Glas Podrinja - broj 3567 - 10.03. 2016. by Glas Podrinja

OMLADINSKA REDAKCIJA

BROJ

3567 GODINA LXXII

CENA

[abac, ~etvrtak 10. mart 2016. www.glaspodrinja.rs

DINARA

“Glas Podriwa” osniva Omladinsku redakciju lista. Tra`imo ambiciozne i darovite saradnike koji }e svojom energijom i objektivno{}u unaprediti informisawe na{eg grada. Zainteresovani mogu da se javqaju na telefon 069/87-17-417 do 21. marta.

Izvu~ena

sre}na

dobitnica STRANA

27.

URO[ DAVIDOVI]: BOQA ZEMQA

KAKO JE PROPALO NA[E SVIWARSTVO – POSLEDWI TANGO U MA^VI Niko nije kopao rudu u Borskom rudniku, niti ugaq u Kolubari, nego je gajio sviwe i to je ono {to nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemqu u kojoj `ivimo – Srbiju STRANE 10. i 11.

U OVOM BROJU „GLASA PODRIWA“ DODATAK POSVE]EN 8. SAJMU POQOPRIVREDE U [APCU OD SLEDE]EG BROJA BESPLATNI MALI OGLASI ZA POQOPRIVREDNIKE ODR@ANA 28. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

“NEBOJ[A ZELENOVI] - [ABAC JE NA[“

BITNE ODLUKE PRVA PROGLA[ENA LISTA ZA LOKALNE IZBORE ZA KRAJ Usvojen je predlog Plana kapitalnih investicija grada [apca za period od 2016. do 2020. godine. Skup{tina je usvojila i tri strategije, razvoja poqoprivrede, plan za socijalnu politiku i strategiju razvoja sporta STRANE 4. i 5.

STRANA

PROLE]E PUNO NADA I O^EKIVAWA Posle gotovo ~etiri meseca, fudbal se vra}a liga{kom takmi~ewu. Prole}ne sezone startuju za vikend. Najpoznatijim ekipama sa ovog podru~ja zajedni~ko je zadovoqstvo odra|enim tokom priprema STRANA

38.

PRAZNIK MUZIKE STRANE

18. i 19.

AKTUELNO

10. mart 2016.

NA VODOTOCIMA DRUGOG REDA

VLADIMIRCI: MARTOVSKE POPLAVE

BEZ VE]IH PROBLEMA o zakqu~ewa ovog broja, obilne padavine tokom proteklih dana nisu izazvale probleme na kanalskoj mre`i i re~nim tokovima drugog reda. Ni na jednom vodotoku nisu

zbog ~ega }e se ove aktivnosti obavqati i ove godine. - Vodotoci drugog prioriteta na podru~ju [apca imaju dobru propusnu mo} i u stawu su da prime veliku koli~inu dodatne vode u

Na tim lokacijama su se de{avali najve}i problemi tokom majskih poplava pre dve godine. Pro{le godine o~i{}eno je ukupno 54,3 kilometara vodotokova drugog reda. Ove godine, tako|e sredstvima grada, u iznosu od 40 miliona dinara, bi}e nastavqeno ~i{}ewe ovih vodotokova. Najvi{e aktiv-

eke Sava i Dobrava, kao i Cerski obodni kanal, spadaju u vodotokove prvog reda. Za izgradwu, odr`avawe i sanaciju nasipa i ure|ewe ovih vodotokova, nadle`ni su republi~ki organi, na ~elu sa Javnim vodoprivrednim preduze}em „Srbijavode“.

zabele`ena izlivawa, niti plavqewa. Pro{logodi{we ~i{}ewe vodotokova drugog prioriteta, nad kojima je nadle`na lokalna samouprava, dalo je dobre rezultate,

svoja korita. Pro{le godine, iz gradskog buxeta, izdvojeno je 60 miliona dinara za ~i{}ewe 32 lokacije na vodotocima drugog reda koji su u nadle`nosti grada.

nosti planirano je na ure|ewu priobaqa Duma~e, ali i ostalih vodotokova drugog prioriteta, ka`e Nenad Ili}, ~lan Gradskog {taba za vanredne situacije. M.S.M.

D O B R AVA I PRVI HARA^ ko rano po~nu sa izlivawem. Protekle nedeqe tokom no}i izme|u sela Vu~evica i Cerovac, Dobrava je poharala livade, a potom se vratila u tok. Sli~no je bilo i na Vukodraù i Vi{wici a, ekipa koja je obi{la Dragojevac i Provo nije na{la ni{ta teù sliku. Sava je zasad pod kontrolom a, i nadaqe smo danono}no spremni da se borimo sa eventualnim izazovima uz èqu da nam se poplava od pre par godina ne ponovi, kaè Milinkovi}. Tu ~elni ~ovek {taba i op{tine Vladimirci ukazuje na zna~aj akumulacije u Vuko{i}u koji je nemerqiv. - To jezero je spas za sve a, posebno za one hiqade hektara do Save koji bi izbegli poplave a imali i obezbe|eno zalivawe. Desetina miliona kubika vode bi se zaustavilo i ti tokovi bili bezbedni a, ìteqi op{tine mirni bez straha za domove, stado i useve. Ovo je samo upozorewe, nadamo se da daqe ne}e biti problema, kaè predsednik {taba. Ukoliko bude sluha i sve se uradi da predupredi poplave, eto mirnih i zima i prole}a u dolaze}im godinama. S.K.

o~etkom marta poplava, istina ne velikih razmera, ali dovoqno da okupi {tab za vanredne situacije i upuzori na ono {to bi moglo da nas sa~eka. Istina po re~ima predsednika {taba Milorada Milinkovi}a brzo se reagovalo a, voda jo{ br`e povukla. [teta je simboli~na. - Nije ~esta pojava da reke i potoci u buji~nom slivu ta-

PREDUZE]E „SAVRO“ SPREMNO DO^EKALO NOVU POSLOVNU GODINU

OPTIMIZAM SA POKRI]EM [aba~ko preduze}e „Savro“ u 2015. ostvarilo je rast proizvodwe od 15 odsto. Prva dva mesece nove godine pokazuju da se pozitivan trend mo`e o~ekivati i u 2016., po{to i pre po~etka gra|evinske sezone radnici ove firme imaju ugovorene poslove okom 16 godina postojawa, preduze}e „Savro“ razvijalo je poslovnu delatnost, od proizvodwe ma{ina za obradu drveta, do izgradwe ~eli~nih konstrukcija i panela. Radnici ovog preduze}a specijalisti su za izgradwu proizvodnih pogona, skladi{nih hala, hladwa~a i benzinskih pumpi, {to pro{logodi{wi rezultati i potvr|uju. - Pro{la godina je za na{e preduze}e bila veoma dobra. U odnosu na 2014. imali smo pove}awe obima proizvodwe, samim tim i dohotka u bruto i neto iznosu od 15 odsto, navodi {ef proizvodwe Miodrag Vasi}.

Optimizam je utemeqen, po{to na po~etku nove godine 20-tak zaposlenih u „Savru“ radi punom parom. - U novoj sezoni imamo dosta posla. Izvodimo radove na izgradwi skladi{nog prostora od preko 2.500 kvadratnih metara, za potrebe firme „Gomeks“ u Klenku. Imamo ugovoren posao i sa firmom Izvr{ni direktor: Aleksandar @ivanovi} Neizvr{ni direktor: Mirjana Stepanovi}

LIST „GLAS PODRIWA“ www.glaspodrinja.rs info@glaspodrinja.rs Izlazi ~etvrtkom

Predsednik odbora direktora: Qupka Adamovi} Glavni i odgovorni urednik: Tawa Trifkovi} urednik@glaspodrinja.rs

poslu dosta toga zavisi od administracije. Investitori koji nas anga`uju za izvo|ewe radova moraju pre toga da dobiju gra|evinsku dozvolu. Novi zakon koji reguli{e ovu oblast }e ubrzati postupak.

Novinari: Qubi{a \uki} Mirjana Filipovi} Vesna Bo{kovi} Jasmina Prstojevi} - korektor redakcija@glaspodrinja.rs Saradnici: Sreten Kosani} Oqa Gavrilovi} Milica Mijailovi} Marko Maksimovi} Du{an Blagojevi} Nenad Kula~in

„Avenzio“, a radimo i jednu halu u Smederevu. Konkurisali smo i za druge poslove, te o~ekujemo dodatno radno anga`ovawe u narednom periodu, dodaje na{ sagovornik. Jo{ vi{e posla rukovodstvo preduze}a o~ekuje u maju i junu, kada gra|evinska sezona bude u punom jeku. Raduje ih i najavqeni dolazak novih privrednih subjekata na podru~je Severozapadne radne zone, gde se nalazi i wihova firma, jer o~ekuju da }e i novi investitori imati potrebu za wihovim uslugama. M.Maksimovi}

Vremenska prognoza od 10. do 16. marta 2016.

[abac

~et.

pet.

sub.

ned.

pon.

uto.

sre.

4 12

4 8

3 13

6 13

5 13

4 12

3 10

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Srbije, Kneza Vi{eslava 66, Beograd

Kompjutersko-tehni~ka priprema: Aleksandar Arsenovi} priprema@glaspodrinja.rs Saradnice na kompjutersko-tehni~koj pripremi: Jasmina Pavlovi} Milica Peri} Qiqana Daki} Jelena Krsti}

Menaxer za tira`: tiraz@glaspodrinja.rs Pretplata Srbija: godi{wa 3.000 din. polugodi{wa 1.500 din. Inostranstvo: Evropa 9.000 din. Australija, Amerika 10.500 din. Afrika, Azija 10.000 din.

Slu`ba ekonomske propagande: Miroslav Stefanovi} Radenko Spasojevi} marketing@glaspodrinja.rs Teku}i ra~un: 355-1076500-49 Vojvo|anska Banka Izdava~ i osniva~: „Glas Podriwa“ a.d. [abac [abac, Kneza Lazara 1 [tampa: „[tamparija Borba“ a.d. Beograd, Kosovska 26

Telefoni: direktor: 305-860, sekretar redakcije: tel/faks: 305-861, redakcija: 353-276, ekonomska propaganda: tel/faks. 353-262, oglasno odeqewe: 353-244

[ABAC

10. mart 2016.

POTPISANI UGOVORI O SOCIJALNOJ I ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI

NIKO NE SME BITI ZABORAVQEN ro{log ~etvrtka u Duwi}a ku}i gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} i predstavnici 28 udruèwa potpisali su ugovore o finansirawu i sufinansirawu projekata udruèwa gra|ana u oblasti socijalne i zdravstvene za{tite. Za ove namene iz buxeta grada opredeqeno je vi{e od 11 miliona dinara. Slavi{a Savi}, sekretar Udruèwa paraplegi~ara Ma~vanskog okruga, naveo je da su wihova dva projekta deo sufinansirawa nekih drugih projekata. Jedan projekat je namewen osnovnom finansirawu organizacije, a drugi prevozu osoba sa invaliditetom. -Poznato je da u gradu [apcu ne postoji organizovan prevoz za korisnike invalidskih kolica. Grad je na ovaj na~in podrào i fi-

nansirao na{ prevoz kombijem Crvenog krsta. Na na{u sre}u, grad podr`ava i druge na{e aktivnosti i dobar deo wih finansira se iz sredstava Gradske uprave, naveo je Savi}.

POZIV ZA NEZAPOSLENE DAME Tim gradona~elnika [apca za ènsko preduzetni{tvo, koji vodi Marija Ivankovi} Juri{i}, poziva nezaposlene ène da u~estvuju u programu edukacije i obuke za sopstveni biznis ili posao u zadruzi. Program obuhvata 1.000 èna. Formular za prijavu na adresi: www.sabac.rs /aktuelnosti/oglasi. Obrazac se moè preuzeti i na Jedinstvenom {alteru Gradske uprave. Dodatne informacije: zensko.preduzetnistvo@sabac.org; 064 876-27-85. Na isti broj mogu se javiti sugra|anke koje èle da im se prijavni formular po{aqe na ku}nu adresu.

Luka Mladenovi} iz Me|uop{tinskog udruèwa slepih i slabovidih zahvalio se Gradskoj upravi i istakao da za wih ovo zna~i da mogu da nastave sa svojim aktivnostima. Sredstva je dobilo i Humanitarno udruèwe “Ana”. Vesna Mileti} se, ispred ovog Udruèwa, za-

REDOVNI SASTANAK [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

P R O [ I R E N S A S TAV P

U S L AV U @ENE

zimawe preventivnih mera i priprema za sprovo|ewe operativnih mera odbrane od poplava na vodotokovima drugog reda. Tako|e, {tab je pro{iren za jo{ nekoliko ~lanova. -Prethodna godina bila je specifi~na zbog toga {to rad nije bio stati~an i fokusiran samo na sedi{te [taba u [apcu, nego se i{lo ~itavim okrugom kroz posebne oblike specijalnih obuka lokalnih {tabova. Svesrdnu pomo} u ovome pru`ile su

su{tini odnose na osposobqavawe specijalnih jedinica pri civilnoj za{titi na {to boqu komunikaciju izme|u lokalnih {tabova i {taba okruga sa republi~kim {tabom, i razmenu informacija u svakom trenutku, rekao je komandir Okru`nog {taba za vanredne situacije Dragoslav Milanovi}. Milanovi} je naveo da je u oviru priprema rada za ovu godinu u`i tim [taba detaqno analizirao potrebe i na

{to mislimo. Nau~ile su nas da lepo kuvamo, da orezujemo ruè, da gajimo biqke. Nau~ile su nas strpqewu. Suzama svojim u~ile su nas kako se pruà podr{ka. Bile su uvek najja~i vetar u na{a le|a na koju god stranu da krenemo. „Onoga dana kada je majka umrla po~ela je starost“, kaè stara albanska poslovica. Na{ mudri Du{ko Radovi} poru~uje: „Kad razmi{qate o èni svoga ìvota dozvolite i majci da konkuri{e za to visoko zvawe“. Dan èna se obi~no proslavqa darivawem cve}em, a moè i lepim stihovima mnogih pesnika kroz vekove. U zdravqe i slavu ène – rekao je Vitomir Nikoli} otvaraju}i sve~ani program u predve~erje dana posve}enog ènama. O. G.

nam Vlada Japana i nevladina organizacija „^ovekoqubqe“. [to se ti~e plana rada za ovu godinu, i rokovima i zadacima smo ome|eni onim {to je planirano od strane republi~kog [taba za vanredne situacije. Zadaci se, u

osnovu iskustava iz prethodnog perioda zadr`ani su oni qudi koji su pokazali da potpuno odgovaraju svrsi, a [tab je dopuwen jo{ nekima koje je preporu~ilo znawe i samoinicijativnost u te{kim trenucima. M.M.

ro{le srede, u Centru za stru~no usavr{avawe na Letwikovcu, Okru`ni {tab za vanredne situacije odr`ao je redovno zasedawe. Na dnevnom redu se na{ao izve{taj o radu za prethodnu godinu, usvajawe plana rada za ovu, ako i predu-

U GRADSKOM UDRU@EWU PENZIONERA PROSLAVQEN 8. MART

esmom, muzikom, najlep{im stihovima posve}enim lep{em polu, u prostorijama Gradskog udruèwa penzionera grada [apca u Benskoj bari, proteklog utorka obeleèn Osmi mart – Dan èna. Posle pozdravne re~i uz ~estitke i èqu za dobrim zdravqem i sre}u Bose Krsmanovi}, predsednice Sekcije penzionisanih prosvet-

hvalila Gradskoj upravi na podr{ci koju im pru`a pune tri godine. Novac }e iskoristiti za nabavku obroka za 20 qudi iz ruralnog podru~ja. -Posebnu zahvalnost dugujemo Odeqewu za dru{tvene delatnosti koje nam pru`a izuzetnu pomo} i podr{ku i stru~ne savete bez

kojih na{u ideju ne bismo mogli da sprovedemo u delo ovako efikasno. Na{ projekat “Topli obrok za siroma{ne u ruralnim sredinama” dobio je ove godine 160.000 dinara. Tako }emo mo}i da nastavimo da hranimo 20 qudi u ruralnim sredinama, navela je Mileti}eva. Milan Vasi}, direktor Centra za socijalni rad, istakao je da je ovo jo{ jedan dokaz da u [apcu niko ne sme da bude zaboravqen. Neboj{a Zelenovi} je rekao da se grad zaista trudi da omogu}i svojim gra|anima `ivot dostojan ~oveka. -Socijalna za{tita nije samo socijalna pomo} nego i ukqu~ivawe qudi da budu deo ovog dru{tva i sistema. Najboqi na~in da ih ukqu~imo u svakodnevni `ivot je da im pomognemo da se zaposle. Tako }e se mawe izdvajati i za socijalnu pomo}, naveo je gradona~elnik. M.M.

nih radnika Gradskog udruèwa penzionera, ~lanovi Gerontolo{kog kluba penzionera izveli su program. - „Bog nije mogao da bude na svakom mestu pa je zato stvorio majku“, kaè stara jevrejska poslovica. Od majki smo nau~ili da pra{tamo, da pa`qivo slu{amo ti{inu i da iz we izvla~imo pouke, da govorimo }ute}i ali i da kaèmo glasno i jasno sve

[ABAC

10. mart 2016.

ODR@ANA 28. SEDNICA

B I T N E ODLUKE Usvojen je predlog Plana kapitalnih investicija grada [apca za period od 2016. do 2020. godine. Skup{tina je usvojila i tri strategije, razvoja poqoprivrede, plan za socijalnu politiku i strategiju razvoja sporta

dbornici grada [apca u petak su zasedali 28. i verovatno posledwi put u ovom sazivu. Na dnevnom redu bilo je gotovo 30 ta~aka. Po~etak zasedawa kasnio je ~etrdesetak minuta. Razlog je bio taj {to je odborni~ka grupa “Odgovor za [abac” trebala da ima jednog ~lana u izbornoj komisiji, koju je trebalo imenovati prvom ta~kom dnevnog reda. Me|utim, {ef ove odborni~ke grupe, Negovan Stanar~i} pre{ao je u odborni~ku grupu Srpske napredne stranke. Tako je “Odgovor za [abac” ostala na dva odbornika, izgubila status odborni~ke grupe i pravo da ima ~lana izborne komisije. Trebalo pripremiti nov materijal za sednicu. Po usvajawu dnevnog reda odmah je usledila pole-

zaposlenih, {to bi bilo ukupno 1.624 zaposlena u javnom sektoru. -Po{tuju}i odredbe Zakona mi smo doneli ovu Odluku. Sva preduze}a i ustanove ~iji je osniva~ grad u obavezi su da u roku od 60 dana urade nove unutra{we sistematizacije i predvide broj radnih mesta. Ne zna~i nu`no da }e ta radna mesta biti popuwena. Do kraja godine stoji zabrana zapo{qavawa i pove}awa plata u javnom sektoru, rekao je Nedeqkovi} i istakao da otpu{tawa u [apcu ne}e biti. Gradona~elnik [apca, Neboj{a Zelenovi} je naveo da bi [abac mogao da zaposli jo{ 260 qudi, ali da im ograni~ewa to ne dozvoqavaju. Odbornici opozicije na ovo su burno reagovali. Aleksandar Paji} iz Srp-

Kome pripada Aprilska nagrada edna od dopuna dnevnog reda bilo je Re{ewe o razre{ewu sekretara Komisije za dodelu Aprilskih nagrada i imenovawu novog. Umesto Ane Topalovi}, tu funkciju }e obavqati Milica Ga~i} Nikoli}. Ovo je ponovo pokrenulo polemiku da li je prva Aprilska nagrada dodeqena zasluèno. Blaà Kneèvi} iz SNS kritikovao je {to je priznawe oti{lo u ruke Oqe Be}kovi} i istakao da je trebalo da bude dodeqeno svima koji su branili [abac od poplava u maju 2014. godine.

mika oko toga da li je Stanar~i} na vreme uputio obave{tewe da je promenio stranku. Opozicija je prigovarala da sednica nije pripremqena kako treba. Druga ta~ka dnevnog reda bila je razmatrawe i usvajawe predloga odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodre|eno vreme u sistemu javnog sektora. Jovan Nedeqkovi}, na~elnik Gradske uprave podsetio je da je Skup{tina Republike Srbije donela Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Kako je objasnio, [abac na 1.000 stanovnika ima pravo na 14

ske napredne stranke rekao je izme|u ostalog da u Gradskoj upravi ima toliko zaposlenih da vi{e nemaju gde da sede. Usvojen je i predlog Plana kapitalnih investicija grada [apca za period od 2016. do 2020. godine. Kako je navela Bojana Mladenovi}, na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti, Plan je izra|en po USAID mega programu, a po pravilniku koji je ustanovila Stalna konferencija gradova i op{tina. -Plan sadr`i sve projekte koji su planirani u narednih pet godina, ~iji

iznos prema{uje 12 miliona dinara i koji }e se sprovesti, ili }e wihova realizacija po~eti do 2020. godine. Kada je u pitawu 2016. godina ti projekti su ina~e deo kapitalnog buxeta lokalne samouprave. Gledali smo da to budu projekti koji su dobili najve}i broj bo-

Opozicija je Plan uporedila sa bajkom, dok je Began Cicvari} iz SNS istakao da je sve {to je predlo`eno dobro za grad, ali da je trebalo da do|e na ranije, a ne na posledwem zasedawu u sazivu. Kao ~etvrta ta~ka usvojeno je Odluka o organizaciji gradske uprave. Ovom Odlukom u GU se formira deveto odeqewe, za lokalni ekonomski razvoj. Skup{tina je usvojila i tri strategije, razvoja poqoprivrede, plan za socijalnu politku i Strategiju razvoje sporta.

Strategija li~i na proro~anstvo bra}e Tarabi}. Odbornik SNS dr Aleksandar Peranovi} smatra da je Strategija prazna pri~a. Rekao je da vlast u [apcu kritikuje Republi~ku, a da zaboravqaju {ta se de{avalo 2007. godine kada su poqoprivrednici blokirali most na Savi, i kolika je tada bila cena sviwa. Peranovi} je izjavio da bi ozbiqnije bilo da je [abac podr`ao republi~ku ideju o udru`ivawu. Gradona~elnik Zelenovi} je izjavio da mu se “digne kosa na glavi kad vidi

dova i da obuhvatimo sve oblasti kako bi se grad kontinuirano razvijao u svim segmentima, rekla je Mladenovi}eva. Gradona~elnik je konkretno objasnio da su najzna~ajniji projekti planirani za ovu godinu selidba Kvanta{ke pijace, izgradwa Centra za vo}e i po~etak radova na izgradwi Toplane na biomasu. Istakao je da su sve ovo velike investicije koje mnogo ko{taju. -Sve zavisi od toga da li }emo u narednih mesec ili dva imati povoqne vesti u vezi dolaska jedne velike investicije u na{ grad, a koja treba da uposli 2.000 qudi. Prioritet nam je zapo{qavawe. Posle toga }emo raditi kako nam budu teku}i nov~ani prihodi dozvoqavali, naveo je gradona~elnik.

Za Strategiju razvoja poqoprivrede i ruralnih podru~ja je re~eno da je ra|ena uz u~e{}e predstavnika proizvo|a~a, nauke, instititucija. Doneta je za period od 2016. do 2024. godine. Kao strate{ki prioriteti su navedeni: podizawe konkurentnosti poqoprivredne proizvodwe, razvijen efikasan sistem podr{ke poqoprivrednim proizvo|a~ima, razvoj ruralnih podru~ja i odrìvo upravqawe prirodnim resursima i za{tita ìvotne sredine. Dragan Stankovi}, odbornik Inicijative Selo – grad izrazio je àqewe {to se ova Strategija oslawa na republi~ku, koje jo{ uvek nema. Odbornik Demokratske stranke Srbije, dr Aleksandar Pavlovi}, smatra da

momke odbegle iz grada kako brinu o poqoprivredi”. Istakao je da je ciq da poqoprivrednici od svog rada zarade 2,5 puta vi{e, i pitao opoziciju {ta oni nude. Aleksandar Paji} je odgovorio da je to sve samo stavqeno na papir i da nije ostvarivo. Gradona~elnik je istakao da nema s kim da razgovara u Ministarstvu poqoprivrede jer ministarka ne odlu~uje o poqoprivredi nego neko ko sedi u kabinetu kod premijera. Tako|e je rekao i da je svako ko je imao dobronamerne primedbe imao priliku to i da ka`e, ali da nije stigao ni jedan amandman na ovu ta~ku. Nakon sve polemike Negovan Stanar~i} je tra`io repliku, jer se, kako je naveo, prepoznao u gradona~elnikovom “momku iz grada”.

[ABAC SKUP[TINE GRADA

sport i sportsku infrastrukturu. Kritike opozicije nisu izostale ni po ovoj ta~ki i odnosile su se uglavnom na to da se za pojedine klubove izdvajaju ogromna sredstva, a da rezultati izostaju. Pohvaqeno je {to je najavqena izgradwa atletske staze, zajedno sa Republikom. Za direktora JUP “Plan” imenovana je Milena Zindovi}, dosada{wa v.d. te funkcije. Sre}ko \uri} je imenovan za direktora JKP “Toplana [abac”. Jedna od ta~aka koja je privukla dosta pa`we bila je ona kojom je gradona~elniku dato ovla{}ewe da sprovede proceduru prodaje svih grla ergele “Xokej”. Donet je i operativni Plan odbrane od poplava na vodotocima drugog reda. Na Skup{tini su jo{ usvojeni i Predlog o mesnim zajednicama, odluke o otu|ewu, kao i o davawu na kori{}ewe nepokretnosti iz javne svojine, Odluke o prestanku va`ewa odluke o osnivawu Fonda za protivpo`arnu za{titu, kao i niz izmena i dopuna planova generalne regulacije. Promeweni su i pojedini ~lanovi upravnih odbora Pred{kolske ustanove, O[ “Janko Veselinovi}” i Doma zdravqa. M.M.

ZA [ABAC U KOM VREDI @IVETI kup{tina partnera za reviziju Strategije odrìvog razvoja grada [apca, sa izradom Akcionog plana za period 2016. do 2020. godine, odràna je u ponedeqak u hotelu „Sloboda“. Grad [abac je pokrenuo proces revizije Strategije odrìvog razvoja ukqu~uju}i i izradu Akcionog plana za period 2016. - 2020. godine, a gradona~elnik je doneo re{ewe o obrazovawu i imenovawu komisije koja }e zapo~eti proces. Obra}aju}i se prisutnima na skupu, gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}, istakao je da je potrebno da svi zajedno planiramo aktivnosti grada i da zajedno u~inimo [abac boqim mestom za ìvot.

-îwenica da Grad [abac pravi ovakvu strategiju, pokazuje da ozbiqno mislimo na na{u budu}nost. Gradovi kao {to je [abac moraju imati va`ne strate{ke dokumente. Mi imamo jasan plan, a dana{wi skup pokazuje da èlimo da u odlu~ivawe ukqu~imo veliki broj na{ih sugra|ana i u~inimo [abac boqim mestom za ìvot. Stvarawem dobrih uslova i poslovi }e pratiti qude, a ne qudi poslove. @elimo da [abac bude grad u kome vredi ìveti i u koji se vredi vratiti. Time }emo omogu}iti uslove za nove poslove, koji }e biti boqe pla}eni, napomenuo je gradona~elnik.

“NEBOJ[A ZELENOVI] - [ABAC JE NA[“

PRVA PROGLA[ENA LISTA ZA LOKALNE IZBORE

ista „Neboj{a Zelenovi}-[abac je na{”, na glasa~kim listi}ima za lokalne izbore, bi}e pod rednim brojem 1, po{to su prvi predali potpise Izbornoj komisiji grada [apca.

Prilikom predaje liste sa spiskom kandidata za odbornike u Skup{tini grada [apca, Neboj{a Zelenovi} je rekao da veruje da nam {ansu za dobar `ivot, nove investicije i zaposlewe ne}e doneti niko sa strane.

ODR@ANA SKUP[TINA PARTNERA ZA REVIZIJU STRATEGIJE ODR@IVOG RAZVOJA

ZA KRAJ

-Vama, mom~e, izri~em opomenu, nije imao razumevawa predsedavaju}i prim. dr Slobodan Mirkovi}. Strate{ki plan za socijalnu politiku grada ura|en je za period od 2016. do 2020. godine. Dragana Milosavqevi}, {ef Odeqewa za de~ju, socijalnu i zdravstvenu za{titu navela je da ovaj dokument podrazumeva razvijawe novih socijalnih usluga i unapre|ewe postoje}ih. -Kao va`ne ciqne grupe definisani su deca i omladina, nezaposlena lica, stari, osobe sa invaliditetom i Romi. Kao posebna nova ciqna grupa su porodice za palijativnim bolesnicima, porodice sa licima koja imauju intelektualne pote{ko}e i mentalne smetwe i porodice u riziku, rekla je Milosavqevi}eva. Dejan Jovanovi} iz SNS je izneo primedbu da je o ovome trebalo pri~ati od po~etka, a ne pred izbore i smatra da }e kroz socijalnu politiku poku{ati da se uti~e na glasa~e. Strategija sporta usagla{ena je sa republi~kom i doneta je za period od dve godine. Prioritet je stavqen na ~etiri segmenta: sport dece i omladine, rekreativni i sport osoba sa invaliditetom, vrhunski

10. mart 2016.

-Verujem da {ansu za uspeh i dobar posao za svakog od nas, mo`emo da stvorimo samo mi gra|ani [apca, ovde u na{em gradu. U naredne ~etiri godine nastavi}emo da gradimo na{ [abac, u kome }e svako imati posao.

Svako }e mo}i da se le~i i niko ne}e biti zaboravqen ili gladan. Na{a deca zasluùju {kolu za 21. vek. [kolu u kojoj }e i}i u jednu smenu, u kojoj }e imati topao i zdrav obrok i u {koli zavr{avati doma}e zadatke. U ime svih nas koji ìvimo i radimo za [abac traìm va{u podr{ku uveren da nam dobar ìvot, investicije i poslove ne}e doneti niko sa strane, ve} ih mi moramo stvoriti sami, rekao je Zelenovi}. Listu je predala koalicija koju ~ine stranke Zajedno za Srbiju, Demokratska stranka i Srpski pokret obnove. Predlaga~i su na listu predloìli i kandidate iz Inicijative „Selo-grad“.

Reviziju Strategije odrìvog razvoja grada [apca, kroz pruàwe stru~ne i tehi~ke podr{ke, podràva Stalna konferencije gradova i op{tina. Aleksandar Marinkovi}, koordinator za strate{ko planirawe programa iz SKGO, kaè da je wihova organizacija nekoliko meseci aktivno ukqu~ena u revidirawe Strategije koja postoji od 2010. godine. -Do sada smo uradili situacionu analizu i procenu implementacije, ali i uporednu analizu kada su u pitawu drugi gradovi u Srbiji. Promene }emo danas predstaviti okupqenim gra|anima, kako bi u okviru radnih mera u~estvovali, kazao je Marinkovi}. Du{an Kostadinovi}, koordinator na reviziji Strategije odrìvog razvoja grada [apca, kaè da }e proces strate{kog planirawa odrìvog razvoja biti zasnovan na participativnom pristupu, kroz ukqu~ivawe lokalnih partnera od zna~aja za razvoj grada. -Grad je 2010. usvojio Strategiju koja vaì do 2020. godine. Nakon pet godina, javila se potreba za revizijom. Predvi|eno je formirawe Skup{tine partnera, kao neformalnog tela sastavqenog od predstavnika lokalne samouprave i lokalnih partnera. U okviru Skup{tine bi}e oformqene ~etiri tematske radne grupe: urbanizam i za{tita ìvotne sredine, dru{tveni razvoj, ekonomski razvoj i dobra uprava, kazao je Kostadinovi}. U~e{}em u radnim grupama, lokalni partneri }e direktno u~estvovati u izradi Strategije odrìvog razvoja grada [apca i tako uticati na budu}i razvoj lokalne zajednice.

[ABAC

10. mart 2016.

SIMPOZIJUM U GRACU OKUPIO 150 GRADONA^ELNIKA

RAZMENA ISKUSTAVA I IDEJA osiguramo da se prava koja su gra|ani stekli pro{ire, te da qudi odlu~uju o stvarima koja se direktno ti~u wihovog `ivota, Posredstvom Stalne konferencije gradova i op{tina, ovaj model finansirawa najni`ih jedinica lokalne samouprave bi}e predstavqen i gradovima i op{tinama {irom Srbije. - Na{ plan je da gra|ani imaju ve}a prava. Na primeru

Pro{le nedeqe austrijski grad Grac organizovao je Simpozijum gradona~elnika, pod pokroviteqstvom Svetske banke. Na skupu je u~estvovalo 150 predstavnika iz ~itave Evrope, a [abac je predstavqao gradona~elnik Neboj{a Zelenovi} radona~elnik [apca kolegama iz jugoisto~ne Evrope, predstavnicima grada doma}ina i gostima, prezentovao je potencijale [apca. Prema wegovim re~ina, ovo je bila dobra prilika da se ve}i broj predstavnika evropskih lokalnih samouprava upozna sa rezultatim a koje je [abac do sada ostvario, kao i sa planovima za naredni period. - Poziv Svetske banke i organizacija koje sa wom sara|uju na unapre|ewu kvaliteta ìvota u lokalnim samoupravama, za nas predstavqaju veliko priznawe. Evropa je odala priznawe gradu za dostignu}a koja smo ostvarili u razli~itim segmentima. Moj zadatak je bio da ih predstavim i pokaèm {ta u [apcu moèmo da ponudimo. @eleli smo da Evropa ~uje za sve dobre stvari koje [abac nudi. Prezentovali smo potencijale Severozapadne radne zone, efikasnu gradsku administraciju, brze procedure i primere dobre prakse koji dokazuju da vredi uloìti u [abac. Razgovarali

smo i o svim doma}im i stranim investitorima koji na ovom mestu kupuju parcele i èle da investiraju. [abac ima dobar poslovni ambijent, sa ~ime su predstavnici dràva iz svih delova Evrope i gosti iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva upoznati, kaè gradona~elnik [apca. Zelenovi} je kolege upoznao i sa modelom finansirawa dela aktivnosti mesnih zajednica, kroz povra}aj novca prikupqenog na osnovu poreza na imovinu. Ovo re{ewe izazvalo je veliku pa`wu u~esnika. - Lokalne samouprave sa podru~ja jugoisto~ne Evrope imaju sli~ne probleme. To su problemi nadle`nosti, privla~awe stranih investicija i radne snage. Zajedni~ko je i to da ove zemqe imaju centralizovane sisteme, kako na dràvnom, tako i na nivou lokalne samouprave. Ja verujem da moèmo da mewamo takav sistem, da budemo boqi, te smo zato i doneli odluku da porez na imovinu ostaje u mesnim zajednicama u kojima se ubira. To je prakti~no

re{ewe, ali i formalni politi~ki instrument, koji gra|anima garantuje slobodu na odlu~ivawe i odgovornost. Gradona~elnike i predsednike op{tina koji su u~estvovovali na skupu zanimalo je kako program funkcioni{e u praksi. - Dva primera egzaktno potvr|uju opravdanost odluke da mesne zajednice same odlu~uju o svojim sredstvima, {to sam predo~io i kolegama na skupu. Prihodi od poreza na imovinu u januaru ove godine su tri puta ve}i nego pro{le godine, jer gra|ani znaju da }e sav porez koji se skupi u wiho-

Dijalog sa gra|anima mora da postoji. Primeri rekonstrukcije Velikog parka i izgradwa „Sava parka“ to potvr|uju. Na javnom uvidu u re{ewa za ove dve celine gra|ani mogu da iznesu predloge koji }e predloèna re{ewa u~initi jo{ boqim. @elimo da ~ujemo wihovo mi{qewe i da svi budu zadovoqni izgledom grada. vom mestu biti vra}en, i da }e sami odlu~ivati o tome na {ta on treba da se potro{i. Veoma je dobro {to ovaj instrument mogu da koriste i mesne zajednice ~iji predstavnici podràvaju opozicione stranke u gradu, jer je su{tina decentralizacije u tome da svi, bez obzira na politi~ku pripadnost, imaju ista prava. Siguran sam da }e u budu}nosti svi politi~ki akteri shvatiti da je, uz legitimnu èqu za mewawem stawa, potrebno pre toga da mewamo sebe i da

transfera novca ka mesnim zajednicama pokazali smo da je to mogu}e. Gra|ani moraju da odlu~uju, a ne da umesto wih to radi jedan ~ovek. Zbog toga sam i formirao tim u koji su u{li qudi koji do sada nisu bili angaòvani u politici. Oni, svako u svojoj oblasti, nude re{ewa kojima je mogu}e pove}ati stepen odlu~ivawa gra|ana. To je politika koju mora da vodi svaka lokalna samouprava koja èli da se razvija, kaè gradona~elnik [apca. M.S.M.

INTERAKTIVNA IZLO@BA I RANI JAVNI UVID U PROJEKTE VELIKOG I SAVA PARKA

NOV KVALITET @IVOTA U GRADU lan detaqne regulacije Sava parka i projekat rekonstrukcije Velikog parka, [ap~ani mogu da pogledaju u Kulturnom centru do 12. marta. Izlo`ba koja je u toku, interaktivnog je tipa, otvorena za predloge sugra|ana. - Zainteresovani dobijaju materijal koji }e mo}i da ponesu ku}i, letke i formulare koje mogu da popune i da nam dostave svoje sugestije. Maksimalno smo otvoreni za sve kanale prema gra|anstvu, kako bi iskoristili zakonsku mogu}nost ranog javnog uvida, rekla je Milena Zindovi}, direktorka JUP “Plan”, na otvarawu izlo`be. Plan detaqne regulacije Sava parka predvi|a ure|ewe prostora uz Savu, od Novog mosta do Ko~inog kanala, koji }e imati edukativne, zabavne, sportske i

P POSLEDWI ÛVARI PODRIWA U ARHIVU Me|uop{tinskom istorijskom arhivu, u toku je izlo`ba “Posledwi ~uvari Podriwa”, postavka crteà i fotografija spomenika tradicionalnog graditeqstva, autora Dragi{e Milosavqevi}a. - Ovo je zapravo samo jedan deo nasle|a, za koje se nadamo da }e biti obnovqeno. Mo`da }e neka budu}a generacija obnavqati na osnovu ove dokumentacije, ko zna. Izloèni su i alati kojima su ku}e gra|ene, to su jednostavni primerci, mnogi bi te{ko i prepoznali ru~ni alat kojim se radilo vekovima, a kojim neki i danas rade, rekao je autor na otvarawu izlo`be. M.F.

turisti~ke sadr`aje, kao i Memorijalni centar na mestu gde je bio logor za vreme Drugog svetskog rata. Prema re~ima Katarine Dubqanin, glavnog gradskog urbaniste, Veliki park, koji }e predstavqati sintezu umetnosti, igre i rekreacije za sve starosne grupe, udahnu}e nov kvalitet `ivota u gradu. - Ovaj projekat re{ava kqu~ne probleme u Veli-

kom parku, koji }e biti pristupa~niji sugra|anima. Sam ulaz u Park }e biti pro{iren pe{a~kim platoom, bunker }e biti pretvoren u poligon igre, doda}emo nove staze. Predla`emo i novu Aleju velikana, u kojoj }e biti postavqeni postoje}i i novi spomenici, {to je prilika da se ukqu~e mladi umetnici, rekla je Katarina Dubqanin. M.F.

KOCEQEVA - VLADIMIRCI

10. mart 2016.

RADIONICA ZA TATE POSTALA PRAKSA U PU “POLETARAC” U KOCEQEVI

O^EVI I DECA MAMAMA NA DAR @ivot brzo prolazi i zato ugrabite roditeqstvo i u`ivajte u wemu jer }e biti kasno

Upore|uju}i decu nekad i sad smatra da su najmla|i danas veoma informisani o mnogo ~emu, da su ukqu~eni u nove

adionice u kojima u~estvuju mame su ~esta slika u koceqeva~kom vrti}u. Me|utim, ve} petu godinu za redom, povodom 8.marta, vaspita~ice Dragica Gaga Petkovi} i Mila Sari} praktikuju odr`avawe radionice u kojima zajedno sa decom svoju kreativnost u izradi poklona za mame i supruge prezentuju o~evi.

Za mnoge od o~eva ovo je potpuno novo iskustvo. - Radionica i uop{te druèwe sa decom je veoma zanimqivo. Do sada nisam imao priliku da u~estvujem u woj ali bi svakako trebala da postane tradicija - rekao je Miroslav Jovanovi}, otac trogodi{we Milica koja je uz tatinu pomo} napravila poklon mami Jasni za praznik èna. - Mi smo organizovali radionicu koja se odnosi na druèwe tata, dece i vaspita~a. Ova radionica traje ve} pet godina i zapravo je prerasla u tradiciju. Ideja nam je bila da tate ukqu~imo aktivno u tu pri~u, da ih pozovemo na zajed-

ni~ko druèwe. Ranije smo o~eve retko vi|ali jer su oni uglavnom bili zaposleni a mame su bile zaduène za dovo|ewe dece u vrti} i za realizaciju svih aktivnosti vezanih za boravak deteta u obdani{tu. Stoga smo odlu~ili da povodom Dana èna u radionicu ukqu~imo tate - kaè vaspita~ica Gaga koja se sa najmla|im stanovnicima ove op{tine druì ve} tri I po decenije, od po~etka rada PU “Poletarac”.

tehnologije te da br`e dolaze do informacija, ali da je, za razliku od mali{ana od pre tridesetak godina, novim generacijama ~esto nedovoqno razvijen govor kao i da se socijalizacija odvija sporije. - Govor zapravo ~esto nije dovoqno razvijen a deca nam se igraju jedna pored drugih. Zajedni~ke igre se ostvaruju uz na{e velike napore i to naravno treba da nas brine izjavila je vaspita~ica sa

najdu`im radnim iskustvom u koceqeva~koj pred{kolskoj ustanovi i ocenila da su deca danas preza{ti}ena te da su u pore|ewu sa starijim generacijama mali{ana nesamostalnija i nespremnija za adekvatno reagovawe u banalnim situacijama. - Naj~e{}e re~enice koje danas ~ujemo pri susretu roditeqa i dece su “Nemoj da se isprqa{” ili “[to si se isprqao”. Bitnije je ne uflekati neko “fensi”odelo koje je pretesno i potpuno neprilago|eno deci. Koleginica i ja smo uspele da u saradwi sa roditeqima vratimo trenerke u na{u grupu. Tako|e smo shvatile da u velikom broju slu~ajeva jedini boravak napoqu u toku dana je onaj koji je organizovan u okviru dnevnog boravka u vrti}u a da ku}i deca vreme provode

ispred kompjutera ili televizora gledaju}i nekakve stra{ne crtane filmove u kojima je propagirano nasiqe i onda se svi ~udimo kada deca postanu agresivna i kada se u {kolama uo~i vr{wa~ko nasiqe - isti~e Dragica koja smatra da na{oj deci najvi{e fali da ih odrasli slu{aju, ali aktivno. - Roditeqi i odrasli uop{te veoma gre{e kada de~ie potrebe svode na kupovinu slatki{a ili igra~aka. Neophodno je da ih slu{amo i da ~ujemo {ta su zaista wihove potrebe. Moja poruka za sve roditeqe je da ìvot brzo prolazi i zato ugrabite roditeqstvo i uìvajte u wemu jer }e biti kasno, ne moète ga sti}i - poru~ila je Gaga. Vesna Bo{kovi}

OSMI MART U OP[TINI VLADIMIRCI

OSMOMARTOVSKA PORODICA

OP[TINA VLADIMIRCI: POSAVOTAMNAVSKA SREDWA [KOLA

OD EVROPE 120.000 EVRA K

onkurisalo je agilno rukovodstvo {kole projektom preko Republike Srbije Evropskoj investicionoj banci u projektu modernizacija {kola, i ovih dana dobila 120.000 evra koji }e biti tvrde znala~ki iskori{}ena, po re~ima direktora {kole Milana Isailovi}a. - Mi smo uvek verovali da je to pravi put i da je

tih poslova umivena {kola bi}e jedna od najlep{ih u Srbiji. U~enici iz okoline Vladimiraca koji poha|aju ovu {kolu ima}e optimalne uslove i nova odeqewa a slede i novi projekti kako bi {to vi{e uradili u pravcu boqitka {to opet silnim prvim mestima, a na takmi~ewima i republi~ka Svetosavska nagrada Milice [imonovi} najboqe po-

briga o mladima vazda prioritet. - Sve od Doma kulture do Doma u~enika koji }e dobiti stanovnike za narednu {kolsku godinu uz simboli~ne tro{kove mawe od sada{weg prevoza, je pokazateq da se radi punom parom na tom planu. Tako uz projekte gde mladi naro~ito kada je Evropa u pitawu imaju prednost, eto mogu}-

{teta ne iskoristiti evropske novce. Oko 100.000 evra bi}e utro{eno za dovr{etak zapo~etih radova na {koli a 20.000 evra za rekonstrukciju mokrih ~vorova da bi mladi imali optimalne uslove za rad. To nam je za sada najbitnije i posle

kazuju. Ponosimo se svojom {kolom koju smo u toku raspusta i kada se moglo uredili da se mnogi delovi te{ko mogu prepoznati, blista neumorni direktor. Zadovoqan je i predsednik op{tine Milorad Milinkovi} koji ka`e da je

nosti da sve maksimalno prilagodimo evro standardima, ka`e Milinkovi}. Dom u~enika i par detaqa ure|ewa okoline {kole u~ini}e da {kola ra|ena kao i Dom po evro kvalitetu to istinski i bude. S.K.

orodica koju nudimo kao primer kako se da ìveti u slozi u brojnoj porodici i pritom poimati osmi mart kako treba ìvi u Vladimircima u akademskoj porodici koja ima {estoro dece. Jelena i Dejan imaju Luku, An|elu, Savu, Ivana, \ur|iju i Bojana koji uz decu iz ulice mladosti gde ima obiqe dece pretvaraju dom u raj dece. Jelena koja stiè sve o osmom martu kaè. - Volim ga i pa`wu jer nas, ène postavqa na mesto koje zasluùjemo a koje smo svaka na svoj na~in zasluìle. To da je u brojnoj porodici naporno itekako je razumqivo, ali imam pomo} i dece i supruga ali i svekrve i svekra Rose i Svetislava, kaè uz {irok osmeh Jelena. I tu se podrazumeva pri~a o ravnopravnosti, gde je nov~anik i tako redom. - @ena je tu doma}in to nemojte sumwati. Jer tro{kovi su veliki a ume}e organizovawa je glavno. Pitate se za sve u malenom ramu da izgradite pravu sliku. I to je osmomartovski ram kojem se uvek radujem ali najvi{e priznajem po stru~ku cve}a koje dobijem od dece i naravno dragih iz porodice uz moje an|ele, kaè Jelena Ne{i}. U selu Vu~evica Qiqana Milinkovi} ima 78 godina i zanimqivo mi{qewe o danu èna. - Pamtim ga po poklonima i silnom radu. Od ku}e i {poreta od kojeg se decenijama ne odmi~em do rada u poqu. Osmi mart je za gospodu a, sitna pa`wa i veliki rad za nas sa sela. Svi moji su pa`qivi ali rad je ono po ~emu ìvot pamtim. Ali ènama je osmi mart doneo puno, to je moje mi{qewe kaè vedra starica. I tako iz sela do varo{i, slike za nadu da }e nas biti i da }e nas rad odràti. A tu je i osmi mart. S.K.

DRU[TVO

10. mart 2016.

RADOICA MILOSAVQEVI] NA VREME ISPLATIO BANKARSKE GARANCIJE?

FENOMENOLOGIJA ZLA

ISPLATIO SAM, ALI SE PREDIZBORNA NE SE]AM KADA Sada kada su izbori kona~no i zvani~no raspisani treba malo razmotriti atmosferu i okolnosti u kojima }e se oni odr`ati

ednom su produèni rokovi isplate bankarskih garancija za sve medije koje je Radoica Milosavqevi} kupio. Odluke su donete u periodu od 22. oktobra do 1. decembra pro{le godine na period odlagawa od 60 dana od dana prijema obave{tewa. On je do sada sve bankarske garancije uplatio, rekla je za UNS Angelina Jefti} iz Sektora za privatizaciju i ste~aj Ministarstva privrede. Podsetimo, Centar za vladavinu prava objavio je u januaru ove godine da Radoica Milosavqevi} nije u propisanom roku dostavio bankarske garancije za osam medija koje je kupio u procesu privatizacije, kao i da je 13. januara traìo prolongirawe ispuwavawa obaveza iz kupoprodajnog ugovora za jo{ 90 dana. Nakon toga, UNS je od Agencije za privatizaciju zatraìo odgovor na pitawe na osnovu kog propisa je Milosavqevi}u produèn rok za isplatu garancija, kao i kopiju re{ewa o odlagawu dostavqawa bankarskih garancija.

S obzirom na to da je Agencija prestala sa radom 1. februara, a da do tad UNS nije dobio odgovor, pitawa smo 18. februara uputili i Ministarstvu privrede koje je preuzelo nadle`nost Agencije. Ministarstvo je, posle skoro 20 dana, UNS odgovorilo da je „na osnovu ~lana 54. Zakona o privatizaciji i ~lana 15. Ugovora o prodaju kapitala, a na zahtev kupca Milosavqevi}a, produ`ilo rok za dostavqawe bankarskih garancija za sve medije ~iji je on vlasnik“. Me|utim, kopije dokumenata koje bi potvrdile ove navode Ministarstva UNS nije dobio, iako je u vi{e navrata to zahtevao na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog zna~aja. Udru`ewu novinara Srbije (UNS), posle odbijawa poziva, javio se Radoica Milosavqevi} koji je potvrdio da je obezbedio bankarske garancije za osam medija koje je kupio u postupku privatizacije. „Jesam isplatio, ne se}am se kad“, odgovorio je

a`wu zavre|uje zvani~no obrazloèwe vlade za raspu{tawe parlamenta u kojem se konstatuje da je „okon~ana prva faza u uspostavqawu druga~ije, moderne i uspe{ne Srbije“, kao i da su „u potpunosti stabilizovane ekonomske i politi~ke prilike, te da je za obezbe|ivawe evropskog ìvotnog standarda i utvr|ivawe jasnog i nedvosmislenog puta na{e zemqe u budu}nost potrebna nova snaga ujediwene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme zavr{e i da omogu}e na{oj dràvi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda“.

“Radoica Milosavqevi} iz Kru{evca predao je bankarske garancije za svih osam medija koje je kupio”, re~eno je Udru`ewu novinara Srbije (UNS) u Ministarstvu privrede

Radoica Milosavqevi} Milosavqevi} na pitawe UNS kada je obezbedio garancije za kupqene medije. Podsetimo, Radoica Milosavqevi} kupio je pro{le godine RTV Pan~evo, RTV Kragujevac, RTV Brus, TV Pirot, RTV Caribrod, Centar za informisawe Novi Kneèvac, TV Poèga i RTV Kru{evac koje je platio ukupno 281.280 evra. Za ove medije trebalo je da dostavi bankarske garancije u vrednosti od ukupno 287.000 evra i to: 40.000 evra za RTV Pan~evo, 150.000 evra za RTV Kragujevac, 30.000 evra za RTV Caribrod Dimitrovgrad, 30.000 evra za Televiziju Poèga, 15.000 evra za RTV Brus, 14.000 evra za RTV Kru{evac, 6.500 evra za Televiziju Pirot i 1.500 evra za Centar za informisawe Novi Kneèvac. Izvor: UNS

âk i ako zanemarimo prigodni karakter ovog pisma, o~igledan je wegov pompezni i nagla{eno frazeolo{ki ton. Pro~itajte ga ponovo. Nije tu samo problem u ispraznosti. Problem je mo`da jo{ i ve}i ukoliko wegovi autori iskreno veruju u to {to se u ovom eufori~nom obrazloèwu kaè. Ho}u re}i da na ovim izborima najve}i protivnik aktuelne vlasti nije toliko sama opozicija (mahom slaba i razjediwena), ve} mnogo vi{e ozbiqan stepen odlepqenosti od realnosti koji se sve vi{e prepoznaje u nastupima vo-

de}ih predstavnika re`ima. A opozicija? Resursi ve}ine opozicionih stranaka se svode na par desetina do par stotina aktivista, jedan „zid“ sa strana~kim simbolima i kompjuter sa kojeg se izdaju strana~ka saop{tewa. Tu govoriti o nekoj fer utakmici i ravnopravnim uslovima je prosto komi~no i cini~no u isti mah. Drugim re~ima, sve sem ubedqivog trijumfa Vu~i-

Su{tina je da se objavi ne{to {to nema ama ba{ nikakve veze sa istinom, ne{to potpuno izmi{qeno i da za to niko ne odgovara. }eve stranke na predstoje}im izborima bilo bi senzacija velikih razmera. (Zato ih je, uostalom, i raspisao.) Ali ma kakav bio kona~an ishod ovih izbora i ma na kojoj strani se nalazilo srce ~itaoca ovog teksta, postoje neke tendencije na koje se mora skrenuti pa`wa i o kojima bi – ako je iole pametna – pre svega sama vlast morala da povede ra~una. Ako ve} ne zbog pravde i demokratskih

MEDIJSKA SLIKA [APCA

BEZ CENZURE I BEZ REZA

ok se na medijskoj mapi Srbije tek mogu naslutiti posledice potresa privatizacije, u [apcu su prilike ne{to boqe nego {to su bile. Za prodaju dva zna~ajna medija sa tradicijom date su dobre ponude, tako da je RTV [abac kupqena za 460.000 evra a list „Glas Podriwa“ za 180.000 evra. I prethodnih

godina u {aba~kim medijima ~ula se slobodna re~ i po{tovalo pravo na slobodu mi{qewa, a sude}i po najavama, tako }e, verovatno, i ostati. Jedna od novina u programskoj {emi TV [abac je emisija „Necenzurisano“, koja se emituje iz beogradskog studija, a voditeq i urednik je poznata novinarka Antonela Riha. S obzirom na sam naziv emisije, za o~ekivati je da gosti predstave ono o ~emu se u Srbiji uglavnom pre}utkuje u medijima. Uz to, na ovoj televiziji dugo godina na programu je emisija „Poligon“, koju ure|uje i vodi Mirjana ^vori}, gde se su~eqavaju razli~ita mi{qewa, a pored gostiju iz [apca pri-

sutni su i sagovornici iz Beograda i drugih gradova. Na privatnoj TV „As“ emisija „Aktuelna tema“ voditeqa i urednika Hanibala Kova~a, stavqa u fokus vru}e teme, sa ekskluzivnim gostima i razli~itog politi~kog opredeqewa. Redovno im se ostavqa mogu}nost da kaù ono {to nisu bili pitani u toku emisije a èleli bi da istaknu. List „Glas Podriwa“, pored nekih novih rubrika i na pove}anom broju strana, od nedavno ima i kolumnu Zorana Kesi}a, a o~ekuju se jo{ neka poja~awa. [aba~ki nedeqnik „Podrinske“ pretresa i ono {to se skriva pod tepih. Za {irewe slobode mi{qewa sluì i tribina „Sve` va-

zduh“ koju je pokrenuo novinar Nenad Kula~in, a gosti su uglavnom novinari. Da ovo nije samo trenutni talas, treba re}i da se u [apcu novinarstvo i novinari uvaàvaju. Tako je pro{le godine, povodom 22. aprila, novoustanovqenog Dana [apca, povequ grada dobila Oqa Be}kovi}. Za predsednika îvija{ke republike izabran je Zoran Kesi}. Tu su i stalna obele`ja: uskoro }e biti ure|en Trg Stanislava Vinavera, znamenitog {aba~kog kwièvnika, novinara i prevodioca; nekada{wa Ma~vanska ulica dobila je ime po Dragi{i Pewinu, novinaru “Glasa Podriwa“, a nedavno je i kabinet za srpski jezik u [aba~koj gimnaziji nazvan po wemu;

Tradicija Odnos prema medijima i novinarima duboko su u tradiciji [apca, gde je, samo izme|u dva rata, izlazilo vi{e od 30 listova i ~asopisa. Trenutno, posle ~etvrt veka, grad je dobio i jedan ozbiqan ~asopisa kulturu i umetnost„Kod 21“, a pored nedeqnika „Glas Podriwa“ i „Podrinske“ izlazi tako|e nedeqni list „Sport u Podriwu“. ulica u Mazinom bloku nazvana je po Qubisavu Andri}u, novinaru „Glasa Podriwa“, a jedna ulica nazvana je po prvom {aba~kom {tamparu i izdava~u „[aba~kog glasnika“, Andriji Slavuju. D. Erakovi} (Izvor: Danas)

DRU[TVO ILI IZGUBQENI U SPINOVAWU

PREMIJERSKE

ATMOSFERA

principa, a ono barem zbog sopstvenog interesa. Pogledajmo samo dva najsve`ija primera iz posledwa 24 ~asa, ne zato {to su posebno stra{ni, ve} upravo suprotno, zato {to su – naizgled –

SUZE PI[E: ZORAN KESI]

}e Srbije“. Vest je odmah demantovana od Ko{tunice li~no – koji ina~e ba{ i nema obi~aj da se ogla{ava u medijima. A oglasio se i predsednik „Dr`avotvornog pokreta“ Slo-

Na ovim izborima najve}i protivnik aktuelne vlasti nije toliko sama opozicija (mahom slaba i razjediwena), ve} mnogo vi{e ozbiqan stepen odlepqenosti od realnosti koji se sve vi{e prepoznaje u nastupima vode}ih predstavnika reìma. sitni i skoro da se doìvqavaju kao ve} gotovo „normalni“ i rutinski. A ne bi smeli takvi da budu, niti da se tako tretiraju. Op{tinski odbor Srpske napredne stranke u Sokobawi saop{tio je u nedequ da su nepoznati po~inioci kamenovali ku}u povernika mesnog odbora SNS Ranka Aleksi}a i istakao da u~estali napadi na SNS i wihove simpatizere koji imaju za ciq zastra{ivawe ne}e zaustaviti promene u toj op{tini. S druge strane, op{tinski odbor u Sokobawi jo{ uvek vladaju}eg DS, saop{tio je da prema wihovim saznawima lokalnoj policiji nije prijavqen nikakav sli~an incident, isti~u da su upravo oni `rtve politi~kog nasiqa i kaù da ih ~itav slu~aj podse}a na „paqewe Rajhstaga“ – koje bi moglo biti uvod u Sokobawsku „kristalnu no}“? Verovatno }e ovo ostati samo bura u lokalnoj ~a{i vode. Ali je dosta indikativno za mra~nu atmosferu koja se povodom ovih izbora stvara {irom Srbije, a koja ni malo ne nalikuje ruì~astoj slici iz malo~as citiranog vladinog obrazloèwa. I to ~ak potpuno nezavisno od toga koja je od dve sukobqene sokobawske strane u ovom slu~aju u pravu. Moèmo se raspravqati oko vrednosti, posledica i interpretacija. Ali stvar postaje potencijalno veoma opasna kada u jednom dru{tvu nema saglasnosti ni oko elementarnih ~iwenica. A pogotovo kada nema ~ak ni ozbiqne voqe da se ~iwenice ustanove. Primer drugi. Medijska manipulacija sa imenom Vojislava Ko{tunice. Svi mediji su u nedequ objavili la`nu vest o tome da }e Vojislav Ko{tunica podràti zajedni~ku listu „Dràvotvornog pokreta“ i „Tre-

10. mart 2016.

bodan Samarxi} sa izjavom da oni uop{te ne izlaze na izbore, a pogotovo ne sa pomenutim akterima. Ali naravno da ni{ta nije pomoglo. Reìmski mediji i sateliti su dobili èqenu temu, novine su sutradan objavile naslove u istom duhu („Ko{tunica se budi, DSS i Dveri u strahu“), a Ko{tuni~in i Samarxi}ev demanti, ako je i objavqen, zavu~en je i zaturen na desetostruko mawem prostoru od osnovne (dez)informacije. Ovde bi se moglo dodati i na{e skora{we iskustvo sa objavom navodnih rezultata potpuno izmi{qenog NSPM istraìvawa, koje je evidentno plasirano sa ciqem da se preventivno dezavui{u na{i pravi rezultati. (Navodno je re~ o satiri~nom prilogu, ali jedno je objaviti {alu na nepoznatom satiri~nom portalu, a sasvim je druga pri~a kada taj „satiri~ni“ prilog, kao prava informacija, bude sa neke fantomske adrese otposlat redakcijama svih medija u Srbiji.) U oba posledwa slu~aja, jasno je {ta je bila namera i ko je glavna meta ove manipulacije. Ali nije u tome poenta. Su{tina je da se objavi ne{to {to nema ama ba{ nikakve veze sa istinom, ne{to potpuno izmi{qeno i da za to niko ne odgovara. A spin odradi posao – barem kod odre|ene publike i na odre|eno vreme. Onaj ko je la` lansirao od toga ima nekad mawu, a nekad ve}u korist. Ali je, za razliku od te neizvesne i parcijalne koristi, {teta koja se na taj na~in pravi sigurna, op{ta i neizbe`na. PS. Od trenutka kada je ovaj tekst napisan, tj. za mawe od 24 ~asa, spisak primera koji potvr|uju gorwu tezu i zakqu~ak se

vi{estruko uve}ao. A kampawa tek {to je po~ela. (Toliko o „fer kampawi“, „demokratskoj atmosferi“ i sli~nim floskulama o kojima su govorili predsednik Nikoli} prilikom raspisivawa izbora, ili moj oponent na stranicama „Politike“ Vuleti}.) Nimalo slu~ajno, u glavnoj ulozi, to jest, kao glavna meta najnovijih napada na{la se predsednica DSS koja je posledwih dana `rtva primitivne i histeri~ne kampawe mr`we doslovno svih reìmskih medija i Vu~i}evih politi~kih satelita. A danas su se na meti na{le i „Dveri“, kojima je na dan 8. marta podmetnut („duhovit“) seksisti~ki spot sa „deset zlatnih pravila za svaku ènu“. („Skini mu cipele. Nemoj da preispituje{ wegove odluke. Zapamti. On je gazda u ku}i i wegova je posledwa. Nema{ nikakvo pravo da mu se suprotstavi{. – Va{e Dveri srpske“) Eto. îsto da se zna ko su – uz sve propuste, mane i slabosti o kojima se moè i treba govoriti – ipak glavni politi~ki protivnici aktuelne vlasti. (Istini za voqu, protivnik je i DS – zato su i oni tako|e na meti prqave kampawe – ali je u wihovom slu~aju to suprotstavqawe vi{e personalno, a mawe ideolo{ko.) Mislite o tome kada budete odlu~ivali da li i za koga da glasate. No, tako|e, ne mawe va`no, o tome treba da misle i u Dverima i DSS-, i da se oslobode uskostrana~kog interesa i ekskluzivizma, te poku{aju da naprave istinski front otpora medijskom, politi~kom, ekonomskom i geopoliti~kom zlu koje nas okruùje i koje se sprema da zape~ati svoj trijumf na predstoje}im izborima. \or|e Vukadinovi} (izvor: Nova srpska misao)

GOVOR NA OTVARAWU NEÊGA o{tovani gra|ani îvija{ke republike, jedna od najbitnijih obaveza svakog premijera, pa tako i moja, jeste da otvara. Uhvatim tako sebe da, od mnogobrojnih otvarawa tokom dana, zaboravim {ta sam otvorio, {ta tek treba da otvorim, a {ta uop{te i nije predvi|eno za otvarawe. Ju~e sam, recimo, za doru~kom, otvaraju}i konzervu sardine, gre{kom odrào prigodni govor namewen otvarawu fabrike motora. A, nikakve veze izme|u sardine i motora. Eventualno uqe. Ali, prizna}ete, malo je nategnuto praviti paralelu tipa : “…ovo uqe koje povezuje i sardine i motore…”. Takva improvizacija u govoru predmasom, uostalom, prikazala bi me u neozbiqnom svetlu. Zato sam odlu~io da sastavim jedan univerzalni govor koji se moè primeniti prakti~no u svakoj prilici u kojoj se ne{to otvara. S obzirom da, dragi moj narode, otvarawa ovih dana ima i vi{e nego {to mogu da postignem, ja vam, za svaki slu~aj {aqem moj govor na otvarawu ne~ega. êga – upi{ite sami. “Dame i gospodo, dragi prijateqi (pa nabrojim jo{ {to vi{e mogu. Puno nabrajawa na po~etku govora daje privid bitnosti skupa), predstavnici ovoga, dragi gosti onoga, po{tovani gospodine onaj }elavi kako li se zva{e, uvaène ekselencije (ovo obavezno ~ak iako nema nijedne ekselencije, sama re~ odli~no zvu~i), sitna boranijo. (Uvek na kraju pomenuti i radnike. Bi}e im drago.) Pre svega, hvala vam {to ste po ovom prohladnom danu (prohladni dan je “must have” jer prikazuje `rtvu ovih jadnika {to su se skupili) i usred radnog vremena do{li da pozdravi-

te otvarawe jo{ jednog ne~ega koje vekovima…(ne, boqe zvu~i milenijumima), nije bilo otvoreno, a evo sada }e, zahvaquju}i nama, a kad kaèm nama mislim naravno meni, biti otvoreno. Jasno, zahvaqujem vam se prosto da bi kamere zabeleìle moje zahvaqivawe, a me|u nama re~eno i vi i ja dobro znamo da niste do{li jer vam se dolazi, nego {to vam je to u opisu posla. I toplog obroka. A, i zapre}eno vam je. A , i {ta bi ste drugo, u va{im dosadnim, ispraznim ìvoti}ima i radili? Ovako }ete bar videti ne{to lepo. Nekog lepog. Mene. Istorija… Kara|or|e… Milo{… ja… juna{tvo… te{ko}e… prohujali vekovi… mali ali ponosan narod… vizija… Tesla… Pupin… ja… uvek i}i napred… gledati u budu}nost… kineska poslovica… êr~ilova misao… narodna mudrost… moje obe}awe… spoj tradicije i jo{ ne~ega… reforme… da je lako nije ali… kopawe… bu{ewe… strana investicija… moj prijateq Arapin… moj prijateq Nemac… moj prijateq âk Noris… ceo svet… prepoznaju vredan rad… rad… rad… rad… a oni koji osporavaju… pokazali se… izrodi…. a ne}e na poligraf… narod zna… narod vidi… narod pamti… narod }e ovo i ono…. tek po~etak… pred nama je to i to… ponoso progla{avam otvorenim… ja. (Ovo kasnije uobli~iti, mada prili~no dobro zvu~i i ovako. Mo`da da probam jednom da odrìm ba{ ovakav govor, sastavqen samo odteza i da to opravdam, tako|e, tezama “mnogi pri~aju… slabo rade… nema se vremena… umesto govorancije… zasukati rukave… su{tina iznad forme… rezultati iznad obe}awa… rad… rad… rad… ja.)”

10. mart 2016.

POQOPRIVREDA

PREDAVAWE ZA POQOPRIVREDNIKE

AGRAR PETROVI] U MISIJI [ I R E WA Z N AWA organizaciji “Agrara-Petrovi}”, pro{log petka u hotelu “Euforija” organizovano je predavawe za poqoprivredne proizvo|a~e jagodi~astog vo}a. Kako navodi vlasnik firme koja se bavi trgovinom i uslugama iz oblasti agrara, Vladimir Petrovi} , re~ je o tradicionalnim sezonskim skupovimaa koji povezuju potro{a~e i proizvo|a~e sa jedinstvenim ciqem unapre|ewa proizvodwe. -Ovaj put akcenat je stavqen na proizvo|a~e jagodi~astog vo}a, sa centralnom temom za{tite i prehrane jagode u ciqu postizawa maksimalnih rezultata u proizvodwi. Ovo je prilika da zajedno vidimo u ~emu

to proizvo|a~i gre{e i da te gre{ke ispravimo istakao je Petrovi}. Jedan od predava~a, predstavnik Syngente za Sremsku Mitrovicu i [abac Darko Dolina, izjavio je ovom prilikom da wihova firma ima stru~nu slu`bu du` cele Srbije te da su kod wih ovakava predavawa tako|e deo tradicije. [aba~kim poqoprivrednicima su se predstavili sa paletom proizvoda za ratarsku i vo}arsku proizvodwu. Dok je predstavnik kompanije Timac Agro Balkans za Ma~vanski okrug, diplomirani agronom Dejan Sin|i} podelio podatke o wihovim proizvodima koji doprinose boqem kvalitetu jagodi~astog vo}a. T.T.

BOQA ZEMQA:

KAKO JE PROPALO – POSLEDWI TANGO rbija, svoju dràvnost, Sretewe, praznike , moderni nacionalni identitet i sve ostalo , moè slobodno da zahvali jednoj grupi skromnih qudi, sto~ara – sviwarima. Na{ narod je svoju slobodu izvojevao tako {to su sviwe ìrene po {umama [umadije, Ma~ve, Stiga, zatim prodavane austrijskim trgovcima, a od tog

skom rudniku, niti ugaq u Kolubari, nego je gajio sviwe i to je ono {to nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemqu u kojoj `ivimo – Srbiju. Tim tu`nije je onda, {to se kre}emo u takvom smeru da }e izgleda „pravo“ na to da se sviwama bave u Srbiji imati svega par qudi. Potomci onih

novca su kasnije finansirani ustanci, kupovina oru`ja i baruta preko Save i Dunava. Svi|alo se to nekom ili ne, mo`da se to ne spomiwe u govorima za Sretewe, mo`da ne postoji neki spomenik koji bi to obele`io, tek sto~arima, mo`emo da zahvalimo {to uop{te postojimo. Niko nije kopao rudu u Bor-

koji su oslobodili ovu zemqu, uskoro }e biti izba~eni sa tr`i{ta, i iz ovog posla. Kako nam se to dogodilo ? Jednostavno. Zamislite situaciju u kojoj imate nekog xina, golijata koji bi trebalo da sko~i uvis i nekog normalnog ~oveka

UDRU@EWE P^ELARA BADOVINACI

POÂSNI I NOVI PREDSEDNIK ro{log vikenda u prisustvu ve}eg broja ~lanova i gostiju u Badovincima je odràna redovna godi{wa Skup{tina P~elarskog udruèwa “Milutin Rajli}”. Uz uobi~ajeni izve{taj o radu za prethodnu godinu, kao i osnovne smernice budu}eg rada, konstatovano je da prate}i pozitivne akcije ovih p~elara i lokalna samouprava nastoji da im pomogne, naravno u granicama svojih mogu}nosti. Tako je pro{le godine za potrebe ovog udruèwa op{tina izdvojila 70.000 dinara, koje su uz deo sopstvenih ulagawa iskori{tene za nabavku nove p~elarske opreme. Uz brojne druge planirane aktivnosti Udruèwa, formiranog 1953. godine p~elari o~ekuju daqu pomo}, prvenstveno lokalne samouprave usmerenu prvenstveno na efikasnije i profitabilnije bavqewe ovim poslom. U istom ciqu okupqeni p~elari i wihovi gosti iz Bogati}a, Malog Zvornika, Le{nice, [apca i drugih mesta saslu{ali su veoma inspirativno predavawe Zorana \uri}a, profesionalnog p~elara iz Korenite, kod Le{nice o prole}nim radovima u p~eliwaku. U sve~anom delu Skup{tine sastali su se dugogodi{wi predsednik, danas po~asni ~lan Udruèwa Veqko Pauni} i novi prvi ~ovek, mladi p~elar iz Badovinaca Goran Sladojevi}. Q.\.

POQOPRIVREDA

10. mart 2016.

^ETVRT VEKA POSTOJAWA PREDUZE]A ZA PROIZVODWU, PROMET I USLUGE D.O.O. TOMSIN

PI[E: URO[ DAVIDOVI]

NA[E SVIWARSTVO NA SIGURNOM PUTU „ U MA^VI RAZVOJA od koga to isto zahtevate, ali tom obi~nom ~oveku, pri tome veète noge , postavite mu tegove a onda obojici kaète „Hop, hop, hop ... ska~ite ! “ . Da ironija bude ve}a, po{to naravno normalan ~ovek ne moè da ska~e vezanih nogu, na kojima su tegovi, proglasite ga za nesposobnog i nenormalnog. Upravo to se dogodilo na{im sviwarima. Svih ovih godina, ti qudi rade u nemogu}im uslovima , i prosto iznena|uje kako pre nisu propali, a onda do|emo u situaciju da ih progla{avaju za „neefikasne“. Evo, da malo pogledamo {ta je to neefikasno u toj pri~i ... TEG 1 : Sojina sa~ma Cena sojine sa~me u Evropskoj uniji je uvek oko 30% jeftinija nego u Srbiji. Ve}ina te sa~me dolazi iz Brazila i radi se o GM proizvodu. Me|utim, to je samo sirovina. U Srbiju bez ikakvih restrikcija moète da uvezete koliko god ho}ete mesa sviwa koje su tovqene GM sa~mom, ali ne moète da uvezete sirovinu. Naravno, svi znamo za to da se to radi da bi se sa~uvao monopol jedne firme , i to je savr{eno – u redu. Mo`da monopol i treba da se sa~uva, ali ne preko le|a na{ih sviwara! Nema nikakve, ali nikakve ekonomske logike u tome da dozvoqava{ uvoz gotovog proizvoda, a zabrawuje{ uvoz sirovine. Naravno SADA se govori o tome da }e to biti promeweno i naravno da ho}e, jer veliki sistemi iz Nema~ke i Austrije nisu ludi da do|u na na{e trì{te Srbije da rade pod takvim uslovima. Za wih }e u Srbiji to biti novi po~etak ali za mnoge na{e sviware to }e biti kraj. TEG 2 : Veterinarske usluge Ne postoji zemqa u svetu gde promet semenom sviwa nije potpuno slobodan. Sto~ar moè da kupi seme, kad i od koga ho}e, dok god je nerast testiran, zdrav - i to je to. Jedino je ne~iji nakaradni mozak u Srbiji odlu~io da seqaci ne mogu da legalno kupuju seme i sami osemewavaju svoje ìvotiwe. Isto vaì i za le~ewe. Promet veterinarskim lekovima je potpuno slobodan na Zapadu, za farmere, a naravno da se podrazumeva da sto~ar sam primewuje sve lekove. Niko nije lud da zove veterinara da daje gvo`|e prasadima, jer je to potpuno tra}ewe vremena, i veterinara i sto~ara. U Srbiji cveta crno trì{te lekova , ali to ne treba osu|ivati, jer narod jednostavno nema drugog izbora. Ipak , lekovi kupqeni na crno su uvek skupqi, a neko tu razliku mora da plati. To nas je vratilo decenijama unazad {to se ti~e genetike i uop{te sviwarstva. Takav sistem rada uop{te u kojem neko „~uva“ veterinare na jedan potpuno nezdrav na~in. Veterinari su korisni i kqu~ni za razvoj sto~arstva, ali samo na zdravim osnovama. TEG 3 : Krediti banaka Svuda u Evropi banke se utrkuju da seqacima daju kredite od ispod 2% kamate na 10 godina. U Srbiji to nije ni pribli`no tako. Velikim delom i zbog politike NBS, zbog ~uvawa nerealnog kursa dinara , {to ima veze sa socijalnim mirom itd. U svakom slu~aju kada postoji tolika razlika u dostupnosti kapitala, sigurno je da na{i sviwari nemaju nikakve {anse da u toj bici pobede. A, kapital je za na{e sviware, sve sem dostupan. TEG 4 : Nedostatak pravnog sistema

Niko nije kopao rudu u Borskom rudniku, niti ugaq u Kolubari, nego je gajio sviwe i to je ono {to nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemqu u kojoj `ivimo – Srbiju.

“

Ne postoji nijedna zemqa u Evropi gde neko moè da vam uzme sviwe i da ih posle ne plati. U Srbiji je to mogu}e i to se relativno ~esto de{ava. Sto~ari su izloèni i raznim ucenama pri otkupu a i kasnije, ne postoji pravna sigurnost da }e im obe}an novac biti ispla}en. TEG 5 : Nemogu}nost izvoza EU je efektno „opkolila“ Srbiju i zatvorila nas sa svih strana. Sa jedne strane, guraju svoju robu, sa druge strane napravili su efektivne vancarinske barijere zbog kojih su na{e mogu}nosti da izvezemo bilo gde, pa ~ak i u Rusiju, gde bi smo u teoriji imali trì{te, vrlo male. Naravno da su {anse da na{e duboko smrnute polutke u tranzitu , unesu sviwsku kugu na teritoriju EU , gde ina~e postoji u prirodnim rezervoarima, mawe nego da padne asteroid i uni{ti sav ìvot na zemqi , me|utim oni su napravili pravila spram sebe a ne spram nas. Drugim re~ima, wih savr{eno ne interesuje to {to je Srbija efektno odse~ena od ostatka sveta {to se ti~e izvoza sviwskog mesa. Moèmo da izvozimo u Makedoniju i Crnu Goru, {to otprilike zna~i nigde posebno. To su mala trì{ta. A, s druge strane, na{e granice su {irom otvorene. Jasno je kako to mora da se zavr{i. I na kraju umesto zakqu~ka, sve ovo }e se verovatno ubrzo promeniti. Ovakve stvari sigurno ne}e tolerisati veliki sistemi iz EU koji dolaze da budu gospodari klani~ne industrije i zemqe u Srbiji. Za wih }e sve ovo vrlo verovatno biti promeweno ali za ve}inu na{ih sviwara }e do tada , igra ve} biti zavr{ena ... i osta}e samo taj posledwi tango.

aba~ko preduze}e “Tomsin” ove godine slavi 25 godina poslovawa. Tokom ~etvrt veka, od male firme koja je obuhvatala dve poqoprivredne apoteke, uprkos te{kim tr`i{nim uslovima prerasli su u sredwu kompaniju sa veleprodajom i 28 maloprodajnih objekata od Vaqeva do [ida. [ef stru~ne slu`be i marketinga, dipl. ing. za{tite biqa Milan Teodor~evi} obja{wava da je ovakav razvoj bio mogu} zahvaquju}i velikoj energiji zaposlenih, ali i jasnoj vi-

[

Lokalni serviser i distributer Villager -Imamo odli~nu saradwu za Agro marketom. Wihov brend Villager je jako dobro zastupqen, a pored toga {to smo distributeri mi smo i serviseri wihove palete proizvoda. Tako da kupci iz Sremske Mitrovice naprimer, ne moraju da voze do Kragujevca, ve} mogu da servisiraju kod nas. ziji vlasnika koja podrazumeva dobru snabdevenost svih poslovnica razli~itim vrstama proizvoda. Ono na {ta su posebno ponosni je Stru~na slu`ba, koja broji pet ~lanova, od kojih je dvoje stalno dostupno na terenu. -Danas pokrivamo teritoriju od deset op{tina u Ma~vi, Pocerini, Posavotamnavi i Sremu. U jednom delu re~ je o klasi~nim poqoprivrednim apotekama gde na{i kupci mogu nabaviti pesticide, semena, |ubriva, sisteme za navodwavawe, odnosno sve ono {to im je neophodno za proizvodwu, a u drugom to su radwe gde se mogu nabaviti sve stvari

Od dve lokalne poqoprivredne apoteke do lanca maloprodajnih objekata od Vaqeva do [ida

potrebne jednom doma}instvu: elektromaterijal, bela tehnika, itd. U svakom trenutku po{tujemo `eqe na{ih kupaca i osavremewavamo paletu proizvoda- navodi Teodor~evi}. Preduze}e za proizvodwu, promet i usluge d.o.o. „Tomsin“ ima 78 zaposlenih. Uglavnom su tu trgovci i magacioneri. Stru~ni tim je obrazovan od pet ~lanova sa visokom {kolskom spremom. - Na{ stru~ni tim se bavi problemima u poqoprivredi na licu mesta. Nas dvoje je konstantno na terenu. Qudi nam se javqaju sa problemima, mi odlazimo kod wih, pogledamo i re{avamo. Iz li~nog iskustva mogu da potvrdim da su poqoprivrednici jako zainteresovani za savetovawa. Pogotovo kada je re~ o pesticidima. To je kompleksna problematika, jer na tr`i{tu Srbije trenutno postoji preko 1.500 preparata, “Tomsin” ih u ponudi ima 500, dok situaciju jo{ vi{e komplikuje podatak da se svake godine pojavi jo{ ~etiri, pet novih od svakog brenda. Dakle, samo iz navedenog postaje dovoqno jasno koliko je to komplikovano pratiti ~ak i za nas koji smo u materiji, a kamo li za nekog ko nijeobja{wava Teodor~evi} i dodaje. -Na{a stru~na slu`ba se ne bavi prodajom, jer gde se juri novac nema mesta struci. Od saveta ni{ta ne napla}ujemo, pomo} ne ko{ta ni{ta. Nakon ~etvrt veka stabilnog poslovawa, u “Tomsinu” veruju da imaju odli~no trasiran pravac razvoja, koji }e ih u dogledno vreme uvesti u rang velikih preduze}a.

T.T.

POQOPRIVREDA

10. mart 2016.

DE HEUS – PROIZVO\A^ SA OZBIQNIM PLANOVIMA

KRAQEVSKI KVALITET ZA SRPSKO TR@I[TE Godi{wa proizvodwa sto~ne hrane holandske firme „De Heus“, iznosi oko 6 miliona tona, {to je za tri puta vi{e od srpskog godi{weg proseka. Tokom ove godine u {aba~ki pogon planirano da se investira oko 2,5 miliona evra

ra najnovije generacije, kao i pu{taolandski proizvo|a~ sto~ne hrawa u rad linije za naknadno dozirawe ne “De Heus” koji je pro{le godite~nih komponenti na peletiranu ne kupio “Proteinku”, ove sezosto~nu hranu, ~ime se direktno postine planira ozbiqne investicije u {aè boqi kvalitet, ali i ve}a sigurba~ki pogon. Naime, u modernizaciju nost u radu sa specifi~nim sirovinaobjekata i proizvodwe prema postojema. Tako|e, nabavqen je aparat za }em programu bi}e uloèno oko 2,5 miutvr|ivawe kvaliteta peletirane liona evra. hrane, ~ime je zvani~no zapo~eta mo-Ova godina }e biti prva godina dernizacija laboratorije u sastavu investicija koje }e se izvr{iti tofabrike sto~ne hrane. kom naredne tri do ~etiri godine. U Dolaskom firme sa tri planu je nastavak moderniveka iskustva u poslovazacije laboratorije. NaU narednom pewu u [abac, poqopribavka najsavremenijeg riodu planirano je vrednici regiona su, kako aparata za brzu analizu pove}awe obima navode u “De Heusu” dobisirovina i gotovih proizproizvodwe i u li pouzdanog partnera na voda, savremeni mlin za {aba~kom poputu unapre|ewa proizdobijawe uniformnih vodwe. U prilog tome gouzoraka za analizu, sistem strojewu. Naime, vori podatak da je obrtni za odre|ivawe hlorida trenutna planigodi{wi kapital ove itd. Sve ovo }e doprineti rana proizvodwa firme 2,9 milijarde evra, brèm i pouzdanijem radu je 70.000 tona goa godi{wa proizvodwa na odre|ivawu kvaliteta di{we, a ciq nam sto~ne hrane tri puta vekako ulaznih sirovina, taje 200.000 tona. }a od srpskog dvanaestoko i gotovih proizvoda, a mese~nog proseka. sve u ciqu maksimalne bez-“De Heus” je jedan od 15 najve}ih bednosti i sigurnosti krajwih korisvetskih proizvo|a~a sto~ne hrane u snika na{ih proizvoda. svetu. U na{im proizvodnim pogoniTako|e, planira se izgradwa noma, zaposleno je oko 4.000 qudi, a govog proizvodnog torwa (prvog u nizu) di{wa proizvodwa je 6 miliona tona u kojem }e biti instalirana nova lihrane za ìvotiwe. [to je tri puta nija za peletirawe sto~ne hrane, kao vi{e u odnosu na Srbiju, gde je ukupna i blok od deset }elija za skladi{tegodi{wa proizvodwa hrane za ìvwe gotovih proizvoda. Tako|e, planiotiwe oko dva miliona tona – navode ra se instalacija automatske linije u “De Heusu”, i dodaju: za pakovawe, paletizirawe i stre~o- U narednom periodu planirano je vawe gotovih proizvoda, a sve u ciqu pove}awe obima proizvodwe i u {apove}awa postoje}ih kapaciteta faba~kom postrojewu. Naime, trenutna brike.

^etiri generacije preduzetnika

Fabrika sto~ne hrane “De Heus” se razvila iz porodi~nog mlinarskog preduze}a osnovanog 1786. godine. 1911. godine je ozna~ena kao zvani~ni po~etak proizvodwe hrane za ìvotiwe. Vek kasnije, 2011. “De Heus” dobija prefiks “Royal”, ili kraqevsku garanciju kvaliteta. Planira se po~etak automatizacije rada su{are za ìtarice i uqarice, kao i zamena opreme za transport, istovar/utovar i manipulaciju sa sirovinama u silosnom kompleksu –isti~e Vladimir Petrovi}, direktor proizvodwe „De Heus“ doo [abac i dodaje: - Ve} od samog starta, Royal de Heus je po~eo sa mini investicijama u fabrici. Prvo je do{lo do rekonstrukcije su{are na ugaq za ìtarice, instalirawa samo-~iste}ih transporte-

planirana proizvodwa je 70.000 tona godi{we, a ciq je 200.000 tona. Uva`avaju}i re~ struke, najsavremenija tehnolo{ka dostignu}a, ali i mi{qewe samih farmera, dugoro~na misija “De Heusa” se ogleda u obezbe|ivawu kontinuiteta porodi~nog biznisa ali i razvoju i napretku poqoprivrede u svakom mestu gde su aktivni. -Na{a ambicija je da budemo vode}i snabdeva~ hrane za `ivotiwe {i-

Dolazak u “Proteinku” U julu 2015. godine holandski proizvo|a~ sto~ne hrane ”Royal De Heus”, preuzima u svoje vlasni{tvo fabriku sto~ne hrane Proteinka iz [apca. U februaru ove godine i zvani~no se izvr{ila promena imena fabrike u „De Heus“ doo, ~ime najzvani~nije postajemo ~lanica grupacije.

rom sveta, i da podrìmo rezultat na{ih klijenata, teìmo da postignemo efikasnost i tehnolo{ki napredak sa na{im saradnicima kroz detaqno znawe o ishrani ìvotiwa i sto~arstvu. A kada je o znawu re~, ova holandska firma ga rado deli sa svojim klijentima. Tu su i besplatni saveti za poqoprivrednike.

-Sva znawa koja smo stekli u sopstvenoj laboratoriji, na na{im test farmama ili saradwom sa nau~nim institucijama rado delimo kroz na{u “Akademiju znawa ishrane”. Sa druge strane, tu su i na{i specijalisti u svakom trenutku dostupni na{im klijentima za pojedina~ne savete, tvrde u “De Heusu”. T.T.

BOGATI] - KRUPAW RADIONICA ZA U^ENIKE OSNOVNE [KOLE

ÊTIRI TAKMIÊWA ZA DVA DANA okom vikenda u Osnovnoj {koli „Borivoje @. Milojevi}“ u Krupwu odràna su op{tinska takmi~ewa iz kwièvnosti, hemije, biologije i istorije. Prema re~ima stru~ne komisije koja je ocewivala radove u~enika najvi{e interesovawa deca su pokazala za biologiju i hemiju, dok su osmaci bili najmawe zainteresovani za ovakav vid takmi~ewa. Sve je proteklo u najboqem redu i miru zahvaquju}i dobroj organizaciji i koordinaciji. U subotu je odràno takmi~ewe iz srpskog jezika pod nazivom „Kwièvna olimpijada“ u kome su u~estvovali u~enici sedmog i osmog razreda. Na osnovu rezultata na okru`no takmi~ewe iz sedmog razreda odlaze Marija Milutinovi} sa 17 i Ivana Luki} sa 16 bodova, dok se od u~enika osmog razreda plasirao @eqko Damwanovi} sa 16 bodova. Najboqi mladi hemi~ar u sedmom razredu sa maksimalnih 100 bodova bio je Stefan @ivkovi} iz Kostajnika koji se na uspehu zahvaquje svom nastavniku Bojanu Krsti}u, prate ga Stefan Teji} iz Kostajnika

Osnovci novom tehnikom pravili osmomartovske ~estitke. Oblikovawe papira u razli~ite oblike za ukra{avawe ~estitki, slika i kutija petak 4. marta u prostorijama Osnovne {kole „Borivoje @. Milojevi}“ u Krupwu odr`ana je likovna radionica kviling (quilling) koju su vodile u~iteqice Danka Paji} i Vesna Lazarevi}. U radionici je u~estvovalo dvadesetak u~enika od prvog do ~etvrtog razreda i dve u~enice osmog razreda koje imaju iskustvo u radu sa ovom tehnikom.

Na po~etku radionice u~iteqice su kroz prezentaciju upoznale decu sa ovom tehnikom koja predstavqa umetnost stvarawa dizajnerskih ukrasa od papira. Papir se se~e u trake {irine od 3 do 5 milimetara koje se potom savijaju, rolaju i oblikuju u razli~ite oblike koji se mogu koristiti za ukra{avawe ~estitki, slika, kutija, jaja i sli~no. Od papira se mogu napraviti nakit, zidne dekoracije i razne druge figure. Materijal koji se koristi za ovu tehniku je pa-

pir u boji, makaze, lepak, lewir, ~a~kalice ili igle za namotavawe. Posle uvodnog razgovora u~enice osmog razreda Marina Lazarevi} i Ivana Mladenovi} su demonstrirale kako se prave osnovni oblici od papira. Usledio je jedno~asovni rad u kome su deca savijala tra~ice, a wihove ne{to starije drugarice su od savijenih traka oblikovale cveti}e i li{~ice. Nastale cvetove su lepili na hamer i tako je nastala kompozicija slika cve}a. Ciq radionice bio je da se u~enici upoznaju sa novom tehnikom koju mogu iskoristiti za ukra{avawe ~estitki za osmi mart. Nastala slika je poklowena domu za sme{taj starih lica u Krupwu kada je desetak u~enika Osnovne {kole „Borivoje @. Milojevi}“ bilo u poseti starima. Tom prilikom su izveli kratak program povodom 8. marta. D.@ugi}

BOGATI]

FORMIRANO UDRU@EWE PISACA

“JANKO VESELINOVI]”

ciqem efikasnijeg bele`ewa, ~uvawa, promocije i prezentacije, bogate pro{losti, negovawa lepe re~i, i qudskih potencijala u Bogati}u je pro{le nedeqe formirano Udru`ewe pisaca “Janko Veselinovi}”. Za predsednicu je izabrana Milana Davidovi}, mlada pesnikiwa, koja je nedavno dospela u Ma~vu iz Dvora na Uni. U~lawewe je slobodno, a ve} na po~etku rada obezbe|ena prostorija i podr{ka Kulturno-obrazovnog centra Bogati}. Q.\.

U [KOLI U KRUPWU ODR@ANA OP[TINSKA TAKMI^EWA

Kwi`evnost, hemija, istorija i biologija. U~enici spremni, pitawa te{ka. Samo jedan u~enik osvojio maksimalan broj poena

ZANIMACIJA SA TRAKICAMA

10. mart 2016.

sa 97 i Aleksandar Proti} iz Krupwa sa 93 boda. Pored wih u vi{i rang takmi~ewa pro{lo je jo{ osam u~enika imaju}i u vidu da se u obzir uzimaju rezultati preko 71 boda. U osmom razredu najuspe{niji iz hemije bili su \ur|ina Tanasi} sa 88 i

Sara Marinkovi}; {etog razreda Georgina Jezdimirovi}, Sofija Stefanovi} i Bojan Staj~i}; sedmog razreda Aleksandar Proti}, Nina Obradovi} i Katarina Stanojevi}; a iz osmog razreda najboqi uspeh su pokazali Aleksandar Stefano-

Nemawa Divqakovi} sa 86 bodova, ina~e jedini u~enici osmog razreda u op{tini Krupaw prijavqeni za takmi~ewe iz ovog predmeta. Jo{ dva op{tinska takmi~ewa odr`ana su u nedequ gde su u~enici pokazali znawe iz biologije i istorije. Takmi~ewe iz biologije organizovano je za u~enike od petog do osmog razreda. Od u~enika petog razreda najboqi su bili Aleksandar Timoti}, Milica Antoni} i

vi}, Milo{ Obradovi} i Nikola Baji}. Od ~etiri prijavqena u~enika na okru`no takmi~ewe iz istorije plasirao se jedino u~enik osmog razreda Nemawa Radi} sa osvojenih 33 boda. Prema re~ima u~enika neki od zadataka su bili izuzetno te{ki, najvi{e su iznena|eni zadacima za koje se nisu spremali jer, kako i sami ka`u, za neke od wih nikada ranije nisu ni ~uli. D. @ugi}

U MA^VANSKOM BELOTI]U HUMANOST MERENA DOBROVOQNIM DAVAWEM KRVI

NAJBOQI REZULTAT U MA^VI d pre tri godine, kada je na ~elo mesne organizacije Crvenog krsta u Beloti}u do{ao ovda{wi vrlo preduzimqiv i vredan ìteq Avram Gi{i}, broj u~esnika u razli~itim humanitarnim akcijama, a pre svih akcijama dobrovoqnog davawa krvi, vi{estruko je uve}an. Naime, Gi{i} je organizaciju preuzeo sa 12 ~lanova, a trenutno ona broji 130. U posledwoj februarskoj akciji dobrovoqnog davawa krvi (prvoj u ovoj godini) pozivu mesne organizacije se odazvalo 92 ~lana, a krv je dobrovoqno dalo wih 71. To je, ocewuju boqi poznavaoci ovog humanog posla, veoma dobar rezultat ili boqe re~eno najboqi u Ma~vi. - Iz godine u godinu pove}ava se broj dobrovoqnih davalaca krvi u celoj op{tini. Nas posebno raduje {to u tom broju ima dosta mladih i onih koji prvi put dobrovoqno daju ovu dragocenu te~nost, spa{avaju}i time ne~ije ìvote, kaè Draèn Pavi}, sekretar Crvenog krsta u Bogati}u, posebno hvale}i rezultate mesne organizacije u Beloti}u. S druge strane Avram Gi{i}, isti~e veliki doprinos u uspe{nom organizova-

wu akcija dobrovoqnog davawa krvi svih svojih saradnika, a posebno onih koji i pored obrade vi{e hektara oranica, prona|u vremena za humanitarni rad. - Imamo i druge neophodne uslove, a to su tople prostorije {kole i Doma kulture u kojima naj~e{}e sprovodimo ove akcije. Pomaè nam dosta i lokalna samouprava, mesna zajednica i brojni ovda{wi mali privrednici, bez ~ijeg doprinosa sigurno ne bi bili ovako uspe{ni, a hvale na{e zalagawe i u {aba~koj bolnici ~iju mobilnu ekipu za transfuziju krvi redovno dobro ugostimo, dodaje Gi{i}. U februarskoj akciji, pored dobrovoqnog davawa krvi ovda{wi ìteqi potpisali su i 23 donatorske kartice, èle}i da i na taj na~in drugima spasu ìvot. Prosek dobrovoqnih davalaca krvi u Beloti}u je 30 godina, a proteklog februara wih 17 prvi put je dalo drv. Za polovinu avgusta, ove godine zakazana je druga ovogodi{wa akcija dobrovoqnog davawa krvi u kojoj se o~ekuje jo{ ve}i odziv. Q.\.

DRU[TVO

10. mart 2016.

REKONSTRUKCIJA @ELEZNI^KOG MOSTA

SVE SAMO NE BEZBEDAN o~etkom pro{log veka Vlada Srbije je èlela da ubrza izgradwu èleznica davawem koncesija lokalnim samoupravama. Tako je Podriwski okrug, èle}i da izgradi svoje okru`ne èleznice, kod Uprave Fondova na~inio zajam za izgradwu pruge uskog koloseka [abac-Loznica-Bawa Koviqa~a, te je izgradwa ove pruge zapo~ela 1908.

bra}aj. Preko wega je 3. juna 1934. godine najpre pre{ao {etni, a odmah za wim i dvorski voz. Ovim vozom je kraq Aleksandar sa svojom pratwom doputovao u [abac i tim ~inom je otvoren redovan `elezni~ki saobra}aj na pruzi Ruma-[abac. Prilikom povla~ewa iz [apca, u oktobru 1944. godine, Nemci su minirali most. Most je posle rata

Ovaj most je jedan od glavnih prostornih orijentira i vizuelnih obele`ja grada [apca. Jedan broj [ap~ana ima ku}e i trajno je nastawen u Klenku, a mnogi Klen~ani su zaposlewe na{li u [apcu ili u wega dolaze radi kupovine i zabave. Na`alost, ovaj most je sve samo ne bezbedan. @eleznica je devedesetih godina pro{log veka u dva navrata zapo~iwala peskarewe i antikorozionu za{titu mosta. Radovi su zapo~iwani najpre sa kle-

^AS ISTORIJE PODSETIO

NE SMEMO Prema razmerama terora i broju mrtvih koje je ostavio za sobom Koncentracioni logor na Savi je predstavqao ~etvrti logor na teritoriji Nema~ke okupacione zone u Srbiji. „Problematikom“ [aba~kog mosta vi{e su se bavili sudovi rehabilituju}i pojedince streqane na wemu nego istorijska nauka, isti~e istori~ar Sawa Petrovi} Todosijevi} a poziv Neboj{e Miliki}a, jednog od ~lanova neformalne grupe gra|ana “Ne rehabilitaciji” mr Sawa Petrovi} Todosijevi} nedavno je odr`ala stru~no vo|ewe na temu ^as istorije: Teror u [apcu i okolini tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom zainteresovani gra|ani bili su u prilici da zajedno sa grupom gra|ana koja je po{la iz Be-

ograda obi|u najzna~ajnija mesta stradawa [ap~ana u Drugom svetskom ratu. -^as je po~eo u Benskoj bari gde je u sklopu nema~ke kaznene ekspedicije, koja je u{la u [abac nakon zajedni~kog partizansko ~etni~kog napada na [abac 24. septembra 1941. godine, tokom 29. i 30. septembra do{lo do streqawa vi{e stotina, pre svega civila, iz okolnih ma-

predstavqao je jednu od karika u sistemu nema~kih koncentracionih logora koji su postojali na teritoriji ~itave okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata. Obja{wava da je Koncentracioni logor u [apcu trebalo da posluì pre svega istrebqewu Jevreja i Roma, {to je u~iweno do prole}a 1942. a zatim i svih onih koji su se aktivno borili protiv terora okupatora i wegovih pomaga~a. -Prema razmerama terora i broju mrtvih koje je ostavio za sobom on je, nakon Logora na Sajmi{tu, Logora na Bawici i Logora na Crvenom krstu u Ni{u, predstavqao ~etvrti logor na teritoriji nema~ke okupacione zone u Srbiji. Komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a popisala je imenom i prezimenom preko 2.500 `rtava Koncentracionog logora na Savi, kaè Petrovi} Todosijevi}. Kao ~lan Projektnog tima Radne grupe Republike Srbije za obnovu biv{eg jugoslovenskog paviqona u Dràvnom muzeju Au{vic Birkenau na{a

~vanskih sela ali i iz samog [apca. Prema razli~itim izvorima brojka se kre}e i do 1.200 streqanih qudi. Obilazak je nastavqen posetom Starom gradu gde se tokom ~itavog Drugog svetskog rata nalazio Koncentracioni logor, pri~a Sawa Petrovi} Todosijevi}. Kako na{a sagovornica navodi, Koncentracioni logor u [apcu na Savi

Da na zidinama stare [aba~ke tvr|ave ne postoji tabla podignuta jo{ 1954. na desetogodi{wicu oslobo|ewa [apca, na kojoj pi{e da se na mestu Tvr|ave i Starog grada nalazio logor, Koncentracioni logor ne bi ni na koji na~in bio zastupqen u javnom prostoru [apca

„

Tokom 29. i 30. septembra do{lo do streqawa vi{e stotina, pre svega civila, iz okolnih ma~vanskih sela ali i iz samog [apca. Prema razli~itim izvorima brojka se kre}e i do 1.200 streqanih qudi

“

godine. Prvi voz iz [apca u Loznicu je prispeo 20. maja 1910., a u Bawu Koviqa~u 18. jula iste godine. Odmah, po oslobo|ewu ovih krajeva od Austrougara, Podriwska okru`na èleznica je ponovo zapo~ela svoj rad. U novembru 1918. je, na pruzi [abacBawa Koviqa~a uspostavqen najpre privremeni, da bi 15. maja 1920. godine na ovoj liniji ponovo bio uspostavqen i redovan svakodnevni saobra}aj. U isto vreme je, zbog teritorijalnog pro{irewa zemqe, iskazani veliki interes [apca i okoline za izgradwu drumsko-èlezni~kog mosta preko reke Save. Zahtev je istaknut 1919., projekat izra|en 1922., a izgradwa je zapo~ela ve} naredne 1923. godine. Most je, zbog nedostatka finansijskih sredstava zavr{en i pu{ten za drumski saobra}aj tek 15. jula 1932. godine, a izgradwom èlezni~kog kraka [abac-Klenak, u duìni od ~etiri kilometra, most je osposobqen i za èlezni~ki sao-

obnovqen i dugi niz godina je bio glavna drumska i èlezni~ka veza [apca i {ire okoline sa ostalim podru~jima biv{e Jugoslavije. Izgradwom novog drumskog mosta, ovaj most gubi zna~aj kao drumska saobra}ajnica i ostaje uglavnom u funkciji èlezni~kog i lokalnog drumskog saobra}aja izme|u [apca i Klenka. Kako se, po~etkom osamdesetih godina pro{log veka, preko ovog mosta odvijao intenìvan èlezni~ki saobra}aj, 1986. godine su sa mosta uklowene betonske plo~e koje su formirale drumsku saobra}ajnicu. Na ovaj na~in je most ostao iskqu~ivo u funkciji èlezni~kog saobra}aja, a preko mosta je zabrawen saobra}aj ~ak i pe{acima, biciklistima i motociklistima. U svesti [ap~ana ovaj most je uvek zna~io mnogo vi{e nego {to je to tek puki drumski ili èlezni~ki infrastrukturni objekat. Ovaj most je jedan od glavnih prostornih orijentira i vizuelnih obele`ja grada

na~ke, a zatim i sa {aba~ke strane, ali ne samo da taj posao nikada nije zavr{en na sredi{wem delu mosta, nego je i ranije za{ti}eni deo mosta ponovo po~eo da r|a. Na neza{ti}enom delu mosta su se mestimi~no ve} pojavila duboka o{te}ewa metalne konstrukcije, a konstruktivni delovi pe{a~kih servisnih staza su na vi{e mesta o{te}eni. Ovome se mora dodati i da je celokupna rasveta mosta pokradena ili uni{tena. Zbog potrebe za te{wim povezivawem dva naseqa sme{tena na suprotnim obalama reke Save, kao i pove}awa bezbednosti gra|ana koji sada koriste ovaj most, Gra|anska inicijativa KORAK }e kod gradskih vlasti grada [apca pokrenuti inicijativu da se sa JP @eleznice Srbije zapo~nu pregovori da `elezni~ki most u [apcu ponovo bude osposobqen, makar za bezbedan pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj. Gra|anska inicijativa KORAK

„

“

DRU[TVO

10. mart 2016.

OP[TINA VLADIMIRCI: DOM PALIH BORACA

NA @RTVE DRUGOG SVETSKOG RATA

DA ZABORAVIMO istori~arka je bila u prilici da boravi u dva mo`da i najve}a memorijala Holokausta na svetu. Jedan se nalazi u Jad Va{emu u Jerusalimu u Izraelu, a drugi se u Dr`avnom muzeju Au{vic Birkenau u Poqskoj. Na mapama koncentracionih logora u oba muzeja nalazi se i {aba~ki.

-Da na zidinama stare [aba~ke tvr|ave ne postoji tabla podignuta jo{ 1954. na desetogodi{wicu oslobo|ewa [apca, na kojoj pi{e da se na mestu Tvr|ave i Starog grada nalazio logor, Koncentracioni logor ne bi ni na koji na~in bio zastupqen u javnom prostoru

godine, ~etiri dana posle oslobo|ewa grada, partizani streqali 36 gra|ana [apca. Na{a sagovornica isti~e da je woj kao istori~arki, ali i autorki vo|ewa, bio ciq da prisutnim gra|anima uka`e na dve ~iwenice. -Pre svega pa`wa javnosti na ovu temu skrenuta je tek pre nekih deset do petnaest godina, ali i na saznawe

da je jedna veoma zna~ajna tema otvorena kroz novinske ~lanke i feqtone ali ne i u nauci. Ne postoji ni jedan relevantan istoriografski rad pisan kako na osnovu posleratne sudske gra|e tako i na osnovu nema~ke policijske gra|e koji u svom fokusu ima pomenuta de{avawa. Po-

Biografija r Sawa Petrovi} Todosijevi}, ro|ena je u [apcu. Istra`iva~ saradnik je na Institutu za noviju istoriju Srbije i ~lan Glavnog odbora Saveza antifa{ista Srbije. Aktivna je na o~uvawu antifa{isti~kih tekovina i o~uvawu se}awa na `rtve fa{izma kao autor izlo`bi i radnih grupa koje se bave ovom tematikom. Pro{le godine na poziv Memorijala de la [oa iz Pariza, dr`ala je predavawe na seminaru za nastavnike istorije iz Srbije pod nazivom Holokaust u Srbiji 1941. â&#x20AC;&#x201C; 1942.

[apca. Du`nost je i profesionalna obaveza qudi koji su zadu`eni za memorije da skrenu pa`wu na ~iwenicu da je tokom ~itave ~etiri godine okupacije na teritoriji grada [apca funkcionisala kako okupaciona, tako i kolaboracionisti~ka uprava skoncentrisana u okviru Gradskog poglavarstva. Na wenom ~elu se nalazio ratni gradona~elnik [apca Branko Petrovi} za ~ije li~ne potrebe su 1943. godine izuzete iz prodaje jevrejske imovine dve jevrejske ku}e koje je onda kupio on, navodi Sawa Petrovi} Todosijevi}. Vo|ewe je nastavqeno do Starog `elezni~kog mosta na kome su 27. oktobra 1944.

jedine kolege su se samo delimi~no u okviru daleko {irih istra`ivawa bavile temom streqawa na [aba~kom mostu. Ba{ zbog toga me posebno brine ~iwenica {to su streqawa na [aba~kom mostu posle oslobo|ewa grada danas postala paradigma stradawa [apca i [ap~ana u Drugom svetskom ratu, o ~emu svedo~i i nova stalna postavka [aba~kog muzeja, a ona to nikako ne mogu biti. â&#x20AC;&#x17E;Problematikomâ&#x20AC;&#x153; [aba~kog mosta vi{e su se bavili sudovi rehabilituju}i pojedince streqane na wemu nego istorijska nauka, isti~e Petrovi} Todosijevi}. Na samom kraju ~asa posetili su Partizansko spomen grobqe koje se nalazi u

okviru Dowo{orskog grobqa. Istiri~arka podse}a da Partizansko spomen grobqe predstavqa centralni gradski memorijal stradalim [ap~anima u Drugom svetskom ratu. Obja{wava da se u prvom delu [aba~ke `rve rano dobile spomen obele`ja prvim godinama posle rata kada je `rtve oplakivalo dru{tvo koje se i samo se}alo rata spomenici su bili mawi, intimniji. Zbog toga u ovom periodu dominiraju spomen plo~e i table. Ve} od po~etka {ezdesetih akcenat je stavqen na generacije koje su ro|ene posle rata odnosno na one koji se rata nisu se}ali. Tada su po~eli da se di`u daleko monumentalniji spomenici, veliki spomen parkovi itd. Bora~ka organizacija koja je u socijalisti~koj Jugoslaviji bila zadu`ena za memorije postarala se da skoro sve {aba~ke `rtve dobiju svoja spomen obele`ja do sredine {ezdesetih godina, ispri~ala je Sawa Petrovi} Todosijevi}.

nalazi zajedni~ka grobnica u koju su sahraweni posmrtni ostaci streqanih u Benskoj bari septembra 1944. a ~ija tela ~lanovi porodica nakon ekshumacije i identifikacije nisu preneli u privatne, odnosno porodi~ne grobnice kao i posmrtni ostaci streqanih na vi{e lokacija u gradu i oko grada. -Tu su pre svega gra|ani [apca, Vaqeva, Loznice i okoline koji su streqani na lokalitetu [icara u sremskom selu Klenak. U drugom delu grobqa se nalaze grobovi gra|ana [apca i okoline koji su najpre streqani, a zatim wihovi posmrtni ostaci obe{eni u centru [apca u no}i 20. na 21. avgust 1941. Dakle Memorijal na Dowo{orskom grobqu je posebno zna~ajan jer predstavqa spomenik `rtvama koje su ubijene na drugim mestima. U tom smislu moramo biti veoma oprezni kada donosimo zakqu~ke da streqani u Bari nemaju svoj memorijal. Imaju ga, ali ne na mestu na kom su streqani, ka`e Petrovi} Todosijevi}. M.M.

ZA DVE NEDEQE N O V O I Z D AW E om kulture ili Dom palih boraca bio je pre tri decenije mesto okupqawa uz bioskopske predstave, pozori{ne i foklorne nastupe i druge sadràje a, sada dve nedeqe pre kraja sluti se izgled savremen i primeren o~ekivawu, u obilasku kaè predsednik op{tine Milorad Milinkovi}. - Bi}e kako je trebalo biti. Eto ure|enog objekta koji }e sa oko 200 mesta za kulturne sadràje ali i sednice SO Vladimirci i tako redom. Sve je kao {to vidite izuzetno lepo i uz detaqe savremenosti ~uvamo i toplinu nekada{weg Doma koji je bio dika

varo{ice. Iz buxeta odvojena su 4,5 miliona dinara koji su vidqivo ispravno utro{ena, kaè predsednik op{tine i nada se kompletnom zavr{etku bude li para. - Ako dozvole sredstva uradi}emo i fasadu i jasno uputiti namernike ka Domu kulture koji }e inadaqe biti mesto okupqawa {to nas je i opredelilo da sve ovo uradimo, kaè Milinkovi}. Nova adresa za druèwe i kulturne sadràje stari Dom palih boraca postaje objekat najvi{ih standarda. Ko sumwa neka poseti zdawe gde se radi od jutra do sutra. S.K.

IZ OP[TINSKE ORGANIZACIJE SUBNOR BOGATI]

PODR[KA ZAJEDNI[TVU sim {to su posle duèg vremena obnovili nekada monumentalne, sve~anosti usmerene na odràvawe tradicije u obeleàvawu borbe protiv fa{izma i drugih neprijateqa Srba u proteklim ratovima u bora~koj organizaciji op{tine Bogati} podràvaju inicijativu zajedni{tva svoje, organizacije potomaka ratnika iz Prvog svetskog i balkanskih ratova, organizacije invalida rada i Udruèwa boraca najnovijeg rata. Ciq je zajedni~ko delovawe sa èqom uspe{nijeg realizovawa svih zadataka koje su u svojim planovima predvidele ove organizacije. - Na na{oj godi{woj skup{tini sumirali smo rezultate brojnih aktivnosti pre svega na obeleàvawu 70. godi{wice oslobo|ewa od fa{izma i 200 od Boja na Dubqu. Posle tri decenije obnovqeno je na Bubawi, kod Glu{aca, se}awe na 15. jul 1941. godine, kada je na ovom mestu odràva Okru`na partijska konferencija. Postavili smo i novu plo~u na ulazu u zgradu Skup{tine op{tine Bogati} koja simbolizuje akciju Ma~vanskog partizanskog odreda u kojoj je 7. avgusta 1941. godine oslobo|en Bogati}, koji je

tada bio prva slobodna varo{ u srcu porobqene Evrope. U ovim pravcima bi}e usmerene i na{e naredne aktivnosti, kaè Mioqub Josipovi} predsednik Op{tinskog odbora u Bogati}u, koji pored svojih prvih saradnika Miroslava Dragi}evi}a i Du{ana Smiqani}a ima veoma dobru saradwu sa lokalnom samoupravom. Pored dobre saradwe sa mnogim bora~kim organizacijama ( Sremska Mitrovica, Bijeqina, Novi Sad, Vaqevo, Uìce... ) on uo~ava i potrebu objediqavawa aktivnosti vi{e srodnih ovda{wih udruèwa u interesu efikasnijeg ostvarewa planiranih zadataka. Q.\.

ZDRAVQE

10. mart 2016.

ODR@ANO PREDAVAWE U KULTURNOM CENTRU U [APCU

VASPITAWE BEZ [TAPA I [ARGAREPE Pet autoritarnih vaspitnih sistema napravilo je haos u porodici i dovelo do porasta agresije u dru{tvu. Ima li izlaska iz za~aranog kruga?

velikoj sali Kulturnog centra, u ~etvrtak je odràno predavawe „Vaspitawem bez kazne i nagrade do smawewa nasiqa u porodici, {koli i dru{tvu“ Milice Novkovi}, profesorke kwièvnosti u penziji, koja se ve} decenijama uspe{no bavi pedago{kim radom i porodi~nom terapijom. - ôve~anstvo je do{lo do zida i pitawe je da li }emo u samouni{tewe, ili u Qubav. U nekoliko godina koje predstoje, vodi}e se velika bitka za qubav, ~ove~anstvo nema jo{ mnogo vremena, re~i su kojima je autorka kwige „Porodi~ni bukvar“, zapo~ela svoje obra}awe pedagozima i u~enicima. Qubomir Nenadovi} je davno napisao da su dve najteè stvari na svetu dobro dràvom upravqati i dobro dete vaspitati. Ako pogledamo svet u kome ìvimo, jasno je da smo negde zalutali. Glavne prepreke ìvotu u qubavi i dobroti, pre svega u porodici, Milica vidi u pet pogre{nih modela vaspitawa, a to su: prinuda, pozitivno uslo-

„

Nemamo vi{e vremena za glupa predavawa, treba nam svesnost. Planeta gori, a ~ovek sa wom sagoreva. Na{ je zadatak da prona|emo znawa koja nam omogu}avaju da u|emo u svesnost.

“

vqavawe, preza{ti}ivawe, verbalizam i zloubotreba imitatorskog oblika u~ewa, putem negativnih sadr`aja virtuelne i auditivne stvarnosti. - „Pli{ano“ vaspitawe koje nam je nametnuto posledwih godina, ispralo nam je mozgove da ne smemo da grdimo i tu~emo decu. Gde god su nam zamenili {tap {ar-

garepom, imali smo negativno uslovqavawe. Da se razumemo, nisam pristalica ni {tapa, ali, deca su nam upropa{}ena za kratko vreme, nastao je haos u porodici. Prema re~ima ove energi~ne i `ivahne `ene (iako joj je 69 godina), ako roditeqi tuku decu, onda ono nema

„

U svemu {to radimo, trebalo bi da imamo krug. Kada obi|emo svih pet krugova mnogo puta, postajemo majstori svog zanata i u jednom trenutku se dogodi skok. Budi se du{a i po~iwe da peva, inicira Qubav i Slobodu, ~ovekovo bi}e se obo`uje. Tada kre}emo ispo~etka, u novi krug.

“

zdravu qutwu, koja ga vodi u zdravu akciju, nego agresiju, a ukoliko se deca potkupquju, od izvorne, roditeqi prave interesnu radost kod dece, koja postaju gospodari u porodici. - Deca su zavladala svetom, to je nedopustivo. Kad se krene sa {argarepom, dobija se monstrum. Najgora je kombinacija {tapa i {argarepe, to vodi u {izofreniju. Rastuìlo me je kad sam videla prednacrt Zakona o porodici, po~e}e da oduzimaju decu od roditeqa koje su nau~ili da ih pogre{no vaspitavaju. Da li se moè iza}i iz za~aranog kruga autoritarnosti? Moè, kaè Milica, ali polako, po{tuju}i redosled koraka petoelementne strukture. Tvorac autenti~nog, stvarala~kog sistema vaspitawa, objasnila je pri~u pomo}u mape. - Dete se ra|a sa pet izvornih emocija, a to su qutwa, radost, briga, tuga i strah. Ako se odvoji od iz-

vornih emocija, strukture se povla~e negativno. Ako dete stavite pred televizor, ono koristi samo o~i, ne razvija um. Televizor daje ton, sliku, muziku, a mozak „na otavu“. To onemogu}ava malom bi}u da razvija svesnost. Ako detetu do sedme godine niste ~itali, pri~ali, pevali, ono se ne}e razvijati. Ukoliko se dete neprekidno pozitivno uslovqava, u sedmoj godini, kada dolazi do razvoja svesnosti, ono vidi hrpu igra~ka, stvari i ku~i}a koje mame {etaju i hrane, shvati da to nije qubav i nema vi{e radosti. Dete se umiri, gubi èqu i voqu, iskqu~uje se iz ìvota. Stvarala~ko vaspitawe polazi od istine da je ~ovek boànsko bi}e, koje se ra|a sa klicama Dobrote i Qubavi, emocijalne, socijalne, mentalne i duhovne inteligencije, sa pozitivnim potencijalom za razvoj duha i tela. Model kazne i nagrade biva zamewen strpqivim razumevawem i obja{wavawem, pra{tawem i ispravqawem de~jih gre{aka, bude}i u detetu stvarala~ko jezgro sa kojim i dolazi na ovaj svet. Odgoj za stvarala{tvo, prema autorki, podrazumeva samoinicjativu, samou~ewe, ja~awe samosvesti u detetu, uspostavqawe ravnoteè izme|u racionalne i emocionalne inteligencije, negovawe uro|ene de~je religionosti i otkrivawe talenata, razvijawe ukupnog potencijala. Milica je otvoreno govorila o seksu, muzici, drogama, ratu koji se danas vodi izme|u mu{karaca i èna Na{e su{tinsko bi}e je iskrivqeno zato {to smo bili ili pod {tapom, ili pod {argarepom. Moramo da se ucelovimo, druga~ije ne}emo opstati. Veliku nadu polaè u generacije ro|ene izme|u 1985. i 2.000, „polupli{ane“, kako ih zove. Wima je posvetila kwigu Bit(ka) qubavi, „koja }e pomo}i mladima da shvate gde smo mi pogre{ili“, a koja uskoro izlazi iz {tampe i ima}e svoju promociju u Kulturnom centru u [apcu. M. Filipovi}

INTERVJU SA

BUBRE@NE

Vesna Radakovi} vetski dan bubrega obeleàva se 10. marta na inicijativu Me|unarodnog dru{tva za nefrologiju i internacionalnog udruèwa Fondacija za bubreg u vi{e od 100 zemaqa {irom sveta. Ciq je podizawe svesti o va`nosti bubrega, organa koji ima kqu~nu ulogu u odràvawu ìvota i o u~estalosti bolesti bubrega, o kojima se nedovoqno zna. Slogan ovogodi{weg Svetskog dana bubrega „Bolesti bubrega kod dece – spre~imo na vreme” upozorava javnost da postane svesna ~iwenice da bolesti bubrega uti~u na milione qudi {irom sveta, ukqu~uju}i i decu. O va`nosti ovog organa i opasnostima koje nose bubre`ne bolesti, razgovarali smo sa dr Vesnom Radakovi}, pedijatrom na uòj specijalizaciji iz nefrologije. Koje su funcikije, pored primarne – izlu~ivawe {tetnih produkata metabolizma, koje obavqaju bubrezi u ~ovekovom organizmu? - Glavna funkcija bubrega je izlu~ivawe toksi~nih produkata metabolizma i vi{ka te~nosti iz organizma, regulacija vode, elektrolita, acidobazne ravnoteè, regulacija arterijskog pritiska, sekrecija hormona. [ta se de{ava kada bubrezi ne rade pravilno? - Kada bubrezi ne rade pravilno do}i }e do poreme}aja svih funkcija koje bubrezi obavqaju, u zavisnosti od toga da li je o{te}ewe nastalo akutno (naglo) ili kao posledica po-

stepenog, progresivnog i trajnog propadawa oba bubrega, javi}e se razli~iti simptomi, znaci i razli~iti poreme}aji: kardiovaskularni (arterijska hipertenzija i hipertrofija leve komore srca), metaboli~ki (acidoza, rezistencija na insulin, hiperlipidemija), hematolo{ki (anemija), endokrinolo{ki (rezistencija na somatotropne hormone, hipergonadotropni hipogonadizam, smawena proizvodwa eritropoetina), ko{tani (renalna osteodistrofija) i vodeno-elektrolitne poreme}aji (hiponatrijemijska dehidratacija, hipervolemija i hiperkalijemija). Koje su naj~e{}i uzroci bolesti bubrega? - Kod odraslih naj~e{}i uzro~nici hroni~ne bubre`ne insuficinecije su glomerulske i tubulointersticijumske bolesti, a danas u razvijenom svetu sve ve}u ulogu imaju {e}erna bolest i hipertenzija. U na{oj zemqi su glomerulske bolesti jo{ uvek vode}i uzrok, a nakon toga dolaze nasledne cisti~ne bolesti bubrega, glomerulokskleroza, {e}erna bolest i grupa tubulointersticijumskih bolesti

zme|u 8 i 11% svetske populacije ima hroni~nu bolest bubrega, koja ima trend pove}awa. Bolesti bubrega mogu}e je na vreme dijagnostikovati. Klini~kim pregledom uzorka mokra}e, krvi i krvnog pritiska, mogu se otkriti rani znaci bubre`ne bolesti. ukqu~uju}i i Balkansku endemsku nefropatiju. [ta je karakteristi~no za oboqewe koje ste pomenuli, poznato kao Balkanska endemska nefropatiija? - To je porodi~no hroni~no oboqewe bubrega ìteqa ograni~enih regiona Srbije, BiH, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. Javqa se najve}im delom du` pritoka Dunava, ali i pritoka reke Drima tj . du` aluvijalnih ravni. Ne ispoqava se pre dvadesete, a naj~e{}e izme|u 30 i 60 godine ìvota. Karakteri{e je udruè-

RODE JAVQAJU Protekle sedmice u porodili{tu {aba~ke Op{te bolnice ro|eno je 30 beba. Ovaj put, rezultat je izjedna~en: 15:15.

ZDRAVQE

10. mart 2016.

DR VESNOM RADAKOVI]

B O L E S T I RAK JE IZLE^IV U OP[TOJ BOLNICI [ABAC PRIMEWUJU SE NOVE METODE DIJAGNOSTIKOVAWA I LE^EWA KANCERA

nost sa visokim stepenom maligniteta urotrakta. Etiologija je nepoznata, a manifestuje se sporom progresivnom bubre`nom insuficijencijom pra}enu anemijom, bledo sivom bojom ko`e, tumorima urotelijuma, proteinurijom. Koji simptomi ukazuju da su bubrezi oboleli? - Bolesti bubrega mogu da se prezentuju specifi~nim klini~kim simtomima i znacima kao {to su pojava krvi u mokra}i, otoci, bolno i ote`ano mokrewe , smaweno izlu~ivawe urina-oligurija, pove}ano izlu~ivawe urina, znacima sistemske i lokalne infekcije, povi{en krvni pritisak. Simptomi i znaci mogu biti i neodre|eni, i nespecifi~ni. Ozbiqna oboqewa bubrega mogu da proti~u asimptomatski ili da predominiraju simptomi i znaci od strane drugih organskih sistema: gastrointestinalnog (povra}awe, muka,

anoreksija, gastritis), kardiovaskularnog (povi{en krvni pritisak, edem plu}a, kardiomegalija), hematolo{ki poreme}aji (anemija, poreme}aj koagulacije), ko{tano mi{i}na bolest (rahitis, osteomalacija, miopatije), metaboli~ki poreme}aji (acidoza, intolerancija glukoze, povi{en nivo triglicerida), hormonski poreme}aji (hiperparatireodizam, smawen eritropoetin, tireoidni hormon i vitamin D), i imunolo{ki poreme}aji. Zbog ~ega deca oboqevaju od bubre`nih bolesti? - Bubre`ne bolesti kod dece naj~e{}e su posledica uro|enih anomalija bubrega i urotrakta (npr. deca ro|ena sa samo

jednim bubregom ili sa bubrezima koji imaju nenormalnu strukturu, naslednih bolesti (npr. policisti~nih bolesti bubrega, ), infekcija, primarnih i sekundarnih glomerulskih bolesti, nefrotskog sindroma, sistemskih bolesti ({e}erna bolest, lupus), zastoja u oticawu mokra}e (opstruktivne anomalije urinarnog trakta, veziko-ureteralnog refluksa sa ponavqanim infekcijama i oìqnim promenama na bubrezima, vaskularnih bolesti bubrega. U riziku su i deca male telesne mase na ro|ewu ona koja su imala akutnu bubre`nu insuficijenciju, akutni nefritis, kao i deca sa arterijskom hipertenzijom. Uro|ene mane i nasledne bolesti bubrega su vode}i uzroci otkazivawa funkcije bubrega u periodu do ~etvrte godine ìvota. U periodu od 5. do 14 godine ìvota, insuficijencija bubrega naj~e-

{}e je posledica naslednih bolesti, nefrotskog sindroma i sistemskih bolesti. Va{a poruka za ~itaoce „Glasa Podriwa“. - Trebalo bi da obrate pa`wu i da se jave lekaru ukoliko postoje poreme}aji mokrewa (u~estalo ili smaweno izlu~ivawe urina, bolno i ote`ano mokrewe, no}no mokrewe ili nemogu}nost mokrewa), promene u sastavu mokra}e (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu), bol (tup, o{tar, povremen, kontinuiran, tipa kolike), otoci (testati, generalizovani), povi{en krvni pritisak .

Kalendaru javnog zdravqa, mart je mesec posve}en borbi protiv raka. Tim povodom, u Op{toj bolnici [abac, organizovana je konferencija za novinare, na kojoj su promovisane nove procedure dijagnostikovawa i le~ewa od malignih bolesti. - Princip je da se bolest svakog pacijenta analizira i da se, u skladu sa tipom tumora i stadijumom bolesti, primeni individualno le~ewe kombinovanom terapijom, {to podrazumeva primenu lekova, zra~ewe i operativni zahvat, u ciqu pre`ivqavawa pacijenata i poboq{awa kvaliteta `ivota, rekao je dr Slobodan Popovi}, subspecijalista onkolo{ke hirurgije i predsednik Stru~nog saveta. Saradwa Op{te bolnice u [apcu i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije je vi{edecenijska. Hirurgu je potrebno poznavawe onkologije, od tipa karcinoma, biologije tumora, prirodnog toka bolesti do upoznavawa sa novim strategijama le~ewa.

za i odre|uju parametri prognoze tumora. Vr{i se provera stra`arskih limfnih nodusa, jer je potvr|eno da kod mawih tumora nema metastaza u limfnim ~vorovima pazu{ne jame i, ukoliko dobijemo informaciju da se bolest nije pro{irila,

izbegavamo radikalne zahvate koji dovode do mogu}ih komplikacija, istakao je dr Ivan Markovi}, direktor Hirur{ke klinike Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Dakle, nije neophodno uklawawe dojke pacijentkiwama sa karcinomom u ranom stadijumu, ali i u slu~aju uznapredovale bolesti, zahvaquju}i adekvatnoj primeni zra~ne i hemioterapije. Kada je u pitawu karcinom rektuma, mogu}a je bezbedna operacija roj obolelih u Srbiji je u porastu. Od bez ugradwe stome. - U mogu}nosti 35.000 novoobolelih od karcinoma svih smo da sprovedemo lokalizacija godi{we, 4.500 je novoobolenove dijagnolih od raka dojke, a oko 1.500 `ena godi{we izgusti~ke metode, jer smo, zabi bitku sa ovim oblikom malignog tumora. hvaquju}i ulasku u Skrinig program, dobili nove instrumente. Skrining je masovni - Sadejstvo radioterapije, hemioterapije i hirurgije predstavqaju kqu~ni os- pregled odre|ene grupe pacijenata u cinov za le~ewe bolesti. Postoje novine u qu ranog otkrivawa karcinoma. Rak je terapiji karcinoma dojke, pre svega, “tru izle~iv, ukoliko se otkrije na vreme, kat” - preoperativna dijagnostika {iro- podsetila je prim. dr Zora Nikoli}, kim iglama za biopsiju, pomo}u koje se direktorka Op{te bolnice [abac. M.F. postavqa ta~na histopatolo{ka dijagno-

M. Filipovi}

OP[TINA VLADIMIRCI: POKRETNI MAMOGRAF

USKORO 1.000 P R E G L E D A N I H @ E N A P omalo se sumwalo u akciju preventivnih pregleda èna a, u Domu zdravqa isti~u izuzetan odziv na zadovoqstvo svih. Kako kaù samo u prve dve sedmice pregledano je preko 600 pripadnica ne`nijeg pola a, i cifra od 1.000 se bliì, dok oni koji su optimisti o~ekuju i dve hiqade èna na pregledima. Mamograf radi svakog radnog dana od 10 do 18 sati a, i daqe do 23. marta, a ukoliko bude trebalo i duè, radi}e pokretni Mamograf. Do

tada ostaje i mogu}nost prevoza kombijem koji je obezbedila op{tina od ku}e i nazad a, sve sa èqom, kaù u lokalnoj samoupravi da se brine o zdravqu. Iz op{tine koja ima oko 17.000 stanovnika, broj pregledanih èna je vredan po{tovawa, po{to se retko ko usu|ivao da o~ekuje taj broj èna na pregledima koji su besplatni od samog pregleda do prevoza, i mogu se obaviti i bez overene kwiìce. S.K.

KULTURA

10. mart 2016.

ZAVR[ENO 20. ME\UNARODNO

DVESTA GODINA OD DOLASKA JEVREMA OBRENOVI]A

PROGRAMI OBELE@AVAWA PRAZNIK JUBILEJA Z

a konferenciji za medije, direktori ustanova kulture u [apcu, najavili su programe kojima }e obeleìti dva veka od dolaska Jevrema Obrenovi}a u [abac. Brojne izlo`be, tribine, koncerti i multimedijalni programi, upozna}e [ap~ane sa periodom od 1816. do 1831. godine, u kojima je [abac cvetao. - U martu izlazi redovan broj ~asopisa KOD 21, ~ija je centralna tema Jevrem, o kome pi{e jedan od na{ih najpoznatijih istori~ara, Radovan Popovi}, a zanimqiv je i tekst akademskog slikara Radovana Mirazovi}a o slikarstvu od Jevremovog do na{eg doba. To je, za sada, program [aba~kog pozori{ta, rekao je Zoran Karaji}, upravnik i dodao da }e drugi broj ~asopisa biti promovisan 16. marta u Udruèwu kwièvnika u Beogradu, a u [apcu do kraja meseca. Me|uop{tinski istorijski arhiv, kao ustanova za{tite, uzima u~e{}e u proslavi izlo`bom „Jevrem Obrenovi}, upraviteq grada [apca“, na osnovu arhivske gra|e koja se ~uva u fondovima Arhiva, a bazirana je na osnovu pisama, uputstava i drugih dokumenata. - Postoji jedan interesantan dokument koji se odnosi na tapiju bra}i Uro{u i \oki Milovanovi}u, koji su dali plac za gradwu crkve koja je podignuta u [apcu, rekao je Rade Petrovi}, direktor Arhiva. Povodom 200 godina od postavqewa Jevrema Obrenovi}a za gospodara [aba~ke nahije, Narodni muzej je izdvojio posebno odeqewe u novoj stalnoj postavci. - U galerijskom prostoru, 22. aprila, na Dan grada [apca, bi}e postavqena gostuju}a izlo`ba Istorijskog muzeja Srbije pod nazivom „Kraqica Natalija Obrenovi}“, iz fonda Branka Stojanovi}a. To je interesantna izlo`ba sa velikim izborom fotografija iz porodi~nog albuma Obrenovi}a. Bi}e prikazan i film o kraqici Nataliji, koji je sastavni deo izlo`be i organizovana predavawa posve}ena gospodaru [aba~ke nahije, istakao je Marko Bingulac, direktor Narodnog muzeja u [apcu. Biblioteka {aba~ka je pripremila bogate programe za ovaj jubilej. Program je po~eo u sredu, predavawem „Jevrem Obrenovi}, skica za porodi~ni portret“ dr Aleksandre Vuleti}.

KUD „Abra{evi}“ je, imaju}i u vidu programe ustanova kulture koji }e biti aktuelni u prvoj, proslavu pomerio za drugu polovinu godine. - Po~iwemo izlo`bom u No}i muzeja koje }emo posvetiti `enama iz senke, a koje su doprinele razvoju [apca, pre svega, Anki Obrenovi}, koja je prva skinula narodnu no{wu i obukla evropejske hawine, za koju va`i da je bi-

Biblioteka {aba~ka ultimedijalno ve~e pod nazivom „Ankino muzi~ko poselo“ bi}e odràno 23. marta, sa muzi~kim pasaìma, uz animirani film i pri~u koja }e nas uvesti u dvor Jevrema Obrenovi}a. Sa [kolom primewenih umetnosti, Biblioteka }e otvoriti izlo`bu „Gospodar Jevremovi prozori u Jevropu“, na kojoj }e u~enici stilizovati ìvot u ku}i Obrenovi}a i prikazati sve ono {to je bilo novo u [apcu za vreme gospodara Jevrema. Prof. dr Dragan Stani}, predsednik Matice srpske, 20. aprila }e govoriti o dobro~instvu porodice Obrenovi}, Jevrema i Milo{a, koji su bili veliki zadu`binari. U maju su dva programa pod istim naslovom „Kwièvni salon u biblioteci gospodara Jevrema“. Prvi je 18. maja, kustos Narodnog muzeja Tatjana Markovi} govori}e o arhitekturi Jevremovog konaka, a direktorka Biblioteke Sowa Bokun \ini} o svim znamenitim qudima koji su ìveli ili prolazili kroz [abac u Jevremovo doba - \or|u Magare{evi}u, Georgiju Zaharajadisu, Joakimu Vuji}u, o dve tajanstvene godine, koje je, izme|u Zemuna i Be~a, Savo Mrkaq proveo u [apcu, proti Jovanu Pavlovi}u, koji je osnovao [aba~ko ~itali{te i drugima. U No}i muzeja, 21. maja, u galeriji Biblioteke bi}e stilizovana biblioteka Jevrema Obrenovi}a.

la prva pismena Srpkiwa. Nastavqamo u julu, svake subote }emo u ba{ti Abra{evi}a organizovati tematske programe na kojima }e biti re~i o jednom segmentu `ivota iz doba Jevrema Obrenovi}a. Prva subota je predvi|ena za muziku onog vremena, na slede}oj }e o Jevremovom konaku govoriti arhitekta Vlada @ivanovi}, ima}emo ve~e posve}eno [aba~kim prvinama, kao i tribinu o Josifu [lezingeru, koji je preokrenuo kulturu u ovom gradu i Srbiji, a posledwa subota je posve}ena prvom klaviru, kada }e biti odr`an koncert Anki Obrenovi}, rekao je Ivan Kova~evi}, direktor KUD “Abra{evi}”. Kulturni centar je pripremio projekat „Petnaest prozora Jevrema Obrenovi}a“, simboli~no, jedan za svaku godinu wegove vladavine. - Otvorili smo konkurs za izradu idejnog re{ewa koji se zavr{ava krajem nedeqe. To }e biti unikatni prozori istih dimenzija kakvi su bili originali, od penastih materijala koji }e simulirati drvo, navela je Gordana Markovi}, direktorka Kulturnog centra. M.F.

avr{nim koncertom najboqih odr`anim pr{log petka u sali Muzi~ke {kole „Mihailo Vukdragovi}“, dodelom diploma i nagrada, uspe{no je privedeno kraju 20. Me|unarodno takmi~ewe mladih pijanista. Za titulu naboqih ovog puta takmi~ilo se devedeset osnovaca, sredwo{kolaca i studenta u {est kategorija iz BiH, Makedonije, Hrvatske, Ma|arske, Poqske i Srbije.

Eminentni stru~ni ìri iz Mekedonije, Hrvatske, Slovenije, Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Poqske, [vajcarske, Rusije i Srbije imao je izuzetno teàk zadatak. Kao {to to obi~no biva me|u mnogobrojnim mladim talentima dodeqen je veliki broj prvih, drugih i tre}ih nagrada, ali i pohvala. Pobednici tre}e kategorije sa osvojenih 99,25 bodova Uni Miqu{, u~enici Muzi~ke {ko-

DEVET VELI^ANSTVENIH ajboqim u~enicima Muzi~ke {kole „Mihailo Vukdragovi}“ uru~ene su diplome za ostvaren uspeh na 20. Me|unarodnom takmi~ewu mladih pijanista. Osvaja~i prvih nagrada u pretkategoriji su Mihajlo Spasi} u klasi Helene Davidovi}, Lena Kijurina u klasi prof. Mirjane Vasi}, prvoj kategoriji Neda Da~evi} u klasi prof. Marije Go|evac, Strahiwa Jovanovi} u klasi Ivana Geratovi}a, i drugoj kategoriji Milica i Tamara Mihailovi} u klasi prof. Dragomira Brati}a, Aleksandra Milutinovi} u klasi Ivana Geratovi}a. Pobednici sa osvojenih sto bodova u pretkategoriji Vuk Mihailovi} u klasi Dragomira Brati}a i drugoj kategoriji Irina Brodi} u klasi Helene Davidovi}.

„

IZLO@BA STUDENATA FPU U BIBLIOTECI [ABA^KOJ

^ U VA R I B A [ T I N E U

Biblioteci {aba~koj je, protekle srede, otvorena izlo`ba “^uvari ba{tine”, koja je realizovana u saradwi sa Fakultetom primewenih umetnosti u Beogradu, Odsekom za restauraciju i konzervaciju. - Interesovawe mladih za upis na studije je izuzetno veliko i svake godine, uspemo da primimo jednu tre}inu kandidata koji konkuri{u. U toku studija, mnogi od wih dosegnu zavidan profesionalni nivo, ka`e redovni profesor Radovan Samarxi}. Na Odseku za restauraciju i konzervaciju, koji je osnovan 2003, a akreditovan pet godina kasnije, studenti u~e kako da, na pravi na~in, spoje umetnost i nauku. - Savremena restauracija je simbioza nauke i umetnosti. Da bi se obavila kvalitetna restauracija, mora se razumeti unutra{wi proces na samom materijalu na kom je slika ura|ena, kako se pona{a u odre|enim uslovima i kako su nastala odre|ena o{te}ewa. Koriste se ozbiqni instrumenti za analizu razli~itih materijala, zbog ~ega sara|ujemo

sa stru~wacima iz raznih nau~nih oblasti, ka`e Bojana Savi}, stru~na saradnica na FPU, rodom iz [apca. Na oba modula ovog Odseka, FPU prima ~etrnaest studenata. Do sada je oko dvadesetak [ap~ana zavr{ilo ovaj fakultet. - Obradujem se kad na prijemnom ispitu vidim [ap~ane, zato {to su druga~ije vaspitani od ostale dece u Srbiji, izuzetno su talentovani, odgovorni, vredni i zadovoqstvo mi je da radim sa wima, isti~e profesor Samarxi}. Na izlo`bi su prikazani zavr{ni radovi studenata master akademskih studija, instrumenti koji se koriste u toku analize materijala, kao i proces rada na konzervaciji i restauraciji zidnih i {tafelajnih slika, umetni~kih dela na papiru, skulptura i arheolo{kih predmeta. Postavku u Biblioteci {aba~koj, ustanovi moderne tradicije, na{i sugra|ani mogu pogledati do 16. marta. M.F.

KULTURA TAKMI^EWE MLADIH PIJANISTA

MUZIKE

le „Kosta Manojlovi}“ Zemun u klasi Radojke Ivanovi} pripala je titula laureata mla|ih kategorija, dok je pobednik {este kategorije sa osvojenih 97,67 poena Lovre Maru{i}, student pete godine Muzi~ke akademije u Zagreb u klasa prof. Qubomira Gasparovi} i razmus student u Vajmaru, Austrija, kod prof. Grigory Gruzmana progla{en za laureata starijih kategorija. - Ovo takmi~ewe je ve} preraslo u presti`no takmi~ewe ne samo u okvirima na-

pobednik pretkategorije sa osvojenih sto bodova, posle nastupa na koncertu. Za o~ekivati je bilo, s obzirom na uspehe prethodnih godina, da i ~etiri godine starija Irina Brodi} u klasi prof. Helene Davidovi}, postigne jo{ jednu „stotku“ i to ovog puta u drugoj kategoriji. - Bilo je super. Jo{ boqe sam se ose}ala zato {to sam svirala pred mojom publikom u mom gradu. To mi je dalo dodatne energije. Zato sam mo`da i boqe svirala. Ni{ta mi nije te{ko kad je u pitawu mu-

U Muzi~koj {koli „Mihailo Vukdragovi}“ od 1. do 4. marta devedeset osnovaca, sredwo{kolaca i studenata iz BiH, Makedonije, Hrvatske, Ma|arske, Poqske i Srbije pokazalo svu rasko{ muzi~kih talenata. Laureat mla|e kategorije Una Miqu{ iz Zemuna, a starije Lovre Maru{i} iz Zagreba wem. Cvetovi pijanizma danas koji su sve lep{i i sve ve}i i koliko je to divno pratiti. Jo{ jednom ~estitam svima na ovom divnom prazniku muzike koji je toliko va`an ne samo za

Sviram zato {to volim. Nisam razmi{qala o ìriju nego samo kako }u da odsviram. Ovo mi je jedna od omiqenih nagrada samim tim {to sam se takmi~ila u tre}oj kategoriji i sa starijima od sebe. [abac volim kao grad. Takmi~ewe je divno i zbog organizacije i zbog drugara. Jako je lepo. Una Miqu{, laureat mla|ih kategorija {e dràve nego i {ire {to nam pri~iwava veliko zadovoqstvo. @iri je me|unarodni, a dolaze nam kandidati sa svih strana sveta. S ponosom moèmo da kaèmo da imamo veliku tradiciju, samim tim i veliku odgovornost da u budu}im godinama sve ovo podignemo na jo{ vi{i nivo - rekao je prof. klavira Milo{ Milutinovi}, organizator presti`nog takmi~ewa. I ovoga puta doma}ini su pokazali izuzetan takmi~arski duh. U prilog tome ide devet prvih nagrada i to tri u pretkategoriji, dve u prvoj i ~etiri u drugoj kategoriji. - Nije bilo te{ko na takmi~ewu. @iri nije bio strog. Mislim da su bili veoma dobri. Drago mi je {to sam pobedio jer mi je ovo prvo tak-

zika zato {to to jako volim i u`ivam dok to radim - dodala je sa osmehom ova nadasve talentovana devoj~ica. Aplauz pored u~esnika koncerta, pobednika i dobitnika prvih nagrada, dobili su i klavirski pedagozi za svoju posve}enost u izgradwi budu}ih pijanista. Jednom od wih, pripalo je i vredno priznawe u vidu Pedago{ke nagrade „Matusja Blum“ koja se od 2011. godine dodequje istaknutim klavirskim pedagozima, koji deluju ili su delovali na prostorima biv{e Jugoslavije, za vi{egodi{we izuzetne rezultate na poqu klavirske pedagogije i vaspitawa mladih pijanista. - Meni je zaista izuzetna ~ast i posebno zadovoqstvo {to ba{ ja dodequjem ovu na-

„

Ovo je moj prvi dolazak op}enito u Srbiju tako da me i sama ta ~iwenenica veseli. Bila mi je ~ast nastupiti ispred takvih qudi, takvih muzi~ara pobednika velikih natecawa. Publika je ovde jako gostoprimqiva. Drago mi je svirati ispred qudi koji su do{li ~uti zapravo ono vrijedno u glazbi. Svaki put kada naletim na takvu publiku, pogotovo na Balkanu, a to se desilo i u [apcu, izuzetno mi je drago. Zahvaqujem se svima. Drago mi je {to sam pobijedio. Veselim se dogodine do}i tu i svirati koncert na otvorewu. Lovre Maru{i}, laureat starijih kategorija

“

mi~ewe. Volim da sviram na klaviru, a nadam se da }e me tata nau~iti da sviram harmoniku - izjavio je osmogodi{wi Vuk Mihailovi}, klasa prof. Dragomira Brati}a,

gradu prof. Milici [najder. ^uli ste biografiju Matusje Blum ali mo`da ne znate, kao mi neki stariji pedagozi, koliko su divni cvetovi tog jednog drveta sa dubokim kore-

decu i vaspitawe uop{te pijanisti~ke omladine, ve} i o~uvawe duhovnosti jednog naroda - rekla je Zlata Male{, nekda{wi student u klasi prof. Matusje Blum i dobitnica nagrade 2014. godine. Vidno uzbu|ena prof. Milica [najder, jedna od prvih studenata Matusje Blum, pijanistkiwa koja je nastupala {irom Evrope, biv{eg Sovjetskog Saveza i drugih delova sveta, obra}aju}i se publici izrazila je svoju zahvalnost gradu, {koli i sredini koja je imala toliko razumevawa da ustanovi nagradu za klavirskog pedagoga sa imenom wene profesorke sa kojom je sara|ivala pedeset godina. - Slab sam govornik a sad sam potpuno pritisnuta emocijama. Velika mi je ~ast i zadovoqstvo. Previ{e sam dirnuta ovom nagradom. Ovakvo takmi~ewe kao {to je bilo prethodnih dana najboqe je pokazalo koliki je zna~aj instrumentalnog pedagoga. Koliko je lekar odgovoran i va`an za zdravqe pacijenta, toliko je va`an i klavirski pedagog za uspeh. Hvala sredini, {koli i upravi {kole koja je ustanovila ovakvu nagradu. Zahvaqujem {to je ta nagrada dobila ime Matusje Blum. Ona je bila istinski, najve}i klavirski pedagog u biv{oj Jugoslaviji u drugoj polovini dvadesetog veka. Hvala vam {to je ta ~ast i sre}a zapala meni da dobijem tu nagradu. O. Gavrilovi}

10. mart 2016.

VE^ERAS U [ABA^KOM POZORI[TU

KAFANICA, SUDNICA, LUDNICA

Tre}a premijera u 2016. godini na Veliku scenu „Qubi{a Jovanovi}“ donosi satiru ra|enu po tekstu Brane Crn~evi}a, a u re`iji Miroslava Trifunovi}a

luma~ki ansambl [aba~kog pozori{ta zajedno sa rediteqem Miroslavom Trifunovi}em, kome je ovo prvo ostvarewe u [apcu, ve~eras }e na Velikoj sceni „Qubi{a Jovanovi}“ vaskrsnuti predstavu koja je igrana na sceni „Ateqea 212“ sve dok nije zabrawena 1972. godine. - U vremenu kada pozori{te ~esto gura glavu u pesak, kako bi pobeglo od imenovawa uzroka a ne pojedina~nih posledica, postavka ove satire ima vi{estruki zna~aj, a da bi se poja~ala gor~ina satire namerno smo posegli za songovima kao komentarima, koji poja~avaju va`nost ovog poduhvata. Ogromnu zahvalnost

na realizaciji predstave dugujem svim akterima, saradnicima, ~lanovima porodice Crn~evi}, kao i ukupnom kolektivu [aba~kog pozori{ta u kome re`iram prvi put - rekao je rediteq Miroslav Trifunovi}. Ivan Toma{evi}, Vladimir Milojevi}, Aneta Toma{evi}, Slobodan Petranovi} [arac, Qubi{a Barovi}, Strahiwa Barovi}, Petar Lazi}, Ivana Joki}, Aleksandra Risti}, Sini{a Maksimovi}, Radivoj Kostadinovi} uz podr{ku orkestra koga ~ine Kosta Pavlovi}, klarinet, Milivoje Robini}, harmonika, Jakov Suvajxi}, gitara, i @eqko Paji}, kontrabas, posle ~etrdeset ~etiri godine povrati}e stari sjaj satire koju je prvi put na scenu „Ateqea 212“ 1965. donela plejada gluma~kih imena - Bata Stojkovi}, Ru`ica Soki}, Neda Spasojevi}, Tawa Beqakova, Milutin Butkovi}, Bora Todorovi}, Slobodan Aligrudi}, Ta{ko Na~i} i drugi. O. G.

„[ARENA [ARGAREPICA“ PROSLAVILA ^ETVRTI RO\ENDAN

GLUMA, PESMA, IGRA

kolica glume „[arena {argarepica“ koju je pre ~etiri godine pokrenuo \or|e Damwanovi} u Kulturnom centru pro{le subote proslavila je svoj ro|endan. Predstavom „Borba protiv pu{ewa“ mali{ani Vrti}a „Bubamara“ otvorili su nesvakida{we druèwe koje je, izme|u ostalog, imalo za ciq da roditeqima, bakama i dekama pokaè kako nastaju predstave. - Ovo je jedna vrsta javnog ~asa. @eleli smo da vam pokaèmo kako izgledaju na{e probe. Svi su izuzetni. Vi to najboqe znate. Mi smo ih na neki na~in prisvojili i radimo jedanput nedeqno sa wima ovde u Kulturnom centru. Predstavili su vam se i budu}i glumci PU „Na{e dete“ Vrti}a „Bubamara“, na{ podmladak - rekao je \or|e okupqenima u Velikoj sali Kulturnog centra. Svojevrstan javni ~as odu{evio je sve prisutne, a najvi{e su uìvali ~lanovi „[arene {argarepice“. - Ve} godinu dana sam ~lan Dramske sekcije „[arena {argarepica“. U ~etvrtom razredu u~iteqica me je izabrala da glumim u jednoj predstavi. Tada sam se zainteresovala za glumu. Prelepo je. Gluma je moj ìvot. Nastavi}u ovim da se bavim - obe}ala je Sowa Makevi}, u~enica {estog razreda O[ „Laza K. Lazarevi}“. Koliko su talentovani ne samo u glumi pokazala je i Duwa Maksimovi}, u~enica {estog razreda O[ „Laza K. Lazarevi}“ koja je uradila video spot koji na najboqi mogu}i na~in pokazuje sve ono ~ime su se u prethodnom periodu bavili. - Mi smo kao jedna porodica. Predivno je u „[arenoj {argarepici“. Glumimo, spremamo predstave, brzalice, igrice, animacije i zabavqamo se. Trebalo bi svi da prate svoj san i da rade ono {to èle - poru~ila je Duwa. \or|e Urban, u~enik VIII4 O[ „Nata Jeli~i}“, jedan je od onih koji je odrastao uz „[arenu {argarepicu“. - Od po~etka sam u „[arenoj {argarepici“ i kada pogledam unazad shvatim koliko sam tada bio mali. Sa pet godina po~eo sam da se bavim glumom tako da mi je drago da ove godine kada proslavqamo ~etvrti ro|endan „[arene {argarepici“ ujedno slavim i deset godina otkako sam po~eo da se bavim glumom. Bilo je lepih trenutaka ispuwenih probama, predstavama, putovawima. Oni }e ostati zauvek u srcu. O. G.

[

10. mart 2016.

AUTO-MOTO Sve na jednom mestu – kupovina, servis, tehni~ki pregled, registracija, osiguranje, kredit i lizing

Tehni~ki pregled Holliday [abac

Ford Fiesta: Beskamatni lizing sa rokom otplate od 60 meseci uz obavezno u~e{}e od 30%

www.fordsabac.rs

Staro za novo Va{e staro vozilo (bez obzira na marku i tip) moè biti zameweno uz doplatu za novo vozilo iz na{e ponude. Pruàmo vam mogu}nost zamene vozila po principu ”staro za novo”. Obavezni uslovi za primawe vozila u zamenu : 1. vozilo je legalno u zemqi i inostranstvu 2. zapremina motora ne prelazi 2000 ccm 3. vozilo nije pretrpelo havariju Zamena vozila podrazumeva: 1. pregled vozila u na{em servisu. Stru~waci na{eg auto centra }e pa`qivim pregledom svih odlika i funkcija Va{eg automobila izvr{iti procenu. 2. definisawe otkupne vrednosti na osnovu trì{nih parametara i stawa vozila dobijenog izve{tajem iz servisa. Va{e vozilo se nakon besplatnog servisnog pregleda procewuje i ukoliko Vam odgovara procewena vrednost, pristupamo realizaciji prodaje. 3. zakqu~ivawe prodaje starog i kupovine novog vozila. Uz ovakav program zamene, kao jedan od na~ina za kupovinu novog automobila, koji postaje sve popularniji, za na{e kupce, zahvaquju}i ugovorima sa poslovnim bankama i leasing kompanijama, obezbedili smo i najpovoqnije uslove kreditirawa. Na taj na~in neke modele moèmo beskamatno finansirati do iznosa od 10.000 eura na period do 48 meseci. Osim kredita sve popularniji je i leasing. Zbog predstoje}eg sajma, Auto market Group je svojim kupcima obezbedio razna iznena|ewa. Naime, za dva modela, Ford Fiesta i Focus nudimo beskamatni leasing sa rokom otplate od 60 meseci uz obavezno u~e{}e od 30%. Tako je rata za novu Fiestu samo 99 a za Focusa 149 eura. Osim beskamatnih kredita u ponudi su i druga kreditna re{ewa i fiksne kamate od 2,98% tokom celog otplatnog perioda. Rokovi za pomenute kredite idu do 72 meseca.

TEHNI^KI PREGLED HOLLIDAY nudi vam uslugu tehni~kog pregleda vozila kori{}enjem najsavremenijih ure|aja i opreme poznatog svetskog proizvo|a~a opreme za tehni~ke preglede „MAHA“. Na taj na~in obezbe|ujemo vam brzu, bezbednu i efikasnu proveru svih ure|aja bitnih za tehni~ku ispravnost va{eg vozila.

Registracija vozila Holliday [abac

- PRODU@ENJE REGISTRACIJE VOZILA - PRVA REGISTRACIJA VOZILA - IZDAVANJE REGISTRACIONIH NALEPNICA - PRODU@ENJE REGISTRACIJE - REGISTRACIJA VOZILA NA 6 MESE^NIH RATA - na licu mesta - putem administrativne zabrane - bez kamate i dodatnih tro{kova - bez provere kreditnog biroa - prva rata i do mesec dana odlo`eno - usluga osiguranja - kompletna usluga registracije va{eg vozila - uplata potrebnih taksi u na{em objektu ({alter Po{te) - izdavanje probnih tablica - prenos vlasni{tva i odjava vozila - pomo} u postupku naknade {tete i popravku vozila o{te}enih u saobra}ajnoj nezgodi

NOVO!!!

REGISTRACIJA VOZILA ZA ZAPOSLENE I PENZIONERE NA 12 MESE^NIH RATA!!!

Auto Market Group Auto Market Group D.O.O je kompetentan i pouzdan partner u svim poslovima vezanim za va{ automobil. Firma posluje u sklopu auto ku}e Holliday, koja se vi{e od 15 godina bavi uvozom i prodajom polovnih automobila. Ponudu smo skoro obogatili novim Fordovim putni~kim i lako komercijalnim programom. Ovla{}eni smo serviser i prodavac gore pomenutog brenda. Kao Ford diler zadr`avamo pravo prodaje na podru~ju gradova [abac, Loznica, Valjevo, Sremska Mitrovica, Ruma. Mo`emo re{avati upite na nivou ~itave Republike Srbije. Auto-mehani~arski servis je od nedavno otvoren za saradnju sa gra|anstvom i firmama. Posedujemo dijagnosti~ke ure|aje najnovije generacije i sve alate i aparate potrebne za funkcionisanje servisa i radionice. Nudimo vam usluge servisiranja vozila, vulkanizerske usluge, regliranje trapa i servisiranje klima ure|aja. Zapo{ljavamo tim dugogodi{njih radnika sa velikim iskustvom. Zahvaljuju}i velikoj bazi dobavlja~a obezbedili smo brzu i povoljnu nabavku rezervnih delova. U mogu}nosti smo da u svakom momentu prihvatimo Va{e vozilo i servisiramo ga u najkra}em roku. Ste~eno iskustvo u ovom poslu garantuje kvalitet u poslovanju. Zahvaljuju}i preporukama kupaca i stalnom unapre|enju poslovnih procesa dugi niz godina uspe{no se razvijamo i poslujemo.

Ford Focus: Beskamatni lizing sa rokom otplate od 60 meseci uz obavezno u~e{}e od 30%

www.fordsabac.rs

Za sve potrebne informacije: 015/716-0100 i www.fordsabac.rs

[abac, Obilazni put bb Tel. 015/393-000, 063/83-77-802 www.autokucaholliday.co.rs

UDOBAN @IVOT

10. mart 2016.

URE\EWE HODNIKA U

salonu name{taja „Matis“, za penzionere mogu}nost kupovine preko administrativne zabrane na penziju. [est meseci bez kamate, ili do dvanaest meseci sa 5% kamate. Potrebno je sa sobom poneti samo li~nu kartu i posledwi ~ek od penzije. Obradujte sebe, ili svoju decu u salonu name{taja „Matis“.

u~vrstite vijcima, a vrata potom pri~vrstite na zid.

odnik je prva prostorija u koju ulazimo ulaze}i u ku}u ili stan te na temequ hodnika sti~emo prvi utisak o ure|ewu ostatka doma, pa i o karakteru wegovih vlasnika. Uprkos tome, hodnik je, na`alost, ~esto zanemareni deo doma. Na{i saveti pomo}i }e vam da ukusno i funkcionalno uredite svaki, pa i najmawi hodnik.

1. Idealne dimenzije hodnika Minimalna prohodna {irina hodnika trebala bi biti 90 cm. Pre{iroki i preduga~ki hodnici su neprakti~ni, pogotovo ako `ivite u stanu – {to je ve}i hodnik, mawe su ostale, “va`nije” prostorije doma. Mi-

slite li da imate premali hodnik, ne o~ajavajte. Hodnik sluì za odlagawe kaputa i obu}e te prolazu do ostalih prostorija, stoga je poèqno da je on malen. 2. Izbegavajte glomazni name{taj Glomaznim komadima name{taja u hodniku nije mesto. Svaki hodnik trebao bi imati dovoqno ve{alica za sve uku}ane i pokojeg gosta, kao i ormari}/police za obu}u, a poèqno je u hodniku imati i ogledalo. Sav ostali name{taj koristite u skladu s veli~inom svog hodnika. 3. Kvalitetna rasveta Hodnici su ~esto mra~ne prostorije, stoga je poèq-

5. Ve{alice na zidu Borite li se s mawkom prostora u hodniku, odlu~ite se za ve{alice pri~vr{}ene na zid. Moète ih pri~vrstiti ravno na zid ili prvo na komad drveta ili iverice, pa tek onda na zid. Ovakve ve{alice idealne su za u{tedu prostora u hodniku. Ve{alice pri~vr{}ene na police vrlo su prakti~ne jer pruàju dodatan prostor za sme{tawe stvari. no posebnu pa`wu posvetiti kvalitetnoj rasveti. Poigrajte se zgodnim zidnim lampama koje ujedno mogu posluìti i kao dekoracija, ili zanimqivim podnim lampama ako za wih imate prostora. 4. Samostoje}e ve{alice za kapute Ve{alica je, uz ormari} za cipele, najpotrebniji komad namje{taja u ure|ewu svakog hodnika. Ako izbegavate ili ne èlite bu{iti zidove u hodniku, a imate dovoqno mesta – samostoje}a ve{alica je idealno i povoqno rje{ewe.

6. Uredite zidove Ako èlite dodatno dekorisati svoj hodnik, a nemate vi{e mesta za name{taj, dekori{ite zidove pomo}u slika ili dragih porodi~nih fotografija. Tako|e moète iskoristiti police kako biste stvorili dodatni prostor za sme{taj koji je uvek poèqan. 7. Napravite sami ve{alicu od starih vrata Ovakvu zanimqivu i efektnu ve{alicu moète napraviti sami od starih vrata. Jednostavno rasporedite ve{alice na vrata te ih

PRIJATEQ STRANE SALON NAME[TAJA „MATIS“, Kraqa Milutina 1, Telefon: 015/352-703

8. Previ{e obu}e Ako u hodniku nemate veliki ormar za obu}u u koji stanu sve cipele uku}ana, potreban je vam ormari} samo za obu}u koja se trenutno nosi. Budite prakti~ni i tokom zime svu letwu obu}u sklonite u posebne kutije u ormar s ode}om ili na neko drugo mesto za sme{taj ako za to imate mogu}nosti. U hodniku bi se trebala nalaziti samo obu}a koja se trenutno koristi kako bi on bio prohodan i oslobo|en vi{ka nepotrebnih stvari. 9. Police od drvenih sanduka @elite li biti originalni i kreativni, obojite obi~ne drvene sanduke raznim bojama te ih pri~vrstite na zid. Na ovaj na~in sami mo`ete izraditi svoje ormari}e za cipele. 10. Ve{alice s imenima Sami mo`ete izraditi (ili kupiti) ve{alice s imitacijom {kolske plo~e. Iznad svake ve{alice napi{ite imena uku}ana ili inspiri{u}u misao.

STRANI^ICA

10. mart 2016.

STRANI^ICIN INTERVJU

U @IVOTU JE NAJVA@NIJE PRONA]I RAVNOTE@U zgledaju kao odrasli mladi qudi, zvu~e kao odrasli mladi qudi, a nemaju jo{ ni 15 godina. Milica Damwanovi}, Tijana Simeunovi} i Petar Jeli}, osmaci iz O[ „Nikolaj Velimirovi}“ su jo{ jedno upozorewe za nas odrasle: ne potcewujte decu! Dan im je po~eo rano jutros, a zavr{i}e se ve~eras. Redovna nastava, dodatna nastava, pripremna nastava, takmi~ewa. Uz to, Petar trenira kajak, Tijana odbojku. Pitam se da li oni spavaju?! Strani~ica: Drugo polugodi{te osmog razreda, po~elo je odbrojavawe. Jeste li pod pritiskom? Petar: Svi smo pod pritiskom. Matura, prijemni, obaveze, treninzi... Pro{le godine sam u kajaku bio drugi u dràvi. Stvarno ne znam kako }u ove godine sve posti}i. Milica: Redovno sam u~ila i imam dobre ocene, ali prosto ne moè sve u glavu da stane... Kao da moram da izbacim jedan deo, da bi ovo u{lo u glavu! Pri tom mi se stalno ~ini da zaostajem u redovnim obavezama. Strani~ica: Kako porodice to podnose? Tijana: Ne iz lo{e namere, ali nekad nas i oni pritiskaju. Moja sestra sad treba da upi{e fakultet, pa se prepiremo kojoj je lak{e, kojoj je teè. U stvari su i na{i roditeqi pod dvostrukim stresom, obe nas ~ekaju ispiti, znam da im nije svejedno. Milica: Mojima je va`no da upi{em ono {to volim, zbog mene, znaju koliko mi je stalo. Petar: Roditeqi k’o roditeqi – u~i, u~i, u~i... Strani~ica: Da li svako ko vredno radi od vr{waka dobije etiketu „{treber“? îni mi se da i to stvara pritisak. Milica: Ima toga. Mislim da je to potpuna glupost! [ta ja imam od toga {to }u da se nerviram? Ne èlim da se odreknem onoga {to èlim da postignem u ìvotu zbog toga {to mi se neko ruga. Da, bude mi krivo, ali se trudim da ne obra}am pa`wu na to. Tijana: Trudim se da ne obra}am pa`wu. Nije mi ba{ jasno za{to je sramota ili glupo truditi se i u~iti, zato {to ima{ neki svoj plan, neki svoj ciq. Petar: Moram da kaèm da u na{em odeqewu toga, u stvari, nema. Svi smo dobri |aci i svi ulaèmo mnogo truda. Strani~ica: Da ste vi neka vlast, kako biste organizovali ovaj prelazak izme|u niìh i vi{ih razreda? Petar: Mislim da treba pogledati sistem koji postoji u Petnici. Na primer, ima 5 predavawa u toku

dana. Neka su obavezna, a ostala bira{ u skladu sa svojim interesovawima. Tako bi nekako moglo da se organizuje – odrediti broj bodova, ali dozvoliti nam da sami biramo kako }emo prikupqati te bodove. Milica: Sutra treba pola `ivota da provedemo na poslu. Va`no je da volimo to {to radimo i da od po~etka imamo priliku da idemo ka onom {to `elimo.

Petar

Tijana

Milica

Strani~ica: Vredi li sav taj trud koji ulaète? Milica: Sigurna sam da vredi. Ne èlim da, kad odrastem, prebacujem sebi e, samo da sam u ovo vi{e ulagala, ili da sam ono uradila, sad bih mogla to-i-to! @elim da dam svoj maksimum. Ne}u da patim ni {to nisam dovoqno uìvala u ovim danima, ho}u i da uìvam, da len~arim... U ìvotu je najva`nije prona}i ravnoteù. Tijana: Trud se isplati. Imam neku viziju svoje budu}nosti i èlim da idem ka tome. Strani~ica: Svi ste uspe{ni, a svi ste mi rekli da, izme|u ostalog, volite da se relaksirate na dru{tvenim mreàma. Hajde da ute{imo roditeqe koji ovo ~itaju, pa kaèmo da je mogu}e i jedno i drugo? Tijana: Bez obzira koliko u~imo, roditeqima uvek izgleda da pre-

KO ^ITA, NE SKITA Aleksandar Dima:

Grof Monte Kristo Qubav, mr`wa, osveta, pravda. Edmond Dantes, glavni junak, è{}i je lik od bilo kog tajnog agenta, transportera, terminatora, robokapa... Kwigu moète prona}i u Biblioteci {aba~koj. Pridruìte se Kwigo`derima www.facebook.com/knigozderi

vi{e visimo na internetu. Napravi{ pauzu, malo vidi{ {ta se zbiva, a oni: „Opet si na telefonu!“ Milica: Daaa, u~i{ vi{e sati, baci{ pogled na telefon, eto wih. I jo{ kaù: „Eto za{to si umorna, stalno si na telefonu! Nisam umorna {to sam provela deset sati u {koli, nego zato {to sam na telefonu... Nije ta~no da samo buqimo u ekrane, da ne volimo da se druìmo. Nije na{a generacija na~isto otupela! Mi smo jednostavno navikli da budemo stalno u kontaktu. Petar: Ne samo to. Mislim da odrasli ne vide da su dru{tvene mreè i korisne, da nisu samo gubqewe vremena. Imamo svoje grupe, pomaèmo oko doma}eg, ako nekom ne{to treba. Po pravilu, roditeqi primete kad smo na telefonu, ne kad u~imo. Tijana: Da, da. Ako smo napeti, umorni, ako lo{ije vidimo: kriv je telefon! U stvari: ili telefon ili pubertet! Znate ono: {ta ti je, nisi bila takva... Ako sam malo nervozna – ti si u pubertetu!

Milica: To nam je sudbina. Ili smo na telefonu, ili u pubertetu. Strani~ica: Takvi smo mi roditeqi. Uglavnom vidimo samo ono {to nas brine. Koja je, po vama, formula za uspeh? Milica: Balans. Ne preterivati ni u u~ewu ni u len~arewu. Va`no je da shvatimo da je to na{ ìvot. Roditeqi mogu da nas usmere, ali stvari su u na{im rukama. Talenat je vaàn, olak{ava stvari, ali va`no je da se celog ìvota u~i. Ne moète biti dobri u onome {to radite ako prestanete da u~ite. Petar: Va`no je prona}i sebe. Ovo je ipak Srbija, pa i nije ba{ sve u na{im rukama. Ako ne prona|e{ sebe, jo{ je teè. Ne moè svako da zavr{i fakultet, ali va`no je da bude svoj. Vaàn je talenat, trud i podr{ka porodice. Tijana: Vaàn je rad, trud da bude{ {to boqi. Ako si uporan, ako veruje{ da moè{, sve }e{ mo}i da postigne{. Strani~ica: Koja je va{a poruka odraslima koji imaju osmake kod ku}e? Milica, Tijana, Petar: Podrìte ih, boqe nego da ih opomiwete. Razgovarajte sa wima, ~ujte {ta misle. Nije poenta da uradimo ono {to nam narede. OK, jesu stariji, iskusniji, ali ne treba da nam nude uvek svoja re{ewa, treba da nas pitaju {ta mi mislimo. Mo`da moè da se prona|e neka sredina.

TETKA KAJIN S.O.S. Tetka Kajo, Imam 16 godina i zabavqam se sa de~kom sedam i po meseci. Ne znam {ta da radim. Moj de~ko se quti ako nekad po`elim da iza|em da malo blejim sa drugaricama posle {kole. Volim da se {minkam i namontiram, a wemu to smeta. Pro{log vikenda izderao se na mene i ostavio me da se sama vratim ku}i zato {to mi je pri{ao drug iz razreda i poqubio me u obraz. Tog druga nisam videla cele nedeqe, jer je bio bolestan i on mi je samo drug. Znam da qubomora dolazi iz qubavi. Kako da ga nateram da shvati da volim samo wega? AN99

***

Draga, AN99 Hajde da napravimo jedan eksperiment. Ima li mu{karca koji te voli vi{e od tvog tate? Zamisli sada da je tata taj koji ti brani blejawe sa drugaricama, {minkawe za izlazak, da je tata taj koji te ostavi usred no}i, zato {to si se pozdravila sa drugom. Ne samo ti, ve}ina 16-godi{wakiwa bi vri{tala na tatu dok ne ostane bez glasa. Zato svaki tata pu{ta }erku da bude svoja, koliko god mu te{ko padalo. Qubomora, draga moja, ne dolazi iz qubavi, ve} iz jednog mnogo mra~nijeg mesta. Za{to bi iko po`eleo mrak, ako mo`e da se kupa u suncu? Tetka Kaja ([aqite svoja pitawa Tetka Kaji u inboks na www.facebook/katarinajovanovic.rs)

„Glas Podriwa“ STRANI^ICA, 3. broj, Ure|uje i podmla|uje se: Katarina Jovanovi}

OBRAZOVAWE

10. mart 2016.

MOJE BUDU]E ZANIMAWE: GIMNAZIJALAC

ZA NEODLU^NE @EQNE ZNAWA ZA BUDU]E GIMNAZIJALCE

Ve}ina budu}ih maturanata razmi{qa {ta, gde, kako? Odlu~iti se za zanimawe koje }e odrediti wihov budu}i ìvot nije nimalo lako. Nedoumica ima mnogo, isto toliko i uticaja sa strane. Mi nudimo, vi odaberite sami a sve one koji nemaju jasnu predstavu {ta }e studirati posle zavr{ene sredwe {kole jedan od mogu}ih izbora je [aba~ka gimnazija. Protekle dve godine veliko interesovawe vladalo je za sve smerove, kako dru{tveni i prirodno-matemati~ki tako i za filolo{ki i ra~unarski. Ovom prilikom, iz ugla maturanata [aba~ke gimnazije, predstavqamo vam dru{tveni i prirodno-matemati~ki smer. - Kako sam u samom startu bila neodlu~na {ta da upi{em posle zavr{ene osnovne {kole u jednom trenutku shvatila sam da je Gimnazija pravi izbor za mene jer }e me najboqe pripremiti za fakultet. Kako sam se i u osnovnoj {koli orijentisala ka dru{tvenim naukama kao prvu èqu navela sam dru{tveni smer [aba~ke gimnazije. Sada iz ove perspektive maturanta, posle ~etiri godine, mogu da kaèm da se nisam pokajala. Opet bih, kada bi se vreme vratilo, uradila isto sa velikim zadovoqstvom zato

{to ovaj smer i ova {kola pru`aju dobru perspektivu za daqe {kolovawe. Prezadovoqna sam prvenstveno profesorima koji su nas usmerili i nau~ili dosta toga - ka`e Milica \ur|evi}, u~enica odeqewa IV1 dru{tvenog smera, koja na-

USKORO I KINESKI JEZIK ored stranih jezika koji se izu~avaju u redovnoj nastavi - engleskog, nema~kog, francuskog i ruskog, uskoro }e osim fakultativnog japanskog zainteresovani {aba~ki osnovci i sredwo{kolci mo}i da poha|aju ~asove kineskog jezika. U petak 11. marta [aba~ku gimnaziju poseti}e predstavnici kineske Vlade koji }e omogu}iti fakultativno u~ewe ovog jezika. Grupa je otvorena tako da joj se moè pridruìti ko god èli.

merava da se upi{e na Fakultet politi~kih nauka u Beogradu. Iako je izbor Milicinog vr{waka Stefana Mili}a bio prirodno-matemati~ki smer wegova `eqa da upi{e tako|e Fakultet politi~kih nauka u Beogradu samo je jo{ jedan dokaz da sveop{te obrazovawe otvara mnogobrojna vrata u svet znawa. - Nekako se sve iskristalisalo tokom ove ~etiri

bog velike zainteresovanosti roditeqa potencijalnih gimnazijalaca zaposleni u [aba~koj gimnazije organizova}e drugu godinu za redom roditeqski sastanak za sve one koji su neodlu~ni po pitawu izbora {kole. Tako }e 16. marta od 19 ~asova u Sve~anoj sali {kole budu}e razredne stare{ine na ~elu sa direktorkom [aba~ke gimnazije Marijanom Isakovi} odgovarati na sva pitawa zainteresovanih roditeqa, ali i porazgovarati o na~inu i programu {kolovawa, uxbenicima.

godine pa i pored moje velike qubavi prema prirodnim naukama ipak su prevagnule dru{tvene tako da je i sam izbor da se upi{em na Fakultet politi~kih nauka do{ao spontano. Na tu odluku su uticale i vannastavne aktivnsti, de{avawa, brojne sportske aktivnosti, manifestacije, dramska sekcija gde sam tako|e dosta puta u~estvovao i pratio. Na osnovu mog iskustva mogu da dam jedan savet a to je

da se upisom na bilo koji smer u [aba~koj gimnaziji pruà velika {ansa da u ìvotu prona|ete pravi put i ostvarite sve {to ste o~ekivali - poru~uje Stefan. Otvaraju}i mnoge mogu}nosti [aba~ka gimnazija posle kra}eg perioda stagnacije zalagawem zaposlenih posledwe dve godine moè se pohvaliti, po re~ima direktorke Marijane Isakovi}, dobrim upisom. - U {koli nije ostalo nijedno nepopuweno mesto. Vrlo je visok prag bodova u odnosu na ranije godine. Na moje veliko zadovoqstvo za gimnaziju se odlu~uju i oni koji su bili takmi~ari u osnovnim {kolama. Dobijamo darovitu decu posebno u

dva odeqewa za talente kao {to su filolo{ki i ra~unarski smer, ali za wima ne zaostaju ni dru{tveni ni prirodno-matemati~ki. Pokazateq dobrog rada je veliki broj odli~nih u~enika na kraju godine. Dobar primer je odeqewe filolo{kog smera gde smo od dvadeset u~enika imali {esnaest odli~nih {to pokazuje da su to zaista deca na koju treba ra~unati - isti~e direktorka. O. Gavrilovi}

TRE]A NAGRADA ZA O[ „MAJUR”

U O[ „NATA JELI^I]“ ODR@ANO ME\UNARODNO TAKMI^EWE IZ ENGLESKOG JEZIKA

H I P P O 2016.

oliko jezika zna{, toliko vredi{, ka`e se. A da je to tako potvrdila je i O[ „Nata Jeli~i}“ koja je pro{le subote, 5. marta, organizovala 4. Me|unarodno takmi~ewe iz

engleskog jezika „Hippo 2016“. Kao licencirani predstavnik ovog takmi~ewa za uzrast od ~etvrtog do osmog razreda tre}u godinu za redom ugostili su osamdeset u~enika kako iz svoje

{kole tako i iz O[ „Laza K. Lazarevi}“ i O[ „Milo{ Crwanski“ iz Hrtkovaca. U~enici preko „Hippo“ takmi~ewa, ~iji je ciq bu|ewe i unapre|ivawe jezi~ke svesti o zna~aju u~ewa stranog jezika, imaju mogu}nost da se upoznaju sa konceptom me|unarodnih ispita iz engleskog jezika. Novina ovogodi{weg takmi~ewa je kvalifikacija na regionalno polufinale koje }e biti odràno 2. aprila, dok }e finalisti imati priliku da svoje znawe pokaù u Super finalu od 14. do 15. maja u Italiji. Svim u~esnicima takmi~ewa, koje je odràno i u Italiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, uru~eni su Hippo sertifikati. O. G.

MO] VODE N

a konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije i kompanija „Zepter”, raspisanom krajem pro{le godine, za u~enike osnovnih {kola na temu „Mo} vode” u formi kratkog filma u~enici O[ „Majur” osvojili su tre}u nagradu. Ciq konkursa je bio da se na kreativan na~in podstakne {irewe svesti o zna~aju ~iste vode za zdravqe qudi i opstanak `ivota na zemqi, kao i rano usvajawe ekolo{kih navika i zdravih stilova `ivota. Uz sve prepreke, zbog nedostatka potrebne tehni~ke opreme, u~enici sedmog i osmog razreda Marko Savi}, Luka Gaji}, Tamara Bardak, Marko Petrovi}, Aleksandra Trimanovi}, Sr|an Ivani} i Anastasija Trimanovi} snimili su dinami~an, kvalitetan i slikovit film o omiqenom kupali{tu „[qunkari” sa jasnom porukom da bi ovaj kompleks ve{ta~kih jezera mogao biti savr{eno izleti{te i divan kutak za odmor i kupawe uz malo dobre voqe i razumevawe lokalnog stanovni{tva.

POLITIKA

10. mart 2016.

DEO KOALICIJA SA REPUBLI^KOG NIVOA NIJE PRENET I NA LOKALNI

P R O M E N A PA R T N E R A U Z SAGLASNOST CENTRALE interesa gra|ana odlu~ili za koaliciju „Pobeda za [abac“. Nemamo diktat iz Beograda, ali imamo saglasnost za sporazum koji smo potpisali – nagla{ava dr Dejan Pavlovi}, predsednik Gradskog odbora [abac – Zelenih Srbije. Pitawe koje se name}e da li ovakva situacija sa bira~kim listi}ima mo`e da zbuni glasa~e. Sociolog i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Danas“

Nova Srbija, Srpski pokret obnove i Zeleni Srbije za lokalne izbore u [apcu odabrali druga~ije koalicione partnere u odnosu na centrale stranaka o~i svakih srpskih izbora, najzanimqivije pitawe pred {irokim bira~kim masama je: „Ko }e sa kime“. Uz prate}u analizu raznoraznih komentatora srpske stvarnosti i dobronamerne savete, spoji se tu i tamo, pomislili bi, mnogo toga ne spojivo. E, iz tog nespojivog nastanu veliki savezi, koji bi po nekakvoj nevidqivoj sili, bilo logi~no da se stvore i na lokalu, ali to nije pravilo. I na{ [abac nije izuzetak. Mnogobrojni su primeri razmimoila`ewa centralne i lokalne liste. Da li lokali ne slu{aju centralu, da li postoji pre}utna saglasnost, da li to nervira „velike“ stranke oko kojih se okupqaju one mawe, pitawa su na koje nam odgovore daju na{i, {aba~ki politi~ari. Predsednik Okru`nog odbora Nove Srbije Bo`idar Kati} ne o~ekuje nikakve probleme sa rukovodstvom stranke zbog odluke da {aba~ki odbor stranke, na ~ijem se ~elu nalazi jedan od najvernijih saveznika Srpske napredne stranke Velimir Ili}, na lokalnim izborima nastupi u koaliciji „Pobeda za [abac“.

NE ZNA BEOGRAD BOQE OD NAS

S Koalicija „Pobeda za [abac“ okupqena je oko „Zapadne Srbije“ i aktuelnog zamenika gradona~elnika [apca Nemawe Paji}a. - Nismo uspeli da napravimo dogovor sa SNS u [apcu, a uspeli smo sa „Pobedom za [abac“. [ta god da se desi, mi }emo se tog dogovora pridr`avati. Sa aktuelnim koalicionim partnerima smo se dogovorili jo{ pre nego {to je uspostavqena koalicija na republi~kom nivou. Bavimo se gradskim problemima i nismo imali vremena da ~ekamo na sporazum u Beogradu – ka`e Kati}. Jo{ jedna stranka je na republi~kom nivou posti-

UDRU@EWE GRA\ANA “NAPREDNI POKRET”

POVODOM DANA @ENA druèwe gra|ana „NAPREDNI POKRET“ ~estita svim sugra|ankama 8. mart, Me|unarodni dan èna. Ovo je praznik koji slavi ekonomska, politi~ka i dru{tvena dostignu}a pripadnica lep{eg pola i zato vam èlimo da sigurnim korakom, sna`nije i uspe{nije kora~ate u budu}nost. Predsednica „NAPREDNOG POKRETA“ Tawa Radovanovi}, poziva sve da daju svoj doprinos ukidawu diskriminacije èna, kako u teoriji, tako i u praksi. Tako|e poru~uje, da ène treba da budu kqu~ni fak-

gla je sporazum sa SNS, a u [apcu se odlu~ila za „drugu“ stranu – koaliciju okupqenu oko „Zajedno za Srbiju“ i aktuelnog gradona~elnika [apca Neboj{e Zelenovi}a. Radi se o Srpskom pokretu obnove. - Na parlamentarne i lokalne izbore nastupamo sa jedinstvenom porukom : „Tim koji dobija“. Na republi~kom nivou podràvamo premijera Aleksandra Vu~i}a, zbog spoqne politike koja je ujedno i politika SPO. Kada je re~ o loklanim izborima, podràvamo aktuelnog gradona~elnika Neboj{u Zelenovi}a. Zadovoqni smo saradwom sa gradskom vla{}u i èlimo da ubu}e realizujemo sve projekte koje smo zajedni~ki pokrenuli – isti~e @ivojin Vuleti}, prvi ~ovek SPO u [apcu.

tor na politi~koj sceni, jer su svojim radom i rezultatima pokazale da poseduju veliku snagu i sposobnost da se uspe{no nose sa svim preprekama.

Prema wegovim re~ima, centrala SPO je podr`ala ovakav izbor {aba~kog odbora. Sli~na pri~a je vezana i za Gradski odbor „[abac Zelenih Srbije“. Ova partija je potpisala koalicioni sporazum sa Socijalisti~kom partijom Srbije na republi~kom nivou, ali na lokalnom u [apcu wihov partner je, tako|e, „Pobeda za [abac“. - Rukovodili smo se interesima gra|ana [apca, jer sebe do`ivqavamo kao servis na{ih sugra|ana. Razgovarali smo sa lokalnim SPS, ali smo se zbog

Zoran Panovi} smatra da takva zabuna nije mogu}a. - Cunami efekat obeleì}e predstoje}e izbore. Autoritet vo|e bi}e presudan. Za strana~ki ìvot je dobro to {to lokalni odbori imaju autonomiju u odlu~ivawu sa kime }e na glasawe, ali za demokratiju je veoma lo{e to {to se parlamentarni i lokalni izbori odràvaju istog dana. Neke specifi~nosti lokala i lokalni lideri su u opasnosti da podpadnu pod efekat cunamija i da glasovi odu na drugu stranu – zakqu~uje Panovi}. N. K.

SAOP[TEWE DR@AVOTVORNOG POKRETA

INTERES [APCA IZNAD CENTRALE ràvotvorni pokret Srbije u [apcu, obave{tava gra|ane da }e na naredne lokalne izbore iza}i zajedno sa drugim udruèwima i pokretima, na listi grupe gra|ana pod imenom „Volimo [abac“. Ovim putem pozivamo sva udruèwa gra|ana, pokrete i pojedince da nam se prikqu~e, i da svi zajedno stanemo na listu grupe gra|ana, ~iji }e osnovni prioritet biti unapre|ewe ìvota u na{em gradu, a pre svega omogu}avawe svim stanovnicima Grada [apca da rade i ìve od svog rada.

D Tawa Radovanovi}

ocijaldemokratska partija na ~ijem se ~elu nalazi Rasim Qaji} smenila je Branka Filipovi}a sa mesta predsednika Gradskog odbora, jer je taj odbor odlu~io da na lokalne izbore ide sa koalicijom „Pobeda za [abac“, a ne sa SNS kako je dogovoreno u Beogradu. - Mi na takve ultimatume nismo hteli da pristanemo, jer ne mo`e Beograd da boqe zna od nas sa kime mo`emo da se dogovorimo za koalicioni nastup i samim ti za odgovorno vo|ewe grada posle izbora – isti~e Filipovi}.

Prioritet delovawa liste grupe gra|ana „Volimo [abac“ jeste zasnovan na boqitku svih, bez obzira na strana~ku i svaku drugu pripadnost. Na{a `eqa je da se kona~no omogu}i da u Skup{tini Grada [apca, gra|ani imaju predstavnike kojima }e interes [apca biti iznad partijskih centrala u Beogradu. Prikqu~ite nam se, na{a vrata su vam otvorena! Grupa gra|ana „Volimo [abac“ Dr`avotvorni pokret Srbije

POLITIKA RUSKA, KOMUNISTI^KA I ZELENA STRANKA ZAJEDNO U VLADIMIRCIMA

10. mart 2016.

PREDIZBORNA GROZNICA U LOZNICI

NEKA IGRE PO^NU Predizborna kampawa u lozni~kom kraju se zahuktava. Sti~e se utisak da ovih dana pa`wu gra|ana vi{e od vodostaja Drine i Jadra pleni ko s kim i ko kako na predstoje}im izborima oseban momenat ovogodi{wih lokalnih izbora predstavqa i stawe u gradskim odborima dve trenutno vladaju}e stranke. Obe ove stranke, i SNS i SPS, koje su na vlasti u Loznici bez prekida ve} dvanaest godina, ove izbore do~ekuju sa raspu{tenim gradskim odborima. Me|utim, to nije uticalo na formirawe i predaju listi. SNS je to u~inio u posledwem satu ponedeqka, a SPS lista se najavquje u toku sedmice. Lista SNS pod nazivom „Aleksandar Vu~i} – Srbija pobe|uje“ sa~iwena je pored, trenutno vladaju}eg, SNS od stranaka SDPS, Pokreta Socijalista, PUPS i SPO. S druge strane, SPS }e na lokalne izbore, najverovatnije, iza}i samostalno. Pre svega {to prema naznakama, JS ne}e u}i u predizbornu koaliciju sa svojim ve} dugogodi{wim koalicionim partnerom na republi~kom nivou. Odudarawa od republi~kog nivoa daju i stranke koje su u opoziciji. LDP, DS i

P O^EKUJU NAJMAWE TRI ODBORNIKA a konferenciji za medije u prostorijama Ruske stranke, najavqen je zajedni~ki nastup ove stranke, Komunisti~ke partije i Zelene ekolo{ke partije „Zeleni“, na predstoje}im lokalnim izborima u op{tini Vladimirci. Kako su istakli svi koalicioni partneri, saradwa je bazirana iskqu~ivo na programskim na~elima koja su ista u ve}em delu, a ciq je ostvarivawe rezultata koji }e obezbediti bar tri mesta u Skup{tini op{ti-

ne. Ukoliko u|u u Skup{tine, nastupa}e u zajedni~koj odborni~koj grupi. -Program na{e partije i program Ruske stranke su 95 odsto podudarni. Ove godine smo se dogovorili da na izbore iza|emo sa zajedni~kom listom. O~ekujemo da }e rezultat biti znatno boqi od 4 odsto i da }emo imati minimalno tri odbornika, a da }emo pre}i cenzus u svakom slu~aju, izjavio je predsednik Komunisti~ke pertije Vladimirci, Dragan Savi}.

PU [ABAC ripadnici Ministarstva unutra{wih poslova u [apcu su pretresom stana i drugih prostorija u Loznici prona{li lova~ku pu{ku, lova~ki karabin, malokalibarsku pu{ku, ve}u koli~inu municije, 168 semenki i izvesnu koli~inu osu{ene biqne materije za koje se sumwa da su marihuana, kao i vi{e od kilogram i 600 grama se~enog duvana. Pretres je izvr{en po nalogu sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Loznici, a prona|eni predmeti su uz potvrdu oduzeti. Protiv ~etrdeset~etvorogodi{weg mu{karca bi}e podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{io krivi~na dela nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih materija, neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga i neovla{}eno dr`awe opojnih droga.

***** ripadnici Ministarstva unutra{wih poslova u [apcu uhapsili su M.\. (1996) iz okoline Loznice, kod koga su prona{li i zaplenili 46 paketa sa opojnom drogom. Policija je pregledom kod M.\. prona{la 22 paketa sa 14,35 grama pra{kaste materije za koju se sumwa da je amfetamin spid i 11,77 grama opojne droge za koju se sumwa da je ekstazi, dok je u wegovom stanu i drugim prostorijama prona{la jo{ 24 paketa sa 12,79 grama pra{kaste materije za koju se sumwa da je amfetamin spid i 15,04 grama osu{ene biqke za koju se sumwa da je marihuana. Sumwa se da je M.\. u prethodnom periodu na podru~ju [apca prodavao opojna sredstva. Nakon saslu{awa, sudija za prethodni postupak osumwi~enom je odredio pritvor, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

SDS najavile su svoju koaliciju. Po re~ima lidera lozni~kog LDP dr Zorana Jovi}a, ova stranka ~ini sa DS stoèr koalicije u kojoj se o~ekuje jo{ ~lanova. Zajedno za Srbiju, stranka koja je iznela predizborne i izborne aktivosti na proteklim izborima /2014. godine/, za koaliciju tada okupqenu oko Borisa Tadi}, izuzeta iz ovog dogovora i formira svoj koalicioni blok. Po re~ima Mihaila Puri}a, predsednika gradskog odbora ZZS, ova politi~ka organizacija se ne rukovodi idejom obezbe|ivawa cenzusa, ve} adekvatne politike koja moè kvalitetno da re{ava probleme gra|ana, a wih je mnogo. ZZS }e formirati koaliciju sa udruèwima gra|ana i politi~kim strankama koje }e dati ispravne odgovore na trenutno stawe u Loznici – isti~e Puri} i dodaje – U proteklih dvanaest godina smo videli da u na{em gradu nema nikakvih kvalitetnih promena, nema

Mihailo Puri} zna~ajnijih ulagawa, a nezaposlenost je goru}i problem. Iz grada se odlazi, a u wega se ne dolazi. U prilog ovom govori i podatak da se u posledwih deset godina iz Loznice odselilo 8.000 stanovnika. Veliku enigmu predstavqa i stranka Dosta je bilo – Sa{e Radulovi}a. Vrh ove stranke jo{ nije doneo kona~nu odluku za lokal. U is~ekivawu te odluke svako ima svoju ra~unicu. Sasvim sigurno da }e odluka ove stranke zna~ajno uticati na kona~ne opozicione saveze, kao i izborna o~ekovawa u gradu. U Svakom slu~aju Lozni~ane o~ekuje zanimqivo prole}e, pa neka igre po~nu. S.Krsti}

SAOP[TEWE ZA JAVNOST KOALICIJE „POBEDA ZA [ABAC“

[ABAC NE SME BITI TALAC POLITIKE otencijal koalicije Pobeda za [abac su qudi, a na{ prioritet wihove potrebe. Zato smo pro{le nedeqe razgovarali sa me{tanima Slep~evi}a, Volujca, Maova, Varne i Jevremovca. Veliki broj me{tana ovih sela razgovarao je sa ~elnicima koalicije, Nemawa Paji}, lider koalicije Pobeda za [abac poru~io je da je va`no da lokalni parlament ima stabilnost i dostojanstvo. Upravo zahvaquju}i tom uverewu i sopstvenoj doslednosti Zapadna Srbija je proteklih godina omogu}ila da se realizuju ozbiqni i veliki projekti, ostvaruju}i tako svoj program. Zato je ona sto`er koalicije „Pobeda za [abac“, jer razume [abac.

Ovo je programska koalicija, u kojoj smo udru`eni sa jasnim ciqem – da ostvarimo projekte zbog kojih }e se u [apcu i svakom selu {aba~kog kraja `iveti boqe. Na-

{im sugra|anima predstavqamo mere koje }e tome doprineti, a me|u najva`nijim prioritetima su privreda, poqoprivreda, zdravstvo i socijalan za{tita. Agrarne mere moraju stvoriti uslove za dostojanstven `ivot qudi koji se bave poqoprivredom. Zato se Pobeda za [abac zala`e za podsticaje za zasade vo}a, subvencije za nabavku mehanizacije i opreme, kao i rasnih grla. Zdravstvena za{tita, jedna od deset ta~aka na{eg programa je u na{em gradu dostupna svima. Punktovi hitne pomo}i, neodlo`na pomo}, ku}na nega na seoskom podru~ju, pregledi u akciji Karavan zdravqa obezbe|eni su

~ak i za neosigurana lica – to je niz akcija koje smo mi inicirali i sproveli. Zaposleno je 18 lekara i 16 medicinskih tehni~ara ~ak i u ovim okolnostima, kada je na snazi zabrana zapo{qavawa. Tako Pobeda za [abac razume potrebe gra|ana [apca i izlazi im u susret. Pobeda za [abac je opcija koju interesuje lokalna zajednica, lokalni problemi i zato su predstoje}i izbori kqu~ni, jer [abac ne sme biti talac politike. Ove nedeqe razgovaramo sa `iteqima Predvorice, Miokusa, Orida, Ora{ca, Mr|enovca, Cerovca, Jelen~e, Mi{ara i Gorwe Vrawske.

BELE@NICA

10. mart 2016.

LOKAL PRESS

PISMA ^ITALACA

DASE KRIMINAL ISKORENI udili se mnogi u Srbiji, obave{teni preko novina, interneta i televizije, da treba kazniti usamqenika {to u selu kod [apca, na 40 ari placa, drì {est ma~aka. I dan danas mi stiù poruke sa podr{kom. U}utao se sud za prekr{aje, ~ekali da se medijska buka malo sti{a. A onda dobih pismo od suda da je moj prigovor odbijen i potvr|ena kazna zatvora. Ni sada mi nije blisko pameti da me neko ka`wava {to gajim i hranim Boìja bi}a ne traè}i pomo} ni od koga. U ~etvrtak sam u {umi pripremao koqe za maline i kupine, koje moram posaditi da zaposlim nezapo-

slenu decu, fakultetski obrazovanu, da ne pohrle u inostranstvo. A mogli su te poslove obavqati i bez osnovne {kole. Komunalni policajci su me ujutru traìli na poslu, zatim se uputili u selo da me prona|u, da mi uru~e poziv za zatvor. Kako je ku}a bila zakqu~ana, pozvali su miliciju u pomo}, i oni su do{li da me traè. Za {umu nisu znali, sigurno bi se i tamo uputili. Sutradan ujutru su me komunalci sreli na ulici i uru~ili poziv za izdràvawe kazne. A ja se pitam: da li je policija uvek tako revnosna i po`rtvovana? Da li {aba~ki komunalci imaju na umu da primewuju uredbu iz 1995. godine kada je postojala {aba~ka op{ti-

na, a 2007. godine [abac je postao grad. Uredba o dràwu ìvotiwa nije posle toga promewena, nego je i na seoskom podru~ju primewuju kao da je selo - grad. Znaju li da postoji republi~ki zakon o dobrobiti ìvotiwa? I pitam se: da li je neko pomislio kako je ~oveku koji ~ini dobro ìvim bi}ima, kada mu nad glavom visi ma~ zbog toga, jer neko u vlasti smatra da time ~ini prekr{aj. Vredi li biti milosrdan i za koga su napisani Boìji zakoni? [ta }e re}i u selu kad vide kako policija oble}e oko wegove ku}e? êmu su nas u~ili na{i roditeqi i u~iteqi, dobru ili zlu? Izrawa li nam pred o~i

slika keru{e koju je opevao Sergej Jesewin? Ako hrlimo u Evropu, treba znati da su nadle`ni u Var{avi popisali 30.000 ma~aka i doneli zakon o wihovoj za{titi; prave im ku}ice i postavqaju po gradu, jer ga ~iste od mi{eva i pacova. U svakom srpskom selu se zna: {to vi{e ma~aka, mawe je glodara. Da li neko u nadle`nom ministarstvu vodi ra~una o prioritetu kada je u pitawu iskorewivawe kriminala, za koga gra|ani s pravom smatraju da ga treba iskoreniti. Pa napred samo: krenimo od humanih qudi! Ilija Vujani}, diplomirani elektroin`ewer

ODLUKA Odluka Komisije za àlbe povodom tu`be udruèwa Lokal Press koja se odnosi na tekst “kako zaraditi 45.000 dolara pre{tampavawem stranih tekstova” objavqenom 8. januara u dnevnom listu “Politika” a osnovu ~lanova 19. i 21. Statuta Saveta za {tampu i ~lanova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za àlbe, Komisija za àlbe Saveta za {tampu u sastavu: Nevena Krivokapi}, Vlado Mare{, Ivan Cveji}, Tamara Skrozza, Marija Kordi}, Petar Jeremi}, Zlatko ôbovi}, Vladimir Radomirovi}, Ivana Stjeqa i Dragan \or|evi}, na sednici odrànoj 26.2. 2016. godine, ve}inom glasova donosi

ODLUKU Tekstom “Kako zaraditi 45.000 dolara pre{tampavawem starih tekstova”, objavqenim 8. januara u {tampanom i onlajn izdawu, dnevni list “Politika” 1. prekr{io je ta~ku 4. Odeqka I (Istinitost izve{tavawa) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je novinar duàn da, kada je to neophodno, konsultuje {to vi{e izvora I omogu}i im da iznesu svoj stav, 2. prekr{io je i ta~ku 3. Odeqka V (Novinarska pa`wa), po kojoj je pre}utkivawe ~iwenica koje mogu bitno da uti~u na stav javnosti o nekom doga|aju jednako wihovom namernom iskrivqivawu ili izno{ewu laì. Nalaè se listu “Politika” da odluku Komisije objavi u svom {tampanom i onlajn izdawu u roku od pet dana od dana dostavqawa odluke. OBRAZLO@EWE Poslovno udruèwe asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ podnelo je àlbu navode}i da, suprotno Kodeksu, autorka teksta nije poslu pristupila sa profesionalnom pa`wom, slepo je verovala izvoru informacija, nije konsultovala vi{e izvora, odnosno „nije se potrudila da informacije koje je prikupila samo sa jednog sajta, na bilo koji na~in proveri“. U àlbi je, izme|u ostalog, navedeno da su u teksu objavqeni neta~ni podaci da je Lokal pres tokom 2011. i 2012. dobio sredstva iz Fonda bra}e Rokfeler u iznosu od 80.000 dolara da bi pisao o fiskalnoj decentralizaciji. Sredstva su, kako se isti~e, dobijene od NED-a, u dva odvojena

ugovora po 40.000 dolara, a jedan od wih se odnosio na fiskalnu decentralizaciju. U toku ovih projekata objavjena su ukupno 34 teksta u 15 lokalnih medija, organizovana dva okrugla stola, 34 ankete i realizovane dve dokumentarne emisije. Novinarka „Politike“ je, u odgovoru na `albu, navela da Lokal pres nije tra-

redakciji poslati odgovor ili }e se na sadràj teksta odmah àliti samoregulatornom telu. Komisija preporu~uje podnosiocima àlbe da se najpre odbrate redakcijama, ali prihvata i wihovu procenu da problem nije mogu}e re{iti na taj na~in. Kad je re~ o sadràju samog teksta, ve}ina ~lanova

ìo objavqivawe demantija, te da je redakcija spremna da to u~ini, ukoliko dobije odgovor. „U pomenutom tekstu nismo detaqno opisivali sprovo|ewe aktivnosti. Nismo se bavili jednom, ve} desetinama organizacija, koje nisu nasumi~no izabrane, ve} po visinama donacija. Lokal pres pomenut je u svega dve re~enice. Bilo im je neophodno vi{e od mesec dana da shvate koliko su ove dve re~enice sporne“, kaè se, izme|u ostalog, u dogovoru. Tako|e je navedeno i da su sve ~iwenice preuzete iz baze podataka Fondacija centra, ameri~ke organizacije kojoj podatke dostavqaju sami donatori, te da je mogu}e da veliki donatori ponekad barataju pogre{nim informacijama“. Novinarka je naglasila i da àlbu doìvqava iskqu~ivo kao poku{aj zastra{ivawa i diskreditacije. Lokal pres nije prihvatio ponu|eni predlog za objavqivawe odgovora, smatraju}i da bi o àlbi trebalo da odlu~uje Savet za {tampu „u ciqu za{tite profesionalizma i primene novinarskog kodeksa“. ^lanovi Komisije ocenili su da podno{ewe demantija nije obaveza, te da onaj ko je o{te}en ima pravo da sam proceni da li }e

Komisije zakqu~ila je da bi materijalne gre{ke do kojih je do{lo u tekstu mogle biti izbegnute da je novinar proverio podatke preuzete sa sajta Fondacija centra, tim pre {to su ti podaci dostupni i na veb sajtu Lokal presa. Kao i kad je re~ o `albama „Ju`nih vesti“ i Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, u ovom slu~aju, novinar je verovao samo jednom izvoru i nije ni poku{ao da pre objavqivawa potvrdi ta~nost tih informacija. Tako|e, po oceni ve}ine ~lanova Komisije, i u ovom slu~aju je izostalo bilo kakvo obja{wewe koje bi ~itaocu omogu}ilo da stekne uvid u to za {ta je ta~no potro{en novac dobijen od donatora, da li su realizovane aktivnosti zna~ajne i zbog ~ega, da li su sredstva utro{ena u skladu sa ugovorom i sl, pa je neupu}eni ~italac mogao ste}i pogre{an utisak da je novac dobijen na netransparentan na~in i da je nejasno kako je i za {ta potro{en. Zbog svega toga, Komisija je sa osam glasova „za“ i dva „protiv“ odlu~ila da je „Politika“ prekr{ila Kodeks novinara Srbije i nalo`ila listu da ovu odluku objavi. Predsedavaju}a Nevena Krivokapi}

MOZAIK

10. mart 2016.

ÎVIJA[KI ’OROSKOP LOOK OPTIC I „GLAS PODRIWA“ Pi{e: Nenad Kula~in, astrolog u poku{aju Riba Sa malim zaka{wewem ~estitamo ro|endan, ali ako ste navikli da vam divan dan ~estitaju unapred, verovatno ste spremni i na ~estitku i unazad. Ionako onaj skup u Sremskoj Mitrovici sa 200 autobusa sa strane moè da se protuma~i kao ro|endanska ùrka na otvorenom, organizovana je dan posle. Sa zvezdama niste u najboqim odnosima, jer umesto ne{to lepo da se desi, ponovo hiqadugodi{wa voda, ali o tome u jednom drugom znaku - blizancu. Ovan Mnogi su se rastuìli {to vas nema na listi kandidata za poslanike. Ko }e sada da nas zasmejava. Bi}e, na}i }e se neko. Ne sumwamo. Ali, svi mi ne vidimo {umu od drve}a. Vi vidite. Mo`da vazduplohovom sletite direktno u neku ministarsku fotequ. A, sa te pozicije, koja god da bude jer bez univerzalca nema udarca, bi}e jo{ zanimqivosti. Bik Lutko lepa, {ta lepa, najlep{a, ~itaj malo dopise o zabrawenim supstancama. Navrzli se na vas Ruse ovi sa Zapada, ko [e{eq na Tomu. Tamo zabranili supstancu, a onamo moè, i vi nadrqaste. I jo{ te Amere niko ne tera da mokre u epruvete. Bog te pita {ta oni sve uzimaju. Ako ni{ta drugo, Venera je uvek uz vas. Blizanac Ponovo ste nespremni za veliku scenu i to na po~etku kampawe. Probutite se ~ove~e iz letargije. Pokrenite se. Kako mislite da vaskrsnete na mesto gradona~elnika â~ka. Vi kao da ste prespavali i one poplave iz 2014., pa se ne se}ate da su to bile velike vode, jednom u hiqadu godina. Ne moè dva puta u hiqadu godina i obe najgore. Nema vas godinama, a onda Bog kriv {to je pala velika ki{a i plavi gde stigne. Rak Vi prkosite prirodi, ali imate pravo. Lepo ste primetili – Do|e vam da ne umrete, kada vidite ko moè da vam podigne spomenik. Razmislite o tome da nije gre{ka u tome {to je neko podigao spomenik, ve} u tome da neko nije, a mogao je. Ali, vremena ima na pretek, mnogi nisu dobili spomenike i mogle bi neke krive Drine da se isprave. Lav Za vas ne postoji radno vreme, ali moète da po{tujete one koji ga imaju. Pa, ko jo{ predaje listu za izbore u 02,20? Pustite qude da predahnu malo. Kada ve} niste uspeli da budete broj jedan, vi{e nije bitno koji ste broj. Oni drugi su jo{ vi{e zakasnili. No, znate kako se kaè – ne bije boj redni broj, ve} autoritet vo|e. Devica Vi ste na korak od uspeha. Pri~a podse}a na ovu kada mom~i} ne uspe da upi{e Vojnu akademiju, pa se zadovoqi sa [kolom za rezervne vojne oficire u Zadru, a onda ga ìvot odnese na neku drugu stranu, ali qubav prema uniformi osta ve~na. Mogli ste da budete general, a vi odoste u novinare. Sada je druga pri~a, sa brojem osam na SNS dresu, ne samo da }ete biti poslanik, mo`da postanete i ministar vojni. Mars je uvek na va{oj strani. Vaga Ne{to vas nema u javnosti u posledwe vreme. Da li je to zati{je pred buru, ili gutawe knedli zbog pojedinaca na zajedni~koj listi, ko }e ga znati. Nijedna od va{ih nekoliko li~nosti da se javi, da prozbori koju o NATO, o [arapovoj, o Vuku, o poplavama. Nema vas. Nemojte dugo, da ne brinemo. Mo`da promenite ministarsku funkciju. [korpija Podneli ste ostavku, a {ta daqe. Ko je tome vi{e kumovao, premijer ili navija~i, ne znaju ni zvezde. Nije u redu, ipak, {to ga niste za{titili. Zamislite da vama skandiraju navija~i na tribina, ono {to skandiraju, a vi znate da niste to. I jo{ niko ni re~ utehe da vam pruì, a toliko ste u~inili za klub. Nego, pravac tribine i navijawe. Ionako niko ne}e da poslu{a upravu, e to i zvezde znaju.

Besplatnu kompjutersku proveru dioptrije i dioptrijski okvir marke Charm sa parom Antirefleks plastike dobila je Dragana [obi} iz [apca. U KANCELARIJI ZA MLADE U TOKU PRIJAVQIVAWE ZA BESPLATNU PRIPREMNU NASTAVU

LAK[E DO MALE MATURE Rok za prijavu 29. mart. Od 2. aprila kre}e pripremna nastava koja }e trajati sve do datuma polagawa zavr{nog ispita rijavqivawe je u toku, a od 2. aprila krenu}e se sa realizacijom pripremne nastave i to vikendom u prepodnevnim ~asovima. Svoje znawe osmaci }e mo}i da dopune iz svih sedam predmeta, srpskog jeika i matematike, i pet predmeta koji se rade u okviru kombinovanog testa. - Na predavawima }emo se najvi{e slu`iti testovima koje je izdalo Ministarstvo prosvete, ali naravno svaki predava~ }e |acima obezbediti dodatni materijal uko-

liko je to potrebno. Tu su i kratki testovi koje }emo deci davati kako bi oni, roditeqi, a i mi imali uvid u wihov napredak - izjavila je Jelena Raki}, jedna od predava~a. Svi u~enici osmog razreda sa teritorije grada [apca mogu se prijaviti li~no u Kancelariji za mlade. Ukoliko su iz opravdanog razloga spre~eni da do|u prijavqivawe mogu obaviti putem telefona 015 314 031, 065 939 6 939 ili na zvani~noj fejsbuk stranici Kancelarije za mlade. O. G.

UDOMITE PSA

R E P E R TO A R “ L M ” B I O S K O PA

Strelac Povedite vi{e ra~una o tome {ta gde govorite. Ne zanimaju sve nas va{e erotske frustracije. Ajde da ste izabrali neku, onu pravu, vi izabrali onako. Nije wen jedini kvalitet taj {to ima krupne o~i. Vaqda je bitno i to {to nas nesalomivo, bez zastoja, vodi ka EU, na primer. Polako, na|ite opsesiju u svojim redovima, ne rukovodite se onom narodnom – Tu|e, sla|e. Jarac Neka vas ne sekira to {to je ostalo neprime}eno to {to ste i vi na listi za izbore. Ko ume da peva, mo`e i u poslanike. Zar Ivica Da~i} nije najboqi primer za to. Mo`da bude i neka tezgica, kao Ceca. To se, dodu{e, ne pla}a, ako je verovati estradnim umetnicima, to se peva iz qubavi, ali nadomesti se to na nekoj drugoj }upriji. Vodolija Kada neko zamrzne funkciju da bi se bavio politikom to je vredno pohvale. Obi~no zamrznu partijsku funkciju da bi se bavili „biznisom“. To {to ho}ete da budete poslanik, a da malo odmorite od verskih obaveza, i to je ok. Mo`da vam se tamo pridru`e i predstavnici drugih konfesija. E, to bi bila idila. Ps. U ovom tekstu nismo spomiwali Aleksandra Vu~i}a, Zorana Babi}a, Mariju [arapovu, Velimira Ili}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Bojana Pajti}a, Miroslava Lazanskog, Aleksandra Vulina, Mi}u Beri}a, Pe|u Markovi}a, Jadranku Jovanovi} i Muftiju Zukorli}a.

koliko ste zainteresovani da ovaj {armantni me{anac postane va{ novi najboqi prijateq, obratite se zaposlenima u Prihvatili{tu za pse u [apcu JKP “Stari grad” [abac na broj 015/346-818.

VLA@NOST, doma}i film 10. - 13. marta u 19 h TRILOGIJA DRUGA^IJA: ODANI akcija, nau~na fantastika 10. – 13. marta u 21 h 14. - 16. marta u 20 h

^ITUQE, MALI OGLASI I OGLASI

10. mart 2016.

- Dugogodi{wim iskustvom, uspe{no otklawam sve oblike crne magije i prokletstva... - Spajam razdvojene. - Le~im: alkoholizam, impontenciju, sterilitet, ubijam strahove koji vas vode u nemirne snove... - Sve va{e probleme {aqem u daleku pro{lost...

Prodajem ku}u i plac 10 ari preko puta crkve u Livadama. 063/80-71-770 (6-9) Prodajem povoqno ku}u, 1,5 ari placa, na dobroj lokaciji u [apcu. 063/193-12-33 [abac, strogi centar, pe{a~ka zona, ku}a 168 kvm, za poslovni prostor, stanovawe, prodaje se. 011/2457-730

Veterinarska ambulanta

Izdajem lokal, Kara|or|eva 69, 50 kvm, grejawe, klima, alarm. 063/84-93-700 (2-3) Centar ugao Glavne izdajem - prodajem lokal 30+15 kvm, ekstra sre|en, povoqno. 066/6800-969 Hala 290 kvm sa 30 kvm kancelarijskog prostora i 19 ari placa u zakup. @aki}a grm. 064/814-63-00

Kontakt telefon: 060/ 38 - 66 - 082 SMS ne prihvatam

Dana 08.03.2016. godine prestalo je da kuca srce na{e drage majke, bake, supruge i svekrve

“Krsti}”

Trkali{te, Norve{ka 6,

063/322-673,

Jelena Krsti} DVM, 20 godina iskustva!!

Svedo~anstovo o zavr{enoj osnovnoj {koli izdato u O[ „Sele Jovanovi}“ Orid, na ime Danijela \ur|evi}.

Svedo~anstvo osnovne {kole „Laza Lazarevi}“ u [apcu, izdato na ime Ivica Ivanovi}.

Bogosavac, 50 ari, lep ravan, uz asfaltni put za Slep~evi}, cena 100 e/a, mo`e zamena za auto. 066/97-69-796 (2-5) Na prodaju plac u Vuko{i}u. 064/305-61-16 Plac, centar Bogati}a, stara ku}a 10 a, kod Stadiona, 22 e/kvm. 063/581-336

^i{}ewe oxaka i kotlova. 065/235-50-50 (1-5) Ma{insko odgu{ewe unutra{we i spoqa{we kanalizacije, snimawe cevi kamerom. 064/215-50-50 (1-5)

Vijagra cialis kamagra gel, gold tablete, povoqno. 063/193-66-06

Izdajem name{tenu garsoweru izdvojena kuhiwa, terasa, c.g, lift, Tinina zgrada. 064/316-23-60 Izdajem jednosoban renoviran stan, nova stolarija i kupatilo, prazan, c.g, klima, Bara. 064/25-28-410 Kara|or|eva - izdajem dvosoban name{ten stan, TA pe}, 120 e. 343-588 Izdajem jednosoban stan od 37 kvm na Trkali{tu, VIII sprat.. 061/30-93-119

Prodajem Jugo 45 u dobrom stawu tek registovan i motor i {koqku za Juga 45. 065/57-48-394, 015/276-050

Dana 06.03.2016. preminuo je na{ dragi

Se}awe

Jawi} Verice 1948 - 2016 Sahrana }e se obaviti 10.03.2016. godine u 12 ~asova na grobqu u Jevremovcu. Neopisiva je tuga i bol koju sada ose}amo bez tebe. Beskrajno ti hvala na svemu {to si nam pru`ila i u~inila za nas. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

Tu`no se}awe na roditeqe

Risti} @ivko

Milovan

Rosa

09.03.2015. - 09.03.2016.

09.03.1977. - 09.03.2016.

A{kovi} iz Vladimiraca S qubavqu i po{tovawem, }erka Rada, zet Toma i unuk Mi{a Gavri}.

Dana 10. marta navr{ava se osam godina od tragi~ne pogibije mog voqenog sina

Radoje D. Mandi} 1942 - 2016 Zauvek u na{im srcima. Wegovi najmiliji.

Plemenitoj majci, baki, svekrvi

Risti} Slavka

2008 - 2016

2005 - 2016 iz G. Vrawske Zaborav ne postoji, bol i tuga su ve~ni. Va{a deca: Buda i Mara.

Tu`no se}awe na drage roditeqe

Qiqani Boì} 26.05.1940. - 02.03.2015. Suze, bol, tuga, re~i... Oàlo{}eni: sin Dragan, snaha Biqana i babino najve}e bogatstvo unuke Sneàna i Dragana.

Loli} Radovan

Loli} Milena

1933 - 29.05.2005. 1926 - 07.03.2006. Iako nismo ve} dugo zajedno, stalno ste u na{im mislima. Uspomenu na vas ve~no }e ~uvati od zaborava }erke Biqana i Dragica.

Aleksandra Ili}a 2008 - 2016 Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole. Dragi sine, po~ivaj u miru. Tvoja majka Zorica i ~ika Quban.

Izjava zahvalnosti medicinskim sestrama ku}ne nege, koje su svakodnevno pru`ale pomo}, lepu re~, zra~ile plemenito{}u. Zahvalan Dragan Bo`i}.

^ITUQE Dana 04.03.2016. u 85. godini `ivota preminuo je na{ dragi deka

U subotu, 12.03.2016. na Novom grobqu dava}emo {estomese~ni pomen. Pozivamo rodbinu, prijateqe, kolege

10. mart 2016.

Dana 12.03.2016. u 11,00 sati na Dowo{orskom grobqu dava}emo 40 dnevni pomen na{em dragom ocu i dedi

Dana 07.03.2016. pro{la je godina dana od smrti na{e

Anke Seleni} 1931 - 2015

Slavko Popovi} 05.10.1931. - 04.03.2016. Posledwi pozdrav, zauvek }u te se se}ati uvek }e{ biti u mom srcu. Unuk Luka i Goca.

Dana 12.03.2016. navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

u~iteqice u penziji

[a{i} Jovan

Weni: }erka Jasmina, sinovi Goran i Dragan sa porodicom.

iz [apca 1956 - 2016 O`alo{}eni: supruga Du{ica, }erke Ivana i Jovana, zet Vlada, unu~ad Jovan i Ana.

Posledwi pozdrav voqenom

Mrvi} N. Mirku 1934 - 2016 Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju tu`nom pomenu. K}i Svetlana i sin Borivoj sa porodicama.

Dana 13. marta 2016. godine navr{ava se ~etiri godine od smrti na{e drage majke i bake

Nikolije - Rade Peli} iz Crnobarskog Sala{a 1952 - 2016 Draga Rado, tvoju plemenitu du{u nikada ne}emo zaboraviti. Tvoji: suprug @ivanko i zaova Slavka sa porodicama Valterovi} i Jovanovi}.

Se}awe 13.03.2009. - 13.03.2016.

\or|e Man~i} Vreme prolazi, ali ni jedan dan bez se}awa na tebe. Uvek }u te voleti qubavi moja. Nedostaje{. Tvoja Jovana.

Radovanu Vlajkovi}u 1933 - 2016 S qubavqu i po{tovawem, supruga Jelisaveta, }erka Jelena, sin Neboj{a, snaha Gordana i unuk Matija.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se dana 12.03.2016. u 11.30 odr`ati ~etrdesetodnevni pomen

Gospave Petkovi} Qubi{a Stefanovi} - Bi{a Sestra Jelena, tetka Borka i Milanko sa porodicom.

Na{em dragom

Beri} Branislavu 1935 - 2016 na grobqu u M. Pri~inovi}u. Porodica Beri}.

Dana 10.03.2016. godine navr{ava se sedam godina od kada nije sa nama na{a draga

1942 - 2012 iz Trbu{ca S ponosom i po{tovawem, ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoja porodica.

12.03.2016. navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{ najdra`i mu`, roditeq i deda, pomen obele`avamo na majurskom grobqu

^ituqe i male oglase za naredni broj primamo do utorka, do 14 ~asova.

In memoriam

Slobodan Kova~evi} Popovi} Slavku 05.10.1931. - 04.03.2016. Posledwi pozdrav od: sina Miodraga, }erke Qiqane, wihovih porodica, rodbine i prijateqa.

Ze~evi} Gospava Nedostaje nam tvoja nesebi~na qubav i podr{ka. Tvoji: Milinko, Dejan i Danijela.

Filipovi} Veqko 1953 - 2016 Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Supruga Danica, }erke Biqana i Mirjana i unuka Marija.

2015 - 2016 Nedostaje{ nam. U svakom }utawu se ~uje{. U svakoj pri~i i daqe `ivi{, u svakom otkucaju na{ih srca postoji{. Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe na tebe. Tvoji: Spomenka, Marko i \or|e.

^ITUQE

10. mart 2016.

^ITUQE Posledwi pozdrav ocu, dedi, svekru

Sretenu Spasojevi}u 1930 - 2016 od: sinova Tihomira i Milana sa porodicama. Dragom te~i

Obave{tavamo da }emo 12.03.2016. u 10 ~asova izdavati godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

Stan~i} Stanisavu 1938 - 2015 Ne postoji vreme koje }e izbristi se}awe na tvoja dela, ideje i planove. Hrabro i sa puno optimizma si i{ao kroz `ivot. Zauvek ostaje{ u na{oj pri~i... uspomeni. Tvoji: supruga Zorica, sin Rade, unuka Marina, snaha Milijana.

40 dnevni pomen

Ivan Savati}

Tanasi} Milu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 12.03.2016. u 11,30 ~asova na Novom grobqu davati jednogodi{wi pomen. Porodica Savati}.

Zauvek u na{im se}awima ostaje tvoja plemenitost i dobrota. Vreme prolazi uspomene na tebe nikada. U srcu tvoje sestre Qube sa decom.

Se}awe

Dana 09.03.2016. godine navr{ilo se petnaest godina od smrti

10.03.2016. godine navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Maksimovi} Du{an - Dule Mnogo nam nedostaje{ i ne}emo te zaboaviti dokle `ivimo. Tvoji najmiliji. Dana 12.03.2016. godine navr{ava se devet godina od smrti na{e majke

Dana 12.03.2016. dava}emo 40 dnevni pomen na grobqu u Poc.Pri~inovi}u dragoj tetki i baki

Radenki - Raji Peri} iz Poc.Pri~inovi}a Sa tugom i ponosom se}a}emo se wene plemenitosti, dobrote i dare`qivosti. Sestri} Slavko sa porodicom. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{oj dragoj majci, svekrvi i baki

20.03.2016. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog tate, dede i tasta

Radu

Kata Mi}i}

posledwi pozdrav od: Vladimira, Sne`ane i Hristine.

2011 - 2016 Bila si na{a radost, sada tuga neizmerna. Sinovi Dragoslav i Aleksandar sa porodicama.

04.03.2016. zauvek nas je napustila na{a voqena i po{tovana

Stan~i} Stanisava

Stevka Petrovi} 1935 - 2016 Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da te nikad ne zaboravimo. Bila si jaka i borac do samog kraja, primer i vodiqa nama i drugima. Uvek }emo se se}ati tvoje dobrote, po{tewa i {irine. Tvoj sin Milivoj, snaha Sne`ana, unu~ad Aca, Vlada, Marina, Marko, Katarina.

Se}awe

1938 - 2015 Tata, prolazi duga i te{ka godina od kada nisi sa nama. Tvoja jaka voqa, optimizam i korisni saveti bi}e nam vodi~i za vreme koje dolazi. S qubavqu i po{tovawem, tvoji: }erka Rada, unuci \ole i Aleksandar, zet Ilija. Dvanaestog marta je ~etrdeset dana kako nije sa nama na{ dragi

Slobodana Kova~evi}a Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

2007 - 2016 S qubavqu i po{tovawem, }erke Milka i Miladinka sa porodicom.

Dana 15.03.2016. g. navr{ava se 19 godina od prerane smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra i dede

U nedequ, 13.03.2016. g. navr{ava se 13 godina od kako nije sa nama na{ dragi

1990 - 2016 Majo, an|ele maleni sa dubokim bolom i ranom u srcima ~uvaju te od zaborava tvoje: majkica Sne`a i nana Micika.

Vukovi} Jovana

POMENI 40 dana od kako nije sa nama na{ dragi zet i te~a

1930 - 1996 dana 12. marta 2016. u 11 ~asova davati pomen na Dowo{orskom grobqu. S po{tovawem i se}awem, sin Toma sa porodicom Mi}anovi}.

1939 - 1997 S qubavqu i po{tovawem, ~uva ga od zaborava porodica Vukovi}.

Mirkovi} Dragan Dra`a 1963 - 2003 Vreme {to je pro{lo nije izle~ilo rane niti ubla`ilo bol za tobom. Majka Dragiwa, sestra Dragana i sestri~ina Ivana.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 12.03.2016. godine u 11 ~asova na Novom grobqu u [apcu, dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom suprugu i tati

iz Majura Ko ga je poznavao zna {ta smo izgubili. Uvek u mislima, zauvek u srcu. Wegovi: Vera i Slobodan. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 12.03.2016. godine u 11,00 ~asova na grobqu u Maovima davati 40 dnevni pomen na{oj dragoj majci, sestri, tetki i babi

ro|. Kari}

Maja Makevi}

Veqko Filipovi}

1935 - 2016 Oti{la si tiho kao {to si i `ivela. Mnogo si tuge ponela sa sobom, ali se nadam da tamo gde si sada nema suza. Tvoja }erka Vera, zet Milivoj, unuke Ana i Branka, praunuka Valentina.

Novki Vukovi}

Pomen

13.03.2016. je polugodi{wica na{e drage mame

Stevka Petrovi}

Adamovi} Desanke

1925 - 1996 S ve~nom qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, sin Vladimir sa porodicom. 13.03.2006. - 13.03.2016.

Nikoli} Vida

Joldi} Ilinke Sejke iz [evarica Draga majko na{a, neka ti Gospod podari mir i qubav svoju, a meni je dao do znawa da si u raju. Mila moja maj~ice mnogo nam nedostaje{. Tvoja k}erka Milena - Mimi{ka, sinovi Radovan i Milomir.

Svetislav Jeki}

Du{ku Joki}u

1951 - 2014 - 2016 Osmog marta 2016. godine se navr{ilo dve godine od tvog odlaska, a vreme ne uspeva da ubla`i neizdr`iv ose}aj gubitka. Tvoja Nina sa porodicom.

1965 - 2016 O`alo{}ena porodica Joki}.

09.03.2016.

Jovanovi} Ivanka ^uvam uspomenu na tebe majko. Sin @ivko. 11.03. navr{ava se dve godine od smrti na{eg dragog

Qubici Jovanovi}

Filipovi} Veqko 1953 - 2016 Zauvek u na{im se}awima ostaje tvoja plemenitost i dobrota. Radenko, Zlatija, Zlatko i Nevena sa porodicama.

02.01.1930. - 06.02.2016. Hvala ti majko za sve {to si u~inila za nas. Osta}e{ u na{im srcima i na{em se}awu zauvek. Tvoji najmiliji: sin Dobrica, }erke Zorka i Stanka, brat Petar, sestri}i Dragan i Qubi{a sa porodicama, zet Stevan, unuk Sa{a sa porodicom i unuka Silvana sa porodicom.

Pani} Branku Banu iz [apca 22 godine od smrti. Vreme prolazi ali zaborav ne postoji. Od kom{ija: Qube, Bise, Jasmine i Jelene.

Tomislava @ivanovi}a iz Rumske ^uvaju ga od zaborava wegovi najmiliji, porodica @ivanovi}.

^ITUQE Dana 15. marta 2016. godine navr{ava se 28 godina od smrti na{eg dragog

Moj tata

Moja mama

Dara

Dobrivoje - Rade

10. mart 2008. - 10. mart 2016.

21. mart 2014. - 21. mart 2016.

Dukovi} Kad mi bol du{u obuzme, kad mi tuga srce lomi, kad mi suza krene, kada samo}a preti da }e me ugu{iti, uz mene ste da mi vratite snagu koju gubim bez qubavi va{e. ^uvajte mi du{u moje du{e, moju Sowu. Va{a Tawa sa va{im unucima Sowom, Andrijom, Tawom i Mikijem.

U nedequ, 13. marta 2016. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od odlaska na{eg dragog

10. mart 2016.

Milana \. Peri}a Sa mnogo qubavi i lepih uspomena ~uvaju Te od zaborava ujna Branka i uja Draja.

Se}awe

Dragan Mirkovi} 11.03.1988. - 11.03.2016. Godine i godine prolaze a majkina tuga ve~no ostaje. Tvoji najmiliji.

Dana 01.03.2016. preminuo je na{ sin, brat, unuk

Dana 12. marta 2016. godine navr{ava se dvadeset godina od smrti

Pavle Pavlovi}

Mihaila Ercegov~evi}a

Dragana Erakovi}a 1957 - 2016 kada }e se davati parastos na Novom grobqu u Vladimircima u 10 sati. Najdraì na{ an|ele, svakog dana nam sve vi{e nedostaje{, svaki dan bez tebe je teàk i sporo prolazi. Kaù da vreme le~i sve, ali ni{ta ne moè da popuni ovu prazninu u srcu koju ose}amo. Nikada te ne}emo zaboraviti, nikada ne}emo zaboraviti sve trenutke provedene sa tobom, tvoju velikodu{nost i dobrotu. Uvek }e{ biti na{ mili an|eo i dok je nas, ìvi{ i ti. S qubavqu, tvoji najmiliji.

Pavle sine, neka te Bog ~uva, i dok je `ivota u nama `ive}e{ i ti sa nama. Otac Miodrag, majka Milena, sestra Mirjana, baba @ivka, sestre Ivana, Sowa, Nata{a, bra}a Miroslav, Sa{a.

Dana 14.03.2016. navr{ava se dve godine od smrti na{e drage

dava}emo pomen na{em dragom

Radmile Stani{i} 1923 - 2014 Plemenitost i dobrota krasile su tvoj lik. @ive}e{ u srcima tvoje dece, jer takvi ne umiru nikad. Tvoji: Milena, Jovan, Nikola i Bata.

1978 - 2016

U subotu, 12.03.2016. u 13,30 na Novom grobqu

Ne{ebik I{tvanu Pi{ti Uvek }e{ biti sa nama, u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

1937 - 1996 advokata iz [apca U srcu ~uvamo qubav i ne`nost koju si nam pru`io. Tvoje }erke: Biqana i Dubravka, unuci Jelena, Nikola, Angelina, Mihailo i Emilija.

Dana 12.03.2016. godine u 8,30 ~asova dajemo ~etrdesetodnevni pomen na Kami~kom grobqu na{em voqenom

Jankovi} Danijelu Danu 1971 - 2016 Pozivamo rodbinu i prijateqe da zajedno obele`imo ovaj dan. Majka Mirjana, supruga Dragica, }erka Mila, sestra Zorica i sestri~ina Maja.

^ITUQE

10. mart 2016.

Se}awe

Gavrilovi} Tihomir Tika - Kwi`ar 2004 - 2016 S ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju qubav i dobrotu. Pomen }emo odr`ati 12.03.2016. u 10,30 ~asova. Tvoji najmiliji.

U subotu, 12.03.2016. u 11 ~asova na Dowo{orskom grobqu odr`a}e se trogodi{wi pomen na{em voqenom sinu i bratu

Pomen

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi

Mileta Vi}anovi} Borislav - Borko Parmakovi} 27.08.1960. - 11.03.1995. S qubavqu i po{tovawem, porodica.

14.03.2016. navr{ava se pet tu`nih godina na{oj voqenoj

28.11.1930. - 05.03.2016. Zauvek }e{ biti u srcima: Bo`e, Zore, An|e, Sla|e, Mire, Nikole, Maje, Pule i Cvrce i ostale rodbine.

1972 - 2015 Pro{la je godina dana od kada nisi vi{e sa nama. @ivot nam tu`ne pri~e pi{e, jer sa nama nikad ne}e{ biti vi{e. Na{a zvezda koja se ugasila, na{a zvezda koja i daqe sija. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: Ceca, Ivana, Dragana i Luka.

U subotu, 12. marta u 11 ~asova dava}emo 40 dnevni pomen na{em dragom

Dana 10.03.2016. navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{ dragi

Damwanovi} Aleksandru - Leki

Jeleni - Jeci Markovi}

Koji} Goranu - Koji Istina je te{ka, bola previ{e, re~i premalo, da ka`emo koliko nam nedostaje{. Bio si pun dobrote i vedrog duha. Voqeni nikad ne umiru niti se zaboravqaju. Tvoji najmiliji: majka Du{anka i brat Du{an.

[est meseci bez na{eg voqenog

Jovana [a{i}a

07.10.1995. - 14.03.2011. Postoja}e{ i trajati kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na Tebe. @ive}e{ u na{oj pri~i, bi}e{ ve~na, voqena i nikad zaboravqena. Vole te tvoji najmiliji: otac Sreten, majka Sne`ana, brat Aleksandar sa Nenom, baba Dobrina, porodice Bo`inovi}, Filipovi} i Pavi}.

^edomiru Popovi}u na Dowo{orskom grobqu. Pozivamo rodbinu i prijateqe. Porodica Popovi}.

Sevi} Vlastimir 1945 - 2006 Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da te nikad ne zaboravimo. Tvoji najmiliji.

Dana 13.03.2016. navr{ava se duga i te{ka godina kako nas je napustio voqeni sestri} i brat

Markovi} Mile

Zauvek u na{im mislima i srcima. Otac @ivko, majka Milena i sestra Vesna sa porodicom.

1956 - 2016 Zauvek u na{im srcima. Tvoje: tetka Milica i sestra Jasmina.

Dana 12.03.2016. u 11 ~asova obele`i}emo dve godine od smrti na{eg dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 12.03.2016. u 12 ~asova na Novom grobqu davati {estomese~ni pomen na{em dragom

Zlata M. Luki} 12.03.2015. - 12.03.2016.

Mirka Stani{i}a 1952 - 2014 Qubav je prevelika, bol prete{ka a tuga za tobom ve~na. Sjaj zvezda i molitve na{e neka te prate. Zauvek o`alo{}eni: supruga Qubinka, sin Milan sa porodicom.

\or|u Man~i}u Porodica, devojka i prijateqi.

Mila majko i bako, bol ne jewava, tuga ne prestaje. Hvala ti za qubav koju si unela u na{e `ivote, ~uva}emo je ve~no u na{im srcima. ^uvamo uspomene... uvek si u na{im mislima. U srcu te ~uvaju tvoji najmiliji: }erka Nata{a, sin Neven, snaha Jelena, zet Goran, unuci Nemawa, Stefan, Marko i suprug Dragan.

^ITUQE Se}awe U subotu, 12. marta u 10,30 na Novom grobqu dava}emo dvogodi{wi pomen

Vu~eti} Milanu 08.04.1977. - 18.03.2014. Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati. U tvom velikom srcu bilo je mesta za sve. Zauvek }e{ `iveti u nama. Tvoja porodica: majka Slobodanka, otac Milorad, supruga Vesna i brat Dragan sa porodicom.

25.03.2015. - 25.03.2016.

10. mart 2016.

Dana 12.03.2016. godine u 10,30 ~asova na Dowo{orskom grobqu, dava}emo jedanaestogodi{wi pomen, na{em jedinom sinu

\uri} \or|u 22.02.1981. - 12.03.2005. Ja~inu daje impresivna i iskrena qubav koja za Tebe iz vremena ne izlazi. Samo, ja~ina takve qubavi je na{a snaga. Roditeqi: Biqana i Svetislav.

Se}awe 25.03.2015. - 25.03.2016.

Tomi} Miodrag Mi}a

Prolazi godina od kada je oti{ao onaj koga sam mnogo, koga sam najvi{e volela. Nikada vi{e ne}u ~uti: â&#x20AC;&#x17E;^edo moje, odmori se.â&#x20AC;&#x153; Mili tata, nikada te ne}u preboleti. Tvoja k}i Julijana.

12.03.2016. obele`avamo godi{wicu od smrti na{eg dragog supruga, oca, deke, tasta, prijateqa. Nismo te zaboraviti, uvek te se rado se}amo, spomiwemo i tugujemo za Tobom. Tvoji - Milica, Julijana, Sofija, Qubomir, Krsta.

OGLASI

10. mart 2016.

Na osnovu ~lana 99. Zakona o planirawu i izgradwi (»Sl. glasnik RS« broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14), ~lana 5. Odluke o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta (»Sl. list grada [apca« broj 4/15) Komisija SG [abac r a s p i s u j e:

OGLAS

ZA PRIKUPQAWE PONUDA ZA OTU\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U JAVNOJ SVOJINI RADI IZGRADWE

I Otu|uje se gra|evinsko zemqi{te u javnoj svojini radi izgradwe poslovnog objekta putem prikupqawa ponuda javnim oglasom, i to: Gra|. parcela broj 14446 KO [abac u povr{ini od 0.18.00 ha. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta je 3.222.720,00 dinara. Gra|. parcela broj 14446 KO [abac nalazi se u ulici Ive Andri}a, pored Obilaznog puta u [apcu. Maksimalni indeks zauzetosti gra|. parcele je 60 %, a maksimalni indeks izgra|enosti parcele je 2,5. Ukoliko Odeqewe za urbanizam gradske uprave grada [apca utvrdi potrebu za izradom urbanisti~kog projekta sa uslovima za izgradwu objekta, tro{kove izrade istog snosi budu}i investitor.

II OP[TI USLOVI OGLASA 1.Ponudu za u~e{}e na oglasu mogu podneti sva fizi~ka i pravna lica. Jedna ponuda se moè odnositi samo na jednu parcelu, odnosno za svaku parcelu se mora podneti posebna ponuda. 2. Kao najpovoqniji u~esnik smatra se onaj u~esnik na Oglasu koji ponudi najvi{i iznos naknade za otu|ewe. Ukoliko dva ili vi{e u~esnika ponude isti iznos naknade za otu|ewe, zemqi{te }e se otu|iti tako {to }e se u~esnicima dati mogu}nost da se odmah pismeno izjasne i ponude novi iznos naknade za otu|ewe. 3. Ponuda za u~e{}e na Oglasu podnosi se u pismenoj formi taksirana sa 420,00 dinara administrativne takse, u propisno zatvorenom kovertu preporu~eno ili neposredno na adresu: Gradska uprava grada [apca – Odeqewe za finansije, sa naznakom »ponuda za javni oglas«. 4. Republi~ku administrativnu taksu uplatiti na ra~un broj 840742221843-57- Buxet Republike Srbije – model broj 97, poziv na broj 92-099. Ponuda mora da sadrì: za pravno lice: naziv i sedi{te, re{ewe o upisu u registar nadle`nog organa, poreski identifikacioni broj, potpis ovla{}enog lica i pe~at; za fizi~ko lice: ime i prezime, adresu i mati~ni broj, a ako je to lice privatni preduzetnik i re{ewe o upisu u registar nadle`nog organa, poreski identifikacioni broj potpis ovla{}enog lica i pe~at; - broj i povr{inu parcele; - iznos ponu|ene naknade za otu|ewe zemqi{ta, koji ne moè biti mawi od iznosa utvr|enog Oglasom; - dokaz o uplati garantnog iznosa i administrativne takse; - izjavu o prihvatawu drugih uslova iz oglasa; Uz ponudu ponu|a~ je duàn da priloì: - potvrdu Javnog preduze}a za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem [abac o izmirenim obavezama prema tom preduze}u i - potvrdu Odeqewa za finansije - Odseka lokalne poreske administracije o izmirenim obavezama po osnovu lokalnih javnih prihoda. Ponuda koja ne sadrì navedene elemente smatra}e se nevaè}om i ne}e se razmatrati. 5. Garantni iznos za u~e{}e na oglasu iznosi 20% od po~etne naknade za otu|ewe zemqi{ta. Garantni iznos se upla}uje na ra~un: Javno preduze}e za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem [abac, broj 840-582641-48, model broj 97, poziv na broj 80099100084635. Upla}eni garantni iznos bi}e vra}en u~esnicima koji ne uspeju na oglasu, a najpovoqnijem u~esniku }e biti ura~unat kao deo ponu|ene naknade za otu|ewe. Licu koje uspe na Oglasu, a kasnije iz bilo kog razloga odustane, garantni iznos ne}e biti vra}en. 6. Lice kome se kao najpovoqnijem u~esniku otu|i gra|evinsko zemqi{te du`no je da zakqu~i ugovor o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta u roku od 30 dana od dana dono{ewa re{ewa o otu|ewu zemqi{ta i da ponu|enu naknadu za otu|ewe plati u celosti, pre zakqu~ewa ugovora o otu|ewu zemqi{ta. 7. Rok za podno{ewe prijava je 30 dana od dana objavqivawa oglasa, odnosno zakqu~no sa 11.04.2016. godine. 8. Otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijih u~esnika obavi}e Komisija SG [abac dana 13.04.2016. godine, u 11 ~asova, u prostorijama gradske uprave grada [apca, Gospodar Jevremova br. 6, te se obave{tavaju u~esnici da mogu prisustvovati sednici Komisije. 9. Blià obave{tewa vezana za oglas mogu se dobiti u Odeqewu za finansije gradske uprave grada [apca i Javnom preduze}u za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem [abac. GRADSKA UPRAVA GRADA [APCA – ODEQEWE ZA FINANSIJE

Gradska uprava grada [apca - Odeqewe za inspekcijske i komunalno-stambene poslove,na osnovu ~l. 10 stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), objavquje :

OBAVE[TEWE Obave{tavamo javnost da je ovaj Organ doneo Re{ewe kojim je odlu~eno da za projekat: „Asfaltna baza sa prate}im sadràjima“ na kat.par.br.30 i 31/1 KO [abac, grad [abac, nosioca VD „JUGOKOP-PODRIWE“ DOO [ABAC, iz [apca, Janka Veselinovi}a 29 nije potrebna procena uticaja na ìvotnu sredinu. Zainteresovani organi,organizacije i javnost bliì uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove-Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi} br. 20, svakim radnim danom po~ev od 10.03.2016.god. Do 20.03.2016. godine u vremenu od 14-15,30 ~asova. Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom donetog re{ewa, dostavqaju ovom Odeqewu , u roku od 10 dana od dana objavqivawa, u pisanoj formi, preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca. ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE

OBAVE[TEWE Obave{tavamo javnost da je „SZR \UKA-PROMET DRAGAN POLI] PREDUZETNIK DUVANI[TE“, sa sedi{tem podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu za projekat: „SZR \UKA-PROMET DRAGAN POLI] PREDUZETNIK DUVANI[TE“, na kat.par.br. 245 KO Duvani{te,. Zainteresovani organi,organizacije i javnost bli`i uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi} br. 20, svakim radnim danom po~ev od 10.03.2016.god.do 20.03.2016. godine u vremenu od 14-15,30 ~asova. Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom podnetog zahteva, dostavqaju ovom Odeqewu , u roku od 10 dana od dana objavqivawa, u pisanoj formi, preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca. ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE

Na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 192. Stav 1. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS“ br. 24/05; 61/05; 54/09; 72/09; 88/10; 99/10; 57/11 i 45/13) i ~lana 23. Statuta Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, raspisuje:

LICITACIJU

Za prodaju rashodovanih osnovnih sredstava i sitnog inventara: Kreveti: 14 komada – po~etna cena 1000 dinara Stolovi: 8 komada - po~etna cena 150 dinara Ormani: 12 komada - po~etna cena 200 dinara Komoda: 1 komad - po~etna cena 150 dinara Kuhiwski delovi: 5 komada - po~etna cena 300 dinara Bebi pult bez fioka: 4 komada - po~etna cena 300 dinara Radni pult: 3 komada - po~etna cena 300 dinara Vitrine: 10 komada - po~etna cena 200 dinara Foteqe: 19 komada - po~etna cena 150 dinara No}ni ormari}i: 2 komada - po~etna cena 200 dinara Kolica dubak: 2 komada - po~etna cena 200 dinara Kolica toaletna: 1 komad - po~etna cena 200 dinara Otoman tapaciran: 1 komad - po~etna cena 150 dinara Licitacija }e se odr`ati 16.03.2016. u 10 ~asova u prostorijama Op{te bolnice bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, (prostor ispod infektivnog odeqewa). Razgledawe ponu|enih dobara }e se obaviti istog dana od 9 do 10 ~asova. Dobra koja ne budu prodata na prvoj licitaciji bi}e prodavana na narednoj licitaciji koja }e biti odr`ana 18.03.2016. na istom mestu. Direktor, dr Zora Nikoli}

JUSEL d.o.o. raspisuje:

KONKURS

ZA SLEDE]E RADNO MESTO: - PRODAVAC REZERVNIH DELOVA ZA POQOPRIVREDNE MA[INE Mesto: [ABAC – 1 izvr{ilac BOGATI] – 1 izvr{ilac Potreban profil kandidata: * Minimum IV stepen stru~ne spreme (po`eqna ekonomska ili ma{inska struka) * Osnovni nivo poznavawa rada na ra~unaru * Po`eqno radno iskustvo na navedenim poslovima * Sposobnost samostalnog obavqawa zadataka sa visokom li~nom odgovorno{}u * Li~na zainteresovanost za auto i traktorske delove Ukoliko ispuwavate navedene uslove po{aqite nam Va{ CV na slede}u adresu: JUSEL D.O.O. Kraqa Milutina 6, 15000 [abac ili na e- mail: info@jusel.com Kontakt telefon: 015/300-000 Rok za prijavu je zakqu~no sa 10.03.2016. godine. Na razgovor i testirawe bi}e pozvani samo oni kandidati ~ije biografije budu zadovoqavale navedene uslove.

OGLASI

10. mart 2016.

RADNO VREME [ALTERA „GLAS PODRIWA“: - radnim danom od 7 do 19 ~asova - subotom od 9 do 14 ~asova JUSEL d.o.o. raspisuje:

KONKURS

ZA SLEDE]E RADNO MESTO: - [EF MALOPRODAJNOG OBJEKTA Mesto: [ABAC - 1 izvr{ilac BOGATI] – 1 izvr{ilac Potreban profil kandidata: * IV, VI, VII stepen stru~ne spreme (poèqna ekonomska ili ma{inska struka) * Poznavawe rada na ra~unaru * Poèqno radno iskustvo u direktnom kontaktu sa kupcima, ali nije obavezno * Sposobnost samostalnog obavqawa zadataka sa visokom li~nom odgovorno{}u * Posedovawe voza~ke dozvole B kategorije * Li~na zainteresovanost za poznavawe automobilskih i traktorskih delova. Glavne odgovornosti: * Odgovoran za postizawe marketin{kih ciqeva u poslovnoj jedinici u jednom od maloprodajnih objekata firme * Odgovoran za dostizawe visokog stepena usluìvawa kupaca ( na pravi na~in i u pravo vreme) * Odgovoran za rad maloprodajnog objekta za koji bude zaduèn * Odgovoran za dostizawe visokog stepena sopstvene obu~enosti Ukoliko ispuwavate navedene uslove po{aqite nam Va{ CV na slede}u adresu: JUSEL D.O.O. Kraqa Milutina 6, 15000 [abac ili na e- mail: info@jusel.com Kontakt telefon: 015/300-000 Rok za prijavu je: 10.03.2016. godine Na razgovor i testirawe bi}e pozvani samo oni kandidati ~ije biografije budu zadovoqavale navedene uslove.

OGLAS O PRODAJI NEPOKRETNE I POKRETNE IMOVINE Izvr{ni poverilac HETA Real Estate d.o.o. Beograd, MB 20874074, Bulevar Mihajla Pupina br.115g, obave{tava sve potencijalne kupce da je Izvr{itelj Milan Jovi~i}, nakon dva neuspela javna nadmetanja, dana 03.02.2016. godine doneo Zaklju~ak I.Iv.1122/2015 o prodaji nepokretne i pokretne imovine izvr{nog du`nika IN VITRO preduze}e za poljoprivrednu proizvodnju doo BEOGRAD (VRAÂR), MB: 17265431, neposrednom pogodbom i to: NEPOKRETNA IMOVINA (zemlji{te i zgrade K.O. Mesarci) njiva 2.klase, P-2ha58a66m2,na kat.parc 25/7, njiva 3.klase, P-1ha11a44m2, na kat.parc 27/1, njiva 3.klase,P-73a24m2, na kat.parc 28, vrt 3.klase, 0.74.02 ha, na kat.parc 637/4, njiva 3.klase, P-1ha38a37m2, na kat. parc. 637/5, zemlji{te pod zgradom-objektom, 0.01.66 ha na kat.parc 637/1, zemlji{te pod zgradom-objektom, 0.00.48 ha na kat.parc 637/1, zemlji{te pod zgradom-objektom, 0.00.33 ha kat.parc 637/1, zemlji{te uz zgradu-objekat,0.05.00 na kat.parc 637/1, njiva 3.klase, P-99a 89m2, na kat.parc 637/1, porodi~na stambena zgrada br.zg 1 i pomo}ni objekat. Sva nepokretna imovina je uknjièna u list nepokretnosti br.680 KO Mesarci. POKRETNA IMOVINA (plastenici i oprema) Plastenici i oprema za plastenike (sistemi za navodnjavanje „kap po kap“, sistemi za grejanje, grenjanje, sistemi za oro{avanje, el. kontrola vazduha, pu`ni transporteri, kotlovi i dr.) koji se nalaze na gore navedenim katastarskim parcelama u KO Mesarci. Rok za dostavljanje ponuda i zaklju~enje ugovora Rok za dostavljanje ponuda i zaklju~enje ugovora je 30 dana od dana javnog ogla{avanja Zaklju~ka o prodaji, odnosno do 31.03.2016. godine. Ponude je potrebno dostaviti izvr{itelju Jovi~i} Milanu na adresu Majur, Svetog Save 42. Najpovoljniji ponu|a~ je duàn da iznos kupoprodajne cene uplati prilikom zaklju~enja ugovora o kupoprodaji na namenski ra~un izvr{itelja broj 2002774451301013-92 koji se vodi kod Banke Po{tanske {tedionice. Kupac snosi sve tro{kove poreza na promet. Sva zainteresovana lica u cilju dobijanja dodatnih informacija, mogu da kontaktiraju zaposlene u HETA Real Estate d.o.o. Beograd na telefone 011-222-7089, 060-8183709 ili na elektronsku adresu ponude@heta.rs.

SPORT

10. mart 2016.

GRADSKI KO[ARKA[KI DERBI

RADNI^KI I MA^VA – POZNANICI SKORO VEK STARI

STARI RIVALI I PRIJATEQI ok ovo ~itate, verovatno Vam je poznato da li }e se, za trofej pobednika Kupa OFS [abac, boriti Ma~va ili Radni~ki, da li su treneri izveli najja~e sastave (svakako je liga daleko bitnija za oba kluba) i da li je slavio stariji brat opravdao ulogu favorita ili je mla|i napravio iznena|ewe, no po{tovawe tradicije dva {aba~ka velika kluba, dva od ~etiri najstarija sportska kolektiva grada koja jo{ traju, rivalstvo i drugarstvo koje ih krasi gotovo vek, obavezuju nas da posvetimo koji red Ma~vi i Radni~kom, da se osvrnemo na blisku pro{lost, a o utakmici odigranoj u sredu, vi{e u slede}em broju.

da je, posle produ`etaka, Ma~va slavila 5:4. Krajem pro{log veka timovi su nekoliko sezona bili liga{ki rivali u onda{woj grupi Srpske lige. Me|usobni me~evi imali su

Od te utakmice marta 2010., „Ma~va“ je uspela na jednu sezonu, da se vrati u Prvu ligu, ali tu se zadr`ava samo godinu dana. Leta 2010. godine, zbog finansijkih problema „Radni~ki

Okr{aju u polufinalu Kupa [apca prvi je zvani~ni duel ovih dva kluba od 30. marta 2010. godine. U istom takmi~ewu, samo u finalu, na stadionu Ma~ve, sastali su se nasjtariji klubovi grada. Onda zona{, „Radni~ki Zorka“ pobedio je srpskoliga{a, „Ma~vu“ 2:1 i pobedni~ki pehar poneo u svoje vitrine.

razli~ite ishode, ne{to uspe{nija bila je Ma~va. U sezoni 2000/2001. izborila je kroz bara` sa ekipom Omladinca i plasman u onda{wu Drugu ligu „Zapad“. Takmi~ili su se „crveno – crni“ punih {est sezona u drugom rangu, a potom je usledila nova selidba u Srpsku ligu. [aba~ki „crveni“ igrali su od 2003. zonski rang, razli~ite grupe, da bi u sezoni 2007/2008. morali u Okru`nu ligu, gde su prveli jednu sezonu, a potom se vratili u Zonu „Drina“, ba{ u {ampionatu kada su „crveni“ i „crveno – crni“ odigrali posledwi zvani~ni duel.

DOBAR PO^ETAK SEZONE

Zorka“ prestaje da se takmi~i i tri godine je klub van liga{kog fudbala. Tek 2013. godine, nekoliko biv{ih igra~a obnavqa rad kluba, kre}e od najni`eg rang. U dve sezone osvaja titule u Op{tinskoj i Me|uop{tinskoj ligi i trenutno je deo Ma~vanske okru`ne lige. „Ma~va“ i „Radni~ki“ su tre}i i ~etvrti sportski kolektiv grada po starosti. Tokom ~itave istorije, iako je postojao drugarski rivalitet, krasila ih je dobra saradwa. Mnogi igra~i koji nisu imali mesta u jednom, karijeru su gradili u drugom klubu. Te{ko je nabrojati sve one koji su nosili dres oba kluba ili kalili trenerski zanat. Neka od imena su Ba}a Juri{i}, Di{a Stefanovi}, Neboj{a Zlatari}, Zoran Vije{tica i mnogo drugi.

pionirka Teodora Rosi} progla{eni za najboqe takmi~are u svojim uzrasnim kategorijama, a uz wih najboqi bili su: Uro{ Belanovi}, Vuka{in Karavidi}, Stefan Ivanovi}, Vuka{in Mojsilovi}, Ana Tijani}, Milan Kerkez, Mihailo Tadi} i Andrea Mati}. U finalima svojih kategorija, zaustavqeni su: Pu{ki}, @. Kraji{nik, Vuji}, \uri} i A. Kraji{nik, dok je bronzano odli~je pripalo: Sari}, Tadi}, Lazi}, Mihailovi}, Jovanovi} Tijani}. D. B.

„Borac“ deo gradskih derbija Upravo u pomenutom vi{egodi{wem „vakumu“ duela Ma~ve i Radni~kog, gradske derbije [ap~ani su gledali kroz okr{aje Borca i Ma~ve. Tri puta su timovi odmerili snage u finalu Kupa [apca. Najpre je 2011. godine slavila „Ma~va“ 2:0, a potom su dve uzastopne godine slavili igra~i tre}eg {aba~kog kluba, na penale 2012. i 3:2. 2013. godine. „Borac“ i „Radni~ki“ nisu nastupali u istom rangu, ali su igrali nekoliko prijateqskih utakmica u prethodne tri godine. D. Blagojevi}

NOVI GRADSKI DERBI O d ove sezone, gradski, liga{ki, derbi imamo u ènskoj ko{arci. Neo~ekivano, prethodne sezone, seniorke Omladinskog ko{arka{kog kluba „[abac“ nisu uspeli da izbore opstanak u Prvoj ligi i posle nekoliko godina morale su u niì rang. Reorganizacija i pro{irewe lige, u~inila je da Druga liga postane istovremeno i najniì rang srpske ènske ko{arke. Pre ne{to mawe od godinu dana, u [apcu je registrovan @enski ko{arka{ki klub „Duga“. Sve pomenuto, u~inilo je da se putevi dva tima ukrste ve} u sezoni 2015/2016. Istoriju me|usobnih duela sadrì samo jedan me~, odigran u sali Gimnazije, 28. novembra. Stariji tim savladao je mla|eg rivala, rezultatom 72:63. Ve}i deo me~a, OKK „[abac“ je imao rezultatsku prednost, ali su ko{ar-

ka{ice “Duge” bile u me~u sve do posledwe ~etvrtine. U ligi u kojoj se ova dva tima izdvajaju kvalitetom u odnosu na ostale, osim presti`a, me~ s’ pravom nosi epitet derbija. Susre{}e se dva najboqa tima Druge lige „Jug“, grupe A. „[abac“ je, za sada, bez gre{ke, ima maksimalan u~inak 13:0 i svakako }e prvenstvo zavr{iti na liderskoj poziciji. „Duga“ je, osim pomenutog poraza, morala da ~estita Quboviji, ali je ostvarila i 11 pobeda. Ne zna za poraz na doma}em terenu, {to se lige ti~e. Bez obzira na to, lider ima ulogu favorita, ali ona nigde ona nije mawa, nego u ovoj utakmici. Pobedom, „[abac“ }e potvrditi dominaciju, dok trijumf „Duge“ ne}e mla|i tim dovesti na vrh, ali }e podi}i nemerqivo samopouzdawe pred doigravawe. D. B.

Ba{ u ovom takmi~ewu klubovi su odigrali vi{e od deset me~eva. Prvi put u Kupu 1957. godine. Na po~etku, pobede je odnosio stariji tim, dok je 80 – ih, niz stvorio „mla|i brat“. Pamti se utakmica 1975. ka-

TEKVONDO KLUB „[ABAC“

zrewaninskoj sportskoj “Kristalnoj dvorani”, odr`ano je {esto me|unarodnog tekvondo turnira “Zrewanin Open 2016”. U~estvovalo je 60 klubova sa ukupno 548 takmi~ara iz 12 zemaqa. Tekvondo klub “[abac” nastupio je sa 22 takmi~ara u svim uzrasnim kategorijama i osvojio 22 medaqe (11 zlatnih, 5 srebrnih i 6 bronzanih). a TK “[abac” pripao je i pehar za ukupno drugo mesto. Pored ovog pehara, dodeqen je i pobedni~ki pehar za prvo mesto u A klasi ekipi pionira TK “[abac”. Junior Mateja Vu~i- Tekvondo klub „[abac“ ni}, kadet Marko Lazi} i

SPORT KO[ARKA

PREMA O^EKIVAWIMA

10. mart 2016.

PRVA A LIGA – 12. KOLO

PRVI PORAZ VK „Beograd“ – VK „[abac“ 12:10 (2:2, 3:4, 2:1, 5:3)

TABELA:

@KK „Loznica“ - OKK „[abac“ 43:91 (7:29, 3:26, 19:13, 14:23) @KK „@elezni~ar“ - @KK „Duga“ 62:84 (13:23, 16:19, 17:21, 16:21) ecept [ap~anki uvek je sli~an. Prvo poluvreme najja~i sastav stvori ogromno vo|stvo, a onda priliku dobiju i ostale igra~ice. Kako dominacija izgleda, pokazuje i prvo poluvreme u Loznici. Do kraja regularnog dela, lidera o~ekuje gradski derbi.

U gradski derbi, posle pobede, ulazi i „Duga“. ^itav me~ u Lajkovcu, dr`ale su doma}e na dvocifrenom odstojawu, postepeno uve}avaju}i prednost u svakom periodu, {to je na kraju donelo vrlo ubedqivu pobedu. „[abac“ je prvi sa 13:0, druga „Duga“ ima 11:2. Ishod derbija ne}e promeniti poredak na tabeli, ali donosi veliki presti`.

1. [abac . . . . . . . . . . . . 33 2. Bawica . . . . . . . . . . . 27 3. Beograd . . . . . . . . . . . 27 4. Dunav . . . . . . . . . . . . . 18 5. Stari Grad . . . . . . . . 16 6. Zemun . . . . . . . . . . . . 14 7. Ta{ . . . . . . . . . . . . . . . 7 8. @AK . . . . . . . . . . . . . . 0

KK „Priboj“ - OKK „[abac“ 96:73 (29:13, 23:14, 21:24, 23:22) Najve}i optimisti su mogli da se nadaju ne~emu u Priboju, ali realisti su ipak svesni da se druga~iji ishod nije mogao o~ekivati. Kada se dvocifrena prednsot stvori ve} posle nekoliko minuta, kao {to je bio slu~aj u Priboju, postaje jasno ko }e se na kraju radovati. Bio je „[abac“ ne{to boqi u nastavku, ali to nije imalo zna~aja po ishod. Borba, najpre sa Studentom, a potom i Zekasom i Poletom, za opstanak, nastavqa se. Do sada, ostvareno je pet pobeda i 14 poraza. U 20. kolu, u [abac dolazi „Klik“ Ariqe. D. B.

Bazen „Ta{majdan“. Gledalaca 200. Sudije: Bala`evi} i Stanojevi}. Iskqu~ewa: Beograd 13, [abac 13. Peterci: Beograd 1 (1)

OSAM MEDAQA IZ BA^A arate klub “[abac” osvojio je osam medaqa na tradicionalnom turniru u Ba~u. U konkurenciji 22 karatista iz 17 klubova, najboqi su bili: @eqko Milutinovi}, Ana Boji} (dvojac koji je slavio i u katama i u borbama), kao i @ivko Milovanovi}, Iva Jovi}, pobednici u katama, odnosno Viktor Popovi} i Luka Radakovi}, koji su u katama osvojili bronze. Ovo je bila druga provera predstavnika na EP u Nirnbergu od 1. do 4. aprila.

BEOGRAD: Miqevi}, ^abrilo 2, Vukovi}, Markovi}, Simi} 1, Petkovi}, Bijeli} 4, Stjepanovi}, Dani~ki}, [uberi} 2, Pe{ikan, Cvetkovi} 1, Mili}, Dimitrijevi}. Trener: Sakovi}. [ABAC: Aleksi} (kap), Petrovi} 1, Markovi} 2, Proli}, Nosovi} 1, E{kert 2, Car 1, Matovi} 1, Ukumanov 1, Lon~ari}, Te{i}, Ten`era, Popovi}, Mijatovi}. Trener: Nikoli}. Prvi put od 27. decembra 2014. godine, [ap~ani su morali da ~estitaju rivalu. Skalp lideru, posle 14 meseci, skinuo je „Beograd“. Po~eo je boqe doma}i tim, poveo sa 2:0, ali ve} do kraja prvi osam minuta,

[ap~ani vra}aju egal 2:2. Igra se gol za gol u nastavku, da bi u samoj zavr{nici ovda{wi igra~i do{li i do prednosti 6:5. Ravnopravan duel vodi se tokom tre}eg perioda, ali ovaj put nijanse odlu~uju u korist „ajkula“. Kada su timovi izjedna~eni, prednost od dva gola, uglavnom bude kqu~na. Nekoliko minuta pre kraja, dva vezana gola donose doma}inu nedosti`nih i kona~nih 12:10. Poraz nema posledice po plasman [ap~ana, prvo mesto je izvesno bez obzira na ishode u preostala dva kola, dok je „Beograd“, na ovaj na~in overio plasman u bara`. D. B.

ODBOJKA – DRUGA LIGA „CENTAR“

PRIPREMA ZA VA@NIJE ME^EVE SPORTSKI VIKEND U [APCU SL, 17. kolo: RK „Metaloplastika“ – RK „Partizan“, nedeqa, 18:30 (hala „Zorka“) PL „Centar“, 13. kolo: ORK „Ma~va“ – RK „Loznica“, nedeqa, 19:30 (sala Gimnazija) SLZ, 16. kolo: FK „Ma~va“ – FK „FAP“, subota, 14:00 (stadion Ma~ve) DL „Jug“, 14. kolo: @KK „Duga“ – OKK „[abac“, termin nije preciziran (hala „Zorka“) RL „Zapad“: OKK „[abac“ – KK „Klik“, subota, 18:00 (sala Gimnazija) PL „A“, 13. kolo: VK „[abac“ – VK „Ta{“, subota, 20:00 (Gradski bazen) DL „Centar“, 13. kolo: OK „Zaslon“ – OK „Mladenovac“, subota, 19:00 (Medicinska {kola) DL „Centar“, 13. kolo: @OK „Zaslon“ – @OK „[umadija“, subota, 17:00 (Medicinska {kola)

OK „BMR“ - OK „Zaslon“ 0:3 (18:25, 21:25, 12:25)

kipa iz Petlova~e do sada nije osvojila nijedan set, te se od wih o~ekuju samo maksimalni porazi. Imali su snage da se nose sa kombinovanim sastavom Zaslona, dva seta. Ipak, ~im bi [ap~ani zaigrali anga`ovanije, set nije dolazio u pitawe. Svu snagu, pokazali su u posledwem periodu. Plan plasmana u vi{i rang, za sada, te~e po planu, tri kola prole}a, donela su 9 bodova, ekipa je na deobi druge pozicije sa 9 pobeda i 3 poraza.

@OK „Mali Zvornik“ – @OK „Zaslon“ 3:2 (18:25, 25:21, 25:12, 23:25, 15:11) Odli~no su otvorile me~ igra~ice Zaslona, povele 1:0, a potom, u neizvesnom fini{u izgubile drugi set. Posledice su se osetile u tre}em setu. Potpuno dekoncentrisane, osvojile su svega 12 poena. Na{le su snagu da u ~etvrtom, neizvesnu zavr{nicu re{e u svoju korist. Odlu~uju}i set odvijao se kako su samo mogle po`eleti. Imale su 11:9, ali je usledio, u najgorem trenutku, ogroman pad i doma}e serijom 6:0 dolaze do pobede. D. B.

SPORT

10. mart 2016.

ZA VIKEND PROLE]NE POLUSEZONE U FUDBALU

PROLE]E PUNO NADA I O^EKIVAWA osle gotovo ~etiri meseca, fudbal se vra}a liga{kom takmi~ewu. Prole}ne sezone startuju za vikend. Najpoznatijim ekipama sa ovog podru~ja zajedni~ko je zadovoqstvo odra|enim tokom priprema, ali koliko su zaista bile uspe{ne, vide}emo tek u u naredna tri meseca. FK MA^VA (SLZ – 2. mesto, 30 bodova, zaostatak za liderom, 3 boda) – Nema mnogo „filozofije“, pri~e i razmi{qawa. Ove sezone, navija~i Ma~ve, rado }e se se}ati samo ako ponovo, kao i 2014. kapiten podigne pehar namewen najboqoj ekipi lige. Tokom zime, sedam novih igra~a obuklo je dres Ma~ve. Isti~u se, me|u wima, Obrovac i Jeremi}. Zaostatak za Smederevom je tri boda, a raspored takav da [ap~ani direktne duele sa ekipama iz samog vrha, o~ekuje tek u zavr{nici, od 27. do 30. kola. No, da bi ti me~evi bili zaista va`ni, „Ma~va“ nema prava na gre{ku na startu, nebitno ku}i ili gostima. Prvi rival je FAP, posledweplasirani tim lige. Ne}e biti lako nedequ dana kasnije u Zubi-

nom potoku, niti u Uìcu u 19. kolu, ali jednostavno, pobede su imperativ da bi pritisak na Smederevo trajao. Direktan okr{aj, na programu je tek u posledwem kolu. Uz to, treba nadoknaditi izostanak \ukanovi}a i Milinkovi}a, koji }e zbog povreda, propustiti start polusezone. FK PROVO (Zona „Drina“ ,28 bodova, 3. mesto, zaostatak 11 bodova) – Novi zona{ pokazao je u prvoj polusezoni da mu je apsolutno mesto u ovom rangu, ali Provci, kako sami kaù, nemaju nameru da se tu zadrè dugo, ve} da idu i do Srpske lige. Nije nemogu}e da i ove sezone se ukqu~e u borbu, ali realna ambicija je ostanak pri vrhu. U fudbalsko prole}e ulaze sa prakti~no istim timom koji je i po~eo sezonu. Ispred wih, na tabeli, samo „Zlatibor“ i „Sloga 1940“ (B. Ba{ta), ali ni oni ih nisu nadigrali jesenas. „Sloga“ }e gostovati u Provu ve} 20. marta, u 17. kolu, a odli~an uvod za derbi, Provci mogu napraviti ovog vikenda, ka-

da tako|e na svom stadionu, do~ekuju najslabiji tim lige, Brezovicu. U ^ajetinu, „Provo“ }e tek u u maju, u 27. kolu, a mnogo o snazi tima re}i }e, pre svega, gostovawu u Lajkovcu, Krupwu i lokalni derbi sa Jedinstvom u 21. kolu. FK JEDINSTVO 1945 (Zona „Drina“, 25 bodova, 4. mesto, zaostatak 14 bodova) – Posle lo{eg starta, u Vladimircima su strahovali od borbe za opstanak, ali pet uzastopnih pobeda u samoj zavr{nici polusezone doveli su „Jedinstvo“ me|u vode}e, ~ak do ~etvrtog mesta. Iako je bilo promena u sastavu, pripreme su bile

usmerene da se o~uva forma s’ kraja 2015. godine. Za vikend do~ekuju Slogu iz Sjenice, tim koji nema mnogo uspeha van svog mesta, te je to odli~na prilika za {estu pobedu u nizu. Koliko su blizu/daleko od najboqih, pokaza}e 17. kolo, kada gostuju lideru, Zlatiboru. Plan Jedinstva je mirna polusezona, ali }e uzbu|ewa doneti derbi u Provu, sredinom aprila, kao i gostovawe Sloge 1940 po~etkom maja. FK RA\EVAC (Zona „Drina“, 19 bodova, 9. mesto). @eqa ekipe iz Krupwa nije borba za vrh, ve} sredina tabele i o~uvawe zona{kog statusa. „Zlatibor“ je daleko 20 bodova, ali u fokusu Ra|evca je „Zlatar“, tim iz opasne zone sa 5 bodova mawe od wih. Ve} za vikend, u Krupwu, gostuje ekipa koja ima iste ambicije, „Budu}nost“ Ariqe. Pobeda je imperativ za „Ra|evac“. Isti pritisak ekipu o~ekuje i u 17. kolu u Brezovici, a onda sti`e ekipa iz vrha, „Provo“. Provci zapo~iwu niz utakmica Ra|evca sa ekipama iz

vrha. Tek krajem aprila usledi}e ponovo dueli sa slabije plasiranim ekipama na tabeli. Prva dva kola mogu biti kqu~na za ekipu iz Krupwa. FK RADNI^KI (Okru`na liga – 5. mesto, zaostatak 7 bodova) – Posle dve sezone pod pritiskom osvajawa prvog mesta, u novu, “Radni~ki“ je u{ao oslobo|en tog tereta. U prvom delu sezone, „crveni“ su igrali sa mnogo oscilacija, ali u odnosu na prvu polusezonu, prole}e donosi kvalitetniji sastav. Stiglo je nekoliko poja~awa, oja~ani svi delovi tima, {to uz oporavak povre|enih, svima u klubu uliva optimizam. Nije relano o~ekivati borbu za Zonu, ali igra~i i trener obe}avaju pobedni~ke ambicije protiv svih. Prole}e „Radni~ki“ otvara u Prwavoru, protiv du`nika iz prvog kola, a ve} u drugom kolu, u [abac, na derbi, sti`e „Ma~va“ iz Bogati}a, pretendent za titulu. Vode}a „Drina“ do~ekuje „Radni~ki“ u 22. kolu, krajem aprila, a izme|u tih duela, [ap~ane o~ekuju nezgodna gostovawa u Stupnici i Zaja~i. D. Blagojevi}

FUDBAL

FK „MA^VA“ – FK „SOPOT“ 2:0 (1:0)

staje pitawe koliko je „Sopot“ adekvatan protivnik za „generalku“ pred nastavak prvenstva, s’ obzirom da se radi o ekipi koja je osma u Srpskoj ligi „Beograd“ bez zna~ajnijih ambicija na prole}e, ali ako to stavimo po strani, mo`e se re}i da je „Ma~va“ ostvarila zaslu-

`enu pobedu i da je bila boqa od rivala. U prednost, [ap~ani su do{li va} na po~etku, u 4. minutu. \ermanovi} je {utirao sa ivice kaznenog prostora, lopta je na putu pogodila halfa Sopota i prevarila ~uvara mre`e. I posle gola, „crveno – crni“ su imali inicijativu, ali je ona rezultat dala tek u posledwoj ~etvrtini utakmice. Posle centar{uta sa desne strane, iznena|uju}e u prilici na{ao se mladi Jevti}. Lepo je u{topovao loptu i pogodio suprotan ugao za kona~nih 2:0. Bilo je jo{ poluprilika i prilika za Ma~vu, a dva puta su pripretili i gosti. Ne ba{ lepa utakmica za gledawe. D. B.

KORAK DO BARA@A KMF « Belatores » - KMF « Kareli » 5 :1 (2 :1) osle ubedqive igre Kosjeri}a u B. Ba{ti, pritisak na igra~e Belatoresa, pre po~etka me~a sa Karelijem, bio je veliki. Golom Vasovi}a do{ao je brzo doma}in u prednost 1 :0. Ipak, nedugo potom, gosti do-

„IGRAJMO ZA LAZARA“ I U EKONOMSKOJ [KOLI umanitarna akcija „Igrajmo za Lazara“ nastavqena je u Ekonomskoj {koli u petak, a uz posetioce, humanost su pokazali {aba~ki |aci i sportisti. Odigrano je {est revijalnih rukometnih i fudbalskih utakmica. Akciju su pomogli @FK i @RK „Ma~va“, OFK „[abac“, |aci i veterani, kao i ekipe Udru`ewa gra|ana „Napredni pokret“ koji je bio i organizator

takmi~ewa. Po~etni udarac izvela je na{a draga sugra|anka, mala Lana Joki}, devoj~ica koja je zahvaquju}i humanosti sugra|ana i razli~itim akcijama uspela da ode na operacije u SAD. Prikupqena sredstva namewena su Lazaru Jadranovi}u, na{em sugra|aninu koji se nalazi na le~ewu u Beogradu. - Hvala svima koji su do{li, koji su pomogli i koji su uz nas. Svako od na-

{ih dragih sugra|ana koji su na tribinama i onih koji igraju, koji se angaùju za na{eg Lazara, daje nam motiv da mi istrajemo u na{oj borbi. Kaù da se prijateqi prepoznaju u nevoqi i ja sada kaèm, iako ne poznajemo mnoge qude, svi su oni na{i prijateqi, istakao je otac Lazara Jadranovi}a, Dragan Jadranovi}. D. B.

laze do izjedna~ewa golom Petrovi}a. Remi nije zadovoqavao ambicije Belatoresa, te je odmah otpo~ela inicijativa. Lopta je poga|ala pre~ku, proma{ivala okvir za nekoliko milimetara. Ubqani su se dobro branili sve do samog kraja poluvremena, kada Milovanovi} posti`e gol i ispostavi}e se, re{ava me~. Drugo poluvreme bilo je formalnost, a kvalitet je doma}in oslikao kroz tri gola. Prvo Davidovi} poga|a sa distance, potom Melcer posle solo prodora, a na kraju Vasovi} ka`wava gre{ku posledweg igra~a Karelija. U posledwem kolu, [ap~anima je dovoqan bod u U`icu. D. B.

SPORT

10. mart 2016.

SUPER LIGA SRBIJE ZA RUKOMETA[E – 16. KOLO

IVANOVI] ZA POBEDU RK “Rudar” - RK “Metaloplastika” 20:21 (9:14)

KROZ PAR REÎ • ATLETIKA – Atleti~ar Sprinta iz Badovinaca, Aleksandar Grnovi}, osvvojio je drugo mesto na Prvenstvu Srbije u vi{ebojima odrànom u Beogradu. U sedmoboju, Grnovi} je sa 4.883 boda bio drugi, odmah iza najboqeg vi{ebojca Srbije, Mihaila Duda{a (6.015 bodova). Osim srebra, Grnovi} je ostvario i ~etiri li~na rekorda (60 m, 60 m prepone, kugla, sedmoboj) • RUKOMET – ORK „Ma~va“ porazom je nastavila Prvu ligu „Centar“. Ubedqivi protiv ekipe iz Bogati}a, bili su rukometa{i Rekreativa, 33:20 (16:8). Trenutno, „Ma~va“ je ~etvrta sa 14 bodova, a u slede}em kolu do~ekuje Loznicu, vode}u ekipu na tabeli. Rukometa{ice Ma~ve poraène su od Vo`dovca u [apcu, 34:20. Sledi Kostolac. • KO[ARKA – [aba~ki „M015“ poraèn je u 12. kolu Druge regionalne lige „Zapad“, u Loznici, 70:67, dok je „Ra|evac“ izgubio u Vladimircima, 85:71. [ap~ani su trenutno ~etvrti (6:6), dok je Ra|evac peti (4:8). U slede}em kolu „Ra|evac“ do~ekuje „Student“ iz Vaqeva, a „M015“ gostuje u Lajkovcu. • ODBOJKA - U okviru kvalifikacija za prvenstvo Srbije u Krupwu su odigrane dve odbojka{ke utakmice. u subotu SU pionirke OK „Ra|evac“ do~ekale odbojka{ice iz Vaqeva od kojih su izgubile rezultatom 3:2 (15:13 u petom setu), da bi sutradan seniorke OK „Ra|evac“ pobedile ekipu „Jedinstva iz Vladimiraca rezultatom 3:0. • RVAWE – Mom~ilo Gaji}, Ugqe{a Gaji} i Ilija Petrovi}, osvojili su medaqe na prvom Kupu Srbije za starije pionire. Ugqe{a je bio najboqi u konkurenciji do 70 kg, a najsjajnije odli~je pripalo je i Petrovi}u u kategoriji do 85 kg. Mom~ilo je bio tre}i me|u rva~ima u kategoriji do 48 kg. U konkurenciji 20 klubova, {aba~ki „Vitez“ bio je ~etvrti. • FUDBAL – U ~etvrtfinalu Kupa Fudbalskog saveza Ma~vanskog Okruga, „Provo“ je savladalo, u Crnoj Bari, doma}i „Hajduk Stanko“ rezultatom 5:2. Strelci za Provce bili su: Adamovi}, Isailovi}, Panteli}, Mi{i} i Managa. Za doma}ina poga|ali Sevi} i Luki}. • AMERI^KI FUDBAL – Poznati su parovi za ovogodi{wu sezonu Tre}e lige u ameri~kom fudbalu. [aba~ke ajkule, sezonu otvaraju na svom terenu protiv vitezova iz Kleka 16. aprila, potom 14. maja gostuju u Obrenovcu. u [apcu }e, 28. maja, gostovati “vidre” iz Be~eja, a u posledwem kolu, 11. juna, putuju u Novi Sad, gde ih do~ekuju „besni psi“. • STONI TENIS – Na Prvenstvu Srbije za mla|e kadete, stonoteniseri javremova~kog “Lav” – a, osvojili su ekipno drugo mesto. D. B.

BOKS

TRI MEDAQE B

okseri {aba~ke Ma~ve doneli su tri medaqe sa Prvenstva Srbije u olimpijskom stilu boksa za seniore (19 – 40 godina) i mlade (17-18 godina). Najboqe boksere Srbije, 84 reprezenta 38 klubova, ugostio je prethodnih dana Lazarevac, a trofejnu salu BK „Ma~va“ upotpunila su dva srebra me|u mladima, odnosno jedna seniorska bronza. U kategoriji mladih do 60 kg, Tomi} je bio blizu zlata. Dobrim nastupom, u polufinalu je eliminisao Sedlana (BK „Omladinac“), a potom u neizvesnom finalu, poenima 2:1, pora`en od boksera „Rokice“, Obadovi}a. Na posledwoj prepreci do zlata zaustavqen je i Mijailovi}. Wega je savladao doma}i bokser Mirko Mitrovi}, a do finala kategorije do 75 kg, Mijailovi} je savladao Majstorovi}a (BK „Car Lazar“). Kod seniora, najzapa`eniji rezultat imao je Luki}, koji je

branio boje Ma~ve u kategoriji do 69 kg. Pora`en je u polufinalu od prvog favorita i kasnijeg pobednika, @ivanovi}a (BK „Lazarevac“). U polufinalu pora`en je i te{ka{ Milo{ Kari}. Boqi je bio Stankovi} iz Leskovca. D. B.

Gledalaca 300. Sudije: Kova~ (K.Mitrovica) i Milosavqev} (Zve~an). Delegat: Bukvi} (Pan~evo). Sedmerci: Rudar 1 (1), Metaloplastika 5 (2); Iskqu~ewa: Rudar 4, Metaloplastika 12 minuta. RK RUDAR: Stajkovi}, Ivo{evi}, Avramovi} 2, Bogdanovi}, Bo`i} 1, Babi} 5, Nedeqkovi} N. 2, Nedeqkovi} I. 4, Kopawa, Urankar, Ogwanovi}, Despotovi}, Tica 2, Merdovi}, Dimitrijevi} 4, Milo{evi} (kap). Trener: Ajda~i} RK METALOPLASTIKA: Maksimovi}, Dragi}evi} 4, Milovanovi} 6, Daki}, Golubovi} 3, Marinovi}, Ostoji} 2, Aleksi}, Markovi}, Arsi}, \uki}, Jezdimirovi}, Mitrovi} (kap), Ili} 4, Ivanovi} 2, Petrovi}. Trener: Vukovi}. Kao i u prethodnim duelima, prva ~etvrtina utakmica Metaloplastike li~i na zagrevawe [ap~ana i upoznavawe protivnika. Na gol jedne ekipe, istom merom uzvra}ao je rival i tako sve do 15. minuta. Kada se razbranio Arsi}, a dobar nastup najavio mladi Milovanovi}, uz

podr{ku prido{lice Golubovi}a, vrlo brzo je {aba~ki tim stvorio zna~ajnu prednost. Me|utim, igra iz drugog dela svakako je zabrinula Veselina Vukovi}a. Samo dva gola za 22 minuta, uz dva proma{ena sedmerca i nekoliko izglednih prilika, donelo je veliko samopouzdawe golmanu Rudara Urankaru. Prednost se topila, nestala, a potom i prerasla u minus 2, u 52 minutu, 18:16. Oporavak je usledio u zavr{nici. Vra}ena je ravnote`a na semaforu. Na sre}u, igra~a vi{e u posledwem minutu iskoristila je Metaloplastika, konkretnije, Mladen Ivanovi}, za novu pobedu. Kako smo i najavili pre nastavka lige, u Kostolcu je

TABELA: 1. C. Zvezda . . . . . . . . . 26 2. Metaloplastika . . . 24 3. Sloga (P) . . . . . . . . . 22 4. Partizan . . . . . . . . . 21 5. Po`arevac . . . . . . . . 18 6. Jugovi} . . . . . . . . . . . 17 7. Morava (VP) . . . . . . 14 8. Rudar . . . . . . . . . . . . . . 9 9. Radni~ki (Kg) . . . . . . 8 10. @elezni~ar . . . . . . . 1 „Metaloplastika“ osigurala i matemati~ki plej of, a sada sledi gostovawe Partizana. Pre te utakmice, „plasti~ari“ su sino} gostovali u @abqu, u prvoj ~etvrtfinalnoj utakmici Kupa Srbije. D. B.

SUPER LIGA SRBIJE ZA RUKOMETA[ICE – 18. KOLO

PRIPREMA ZA PLEJ AUT @RK „Sloga“ (PM) - @RK „Medicinar“ 29:25 (15:12) Petrovac. Gledalaca 400. Sudije: Sekuli} i Jovandi} (oba Pan~evo). Delegat: Jankovi} (Zemun). Sedmerci: Sloga 4 (3); Medicinar 5 (5); Iskqu~ewa: Sloga 8, Medicinar 6 minuta. @RK SLOGA: Kolunxi} N. Jovanovi} 1, Bogojevi} 1, Joksimovi} (kap) 2, Terzi} 8, Kon~ar 6, \or|evi} 6, Vrani}, Milo{evi}, Blagojevi}, Aleksi} 2, Mladenovi}, Pavlovi}, Kolunxi} T. 3. Trener: V. Jo{i}. @RK MEDICINAR: Vragoli}, Milo{evi} 5, ^vori}, Mandi}, Mati}, Radovi} (kap) 10, Ru~nov 1, Ka-

ri}, [im{i} , \urkovi}, Kuki}, Bojani} 4, Ninkovi} 3, Andr} 2. Trener: @. Kuki}. U prvom poluvremenu, uglavnom je „Sloga“ imala gol vi{ka i ~ekala svoju priliku za stvarawe ozbiqnijeg vo|stva. [ansa se ukazala u posledwih pet minuta kada su serijom do{li do tri gola prednosti. Iako je usledila pauza, Petrov~anke su nastavile u istom ritmu po~etkom nastavka, stvoriv{i najve}ih {est razlike, 23:17. Takav zaostatak, [ap~anke nisu mogle da nadoknade. Ekipe bi trebalo da imaju miran plej aut. Bodovima i ka-

TABELA: 1. Izvor (BB) . . . . . . . . 32 2. Radni~ki (Kg) . . . . . 28 3. Naisa . . . . . . . . . . . . . 27 4. @elezni~ar (I) . . . 19 5. Sloga (PM) . . . . . . . 15 6. Medicinar . . . . . . . . 15 7. Jagodina . . . . . . . . . . 14 8. Kikinda . . . . . . . . . . 12 9. Ku~evo . . . . . . . . . . . 10 10. Minakva . . . . . . . . . . 8 litetom se izdvajaju od rivalki. Upravo oni predvode tabelu doigravawa, sa po 12 bodova. Jagodina, Kikinda i Ku~evo imaju po 10, a Minakva je posledwa sa 6. Nastavak lige je 23. marta. D. Blagojevi}

SENIORSKA TITULA I 27 MEDAQA vanaesti „Omega kup“, odr`an u dvorani Ranko @eravica, okupio je 532 takmi~ara iz 49 klubova devet zemaqa. Tekvondisti {aba~kog „Letwikovac Eliksira“, koji je imao 34 predstavnika osvojili su 27 medaqa /5 zlata, 7 srebrnih i 15 bronzi). Ivan i Marko Karajlovi}, bili su najboqi seniori u svojim kategorijama, a boqi od rivala bila su i bra}a Tomi}, Marko i Zoran, koji su boje kluba branili u juniorskoj konkurenciji. Na Letwikovac je stiglo i jedno kadetsko zlato, zahvaquju}i Stefanu Vlajkovi}u. Po srebrnim medaqama Beograd }e pamtiti: Lazi}, Jelisav~i}, Igwatovi}, Jeremi}, \oki}, Bosni} i Suboti}. Bronzana odli~ja osvojili su: @ivkovi}, Mi}i}, Staji}, Bogi}evi}, Mitrovi}, Jovanovi}, Pavlovi}, Nikoli}, Stojanovi}, Jezdimirovi}, Vasi}, Krsmanovi}, Lazi}, Trifunovi} i Arsovi}.

TK „Letwikovac Eliksir“ najboqi je seniorski kolektiv Omega kupa, dok je juniorski sastav, u ekipnoj konkurenciji, osvojio tre}e mesto. Takmi~ari su bodovani i za nacionalni tim. D. B.

RO\ENDANSKA AKCIJA 10. i 11. MART 35.150 - 10% = 31.635

R PO EDO + R PU VA N S O PO \EN T 20 PU DA % ST NS 10 KI %

MEDIJAPAN, prodaja po elementima 35.580 - 27% = 25.973 - 10% = 23.376

REDOVAN POPUST 15% + RO\ENDANSKI POPUST 10%

25.920 - 10% = 23.328

87.100 - 10% = 78.390

ODLO@ENO PLA]ANJE

DO 12 RATA

OSETI RAZLIKU

Kralja Milutina, br. 1, [abac, Tel. 015/352-7 703; www.matis.rs

PROGRAMSKA [EMA TV „[ABAC“ ^ETVRTAK, 10. 3. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Hronika op{tine Bogati} Meridijanima @iveti 100 Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Put hrane Car Fashion Vesti Meridijanima Bandolera Put hrane

SUBOTA, 12. 3. 2016.

PETAK, 11. 3. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Pet friendly Kowi ponovo jure Meridijanima Necenzurisano (r) Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Poligon Serija: Parovi Vesti Meridijanima Bandolera Poligon

NEDEQA, 13. 3. 2016.

PONEDEQAK, 14. 3. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 Autor: 10.30 Antonela Riha 11.00 11.40 12.10 13.00 Nedeqa 21 ~as 13.50 14.00 9.00 Vodi~ za roditeqe 9.00 Put hrane 15.00 9.30 Sportski vremeplov 9.30 Sportski vremeplov 15.15 10.00 Pet friendly 10.00 Bandolera (5 epizo16.30 10.30 Godine prolaze (5 da - repriza) epizoda - repriza) 17.00 14.05 Ruska imperija - r 13.00 Ruska imperija 18.00 15.00 Film: Vatra nad 14.00 @iveti 100 19.00 Avganistanom 15.00 Film: U vatri 17.00 Poligon 19.30 17.00 Leksikon 18.15 Serija: Parovi 20.05 18.15 Serija: Parovi 19.00 Vesti 19.00 Vesti 21.00 20.05 Style 20.05 Ruska imperija 22.00 21.00 Necenzurisano 21.00 Serija: Parovi 22.30 22.00 Vesti 22.00 Vesti 22.30 Film: Meci, krv i 22.30 Film: Zemqotres 23.00 23.50 pune ruke ke{a

„NECENZURISANO“

FILMSKI PROGRAM TELEVIZIJE [ABAC Meci, krv i pune ruke ke{a Ke{ je odlu~an da se osveti Hektoru Gonzalesu, okrutnom ‘kraqu grada’ koji mu je pre skoro deset godina silovao i ubio `enu. Ova pri~a o osveti ukqu~i}e devet kriminalaca ~iji }e se `ivoti isprepletati tokom jednog dana, a kroz krvave obra~une pojavi}e se i novi gospodar grada.

Zemqotres ra|evinski inèwer Stjuart Graf otu|io se od svoje qubomorne i posesivne ène Remi, te je u vezi s Denis Mar{al, udovicom kolege s posla. U me|uvremenu Remi poku{ava da uveri svog oca, Sama Rojsa, Stjuartovog poslodavca, da upotrebi svoj uticaj i vrati joj muà.

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Lek iz prirode Vodi~ za roditeqe Meridijanima Sportski vremeplov Put hrane Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Pogled s tribina Necenzurisano Vesti Meridijanima Bandolera Pogled sa tribina

UTORAK, 15. 3. 2016.

SREDA, 16. 3. 2016.

RADIO VESTI Informi{ite se brzo, kvalitetno i pravovremeno.

Svakog radnog dana u 9, 10, 11, 12, 13 i 14 sati, Vesti Radio [apca na programu Televizije [abac.

RADIO VESTI KOJE SE GLEDAJU

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Pogled sa tribina Meridijanima Poligon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Leksikon Vesti Meridijanima Bandolera Leksikon

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Style Meridijanima Leksikon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti @iveti 100 Ku}ica u cve}u Vesti Meridijanima Bandolera @iveti 100

Iz programa Radio [apca Blender: radnim danima od 11.00 do 14.00 ^ivija{ka vrte{ka: nedeqa u 12.00 i sreda u 18.00 Omladinski radio: radnim danima od 19 do 21.00