128146596 bolesti pcela

Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

Bolesti uzrokovane bakterijama

• Ameri~ka kuga legla • Evropska kuga legla • Druge bakterije

Parazitski krpelji

• Varoza

Bolesti uzrokovane gljivicama

• Kre~no leglo Bolesti uzrokovane protozoama

Ko{ni~ina buba Sindrom nestajanja p~ela - CCD

• Nozemoza 2

Zdravo leglo

3

Zdravo leglo

4

Zdravo leglo

5

Zdravo leglo

6

Zdravo leglo

7

Zdravo leglo

8

Zdrava p~ela

9

Zdrava p~ela

10

Ameri~ka trule` legla

11

Ameri~ka trule` legla Uzro~nik • Uzro~nik je bakterija Paenibacillus larvae, {tapi}astog oblika veli~ine 2,55µm x 0,5-0,8µm • Napada isklju~ivo leglo radilice, matice i trutova • U isu{enom stanju opstanu najmanje 35 godina a najvi{e 79 (Hachiro Shimanuki and David A. Knox)

• Bolest se karakteri{e klini~kim znacima na poklopljenom leglu 12

Ameri~ka trule` legla Ra{irenost • Umerena i subtropska oblast svih kontinenata • Nema je u ve}em delu Ju`ne Amerike, Afrike, Malajskog arhipelaga, indijski podkontinent • Srbija i Crna Gora

13

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Detaljan pregled u rano prole}e, pre naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih koli~ina nektara • Ako se u samo jednom dru{tvu otkrije, 4 km izolacija • Tutkalo i ukvarena riba • Ka{asta masa

14

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Uginule larve posle mesec dana se sasu{uju

15

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Jezi~ak

16

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje

17

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje(Holstov test) • Ukoliko je sumljiva ljuspa ili larva ona se otopi u 3-4 mll vode i doda se 1% mleka u prahu(epruveta) • Epruveta se dr`i na temperatuti od 37 úC • Ako se rastvor izbistri posle 10-20 munuta, onda su prisutne spore Paenibacillus larvae 18

Ameri~ka trule` legla

Putevi preno{enja zaraza • • • • • • • • •

Grabe` Naletanje Preno{enjem okvira Prihrana zara`enim medom Nedezinfikovane ko{nice Ruke Oprema i sitni alat Satne osnove Rojevi koji poti~u iz zara`enih dru{tava 19

Ameri~ka trule` legla

Kako dolazi do zaraze • Samo u mladim larvama spore klijaju • Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz jajeta spora nije u stanju da izazove infekciju • Kada dodje do klijanja imamo “vegetativni oblik” bakterije kojim se zaraza ne prenosi • Sa hranom dolazi u organizam larve i klijanje traje 1 dan a umno`avanje se nastavlja u srenjem crevu akroz zid debelog creva bakterija dospeva u telesnu {upljinu larve 20

Ameri~ka trule` legla

Suzbijanje • Radikalno uni{tavanje, spaljavanjem p~ela i legla • Ko{nice i oprema se opaljuju let lampom i rastvorom 2% `ive sode

21

Ameri~ka trule` legla

Engleska

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Suzbijanje • Natrijum-sulfatijazol(0,51,5gr u 5-15 l secernog sirupa) • Oksitetraciklin(0,25g-0,4g u 5l sirupa) • 20.oktobra 2005Tilosin(200gr na 20 gr secera, na svakih 7 dana, 3 puta u rano prole}e) • Pra{kasto • Biljna mast 22

Evropska trule` legla

23

Evropska trule` legla

Uzro~nik • Bakterija Melissococcus pluton lancastog oblika 0,5-0,7µm x 1µm, kao sam , u paru ili lancu(ne formira spore) • To je oboljenje otklopljenog legla ali se uginule larve mogu na}i i u poklopljenim }elijama • Zara`avanje larvi traje do starosti od 48 sati i to putem hrane, a umno`ava se unutar srednjeg creva • Sekundarne bakterije mogu ubrzati uginu}e(Bacterium eurydice, Bacilus alvei i24 Streptococcus faecalis)

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Larva strada pri starosti od 4-5 dana

25

Evropska trule` legla

Otkrivanje • Ako p~ele poklope }elije sa larvama poklop~i}i postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice

26

Evropska trule` legla

Otkrivanje

• Uginule larve omlitave, poprime `u}kasto braon boju, odaju}i odvratan, kiselkast zadah. Mada ~esto mirisa i nema ili je slab

27

Evropska trule` legla

Suzbijanje • Uni{tavanje je najbolje ali nije ovde ekonomski opravdano pa se koristi “[ok roj” metoda

28

Evropska trule` legla Suzbijanje • Sterilisati nastavke let lampom • Sa}e dezinfikovati esencijom(150 ml po nastavku), a ramove ostaviti posle toga na promaji 24h 29

Evropska trule` legla

30

Evropska trule` legla

Suzbijanje • Terapija antibiotikom nije preporu~ljiva • Koriste streptomicin i teramicin {to ranije u prole}e • Streptomicin 0,5 g /1 litar {.s • Teramicin 0,5-1g rastvori se u malo vode pa se doda u 500 ml {e}ernog sirupa 31

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

• Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene u hemolimfi odraslih p~ela) • Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela radilica) • Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija mo`e se na}i u zemlji{tu oko p~elinjaka) • Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do `ute boje i p~ele ih brzo izbace) • Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj varoom destruktor) 32

Kre~no leglo

33

Kre~no leglo

Uzro~nik • Gljivica Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore(veli~ine 5,8µmµm) samo onda kada dodje do spajanja sa micelijom suprotnog pola • Micelije su dugi kon~asti organizmi bele boje koji isklijavaju u vidu pupoljka iz spore • Tela{ca u kojima se formiraju spore imaju sivozelenkastu boju • Svaka larva koja ugine i koja stvara ciste formira oko 10*-10* spora 34

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva • 3-4 dana stare p~elinje i trutovske larve su najosetljivije na spore Ascosphera apis • Prehladjivanje(sa 35úC na 30 úC) • Mumije zveckaju ako se okvir protrese • Mumije su hrapave krte, lomljive • U zemlji{tu spore ostaju dugo aktivne a na sa}u i opremi i posle 15 godina • Velika uloga naslednog faktora pogotovo krvno srodstvo • Stara matica i bezmaci • Pove}ana koli~ina legla i smanjen 35 broj p~ela

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva • Nelatanje p~ela predstavlja na~in {irenja • Preko zime spore mogu ostati u mednoj voljcu p~ele • Slaba ventilacija i vlaga pogoduju • Zagadjenost vazduha i pove}ana kiselost ki{a • Drugi faktori, kao {to su zara`enost virusima i bakterijama, trovanje uti~u na neadekvatno hranjenje larvi a to dovodi do efekta “zahla|enja” 36

Kre~no leglo

Suzbijanje

• 4% rastvor formalina ubija spore • Temperatura preko 85úC i preko 16úC • Rastvor 0,7% timola spre~ava rast Ascospfera apis • Askotom(100ml leka u 30l sirupa, ili 100ml leka u 5 litara slatke vode, 3 puta u razmaku od 5 dana)

37

Nozemoza

38

Nozemoza(Nosema)

Uzro~nik • Pra`ivotinja Nosema apis, otkrivena 1758 a opisana 1909(Zender) • Veli~ina 4,5-6µm x 2-3µm • Potrebno je od 20-90 spora po p~eli • Spore nosema ceranae su u proseku manje za oko 1µm • Napada zid srednjeg creva matice, radilice i trutova • Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a leglo nije podlo`no infekciji • Infekcija nastaje preko usnog otvora 39 • Klima, vlaga

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje • Znaci bolesti uglavnom nastaju pred uginu}e:abdomen je uve}an usled nakupljanja sadr`aja nesvarene hrane • P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto se skupe u grozd u blizini • Izmet je te~an, `uto sme|e boje • U toku zime p~ele uginjavaju uglavnom unutar ko{nice pa se mogu na}i na podnja~i 40

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje • Bolesne p~ele imaju smanjeni sadr`aj azota u masnom tkivu 6mg,za razliku od zdravih od 1423mg • Do dizenterije dolazi zbog uve}anog sadr`aja vode kod inficiranih p~ela • Spore se {iri izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade p~ele ingestiraju prilikom ~i{}enja • Srednje crevo ima prljavo belu boju 41

Nozemoza(Nosema)

Opstanak

• U medu dr`anom na hladno spore ostaju aktivne 2-4 meseca • U medu zagrejanom na 59-60úC propadaju za 10 minuta • U spoljnoj sredini (jun-novembar) zadr`avaju aktivnost od 5-6 nedelja • U zemlji od 44-71 dan • U vodovodnoj sredini spore mogu da opstanu 113 dana 42

Nozemoza(Nosema)

Uni{tenje • Struje}a vodena para uni{tava spore za 1 minut • Ako su u vodi, posle zagrevanja vode na 58úC i dr`anja 10 minuta one nestaju • Direktna sun~eva svetlost 15-32 ~asa, a ko su u vodi na suncu 3550 sati • Sa}e zara`eno 80% sir}etna kiselina — 150 ml po nastavku od 3-6 dana 43

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje • Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25 litara sirupa, to je za 10 dru{tava) • Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5 l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta u razmaku od 5 dana; ili za dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode • Apiherb • Sir}etna kiselina • Protofil • Pelin(Artemisia absinthium ili Artemisia cinae Willkomm) • Krystyna Pohorecka, 2004 • Grupa istra`iva~a sa univerziteta u Gizi,Egipat,2007 44

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje

• 1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa • + 19 kg {e}era u prahu • + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu • + 68 g sitno mlevene ljute paprike Ekstrat pelina • U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate vre}e • U toku jula kad pelin procveta(po`uti) beremo cvetne grane i li{}e i osu{imo • 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do 2/3 45 • Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

Varoa destruktor

46

Biologija i morfologija

• • • • •

@enka(1,1x1,6) Mu`jal(0,75x0,9) Oblik Boja ^etiri para nogu

47

Pojava i {irenje

• • • • • • • •

Jawa, Indonezija (1904) Japan (1909) Singapur (1944) Isto~ni delovi SSSR-a (1952) Pakistan (1955) Kina (1959) Bugarska (1967) ^ehoslova~ka (1972)

• • • • • • • •

Rumunija (1975) Jugoslavija (1976) Poljska (1976) Turska (1979) SAD (1987) UK (1992) Ju`na Afrika (1997) Novi Zeland (2000) 48

Razmno`avanje

• Radili~ko leglo(20 ~asova pre zatvaranja) • Trutovsko(40 ~asova pre zatvaranja) • 60-70 sati po zatvaranju le`e prvo jaje(mu{ko7) a 24 ~asa posle (`ensko14), 1-5 jaja • Dolazi do poklapanja razvoja mu`jaka(6,5 dana) i `enke(5,5 dana)

• Parenje, brat-sestra • Oko 80% `enki pola`e jaja u jednom ciklusu,15-20% dva puta a ima do 7.

• De{ava se da samo posle nekoliko sati infestira novu larvu

49

Razmno`avanje

• @enka leti `ivi oko 2 meseca, jesen-zima-prole}e oko 5 vi{e • Klimatski uslovi uti~u na intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 35 st.celz-samo 0.9) • Varoa odgajana u trutovskom leglu da}e 2,28 }erki ako u|e u radili~ku }eliju a 3,67 ako opet u|e u trutovsku.

• Ako je majka odgajana u radili~kom leglu i u|e u radili~ko sa}e 1,92 k}eri a ako u|e u trutovsko da}e 2,48 k}eri.

50

Stepen reprodukcije Simulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka — 1. aprila imamo 2000 varoa Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2 4 godine bez tretiranja Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,5 malo vi{e od 1 godine Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7 ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju

51

Dinamika {irenja zavisi od: Spolja{njih faktora • Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10 zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv) • Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van ko{nice(na|eno je da krpelj mo`e pre`iveti na cvetu i pre}i na p~elu posle 5 dana…Hartwig,Jedruszuk,’87, a Kevan(1990) je izvestio da je na Floridi na{ao `ivog krpelja na cve}u uve`enog iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u D`ord`iji na|ena `iva varoa na odse~enom cve}u koje je uve`eno iz Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

52

Dinamika {irenja zavisi od: Reprodukcije a ona od Unutra{njih faktora • Plodnost `enke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo, Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12 dana • 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002) • Higijenskih sposobnosti • Sposobnosti samo~i{}enja(grooming) 53

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

54

Konvencionalno p~elarenje

55

Organsko p~elarenje

56

Stepen zara`enosti Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3 Granice i stepen o{te}enja Jesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno

57

Stepen zara`enosti Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela - Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu - Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterd`enta - Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta %=broj varoa/broj p~ela x 100 Granice i stepen o{te}enja Juli: manje od 1%

58

Organsko p~elarenje

59

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost) • Zavisi od broja `enki koje su uspele da pre`ive suzbijanje predhodne godine, ali ka`e da je efikasnost oko 50%….(Dr. Jovan Kulin~evi},2006) • Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark Goodwin,2001) • Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% ……(Calis i sar.,1997) • Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je da 3,5 puta manju zara`enost imaju zajednice koje su bile podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog trutovskog legla u prole}e………….(Anton Imdorf i sar., Liebefeld) 61

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

62

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

63

Organsko p~elarenje

64

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA [TA POSTI@EMO? - Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol - Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisije virusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i u sa}u i medu.

65

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA APITOL 10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama {e}era

-

70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela EFIKASNOST

95 — 99%

66

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja (DRUGA POLOVINA JULA-PO^ETAK AVGUSTA)

67

Efekti na larve • Parazitiranje od 1-3 krpelja smanjuje za 10% te`inu, vi{e od 3 - 22% • 1-3 krpelja po larvi-13% manje hipofaringealne `lezde, vi{e od 3-31% • 27% je gubitak proteina u hemolimfi ako imamo 1-3, a 50% vi{e od 3

68

Efekti na p~ele

• Individualna jedinka varoe u proseku popije dvevno oko 0,25 mikrolitara hemolimfe(Moritz, 1981) • Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele starosto od 12-165 dana imaju 32-40% vitalogenina od ukupnih proteina ili 250750µg • 8µg vitalogenina dnevno, 31-93 dana `ivota • Dolazi do prenosa virusa, preko usnog aparata(Virus akutne paralize, def.krila,obla~astih krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto leglo,p~elinji virus X,duginih boja) • Eksperimentalno je dokazano da p~ele zara`ene virusom i bez varoe prilikom 69 hranjenja larve mogu da prenesu virus(Engleska)

Organsko p~elarenje

70

MRAVLJA KISELINA (na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Spu`vastom krpom(20x20x0,5) Koncentracija 60% - Odozgo na satono{e - 1,5 — 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz.

- Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana - Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA

71

MRAVLJA KISELINA (na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Vreme primene - Ako je spoljna temperatura 12 — 20 st. celz.

DANJU - Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz.

NO]U ILI RANO IZJUTRA - Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.

72

RANO IZJUTRA

MRAVLJA KISELINA (svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60% mravlje kiseline, treba 70 mll 85%-ne kiseline sipati u 30 mll destilovane vode NE VODU U KISELINU, VE] KISELINU U VODU Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka, u originalnom pakovanju od 1 l(85%)

73

MRAVLJA KISELINA EFIKASNOST

• • • • • •

90- 95% …..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija 92 %, Stepani{vili, Gruzija 90-94%, Smirnov, Rusija 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija 94,2%,Nicholas W. Calderon 74

MRAVLJA KISELINA (mere opreza) • Opasna je po zdravlje jer ima jako nadra`uju}e delovanje na o~i i disajne organe • Na ko`i stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom • Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena jer mogu izazvati eksploziju • Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA i hitno oti}i lekaru • Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra • Posude sa kiselinom moraju biti jasno obele`ene i dr`ane na bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambala`u) • NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

75

Organsko p~elarenje

Apigard

76

APIGARD Vita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu - Gel na bazi timola(od 50 grama — 12,5 grama timola) - Pona{anje gela: njegove pore se u zavisnosti od temperature skupljaju i {ire - Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno jer p~ele raznose gel po ko{nici - Dozvoljen je za organsko p~elarenje - Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz

77

Efikasnost APIGARDA Oko 90% - Dr. Ralph Buchler Mana: jedino cena

78

Organsko p~elarenje

79

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

• Organska kiselina, nema pojave rezistencije • Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e), od 300-17000 mg/kg • Prvi put protiv varoe 80’-tih godina u SSSR-u • ’94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka OK • Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili isparavanje • Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno • Koncentracije {e}era bitna • Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

80

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja (na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK - Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela) - Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala - P~ele nakapavati mlakim rastvorom

Doza: 5 mll po jednoj ulici p~ela ili u proseku SLABA — 30 mll, SREDNJA — 40 mll, JAKA — 50 mll

81

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

OPREZ !

• 1dm²=123-129 p~.

• Db>2,7dm x 4,2dm, sa jedne strane od 878915 p~. X 2=17561831p~. ± 42-250 • U 40mll rastvora(3,5% rastvora) ima 0,175 grama =175000µg • 175000/17561831=92,84-99,65µg • 100µg je bezbedna granica 82

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

EFIKASNOST Od 95-98% • Dr.Redemacher, • Dr. A. Imdorf, • Dr. G. Liebig Dr.A.Nanetti, 83

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja (mere opreza) • Temperatura najmanje 4 st.celz.

• Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova • Kori{}enje sve`e napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci na temperaturi do najvi{e 15 st. celz.

• Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are 84

CopyrightŠMilan Jovanovi}, 2007

Pregled • • • • • • •

Istorija Anatomija odrasle jedinke @ivotni ciklus [tete po p~ele i zajednicu [irenje Dijagnostika Suzbijanje i Menad`ment 86

• Postojbina • Otkri}e • Rasprostranjenost

87

Afrika

Po Neumann i Elzenu(2003) 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

Ju`noafri~ka republika Bocvana Zimbabve Zambija Angola Tanzanija Demokratska R. Kongo Republika Kongo Uganda Kenija Etiopija Eritrea Centralno Afri~ka Rep. Nigerija Gana Gvineja Bisau Senegal Egipat Namibija

88

Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave

Po Neumann i Elzenu(2003) 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

Florida (1998) Ju`na Karolina (1998) D`ord`ija (1998) Severna Karolina (1998) Nju D`ersi (1999) Maine (1999) Pensilvanija (1999) Minesota (1999) Ajova (1999) Viskonsin (1999) Masa~usets (1999) Ohajo (1999) Mi~igen (1999) Luizijana (2000) Njujork (2000) Severna Dakota (2000) Tenesi (2000) Indijana (2000) Vermont (2000) Marilend (2001) Vird`inija Delaver (2001) Ilinois (2001) Misuri (2001) Misisipi (2001) Arkanzas (2002) Alabama (2002) Kentaki (2002) Zapadna Vird`inija(2003)

89

Kanada

Manitoba(2002) Alberta(2006)

90

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

• Novi Ju`ni Vels (2003) • Kvinslend (2003)

91

Meksiko (26 Oktobar,2007)

92

• Du`ina je od 5-7 mm • @enka je naj~e{}e 5.7± 0.02mm • Mu`jak je ne{to manji naj~e{}e 5.5 ± 0.02 mm • @enka je te{ka 14.2 ± 0.2 mg • Mu`jak 12.3 ± 0.2 mg • Boje je braon tamno do crne • Oklop je veoma ~vrst i jak • @ivotni vek (12,16) • Prvog ili drugog dana dobija sposobnost da leti, a kako stari slabije se kre}e i radijus letenja se smanjuje • Mo`e da leti i do 10 km, ali mu`jak ima bolje leta~ke 93 sposobnosti

• Odnos broja mu`jaka i `enki je pribli`no jednak • @enka je zrela za parenje posle nedelju dana • Parenje se obavlja naj~e{}e jednom • Svetlost je smetnja • 5-6 dana mo`e `iveti bez vode i hrane • Na 21³C smanjuje joj se aktivnost, a na 18,3³C postaje potpuno nepokretna 94

95

• 1,4 x 0.26 • 1/3 od p~.j.

• Naprsline, pukotine..

• Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4 • >50% vl.vazd >nema razvitka • Idealno 60%

96

• • • •

Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu 10-16 dana traje stadijum Du`ina po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm Hrani se medom, polenom i mla|im larvama p~ele radilice • Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i svetlost • Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi 200 metara i vi{e ako treba

97

• Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu oko 10 cm • Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti • Najvi{e joj odgovara glinena zemlja • Na 30³C pre`ivljava 100% larvi, na 20³C-50%, a na 10³C larva ne pre`ivljava

98

• Od 15 do 60 dana, naj~e{}e 2-4 nedelje

99

Najve}e {tete dolaze od larve • • • • •

Jede med Jede polen Jede larve Pravi tunele po sa}u Zaga|uje med

100

101

Odrasla jedinka svojim izmetom zaga|uje med.

Dolazi do kisele reakcije i fermentacije meda pa med dobija miris “trule pomorand`e • [tete po zajednicu nisu izra`ene ako postoji samo nekoliko jedinki • Da bi preuzele prostor i uni{tile zajednicu mora ih biti mnogo vi{e • Nukleusi, oplodnjaci najvi{e ugro`eni 102

• Uvoz rojeva • Uvoz matica • Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno privla~i ananas pa gro`|e, mango i bostan. Banana i grejfrut su manje privla~ni.

103

• Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci ili kako prelaze preko satono{a • Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta, pukotine, podnja~u.

• Obavezno obratiti pa`nju prvo na: • 1. Du`inu (5-6 mm) 2. Boju (braon tamno do crne) 3. broj pari nogu (3 para) 4. Krila (kra}a su od trupa) 5. Antene 6. Razdeljen prednji i zadnji deo Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu

104

• Hemijski • Mehani~ki • Geneti~ki

105

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana, varoa 42

106

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana

108

/ Hemija • GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin 1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

109

/ Hemija Skladi{teni ramovi

• Phostoxin • Zamrzavanje na -12³C ubija sve stadijume jedinke

110

/ Mehani~ki • Hood Bittle trap • West Bittle trap • Petri Di{ trap

111

/ Geneti~ki

112

Sindrom nestajanja p~ela Colony Collaps Disorder (CCD)

113

/ CCD Alarmantan izve{taji

• Broj p~elinjih dru{tava je sa 5 miliona, 1940 pao na samo 2,5 miliona 2006 • P~elinje zdravlje je sve slabije, posebno od 1980g.

• Opra{ivanje biljaka je u padu • Isto~na obala krajem 2006 trpi velike gubitke, a kasnije se ova pojava {iri i na druge dr`ave.

• 24% od 386 profesionalaca gubi vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i do 90% • [teta u 2007 oko 150 miliona $ • Slede izve{taji iz Kanade(5 provincija), Francuske, [panije 114 i Brazila

/ CCD 2007 formirana CCD radna grupa • Kolumbija univerzitet(4-5-4 sekvenca) • Ilinois univerzitet( genetska analiza) • Beltsvil laboratorija-Patolo{ke analize, paraziti i nivo nozemoze • Pen Stejt univerzitet-identifikacija virusa i patogena • Edgevud-identifikacija virusa • Odsek ministarstva poljoprivrede u Pensilvaniji-Autopsija odraslih p~ela 115

/ CCD Simptomi • Javlja se uglavnom u kasnu jesen ili zimu • Nestajanje odraslih p~ela iz ko{nice • Na letu i ko{nici nadje se veoma malo uginulih p~ela • Napu{tena ko{nica sa poklopljenim leglom • Prisustvo meda koje nije bilo plen grabe`i

116

/ CCD

Selidba

STRES

Teorije uzroka (Sklop vi{e faktora) • Pretpostavka je da je primarni uzrok stres • Hemijske rezidue i kontaminacija • Patogeni ili paraziti • Nedostatak genetske varijabilnosti • Jednoli~na ishrana • GMO(brzo isklju~en) 117

/ CCD Veliki gubici u istoriji • • • • • • • • • • •

1868 - Kentaki(Tenesi) 1872 i 1810 - Australija 1915-Florida i Kalifornija 1917-SAD i Kanada 1970 — Meksiko 1975 — Australija 1977 - Meksiko 1978 — Florida 1995,1996 — Pensilvanija 1999,2000 — Francuska 2002,2003 — [vedska i Nema~ka

118

/ CCD Dosada{nji rezultati

• Stres • Jednoli~na monoflorna hrana • Varoa i nosema ceranae • Virusi

119

/ CCD Dosada{nji rezultati

U uginulim p~elama prona|ene slede}e promene • Unutra{nji organi su nabrekli i crni • Rektum je abnormalno pun, sa delimi~no svarenim polenom • Crne ta~kice na `ao~noj `lezdi

120

/ CCD Zadnji rezultati, oktobar 2007

121

/ CCD Zadnji rezultati, oktobar 2007

122

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

123

/ CCD

HVALA VAM NA PA@NJI

124