TEMPERAMENT Temperamentom označavamo pre svega koliko se lako, koliko često, sa kojim intenzitetom i sa kojim trajanjem ispoljavaju osećanja.Temperament bi prema tome predstavljao dispozicije za način emocionalnog reagovanja. Da bismo odredili vrste temperamenta, pratićemo dva kriterijuma: brzinu reagovanja i intenzitet reagovanja pojedinca. Vrste temperamenta: 1.Kolerični temperament se ogleda u jakim osećanjima,lakom rešavanju na akciju i čestom reagovanju.Posebna je karakteristika čoveka koji se odlikuje koleričnim temperamentom da se lako naljuti i lako i žestoko manifestuje svoju ljutnju, pa zato često dolazi u sukobe sa drugim ljudima.Ukratko, kolerični temperament karakterišu nagle i jake reakcije. 2.Sangvinični temperament: ima čovek koji brzo reaguje, čija osećanja medjutim nisu izrazito jaka i ne traju dugo.Takav čovek lako menja raspoloženje,brzo prelazi iz negativnog u pozitivno raspoloženje,a sklon je vedrom raspoloženju.Ukratko, ovaj temperament karakterišu brze, ali slabije reakcije. 3.Flegmatični temperament ima onaj čovek koji reaguje redje, reakcije su mu spore, a osecanja slaba i slabo se manifestuju.To je po pravilu, miran, staložen i slabo pokretljiv coek.Ukratko, flegmatični temperament karakterišu slabe i spore reakcije. 4.Melanholični temperament bi posedovao čovek koji retko reaguje, ali kada reaguje, onda to čini intezivnim osećanjima koja dugo traju.Reaguje pre svega na ono sto je u vezi sa njegovom ličnosću.Teško se odlučuje, slabo je pokretljiv i usporen.Ukratko, to je temperament kod koga su reakcije retke,spore ali jake.
SVEST O SEBI Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim osećanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogućnostima i ograničenjima. Svest o sebi je deo strukture ličnosti svake osobe, jer utiče na to koje će se crte ličnosti formirati, kako će se formirati i ispoljavati odredjena svojstva ličnosti. Često čovek nije realan u ocenama svojih osobina: neki ljudi se precenjuju, a neki sebe smatraju bezrazložno neuspešnim. Zato je važno razvijati samosvest, da bi se procena što više približila objektivnosti. Svest o sebi može se pratiti kroz identitet, integritet i osobenost ličnosti. Identitet označava naše znanje i sigurnost da smo u različitim situacijama i u različitim vremenskim periodima ista ličnost. To je odgovor na pitanje: Ko sam ja? Integritet ili jedinstvo ličnosti označava medjusobnu povezanost i zavisnost naših doživljaja i svojstava i njihov uzajamni uticaj. To omogućava relativnu uskladjenost tih svojstava i doživljaja sebe kao jedinstvene ličnosti. Osobenost ličnosti postoji i kao manifestovano ponašanje i kao doživljaj. Kao objektivna realnost znači specifičnost svake ličnosti i njenu različitost od svake druge. Kao doživljaj predstavlja svesnost o različitosti ličnosti od svake druge.