Galerija «Jovan Popović» Opovo
Mart 2015
MOMIR ARMUŠ a k v a r e l i Sokobanja
April 2015
5
Galerija «Foaje» KC Pančevo
Momir Armuš, akademski slikar Rođen 27.06.1951. godine u Naklu, opština Peć, Kosovo i Metohija, Republika Srbija. Srednju umetničku školu završava u Peći u kojoj su mu slikarstvo predavali profesori Sveta Kamenović i Veljko Radović a vajanje profesor Radomir Musa Miketić. Na fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1971. godine upisuje studije slikarstva. Prve dve godine studira u klasi profesora Gradimira Petrovića a naredne tri u klasi profesora Rajka Nikolića. Kao student završne godine u organizaciji fakulteta odlazi na dvanaestodnevno studijsko putovanje u Pariz. Na katedri slikarstva diplomira 11. juna 1976. godine. Po završetku studija živi u Inđiji a radi kao profesor likovne kulture u Srednjoj Hemijsko – tehnološkoj školi i u Školskom centru Mlinpek u Novom Sadu. Na jesen 1977. Godine odlazi na odsluženje vojnog roka u Lukavici kod Sarajeva. Nakon odsluženja vojnog roka nastanjuje se u Srbobranu a radi kao profesor likovne kulture u Osnovnoj školi ''20. oktobar'' u Vrbasu. Od 1979. godine živi u Sokobanji i radi u Osnovnoj školi a od 1993. godine i u Srednjoj školi gde predaje likovnu kulturu, istoriju umetnosti i umetničko oblikovanje. U Sokobanji 1996. godine sa slikarima Milunom Mitrovićem i Vojislavom Stojanovićem učestvuje u osnivanju Umetničke kolonije Sokograd i postaje član Umetničkog saveta iste. Za člana Umetničkog saveta Likovne kolonije Memorijal Grujice Lazarevića u Rudovcima izabran je 2007. Član je ULUPUDS-a u Beogradu i ULUA u Aleksincu. SAMOSTALNE IZLOŽBE /19/ 1970. Peć – Galerija Doma kulture 1976. Peć – Galerija Doma JNA 1981. Sokobanja – Galerija Centra za kulturu 1990. Sokobanja – Galerija Zavičajnog muzeja 1997. Sokobanja – Kafe galerija Merlin 2000. Beograd – Galerija Božidara Adžije, Zrenjanin – Galerija Duhovnog centra, Sokobanja – Galerija Zavičajnog muzeja 2001. Aleksinac – Centar za kulturu i umetnost, Sokobanja – Cafe gallery 86-98, Prokuplje – Galerija Bože Ilića 2002. Kragujevac – Dom omladine Galerija akvarela 2004. Sokobanja – Sala restorana Splendid 2006. Sokobanja – Galerija legata Miluna Mitrovića 2008. Niš – Niški kulturni centar, Beograd – Poseydon –Paviljon Spasić, Galerija Spirala 2010. Sokobanja – Cafe Gallery 86-98, Beograd – Galerija ARTcentar 2011. Pirot – Galerija Čedomir Krstić Grupno izlagao preko osamdeset puta u Srbiji, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Učestvovao u radu na 52. likovnoj koloniji. Slike mu se nalaze u galerijama i privatnim zbirkama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Aleksandrovcu, Pančevu, Zrenjaninu, Prokuplju, Zaječaru, Golubcu, Bajinoj Bašti, Svrljigu, Zubinom Potoku, Kosovskoj Mitrovici, Kuršumliji, Golubincima, Srbobranu, Čoki, Prilipcu, Banji Vrujci, Ribarskoj banji, Lukovskoj banji, Aleksincu i Sokobanji. U galeriji na Palama i Jahorini i privatnim zbirkama u Sent Luisu, Kuvajtu, Lozani, Cirihu, Torgunu, Skoplju, Podgorici i Plavu. Adresa: Čokanjska 32, 18230 Sokobanja, Tel: 018 680 486 mob: 063 8171009 E-mail: momirarmus@yahoo.com
Akvareli Momira Armuša Danas, kada u ovom našem disharmoničnom svetu vladaju oprečna mišljenja o umetnosti i njenom značaju nagoveštavajući čak i njenu smrt, M. Armuš slavi prirodu, ili još bolje, podiže joj oltar svojim načinom rada, dokazujući da je umetnik vrhovni sudija, sveštenik i Bog u sopstvenoj veri u umetnički čin. Slikar ne okreće leđa pejsažu, već ga uzima za osnov svog likovnog postupka, dokazujući da je umetnost izvan definicije, neuhvatljiva, tajanstvena, i samim tim i lepa. Zagledan u sunce svog okružja ističe da je njegovo sunce drugačije od onog Moneovog, Tarnerovog, pa i Šardenovog, tako da opaska Didroa upućena Šardenu da njegovo sunce nije sunce prirode, u Armuševom postupku dobija puni smisao; da svaki umetnik ima svoje sunce, i da je suština stvaralačkog čina u njegovoj svesti i ličnom stepenu kulture. Opredeljujući se za pejsaž, Armuš se opredelio za tradiciju definišući ga kao jedan od svojih osnovnih likovnih tema. Ali znamo da je broj umetnika koji se opredeljuju za akvarel veoma mali, Armušev izbor za ovu tešku i zahtevnu tehniku je utoliko dragoceniji za našu umetničku praksu. Okružen bajkovitom prirodom Ozrena i Rtnja, slikar je u njihovom okružju počeo tragati za sopstvenim slikarskim postupkom trudeći se da svoj stav o oponašanju stvarnosti definiše kao tumačenje, a ne kao kopiranje prirode. Stvorivši sopstvenu akvarelističku alhemiju gradi autentičan likovni rukopis obojen jakim akcentima komplementarnih tonova žute, vermijona, pa i onih koji vode do zagasitih okera i sijene. Linija je upečatljiva, praćena snažnim potezima četke, što otkriva ruku dobrog crtača koji je za ovu tehniku neophodan. U svojoj radoznalosti i iskrenosti uverava nas njegov romantični zanos prema trenucima rađanja i umiranja svetlosti, zaleđenim prizorima Bovanskog jezera, Moravice i drugim smenama svetla na padinama Rtnja. Kratak zimski dan za njega je presudan kada beleži kristale snega u vazduhu koristeći tehniku morske soli u postupku (wet a wet). Radeći na vlažnoj podlozi takvim postupkom dobija neobične efekte u sudarima vlažnih masa kada se morska so kristalizuje i polako suši. Kod Armuša sve je u pokretu i sve pod kontrolom. Slikar poseduje onu neophodnu radoznalost udruženu sa radošću stvaranja. Stvaralački čin za njega je sakralni moment u kome stepen uzbuđenja postaje neophodan uslov da bi se materijalizovala misao. Armušev akvarel je manje transparentan i lazuran, a više dramatičan i zasićen bojom. Njegove harmonije su u sukobu, potezi odmereni i snažni, pa ipak naslikani prizori odišu melanholijom prolaznosti kao da ih komponuje Skrjabin ili neki Rus sa početka prošlog veka. Lepota i uverljivost protkani su snažnim emocijama otkrivajući autentičan rukopis obogaćen komplementarnim tonovima, sugestivan i topao. To je i suština Armuševog traganja za tonom koji se najčešće čuje u lajt motivu njegove himne o akvarelu. U Beogradu, 11.10.2013. godine
Vlastimir Nikolić Istoričar umetnosti i slikar