite Meni, Hristu – i isto tako sebi samima. Muke i patnje životinja biće jednom vaše muke i patnje. Bog, Večni, dao je čoveku u ruke i životinje –ali ne da ih muči, već da sa njima živi. Z emlja je data ljudima da ponovo postanu svesni da su deca Božja i da je njihov život – kao i sav život – iz Boga, da bi naučili da cene i ljube život. U
kojoj god formi i u kojem god stanju svesti da život susreće čoveka i objavljuje se – u svemu je Bog, Život. Ni apostoli ni učenici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i Meni su, kao i apostolima i učenicima, bili ponuđeni komadići već pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Naši su bližnji, naime, tako želeli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja sam blagoslovio dar i počeo da uzimam meso. Moji apostoli i učenici učinili su isto. Odmah posle su Me upitali, shodno smislu: “Mi bi ipak trebalo da ostavimo jedenje mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo meso.”
Poučio sam Svoje: “Čovek ne bi trebalo nijednu životinju da namerno ubije, kao što ne bi trebalo ni da jede meso životinja ubijenih radi jela. Ako, međutim, ljudi koji su još neuki, za hranu spreme meso i pruže ga svome gostu kao dar u
vidu gostinske večere, tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede li čovek meso iz požude ili iz zahvalnosti svome domaćinu za njegov trud.
Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to moguće i ako mu spoljašnje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da domaćina uopšteno uputi, pritom ga ne uveravajući da je to bolje. I kad za to sazri vreme, domaćin će i sam shvatiti ta uopštena uputstva...
Zaista vam kažem, došao Sam u ovaj svet da ukinem sve žrtve krvne, i jedenje mesa životinja i ptica koje ljudi kolju.”
Ja, Hrist, tumačim, ispravljam i produbljujem reč: Život u Bogu ne uključuje samo naše bližnje, već i sve druge životne oblike kao što su životinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog, Život, održava sve što postoji. Ko živi u jedinstvu sa Životom, ne ubija životinje iz obesti niti iz obesti uništava biljke. On poštuje i Život – snage svesti – minerala i kamenja.
“I ono što učinite najmanjem od Moje dece, činite Meni. Jer Ja Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od svih bolova njihovih i Ja trpim. Zato, kažem vam: Budite ljubazni jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Božjim.“
“Budite, dakle, obzirni i blagi, i saosećajni i ljubazni ne samo sa sebi ravnima, već i sa svakim stvorenjem što je pod okriljem vašim; jer vi ste za njih poput bogova prema kojima oni u nevolji uzdižu pogled svoj.”
Izvodi iz velike Hristove – poruke
Ovo je Moja reč. Α i Ω
Jevanđelje Isusovo
Hristova poruka koju u međuvremenu znaju svi istinski hrišćani
u celom svetu