фебруар 2017
бесплатан примерак
ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ ОПОВО
број 157
Добровољно ватрогасно друштво Сакуле
САНАЦИЈА КРОВА ВАТРОГАСНОГ ДОМА По сагледавању и анализи ситуације установљено је да је приоритет да се уради кров на комплетном објекту с обзиром да је у потпуно руинираном стању. Буџетом за 2017. годину, у оквиру Савета месне заједнице Сакуле предвиђена су средства за санацију крова и лимарских радова у износу од 250.000 динара. - Потрудићемо се да преко конкурса удружења грађана током године обезбедимо и додатна средства за наставак реновирања. Рад овог удружења које броји нешто више од двадесетак добровољних ватрогасаца је значајан за локалну заједницу, јер може да пружи адекватну помоћ када је у питању локализација одређених пожара, посебно у летњим периодима за време жетве, истакао је након обиласка радова председник општине др Зоран Тасић.
Сакуле, 28. фебруар 2017; Поводом санације крова Ватрогасног дома у Сакулама, радове су обишли председник општине др Зоран Тасић и помоћник председника општине Небојша Ковачевић где су разговарали са представницима Добровољног ватрогасног друштва Душаном Ивковићем и Драганом Јаношевим. Реализација овог пројекта проистекла је из праксе Отворених врата када је крајем прошле године председник Ватрогасног друштва Сакуле Стеван Сурдан посетио председника општине са молбом да се реновира постојећи објект ватрогасног дома како би активности Друштва оживеле. Након тога је помоћник председника општине Небојша Ковачевић добио задужење да заједно са извођачима радова обиће локацију и констатује који су радови најнеопходнији како би се спремила предрачунска вредност пројекта.
Саобраћајна незгода у Опову
ПРЕВРНУЛА СЕ ПРИКОЛИЦА СА ТОВНИМ СВИЊАМА Опово, 13. фебруар 2017; На углу улица Бориса Кидрича и Шумске у Опову код зелене пијаце, преврнула се теретна приколица са товним свињама. Како очевици тврде, возач камиона, који је превозио бикове и товне свиње у другој приколици, приликом маневрисања у рикверц, желећи да изађе са зелене пијаце на главну оповачку улицу, натерао је приколицу на ивицу кишног канала, због чега је приколица склизнула и и почела да се нагиње. Услед тежине приколице и терета у њој, пукла је руда, због чега се преврнула на страну и наслонила на метални електро стуб. Приликом исправљања приколице, у помоћ су стигла два маниту возила и један велики радни трактор из оближњих фирми Агрос Опово и ПКБ Дунавац, након чега је приколица успешно исправљена, а полиција пустила саобраћај у главној оповачкој улици.
ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ ОПОВО:: издаје: Општина Опово:: Бориса Кидрича 10, Опово:: телефон: 013 681 030:: e-mail: opovacke@yahoo.com:: website: www.opovo.org.rs:: штампа: Дедрапласт:: тираж: 500 комада:: излази једном месечно:: Насловна страна: Платан у оповачком парку: фото: Ч.В
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Обезбеђена средства за три велика пројекта
ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ, ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ВОДОСНАБДЕВАЊЕ
Нови Сад, 23. фебруар 2017; Председник општине др Зоран Тасић вратио се из Новог Сада са добрим вестима и уговорима којима су обезбеђена средства за три значајна пројекта на територији наше општине и тако потврдио ранију најаву плодне грађевинске сезоне. Председник Покрајинске владе Игор Мировић и директор Управе за капитална улагања Недељко Ковачевић уручили су у Покрајинској влади уговоре представницима градова, општина и здравствених институција, који су остварили право на бесповратна средства за финансирање и суфинансирање пројеката на конкурсима Управе за капитална улагања АП Војводине. Укупан износ додељених средстава је 1.404.336.320,00 динара и тај износ добиће 39 општина и 11 институција за реализацију 68 пројеката. Управа за капитална улагања АП Војводине је током јануара спровела седам конкурса, и то за финансирање и суфинансирање пројеката у областима локалног и регионалног економског развоја, културе, предшколског и основног образовања и васпитања, развоја спорта, саобраћајне инфраструктуре, водоснабдевања и заштита вода и здравствене заштите. Општина Опово се добро припремила и са унапред припремљеном пројектном документацијом аплицирала на свих седам конкурса. Куриозитет је, да је управо наша општина, једна од ретких локалних самоуправа која је добила средства за више пројекта.
- Добро смо се припремили за ове конкурсе, анализу и креирање пројеката започели смо још током прошле године што је резултирало њиховим квалитетом и одрживошћу, а заједно са општим утиском резултата које је наша локална самоуправа постигла у претходном периоду, утицало на
конкурсну комисију да нам определе средства за три пројекта, изјавио је председник општине др Зоран Тасић. Општина Опово је добила средства за суфинансирање пројеката из области здравствене заштите, предшколског образовања и водоснабдевања. За пројекат „Санације и адаптације објекта здравства – здравствена амбуланта Сакуле“ опредељено је 3.260.344,89 динара, док је укупна вредност пројекта 4.075.431,12 динара. За „Доградњу објекта Предшколске установе Бамби Опово“ предвиђено је 5.457.885,84 динара, где ће Управа за капитална улагања суфинансирати пројекат са 3.820.520,10 динара. Трећи пројекат је наставак реконструкције водоводне мреже, овог пута у улици Бориса Кидрича у Опову, а вредност овог пројекта је 18.076.528,18 динара, који суфинансиран са 16.268.965,36 динара. Укупан износ одобрених средстава је 23.249.830,35 динара, док је укупан и з н о с с о п с т в е н и х с р едс т а в а л о ка л н е с а м оу п р а в е 4.260.114,79 динара.
Конкретно, у склопу ових пројеката радиће се доградња објекта кухиње у Предшколској установи „Бамби“ у Опову, затим комплетна санација и адаптација здравствене амбуланте у Сакулама која се налази у веома лошем стању и неусловна је за рад, док пројекат реконструкције водоводне м р еже п од р а з у м е в а з а м е н у с т а р и х а з б е с т н и х с а полиетиленским цевима у једној од најдужих улица у Опову. - Реално, нисмо могли да очекујемо „пролазак“ свих пројеката јер Управа за капитална улагања има ограничена средства, али већ за јун месец и расписивање нових конкурсних грантова ми смо спремни са већ готовом пројектно – техничком документацијом, као и новом коју ћемо до тада припремити, најавио је председник општине Опово. Тасић истиче чињеницу да наша локална самоуправа са својим скромним буџетом није у могућности да самостално реализује велике и капиталне пројекте због чега се ослањамо на републичке и покрајинске органе и закључује да смо сада у доброј позицији где у једној вертикалној повезаности и добрим резултатима на локалу имамо значајну подршку из Новог Сада и Београда.
3
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Помозимо комшији
ВОЛОНТЕРИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И СНС САКУЛЕ У АКЦИЈИ председника Савета месне заједнице Сакуле Милорада Јешина, након ове акције у плану је сређивање и довођење у функцију бар једне собе која ће се очистити, окречити, а затим допремити кревет и постељина како би се обезбедили основни животни услови за З.Л. Акцију су обишли помоћници председника општине Небојша Ковачевић и Горан Фогл. Ковачевић је том приликом изјавио да је ово један у низу примера социјално угрожених особа које нажалост има у свим местима и да ће локална самоуправа наставити са својом стратегијом активне социјалне политике како би помогла најугроженије особе и породице. Испред Српске напредне странке радну акцију је водила Весна Станојев, која је истакла значај и потребу хуманитарног рада волонтера како би се помогло онима којима је најтеже.
Сакуле, 23. фебруар 2017; У организацији Месне заједнице Сакуле данас су волонтери Месне заједнице и Месног одбора Српске напредне странке из Сакула спровели радно – хуманитарну акцију под називом „Помозимо комшији“. У питању је чишћење стамбено неусловног објекта З.Л. из Зелене улице, особе која спада у категорију ментално недовољно развијених особа (МНРО). З.Л. је недавно остао без оца који је преминуо, а њих двојица су живели у оронулој кући, хигијенски потпуно запуштеној, примајући социјалну помоћ. З.Л. су јуче посетили радници Центра за социјални рад Опово и процедура о његовом будућем статусу је у току. У међувремену, Центар за социјални рад и Месна заједница Сакуле, организовали су и спровели сахрану, а данас је организована поменута акција, током које је из куће избачена и депортована већа количина смећа. Према речима
Полицајац месеца јануара
ПЛАКЕТА И РУЧНИ САТ ЗА БРАНИСЛАВА ВАИЋА
Опово, 09. фебруар 2017; Радник Министарства унутрашних послова Полицијске станице Опово Бранислав Ваић награђен је као полицајац месеца јануара. Признање у виду плакете и ручног сата, Ваићу је у присуству начелника Полицијске станице Опово Илије Шкорића уручио председник општине др Зоран Тасић. Председник општине је истакао да локална самоуправа овим скромним наградама жели да ода признање људима који обављају један тежак и одговоран посао. Бранислав Ваић је ово признање заслужио истицањем у акцији хапшења крадљиваца возила које се догодило 15. јануара у Опову, а украдено возило и преступници заустављени и ухваћени у Баранди. - Заиста ми је драго због овог признања које ми лично значи, пре свега као подстрек у даљем раду и извршавању дужности, изјавио је након примања награде Бранислав Ваић.
4
Пакети за бебе ЧЕТИРИ ДЕЧАКА И ЧЕТИРИ ДЕВОЈЧИЦЕ У фебруарској расподели пакета за новорођене бебе на територији наше општине, локална самоуправа је уручила осам пакета за четири дечака и четири девојчице. Седам принова су јануарске, а само једна фебруарска. Четири бебе су из Сефкерина, две из Опова и и по једна из Баранде и Сакула. ЈАНУАР: Кристијан Ивановић (Сефкерин), Бобан Шајин (Баранда), Нађа Џакула (Сефкерин), Василије Бањаш (Сефкерин), Лара Новаков (Опово), Мартин Гиошев (Опово), Наталија Рулић (Сефкерин; ФЕБРУАР: Валерија Воденичар (Сакуле).
www.glasopova.rs
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Помоћни објекат у функцији спорта и рекреације:
СВЛАЧИОНИЦЕ И ТОАЛЕТИ НА СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНОМ ЦЕНТРУ - Приликом ранијег планирања и пројектовања Спортско рекреативног центра Опово начињен је пропуст јер нису предвиђене свлачионице и тоалети, што се показало као велики недостатак посебно приликом организовања спортских догађаја и других манифестација. С друге стране, фирма Агрос је још једном показала своју друштвену одговорност, тако да на обострано задовољство спортски комплекс у Опову добија нову димензију и са туристичког и са рекреативног аспекта, изјавио је поводом реализације овог пројекта председник општине др Зоран Тасић.
Опово, 25. фебруар 2017; Као резултат добре сарадње локалне самоуправе и фирме Агрос доо Опово, на Спортско рекреативном центру у Опову ниче помоћни објекат у функцији спорта и рекреације. У питању је приземна зграда у којој ће се налазити две свлачионице – мушка и женска, четири тоалета (два мушка и два женска) и две туш кабине. Инвеститор овог пројекта је Општина Опово, која је преко Јавног предузећа „Младост“ Опово одрадила припремне, грубе земљане и инфраструктурне радове, док је финансијер изградње објекта и уређења ентеријера Агрос.
Национална служба за запошљавање ЈАВНИ ПОЗИВ НЕЗАПОСЛЕНИМА ЗА ДОДЕЛУ СУБВЕНЦИЈА ЗА САМОЗАПОШЉАВАЊЕ У 2017 Београд, 7. фебруар 2017; Национална служба за запошљавање (НСЗ) је расписала Јавни позив незапосленим лицима за доделу субвенције за самозапошљавање у текућој години. Субвенција је намењена незапосленима који се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање и имају завршену обуку за започињање пословања. Субвенција за самозапошљавање додељује се у једнократном износу од 180.000,00 динара, односно 200.000,00 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 220.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом, а у циљу оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Незапослени који оствари право на субвенцију у обавези је да обавља регистровану делатност и измирује обавезе по основу доприноса за обавезно социјално осигурање најмање 12 месеци, почев од дана отпочињања обављања делатности. Право на субвенцију може се остварити и удруживањем више незапослених, оснивањем привредног друштва ради самозапошљавања. Уколико се више незапослених удружи, у складу са законом, свако лице појединачно подноси захтев за самозапошљавање и остваривање права на субвенцију од 180.000,00 динара, односно 220.000,00 динара у случају када су подносиоци захтева особе са инвалидитетом. Јавни позив је отворен до 10.04.2017. године. Информације о Програму и неопходној документацији, као и о делатностима које не могу бити субвенционисане могу се добити у свакој организационој јединици Националне службе, преко Позивног центра Националне службе, телефон: 0800-300-301 или на сајту www.nsz.gov.rs.
5
ДРУШТВО
Удружење виноградара и винара ПУДАР
САКУЛСКИ ВИНОГРАДАРИ ОБЕЛЕЖИЛИ ЕСНАФСКУ СЛАВУ Испред локалне самоуправе на свечаности су присуствовали заменик председника општине Милош Марков, помоћници председника општине Горан Фогл и Небојша Ковачевић, као и председник Скупштине општине Драган Угринов. Приликом обраћања Марков је истакао значај постојања и рада оваквих удружења, едукације али и очувања традиционалних вредности и делатности. С друге стране, председник Пудара Ђурица Савков захвалио се локалној самоуправи на подршци и финансијској помоћи коју је несебично пружила и прошле и ове године.
Сакуле, 14. фебруар 2017; Као и сваке године Удружење виноградара и винара ПУДАР из Сакула организовало је прославу поводом обележавања еснафске славе и свог заштитника Светог Трифуна. Сакулски виноградари окупили су се у просторијама Ловачког удружења „Ждрал“ где је резан славски колач и приређен свечани ручак за чланове, пријатеље и госте удружења. Традиционално, присутни произвођачи вина презентовали су своје производе, дегустирало се вино и лозова ракија, давале оцене, понекад уз шалу и пријатељско задиркивање чије је вино боље.
ПСС Институт Тамиш
ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ
21. 0ВЧАРСКИ ДАНИ, САКУЛЕ Петак 31. март, 2017 9:00 вече са Љубомиром Живковим; Субота, 01. април, 2017
Опово, 21. фебруар 2017; У организацији Пољопривредне саветодавне службе Института „Тамиш“ Панчево и локалне самоуправе, данас је у Хотелу „Стари Банат“ у Опову одржана прва овогодишња едукација за пољопривреднике наше општине. Током едукације, присутним пољопривредницима представљене су нове публикације: „ПСС Институт Тамиш Панчево – Истраживачко развојни центар – Резултати огледа 2 0 1 6 . год и н е “ и „ 6 0 год и н а п р и м е њ е н е н ау ке у пољопривреди 1956 – 2016“. О актуелним темама као што су биљна и сточарска производња, мере аграрне политике, пољопривредна механизација и извештајно – прогнозна служба АПВ, говорили су стручњаци Института Никола Грбић, Богдан Гаралејић, Маја Судимац, Радмила Хераковић и Никола Стојсављевић.
6
8:00 почетак такмичења у кувању чобанца и смотре оваца и крава; 9:30 културно уметнички програм; 10:00 изложба пољопривредне механизације; 10:30 отварање изложбе народне радиности; 11:00 свечано отварање манифестације и проглашење победника смотре оваца, крава и пулина; 12:00 проглашење победника у кувању паприкаша; 13:00 трка магараца; 14:00 концерт Никола Грујић бенд
ДРУШТВО
Новорођене бебе у 2016. години
НИКОЛА, ПАВЛЕ, ЛАЗАР, АНАСТАСИЈА, АНЂЕЛА И САРА НАЈПОПУЛАРНИЈА ИМЕНА Опово, 08. фебруар 2017; Током 2016. године рођене су 92 бебе што је за четири мање у односу на 2015. годину. И прошле године рођено је више дечака (52) од девојчица (40). У просеку сваког месеца је рођено 7,66 беба, а десет и више беба рођено је само у јануару (10), фебруару (14) и новембру (12). Највише беба је из Опова 43, затим из Сефкерина (19) и Баранде (17), док је Сакуле (13) на зачељу. Занимљиво је да је у Сакулама и претпрошле године рођено 13 беба, а једино место где се број рођених повећао је Баранда. И у 2016. години најпопуларније мушко име је било Никола, а прате га Павле и Лазар. Код девојчица три имена заједнички предњаче: Анастасија, Анђела и Сара, а чешће су давана имена Софија, Ена, Милица и Хелена. ЈАНУАР (10): Алекса Робал (Опово), Анастасија Куцин (Опово), Алекса Јанковић (Баранда), Бојан Шајн (Баранда), Павле Милосављевић (Сефкерин), Злата Јован (Сефкерин), Ена Јовановић (Опово), Хелена Новаков (Баранда), Вељко Латић (Опово), Николина Стојановић (Сакуле); ФЕБРУАР (14): Магдалена Матковић (Сакуле), Петар Вискуп (Опово), Валентина Радаковић (Опово), Нађа Легетић (Опово), Дамир Јовановић (Баранда), Немања Јанковић (Баранда), Маша Радосављев (Опово), Милош Радосављев (Опово), Данило Миленковић (Опово), Милица Рајков (Сефкерин), Филип Остојић (Баранда), Михајло Парчанин (Баранда), Лазар Медић (Опово), Владимир Јанковић (Баранда); МАРТ (9): Теа Рацков (Баранда), Илија Јаношев (Сакуле), Нина Јованов (Сефкерин), Бранкица Смиљанић (Сакуле), Теодора Караица (Сакуле), Анђела Јон (Сефкерин), Лазар Ћирика (Сефкерин), Никола Кришан (Опово), Никола Стојић; АПРИЛ (5): Урош Латић (Опово), Матеја Стојановић (Опово), Тара Тодоровић (Сефкерин), Огњен Бокшан (Баранда), Коста Новаков (Баранда); МАЈ (7): Јована Стојанов (Сефкерин), Тања Кришан
(Баранда), Лазар Дамјанов (Сакуле), Софија Марковић (Сакуле), Никола Манасић (Сефкерин), Анђела Нинковић (Сефкерин), Анђела Богданов (Опово); ЈУН (5): Иван Стошић (Опово), Лука Живић (Сефкерин), Алек Јовановић (Опово), Златоја Раду (Опово), Хелена Прем (Опово); ЈУЛ (4): Иван Новаков (Опово), Дарко Бановац (Баранда), Страхиња Стојадиновић (Опово), Стефан Мартинов (Сакуле); АВГУСТ (7): Сара Воденичар (Сакуле), Емилија Мојса (Опово), Ана Тасић (Опово), Павле Џакула (Сефкерин), Наташа Богдановић (Опово), Огњен Билецки (Опово), Анастасија Савић (Опово); СЕПТЕМБАР (8): Миа Радаковић (Опово), Ена Степић (Сакуле), Вукашин Новаков (Опово), Анастасија Занфир (Баранда), Тадија Стојанов (Опово), Ивана Тасковић (Сефкерин), Борис Несторов (Сефкерин), Алекса Ђукић (Опово); ОКТОБАР (5): Уна Јанус (Сакуле), Павле Аксентијевић (Опово), Лука Ковачевић (Сефкерин), Викторија Бранков (Опово), Јован Рацков (Баранда); НОВЕМБАР (12): Софија Ола (Сефкерин), Филип Мартинов (Баранда), Вељко Богдановић (Опово), Душан Ђокић (Баранда), Милица Новаков (Опово), Милош Милошев (Сефкерин), Андреј Маринков (Опово), Луција Пандуров (Опово), Глорија Пандуров (Опово), Сара Стојић (Опово), Душан Крстић (Сефкерин), Александар Косовић (Опово); ДЕЦЕМБАР (6): Анђелија Стојанов (Опово), Никола Михајловић (Опово), Тадија Андрејић (Сакуле), Матеја Андрејић (Сакуле), Сара Глигор (Сефкерин), Стеван Станков (Опово).
Забрињавајући демографски подаци
НЕГАТИВАН ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ И ВИСОКА СТОПА МОРТАЛИТЕТА У 2016. ГОДИНИ Опово, 06. фебруар 2017; Изузетно висока стопа смртности и негативан природни прираштај обележили су прошлу годину у Општини Опово. У питању је проблем који се рефлектује на националном нивоу, а који је посебно уочљив у малим срединама као што је наша. На Интернет порталу Глас Опова могли сте да пратите током целе прошле године месечне податке о броју рођених и броју умрлих на територији Општине Опово. Месечне податке о броју умрлих преузимали смо од Матичне службе Општине Опово, која бележи само особе које су умрле на територији наше општине (не и оне који су умрли нпр у болницама у Панчеву или Београду) и погребне службе општинског комуналног предузећа, које бележи податке о особама које су сахрањене на гробљима насеља наше општине, тако да смо упоредном анализом правили спискове и објављивали. Што се тиче броја рођених, постоји проблем јер се
новорођене бебе пријављују у местима рођења (због породилишта углавном у Панчеву), тако да смо спискове правили на основу расподела пакета за новорођене бебе које спроводи Општинска управа Опово. Наравно, ту постоји хипотетичка могућност да се нека породица није пријавила за пакет, тако да допуштамо малу статистичку грешку у целој анализи. Током 2016. године у нашој општини преминуло је 216 особа, што је у просеку 18 месечно. Највећа смртност је забележена у октобру (30), а 20 и више умрлих било је у јануару, фебруару, мају, септембру и децембру. Једини месец са једноцифреним бројем умрлих био је април (6). Што се тиче рођених, остали смо на двоцифреном броју 91. У просеку то је 7,58 месечно, што је 2,5 пута мање од броја умрлих, тако да годишњи природни прираштај износи -124. Десет и више беба рођено је само у јануару (10), фебруар (14) и новембру (12).
7
ДРУШТВО
Промоција књига Весeлина Шљиванчанина
БРАНИО САМ ИСТИНУ, ПОРУЧИО ШЉИВАНЧАНИН
Опово, 04. фебруар 2017; Пред нешто више од 250 присутних, сали Дома културе у Опову, промоцију својих књига „Сине , буди човек“, „Бранио сам истину“ и „Мед и жуч“, одржао је пуковник у пензији Веселин Шљиванчанин.
– То су речи мог народа, родољуба и патриота. То сам само написао ваше речи. Нисам у књизи рекао нешто ново, посебно. И ја сам један од вас, који седите у публици. По мом мишљењу, сви су људи на свету браћа, али кад сви толико мрзе и говоре да Србија не ваља, рекао сам им ко сам и шта сам. У књизи сам написао да сам такође као и ви сви родољубиви грађани Србије давно повукли границу између части и бесчашћа. Ми знамо шта је то. Стицајем околности којим сам живео, схватио сам да је некада много лакше бити јагње међу зверима, него човек међу нељудима. У књизи „Бранио сам истину“ Шљиванчанин описује затворске дане у Хашком трибуналу, али и открива понашање других оптуженика. Његова последња књига „Мед и жуч“, према речима самог аутора, говори о времену када су га сви волели, хвалили и тапшали по рамену, да би га касније хапсили и разбијали му стан. У мемоарским записима књиге „Сине буди човек“ Шљиванчанин описује из свог угла међунационалне сукобе у Вуковару.
8
Како се градио оповачки мост:
Дуго времена је прелазак на десну страну Тамиша представљао велики проблем за становнике Опова. Вековима се то чинило скелом и на плитким газовима. Током врелих лета Тамиш се на појединим местима могао лако прећи и пешке, али је био непремостив у време високог водостаја када се изливао у ритове поред обале. Током своје историје градили су Оповчани дрвене мостове али они никада нису били дугог века. Када је Опово укључено у 12. Граничарски пук 1765. године, војна власт је подигла неколико масивних објеката стабилне конструкције међу којима је био најважнији мост на Тамишу. Овај мост је заједно са насипом уз Дунавац везивао Опово са Сурдуком преко моста на Дунаву. Мост је пуштен у саобраћај 1791. године и био је у употреби све до децембра 1849. године, а срушен је за време бежаније пред мађарском војском, са циљем да се успори њено напредовање. Потреба да се премости Тамиш код Опова нарочито је порасла са мелиорацијом Панчевачког рита у периоду 1929 – 1933. Доношени су планови, одређиване локације, али је све на томе остало. Током прве половине 20. века најближи мост Оповчанима налазио се 6 - 7 километара узводно код Баранде на путу за Ченту и био је саграђен од металне конструкције.
ДРУШТВО
ПАРТИЗАНСКИМ ПРЕЛАЗОМ НА ДЕСНУ СТРАНУ ТАМИША
Након формирања општине педестих година прошлог века када је Опово постало њен административни центар, покренуте су озбиљније иницијативе за изградњу моста преко Тамиша. Коначно, жеље Оповчана остварене су 1961. године. Референдумом је уведен самодопринос у новцу и радној снази. Самодопринос је уведен по ланцу обрадиве земље и проценту плате на пет година. На основу расписаног самодоприноса подигнут је кредит, а ануитет је био на нивоу годишњег прихода. Самодопринос у радној снази био је пет радних
дана за радно способне, а утврђена је и вредност радног дана. Припреме су почеле 1955. године изградњом приступних путева у Риту и самом Опову. Камен за приступни пут довожен је дереглијом из Сурдука, а одатле коњским запрегама до места изградње. Анализе су показале да су средства довољна само за једносмерни мост. Почели су разговори са Београдом, који је пристао да учествује у финансирању како би мост био двосмеран. Наручен је пројекат и затражена понуда од „Мостоградње“, која се није уклопила у финансије па је формирана локална
www.glasopova.rs
фирма за изградњу моста, док је надзор вршила, управо „Мостоградња“ и сам пројектант. Мост је изграђен за 18 месеци и пуштен је у саобраћај 2. октобра 1961. године и добио је назив „Партизански прелаз“ јер су на том месту Тамиш прелазили добровољци који су се за време Другог светског рата придруживали покрету отпора.
Мост је у великој мери променио живот становницима Опова и околних села. Исте године уведена је директна аутобуска линија ка Београду, који ће временом и културно и економски постати гравитациони центар овдашњих становника. Због све веће фреквенције саобраћаја, мост је током 1990 – 1991. године проширен уз ојачање прилазних конструкција на сувом делу речног корита које су временом почеле да тону. Тих годину дана Оповчани су поново морали реку да прелазе заобилазно преко Баранде и Ченте. Данас грађани општине Опово имају још један модеран мост, који се налази у Сефкерину, али то је већ нека друга прича.
www.glasopova.rs 9
ПУТОПИС
Путопис: ИСТАНБУЛ,
Зависи на који начин, копном, морем или из ваздуха заједничко је то да стичете утисак да прилазите граду који је незамисливо велик по својој површини и грандиозности. Утисак је такође да у сва четири правца не видите крај зградама, кућама, путевима који вијугају између, на благо заталасаној обали Мраморног мора које је као некакав џеп смештено између Егејског и Црног. Пресеца га по средини чувени мореуз, Босфор који спаја управо ове велике воде у једну, и на северу чини најјужнијуу тачку у Европи, а на своме југу броји прве стопе азијског континента. Баш на том месту вековима уназад лежи Истанбул. Некада, Нови Рим, Константинопољ и Цариград. Пребогат историјом, векови уцртани у зидове које је градио Цар Константин, преко минарета многобројних џамија које су подизале Османлије, до грађевина из времена велике промене које је донео реформатор Кемал Ататурк, прогласивши републику двадесетих година XX века, до модерних грађевина и грандиозних мостова који повезују европску и азијску страну, Истанбул одолева зубу времена, мења своје детаље, али у бити остаје исти, метропола. Све одлике које чине један мегалополис су нешто што се примећује на сваком кораку. На европској страни, велике компаније, аеродроми, путни правци и улице са по три, четири и више трака у оба правца препуне аутомобилима су двадесетчетворочасовна слика града који очигледно никада не спава. Светлеће рекламе познатих светских брендова, солитери и пословне зграде, ужурбани становници, мобилни телефони и брзина која не јењава. Очигледно је саобраћајна гужва нешто што је у Истанбулу заштитни знак, додуше, без сирена и неке претеране нервозе, колоне које миле у непрекидном низу, једна за другом, у жељи да се укључе на неки од мостова преко Босфора којих има три, или већ у ко зна ком правцу. Како сазнајемо, пословни део је углавном базиран на европској страни, мада није правило, а многи који ту раде изнајмљују станове на азијској страни, због цена ренте, тако да се са једне на другу непрекидно прелази. Такође, сазнајемо од водича да је имати аутомобил у Истанбулу само проблем и због паркинга и већ поменутих гужви. Аутомобили су
10
ВЕЛИКИ ГРАД
паркирани и по тротоарима, градски превоз има своју траку, али то не умањује утисак гужве и они миле, од станице до станице. Оно што сам успео да приметим је то да је чисто и уредно бар на местима која смо посетили. Путокази су прегледни и јасни, пуно је натписа на енглеском и другим светским језицима тако да је сналажење у граду прилично једноставно, налик европским. Метроом нисам имао прилике да се возим, али водич нам тврди као и појединци који су имали прилку да живе овде, да је умногоме убрзана комуникација и да се са једног краја града на други стиже за неких петнаестак минута што је фантастично. У току је изградња и тунела испод Босфора за друмски саобраћај, он је у ствари завршен, али се чека на његово отварање. У граду свега и свачега, људи најразличитије обучених, на моменат помислите да сте можда негде у Америци или Западној Европи, младих парова који се држе за руке или љубе на улици, до родитеља са децом у колицима, пензионера у лаганој шетњи сличним онима које имамо и ми, жена обучених у јапи фазону, са хендс фри уређајем у уху, преко мушкараца са брадама које носе одређене исламске верске групе и жена обучених у фереџе или димије у пратњи својих мужева. Један од највећих градова на свету у овом тренутку броји 18, 5 милиона становника и 5 милиона у дневним миграцијама, у њему живи 73 нације, а површине је отприлике као 5 површина Београда.
Кренули смо у једном тренутку ка Гранд Базару како је позната у свету или локално Капали чаршији, месту за које стоји чињеница да је једна од највећих покривених пијаца на свету, а на том месту се налази од 1461 године. Под кровом пијаце налази се 61 „улица“ и око 4000 радњи, а дневно је посети и кроз њу прошета, што туристички, што пословно хиљаде и хиљаде људи. До пијаце живописне улице, калдрма, продавнице разних локалних рукотворина, теписи, кебаби, бутици, златаре. Љубазни и ненаметљиви продавци нуде своју робу, питају одакле смо. Србија кажем, и одмах неколико речи на нашем језику, изволите, јефтино и слично, насмејани, љубазни, прави трговци. Испред радњи, газде, продавци, пије се чај у 100% случајева на тацнама, сипан у малу стаклене чашице. Неретко задубљени у табле са неком игром сличном шаху или мицама.
ПУТОПИС
Испред улаза у пијацу, полицајац, дискретно, али приметно, дуга цев и смешак. Тек да се човек осети сигурно. Пијаца, налик шопинг молу из древних времена, мало укуса, мало неукуса, неонска и жута светла помешана, радње начичкане разноразном робом, продавци љубазни и услужни. Плафон пијаце у сводовима и мозаику и као што је случај и напољу, свуда наоколо окачене државне заставе. Граја, све поприма неки нови ритам унутар саме пијаце. Робе има за све укусе и дубине џепова, продавци имају већ уигране улоге са уобичајеним текстовима на разним језицима. Имам пријатеље овде у Србији који годинама послују са људима са Гранд базара, који дођу, покажу прстом на робу коју желе, попију пиће са власником тезге, без плаћања унапред и потписивања уговора, врате се у Београд и роба стиже упакована у наредних пар дана, све на реч и поверење и тако годинама.
Посетили смо и Базилика цистерну, велики зидани резервоар, базен за воду, 150 метара испод нивоа градских улица изграђену у време Цара Јустинијана И која је служила је за снабдевање водом. При силаску доле осети се дах старих времена и нешто што је грађено људском руком, под земљом, исто тако огромно. Плафон у сводовима држи 336 камених стубова који су висине 8,5 метара, у базену још увек вода, прозирна и чиста, некада снабдевана водом из реке која пролази кроз Београдску шуму, тако јој је стварно име. У том полумраку који разбијају жута светла постављена у подножју огромних стубова стичете утисак да сте у некој од узбудљивих сцена попут оних у филмовима о Лари Крофт, исто. Плава џамија, једина од пет стотина које се у граду налазе, је са шест минарета, а смештена је тачно преко пута чувене Аја Софије и део је старог града који води ка Топкапију, комплексу у којем су вековима живели турски султани. Џамију походи свакодневно велики број туриста и ходочасника из целог Света. Недалеко одатле је и хамам, нашим женама добро познате и најчувеније султаније Хурем, као и царска врата кроз која се улази у Топкапи . Сам Топкапи је и највећа туристичка атракција Истанбула, а тај епитет с пуним правом и заслужује. Безброј прелепих паркова, фонтана, грађевина у складном низу настајалих током векова чине овај простор једним од најлепших. Историјска места на којима су се решавала многа питања док су османлије биле на врхунцу моћи, простори са диванима и огромним прозорима, музеј са експонатима које би многи светски пожелели у свом фундусу, поклони царева са запада, оклопи, златни шлемови, оружје, мачеви и стреле, савршено очувани и стаклом одвојени у сталном присуству обезбеђења које не дозвољава фотографисање или снимање. Рукописи и књиге, документи и разне ствари које осликавају живот и моћ велике империје која је владала великом делом света дуго векова. Са тераса пуца прелеп поглед ка Босфору и граду на све стране. Разговарам са младим човеком, каже да је из Дубајиа и да је овде туристички, задовољан је, све му је занимљиво и интересантно, као и нама. Поред њега жена покривена фереџом од главе до пете, очи покривене, реј бан наочарима за сунце, на ногама најк патике, неки нови модел. Да ли ти је ово жена питамо, не каже он, девојка. Можемо њу нешто да питамо, не каже и даље кроз осмех. А ви, пита, кажемо Србија, а да зна, каже.
Јели смо ћевапе недалеко одатле у СултанАхмет кофециси, шта год то значило, најчувенијем ресторану у граду који на менију има само ову пикантну месну посластицу. Пет комада, поред пиринач са нешто дискретних додатака, две љуте паприке и салата, са неким лепим зеленишем и зрнима белог пасуља. Уз то служе и јогурт који је доста слан и редак, не као наш. Сви столови су заузети, све време, нема wи-фи интернета, јер претпостављамо да газда не жели да му место за столом заузима неко ко буљи у телефон, већ се једе, све уз смешак и довиђења, у року од минут, сто је заузет и тако у круг, нон-стоп. На зидовима исечци из новина где је овај чувени ресторан, на једној примећујем Ердогана, председника Турске који је том приликом довео неку високу делегацију баш ту, на ћевапе. Мада искрено, јео сам и боље, ал то тамо нисам рекао, вероватно их не би ни занимало, па они знају да су баш код њих ћевапи набољи. Цео пут о којем пишем организовала је компанија Туркиш аирлинес, најбоља у Европи, и једна од најбољих авиокомпанија у свету. Позване су новинарске екипе из целе бивше СФРЈ, Украјине и Азербејџана, пре нас ту су били из Западне Европе, а после нас су стигли из Африке. Гледали смо како се припрема најбољи кетеринг и кроз какве све провере иду састојци од којих се припрема ова врхунска храна и служи у њиховим авионима. Посетили смо и њихов центар за обуку пилота. Велике коморе у којима се испитују разне ситуације и где покушавају да реше и предвиде све могуће ствари које потенцијално могу да се десе. Са прозора зграде поглед ка великом аеродрому Кемал Ататурк, авиони полећу и слећу на сваких пар минута, лети се буквално у сваки ћошак света. На уласку у једну капсулу која је величине мање монтажне куће, а која представља кокпит модерног авиона, чујемо глас који пита, Србија? Јављам се, пружа ми пилот руку у својим педесетим, шездесетим. Видим да су га одредили да нас упозна са радом тренажера и да ради на обуци младих пилота. Говори, Вршац, Јат пилотска школа, 1989 година. Каже код нас је учио и свој занат и каже да ће до краја живота памтити то, за њега прелепо време проведено у тадашњој Сфрј, питам ја, зашто баш код нас, а он каже да је у то време Јат имао једну од најбољих пилотских школа и да су многи пилоти из Турске и света код нас учили. Беше ми баш мило, а примећујем, колеге из других земаља се ућутали и слушају наш разговор. Прошло нам брзо та три дана, пукла и нека бомба у граду, ал смо то сазнали из неких других медија. Уморни од свега, и хране коју су нам у огромним количинама спремали, одлазимо. Љубазни осмеси домаћина, руковање, очекују нас опет, кажу, увек смо добродошли. Стичем некако утисак да је искрено. Жао нам што не можемо да останемо још који дан, слушам колеге из других земаља, разговарамо, само речи хвале и осмеси. Ускоро полећемо, аеродром, сада гледам са писте, наш авион чека, три слећу, наш почиње да рула, лепи ме за седиште, видим иза нас чекају још два да полете. Полећемо, вакум, авион се накреће на једу страну, већ је мрак, непрегледна жута светла, баш непрегледна, опет се авион окреће на другу, опет светла у недоглед, на крају заузимамо прави курс, одлазимо… З.Л.
11
МАРКЕТИНГ
Дечија играоница АНОЛEНД
ВРХУНСКИ УСЛОВИ У ПРОСТОРУ ВИСОКЕ КЛАСЕ На 200 квадрата простора, дечија играоница АНОЛЕНД (ANOLAND) пружа врхунске услове за организовање дечијих рођендана, као и дневну играоницу за разне врсте активности ваше деце, појединачно или групно. Играоница се налази у склопу Хотела „Стари Банат“ у Опову, има засебан улаз са улице, као и улаз из самог хотела. Ентеријер простора је пројектован модерно и функционално, а радно време играонице је од 12:00 до 20:00 часова радним даном и од 10:00 до 21:00 часа суботом и недељом. Простор је подељен на део за децу и део за родитеље, где се налазе столови за одрасле и кафе бар. Играоница садржи лавиринт, тобоган, играчке, приборе за цртање, бојење и склапање коцки, друштвене игре, плеј стејшн, а у припреми су стони фудбал и билијар. Цена се одређује по сату, с тим што су радним данима цене ниже. АНОЛЕНД пружа комплетну услугу у виду послуге, бриге о деци и ангажовања аниматора и кловнова. На рођенданском менију налазе се разне врсте сланих и слатких посластица, затим сендвичи, пице, помфрит и сладолед, као и могућност поручивања менија хотелске кухиње. Поред бар шанка, који ради сваки дан, пиће за рођенданске прославе даје се по повољнијим ценама. ИГРАОНИЦА АНОЛЕНД, ПОСТАВЉА НОВЕ И ВИСОКЕ СТАНДАРДЕ. ДОЂИТЕ И ПРОВЕРИТЕ. ЛАВИРИНТ (ЦЕНОВНИК): 1h – 100,00 динара; 2h – 150,00 динара; Целодневни боравак – 300,00 динара; Месечна улазница – 5.800,00 динара; ПС 4 (ЦЕНОВНИК): 1h / 1 играч – 120,00 динара; 1h / 2 играча – 180,00 динара; 1h / 3 играча – 210,00 динара; 1h / 4 играча – 240,00 динара; 2h / 1 играч – 200, 00 динара; 2h / 2 играча – 300,00 динара; 2h / 3 играча – 350,00 динара; 2h / 4 играча – 400,00 динара .
12
МАРКЕТИНГ
Славица Карајовић:
ДВА У ЈЕДАН, ТРГОВАЦ И ДАРОДАВАЦ Опово, 28. фебруар 2017; Славица Карајовић је приватни предузетник, власник малог бутика у Опову. Али ово није прича о покретању успешног бизниса, остваривању профита и новим радним местима. Ово је прича о хуманости једне жене, која упркос скромним приходима налази начина да буде спонзор и дародавац.
Трговачка радња ПЕТАР И ТИНА Опово
ВАУЧЕРИ ЗА ПОКЛОНЕ
Вашим проблемима око поклона дошао је крај. Ми имамо решење! Поклон ВАУЧЕРИ у вредности од 500; 800; 1.200; 1.500; 2.000 динара. ЗА ВАС ОД НАС – ТР ПЕТАР И ТИНА ОПОВО!
Брантнер отпадна привреда Готово да не постоји хуманитарна акција или манифестација посвећена деци, а да Славица ту не учествује. Како сама каже, посвећеност и љубав према деци њен је основни мотив за то што ради. Својим прилозима у роби или директно новчаним прилозима, често и као организатор, Славица је помогла низ акција у прикупљању средстава за лечење болесне деце, као и социјално угроженим породицама са малом децом. Редовно допуњује пакете локалне самоуправе намењене новорођеним бебама у општини Опово, спрема новогодишње пакетиће, учествује у школским акцијама али помаже и спортске клубове и манифестације у којима учествују најмлађи. Више од две деценије радила је као трговац. Од 2012. године одлучила се за приватни бизнис и отварање малог бутика. Почела је скромно, без кредита и уштеђевине, уз малу помоћ пријатеља. Како каже, у почетку је робу држала на кутијама. Временом, изградила је поверење и код пословних партнера, али и код својих муштерија према којима увек има разумевања, па је и радња напредовала. На питање како успева, Славица каже да се труди да јој марже буду умерене и да јој је циљ да од овог посла може бар пристојно да живи. Нема велику зараду, сама ради у бутику, али каже да је задовољна. - Срећна сам што могу неком да помогнем, посебно када су у питању деца. Једноставно, није све у материјалном богатству, јер ништа не може да замени испуњеност душе, каже ова хумана Оповчанка.
РАСПОРЕД САКУПЉАЊА ПЕТ АМБАЛАЖЕ Сакупљање пет амбалаже за март месец спровешће се у суботу 11. марта, а грађани се моле да за тај дан припреме пластичне џакове са прикупљеном пет амбалажом. У прилогу вам дајемо и годишњи распоред сакупљања пет амбалаже коју спроводи Брантнер отпадна привреда д.о.о.
Славица је и данас имала једну акцију у којој је оповачкој основној школи даровала пакет свезака, оловака, фломастера, гумица, резача, темпера, палета и ликовних блокова. - Овај дар наше Славице намењен је ученицима из социјално угрожених породица. У питању је дугогодишња сарадња и ја се овом приликом још једном захваљујем овој дивној жени која својим хуманитарним радом даје пример и осталима, рекла је поводом данашње примопредаје поклона директорка основне школе Милица Цуца.
13
СПОРТ
АТЛЕТИКА ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У ДВОРАНИ ЗА МЛАЂЕ ПИОНИРЕ И БЕЛИ КРОС
Београд, 12. фебруар 2017; На Првенству Србије у дворани за млађе пионире, оповачки атлетски клуб представљао је Ђорђе Будимиров у трци на 50 метара препоне. Ђорђе је први пут наступио у овој дисциплини и заузео осмо место. Током трке имао је мали пех када је закачио претпоследњу препону и изгубио ритам. Штоперицу је зауставио на 10 секунди и 87 стотих. Истог дана је одржан 50. по реду међународни "Бели крос" на коме је наступио Лука Стојановић у трци пионира (2006/2007) на 1000 метара и заузео 11. место.
Дечија атлетика ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ Опово, 18. фебруар 2017; У хали Новосадског сајма одржано је Првенство Војводине у “Дечијој атлетици”. Спартакови атлетичари су наступии у две групе млађа (2008 и 2009) и старија (2006 и 2007). Такмичило се у четири дисциплине: штафетном полигону брзине и спретности, бацању медицинке, скок у даљ из места – “где ја стадох ти продужи” и полигони издржљивости. Наше обе екипе освојиле су треће место. Екипе је чинило 10 атлетичара, с тим што осам наступа, а двоје су резерва, тако да тренер има могућност да постави најбоље атлетичаре за одговарајућу дисциплину (коме шта више одговара од дисциплина).
Првенство Србије за старије пионире
БРОНЗАНА МЕДАЉА ЗА ТАМАРУ РАДИН
Опово, 13. фебруар 2017; На Првенству Србије за старије пионире, које је одржано 11. фебруара, оповачки атлетски клуб је имао два представника Тамару Радин и Бориса Мојсу. Тамара је наступила у трци на 600 метара и освојила бронзану медаљу са новим личним рекордом у дворани 1:41,17. Тамара је све време трке била на другој позицији али је у последњим метрима изгубила друго место. Борис је наступио у трци на 800 метара и заузео четврто место, резултатом 2:15,95 што је његов лични рекорд. - Морам напоменути да су наши атлетичари истрчали више него одлично, само нису имали мало среће, а пре свега што припремни период нису одрадили онако како смо планирали. И Тамара и Борис су имали проблема са вирусом више недеља, а чињеница је да су их стотинке делиле, Тамару чак до златне медаље, а Бориса до бронзане. Биће то много боље до сезоне на отвореном изјавио је њихов тренер Немања Стојановић.
Фудбалске припреме – пријатељске утакмице ЖЕЛЕЗНИЧАР (Панчево) – РАДНИЧКИ (Баранда) 6:1 ОФК ЈУГОСЛАВИЈА (Јабука) – ТЕМПО (Сефкерин) 1:0 РАДНИЧКИ (Баранда) – ТАМИШ (Фаркаждин) 2:0 ГЛОГОЊ – ТЕМПО (Сефкерин) 5:0 ЛЕПУШНИЦА (Глогоњски Рит) – РАДНИЧКИ (Баранда) 3:2
Матичне књиге венчаних
ЗА ДВА МЕСЕЦА САМО ЈЕДАН ВЕНЧАНИ ПАР За прва два месеца 2017. године на територији наше општине венчан је само један пар и то у Сефкерину - Јован Богић и Славица Путник.
14
МАТИЧНЕ КЊИГЕ
КК ОПОВО 99: Друга регионална лига Север – група Југ
СПОРТ
КК АГРОС БАСКЕТ: НОВИ КОМПЛЕТ ДРЕСОВА ЗА КОШАРКАШИЦЕ
13. коло: ЈЕДИНСТВО (Качарево) – ОПОВО 99 (Опово) 99:82 (29:17; 29:20; 21:22; 20:23); 14. коло: ОПОВО 99 – ЛОКОМОТИВА 2016 (Пећинци) 66:58 (15:17; 17:15; 16:19; 18:7) 15. коло: OПОВО 99 – ЈАДРАН (Голубинци) 57:80 (17:21; 15:12; 9:23; 16:24) 16. коло: ШИМАНОВЦИ – ОПОВО 99 (Опово) 86:79 (18:20; 17:16; 26:19; 25:24)
Опово, 27. фебруар 2017; Кошаркашице Агрос Баскета у наставку првенства за пионирке наступаће у новом комплету дресова. Дародавац је оповачка фирма Тим Унитед, а комплет је уручила директорка фирме Ивана Тасић. Са старијом и млађом пионирском селекцијом Агрос Баскет се такмичи у КСБ првенству. Селекција 2003/2004 годиште тренутно се налази на четвртој позицији у својој групи и бори се за пласман у плејоф. Пионирке су подељене у две групе са по седам екипа и по четири најбоље из обе групе настављају борбу за пласман.
Фудбал - зимски прелазни рок
ВЕЛИКО ПОЈАЧАЊЕ ЗА БАРАНЂАНСКЕ ВРАНЕ Баранда, 06. фебруар 2017; Раднички из Баранде, један од главних конкурената за пролаз у плејоф Друге јужнобанатске лиге запад – група север, а свакако и за пласман у виши ранг, током зимског прелазног рока добио је једно изузетно појачање. У редове Врана из перлешке Војводине дошао је Милош Цветковић - Цвеле, искусни везни играч којег не треба превише представљати локалној фудбалској публици. Цветковић је последњих година наступао за сакулски Борац, а затим и за оповачки Омладинац где је био „мотор“ екипе и
Матичне књиге умрлих јануар
ВЕЛИКА СМРТНОСТ У ЈАНУАРУ
ОПОВО: Миливоје Перић (1930), Јоца Гасенбергер (1928), Томислав Стефанов (1929), Стевка Јоксимовић (1933), Јелена Константинов (1947), Јелица Попов (1940), Павле Репек (1942), Влада Јосимов (1946), Живорад Антанасијевић (1962), Љубиша Кукић (1947); БАРАНДА: Загорка Марић (1943), Милодарка Калезић (1951), Милорад Јоцић (1937); САКУЛЕ: Десанка Живојинов (1925), Милица Грбић (1938); СЕФКЕРИН: Златинка Ћирић (1926), Златоја Несторов (1935), Љиљана Драгој (1941), Бранка Несторов (1931), Споменка Моц (1930).
убедљиво најбољи играч. Са Цветковићем Раднички је појачао везни ред, тако да су се „апетити“ навијача значајно повећали у односу на први део сезоне. Поред Цветковића у редове Врана дошао је и млади Владимир Стефановић који је до сада наступао за Банат из Ченте. Стефановић дејствује по десној страни, тако да ће тренер Шојић моћи више тактички да комбинује са својим играчима, посебно нападачима.
Матичне књиге умрлих фебруар
ДЕСЕТ ПРЕМИНУЛИХ У ФЕБРУАРУ
Током фебруара на територији наше општине преминуло је десет особа. Пет у Опову и по једна особа у Баранди, Сакулама и Сефкерину: ОПОВО: Лазар Милованов (1947), Драгољуб Николић (1942), Милан Рукавина (1949), Ђурђина Хајдук (1957), Бранислава Добричанин (1949); БАРАНДА: Горинка Карањац (1928); САКУЛЕ: Јоца Лелеш (1949); СЕФКЕРИН: Душица Ђуришић (1931).
www.glasopova.rs 15
Република Србија Аутономна Покрајина Војводина
ПОКРАЈИНСКИ ФОНД ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ НОВИ САД
На основу члана 6. и 15. Статута Покрајинског фонда за развој пољопривреде и Програма рада и финансијског плана Фонда за 2017. годину, Савет Фонда расписује
КОНКУРС за доделу кредита за набавку нове пољопривредне механизације (погонске, прикључне) у пољопривреди у 2017. години Покрајински фонд за развој пољопривреде објављује доделу кредита намењених за набавку нове пољопривредне механизације (погонске, прикључне). Средства ће се додељивати пољопривредним газдинствима – физичким и правним лицима са подручја АП Војводине, уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава. Кредити ће се реализовати искључиво на тероторији АП Војводине. Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1,5% на годишњем нивоу, уз примену валутне клаузуле, и то на следећи начин: o Кредитираће се набавка погонске и прикључне механизације o Максималан износ кредита 40.000 евра o Фонд неће одобравати кредит у износу мањем од 1.000 евра, o За погонске машине грејс период у трајању од 6 месеци уз учешће од 20%, за време грејс периода не обрачунава се интеркаларна камата, o За прикључне машине грејс период у трајању од од 6 месеци, без учешћа, за време грејс периода не обрачунава се интеркаларна камата, o Рок отплате кредита 60 месеци, o Отплата ће се вршити у шестомесечним ануитетима, прва рата се уплаћује по истеку грејс периода (укупно 11 рата). Кредит ће бити реализован тако што ће Фонд уплатити износ одобреног кредита добављачу механизације коју буде одабрао учесник конкурса. Предрачуни учесника конкурса морају искључиво бити од добављача чија је основна делатност производња и продаја пољопривредне механизације. Приоритет у додели кредита имаће учесници конкурса са предрачунима произвођача механизације и заступника страних фирми са овлашћеним сервисом као и учесници који до сада нису користили кредите Фонда. Кредити ће се одобравати у складу и на основу ПРАВИЛНИКА О РАСПОДЕЛИ СРЕДСТАВА СА УТВРЂЕНИМ КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ДОДЕЛУ КРЕДИТА ПО РАСПИСАНИМ КОНКУРСИМА У 2017. години; Пријаве се могу преузети у Покрајинском фонду за развој пољопривреде у Новом Саду, општинским канцеларијама, као и на сајту: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs Поред попуњене пријаве, учесници конкурса дужни су да поднесу и следећу документацију: оригинални предрачун са спецификацијом механизације исказаном у динарском износу као и доказ о заступништву и могућности сервисирања исте (Напомена: Фонд неће прихватати измене предрачуна у току трајања конкурса); оригинал власничког листа за пољопривредно земљиште не старији од 15 дана,на који се може ставити хипотека у корист Фонда у један и по пута већој вредност и од одобрене вредности кредита; (напомена: подносилац пријаве не мора бити и власник пољопривредног земљишта која ће се ставити под хипотеку) или у случају банкарске гаранције писмо о намерама издавања гаранције; као инструмент обезбеђења код погонских машина може бити и сама машина која је предмет куповине. погонска машина која је инструмент обезбеђења мора бити осигурана са основним каско осигурањем и допунским осигурањем од крађе код осигуравајућег друштва и винкулирана у корист Фонда за све време трајања отплате кредита. извод из регитстра пољопривредних газдинстава за 2016. годину – подаци о пољопривредном газдинству; уверење пореске управе о измирености накнаде за одводњавање, на старијe од 30 дана (за подносиоца пријаве, за власника и за сваког сувласника на пољопривредном земљишту) фотокопија личне карте (за подносиоца пријаве,за власника и за сваког сувласника на пољопривредном земљишту) Кредит ће се реализовати у складу са планираним средствима. Кредити ће се одобравти по пристиглим пријавама све до утрошка средстава планираних конкурсом. Реализација кредита вршиће се у складу са приливом средстава на рачун Фонда. Конкурс је отворен од 19. фебруара 2017. године до искоришћења средстава планираних за његову реализацију. Непотпуне и неблаговремене пријаве се неће узети у разматрање. Пријаву са траженом документацијом доставити искључиво поштом на адресу: Покрајински фонд за развој пољопривреде 21000 Нови Сад Булевар Михајла Пупина 6 са назнаком " За конкурс" Све додатне информације могу се добити на телефон: 021/557-451 Текст конкурса и пријаву можете преузети на сајту Покрајинског фонда за развој пољопривреде: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
16
На основу члана 6. и 15. Статута Покрајинског фонда за развој пољопривреде и Програма рада и финансијског плана Фонда за 2017. годину, Савет Фонда
Расписује
КОНКУРС за доделу кредита за набавку нових система и опреме за наводњавање и бушење бунара у 2017. години Покрајински фонд за развој пољопривреде објављује доделу кредита намењених за куповину система и опреме за наводњавање и бушење бунара. Средства ће се додељивати пољопривредним газдинствима – физичким и правним лицима са подручја АП Војводине, уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава. Кредити ће се реализовати искључиво на тероторији АП Војводине. Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1% на годишњем нивоу, уз примену валутне клаузуле, и то на следећи начин: o Максималан износ кредита 40.000 евра o Фонд неће одобравати кредит у износу мањем од 1.000 евра o грејс период у трајању од 12 месеци, за време грејс периода не обрачунава се интеркаларна камата o рок отплате кредита 30 месеци o отплата се врши у шестомесечним ануитетима, прва рата се уплаћује по истеку грејс периода (укупно 6 рата) Кредити ће се одобравати у складу и на основу ПРАВИЛНИКА О РАСПОДЕЛИ СРЕДСТАВА СА УТВРЂЕНИМ КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ДОДЕЛУ КРЕДИТА ПО РАСПИСАНИМ КОНКУРСИМА У 2017. години; Кредит ће бити реализован тако што ће Фонд уплатити износ одобреног кредита добављачу опреме коју буде одабрао учесник конкурса. Предрачуни учесника конкурса морају искључиво бити од добављача чија је основна делатност производња и продаја система и опреме за наводњавање. Фонд неће обрачунавати и наплаћивати пенале и казне за превремену отплату. Приоритет у додели кредита имаће учесници конкурса са предрачунима произвођача опреме за наводњавање и заступника страних фирми са овлашћеним сервисом, као и учесници конкурса који до сада нису користили кредите Фонда. Пријаве се могу преузети у Покрајинском фонду за развој пољопривреде у Новом Саду, локалним општинским канцеларијама, као и на сајту: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs Поред попуњене пријаве, учесници конкурса дужни су да поднесу и следећу документацију: оригинални предрачун са спецификацијом опреме исказан у динарском износу као и доказ о заступништву и могућности сервисирања исте (Напомена:Фонд неће прихватати измене предрачуна у току трајања конкурса); · оригинал власничког листа за пољопривредно земљиште не старији од 15 дана, на које се може ставити хипотека у корист Фонда у један и по пута већој вредности од одобрене вредности кредита (напомена: подносилац пријаве не мора бити и власник пољопривредног земљишта која ће се ставити под хипотеку);или у случају банкарске гаранције писмо о намерама издавања гаранције · извод из регистра пољопривредних газдинстава за 2016. годину – подаци о пољопривредном газдинству; · уверење пореске управе о измирености накнаде за одводњавање, не старију од 30 дана (за подносиоца пријаве, за власника и за сваког сувласника на пољопривредном земљишту); · фотокопија личне карте (за подносиоца пријаве, за власника и за сваког сувласника на пољопривредном земљишту); Кредит ће се реализовати у складу са планираним средствима. Кредити ће се одобравти по пристиглим пријавама све до утрошка средстава планираних конкурсом. Реализација кредита вршиће се у складу са приливом средстава на рачун Фонда. Конкурс је отворен од 19. фебруара 2017. године до искоришћења средстава планираних за његову реализацију. Непотпуне и неблаговремене пријаве се неће узети у разматрање. Пријаву са траженом документацијом доставити искључиво поштом на адресу: Покрајински фонд за развој пољопривреде 21000 Нови Сад Булевар Михајла Пупина 6 са назнаком " За конкурс" Све додатне информације могу се добити на телефон: 021/557-451 Текст конкурса и пријаву можете преузети на сајту Покрајинског фонда за развој пољопривреде: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
17
Stari Banat HOTEL
OPOVO
Хотел „Стари Банат“ Опово ОБЈЕКАТ ВИСОКОГ КВАЛИТЕТА, ВРХУНСКЕ КУХИЊЕ И ПЕРФЕКТНЕ УСЛУГЕ! У богатом асортиману угоститељске, кулинарске и хотелијерске понуде, Хотел „Стари Банат“ Опово у својој понуди садржи разноврсне аранжмане изнајмљивања простора. Објекат високог квалитета, врхунске кухиње и перфектне услуге идеалан за све врсте прослава, дечјих рођендана, конгреса и стручних скупова и презентација. На располагању су вам велика и мала сала, аперитив бар, зимска и летња башта са пространим паркингом, шеталиштем уз језеро и забавно – спортским теренима. Све информације у вези изнајмљивања простора могу се добити на бројеве телефона: 013 681 319; 063 871 3380; 064 8534 134.
Пекара М&Н Опово ВРХУНСКИ ПРОИЗВОДИ ОД ТЕСТА Мириси и укуси у традицији италијанских и француских пекара најбоља су препорука за ПЕКАРУ М&Н. У изузетно широком избору производа, Оповчани у овој пекари могу купити девет врста хлебова, разне врсте пита, бурека, пица и пецива. У понуди су бело, лиснато, лиснато данско, кукурузно, баварско и интегрално пециво, у сланим и слатким варијантама. Топли сендвичи, колачи, штрудле, крофне и баклаве, сокови, кафе чајеви и топла чоколада Поред готових производа, ПЕКАРА М&Н у својој понуди има и смрзнуто лиснато тесто по веома повољним ценама, а по поруџбини припремају славске колаче и врше услужно печење меса. Телефон за информације и поруџбине 064 / 42 10 436. ОДВОЈИТЕ ЗА СЕБЕ НАЈЛЕПШЕГ УКУСА ТРЕН ... ДОЂИТЕ У ПЕКАРУ М&Н..
КЊИГОВОДСТВЕНЕ УСЛУГЕ «АГЕНЦИЈА ШИЛЕР» Максима Горког бр.24, Опово Телефон: 013/681-969; 063/766-6670 МАЛИ ОГЛАСИ КУЋЕ, СТАНОВИ И ЛОКАЛИ Купујем усељиву кућу до 20.000 евра. Тел: 064 640 8196. Издајем стан преко пута цркве у Опову. Једнособан стан, 40м², само озбиљним особама. Тел: 064 333 8912. Продајем кућу 120м², 6 ари плац у Бањи Врујци. Цена договор. Тел: 064 354 6994. Издајем локал на углу улица Бориса Кидрича и Шумске у Опову. Тел: 064 501 0195. Продајем кућу 150м2 у Опову са помоћним зградама и гаражом (ауто канал). Тел: 013 681 986; 064 1357 488.
сала
ЗЕМЉА И ПЛАЦЕВИ Продајем земљу у вечито: 2,5 ланца у (Јер) и 1,5 ланца (Рит) у Сефкерину. Тел: 013 681 252.
Глогоњ 063 882 5358
Продајем њиву на Чоту од 50 ари у Баштине (Сакуле). Тел: 013 7 685 332. РАЗНО Купујем тракторе и све машине. Тел: 061 180 8860. Продајем 700 бала детелине – прва класа. Тел: 013 685 035; 060 068 5036. Продајем семе детелине Банат прве класе, селектирано. Тел: 013 210 3586; 065 2281 543. Продајем конструкцију за пластеник 11х24м, висина у темену 4,7м, могућност постављања дупле фолије има 6 чеоних врата и вентилациони отвор 2х4м. Тел: 013 681 507. На продају пента Томос 4, урађен сервис. Цена 100 евра. Тел: 064 263 7957. Продајем половни чекићар круњач, цена 230 еура. Тел: 013 681 252. ПОСАО И УСЛУГЕ Повољно уређујем дворишта, орезивање ружа, воћа и живе ограде. Тел: 062 137 8058; 062 159 3997. УТР „Црвена шерпица“ Опово тражи радницу / радника на неодређено време. Пријаве на 063 767 2237. Физиотерапеут са дугогодишњим радним искуством: Корективне вежбе кичме и стопала код деце; Вежбе за остеопорозу; Кинезитерапијски третмани (терапија покретом) код прелома, уганућа, повреда тетива, операција кукова... Тел: 064 364 5321. Часови математике за ученике основне и средње школе и припреме за пријемне испите средњих школа и факултета. Професор математике у пензији – Сефкерин. Тел: 064 555 41 08.
Борилачки клуб ДРАГОН Сефкерин
АКЦИЈА „ТРЕНИРАЈ БЕСПЛАТНО“ У МАРТУ Сефкерин, 12. фебруар 2017; „Тренирај бесплатно борилачки спорт пуног контакта“ назив је акције коју Борилачки клуб „Драгон“ из Сефкерина спроводи у периоду од 1. до 31. марта. Како наводе у клубу, захваљујући подршци локалне самоуправе и посебно ангажовањем председника општине Зорана Тасића, реализована је значајна набавка основне опреме за борилачке спортове, чиме су се стекли услови и за акције оваквог типа. Драгон је спортски колектив богате традиције, који је током 37 година постојања изнедрио бројне покрајинске, државне, балканске и европске прваке у више борилачких дисциплина као што су кунг фу, савате и кик бокс. Програм тренинга које спроводе лиценцирани тренери и репрезентативци Србије обухвата обуку борилачких техника пуног контакта, технику спаринга, школу рада на бокс џаковима и фокусерима. Термини тренинга су понедељком, средом и петком од 19:00 до 21:00 часа и одржавају се у сали „Ринг Спорт“ у Сефкерину. Сефкерински Змајеви позивају све заинтересоване пионире и омладинце да им се придруже и тренирају са шампионима борилачких спортова. Детаљније информације о тренинзима можете добити на број телефона 064 912 67 66.