Glas Podrinja - broj 3563 - 11.02. 2016.

VUKA[IN OBRADOVI], PREDSEDNIK NUNS

BROJ

3563 GODINA LXXII

[abac, ~etvrtak 11. februar 2016. www.glaspodrinja.rs

NAJTE@E JE IZA NAS, NAJGORE JE PRED NAMA

CENA

Maske su definitivno pale, vlast je potpuno ogolila svoj autoritarni odnos generalno prema slobodi izra`avawa

50

DINARA

E

STRAN

8. i 9.

D A LI JE SU D JE DI N O R E [ E W E A

STRAN

VESTI IZ [APCA PUNE CRNU HRONIKU

3.

GORAN VASI] IZ MAOVA

SELO DANAS PRE@IVQAVA 11.

E

STRAN

10. i

GODINA KAJAKA[A Najboqe sportiste i sportske kolektive u 2015. godini, nagradio je Sportski savez [apca (SS[) 8.

A

STRAN

A

STRAN

7.

3

„VINAVEROVI DANI“ . i 19.

E

STRAN

18

2

[ABAC

11. februar 2016.

OD 11. DO 17. APRILA

IZLO@BA, PREMIJERE „NOVA SCENA“ U NARODNOM MUZEJU U galeriji Narodnog muzeja [abac od 19 ~asova ve~eras mo}i }e da se pogleda izlo`ba radova mladih vizuelnih umetnika pod nazivom „Nova scena“. Na taj na~in zaokru`i}e se ~etvorogodi{wa pri~a istori~ara umetnosti Filipa Kova~evi}a nastala kroz projekat „Nova scena - predstavqawe mladih umetnika“ koji se realizovao kao deo programa Kulturnog centra.

NU[I]EV OPTIMALAN BROJ

POZORI[NO PROLE]E Na sednici Umetni~kog saveta novoosnovanog festivala „Sedam dana prole}a” pro{le srede, 3. februara, u prostorijama beogradskog „Zvezdara Teatra” dnevnim redom utvr|ena pravila i propozicije abac u aprilu dobija novi pozori{ni festival, odlu~eno je pro{le sedmice na sednici Umetni~kog saveta koji je okupio eminentne stvaraoce pozori{ne umetnosti. Simboli~nog naziva „Sedam dana prole}a”, jer je kako re~e predsednik Du{an Kova~evi}, „u na{em pozori{tu previ{e zime”, festival }e publici ponuditi najboqa pro{logodi{wa pozori{na ostvarewa.

- Ho}emo sve`inu, lepotu, mladost, polet, ~estitost u pozori{nom izrazu – rekao je selektor Zoran Karaji}, direktor [aba~kog pozori{ta, dodav{i da }e od devet predstava biti izabrano {est.

Glumica Mira Bawac ovom prilikom izjavila je da je veoma po~astvovana {to }e biti deo tima festivala, koji po wenom kolegi Voji Brajovi}u predstavqa novu nadu u opstanak teatra.

[

- O`ivqavawe ovog festivala u meni budi nadu da bitka nije izgubqena, da je pozori{te ne{to {to ~uva ono {to je osnovna nacionalna karakteristika – jezik koji je jedinstven u regionu – dodao je Brajovi}.

Osvrnuv{i se na dugu istoriju [aba~kog pozori{ta, zna~ajne umetnike, festivale i nagrade, gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} potvrdio je da je grad spreman za ovako veliki kulturni doga|aj .

- Dok je [abac bio i politi~ko i kulturno i privredno vrelo Srbije i Srbiji je i{lo dobro. Mi se trudimo da organizujemo jedan kvalitetan umetni~ki doga|aj u [apcu. Sedam dana najkvalitetnijih predstava u Srbiji u na{em pozori{tu koje je jedno od najboqih – istakao je gradona~elnik.

Savet festivala, koga sa~iwavaju Du{an Kova~evi}, predsednik, glumci Mira

Vremenska prognoza od 11. do 17. februara 2016.

[abac

~et.

pet.

sub.

ned.

pon.

uto.

sre.

3 13

4 12

5 13

5 14

7 15

7 17

5 15

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Srbije, Kneza Vi{eslava 66, Beograd

Izvr{ni direktor: Aleksandar @ivanovi} Neizvr{ni direktor: Mirjana Stepanovi} LIST „GLAS PODRIWA“ www.glaspodrinja.rs info@glaspodrinja.rs Izlazi ~etvrtkom

Predsednik odbora direktora: Qupka Adamovi} Glavni i odgovorni urednik: Tawa Trifkovi} urednik@glaspodrinja.rs

Bawac i Voja Brajovi}, rediteqi Nikita Milivojevi} i Neboj{a Bradi}, kwi`evnik Svetislav Basara, teatrolozi Svetislav Jovanov i Milivoje Mla|enovi} i istori~ar umetnosti Branislav Stankovi}, doneo je i Pravilnik kojim je izme|u ostalog predvi|eno i dru`ewe publike sa glumcima, ~itawe drama, sastanci predstavnika svih pozori{ta u~esnika sa ciqem sagledavawa problema sa kojima se umetnici danas susre}u.

O. G.

Za{to je veliki Nu{i} pred nervnim slomom i za{to ga progawaju likovi iz wegovih komedija [ap~ani }e imati priliku da saznaju ve~eras od 20 ~asova na premijeri nove predstave Scene „Maska“ „Nu{i}ev optimalan broj“ u [aba~kom pozori{tu. Ra|ena u koprodukciji sa Pozori{tem malih stvari Trebiwe i Kulturnim centrom Trebiwe predstava }e nasmejati sve do suza zahvaquju}i gluma~kim bravurama @eqka Milo{evi}a i Anete i Ivana Toma{evi}a.

^ETIRI SUZE LAZAROVE U petak, 12. februara, od 20 ~asova, posle smeha na Velikoj sceni „Qubi{a Jovanovi}“ [aba~kog pozori{ta zablista}e i suze. Zato svi oni ne`nijeg srca neka ponesu maramice na premijeru monodrame „^etiri suze Lazarove“.

Pri~u o sudbini obi~nog ~oveka u vihoru Prvog svetskog rata po tekstu Zorana Mijaqevi}a ispri~a}e glumac Sini{a Maksimovi}, koji potpisuje i re`iju.

O. G.

UZ POMO] GRADA

DO OSTVAREWA SNA

lanovi Gradskog ve}a grada [apca, na nedavnom zasedawu, odobrili su pomo} u ostvarivawu plana za nastup i takmi~ewe desetogodi{we [ap~anke Jane Ili} u Karnegi holu u Wujorku, jednoj od najpoznatijih koncertnih dvorana sveta, 1. maja

^

Novinari: Qubi{a \uki} Mirjana Filipovi} Vesna Bo{kovi} Jasmina Prstojevi} - korektor redakcija@glaspodrinja.rs Saradnici: Sreten Kosani} Oqa Gavrilovi} Milica Mijailovi} Marko Maksimovi} Du{an Blagojevi} Nenad Kula~in

2016. godine. Molbu za pomo} uputili su roditeqi Jane Ili}.

Jana je kao najboqi mladi talenat u 2015. godini dobila poziv da nastupi u Karnegi holu, kao pobednik takmi~ewa i dobitnik specijalne nagrade `irija u organizaciji „Amerikan

Kompjutersko-tehni~ka priprema: Aleksandar Arsenovi} priprema@glaspodrinja.rs Saradnice na kompjutersko-tehni~koj pripremi: Jasmina Pavlovi} Milica Peri} Qiqana Daki} Jelena Krsti}

Menaxer za tira`: tiraz@glaspodrinja.rs Pretplata Srbija: godi{wa 3.000 din. polugodi{wa 1.500 din.

Inostranstvo: Evropa 9.000 din.

Australija, Amerika 10.500 din.

Afrika, Azija 10.000 din.

Flautistkiwa Jana Ili}, uz pomo} Grada [apca, u Karnegi holu u Wujorku protix“, udru`ewa koje se bavi mladim talentima.

Do sada niko iz Srbije, u ovom uzrastu ili mla|em, nije nastupao u Karnegi holu. Jedino je Stefan Milenkovi} nastupao kao desetogodi{wak, ali u Va{ingtonu. ^itava Srbija aplaudirala je na vest da je Jana za samo 15 meseci u~ewa flaute osvojila 11 nagrada i u maju pro{le godine postala vlasnica apsolutne prve nagrade na takmi~ewu solista u Italiji. Grad [abac je ponosan na mladu sugra|anku i nastavqa praksu pomo}i vrednoj i talentovanoj deci.

Slu`ba ekonomske propagande: Miroslav Stefanovi} Radenko Spasojevi} marketing@glaspodrinja.rs Teku}i ra~un: 355-1076500-49 Vojvo|anska Banka Izdava~ i osniva~: „Glas Podriwa“ a.d. [abac [abac, Kneza Lazara 1 [tampa: „[tamparija Borba“ a.d.

Beograd, Kosovska 26

Telefoni: direktor: 305-860, sekretar redakcije: tel/faks: 305-861, redakcija: 353-276, ekonomska propaganda: tel/faks. 353-262, oglasno odeqewe: 353-244

[ABAC

11. februar 2016.

3

REPUBLIKA ODBIJA DA IZMIRI OBAVEZE PREMA GRADU

DALI JE SUD JEDINO RE[EWE Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} i wegovi saradnici, imali su pro{log utorka sastanak sa predstavnicima Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture u Beogradu nogo va`nih tema na stolu, a malo rezultata. Tako je, u najkra}em, izgledao prekju~era{wi sastanak predstavnika grada i tima Aleksandre Damjanovi}, dr`avne sekretarke Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture. Republika odbija da isplati 130 miliona dinara gradu, na osnovu zajedni~kog ulagawa u izgradwu bazena, delom zato {to se ne zna ko je pravni naslednik Fonda za razvoj, a delom zato {to u dr`avnoj kasi nema novca.

- Tra`ili smo da se predstavnici ministarstva izjasne o na{im zahtevima.

To {to grad {tedi i racio-

M

infrastrukture, a novac ne dobija. Na sastanku nismo dobili ni informaciju kada }e dr`ava uplatiti 130 miliona dinara, koliko

„

[abac treba da bude nagra|en za dobre stvari koje radi.

Umesto toga, ka`wavaju nas, a nagra|uju lokalne samouprave koje rade lo{e

“

nam duguju za bazen. Opravdawa da ne postoji pravni sledbenik Fonda za razvoj, koji je garantovao da }e transfer novca biti izvr{en, nije prihvatqivo. Mi smo sopstvenim sredstvima,

NEDOPUSTIV ODNOS PREMA GRADU redstavnici grada smatraju da je odnos republi~ke vlasti prema [apcu nedopustiv, jer se odbacuju dobri projekti i ne po{tuju ugovori, samo zbog nepodudarnosti lokalne i izvr{ne vlasti. Zbog toga }e, ako zatreba, pravdu potra`iti i na sudu.

P

sugra|ana. Re~eno nam je da ni to u ovom trenutku nije mogu}e, ka`e Neboj{a Zelenovi}, gradona~elnik [apca.

Ukoliko dr`ava ne ispuni svoje obaveze, grad }e podneti tu`bu, najavquje gradona~elnik [apca.

- Konsultova}u se sa pravnim timom o tome da li re{ewe za ovu situaciju

ote`avaju posao, naglasio je Zelenovi}.

Iako je projekat izolacije stambenih objekata u [apcu dobio visoku ocenu od predstavnika resornog ministarstva, novac za realizaciju }e se tra`iti iz drugih izvora, poput fondova Evropske unije, jer sredstava za ove namene u kasi Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture nema.

- Projekat izolacije naseqa Benska bara smo osmislili sami, a sada poku{avamo da na|emo na~in za finansirawe. Dr`avna sekretarka Aleksandra Damjanovi} nam je rekla da Ministarstvo gra|evine nema novca za realizaciju ovog projekta. Upu}eni smo na saradwu sa me|unarodnom Kancelarijom nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu (GIZ) i Ministarstvo energetike, te da sa wima razgovaramo o finansirawu ovog projekta, naveo je Slobodan Jeroti}, gradski menaxer za energetiku.

I

nalno tro{i novac nas ne sme staviti u neravnopravan polo`aj u odnosu na druge lokalne samouprave.

Drugi gradovi i op{tine su pro{le godine dobili novac od republike kroz vanredne transfere, a odabravaju im se i razni projekti. [abac ima najboqe projekte iz oblasti energetske efikasnosti, saobra}aja i

na radost svih gra|ana [apca, izgradili bazen.

Predlo`ili smo i da se taj iznos usmeri ka realizaciji projekta izolacije stambenih zgrada i podizawa nivoa energetske efikasnosti u [apcu, jer to doprinosi anga`ovawu gra|evinske operative, mawoj potro{wi energije i ni`im ra~unima za grejawe na{ih

treba da potra`imo na sudu. Ja volim svoju dr`avu, ali tra`im da dr`ava ispuni ono na {ta se obavezala.

U narednih sedam dana o~ekujemo dodatne informacije, a nakon toga }e sve biti mnogo jasnije. [abac ima ozbiqne projekte i o~ekujemo da nas dr`ava u wima prati. Ako ne `ele da nam pomognu, neka nam barem ne

ako je bilo najava, sredstva za izgradwu auto puta [abac-Ruma nisu predvi|ena u buxetu za 2016. godinu, te novac za izgradwu ove deonice treba tra`iti kroz druge modele finansirawa.

Na sastanku je trebalo da se razgovara i o izgradwi auto puta [abac-Ruma, koju je pro{le godine, prilikom posete Krivaji, naja-

vila ministarka Zorana Mihajlovi}. Iako je tada rekla da su sredstva za ove namene obezbe|ena za 2016., kako stvari stoje, magistrala }e i daqe biti jedina veza izme|u [apca i Rume.

- Na`alost, iako je bilo najavqeno, sastanku nisu prisustvovali rukovodioci

K

onsultova}u se sa pravnim timom o tome da li re{ewe za ovu situaciju treba da potra`imo na sudu.

Ja volim svoju dr`avu, ali tra`im da dr`ava ispuni ono na {ta se obavezala.

Javnog preduze}a „Putevi Srbije“. Dr`avna sekretarka nam je rekla da }e prikupiti sve informacije u vezi sa planskom dokumentacijom za izgradwu ovog putnog pravca, kao i na~inima finansirawa ovog projekta. Iako je bilo najava, sredstva za izgradwu auto puta [abac-Ruma nisu predvi|ena u buxetu za 2016. godinu, te novac za izgradwu ove deonice treba tra`iti kroz druge modele finansirawa. O~ekujemo da nam u narednom periodu predlo`e re{ewa. Zbog odsustva predstavnika JP „Putevi Srbije“ nismo razgovarali o rekonstrukciji putnog pravca [abac Sremska Mitrovica, {to je tako|e jedan od prioriteta za nas, rekao je Miodrag Filipovi}, direktor Direkcije za puteve.

M.Maksimovi}

4

[ABAC

11. februar 2016.

ZIMSKI RASPUST U ZNAKU OBRAZOVNIH KAMPOVA

ZA SVAKOGA PONE[TO Po~etkom sedmice {aba~ki osnovci imali priliku da u~estvuju u radu nau~nog kampa „@elim da znam vi{e“ O[ „Laza K. Lazarevi}“, Filolo{kog kampa O[ „Janko Veselinovi}“, ali i da u`ivaju u stranim filmovima u okviru Zimskog bioskopa O[ „Nata Jeli~i}“. Od 4. do 7. februara u O[ „Vuk Karaxi}“ realizovan Stonoteniserski kamp

ako je raspust {aba~ki osnovci su se rado odazvali razli~itim obrazovnim kampovima. Qubiteqi stonog tenisa, po~etnici i oni koji su do sada imali rezultate na takmi~ewima, imali su priliku da nau~e osnovne stvari o ovom sportu, elementima igre, ali isto tako da usavr{e svoju tehniku zahvaquju}i instrukcijama nastavnika Jovana Deli}a u O[ „Vuk Karaxi}“ koja je bila doma}in Stonoteni-

I

skog kampa od 4. do 7. februara.

U ponedeqak 8. februara u O[ „Laza K. Lazarevi}“ otvoren je Zimski kamp prirodnih i dru{tvenih nauka „@elim da znam vi{e“ na kome je pored zaposlenih dobrodo{licu i uspe{an rad po`eleo i gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}. U~enici od petog do sedmog razreda imali su priliku da poboq{aju stara i usvoje nova znawa iz geografije, biolo-

gije, istorije i pravopisa srpskog jezika.

- Ovo je prva godina kampa tako da je i odziv solidan, a i mi smo zadovoqni sa prijavqenih sto {ezdeset petoro dece. Predvideli smo da imamo ~etiri predavawa i to najpre biologija i geografija, zatim pravopis srpskog jezika i istorija na kraju. To je pet raznovrsnih dana. Tokom prva dva dana predvi|ena su predavawa, tre}i je kreativan dan, a zatim takmi~ewe. Na kraju smo zamislili orijentiring da deca po gradu re{avaju neke zadatke i iz toga da bude tako|e takmi~ewe – rekla je prof. geografije Nata{a Popovi} prilikom otvarawa kampa.

Istog dana, samo sat vremena kasnije, svoja vrata otvorila je i O[ „Janko

ZDRAVSTVENI PROGRAMI NA GRADSKOM BAZENU

ZDRAVQE DECE NAJVA@NIJE a Gradskom bazenu od novembra pro{le godine sprovode se zdravstveni i programi korektivnog plivawa. Grad [abac je pokroviteq programa zdravstvene namene, a prva etapa trajala je tri meseca i sprovodila se tri puta nedeqno po sat vremena.

Po prvi put deca sa razvojnim anomalijama poput skulioze, kifoze, lordoze i lo{eg dr`awa tela imaju priliku da u~estvuju u zdravstvenom programu koji prevenira i le~i wihove anomalije.

Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} napomiwe da je bazen sagra|en, izme|u ostalog, da bi se sprodovili zdravstveni programi, pored obuke nepliva~a, sporta i rekreacije gra|ana.

- Zdravqe na{e dece je najva`nije i uvek mora biti na prvom mestu. Program koji se preko Doma zdravqa sprovodi na Gradskom bazenu je potpuno besplatan za svu decu. Nema puno gradova u Srbiji koji na ovaj na~in sagledavaju probleme svojih sugra|ana i uspe{no ih re{avaju, ukazao je gradona~elnik.

Koordinator projekta dr Jasmina @ivkovi}, spe-

N

Veselinovi}“. Oko ~etristo u~enika od petog do osmog razreda imalo je priliku da usavr{i i stekne nova znawa iz srpskog, engleskog i izbornih jezika - nema~kog i francuskog.

- Ovo je ve} druga godina kako se odr`ava Filolo{ki kamp. Pro{le godine bilo je izuzetno lepo pa je logi~no bilo da se i ove godine ponovi. Uglavnom na ovom zimskom kampu radimo sa u~enicima zadatke koji }e im biti na predstoje}em op{tinskom takmi~ewu i iz gramatike i iz kwi`evnosti. U~enici, kojih ima iz svih {kola, izme{ani su po grupicama. Izuzetno nam je drago {to su do{li u~enici iz svih {aba~kih {kola –

naglasila je prof. srpskog jezika Svetlana To{i} iz O[ „Jevrem Obrenovi}“, jedan od gostuju}ih predava~a.

Kamp, koji je kao i prethodna dva odr`an zahvaquju}i podr{ci Gradske uprave grada [apca, svoja vrata zatvori}e u toku sutra{weg dana.

Na drugom kraju grada, u O[ „Nata Jeli~i}“ zanesewacima u strane jezike, i to ruski, {panski i engleski, na nesvakida{wi na~in tokom trodnevnog dru`ewa, od 8. do 10. februara, kroz projekcije filmova na spomenutim jezicima ponu|eno je vi{e od dobre zabave. Dosta toga se moglo nau~iti, saznati, ali i obnoviti gradivo.

O. Gavrilovi}

ZADU@BINSKO DRU[TVO „PRVI SRPSKI USTANAK“ MI[AR ORGANIZUJE

SRETEWSKE SVE^ANOSTI cijalista sportske medicine, ka`e da je realizacija programa pokazala prve rezultate kod dece. Ona je dodala da je kroz program „Rasti zdravo“, sistematske preglede dece i sportskomedicinske preglede, utvr|eno da ~ak dve tre}ine dece {kolskog uzrasta ima neki od posturalnih poreme}aja.

- Bazen je pogodna sredina za ovakvu vrstu programa jer nema velikog optere}ewa tela, po{to je telo lak{e u vodi. Radi se na ja~awu le`nih i trbu{nih mi{i}a koji slu`e za stabilizaciju ki~menog stuba. Sa decom radimo ve`be istezawa, asimetri~ne ve`be i ve`be u bazenu. Svi se mogu obra-

titi u sportsku ambulantu za preglede, kojom se mo`e utvrditi da li je potrebno da se po~ne sa terapijom, objasnila je dr Jasmina @ivkovi}.

Zoran Qubi{i}, profesor fizi~kog vaspitawa koji u~estvuje u realizaciji ovog programa, ka`e da je do sada kroz prvi ciklus programa pro{lo 30 dece.

- Pozivamo i drugu decu da se prikqu~e, jer kroz plivawe nadokna|uju ono {to ne mogu da urade u drugim sferama, kao {to je kinezi terapija. Radimo iskqu~ivo na le|noj tehnici, koja se koristi u funkciji prevencije deformiteta ki~menog stuba i lo{eg dr`awa tela, istakao je Qubi{i}.

ovodom se}awa na po~etak Prvog srpskog ustanka i vaskrs srpske dr`ave Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak“ i Pravoslavna crkvena op{tina Mi{ar organizova}e „Sretewske sve~anosti 2016“. U subotu, 13. februara, u 18 ~asova u [aba~kom pozori{tu bi}e otvorena izlo`ba slika Mi{arske likovne kolonije od 1999. do 2015. godine. Sat vremena kasnije odr`a}e se Skup{tina zadu`binskog dru{tva, a od 19:30 Omladinsko pozori{te „Vo`d“ izve{}e predstavu „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ Qubodraga Simovi}a.

Ispred spomenika na Mi{aru od 11 ~asova u ponedeqak, 15. februara, sve{tenstvo [aba~ke eparhije odr`a}e pomen Kara|or|u i izginulim junacima. Posle pozdravne re~i i polagawa venaca izve{}e se prigodan kulturno-umetni~ki program. Za sve zainteresovane organizovan je besplatan prevoz. Polazak je u 10:30 ispred Doma sindikata, a povratak u 12 ~asova.

Guslarsko ve~e u Kulturnom centru u subotu, 20. februara, sa po~etkom u 18 ~asova, priredi}e Dobrilo Aranitovi}, Du{an Simi}, Filip Rajkovi} i guslari Slavko Aleksi}, ^edo ^avi}, Petar Ostoji}, Milorad [arovi}, Milena Mari} i Milutin Gvozdenovi}.

O. G.

P

[ABAC

11. februar 2016.

5

GRADONA^ELNIK [APCA U POSETI FIRMI „JUPROM“

IZVOZ POSTAJE PRIORITET Rukovodstvo firme, zbog ve}eg obima posla i planova u vezi sa bescarinskim izvozom, razmi{qa o kupovini parcele u Severozapadnoj radnoj zoni o ~emu su pro{log ~etvrtka razgovarali sa gradona~elnikom [apca Neboj{om Zelenovi}em, koji je posetio ovo preduze}e re dve i po godine „Juprom“ je u novom objektu po~eo sa veleprodajom robe {iroke potro{we, a od septembra pro{le godine priliku da ovde kupuju imaju i svi ostali gra|ani. Konstantna posve}enost poslu, kqu~ni je element uspeha u radu firme koja postoji 26 godina.

- Ima mnogo ote`avaju}ih okolnosti u vezi sa poslovawem u Srbiji. Ipak, radom i zalagawem na{ih radnika, kao i li~nim anga`ovawem, uspeli smo dosta toga da uradimo u proteklom periodu i da ostvarimo napredak, navodi Zoran Mi{kovi}, vlasnik preduze}a.

Zaposleni, koji trenutno ima 40, zadovoqni su uslovima u kojima rade i atmosferom u kolektivu.

P

- U firmi sam devet godina. Nikada se za to vreme nije dogodilo da nam kasni plata.

Kolektiv je veoma slo`an i trudimo se da doprinesemo napretku preduze}a, ka`e radnik Ratko Mi}i}.

Rukovodstvo firme razmi{qa o izgradwi novog objekta, koji }e se, po svemu

Pove}awe izvoza

I

deja rukovodstva „Juproma“ je da u narednih nekoliko godina zna~ajno pove}a izvoz proizvoda iz svojih magacina, kako prema zemqama u okru`ewu, tako i u dr`ave sa kojima Srbija ima potpisane ugovore o bescarinskom izvozu, poput Ruske Federacije. sude}i, nalaziti u Severozapadnoj radnoj zoni.

- Planiramo izgradwu pak centra i carinskog magacina, {to bi doprinelo reeksportu i izvozu u okolne zemqe. Trenutno, izvozimo u

zemqe u okru`ewu, poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, ali planiramo da iskoristimo i pogodnosti koje nudi {aba~ka bescarinska zona i pove}amo izvoz i na druga podru~ja. [irewe posla svakako }e dovesti i do

zapo{qavawa novih radnika, ka`e Mi{kovi}.

Ovo preduze}e posetio je gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}, pozdraviv{i pri tom nameru vlasnika firme da pro{iri posao, investira u nove objekte i pove}a broj zaposlenih.

- Ovo je primer ozbiqnog biznisa i dobre organizacije posla, jo{ jedna od firmi za primer u {aba~kom kraju. Preduzetnici

po~etnici bi trebalo da se ugledaju na firme kao {to je ova, koja na tr`i{tu opstaje vi{e od ~etvrt veka.

Dobro je {to firma „Juprom“ ima ozbiqne planove za pro{irewe u [apcu, a ciq moje posete je da razgovaramo o wihovim planovima i pogodnostima koje Grad [abac mo`e da im ponudi u ekspanziji wihovog poslovawa, rekao je Zelenovi}.

M.Maksimovi}

PO^ELA OBUKA RADNIKA U POSTROJEWU ZA PRE^I[]AVAWE OTPADNIH VODA U Postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda po~ela je obuka qudi koji }e raditi u ovom objektu koji }e u martu po~eti sa radom

PROBNI RAD U MARTU

udu}i radnici Po- Obuka za rad na postrostrojewa za pre~i- jewu za pre~i{}avawe ot{}avawe otpadnih padnih voda traja}e dva mevoda i wihove seca. Zaposlene kolege iz „Vodo}emo obu~iti da I z g r a d w a rade sa mehani~voda“ koje `ele da se upoznaju sa p o s t r o j e w a kom i elektro na~inom rada u koje sa prob- opremom koja je ovom objektu, od na postrojenim radom po- ve} 1. februara su u wu, kao i „skada“ ~iwe u martu, sistemom koji klupama. Edukafinansirana kontroli{e cetivne treninge dr`e nema~ki je sredstvima lokupan proces, predava~i, Evropske uni- rekao je projekt stru~waci iz Imanuje, u ukupnom menaxer firme „Hohel Vorster. iznosu od 20 tif“, koja je erP o ~ e t a k miliona evra vopski lider u probnog rada izgradwi objeovog objekta o~ekata poput {akuje se u martu. ba~kog Postrojewa za pre- Svi testovi, poput mokrih ~i{}avawe otpadnih voda. proba su uspe{no okon~ani,

B

„

“

te nadle`ni ne sumwaju da }e za ne{to vi{e od mesec dana Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda biti u funkciji.

- U ovom trenutku obu~avamo vi{e radnika {aba~kog „Vodovoda“ nego {to su to potrebe postrojewa, jer `elimo da {to vi{e qudi iz na{eg preduze}a nau~i kako funkcioni{e postrojewe. Po~etak rada se o~ekuje krajem marta, a bi}e anga`ovano 16 zaposlenih.

Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, uz Regionalnu deponiju, predstavqa jedan od strate{kih objekata komunalne infrastrukture i najva`nijih investicija za [abac, rekao je direktor JKP „Vodovod [abac“ Aleksandar Prodanovi}.

Usluge pre~i{}avawa otpadnih koristi}e `iteqi [apca i sedam okolnih sela, ali i industrijski objekti.

- To zna~i i razvojne {anse, po{to su takvi objekti zna~ajna referenca za grad, naro~ito kada je re~ o privla~ewu investitora, jer takve objekte ne}e morati da grade sami, ali i kada govorimo o proizvodwi zdrave hrane na koju [abac

NEMA^KA RAZVOJNA BANKA OBEZBEDILA NOVAC ZA NOVE PROJEKTE

G

rad [abac, JKP „Vodovod [abac“, Ministarstvo finansija i Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, potpisali su pro{le nedeqe Aneks trileteralnog ugovora o kori{}ewu sredstava KFW namewenih realizaciji „Programa vodosnabdevawa i kanalizacije u op{tinama sredwe veli~ine u Srbiji . Ovim programom, grad [abac i „Vodovod“ dobijaju oko 870 hiqada evra bespovratnog kredita za otklawawe posledica poplava iz 2014. godine.

Kako je istakao Aleksandar Prodanovi}, direktor JKP „Vodovod“ [abac, dobijena sredstva bi}e ulo`ena u rasteretne kolektore, nabavku cisterne za potrebe „Vodovoda“ i pumpe, a sve u ciqu da grad spremnije do~eka budu}e probleme sa visokim vodama. ra~una u narednim godinama. Ovde }e biti izgra|ena i linija muqa, a sredstva za tu investiciju, u iznosu od dva miliona i dvestotine

hiqada evra, sa po 50 odsto finansira}e grad [abac i Direkcija za vode, dodao je Prodanovi} M.Maksimovi}

6

[ABAC

11. februar 2016.

PUNKTOVI “NEODLO@NE POMO]I” U PET SELA

POMO] KOD KU]E ZA NAJTE@E BOLESNIKE aba~ki Dom zdravqa pre oko mesec dana po~eo je realizaciju projekta “Neodlo`na pomo}” namewenog nepokretnim i te{ko pokretnim `iteqima seoskih podru~ja.

Postavqeno je pet punktova, u Varni, Volujcu, Lipolistu, Majuru i Jelen~i. [est lekara i tehni~ara anga`ovano je da po pozivu odlazi u ku}e pacijenata gde im daju neophodnu terapiju. Uslugu mogu da dobiju i korisnici koji nemaju zdravstveno osigurawe.

Pomo} izuzetno zna~i najte`im pacijentima koji zbog bolesti ne mogu da ustanu iz kreveta, kao i starima koji `ive sami i nisu u mogu}nosti da do|u do lekara.

Mile Raki} iz Metkovi}a, ~ija je majka Milanka nepokretna, ka`e da je ovo ne{to najboqe {to je u~iweno za qude na seoskom podru~ju.

[

-Meni nije problem da majku odvezem kod doktora, ali je na taj na~in vi{e izmu~imo, nego {to joj zna~i pomo} koju dobije tamo. Ima i mnogo onih doma}instava gde `ive sami stari i o wima nema ko da brine. Mnogo nam ovo zna~i, rekao je Raki} i zahvalio Gradskoj upravi, {to je omogu}ila ovaj projekat.

Medicinski radnici zaposleni na punktu u Varni ka`u da posla ima toliko da su po~eli da po stepenu hitnosi izlaze na teren, a nekada i u toku puta promene kona~no odredi{te.

-Projekat je brzo za`iveo. Na{im pacijentima dobro do|e {to na poziv, u ku}nim uslovima dobiju adekvatnu terapiju. Imamo plan zakazanih pacijenata, ali on se u hodu mewa. Imamo le`e}e pacijente sa dekubitusom, kojima je potrebna posebna

Nepokretni i polupokretni `iteqi seoskih podru~ja pozivom mogu dobiti neophodnu negu kod ku}e. Dom zdravqa anga`ovao po {est lekara i medicinskih tehni~ara koji rade na pet punktova

nega, a radimo i na prevenciji toga kod drugih. Po~eli smo da zbriwavamo i hitna stawa koliko smo u mogu}nosti, navodi dr Rada Marjanovi} i dodaje da joj je najve}a satisfakcija kada vidi osmeh na licima pacijenata koji ne mogu da govore i to im je jedini na~in da iska`u zahvalnost i olak{awe.

-Veliko je zadovoqstvo, i u profesionalnom i li~nom smislu, raditi ovaj posao.

Rezultati se odmah vide. Mogla bih ovo da obavqam do penzije, isti~e doktorka.

Sla|ana Gligori}, medicinska sestra, navodi da mnogi pacijenti lekara nisu videli jako dugo, jer nisu bili

AKTIVNOSTI DRU[TVA P^ELARA „[ABAC“

ODR@AN NOVI SKUP ^LANOVA DRU[TVA

rajem januara u velikoj sali Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ u [apcu, odr`an je zajedni~ki skup ~lanova Dru{tva i polaznika p~elarske {kole koju je ono, pod pokroviteqstvom Grada pokrenulo sedmog novembra.

Uvodno izlagawe podneo je predsednik Dru{tva Milan Gligori} istakav{i da je i ovaj skup, ~etvrti po redu od oktobra 2015., deo {estomese~nog zimskog obrazovnog programa sa planiranih 15 stru~nih predavawa, koji }e Dru{tvo realizovati. Predsednik je izneo da je Dru{tvo

K

u 2015. godini znatno unapredio svoj rad: pove}alo broj ~lanova, sa 208 iz 2014. na 257, broj ko{nica na oko 10.000, koli~inu proizvedenog meda na preko 250 tona i organizovalo p~elarsku {kolu sa 150 polaznika.

Predsednik se zahvalio “Vukovoj” {koli, koja decenijama omogu}ava Dru{tvu da koristi wene prostorije a wenom direktoru Dragoslavu Pavlovi}u uru~io priznawe, povequ Saveza p~elarskih organizacija Srbije za doprinos [kole unapre|ewu p~elarstva.

Posebnu zahvalnost predsednik je izrazio lokalnoj

samoupravi, naro~ito gradona~elniku Neboj{i Zelenovi}u bez ~ije podr{ke i pomo}i neke aktivnosti Dru{tva ne bi realizovalo.

Zatim se prisutnima obratio gradona~elnik Zelenovi} istakav{i da je impresioniran brojem u~esnika Skupa kao i rezultatima koje je ostvarilo Dru{tvo i po`eleo da p~elara bude jo{ vi{e, sa ve}im brojem ko{nica i jo{ vi{e meda. Izneo je kao i na dva prethodna skupa, Dru{tva i Asocijacije p~elara Ma~vanskog i Kolubarskog okruga kojima je prisustvovao, da je Grad odlu~an u nameri da i daqe podsti~e i poma`e p~elarsku proizvodwu i plasman meda. Pozvao je p~elare i polaznike p~elarske {kole da registruju p~elarska doma}instva i pro{ire proizvodwu koriste}i povoqne kredite sa grejs periodom, ~iju kamatu ne}e pla}ati oni ve} Grad.

Skup je nastavqen sa dva predavawa iz oblasti apiterapije koja su odr`ali stru~waci Udru`ewa za apiterapiju „Api-Beo“ iz Beograda: mr Merica Milavi} Vujkovi} dr med. sa VMA i Avram Cvetinovi}.

R. Pejanovi}

u mogu}nosti da do|u do ambulante. Ka`e da sve rade timski zajedno sa doktorkom i sestrom iz ambulante.

Punkt u Varni u ~etvrtak je posetio zamenik gradona~elnika Nemawa Paji} i rukovodstvo Doma zdravqa. Paji} je istakao da je grad ovaj projekat podr`avao od samog starta.

-Ciq nam je da na{i gra|ani imaju priliku da se le~e ma gde se nalazili. Ideja je da zdravstvena za{tita bude dostupna i kvalitetna na celoj teritoriji grada.

Pored toga, i mladi lekari

i tehni~ari imaju priliku da rade u svom gradu, ka`e Paji}.

Direktor Doma zdravqa dr Miroslav Popovi} je naveo da je grad opredelio sredstva za zapo{qavawe po {est lekara i medicinskih tehni~ara i da su odlu~ili da ih zaposle pri slu`bi za za{titu odraslog stanovni{tva na ovih pet punktova.

Popovi} se nada da }e se vrlo brzo videti pozitivni pomaci u nivou zdravstvene za{tite na podru~ju Doma zdravqa [abac.

M.M.

POSETA MAOVIMA

GRAD KAO DOBAR PA RT N E R radona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} posetio je pro{log petka, Mesnu zajednicu „Maovi“ i sa ~lanovima Saveta MZ i me{tanima razgovarao o novcu od poreza koji ostaje u wihovom selu. Gradona~elnik je istakao da je jedan od pozitivnih pokazateqa koliko je politika odlu~ivawa gra|ana dobra, i ~iwenica da je u januaru ove godine prikupqeno dva i po puta vi{e novca od poreza, nego istog meseca 2015. godine.

G

- Mesna zajednica „Maovi“ ima agilne, vredne i mlade ~lanove Saveta, posve}ene razvoju svog sela.

Grad je uvek tu da bude dobar partner. ^iwenica je da smo politi~kim instrumentom, kao jedini grad u Srbiji, garantovali slobodu svakoj mesnoj zajednici da sama odlu~uje na {ta }e tro{iti novac prikupqen od poreza na imovinu. Grad [abac }e uvek sara|ivati sa odgovornim mesnim zajednicama, koje `ele da razvijaju svoje selo, bez obzira na politi~ku pripadnost, uka-

zao je gradona~elnik Zelenovi}.

Sa{a Jeremi}, ~lan Saveta MZ „Maovi“, ka`e da su se u ovoj mesnoj zajednici usaglasili da }e pristigli novac od poreza iskoristiti za rekonstrukciju Doma kulture u centru sela i ure|ewe atarskih puteva. On dodaje da je Dom kulture prvi put rekonstruisan nakon izgradwe, tako su radovi na fasadi i stolariji primetno ulep{ali objekat.

U posledwoj deceniji, Grad [abac je kontinuirano ulagao u razvoj Mesne zajednice „Maovi“. O~i{}en je kanal Mutnik, rekonstruisana mesna kancelarija, {qun~eni seoski putevi i postavqena uli~na rasveta u delu sela ka Varni. [qun~ewe i rasveta su ra|eni po principu dva na dinar, {to zna~i da je Grad na dinar me{tana ulo`io dva dinara iz buxeta. Najva`nije investicije u ovo selo su asfaltirani lokalni putevi: MaoviVarna, Maovi-Bogosavac i Maovi -Dobri}.

HRONIKA

11. februar 2016.

7

VESTI IZ [APCA PUNE CRNU HRONIKU

NO@EVI UMESTO DOBAR DAN rethodne nedeqe na teritoriji [apca ostale su obele`ene po najte`im krivi~nim delima. Prvo je ubijena medicinska sestra Qubinka Popovi} na svom radnom mestu, zatim je u Dubqu ubijen Miroslav Josipovi}, dok su jo{ dvojica mu{karaca te{ko rawena. Javnost su potresale informacije i o drugim krivi~nim delima, samoubistvu i samorawavawu, a ova sedmica je dovela do jo{ ve}e eskalacije ludila.

P

Jo{ {okantnija je ~iwenica da je Ili} osumwi~en i za smrt pedesetsedmogodi{weg prosjaka pro{log leta, blizu centra grada. Ubistvo je tako|e izvr{eno ubodom u vrat, a nezvani~no, osumwi~eni je priznao zlo~in.

Ubijeni Popovi} ostavio je za sobom suprugu i dvoje dece. Kao taksista je radio kratko.

Wegove kolege organizovale su u ponedeqak protesnu vo`wu ulicama grada. Oni su se slo`ili oko to-

-Dom zdravqa [abac o{tro osu|uje svako nasiqe, podse}aju}i da je na{a koleginica na radnom mestu ubijena pre nepunih mesec dana, a taksista ^edomir Popovi} na svom pre samo dan, dva. Apelujemo na sve da za{tite zdravstvene radnike i sve qude koji posve}eno i profesionalno obavqaju svoj posao. Nedopustiva je ovakva eskalacija nasiqa kojoj smo svedoci posledwih nedeqa. Tra`imo od nadle`nih da za{tite sve, kako se tragedija koju smo do`iveli po~etkom januara ne bi ponovila. STOP NASIQU – PRAVI IMAJU PRAVO, stoji u saop{tewu koje je Dom zdravqa [abac izdao povodom ovog doga|aja.

Jo{ jedan napad na “Transkom”

Mili} Ili}

Sa 19 godina dvostruki ubica Serija zlo~ina nastavqana je svirepim ubistvom taksiste ^edomira Popovi}a (61) u nedequ uve~e.

Wega su ubodom no`em u vrat usmrtili putnici koje je vozio.

Popovi} je povezao dvojicu mladi}a kod Autobuske stanice u [apcu, koji su tra`ili vo`wu do sela Zabla}a. Nakon toga, Popovi} je dispe~era obavestio da je povre|en i da se nalazi u Metli}u. Hitna pomo} i policija odmah su se uputili na lice mesta, ali je nesre}ni ~ovek preminuo u Op{toj bolnici u [apcu i pored ukazane pomo}i.

Ubrzo su zbog ovog svirepog zlo~ina uhap{eni Mili} Ili} (19) iz Metli}a i Milan Petrovi} (18) iz Krivaje. Prona|en je i no` koji je kori{}en u izvr{ewu krivi~nog dela.

Milan Petrovi}

ga da nisu bezbedni, da svakog moraju da prime u vozilo, a da su uz to jo{ i u obavezi da vezuju sigurnosni pojas, {to ih ometa da pobegnu od napada~a.

Novi napad na medicinskog radnika Medicinski tehni~ar Borisav Gladovi} napadnut je u utorak ujutru oko ~etiri sata u Slu`bi hitne medicinske pomo}i {aba~kog Doma zdravqa. Na wega je no`em nasrnuo M.M. (1972). Posle `estoke borbe sa napada~em, a zahvaquju}i iznenadnom ulasku drugog pacijenta, koji mu je pomogao, Gladovi} se odbranio. Pripadnici policije ubrzo su priveli napada~a. M.M. je pre tri dana u ovoj slu`bi dobio uput za psihijatrijski pregled.

“Transkom” u Benskoj Bari, koji se nalazi pored vrti}a, opqa~kan je u utorak uve~e, nekoliko minuta pre 22 ~asa, odnosno, pred samo zatvarawe. Naoru`ani napada~ od radnica je oteo pazar koji se trenutno nalazio u kasi, kutije skupqih cigareta sa rafova, i boksove iz magacina. Upla{ene radnice je nakon toga zakqu~ao u garderobu i odneo kqu~ sa sobom. Na sre}u, kod sebe su imale telefone pa su pozvale pomo}.

-Na{e dve radnice su provele pola sata zakqu~ane. Fizi~ki nisu povre|ene, ali se psihi~ki ne ose}aju dobro. Ovo nije prvi put da pqa~kaju ovaj objekat. Pro{le godine, negde u istom periodu, napada~ je uzeo pare iz kase i tom prilikom je imao pi{toq. Nismo obave{teni o tome da li je ovo delo rasvetqeno. Obzirom na de{avawa u na{em gradu u posledwe vreme, upla{ene smo i nesigurne kada radimo uve~e i strepimo od svake mu{terije koja u|e u prodavnicu. Nemamo na~in da se za{titimo, a u ve}ini objekata rade samo `ene, obja{wava poslovo|a “Transkoma” Branka Sandi}.

Vlasnik “Transkoma” Radovan Bo`ani} ka`e da preduzimaju sve mere da obezbede svoje objekte, ali da provalnici na|u na~in da u|u i u zakqu~an objekat, obezbe|en re{et-

kama, kamerama i alarmom. De{avalo se i da razbiju ceo izlog zbog nekoliko paklica cigareta. Kada se razbojni{tvo desi u vreme radnog vremena, radnice savetuju da se sklone, ili pobegnu ako su u mogu}nosti.

-Pqa~ke se ~e{}e de{avaju u zimskom periodu i uglavnom vikendom, kada ima mawe mu{terija. Kada izvr{e razbojni{tvo pokupe naj~e{}e samo pazar, a u slu~aju provalnih kra|a cigarete. Na{i objekti su na wihovoj meti dva, nekada i tri puta mese~no. Pro{le zime za dva dana imali smo tri razbojni{tva, ~ak dva u istoj radwi.

Na 30 dela re{i se jedno ili dva, navodi Bo`ani}.

Iako ne mogu do}i do zna~ajnijeg plena, jer se ve}i iznos novca nosi iz radwi, pqa~ka{e ni to ne odvra}a od wihove namere. [teta koju naprave ~esto je ve}a od iznosa koji odnesu, a strah koje radnici pretrpe kada se suo~e sa no`em, pi{toqem i fantomkom ni{ta ne mo`e da nadoknadi. Na `alost, neki to do`ive i vi{e puta.

Na~elnik Policijske uprave [abac, Slavi{a Spasojevi}, za “Glas Podriwa” nije `eleo da govori o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u gradu.

Branka Sandi}

8

11. februar 2016.

AKTUELNO

NOVA KWIGA IVANA GLI[I]A

VUKA[IN OBRADOVI], PREDSEDNIK

MOJE PESME, MOJI N A J T E @ E SNOVI NAJGORE JE [aba~ki kwi`evnik i nekada{wi novinar u svojevrsnoj nadopuni prethodnog dela „[abac moje mladosti” nudi detaqne pri~e o nastanku i snimawu singlova, albuma, kaseta, diskova i Youtube postavki sa autorovim stihovima uz unikatne fotografije

ULICA JORGOVANA Plavi veo, zlatna `ica, Ne`an vetar, mnogo ptica, Raspukla se svaka grana Nad ulicom jorgovana Odsjaj jutra, rosa blista, Cvet do cveta, list do lista, P~ela sawa beli venac Dubok kao gorski zdenac Jedna klupa, tiha luka, Tvoje usne, moja ruka, Opet bukti ona vatra Zgasla davno ispod hrasta

o~elo je ranih pedesetih godina pro{log veka uz zvuke starogradskih pesama sa radija i pevu{ewa majke kroja~ice. Nastavilo tokom zimskih i letwih raspusta u ma~vnaskom selu [evarice na slavama, prelima, kosidbama, vr{idbama, ali i na bioskopskim projekcijama i igrankama uz latinoameri~ke ritmove. Kulminiralo na pomno pra}enim festivalima u San Remu, Opati-

P

Lista onih koji su sa odu{evqewem prigrlili Gli{i}eve stihove poduga~ka je.

Tu su Qubi{a Loli} Lolija s grupom „Rondo” i „Pesma ~uvara deteline”, Mihailo Miwa \or|evi}, [ap~anin, magistar klasi~ne muzike, koji je komponovao desetak Gli{i}evih pesama, za repertoar nekada{wih {aba~kih grupa „Ba{ ~elik” i „Mudra sova”, i za „Priru~nik za nastavnike muzike”.

PRI^A SE NASTAVQA edugo po objavqivawu Gli{i}eve kwige „Moje pesme, moji snovi” grupa „Horkestar” promovisala je u medijima i na Youtube spot „Hej, radni~e”, na Gli{i}eve stihove.

Ujedno to je i himna ponovo otvorenog beogradskog bioskopa „Zvezda”. Istu pesmu ali na „elektronsku muziku”, snimio je i Dario Seraval, peva~ slovena~ke grupe „Borghesia”, i ni{ka „Figurative Theater”. Francuska kultna etno grupa „Geampa Raler’’, snimila je, i to na srpskom, „@ubor voda `uborila”, a egipatska etno grupa „Zaman Fabriq” „Rumeniku”.

N

ji, Zagrebu, „Beogradskom prole}u“, „Mikrofon je va{“ i „Zlatni mikrofon“. Prve stihove napisao je Ivan Gli{i} gledaju}i film „Divqi vetar“ sa Anom Mawani.

Od tada pa do danas stihovi su postali sastavni deo Gli{i}evog plodonosnog kwi`evnog `ivota ~iji je deli} zabele`en u wegovoj najnovijoj kwizi „Moje pesme, moji snovi“. U izdawu nezavisne pulske undergrond udruge „[apula“ na skromnih, ali veoma vrednih, {ezdeset ~etiri strane, svojevrsna zbirka stihova ~itaocu nudi pogled u vreme i na~in nastanka singlova, albuma, kaseta, diskova i Youtube postavki.

Gli{i}evi stihovi inspirisali su i Rajmonda Rui}a, basistu kultnih ex Ju bendova „Delfini”, „Roboti”, „To~kovi vatre”. Za „Ve~e u Luna parku” (Josipa Lisac) i „Ulica jorgovana” i lp „Pastir kraj vatre” (Darko Domijan), Gli{i} je dvaput bio tekstopisac godine u biv{oj Jugoslaviji i to 1974. i 1975.

Pripoveda nam autor i o „Zlatnoj liri” koju mu je, za rnr stihove dodelio zagreba~ki „Pop ekspresa”, o osvojenom „Zlatnom Orfeju” na Takmi~ewu muzi~ke omladine Evrope u Burgasu, Bugarska, o kultnom „Xuboksu” gde je bio urednik za rnr poeziju, i o saradwi sa doajenima na{e klasi~ne muzike Du-

I NA FILMU entralno mesto u comeback filmu „Smrdqiva bajka” @arka Lau{evi}a zauzela je Gli{i}eva i Rui}eva „Ulica jorgovana”, koja na Youtube ima pola miliona pregleda, a odnedavno je i na top listi WLDN RADIO LONDON. Ove stihove, Gli{i} je napisao po~etkom sedamdesetih, u sokaku prepunom jorgovana, uz {aba~ki Veliki park.

C

Gori zemqa, gori kamen, Sunce ugqen, nebo plamen, To u senci lome krila Zaqubqena dva leptira...

{anom Radi}em, Slobodanom Atanackovi}em i operskom divom Radmilom Smiqani}, Mirjanom Bo`idar @ivkovi}, nekada{wom rektorkom Muzi~ke akademije u Beogradu. Tu su i crtice o dru`ewu sa Daliborom Brunom, bas gitaristom Mi{om Aleksi}em, orguqa{em Lazom Ristovskim, Borom \or|evi}em, Biqanom Krsti}, Goricom Popovi}, grupama „Zajedno” i „S.O.S”, s kojima je snimio himnu kultne emisije Radio Beograda „Ve~e uz radio”. Pratimo i pri~u o nastanku Gli{i}eve himne za Dane {aba~kog karnevala i „^ivijade”, kompozitora Milenka Bo`i}a i peva~a Nikole Markovi}a Gibe, i o saradwi sa Mikicom Antoni}em i Mirjanom Brodi} Todorovi}, Milutinom Popovi}em Zaharom, Zlatkom Golubovi}em, Beti \or|evi}, @arkom Dan~uom, Jelenom Toma{evi}, Danicom Krsti}, grupom „\erdan”, {aba~kim „Starim zvucima”, pank grupom „Sirova smjesa” iz Osijeka, zemunskom rnr „Copy&Paste”, pa do najnovijih muzi~kih projekata sa mladim Stevanom i Evitom Jovi}, klasi~ne gitare, i Awom Todorovi} pijanistkiwom, profesorima {aba~ke Muzi~ke {kole.

Posebno poglavqe je i o dugogodi{woj saradwi sa Radoslavom Grai}em, koji je na Gli{i}eve stihove komponovao dvadesetak starogradskih i etno pesama. Pratimo i pri~u o emisiji „Od zlata jabuka”, Radio Beograda, u kojoj je Cane Firaunovi}, nekada{wi prvak [aba~kog pozori{ta, kazivao Gli{i}eve stihove uz ma~vansku etno muziku, po izboru Mi}e Panteli}a.

O. Gavrilovi}

S

tawe u srpskim medijima je ponovo tema o kojoj se sve glasnije govori u negativnoj konotaciji. ^iwenica je da je profesija pod udarom sa svih strana, a naznaka da }e se situacija popraviti nema. Konstantni pritisci na medije, ministarske packe novinarima, slu~aj „Ga{i}“, i na kraju one najrigidnije mere kada preko no}i nestaju emisije, stvaraju veoma neprijatan ambijent kada je sedma sila u pitawu. Za predsednika Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije Vuka{ina Obradovi}a nema nepoznanice za{to je to tako.

- Zato {to je postalo o~igledno da u Srbiji ne samo da nema napretka u ostvarivawu medijskih sloboda, ve} se pritisci poja~avaju, objavquju se spiskovi „izdajni~kih“ medija, novinari su izlo`eni {ikanirawu, progonu, pa i pravoj javnoj harangi

[ta je ve}i problem – cenzura ili strah?

- To funkcioni{e po principu spojenih sudova.

Nema cenzure bez straha, i obrnuto. Cenzura se zasniva na strahu novinara da }e ostati bez posla, egzistencije, na ulici, bez mogu}nosti da prehrane svoje porodice.

I taj strah je savim opravdan i razumqiv. Ne spadam u one koji osu|uju novinare kao jedine krivce za sve ono {to nam se de{ava. Sve dok ne postoje jasni mehanizmi za{tite wihovog radnog i profesionalnog anga`mana, ne mo`emo o~ekivati nekakav masovan bunt, protest ili pobunu.

Kako da se borimo protiv toga?

- Novinari, ~esto se zaboravqa, su samo segment dru{tva, dodu{e va`an, ali i oni se suo~avaju sa posledicama uspostavqenog sistema vlasti u Srbiji. Bez demokratizacije dru{tva, korenitih

DU[EVNA BOLNICA onovo se vra}aju u upotrebu izrazi – strani pla}enici, a sad i reketa{i. Da li je normalno da ministar policije za jednu redakciju ka`e da su reketa{i, a da ne preduzme ni{ta?

- [ta je normalno u Srbiji danas, veliko je pitawe.

I upravo te relativizacija realnosti, zloupotreba javnih polo`aja u strana~ke svrhe, stvarawe atmosfere da je sve dozvoqeno u obra~unu sa neistomi{qenicima ili politi~kim protivnicima, deo je atmosfere koja polako pretvara Srbiju u du{evnu bolnicu otvorenog tipa. U takvim okolnostima, postaje normalno sve pa i da se ministar Stefanovi} pojavquje na konferenciji za medije okru`en „dugim cevima“, ministar Lon~ar pravda javno mahawe zdravstvenim kartonom, Ivan Tasovac }uti dok gleda direktan prenos „dr`avnog udara“ ili {mrkawa kokaina!

P

sa ciqem da se prika`u kao „strani pla}enici“ ili „zaverenici“. [ta je to konkretno zbog ~ega dr`ava dobija „packe“ iz doma}e i svetske javnosti?

- Dugo najavqivana medijska reforma se nakaradnom primenom zakona pretvorila u svoju suprotnost i iskori{}ena je za pove}awe uticaja na medije, pa smo umesto dr`avnih dobili strana~ka glasila. I ono {to je pora`avaju}e, vlast tako stawe shvata normalnim i po`eqnim, ohrabruje i direktno podr`ava takve trendove u oblasti informisawa. Maske su definitivno pale, vlast je potpuno ogolila svoj autoritarni odnos generalno prema slobodi izra`avawa. Otuda i sve ~e{}e kritike sa svih strana.

promena u funkcionisawu sistema, uspostavqawa vladavine prava, nema slobodnih medija. Na{ prostor za delovawe je veoma su`en u takvim okolnostima ali i mi moramo da iskoristimo svaku mogu}nost da se izborimo za svoja prava. Moramo mnogo boqe da se samoorganizujemo, da poka`emo vi{e solidarnosti i samopo{tovawa. O~igledno je da nas ova situacija tera da pronalazimo nove na~ine suprotstavqawa daqem uni`avawu novinarske profesije i potra`imo najefikasnije oblike borbe za svoja prava.

Kako smo do{li u situaciju da su novinari postali produ`ena ruka politi~ara?

- Mi moramo biti svesni ~iwenice da je sada{we stawe u medijskoj sferi posledica procesa koji traje 15

AKTUELNO

9

11. februar 2016.

NEZAVISNOG UDRU@EWA NOVINARA SRBIJE

JE IZA NAS, PRED NAMA

Vuka{in Obradovi} ili 25 godina. Nije Vu~i} stvorio ovakav sistem, on ga je samo doveo do perfekcije.

Nije mu bilo te{ko, jer je nasledio medijsku scenu koja je gra|ena dugo vremena sa osnovnom premisom da su novinari samo megafoni politi~ara, dr`a~i mikrofona, strana~ka oglasna tabla, sredstvo da se do|e i ostane na vlasti. Na{a je realnost da od 5. oktobra do sada mi nismo imali nijednu politi~ku garnituru koja je u medijima videla deo demokratskog procesa, „~etvrti stub demokratije“. Ve}ina novinara je, moramo sami sebi da priznamo, pristala na taj incestuozni spoj i sada smo tu gde jesmo: poni`eni, upla{eni, slabo pla}eni.

I daqe nema kolegijalnosti me|u novinarima. Primer prostakluka ministar odbrane Bratislava Ga{i}a govori o tome da nam struka nije jedinstvena. Sutra da taj isti Ga{i} pozove na konferenciju za {tampu, novinari bi do{li umesto da bojkotuju. Za{to?

- Ne mo`ete o~ekivati od novinara da stalno juri{aju golim grudima na bajonete.

Nisam bio sre}an zbog pomenute situacije ali da li je bilo realno o~ekivati praznu salu ispred Ga{i}a? Nije, pla{im se, jer te na{e kolege bi mogli da se odlu~e na radikalne iskorake iz ove situacije tek kada imaju neku alternativu. Ona u ovom trenutku ne postoji. Odbi}ete da do|ete na konferenciju za medije sada ve} biv{eg ministra Ga{i}a i {ta }ete sutradan? Na ulicu, da protestujete? Da, ako ste uvereni da }ete na taj na~in ne{to promeniti, da }e vas vlast udostojiti makar da vas saslu{a, da }e vam neko pomo}i da prehranite porodicu kad ostanete bez posla...

Suo~eni sa takvom realno{}u ve}ina novinara je odlu~ilo da okrenu drugi obraz, prime jo{ jednu {amar~inu i nastave daqe. Dokle? Pa, sve dok ne do|e red i na wih.

Moramo da priznamo da ni Udru`ewa ne mogu dovoqno da za{tite profesiju. Imamo primer kolega iz Televizije Pan~evo koji su uslovqeni ~lanstvom u SNS ako `ele da nastave da rade svoj posao. Za{to Udru`ewa ne mogu da za{tite svoje ~lanove?

- Ne `elim da pravdam ni sebe ni udru`ewe na ~ijem ~elu se nalazim, ali {ta je NUNS, odakle on treba da crpe svoju snagu? Iz ~lanstva i spremnosti koleginica i kolega da kroz ovo i druga udru`ewa stanemo u za{titu na{ih svih onih ~ija su prava ugro`ena. NUNS je jak i sposoban da {titi profesionalna prava i medijske slobode onoliko koliko su na{i ~lanovi spremni da se anga`uju u jednoj takvoj borbi. Snaga NUNS i drugih udru`ewa je proporcionalna voqi i `eqi novinara da se izbore za svoja prava. NUNS je samo okvir, institucionalna forma koja mo`e eventualno da kanali{e te zahteve, i ni{ta vi{e.

Mnogi to svesno ili nesvesno zaboravqaju, a ima i onih koji po navici svaquju svu krivicu na udru`ewa. Nama se mogu uputiti mnoge zamerke ali ja pozivam sve na{e koleginice i kolege da to u~ine kroz konkretan anga`man. Samo tako }e novinarska udru`ewa dobiti na snazi koja eventualno mo`e da ih legitimi{e pred dr`avom kao ravnopravnog partnera za razgovor.

I Vi ste imali neprijatnu situaciju sa vlasnikom Televizije Pink. Reakcije i za{tite, gotovo da nije ni bilo. [ta to govori?

- Pink i Informer vode konstantnu kampawu protiv

PI[E: ZORAN KESI]

Maske su definitivno pale, vlast je potpuno ogolila svoj autoritarni odnos generalno prema slobodi izra`avawa. Nema cenzure bez straha, i obrnuto.

Ne mo`ete o~ekivati od novinara da stalno juri{aju golim grudima na bajonete NUNS-a i mene li~no. Poenta je da uti{aju sve one koji im naru{avaju tu monolitnu podr{ku Aleksandru Vu~i}u i ovoj vlasti. Pri tome se slu`e sredstvima koja su ispod svakog, ne profesionalnog, nego i civilizovanog nivoa. Vre|aju, izmi{qaju, fabrikuju la`i, `ele da me diskredituju ne samo kao novinara, ve} i kao ~oveka. To je taj „topli zec“ kroz koji mora da pro|e svako ko se iole suprotstavi toj ideji jednoumqa. Nisam ja nikakav izuzetak. To je mehanizam koji ve} du`e vreme funkcio-

„MEDIJSKI NADQUDI“ a{to ne postoji kodeks novinara, za{to ne funkcioni{u Sudovi ~asti?

- Postoji Kodeks, postoje sudovi ~asti, ali u dr`avi u kojoj ne funkcioni{u institicije sistema, u kojoj vlast name}e tabloide, Informer i Pink, kao ideal „patriotskog“ novinarstva, a Dragana J.Vu~i}evi}a preporu~uje kao prototip medijskog nad~oveka, te{ko je o~ekivati da regulatorna i samoregulatorna tela imaju ve}i uticaj.

Z

ni{e na javnoj sceni i ja ga prihvatam kao deo posla kojim se bavim.

Kako Vi ocewujete stawe medija u lokalu. Kakva nam je svima perspektiva?

- I sam poti~em iz lokalnog medija koji postoji ve} 22 godine, tako da mi je jako dobro poznata situacija u lokalnim medijima. „Vrawske“ su se suo~avale u ovom periodu sa velikim isku{ewima, od obijawa redakcije, pretwi smr}u novinarima i meni li~no, ka`wavawa po zloglasnom Zakonu o javnom informisawu i ignorantskom stavu vlasti posle 5. oktobra. Sada smo opet na po~etku. Borimo se za goli opstanak. Ovakvu sudbinu pre`ivqava ve}ina lokalnih medija koji nisu pod kapom vlasti. I ne vidim da }e u narednom periodu biti boqe.

Najte`e je iza nas, najgore je pred nama. Ili, {to bi rekli drugovi komunisti: borba neprestana!

N. Kula~in

PREDIZBORNA O B E ] AWA Dragi narode, `elim ovom prilikom da vam predstavim konkretne planove mog tima. Re~ je o revolucionarnim (namerno ne koristim re~ reformskim – neko ve} ima autorska prava na wu) merama za oporavak ~itave na{e ^ivija{ke republike.

Bogato i sre}no dru{tvo posti}i }emo vrlo jednostavno : eliminacijom siroma{nih i nesre}nih. Naravno, kao veliki altruista, zagledan uvek i pre svega u tog obi~nog, malog ~oveka, pod pojmom “eliminacija” ne mislim na bilo kakvo nasiqe. Naprotiv. Ovde je re~ o humanom re{ewu. Humanom kona~nom re{ewu. Bezbolnom humanom kona~nom re{ewu koje simboli~no po~iwe na “EU”. Eutanazija.

Mi `elimo da na{e siroma{ne u~inimo sre}nim i ponosnim {to }e, svojim odlaskom, rasteretiti buxet i podariti nama koji ostajemo malo boqi i luksuzniji `ivot. Mi `elimo da vidimo nasmejane bednike, ozarene socijalne slu~ajeve, razdragane najugro`enije penzionere, kako u duga~koj koloni jedan po jedan, odlaze u pro{lost, sa saznawem da su nam podarili budu}nost.

A mi ih ne}emo zaboraviti. ^ak ni posle ~etrdeset dana.

Slogan kojim }emo motivisati radnike da rade jo{ marqivije na izgradwi mostova, tunela, kula, gradova i moje vikendice bi}e : DA SE RADI VI[E, A ZARADI MAWE! Radnici su, generalno, naivna bi}a. Dok shvate da na{ slogan zapravo uop{te nije {ala, izgradi}e ve} ~itavu A1 fazu. ^im se pobune, te A1 radnike {aqemo u gore navedenu veselu kolonu u “EU” (shvatili ste ve} da to u na{oj republici nije skra}enica Evropske Unije), a posao nastavqaju A2 radnici, podstaknuti sve`im sloganom : DA SE RA-

DI SVE, A ZARADI NI[TA! Deci }emo omogu}iti da sama odlu~e ho}e li ili ne}e da idu u {kolu.

Ako odlu~e da se {koluju, roditeqi }e biti upozoreni da to rade na sopstvenu odgovornost, a ukoliko mudro ka`u NE {kolovawu, dr`ava }e se potruditi da na{im najmla|ima obezbedi sve neophodne kladionice, rijaliti programe, kurseve za kriminalce, dilere, sponzoru{e, huligane i starlete, da ih uputi na kojim mestima se najpovoqnije kupuju diplome, gde se u~lawuje u stranku i kako se od ~etvrtsveta postaje polu-svet.

Kanalizaciju }emo pretvoriti u prelepi akva park na radost svih gra|ana i brojnih turista iz inostranstva.

Ulicama }emo vratiti najstarije nazive, jo{ iz onih davnih vremena kada ulice prakti~no nisu ni postojale, dakle – ne}e se nikako ni zvati.

Ukinu}emo fejsbuk. ^isto da ne bude da je sve super.

Alkohol }e biti obavezan posle 22 sata uve~e, a za koga se alkotestom utvrdi da je trezan, na licu mesta }e mu biti napla}ena mandatna kazna.

Naravno, kao vid za{tite pijanih pe{aka, uli~ne bandere i stubove ofarba}emo fluorescentnim bojama.

Pse lutalice deportova}emo u prijateqsku Kinu, iz koje }e nam biti vra}eni pohovani, lepo upakovani zamrznuti.

Ukoliko vam se, dragi gra|ani ^ivija{ke republike, dopadaju ove stavke na{eg programa, pomozite nam va{im glasovima da ga ostvarimo.

Dragi bira~i ateisti – kona~ni kraj }e vam sti}i i br`e nego {to mislite.

Dragi bira~i vernici – vide}ete svoga Boga.

10

11. februar 2016.

POQOPRIVREDA

PO^ELO PRIJAVQIVAWE ZA SU[ARE

[ANSA ZA VE]U ZARADU rijavqivawe poqoprivrednih proizvo|a~a za projekat “Ruralni razvoj nakon poplava” po~eo je pro{le sedmice i traje do 19. ovog meseca. Projekat predvi|a nabavku ~etiri mobilne su{are za vo}e, povr}e i za~insko biqe, koje }e korisnicima na raspolagawu biti besplatno. Sprovode ga Direkcija za poqoprivredu i grad [abac u saradwi sa implementacionim partnerima, ASB iz Austrije i Inicijativnom za razvoj i saradwu. Vrednost projekta je 240.000 evra, od ~ega jedan deo ula`e grad, a drugi implementacioni partneri.

-Podr{ka poqoprivrednim proizvo|a~ima kroz ovaj projekat obuhvata edukaciju izabranih korisnika i ekonomsku podr{ku kroz kooperaciju Socijalnim preduze}em. Poznato je da poqoprivrednici naj~e{}e prodaju sirovine, a na ovaj na~in stvori}e se dodatna vrednost i mo}i }e da zarade 30 do 50 odsto vi{e. Socijalno preduze}e }e biti napravqeno kada projekat krene i ono se osniva da bi se roba lak{e plasirala. Su{eni proizvodi }e se pakovati, a na

P

ambala`i }e biti ime i prezime proizvo|a~a. Sve to }e biti po evropskim standardima, navodi Andrijana Saki}, asistent na projektu.

Edukacija podrazumeva pet trodnevnih seminara o unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i pet trodnevnih seminara o preduzetni~kim ve{tinama.

Poqoprivredni proizvo|a~i mogu u~estvovati u projektu ako imaju prebivali{te na teritoriji grada [apca, najmawe dva radno sposobna ~lana u doma}instvu, vi{e od 0,5 hektara obradive povr{ine u vlasni{tvu ili zakupu i minimum 20 ari zasada pod vo}em ili povr}em.

Obrazac prijave mogu preuzeti u mesnim kancelarijama, kod gradskog poverenika i u Direkciji za poqoprivredu. Prijave sa prate}om dokumentacijom se {aqu na adresu Direkcije za poqoprivredu grada [apca, Vojvode Brane 2, [abac, a mogu i li~no da se odnesu.

Prvih nekoliko dana, od kada traje prijavqivawe, pokazalo se da je interesovawe poqoprivrednih proizvo|a~a veliko.

M.M.

GORAN VASI]

SELO DANAS Ovo je zemqa bogom dana za poqoprivredu, ali mi je dovoqno ne koristimo. Da bi pomogla seqaku, koji je danas na rubu pre`ivqavawa dr`ava bi trebala da stvori siguran sistem, ukine monopol d rukom zidane {tale, jedne krave i socijalne pomo}i do gazdinstva od 150 grla stoke i 45 hektara zemqe. Ta~nije, po{tenim i te{kim radom u kojem u~estvuje cela porodica, Vasi}i iz Maova su u posledwe tri decenije stvorili farmu koja po svim parametrima spada u jednu od ve}ih na nivou dr`ave.

Dnevna koli~ina mleka od 1.500 litara, redovno se isporu~uje “Zlatiborskoj mlekari”. Prostora za daqe {irewe, kako navodi nosilac gazdinstva Goran Vasi} trenutno nema, ali se zato dosta ula`e u unapre|ewe proizvod-

O

BUDU]NOST SELA a gazdinstvu su uposleni svi Vasi}i. Goranovi majka i otac, supruga, }erka, sin, i od nedavno snaha. Kao ispomo} imaju i jednog radnika. No, ono {to posebno raduje je podatak, da Goranov sin Stefan, nije kao ve}ina wegovih vr{waka koji su usled odluke da ostanu da `ive na selu “stali” sa obrazovawem. Naime, po okon~awu {kolovawa za veterinarskog tehni~ara u {aba~koj Sredwoj poqoprivrednoj Stefan je, nastavio sa obrazovawem na Vi{oj poqoprivrednoj. Do diplome, na smeru sto~arstva mu je ostalo jo{ dva ispita.

-Mislim da bi i dr`ava i grad trebali da imaju strategiju kada su u pitawu mladi qudi `eqni znawa i napretka, a pri tome `ele da ostanu na selu i to {to nau~e primene u praksi. To je vi{estruka korist za celo dru{tvomi{qewa je Vasi}.

N

we. Ovih dana privode se kraju radovi na zatvorenom sistemu mu`e. Investicija vrednosti od oko 10.000 evra, omogu}i }e boqi kvalitet mleka.

Od dr`ave nikada nisu uzimali podsticaje, a od gradskih mera koriste program za osemewavawe krava, odnosno dobijaju 2.000 dinara po teletu. Kada je re~ o stawu u srpskoj poqoprivredi i budu}nosti proizvodwe, Vasi} ocewuje slede}e.

-Dr`ava bi trebalo prvo da re{i pitawe monopola na tr`i{tu, a po-

tom se i aktivnije posveti stvarawu sistema koji }e ulivati sigurnost proizvo|a~u. Mada, postoje i veliki problemi u nama seqacima: nismo organizovani, nemamo hrabrosti da se suprotstavimo, previ{e mudrujemo i bavimo se lukavstvom.

Zemqa bogom dana Po~etkom osamdesetih godina Vasi}i su u Maovima imali malu {talu.

Ru~no gra|enu. Ru{evine se i daqe nalaze u dvori{tu, da se}aju na po~etke.

-Moj otac je tu zgradu svojim rukama od cigli i blata zidao. U woj

smo dr`ali jednu kravu i krma~u.

Tokom celog {kolovawa sam primao socijalnu pomo}. Bio sam me|u najsiroma{nijom decom u selu. Posle nekog vremena, i poku{aja da se bavim nekim drugim poslovima, odlu~io sam se za poqoprivredu- otpo~iwe svoju pri~u Vasi}, i ka`e.

-Ovo je zemqa bogom dana za poqoprivredu, ali mi je jo{ uvek dovoqno ne koristimo. Ja sam to davno prepoznao i po~eo sa ulagawem. Danas imam oko 150 grla stoke. Od toga 65 krava, ne{to ovaca. Bavio sam se i tovom bikova. Po~etkom dvehiqaditih sam imao godi{wu proizvodwu mleka 2.000 litara, a danas 500.000 litara.

Svojim zalagawem i radom cele porodice sam uspeo da postignem proizvodwu o kojoj mnogi mogu samo da ma{taju.

Sto~ar je ujedno i najve}i ratar Iako mu je proizvodwa mleka primarna delatnost, Vasi} tvrdi da sto~arstvo bez ratarstva ne mo`e, te da je nedavno smawewe subvencija za ratare jo{ jedan u nizu pogre{an potez dr`ave.

-Sto~ar je ujedno i najve}i ratar, jedno bez drugog ne ide. Subvencije za pro{lu godinu nisu ni uplatili, a smawili su davawa po hektaru ratarima za ovu sezonu. Nekada jednostavno ne mo`e{ da poveruje{ {ta se de{ava. Pro{le godine sam zbog krize u mlekarstvu bio u gubitku milion i po dinara, ove mi jo{ duguju isti~e Vasi} koji je i predsednik upravnog odbora Udru`ewa proizvo|a~a mleka Ma~vanskog okruga.

POQOPRIVREDA IZ MAOVA

PRE@IVQAVA - Dana{wa otkupna cena mleka je od 21 do 30 dinara po litri. To sve zavisi od kvaliteta i koli~ine. Ja po{tujem sve standarde, i imam mleko ekstra kvaliteta. Ovih dana }e biti okon~ani radovi na zaokru`enom sistemu mu`e, {to zna~i da }e mleko direktno iz vimena i}i u rashladni ure|aj. Me|utim u Srbiji ~ak 70 odsto mleka nije te ekstra klase. To je veliki problem ukoliko se razmi{qa o izvozu u Evropu, a mlekare nisu ni{ta uradile kako bi na vreme pripremile svoje proizvo|a~e- tvrdi Vasi}, i dodaje.

- Poqoprivreda u Srbiji je danas na najni`im granama u posledwih 100 godina. Selo jedva pre`ivqava.

Postali smo zemqa apsurda, gde je cena p{enice ni`a od cene nus proizvoda koji se koristi za prehranu stoke. Monopol je prisutan svuda. Pa tako imamo monopol na tr`i{tu semena, sto~ne hrane, |ubriva…a ti da bi proizvodio jeftinu hranu, mora{ da ima{ jeftin “ulaz”, da bude{ konkurentan na tr`i{tu.

Borba za boqe sutra Iako realno sagledava sve probleme sa kojima se suo~ava dana{wi poqoprivrednik, li~nim zalagawem i delovawem kroz Udru`ewe, Goran na sve na~ine nastoji da se kona~no ustroji sistem koji }e garantovati egzistencijalnu sigurnost onih koji

PRILIKA ZA 40 MLADIH NEZAPOSLENIH rad [abac i Regionalna razvojna agencija “Zlatibor” u ponedeqak su potpisali sporazum o poslovnoj saradwi radi unapre|ewa p~elarstva na teritoriji grada. Ovaj projekat bi trebao da donese najmawe 40 novih radnih mesta za mlade nezaposlene gra|ane [apca. Finansira ga Vlada [vajcarske preko [vajcarske agencije za saradwu i razvoj.

Kupovina ko{nica sa rojevima za p~elare po~etnike ko{ta}e 7,5 miliona dinara. Grad }e finansirati bespovratno 40 odsto novca, RRA “Zlatibor” 30 odsto sredstava, 15 odsto kroz robni kredit, a ostalih 15 odsto p~elar po~etnik.

@ENE SU STUB DOMA]INSTVA

N

11

POTPISAN SPORAZUM ZA UNAPRE\EWE P^ELARSTVA

G

a{ doma}in isti~e da je jedna od najva`nijih stvari kada je re~ o unapre|ewu sela, poboq{ati polo`aj `ena.

- @ene su stub svakog doma}instva. Dr`ava bi morala da povede ra~una o tome. Ako nam sve `ene odu sa sela, nesta}e seoska doma}instva. Mnogo je lepo bilo kada je Direkcija za poqoprivredu [apca dodelila dve godi{we nagrade upravo `enama. Moram da pohvalim i ideju da se po prvi put organizuje novogodi{wi prijem za sve poqoprivrednike na{eg kraja u organizaciji Direkcije. Takva vrsta brige nama prija i doprinosi tome da se i mi poqoprivrednici osetimo kao sastavni deo dru{tva – ka`e Vasi}.

11. februar 2016.

se odlu~e da ostanu na selu. Kako navodi, tokom svih ovih godina, nebrojeno puta je mogao da se “proda”, ali nikada nije poklekao jer je mislio na budu}e nara{taje.

-Najlak{e se “prodati”. Ali se onda postavqa pitawe {ta ostavqate va{oj deci. Koliko }e ona biti sposobna da se nose sa takvim stawem stvari. Zbog toga sam uvek birao po{tewe. Svestan sam da `ivim u nekoj drugoj zemqi da bih od svog rada imao veliko materijalno bogatstvo, ali se iskreno zala`em i svim meni dostupnim sredstvima borim da se i kod nas kona~no uspostavi red- tvrdi Vasi}.

N.Kula~in/T.Trifkovi}

trudimo da uposlimo mlade qude i oni }e imati najvi{e bodova. Drugi kriterijum je pol. Insistira}emo na tome da {to vi{e `ena u~estvuje u projektu. Pro{le godine ih je bilo oko 30 odsto, a ove godine `elimo da ih bude bar isto toliko ili vi{e. Tako|e }emo uzeti u obzir i socijalni kriterijum, da bi mogli siroma{ni qudi da se zaposle i da mogu kvalitetno da rade i `ive, naveo je [pegar.

Pro{le godine grad [abac je dodelio po pet ko{nica za 40 novih p~elara. Ovogodi{wi projekat predstavqa nastavak podr{ke razvoju p~elarstva, a to su prepoznali i podr`ali i partneri.

ilan Gligori} je rekao da se, od kada se on bavi p~elarstvom, prvi put desilo da grad pomogne oko otkupa meda. Naveo je da su pro{le godine imali velike probleme oko prodaje ovog osnovnog p~eliweg proizvoda.

-Otkup je po~eo bez problema. Uzeti su uzorci za analizu, javqeno nam je da je sve u redu, da bi posle nekoliko dana od otkupqiva~a stigla informacija da je med jeftiniji. To je izazvalo pometwu kod p~elara. Mnogi nisu hteli da prodaju med po ceni koja je mawa od dogovorene. Ovde smo razgovarali sa tim otkupqiva~em i re~eno nam je da oni rade na tome da otkup ponovo krene, {to je za nas p~elare najbitnije, rekao je Gligori}.

M

Projekat }e kroz stru~nu pomo} podr`ati i ~etiri udru`ewa p~elara sa podru~ja [apca.

-Ima dosta mladih zainteresovanih za razvoj p~elarstva. Mi, kao predstavnici p~elarskih udru`ewa }emo im pru`iti mogu}nost mentorskog rada, odosno pomo}i }emo u odr`avawu tih p~eliwaka i ko{nica koje }e dobiti ovim projektom, kao i wihovo umno`avawe, rekao je Goran Igwatovi} iz udru`ewa “P~elarski farmeri Podriwa”.

Milan Gligori}, predsednik Udru`ewa p~elara [apca je istakao da }e pomo}i mladim kolegama i da je posebno zadovoqstvo svakog p~elara da stvori jo{ jednog mladog kolegu koji }e se baviti ovim poslom.

Direktor Direkcije za poqoprivredu, Vladimir [pegar, je najavio da }e konkurs biti javan i objavqen u lokalnim medijima do 1. aprila. Kriterijumi su eliminacioni i selekcioni.

-Eliminacioni kriterijumi su da osoba mora da bude nezaposlena, jer je ovo mehanizam zapo{qavawa mladih.

Pored toga mora da ima najmawe 50 ari zemqe u posedu ili zakupu i prebivali{te na teritoriji [apca, najmawe godinu dana. Prvi selekcioni kriterijum je starost, zato {to se

-Prose~an p~elar u Srbiji je stariji od 50 godina, a ova delatnost ima zna~ajan izvoz koji mo`e da bude jo{ ve}i. Mogu da se ostvare veliki prihodi bez ve}ih po~etnih ulagawa.

Ovaj ugovor predvi|a formirawe p~eliwaka od 15 ko{nica. To nije eksperimentalni model nego proveren u praksi i doneo je rezultate.

P~elarstvo je uprkos svim krizama pokazalo stalni rast. P~elari po~etnici koji dobiju 15 ko{nica vrlo brzo mogu da pove}aju taj broj, obja{wava Slavko Luki}, direktor Regionalne razvojne agencije “Zlatibor”.

Gradona~elnik [apca, Neboj{a Zelenovi}, istakao je da je zadatak svake odgovorne lokalne samouprave, kakvom smatra [abac, da stvara mogu}nosti i prilike da se qudi zaposle. Smatra da }e potpisivawe ovog sporazuma obezbediti da se 40 mladih qudi zaposli u sektoru koji je neotkriven i gde postoji mogu}nost da se napravi rast od gotovo 100 odsto.

-@elimo da afirmi{emo proizvodwu meda. Verujem da }emo uz kvalitetne otkupqiva~e imati i boqu cenu i ve}u koli~inu meda, {to otvara mogu}nost da [abac postane centar za proizvodwu meda u Srbiji, naveo je gradona~elnik.

M.M.

12

11. februar 2016.

NOVI PROGRAM KANCELARIJE ZA MLADE GRADA [APCA I KULTURNOG CENTRA

REGION NESVAKIDA[WI MUZI^KI DOGA\AJ

MUZI^KI KRUG Uspeh ve~eri je: prijateqski odnos svih i qubav prema muzici. Sve ostalo je, trenutno, mawe va`no

TI MO@E[ SVE Mladi od devetnaest do trideset tri godine, koji nisu u stalnom radnom odnosu, ima}e priliku da osmisle sto aktivnosti koje }e se realizovati tokom marta, aprila i maja. Opredeqena pomo} za svaku aktivnost do 20.000 dinara. Krajni rok za prijavu 21. februar reko osamdeset odsto mladih u [apcu mi{qewa je da ne mogu ni{ta da pokrenu, promene ili poboq{aju u svojoj zajednici. Pora`avaju}i rezultat anonimne ankete nastale tokom projekta „Zamisli i realizuj“ Kancelarije za mlade bio je samo jo{ jedan znak da po tom pitawu treba ne{to preduzeti. U saradwi sa Kulturnim centrom novi program „Ti mo`e{ sve“ omogu}i }e mladima da tokom marta, aprila i maja realizuju svoje ideje.

- Pozivamo mlade da nam se prikqu~e sa svojim aktivnostima i u~estvuju u programu „Ti mo`e{ sve“.

Ovo je, pre svega, nameweno mladima od devetnaest do trideset tri godine. Ukoliko imaju ideje koje mo`emo sprovesti zajedno dobrodo{li su. Rok za prijavu je do 21. februara. Potrebno je da u Kancelariji za mlade donesu aktivnost u pisanom ili elektronskom obliku.

Sve ostalo {to im ne bude jasno mo`emo im pomo}i da te neke nejasno}e razjasnimo ali i da im pomognemo kako da najboqe osmisle, odnosno napi{u svoj projekat – rekla je Naila Mehmedovi}, direktorka Kancelarije za mlade grada [apca, proteklog ponedeqka na konferenciji za novinare.

Kada su u pitawu oblasti u kojima }e se realizovati osmi{qene aktivnosti ponu|eno ih je sedam ali one, kako je istaknuto, mogu biti pro{irene u zavisnosti od interesovawa mladih.

- Podrazumevaju se sve aktivnosti koje osmisle mladi iz oblasti nauke, kulture, obrazovawa, informatike, liderskih sposobno-

P

sti, edukacije i radionice, medija, sporta, ali i drugih.

Sve to i jo{ mnogo toga u zavisnosti od wihovih interesovawa. Tih stotinu aktivnosti je zaista jedan optimalan broj gde mladi svoju kreativnost, svoja saznawa, svoja iskustva na kraju krajeva, mogu da implementiraju u sve ono {to im nudi Kancelarija za mlade kroz programe, a isto tako i kroz programske sadr`aje Kulturnog centra – istakla je Gordana Markovi}, direktorka Kulturnog centra.

Odabir i selekciju prijavqenih na konkurs vr{i}e predstavnici Kancelarije za mlade grada [apca i Kulturnog centra. Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na telefon 015 314 031 i mobilni 064 648 3997 ili li~no u prostorijama Kancelarije za mlade i Kulturnog centra u Gospodar Jevremovoj 12.

O. G.

rupaw je u subotu zatresao muzi~ki zemqotres. Vode}i qudi u Udru`ewu gra|ana „SOLART“ iz Krupwa Zvonko Pe{i}, Mioqub Luki}, Nikola Staki} i Slobodan Simovi} su u skladu sa svojim interesovawima i aktivnostima dru{tva, u subotu 6. februara 2016. godine sa po~etkom u 17.30 ~asova organizovali godi{wi skup pod nazivom „Muzi~ki krug 2016“ sa ciqem da predstave

K

ostvarila. Ako brat Vasilije ima neku kompoziciju ja sam tu da ga podr`im sviraju}i ritmove na dobo{u.

Volim muziku, slu{am je kad god mogu. Kao mali sam ba{ voleo da pevam, slu{aju}i tatu, to me usmerilo ka muzici, on svira i ja sam hteo da budem deo toga, u wegovoj svirci. Ve~eras je \ur|a sve lepo otpevala, primetio sam da ima tremu, ali odli~no je bilo- izjavio je o wihovom nastupu i sa-

rezultate rada udru`ewa u protekloj godini. Raznovrstan program, u~e{}e izvo|a~a sa raznih strana i razli~itih uzrasta.

Desetogodi{wi Vasilije Staki} je sviraju}i trubu i kompoziciju „Guska“ otvorio manifestaciju. Na odu{evqewe i ovacije publike nastupila je i wegova sedmogodi{wa sestra \ur|ija i otpevala pesmu „Sedela sam za ma{inom, {ila sam“.

-Uop{teno, svaka manifestacija ovog tipa mi se izuzetno dopada, jer ve}ina umetnika je odavde i onda se ceo grad organizuje da bi se

mom doga|aju najstariji brat, dvanaesetogodi{wi Matija Staki}.

Wih troje su u~enici muzi~ke {kole „Petar Kowovi}“ u Beogradu, Matija na odseku udaraqke, Vasilije truba i \ur|ija - violina.

Svaka ~ast! A tata k’o tata.

Nikola Staki}, kao i uvek, pri~qiv, dobronameran i srda~an. Wemu je ukazana ~ast i prilika da u ime organizatora otvori muzi~ko ve~e, drugo po redu, zami{qeno tako da se, pored svega, uka`e prilika i najmla|ima da se pojave na sceni. Prema wegovim re~ima uspeh ve~e-

MA^VANSKI BELOTI]

VI[E DOBROVOQNIH DAVALACA esna organizacija Crvenog krsta u Ma~vanskom Beloti}u postoji vi{e od 30 godina. Radi u okviru op{tinske organizacije Crvenog krsta. [irok je spektar wenog humanitarnog rada.

Pro{le godine u dve akcije dobrovoqnog davawa krvi, dragocenu te~nost dalo je 123 dobrovoqna davaoca, {to je najboqi rezultat ove organizacije tokom wene dugogodi{we karijere kako u selu tako u odnosu na druge mesne organizacije u celoj op{tini.

- Uspeli smo da znatno pove}amo broj dobrovoqnih davalaca u protekle tri godine.

Dosta je onih koji su i 80 puta dali krv, a posebno raduje {to u tome u~estvuju porodice i sve vi{e mladi. Time je zagarantovana budu}nost ovog humanog ~ina na{ih gra|ana koji daju nesebi~an doprinos u spa{avawu `ivota mnogih qudi, ka`e Avram Gi{i} sekretar mesne organizacije Crvenog krsta u Beloti}u.

M

Ove godine predstoje dve nove akcije. Prva }e se odr`ati 15. februara ( na Sretewe ), a druga negde u avgustu. Gi{i} isti~e da imaju veoma dobru saradwu sa op{tinskom organizacijom Crvenog krsta, lokalnom samoupravom i mesnim vlastima, koji su im skupa dragocena podr{ka u radu. Naravno, nagla{ava on dragocena je pomo} brojnih sponzora i samih me{tana koji i na ovaj na~in iskazuju svoju veliku humanost. U predstoje}oj akciji ( 15. februar ) o~ekuju i u~e{}e ~lanova Fudbalskog kluba “Napredak” i obarawe svojevrsnog rekorda u broju dobrovoqnih davalaca, ostvarenog pro{le godine.

Nova akcija dobrovoqnog davawa krvi u ovom selu bi}e kao i uvek organizovana u prostorijama osnovne {kole, a rukovodstvo mesne organizacije potencira i veoma dobru saradwu sa lekarskom ekipom za transfuziju krvi iz [apca.

Q.\.

ri je pre svega prijateqski odnos svih i qubav prema muzici. Sve ostalo je, trenutno, mawe va`no...

U tom svetlu je nastupio i trinaestogodi{wi Aleksandar Gaji} koji je otpevao i na gitari odsvirao tri pop kompozicije od To{eta Proeskog. Zatim, ne{to stariji, sada ve} u~enici sredwe {kole Trifun-Tine Jovanovi} i Mladen Milutinovi} su na gitarama odsvirali dve kompozicije.

Prva govori o neostvarenoj qubavi izme|u dvoje mladih qudi i tuge mu{kog dela qubavnog para, a druga o ep-

skoj drami, ratni~kom spevu i dostojanstvu srpskog naroda u sredwem veku kroz rokenrol, odnosno metal u ovom slu~aju.

Evo {ta o trenutnoj situaciji kada su mladi i muzika koju slu{aju u pitawu misli Jovanovi}: „Ve}ina mladih u Krupwu se provodi u ugostiteqskim objektima sa nekvalitetnom muzikom, treba dosta raditi na promeni svesti, upravo na ovakvim de{avawima. Qudi vi{e ne znaju {ta je kvalitet! Zadovoqstvo nalazimo u sitnim i nematerijalnim stvarima, skromna smo deca sa obuzdanim ciqevima. Mislimo da je ceo svet jedna surova bajka sa sre}nim krajem“.

Na sceni se pojavio i Rade Lukovi} flautista i klavijaturista iz Kragujevca, on je na flauti svirao instrumentalnu izvedbu jedna tradicionalne i jedne moderne kompozicije. Zatim je usledio mini koncert zvezde ve~eri. Nastupio je Bojan Mikuli} Mikula, koji samo sa pesmom „Tehnolo{ki hendikepiran“ na YouTube-u ima vi{e od milion pregleda. Naravno re|ali su se hitovi poput „Ka’{ se `en’t“, „Da ja teb’ ka`em“, „Da je ~ega nije“, itd. Evo {ta o sebi ka`e Mikula: „Moj ve~era{wi nastup je duhovit sa odre|enom poukom uz `equ da me posetioci po pozitivnom zapamte.

REGION

11. februar 2016.

13

MARINA PAVLOVI] IZ KOCEQEVE IZRA\UJE UNIKATNI NAKIT

SOLART IZ KRUPWA

MAGIJU ^INE NITI, PERLICE I BOJE Ja sam narodni tribun iz Posavine. Eksperimenti{em sa raznim `anrovima, {to se teksta ti~e uglavnom je zastupqena satira, ponekad radim i ne{to qubavno, trudim se da filozofiram, da ne kopiram, da radim ono {to mi srce `eli. Inspiracija dolazi i spoqa i iznutra, zavisi... Budite veseli, volite se, u`ivajte ma koliko to bilo te{ko, trudite se da to u`ivawe ne bude na ra~un uni{tavawa zdravqa, budite pozitivni jer sve se mo`e.

Jedan od osniva~a udru`ewa „SOLART“ iz Krupwa Zvonka Pe{i}a nam obja{wava da je re~ o tradicionalnom de{avawu u perio-

denog repertoara. Bilo je tu dosta rokenrola, ali i etno kompozicija, jer, prema wihovim re~ima, najve}i rokenrol je biti ono {to zaista jesi. Program su zatvorili ~lanovi udru`ewa iz Krupwa koji su ovog puta nastupili pod radnim nazivom „SOLART Akustik Bend“ i izveli nekoliko doma}ih i stranih kompozicija, kao i dve autorske numere: „Samo pri~a“ i „Mi jo{ uvek gledamo gore“.

Na interesovawe najmla|ih koji su izrazili `equ da nastupe, {to je bio i ciq i su{tina drugog dela ve~eri, svoj nastup su prijavili i bez velikih priprema u wemu se dobro pokazali de-

du zimskog raspusta. U skladu sa mogu}nostima udru`ewe uspeva da odr`i par ovakvih doga|aja, kao {to je manifestacija „Staze“ u manastiru u Bogo{tici kod Krupwa. Re~ je o poetskomuzi~koj ve~eri u pesni~kom domu Desanke Maksimovi} koja se odr`ava krajem juna, kao i Letwem festivalu gitare koji se odr`ava na prostoru gradskog bazena u Krupwu. Trenutno su skoncentrisani na muzi~ki rad i ove godine planiraju da odr`e i nekoliko seminara.

Sve se vrti oko muzike.

U slobodnom delu programa, sviraju}i akusti~ne gitare, nastupili su Vladimir Vojinovi} i Igor Petrovi} iz Krupwa sa dve autorske numere „Dva srca oko vrata“ i „Nisam sa wom“, a zatim Tawa Kne`evi} i Filiman Mandi} iz Beograda koji su svoj program donekle namerno improvizovali u smislu izve-

vetogodi{wa Jana i petogodi{wi Pavle Jokanovi}, ina~e najmla|i u~esnik ovogodi{weg „Muzi~kog kruga“. Jana je izvela kompoziciju na klaviru Franca Burgmulera „Arabeska i Nevinost“, a Pavle narodnu pesmu „Lazi, Lazo, Lazare“.

Utisci roditeqa su fenomenalni, deca su prezadovoqna i drago im je {to je sa takvim odu{evqewem prihva}en wihov nastup.

Jednom re~ju, sve je proteklo u najboqem redu, dru`ewe je nastavqeno i po zavr{etku zvani~nog dela, a evo {ta o svemu misli i doktorka Sowa Milinkovi}: „Fenomenalno, slu{am uglavnom zabavnu muziku ali ovako ne{to nikad nisam ~ula i do`ivela. Prijatno sam iznena|ena i mnogo mi je bilo ugodno. ^iwenica je da Krupwu nedostaje razonode i vi{e ovakvih sadr`aja“.

D.@ugi}

Makrame je ~vorovawe niti. Radi se iskqu~ivo rukama i ne postoji nikakvo pomo}no sredstvo, ni igla ni heklica, koja bi olak{ala postupak izrade a ~etrdesetogodi{wu Marinu Pavlovi} iz Koceqeve bavqewe umetno{}u nije profesionalni poziv ali jeste svakodnevni deo wenog `ivota.

Slikarstvom se bavi jo{ od malih nogu a u posledwe vreme wenu pa`wu zaokupqa ru~na izrada unikatnog nakita tehnikom makrame.

- Izradom nakita po~ela sam da se bavim pre godinu i po dana. Makrame je zapravo ~vorovawe niti. Radi se iskqu~ivo rukama i ne postoji nikakvo pomo}no sredstvo, ni igla ni heklica, koja bi olak{ala postupak izrade. To sam nau~ila iz mamine kwige. Moja mama se bavila heklawem, {trikawem, vezom i svim vrstama ru~nog rada, {ila je i verovatno sam od we nasledila taj gen. Najpre sam `elela da nau~im kako se rade staklene perlice ali nisam imala mogu}nosti to da radim. Makrame je do{ao kao alternativa. Tako je sve po~elo - pri~a Marina.

Za izradu narukvica, min|u{a i ogrlica ovom tehnikom potrebno je veliko strpqewe i upornost. Mawi komadi nakita mogu se uraditi za dva dok je za ve}e i zahtevnije, poput ogrlice, potrebno i do 16 sati rada.

- Uz ~vori}e od niti kombinujem i perlice, tako da je, ~ini mi se, izgled upotpuwen i oboga}en. Nemam neku posebnu inspiraciju, ali uvek kada po~nem da pravim neki komad nisam sigurna kako }e on na kraju izgledati jer se potpuno prepustim i pustim da ~vori} i perlica prona|u svoj put i odrede finalni oblik. Bitno mi je da bilo {ta {to pravim ima upotrebnu vrednost - isti~e ova talentovana `iteqka Koceqeve i dodaje da je dar

Z

za slikarstvo ali i umetnost uop{te nasledila u porodici u kojoj mnogi ro|aci imaju talenta.

Kao petnaestogodi{wa devoj~ica imala je prvu zajedni~ku izlo`bu slika, najpre u Koceqevi a potom i u Vaqevu.

- [to se ti~e slikarstva ja mnogo volim da slikam qude, wihove portrete, volim prirodu i volim pastel jer je to tehnika kojom brzo mo`e{ da uradi{ sliku.

Imala sam vi{e zajedni~-

kih izlo`bi slika. O izlo`bi nakita ili o u~e{}u na nekakvim sajmovima sam razmi{qala ali jo{ uvek nemam dovoqno komada koji bi bili prikazani. Za sada moje radove prodajem svojim sugra|anima ili putem fejsbuk stranice Marina mikro-makrame nakit. Novac jeste bitan ali u ovom po-

slu nije od presudne va`nosti jer ja zapravo u`ivam dok stvaram ova dela. Sada sam potpuno zaqubqena u makrame. Ja samo ~ekam trenutak da mogu da radim.

U`ivam u izradi nakita ovom tehnikom koja me je potupno op~inila - napomiwe Marina.

Makrame je tehnika vezivawa ~vorova, ~vori~ewe.

Postoje dve vrste ~vorova, a sve ostalo su kombinacije, varijacije, igra, umetnost...Ne postoji ma{inska zamena i tehnika je iskqu~ivo ru~na. Osim nakita ovom tehnikom se mogu praviti i druge stvari poput tapiserija, torbi, kai{eva, nosa~a saksija, delova za obu}u, zavese...Narukvice prijateqstva koje se razmewuju me|u tinejxerima su napravqene ovom tehnikom.

Ovo je jedna od najstarijih tehnika ru~nog rada.

Umetnost je iz arapskog sveta preneta u [paniju, a zatim se pro{irila u ostale delove na{eg kontinenta. Ova ve{tina bila je rasprostrawena me|u britanskim i ameri~kim mornarima koji su u ~asovima dokolice svoju ume{nost u pravqewu ~vorova koristili za izradu niza korisnih predmeta.

Vesna Bo{kovi}

14

REGION

11. februar 2016.

OP[TINA KRUPAW RE[AVA PROBLEME IZBEGLICA

ZA BOQU BUDU]NOST

maloj sali op{tine Krupaw u ponedeqak 8. februara odr`an je sastanak Saveta za upravqawe migracijama op{tine Krupaw na kome je podnet Izve{taj o realizaciji projekata iz Lokalnog akcionog plana (LAP) za unapre|ewe polo`aja izbeglih, interno raseqenih i povratni~kih lica po osnovu Sporazuma o readmisiji u op{tini Krupaw u periodu od 2013.

U

do 2017. godine za 2015. godinu. Bilo je razgovora o sprovo|ewu Regionalnog podprojekta 5 – socijalno stanovawe u za{ti}enim uslovima.

Od poverenika za izbeglice u op{tini Krupaw Milana Jovanovi}a saznajemo da su: „Iz navedenog programa LAP za 2015. godinu prikazane aktivnosti realizovane u tom periodu. Za integraciju izbeglica svakako su najva`niji projekti iz re{avawa

problema stanovawa. U 2015. godini op{tina Krupaw je realizovala tri projekta nabavki i ugradwe gra|evinskog materijala za dve izbegli~ke porodice i jednu porodicu interno raseqenih lica u ukupnoj vrednosti od oko 1.250.000 dinara. Pored gra|evinskog materijala realizovani su i projekti ekonomskog osna`ivawa izbeglica kroz dodelu sredstava namewenih za ekonomske pakete, nabavku ma{ina i alata, opreme i poqoprivrednih dobara. Svakako najzna~ajniji projekat je po~etak realizacije regionalnog stambenog programa u okviru koga se re{avaju problemi izbeglica kroz pru`awe usluge socijalnog stanovawa u za{ti}enim uslovima izgradwom pet stambenih jedinica za tu namenu“.

Op{tina Krupaw je u okviru svojih obaveza predvi|enih ugovorom potpisanim sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije izvr{ila svoje aktivnosti formirawem tima za izgradwu i formirawem komisije za izbor korisnika. Komisija je donela odluku o raspisivawu javnog poziva za sve zainteresovane korisnike ove usluge koji je otvoren do 9. marta 2015. godine.

D. @.

OP[TINA VLADIMIRCI: CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

GERONTO SESTRE U PRVOM PLANU Centru za socijalni rad uz brojne aktivnosti istu~u se tri projekta koja }e se nadaju realizovati uz pomo} lokalne samouprave. U prvi plan v.d. direktora Dragica Uzanovi} stavqa geronto sestre koje imaju nemerqivi zna~aj.

- Ne mogu svi u stara~ki dom a, razu|ena op{tina je prostor koji mo`e radom pokriti samo ova slu`ba. Ujedno geronto sestre su i na{a spona sa korisnicima gde najlak{e mo`emo proveriti stawe i evidentirati promene. To je definitivno u prvom planu na{ih aktivnosti, isti~e direktorka i dodaje.

- Narodna kuhiwa je bitan segment i na{a namera je da se izborimo da radi tokom cele godine a ne samo u zimskim mesecima. Za to su

U

potrebna zna~ajnija sredstva i tu nam treba pomo}, ali treba razumeti korisnike kojih ima oko 300, da su gladni tokom cele godine a, ne samo zimi. To je veliki pomak za najugro`enije i to }e nam opet morati pomo}i lokalna samouprava u koju uvek upiremo o~i i, bez kojih su nam ruke vezane, najavquje na{ sagovornik.

Edukacija u pogledu porodi~ne terapije u slu~ajevima koji naj~e{}e dovode do razvoda slede}i je ciq.

- Mi se nadamo da }emo dva radnika edukovati, tu sebe predla`em sama, jer to je nemerqivo bitno i izuzetno nezahvalno za rad. Dok se deca u takvim situacijama razvla~e izme|u roditeqa, na{ ciq je da ko-

U

MAMOGRAF U VLADIMIRCIMA

Domu zdravqa u Vladimircima od ju~e na raspolagawu pripadnicama ne`nijeg pola nalazi se pokretni Mamograf koji su Dom zdravqa i lokalna samouprava u sklopu brige za zdravqe `iteqa op{tine stavili na raspolagawe me{tankama svih 29 sela i same varo{ice.

- Drago nam je da mo`emo i na ovaj na~in iskazati brigu za stanovni{tvo na{e op{tine. Bitno je da su pregledi besplatni i da }e to biti prilika za sve pripadnice ne`nijeg pola da preventivne preglede obave, ponavqam besplatno. Lokalna samouprava }e i nadaqe ~initi sli~ne poteze a, sve u ciqu {to kvalitetnijeg `ivota na svakom koraku, ka`e pomo}nik predsednika op{tine Rade Kova~evi}.

Od ju~e pa koliko to vreme bude iziskivalo boravi}e pokretni Mamograf u Vladimircima uz poziv lokalne samouprave da se {to ve}i broj `ena odazove i, do|e da se uveri u svoje zdravstveno stawe.

S.K.

U

ZIMSKI SUSRETI U^ITEQA SRBIJE U KRUPWU

DAN STRU^NOG USAVR[AVAWA avez u~iteqa Republike Srbije i ove godine organizuje Zimske susrete u~iteqa Srbije pod nazivom „Dan stru~nog usavr{avawa“ u obliku razli~itih jednodnevnih programa stru~nog usavr{avawa koji }e biti realizovani u Krupwu u nedequ 14. februara 2016. godine u organizaciji Dru{tva u~iteqa Ra|evine koje je za ovu priliku odabralo tri seminara: Od otkri}a do definicije - zbirne i gradivne imenice, Putokaz za uspe{no pra}ewe i izve{tavawe o napredovawu u~enika u savladavawu {kolskog programa i potrebe dece i u~enika i kako ih zadovoqiti - resursi {kole i pred{kolske ustanove. Seminari }e biti realizovani u prostorijama O[ „Borivoje @. Milojevi}“ u Krupwu, a polaznici seminara su prosvetni radnici iz Krupwa, Bele Crkve, Malog Zvornika i Loznice.

Ovakav vid organizovawa posebno pogoduje malim dru{tvima u~iteqa jer je minimalan broj polaznika 27 po grupi. Osim u~iteqa polaznici mogu biti i predmetni nastavnici osnovne {kole, vaspita~i u pred{kolskoj ustanovi, stru~ni saradnici u pred{kolskoj ustanovi ili {koli, saradnici, direktori ili pomo}nici direktora.

Du{an @ugi}

S

liko je to mogu}e dovedemo do pomirewa i sli~nih povoqnih epiloga.

Edukacija je neophodna da ispratimo savremena kretawa na tom poqu, zakqu~uje direktorka sa centralnim temama svojih aktivnosti koje }e biti najavquje sve intenzivnije.

S.K.

D A N Q U B AV I susret 14. februaru Danu zaqubqenih koji se u mnogim zemqama slavi kao praznik zaqubqenih i praznik prijateqstva Biblioteka „Politika“ Krupaw sutra u 18 ~asova organizuje izlo`bu slika i poetsko-muzi~ko ve~e.

Izlo`ba slika na li{}u mlade slikarke Marije Panteli} iz Loznice pod nazivom „The Fall in Love“(Jesen u Qubavi, zaqubqenost) je plod wenog trogodi{weg rada na istra`ivawu i osmi{qavawu tehnike

OP[TINA VLADIMIRCI: DOM ZDRAVQA

koja }e biti pogodna za ovu specifi~nu podlogu, koja kada se sasu{i i ispresuje podse}a na pergament. U nastvaku programa bi}e odr`ano poetsko-muzi~ko ve~e u kome }e u~estvovati zavi~ajni pisci i pesnici iz Krupwa i Ra|evine, ali i mladi qudi koji }e imati priliku da po prvi put nastupe u jednom javnom doga|aju ~itaju}i svoju ili poeziju poznatih doma}ih i svetskih pesnika.

D. @ugi}

DRU[TVO POSLEDWI TRIMESTAR TRUDNO]E

11. februar 2016.

15

IZLO@BA U KULTURNOM CENTRU

VILE I VILEWACI va Luli} je ro|ena 1979. godine u Zagrebu. Posle zavr{ene Gimnazije, upisala je Filozofski fakultet na kom je diplomirala Povijest umjetnosti i Etnologiju. Fotografsko obrazovawe je stekla na Arhitektonskom fakultetu, gde je poha|ala trogodi{wu nastavu - Fotografija i film. ^lanica je ULUPUH i Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. Dobitnica je Nagrade za najboqu mladu umetnicu 2012. godine.

I

NEMA GLUPIH I SRAMNIH PITAWA U ovom periodu mo`e do}i do nepredvi|enih komplikacija zbog toga je od velike va`nosti ~e{}e konsultovati izabranog lekara

^e{}e posete izabranom ginekologu Posledwi trimestar trudno}e je period kada mo`e do}i i do prevremenog poro|aja, zbog toga su neophodne u~estalije posete izabranom ginekologu.

Prilikom tih pregleda se prati polo`aj ploda, budu}im majkama obja{wava na kakve promene posebno treba da obrate pa`wu. U zadwa tri meseca, kod `ena sa visoko rizi~nom trudno}om obavezno je uraditi klasi~an ultra zvuk, kao i 3D ultra zvuk koji je danas dostupan svima.

Bez napornog rada Ovo je vreme kada trudnica treba da da sebi na “zna~aju” i {to vi{e “le{kari”. Nema dizawa te{kih stvari, napornog rada.

Zbogom tesnoj garderobi U ovom periodu nema vi{e mesta za tesne stvari u va{em garderoberu. Naime, iako, u posledwe vreme

budu}im mamama sve te`e pada da se odreknu uskih farmerki i helanki, stru~waci su saglasni da ovakav na~in odevawa, zbog zdravqa ploda treba izbegavati.

Vitaminska ishrana Iz upotrebe bi trebalo izbaciti grickalice i gazirana pi}a. U ovom periodu akcenat staviti na vitaminsku ishranu. [to vi{e vo}a i povr}a.

Svaku promenu prijaviti lekaru Ukoliko trudnica oseti jaku iznenadnu glavoboqu, krvni pritisak po~ne da raste, do|e do iznenadnog krvarewa i drugih nelagodnosti obavezno treba da se obrati svom izabranom ginekologu, ili pomo} potra`i u Savetovali{tu za trudnice, gde istovremeno mo`e dobiti odgovore na sve {to je interesuje.

Nema ni glupih ni sramnih pitawa.

Tekst nastao u saradwi sa babicom [aba~ke bolnice Draganom Borojevi}

galeriji Kulturnog centra je postavqena izlo`ba fotografija “Vile i vilewaci - Artusi” Ive Luli}. Ciklus ovih fotografija zapo~eo je pre {est godina u radu sa {ti}enicima Doma za decu bez roditeqskog starawa “Vladimir Nazor”.

- Svako dete ima svoju originalnu scenografiju i svoj krajolik u kojem caruju qepota i ma{ta. Fotografije su bajkovite, ali je sve na wima stvarno. Svi efekti su prirodni, a namjerno se ne koriste razni programi za dodavawe efekata.

Fotografski efekti se

U

NOLE DECI JALOVIKA

RODE JAVQAJU P

P

razumiju boqe od nas ostalih. Kao i pravi vilewaci, `ive u zajednici, poma`u}i jedni drugima u odrastawu, dodaje Luli}eva.

- Ovo je nesvakida{wa izlo`ba mlade istori~arke umetnosti koja nam dolazi iz Zagreba. Specifi~nost wenog istra`ivawa je u tome {to ona fotografi{e decu, koju obla~i u kostime i postavqa u odre|eni prostor u prirodi, re`iraju}i fotografiju. Iva je samostalni umetnik koji se ozbiqno predaje umetnosti, vrlo je prepoznatqiva i osobena, ka`e istori~arka umetnosti Sowa Petrovi} Jagi}.

M.F.

OP[TINA VLADIMIRCI: PU “SUNCOKRETI”

U „Suncokreti“ Vladimirci }e od ovog prole}a pro{iriti svoj namenski prostor za jo{ jedan objekat.

Zahvaquju}i „Fondaciji Novak \okovi}“ u selu Jalovik izgra|en je vrti} „Loptica“.

rotekle sedmice u [apcu ro|eno je 36 beba. 17 devoj~ica i 19 de~aka.

kreiraju na licu mjesta (dje~ja pirotehnika, ma{toviti kostimi, body paint {minka), a bogatstvo boja postignuto je upotrebom profesionalne fotografske opreme i rasvjetom koja omogu}uje razigranost svjetla i sjene, te osje}aj nadrealnosti, ka`e autorka.

U narodnom verovawu vile i vilewaci predstavqaju mudra bi}a magi~nih mo}i, koja poma`u qudima i donose radost. @ive u zajednicama na planinama, livadama, pored reka, u mo~varama, kro{wama stabala...

- Klinci iz domova za nezbrinutu djecu su pravi mali vilewaci. Oni su zaista posjebni i ~ini se da svijet

Fondacija Novak \okovi} i Centar za interaktivnu pedagogiju kroz svoj projekat „[kolice `ivota“ realizuju program podsticawa razvoja pred{kolskog obrazovawa od ranog uzrasta (deca uzrasta od tri do 5,5 godina), odnosno wegove

dostupnosti {to ve}em broju dece u ruralnom podru~ju.

- Zanimqivo je da je Ustanova prva dobila potpuno nov objekat jer su do sada uglavnom finansirane adaptacije i rekonstrukcije postoje}ih prostora u sredinama {irom Srbije, isti~e direktorka PU “Suncokreti” Zorica Milo{evi}.

Vrti} je izgra|en a bi}e i opremqen po najsavremenijim standardima u ovoj oblasti. Ustanovi su u realizaciji projekta pomogli i pru`ili podr{ku Op{ti-

na Vladimirci i qudi iz Mesne zajednice Jalovik.

Selo Jalovik trenutno ima 60 najmla|ih ovog uzrasta. U novom vrti}u }e raditi dve grupe, pripremna pred{kolska (kona~no u svom prostoru) i mla|a me{ovita grupa. Tako|e, bi}e organizovani i drugi oblici i programi boravka pred{kolske dece, igraonice, radionice i sli~no.

- Otvarawe je planirano za april ali sude}i po napretku radova vrti} }e po~eti sa radom i ranije. PU „Suncokreti“ su ve} uputili javni poziv zainteresovanim roditeqima sa ovog podru~ja da svoju decu prijave za boravak u novom vrti}u, poru~uju iz ove ustanove agilnog tima okupqenog oko direktorke Zorice Milo{evi}.

Pro{irewe kapaciteta ima veliki zna~aj za Ustanovu i Op{tinu ali svakako najve}a dobit i zna~aj je za decu i roditeqe ovog mesta.

S.K.

16

POLITIKA

11. februar 2016.

NOVE PROMENE U VLASTI U BOGATI]U

PRO[IREWE DONOSI STABILNOST

a sednici Skup{tine op{tine Bogati}, odr`anoj 1. februara, do{lo je do smene predsednika Skup{tine Aleksandra Vukovi}a, na ~ije mesto je izabran Aleksandar Ilija{evi} iz Nove Srbije, koja je do tada bila opoziciona stranka u Bogati}u. Smewena su i dva ~lana Op{tinskog ve}a, Miroslav Eri} i Dragoslav Josipovi} iz Grupe gra|ana “Pozitivna Ma~va”. Umesto

N

wih su izabrani, tako|e ~lanovi Nove Srbije Aleksandar Sin|eli} i Goran Mi{kovi}. Tako je i Nova Srbija postala deo vladaju}e ve}ine u Bogati}u, uz Socijalisti~ku partiju Srbije, Srpsku naprednu stranku i Jedinstvenu Srbiju i “Pozitivnu Ma~vu”.

Predsednik op{tine Bogati}, Nenad Beserovac, kadar SPS, govori o posledwim promenama u op{tini i smatra da }e one doneti

stabilnost vlasti do izbora.

-Sam uzrok, ne bih rekao promena, ve} pro{irewa vladaju}e koalicije, jeste poku{aj dela koalicije da po~etkom decembra formira skup{tinsku ve}inu, bez odborni~ke grupe SPS, {to nije bilo realno i na kraju se u praksi nije ni ostvarilo. Uvo|ewe odborni~ke grupe Nova Srbija, koja broji {est odbornika, u vladaju}u koaliciju, donosi mir i stabilnost, do kraja mandata. Po nama, smawuju se tenzije u samoj izbornoj kampawi, ali i nudi projekcija budu}e postizborne koalicije, {iroke koalicije za koju se politi~ka grupacija koju predvodim, poodavno zala`e, ka`e Beserovac.

Od posledwih lokalnih izbora, 2012. godine, Bogati} je pretrpeo vi{e promena strukture vlasti.

Predsednik op{tine priznaje da to nije najboqe po gra|ane, ali veruje da }e

KONFERENCIJA SRPSKE NAPREDNE STRANKE

NEISTINE U MAOVIMA overeni{tvo Srpske napredne stranke u [apcu odr`alo je u ponedeqak konferenciju za medije na kojoj su demantovali navode gradona~elnika Neboj{e Zelenovi}a da je Dom kulture u Maovima rekonstruisan novcem dobijenim od Gradske uprave. Pored toga, napravqen je osvrt i na trenutnu politi~ku situaciju u gradu.

Predsednik Mesne zajednice Maovi, Vladan Pavlovi}, naveo je da je oko 500.000 dinara prikupqeno, pre svega, od me{tana sela.

Prema wegovim re~ima, tim novcem je kupqen materijal, a sve radove su me{tani obavqali besplatno.

-Posle vi{e zahteva upu}enih gradona~elniku da nam odobri sredstva iz buxeta grada za finansirawe ovih radova principom dva dinara na dinar nikakav odgovor nismo dobili.

Oko 90 odsto doma}instava dalo je novac, a oni koji nisu bili u mogu}nosti pomogli su fizi~kim radom. Saniran je krov, stolarija, kompletne elektro instalacije u objektu, zidovi spoqa i unutra, molersko – fasaderski radovi, a ura|eni su i limarski radovi.

Sanacija je po~ela sredi-

P

nom jula, a rekonstrukcija je zavr{ena polovinom novembra. Gradona~elnik je pre nekoliko dana do{ao u posetu MZ, navodno da bi razgovarali o povra}aju sredstava od poreza. Me|utim, pri~a je oti{la u dru-

gradska vlast promovi{e pri~u oko izgradwe pru`nog prelaza u Majuru, kao ne{to {to oni rade.

Me|utim, Birman~evi} je naveo da se on finansira od strane JP “@eleznice Srbije”.

gom smeru i svela se na to da je GU finansirala renovirawe Doma i da je ono u toku, pri~a Pavlovi}.

Kako je Pavlovi} naveo, od poreza je prikupqeno oko 230.000 dinara. Kod GU su konkurisali da se sanacija puteva uradi od povr}aja tih sredstava. Istakao je da je na taj na~in ve} realizovano {qun~ewe nekategorisanih puteva.

Poslanik SNS Boban Birman~evi}, rekao je da

Na konferenciji je goovorio i dr Slobodan Popovi}, ~lan Izbornog {taba koji je kritikovao lokalnu samoupavu zato {to akcenat stava na kulturu i prosvetu, a ne na to od ~ega }e narod da `ivi i hrani svoje porodice. Popovi} smatra da }e se gra|ani [apca na izborima na}i pred referendumskim pitawem – Du{an Petrovi} ili Aleksandar Vu~i}.

M.M.

oni znati da procene koliko je ko uradio za wih.

-Svako za sebe misli da je ono {to je on uradio najboqe, o tome }e naravno suditi gra|ani na slede}im izborima, ali da ~este promene u toku mandata, te{ko {ta dobro mogu da donesu gra|anima, to je ~iwenica.

Ipak glasa~i pre nego {to se odlu~e kome }e poveriti svoj glas treba dobro da razmisle i poverewe daju onim partijama koje imaju {ta da ponude i imaju kadrove koji ta obe}awa mogu i da ispune.

Malo je vremena ostalo do izbora. Beserovac veruje da }e ipak mo}i da se oseti boqitak uzrokovan pro{irewem vladaju}e koalicije.

-Done}e mogu}nost rukovodstvu Op{tine, da radi po planu, programu i usvojenom Buxetu, bez velikih trzavica i turbulencija u samoj koaliciji, jer pro{irewem iste, nijedna politi~ka opcija, a naro~ito ne pojedinac, nema ucewiva~ki kapacitet, kao u prethodnom periodu i to je najve}i benefit od ovih promena, zakqu~uje Beserovac.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST

POKU[AJ OMALOVA@AVAWA radona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} bavi se unapre|ewem kvaliteta `ivota gra|ana, obezbe|uje sve ve}a privredna ulagawa i stvara uslove da se na{ grad razvija. Na sve dobro ura|eno u gradu, bilo da je re~ o izgradwi bazena, ure|ewu gradskog trga, izme{tawu deponije, ~i{}ewu kanala, povra}aju prihoda od poreza na imovinu gra|ana, Srpska napredna stranka poku{ava da baci qagu.

Ju~era{wi navodi na konferenciji za novinare ~lanova Srpske napredne stranke u [apcu su neistiniti i pokazuju svo wihovo neznawe. Posetu gradona~elnika [apca Neboj{e Zelenovi}a Mesnoj zajednici „Maovi”, koja je me|u prvima iskoristila sredstva

G

od povra}aja poreza na imovinu, poku{ali su da u svom nastupu poni{te i ka`u da je lo{e {to se novac od poreza na imovinu vra}a mesnim zajednicama. Gra|ani ove mesne zajednice su primer dobrih rezultata politike Grada [apca, koja radi u interesu svih gra|ana na{eg grada.

O ~ i gledno je da Srpska nap r e d n a stranka u [apcu ulazi u izbornu kampawu samo da bi se zadovoqili interesi wihovih ~lanova. Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} se protivi takvoj praksi, i bori se idejama, radom, stru~no{}u i kulturom, koje se u Srpskoj naprednoj stranci mnogi boje.

INFORMATIVNA SLU@BA ZAJEDNO ZA SRBIJU

RADULOVI] U [APCU I BOGATI]U a{a Radulovi}, predsednik pokreta, govori}e o uzrocima katastrofalnog stawa u privredi, o tome za{to je sve vi{e nezaposlenih, za{to su nam nov~anici sve prazniji i o kqu~nim merama kako da se to promeni. Razgovara}emo o pqa~ka{kim privatizacijama, katastrofalnim zakonskim re{ewima za poqoprivredu i gra|evinsko zemqi{te, kojima je vlada pripremila teren za pqa~ku dr`avne imovine.

Tribina u [apcu odr`a}e se u sali Kulturnog centra, sa po~etkom u 19.30 ~asova. Istog dana, u 17 ~asova, Sa{a Radulovi} }e na iste teme razgovarati sa stanovnicima Bogati}a i okolnih sela u prostorijama Hotela Bogati}. „Dosta je bilo – Sa{a Radulovi}“ u [apcu

S

POLITIKA GRADSKI ODBOR POKRETA SOCIJALISTA

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO radski odbor Pokreta socijalista u [apcu, odr`ao je posledweg dana januara izbornu konferenciju u hotelu “Dvor”. Zoran Zdravkovi}, diplomirani ekonomista iz [apca, izabran je za novog predsednika GO.

G

Izbornoj konferenciji je prisustvovao i Dragan Popovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa, kao i gosti iz Srpske napredne stranke i Nove Srbije.

NOVI MESNI ODBORI ZELENIH U KLEWU I CRNOJ BARI

U SUSRET IZBORIMA p{tinski odbor Zelenih Srbije u Bogati}u nastavio je brojne aktivnosti u pripremi predstoje}ih izbora. Do sada su formirali 12 mesnih odbora u selima Ma~ve, a uskoro }e i u preostala dva.

O

“Najsve`iji” su mesni odbori formirani pro{le nedeqe u Klewu i Crnoj Bari. Na ~elu prvog je Vladimir Rosi}, a drugog Milan Juri{i}.

- Ciq je osvajawe vlasti sa `eqom re{avawa brojnih, pre svega ekolo{kih problema na koje ~esto ukazujemo, a za to imamo i konkretna re{ewa, ka`e Aleksandar Firaunovi} predsednik Pokreta za Bogati}.

Q.\.

NASTAVQENA 36. SEDNICA SO BOGATI]

NOVI ^LANOVI VE]A a nastavqenoj 36. sednici Skup{tine op{tine Bogati}, odr`anoj proteklog ponedeqka, usvojeno je vi{e planiranih tema sa dnevnog reda i popuweno Op{tinsko ve}e, novoizabranim ~lanovima. To su: Zoran Mi{kovi} i Aleksandar Sin|eli}.

N

Q.\.

11. februar 2016.

17

KONFERENCIJA INICIJATIVE SELO – GRAD

MLEKARI U PROBLEMU nicijativa Selo – grad je odr`ala u utorak konferenciju za medije na kojoj su govorili o lo{em polo`aju mlekara i problemima u mlekarstvu. Istaknuto je da vi{e nije samo problem u ceni, koja je jako lo{a, nego u tome {to posledwih mesec dana nemaju kome ni da predaju mleko. Tako|e, ne radi se ni o onim poqoprivrednicima koji imaju jednu ili dve krave, nego pet ili {est.

-Dr`ava ne mo`e da uti~e na privatne mlekare da otkupquje mleko od malih proizvo|a~a.

Me|utim, ve} godinama se od strane Ministarstva poqoprivrede i Vlade Republike Srbije stvara takav ambijent, da se iz EU mo`e izvesti sve i sva{ta po bagatelnim cenama i tako se stvaraju vi{kovi. Qudi koji su imali prihode 40 - 50.000 dinara mese~no su ostali bez toga. Dr`ava poqoprivrednim proizvo|a~ima oduzima radna mesta, naveo je odbornik Inicijative Selo – grad Dragan Stankovi}.

I

ali je od Nove godine ukinut prelevman na pavlaku.

-Poqoprivrednici }e biti `rtva i kolateralna {teta na putu Srbije ka EU. Prva mera koju je Dr`ava pro{le godine donela u ciqu za{tite doma}ih poqoprivrednih proizvo|a~a je bilo 500 miliona dinara za in-

PRAVI^NOST MLEKARA elimir Adamovi} je naveo da mu Mlekara “[abac” duguje 211.000 dinara. Goran Vasi} procewuje da je ukupan dug ove mlekare poqoprivrednicima 300 miliona dinara, ra~unaju}i i period dok je bila vlasni{tvo “Farmakoma”, ali i kasnijeg zakupca. Dodao je da Mlekara “[abac” planira da tu`i mlekare kod kojih su ostali weni rashladni ure|aji, pa }e one kojima duguju vi{e od 2 miliona dinara tu`iti zbog ure|aja koji ko{ta 150.000 dinara.

Adamovi} je izneo ra~unicu po kojoj neko “uzima debeo kajmak”.

-Predavao sam mleko do pre mesec dana u “Imlek”, po ceni od 23 dinara za litar. Jogurt je 22 dinara. U litri mleka ima pet jogurta. U jogurtu nema ni{ta, a u mleku 4 odsto mle~ne masti. Iz mleka se vadi i pavlaka i tako obrano se prodaje za 99 dinara, naveo je Adamovi}.

V

Goran Vasi}, predsednik Udru`ewa mlekara Ma~vanskog okruga je podsetio da se kompletna poqoprivreda na{la u problemu kada je po SSP dozvoqen uvoz mleka, mle~nih proizvoda i drugih poqoprivrednih proizvoda iz EU. Naveo je da su pro{le godine uvedeni prelevmani na odre|ene mle~ne proizvode, ~ime su bili donekle zadovoqni,

terventni otkup mleka u prahu.

Taj novac je upla}en mlekarama.

Ispostavilo se da su najve}u korist od toga imale mlekare koje su najvi{e uvozile mleko u prahu, rekao je Vasi}.

Prema wegovim re~ima poqoprivrednici su krivi jer ne postoji svest o udru`ivawu. Pro{le godine su zbog toga imali problem i u Ministarstvu kada

su im tra`ili podatke o broju ugro`enih gazdinstava, a oni nisu mogli da im ka`u taj broj.

Vasi} smatra da bi re{ewe bilo uvo|ewe prelevmana na du`i period. Tako|e, da se subvencije i regresi nameweni sto~arstvu ispla}uju na vreme. Isti~e da cena mleka mawa od 42 dinara ne bi imala smisla, jer ne bi podsticala razvoj.

Velimir Adamovi} iz Skra|ana ima ~etiri hektara zemqe i 14 goveda, od ~ega pet muznih krava. Isti~e da u Skra|anima postoje ~etiri otkupna mesta, ali da niko ne}e da mu otkupi mleko i da 50 litara dnevno prosipa.

Procewuje da se u ovom ma~vankom selu dnevno prospe 150 do 200 litara mleka.

-Ne mogu da pla}am socijalno i penziono osigurawe jer ne dobijam pare ni od kuda. Na {est ~lanova porodice tra`e mi tri socijalna. Kod Tita i Milo{evi}a se pla}alo samo jedno, rekao je Adamovi}.

Dragan Luki}, tako|e iz Skra|ana je naveo da su im pre mesec dana iz mlekare rekli da u mleku imaju afla toksin, ali da su analize u Veterinarskom institutu u [apcu pokazala da je mleko ispravno.

M.M.

PREDLOG ZAKONA O JAVNIM PREDUZE]IMA

NA ^ELO FIRME BEZ PARTIJSKE KWI@ICE irektori javnih preduze}a u Srbiji ne}e mo}i da budu partijski funkcioneri, a bira}e se na javnom konkursu, predvi|eno je Predlogom zakona o javnim preduze}ima koji je dostavqen Skup{tini na usvajawe po hitnom postupku.

D

Kako je predlo`ila Vlada Srbije, direktori javnih preduze}a mora}e da imaju zavr{ene najmawe ~etvorogodi{we fakultete, najmawe pet godina radnog iskustva i tri godina iskustva na poslovima kojima se bavi preduze}e kojim upravqaju.

Direktori javnih preduze}a koje je osnovala dr`ava, ali i pokrajina i lokalna samouprava, bira}e se na mandat od ~etiri godine i ne}e imati zamenika. Period obavqawa funkcije vr{ioca du`nosti direktora javnog preduze}a ne}e mo}i da bude du`i od godinu dana, a ista osoba ne}e mo}i da bude postavqena na tu funkciju dva puta.

Predlo`eno je ukidawe izvr{nog odbora javnog preduze}a, kao suvi{nog kolektivnog organa, a direktor }e birati izvr{ne direktore kojih }e biti najvi{e sedam, a

uslov je da su zaposleni u tom preduze}u.

Javni konkursi za izbor direktora javnih preduza}a mora}e da budu okon~ani najkasnije za godinu dana od dana dono{ewa novog zakona.

Direktori javnih preduze}a koji su izabrani na konkursu po sada va`e}em zakonu o javnim preduze}ima nastavi}e da obavaquju du`nost do isteka mandata.

Nadzorni odbor javnog preduze}a koje je osnovala dr`ava ima}e pet ~lanova, od kojih je jedan predsednik, a wih imenuje Vlada Srbije na period od ~etiri godine. Jedan

~lan odbora bi}e biran me|u zaposlenima, a jedan }e biti nezavisan.

Za javna preduze}a koje je osnovala pokrajina ili lokalna samouprava predvi|eno je da nadzorni odbori imaju tri ~lana, od kojih je jedan predsednik i wih }e na period od ~etiri godine birati nadle`ni organi pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Nezavisni ~lanovi nadzornih odbora javnih preduze}a ne}e mo}i da budu ~lanovi politi~kih stranaka.

18

KULTURA

11. februar 2016.

STANISLAV VINAVER

Q U B AV N I K SRPSKOG JEZIKA tanislav Vinaver je ro|en prvog dana marta 1891. godine u [apcu, uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Aram je bio lekar, a majka Ru`a pijanistkiwa. Nakon osnovne {kole upisao je [aba~ku gimnaziju, a potom oti{ao u Beograd, gde je maturirao. Studije matematike i fizike upisao je na Sorboni, u Francuskoj, kojom ostaje op~iwen do kraja `ivota. U Parizu upoznaje Bergsona, koji ga je “za kwi`evnost okrenuo”, druguje sa Vandom Landovskom, poznatom pijanistkiwom iz Var{ave, a matematiku mu predaje Anri Poenkare.

Te{ko je opisati Vinaverovo delo u nekoliko re~enica, ono je toliko bujno i razgranato da se opire svakoj katalogizaciji: — novinar i satiri~ar, prevodilac sa francuskog, nema~kog, ruskog, engleskog i {panskog jezika, pozori{ni, likovni, kwi`evni i muzi~ki kriti~ar. Prvu zbirku pesama „Mje}a“ objavio je u dvadesetoj godini, kasnije zbirke poezije „Varo{ zlih vol{ebnika“, „^uvari sveta“, „Ratni drugovi“ i „Evropska no}“ vrhovi su na{e moderne poezije, wegove „Pri~e koje su izgubile ravnote`u“ ozna~avaju po~etak avangarde u srpskoj kwi`evnosti, „Manifest ekspresionisti~ke {kole“, uvod programske kwige nove srpske kwi`evnosti, „Gromobran svemira“ prvi je avangardni manifest u na{oj kwi`evnosti. Putopisi „Ruske povorke“ i „Nema~ka u vrewu“ va`ni su dokumenti o doga|awima kojima je prisustvovao, ~uvenom „Pantologijom novije srpske pelengirike“, komentarom tada{we lirike priznatih srpskih pesnika, parodiju je u~inio poezijom,

S

inavera je 1954. godine fascinirao JAPANSKI DUBOREZ. „Kakva je to bezdana umetnost! Uhva}ena je priroda gde snuje : pre same misli, i namere. Umetnik je uvrebao prirodu, kao lovac.

Kada se taj titravi svet trenutka otkrio pariskim slikarima, krajem pro{loga veka - wima je stao dah. Zabezeknuli su se. Razumqivo je wihovo o~ajawe pred tim drvorezima. Bilo ih je stid na{e vekovne grubosti. Ona nas je pratila od pamtiveka, jo{ od a`daja...“ Fasciniran jednim drvorezom, Hokseovim, sa zawihanim trskama i ustreptalim travama, Vinaveru su se oteli stihovi, koje je on zapisao i objavio 20. aprila 1954. godine, i koje treba izgovarati {apatom: Jesmo li i~iji?

Kud nose poleti?

O, samo voleti Trske i drumove Lelujne humove.

Ne biti ni~iji!

Ne biti ni~iji: Odsjaje voleti, Zamr{aj ti~iji; Samotne goleti Lak uspor lukova, I penu zvukova.

V

***

„Bio sam gimnazista od 1945. godine, tad je gimnazija trajala osam godina. Ve} u tre}em, ~etvrtom razredu mi smo dohvatili prve prevode Do`ivqaja dobrog vojnika [vejka na srpski i odmah smo otkrili Vinavera. Vinaver je bio suprotan svemu onome {to nam je {kola dala i ~ime nas je predusrela.

Prevodio je `ivim jezikom.

A kada je preveo Gargantuu i Pantagruela bili smo ve} u {estom razredu, to je bio urnebes, zbir naj~ulnijih, najpohotnijih srpskih re~i, najrazuzdanijih. Ali kad je preveo Toma Sojera kog smo znali po prevodima iz XIX veka, mi smo se odu{evili!

Na jednom mestu Tom Sojer ho}e da ka`e „ma nemoj mi re}i“, a Vinaver prevede „trt Milojka“! Vinaver je za nas bio idol.“ (Ra{a Popov) „U [apcu smo svi bili istinski razli~iti qudi.

Nije bilo mnogo onih koji su

„^ardak ni na nebu ni na zemqi“ i „Jezik na{ nasu{ni“ eseji su o kwi`evnosti, kulturi i jeziku. Preveo je „1001 no}“, Rableov roman „Gargantua i Pantagruel“, Geteove „Jade mladog Vertera“, Ha{ekove „Do`ivqaje dobrog vojnika [vejka“, Tvenovog „Toma Sojera“... Pisao je u listu “Vreme”, „Progres“, „Zenit“, „Kritika“, „Misao“, „Politika“, sara|ivao je u Radio Beogradu, bio je urednik novinske agencije „Tanjug“, a u ~asopisu „Republika“ tri godine je u rubrici „Beogradsko ogledalo“ opisivao kulturni `ivot prestonice.

Vinaverov `ivot je tako|e bio buran: posle balkanskih ratova, u~estvovao je u Prvom svetskom ratu kao jedan od 1.300 kaplara, bio je svedok Oktobarske revolucije, a potom i fa{isti~kog spaqivawa kwiga u Berlinu. Posle diplomatske karijere, u Drugom svetskom ratu je bio zarobqenik nema~kih logora, da bi sve do smrti u Jugoslaviji ostao ideolo{ki nepo`eqan.

Kao reformator i veliki poznavalac srpskog jezika, Vinaver se zalagao za jezik koji }e crpeti bogatstvo iz `ivota, jer je smatrao da Vukov jezik nije podoban da izrazi sve potrebe modernog ~oveka. Konstantin Vinaver je u jednom intervjuu rekao da je osnovna preokupacija wegovog oca „bio jezik, i to srpski jezik. Smatrao je da ga ~uje i iznutra i spoqa. Imao je jedan qubavni~ki odnos prema jeziku.“ Bio je siguran u svoju reformatorsku misiju: „Obi~no me smatraju za ludog i pustog. Sad me ne priznaju, a kad umrem, prihvati}e sve moje ideje,“.

Umro je u Ni{koj Bawi, 1. avgusta 1955. godine.

M. Filipovi}

li~ili jedni na druge, i govorili sli~no kao u Parizu, Londonu ili Berlinu. Svi smo bili posebni i druga~iji, i zato smo bili svi jednaki. Niko nije poku{avao da se izdigne iznad ostalih poku{avaju}i da imitira nekoga sa boqom reputacijom.

Mogli smo da budemo zapam}eni ako uvek sledimo samo svoje mogu}nosti i kvalitete. Tako je bilo u svim gradovima u Srbiji, ali najvi{e u [apcu, jer smo ponosan grad, i sledimo svoj put.“

***

“Ovo je ~ista poezija duha, oslobo|enog gravitacionih sredi{ta ose}awa, te ve~ito pokretqivog u svim pravcima. Wen izraz je bez boje, ukusa i mirisa. Ali bi vrlo nepravedno bilo klasirati je u „hladne“ ({to je sinonim izmi{qenog i la`nog). Naprotiv. [to joj daje, istina ne uvek, onu osnovnu ubedqivost, to je prisustvo `ivotnog pulsa i nu`nost da se samo tako razigrana saop{ti. Odmah ste na~isto da ti neretko virtuozni ritmovi nisu puka majstorija, no da doti~u sa intuitivnog izvora. I ako vam se zavrti u glavi od pre-

teranih |avolija i akrobacija misli, wihov sopstveni zamah, jer su `ive, preve{}e vas preko najopasnijih vrleti. I stvarawe novih izraza nu`nost je za Vinaverovu poeziju; oni upravo i ~ine svu dra` novosti wegovih ritmi~kih poleta. Ako gde zazvu~e na {egu, kriva je misao, jer se woj htelo. U tom pogledu Vinaver stoji iznad Laze Kosti}a, kome je falilo muzi~ko ~uvstvo. Ako se ne mo`e bez ne~ega {to }e bar li~iti na formulu, onda bi se za Vinaverovu poeziju moglo re}i: apsolutna

razigranost jedne detiwske }udqive misli”.

(Mom~ilo Nastasijevi} o “^uvarima sveta”) “Vinaverovo shvatawe modernizma nije mogu}e razlu~iti od humanisti~ki postavqenog shvatawa umetnosti (umetnost je najdubqi, najqudskiji oblik ~ovekovog ispoqavawa), pa ni od jasne predstave o wenoj ulozi, ~ak i svrsi, umalo ne rekoh misiji. U na{em dobu sva ta stanovi{ta su ili teorijski problematizovana ili opo-

vrgnuta tr`i{no pragmati~nom praksom, ergo, smisao umetnosti nije (vi{e i samo) u izra`avawu su{tine nego u wenoj kapitalizaciji, u nameri da se „umetni~ki“ proizvod {to boqe proda, usled ~ega je poezija gurnuta na marginu. Vinaver je `iveo u vremenima kada je vera u jezik jo{ postojala, stoga je jezik wegova najfrekventnija i najomiqenija tema, on naprosto erotski u`iva u govoru, u butadama, u kalamburima, u pravqewu re~i, u wihovoj muzici, prepu{ta se jeziku kao jedinom stvarnom upori{tu i zabranu ~ovekove sre}e. Ako je svet takav kakav ve} jeste, sre}a se, kod ranih modernista, bila sklonila u jezik.

Danas je ni tu vi{e nema. I zato nam je taj Vinaver tako potreban, i zato nam toliko nedostaje. Uostalom, se}amo se samo onih koji nam nedostaju”.

(Gojko Te{i}) DOPISAO RABLEA Rableovom romanu Vinaver je dopisao vi{e od 100 strana, vo|en idejom da delo treba prevoditi ne bukvalno, nego tako da se najboqe prenese duh originala, ali tada{we uredni{tvo „Prosvete“ izbacilo je taj dodatak.

*** “^esto su me pitali kako je porodica podnosila `estoke napade na Vinavera. Bio je u nezgodnim situacijama zbog kwi`evnih tekstova. Govorio je iz dubokog ube|ewa i dubokog poznavawa stvari. Kao neki visak za iskazivawe podobnosti re`imu bio je Vinaver. Toliko je `estoko napadan da je ~udno otkud tim malim seja~ima zla toliko snage da sve to objave. Vinaveru se mnogo pretilo, ~ak je bilo predvi|eno da ide u zatvor. Mali seja~i zla su jedva ~ekali priliku da ne{to napi{u, a bilo je vrlo zgodno napasti Vinavera. Tako su ulazili u povoqan dru{tveni krug. I Vinaveru je to bilo vrlo te{ko. Umro je u {ezdeset ~etvrtoj godini, u punoj snazi duhovnoj, fizi~ki vrlo iscrpen od nemilosrdno vi{egodi{weg progona. Dugo je ostao u senci, qudi se nisu usu|ivali da objavquju wegove kwige, jer, podseti}u, on je 1952. godine optu`ivan da je pre rata radio u korist uvo|ewa profa{isti~kog re`ima, da je propagirao hitlerizam. To su bile zaista neverovatne optu`be.

Treba sve te qude koji su bili ~estiti ve} jednom rehabilitovati i na}i na~ina da se do tan~ina objasni delatnost tih malih pa i velikih seja~a zla.“ Nade`da Vinaver

KULTURA

11. februar 2016.

19

„VINAVEROVI DANI“ U [APCU rad [abac }e u aprilu organizovati manifestaciju „Vinaverovi dani evropske kulture u [apcu“, posve}enu Stanislavu Vinaveru. Na ovaj na~in, grad ~uva se}awe na [ap~anina koji se smatra jednim do vode}ih srpskih intelektualca 20. veka.

- [abac je grad kulture, a Stanislav Vinaver deo na{eg kulturnog nasle|a.

Poku{avamo da u vremenu skrajnute kulture, u [apcu napravimo oazu u kojoj se kultura `ivi na moderan na~in. Grad [abac ove godine iz buxeta za kulturu izdvaja sedam procenata, a dr`ava 0,6 odsto. Verujem da }emo ovog prole}a u

G

[apcu imati velikih i va`nih kulturnih doga|aja, ka`e gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}.

Osniva~a srpske avangarde, najboqe opisuju re~i profesora Gojka Te{i}a, koji Vinavera smatra najevropskijim intelektualcem srpske kwi`evnosti pro{log veka. Te{i} pozdravqa odr`avawe manifestacije posve}ene Stanislavu Vinaveru.

- Kada bi u Srbiji bilo vi{e intelektualaca kakav je Vinaver bio, ova zemqa bi bilo mnogo boqe mesto za `ivot. Namera [apca temeqi se na {irewu i upoznavawu sveukupnog dru{tva sa idejama koje je

Vinaver uneo iz evropske i svetske tradicije u srpsku kwi`evno-umetni~ku ba-

PREDSTAVQENA SABRANA DELA STANISLAVA VINAVERA U 18 KWIGA

PRAZNI^NO VE^E dvorani Vinaver u Aneksu Biblioteke {aba~ke, odr`an je program pod nazivom Videlo sveta, u kom su predstavqena Sabrana dela Stanislava Vinavera. U programu su u~estvovali: Milka Zja~i} Avramovi}, urednica izdawa, Gojko Te{i}, prire|iva~ i Nade`da Vinaver.

U

`evnost i umetnost, a objavqen je i Zbornik sa skupa „Poezija i modernisti~ka misao Stanislava Vinavera“.

On je ve~eras me|u svojima, rekla je direktorka Biblioteke Sowa Bokun \ini}.

O “najve}em evropskom [ap~aninu”, koji je ostao nepro~itan i neshva}en, koga nisu umeli i hteli da prepo-

kwiga, na 13.000 strana, koja je objavio Slu`beni glasnik i Zavod za uxbenike, predstavqaju oma` jednom od najistaknutijih intelektualaca moderne srpske kwi`evnosti i kulture 20. veka.

- Ova dela su jednistvena u srpskoj kulturi, a ovo izdawe najlep{e u istoriji izdava{tva. Nezaslu`ene su po-

{tinu, {to }e doprineti i daqem razvoju i afirmaciji modernih vrednosti u srpskom kulturnom i umetni~kom prostoru. Manifestacija „Vinaverovi dani evropske kulture u [apcu“ zasniva}e se na razvijawu saradwe sa kwi`evnim i umetni~kim udru`ewima i organizacijama u zemqi i inostranstvu; potom na saradwi sa inostranim fakultetima, kulturnim i

„Stra{no sam voleo da slu{am `abe, tu te{ku melanholiju wihovog kreketawa. Jedna od druge se razlikuju za osminu tona.

U po~etku kada ih slu{ate to je samo jedan ogroman hor, kasnije osetite te osminske intervale. Proputovao sam ceo svet, a samo sam jedanput ~uo ne{to ve}e. To su cvr~ci. Na Zvezdari ima jedan zid iznad Dunava, tamo ih ima leti sigurno preko pet stoti-

umetni~kim institucijama na kojima se izu~ava i neguje srpska kwi`evnost, umetnost i kultura, rekao je Te{i}. „Prvi Vinaverovi dani“ bi}e posve}eni francuskoj tradiciji, kulturi i umetnosti. Organizatori se nadaju da }e manifestacija postati tradicionalna, te da }e [abac u narednom periodu opravdadi epitet grada kulture.“

na hiqada. Skoro svaki dan odlazim da ih slu{am. U po~etku sam razlikovao oko pedeset zvukova, sada razaznajem pet do {est hiqada tonova u tom koncertu.

Muzika cvr~aka je muzika malih intervalskih raspona. Kao muzika srpskog jezika. Na{ jezik je bio kao `abe, cvr~ci i frula. Ja sam u srpskom osetio frulu, poku{ao sam da dam re~enice sa zrikavcima, `abama i frulom.“

***

U Video zapisom “Vinaverovci u Biblioteci {aba~koj”, u kome je prikazan na~in na koji Biblioteka ~ini `ivim se}awe na velikana srpske kwi`evnosti, zapo~elo je prazni~no ve~e za [ap~ane.

- Nakon programa Mi se ~udno razumemo, kojim je obele`eno 120 godina od Vinaverovog ro|ewa, a koji je izveden i u Narodnoj biblioteci Srbije, osmislili smo Vinaverovu zemqu ~uda za najmla|e sugra|ane. Organizovan je Nau~ni skup u saradwi sa Institutom za kwi-

znaju, o “zlo}inu }utawa”, wegovoj neobi~noj biografiji i nadi da }e ova dela iznedriti nove vinaverovce, govorila je urednica izdawa.

- Milo mi je {to se [abac vratio svojoj tradiciji. Vinaver nije zaboravio {ta mu je [abac dao, on se odu`io jeziku koji je nau~io u wemu, rekla je Nada Vinaver, koja je predstavila “Svetilo sveta”, kwigu o Francuskoj, koja je imala posebno mesto u wegovom `ivotu.

Sabrana dela Stanislava Vinavera, drugo kolo u 18

hvale samo na moj ra~un, mala ekipa koja je na ovom poduhvatu radila tri godine mo`e biti ponosna {to je ovoj kulturi dali ne{to {to nije imala. Vinaver je kamen me|a{ od koga se sve mo`e i{~itavati i u ~emu se mo`e na}i sve ono {to je najzna~ajnije, a pripada Evropi. Izuzetno mi je drago {to sam se na{ao u najzna~ajnijoj ta~ki srpske modernosti, u [apcu, istakao je Te{i}, koji prou~ava Vinavera ~etiri i po decenije.

M.F.

svom tekstu „Kako se rodila pesma „Santa Maria della salute“, Vinaver je pisao: - Prepiska izme|u Laze i Tesle daje uvid u sr` oba ova zanesena duha, od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorja. Elem: Laza je zaqubqen u Lenku Dun|er-

sku. Ali se, oronuo, ne ose}a dostojan we. Tra`i joj dostojnog mu`a. Nalazi: Laza je napunio romanti~nu Lenkinu glavu Teslinim likom. Ona je, dosledno, volela wega, Lazu: on se, Laza, upla{io i geteovski pobegao od we, u Kru{edol. Lenka veruje Lazi. Kad nije Laza — nek je Lazin Tesla.

*** „Ju~e je Apelacija jednom seqaku, koji je ubio oca, smawila kaznu sa dve godine robije na {est meseci zatvora.

Prvostepeni sud sudio je ju~e opet gospodinu Simi Pandurovi}u zbog uvreda i kleveta koje je naneo gospodinu Stanislavu Stefanovi}u u samom sudskom sporu oko prevoda Hamleta i osudio ga na pedeset dana zatvora.

Zbog sli~nih uvreda i kleveta na istog gospodina, gospodina Pandurovi}a je isti sud osudio na pedeset dana zatvora pre jedva mesec dana. Ali ovo su|ewe gospodinu Pandurovi}u nije posledwe, jer je gospodin Stefanovi} digao jo{ nekoliko tu`bi protiv wega. I, po svemu sude}i, gospodin Pandurovi} }e imati da odsedi u zatvoru kao da je bar dva oca ubio.“ (Vinaverov tekst objavqen u listu “Vreme”)

20

11. februar 2016.

BELE@NICA

^IVIJA[KI ’OROSKOP VODOLIJA o~ekali ste da i kraqica pi{e vama. Onomad ste vi pisali woj, i svi su se {alili na va{ ra~un. Kao, nema ona vremena za vas, ne}e ona da odgovori na va{e pisanije. Kad ono, stiglo pismo iz palate. I to ne obi~no pismo, ve} ~estitka, oslovqena sa „ekselencijo“. Vidite da se, ipak, isplatilo to {to ste presavili tabak.

D

RIBE a vas ne va`i ona da je svaka reklama dobra reklama. [ta je sve ispri~ao i snimio onaj va{ biv{i radnik, to nije ba{ zdravo.

Jo{ kada je krenuo da se brani kako ga je konkurencija naterala na to, bilo je jo{ gore. ^ak su po~eli da se zezaju kako je neko opasan kao va{a vir{la. Pretrpeli ste jak udarac, ali sve }e to le}i na svoje mesto. Pregurali ste vi i ve}e probleme.

Z

OVAN o`da ne umete ba{ da pogodite svaku re~, ali vas trgovina ho}e. A, trguje se sva~im i sve je dozvoqeno. Ne mari ako je to malo i mimo propisa, brzo zastari, niko ne}e to da primeti. A, niste ni prvi koji je pre uspeha u `ivotu radio posao koji ima veze sa ispra}ajem pokojnika.

M

AKCIJA

^EPOM DO OSMEHA U okviru popularne akcije ^epom do Osmeha, sakupqeno je novih 350.000 dinara, pomo}u kojih je kupqeno specijalno pomagalo elektri~ni vertikalizator za de~aka Milana Borenovi}a iz [ajka{a, neophodno za wegov budu}i rast i razvoj. U~eniku Specijalne {kole „Milan Petrovi}“ u Novom Sadu, obolelom od cerebralne paralize, vertikalizator je uru~en na prije-

BIK i pomerate granice i spajate nespojivo. Vama je potrebna i {ajka~a i bela nema~ka kobasica. Bez mocart kugli i plazme, vi niste svoja na svome. Jo{ da vam zapeva Bekuta, niko ne}e mo}i Mrko da vas pogleda.

V

BLIZANCI nogo malo vremena provodite na radnom mestu. Neki zlotvori ka`u da samo dva sata budete u kabinetu, ali oni ne vide da sate i sate provodite na terenu, da ne ka`emo u kampawi. I ne samo to, qudi ne razumeju kolika je va{a `rtva, jer na terenu ste izlo`eni spoqnim uticajem koju u velikoj meri mogu da vam pokvare – frizuru.

M

RAK ada mo`ete da `ivite `ivot punim plu}ima. Vi{e niste ministar. Posle svega, platili ste ceh svoje gluposti. Ali, to ne mora da bude ni{ta stra{no. Zar aplauz kojim su vas do~ekali oni koji vas i smeni{e, ne predstavqa svetlo na kraju tunela kada je re~ o va{em samopouzdawu. Ne treba ni da brinete, po~iwe sezona zanatskih radova.

S

LAV udno je za nekoga ko ima toliko iskustva da napravite takvu gre{ku. Umesto da poentirate, vi ste postali tema i pandam za odbranu napadom. Ko vas i natera da se registrujete na Tviter, nije vam bio dosta Fejsbuk? Nije va{ posao da tokom sednice tvitujete, zar ne?

^

DEVICA ako je jednu devicu lako prevariti. Kolika povika na onog gazdu, a onda dru`ewe sa wim, pi}ence, lagana hrana... Kako se sada odbraniti od toga. Pa, naravno, novim radnim mestima. Koga briga za sud, za sve izre~ene re~i, prvo opravdajte sebe, zatim wega, a na kraju zakucajte nerealnim obe}awem i na izbore ne morate da mislite. A, on, opet profitirao, prodao i zaradio.

K

mu u novosadskoj Gradskoj ku}i, a pomo}i }e mu da samostalno stoji. Prijemu su prisustvovali predsednica organizacije „^epom

do osmeha“ Vawa Petkovi}, {ef kabineta gradona~elnika Aleksandar Petrovi}, marketing menaxer Bex kurirske slu`be Marija Mati}, predstavnici NIS, Fructusa i mnogi drugi prijateqi i sponzori.

Do sada je u okviru akcije i nesebi~nim zalagawem Vawe i Bori{e Petkovi}, koji su uspeli na simpati~an i koristan na~in da animiraju na{e najmla|e, sakupqeno oko 30 tona plasti~nih ~epova za recikla`u.

Veliki broj pojedinaca, vrti}a, {kola i firmi iz cele Srbije se ukqu~io u akciju, pa je s toga logisti~ka pomo} koju pru`a {aba~ka kurirska slu-

„GLAS“ NA DRU[TVENIM MRE@AMA PANTA REI @ivot je najve}i lopov! Ukrade ti mladost, qubav, zdravqe, lepotu i ode...

VAGA i ste dokaz da dobro treba da razmislite {ta gde i kada ka`ete, ili napi{ete. Mo`ete da dobijete nepozvane, maskirane goste.

Da su se barem najavili, pa da spremite ku}u, usisate. Ovako, banuli qudi zbog tamo nekih napisanih statusa. Polako, dobro razmislite kako daqe. Mada, jedan savet – ko ih {i{a, samo napred.

V

[KORPIJA i ba{ zapeli da nastupite u Narodnom pozori{tu? I neka ste.

Ako ni{ta drugo, nemate vi ni{ta mawe prava od nekih drugih zaslu`nih umetnika, a umete i lepo da se obu~ete. Stavite leptir ma{nu poput dirigenta u operi, ili kelnera u restoranu, zavisi kako ko {ta gleda. A, narod, on }e uvek da „mra~i“. Psi laju, karavani prolaze.

V

STRELAC adosna vest za sve, uskoro po~iwe nova Farma. Davno je nije bilo, ali sada obe}avaju kulturniju varijantu. Nema sumwe da }e tako i biti, jer letimi~an pogled na listu potencijalnih gostiju upravo to garantuje. Bi}e tu i rokera, i Morave, a bi}ete tu i vi, poznata }erka koja je hit na jutjubu. Jadni „Parovi“, ponovo }e biti raspareni.

R

JARAC rajwe je vreme da povedete ra~una o ku}nom buxetu. [ta, drugi su ludi {to idu preko granice po gorivo. Pre }e biti da ste vi lewi. Lepo se spakujte, povedite supru`nika i neja~ sa sobom i pravac Bosna. Em }ete da sipate jeftino gorivo, em mo`ete da pojedete jeftine }evape, i ponovo }ete biti u plusu.

PS: Jedan Strelac, akademik sve je lepo objasnie: „Hajde da srpski jezik svedemo na ove dve re~i - j... i super.“ N. K.

K

`ba Bex, vlasnika Slobodana Krsmanovi}a, sa svojim velikim voznim parkom i magacinima po celoj Srbiji, kqu~na za uspeh ove humanitarnoekolo{ke akcije.

Kreativnost i entuzijazam kojom se bra~ni par Petkovi} bori i uspeva da podigne svest o ekologiji i humanosti kod na{e dece, u isto vreme ~iste}i Srbiju i poma`u}i i ulep{avaju}i `ivot onima kojima je to najpotrebnije, je zaista vredna hvale.

Organizacija ^epom do Osmeha je ve} krenula u akciju sakupqawa ~epi}a i sredstava za pomo} jedanaestom detetu Davidu Vanevskom iz Jabuke, kod Pan~eva.

TATJANA SEKULOVI] [ta se de{ava sa na{im gradom?

Jo{ jedno ubistvo!

Vra}amo se u devedesete? Ili nikada iz wih nismo ni iza{li?

REPERTOAR “LM’’ BIOSKOPA ROBINSON KRUSO, animirani, sinhronizovan 11 - 17. februara u 18:00 DEADPOOL 11 - 17. februra u 20:00, komedija, akcija VREME JE ZA GRUDVAWE, anmirani, 3D, sinhronizovan 18 - 21. februara u 18:00 KAKO BITI SOLO, komedija 18 - 21. februara u 20:00

BELE@NICA

11. februar 2016.

21

„MAWE@“ ZA BEG OD STVARNOSTI

MIR, KOWI, HRANA I VINO Novo rukovodstvo „Mawe`a“ pored renovirawa restorana priprema i pro{irewe ponude za svoje goste.

Posebno iznena|ewe o~ekuje parove koji na Dan zaqubqenih posete ovo mesto a~vane i Pocerce uvek je spajala qubav prema kowima i kafani. Obe ove strasti imaju istu adresu, {aba~ki Hipodrom. Da biste posetili restoran „Mawe`“ ne morate do}i na trke, jer oni rade i kada kowi odmaraju.

M

-Od kada je Hipodrom, sedamdesetih godina pro{log veka, preme{ten sa lokacije dana{weg Trkali{ta na mesto gde se sada nalazi, u okviru wega postoji i ugostiteqski objekat. Kafana se prvo zvala „Zeleni ran~“ i dr`ao ju je ~uveni ugostiteq Dragan An|elkovi} ^oka~ija, a kasnije je nastavio wegov sin Slobodan. Osamdesetih godina pre{la je u svojinu TURO „Sava“

posebno zanimqivo deci. Dobrodo{li su i vlasnici pasa da sa svojim ~etvorono`nim prijateqima ovde na|u mir od svakodnevne vreve grada.

-@eqa nam je da porodi~ni deo [apca napravi iskorak iz grada. Restoran je u prijatnom,

P

ozivamo Vas da do|ete tamo gde kowi ponovo jure, gde miri{u orasnice i doma}e pite, gde se slu`i riba uz najboqa vina, gde „Muzikanti“ prosipaju najlep{e zvuke tamburice.

novine. Nova uprava je renovirala restoran, ali i to je ura|eno u skladu sa okru`ewem u kom se nalaze.

Pored svakodnevne ponude, prostor se mo`e iznajmiti i za privatne proslave. Raspola`u banket salom kapaciteta od 100 do 120 mesta, kao i letwom ba{tom u koju se mo`e smestiti i do 150 qudi. Za one koji `ele mir, tu je VIP salon sa dvadesetak mesta, koji je izdvojen i pogodan za poslovne sastanke. Gostima subotom i nedeqom ugo|aj upotpuwuje orkestar „Muzikanti“ svojom prijatnom muzikom.

Za ve}inu je u restoranu, ipak, najbitnija hrana. Pored tradicionalne kuhiwe, nezaobilaznog ro{tiqa, u ponudi je i riba, kao i paste. Ono {to ih izdvaja od drugih jeste ponuda divqa~i na meniju. Uz dobru hranu, neizostavno je i kvalitetno vino.

Veruju da }e, u dogovoru sa Kowi~kim klubom, svojim gostima uskoro mo}i da ponude i vo`wu fijakerom.

Ove godine na Hipodromu }e se odr`ati 12 trka~ih dana, od aprila do kraja oktobra. Izlo`ba pasa tako|e je postala tradicionalna na ovom mestu. Pored toga, planiraju i izlo`bu cve}a na prole}e, {to bi se savr{eno uklopilo u ~itav ambijent.

Kako se bli`i 14. februar, koji se u najve}em delu sveta obele`ava kao Dan zaqubqenih, globalni trend isprati}e i na

„Mawe`u“. Za taj dan pripremqen je poseban qubavni meni.

-Volite se stalno i puno, a u Danu zaqubqenih izmerite koli~inu qubavi. Gledajte se u o~i 14. 02. u restoranu „Mawe`“ uz laganu muziku i qubavni meni. Neka ~arobni za~ini pokrenu novu melodiju va{ih srca. Budite na{i gosti, poru~uje Olivera Car. M.M.

PRVI PUT U BOGATI]U

BUBWARSKI SPEKTAKL petak 12. februara sa po~etkom u 20 ~asova, u sali KOC u Bogati}u, odr`a}e se koncert Dragoquba \uri~i}a i grupe „Balkanska Lavina“.

Dragoqub \uri~i} je najpoznatiji bubwar na prostorima biv{e Jugoslavije. Svirao je u grupama „Leb i Sol“, „Kerber“ i „YU Grupa“. Tako|e, tokom svoje karijere neprekidno sara|uje sa Zdravkom ^oli}em, sviraju}i najve}u turneju ikada organizovanu na na{im prostorima, ~uveni „Putuju}i zemqotres“. Kasnije postaje {ef prate}eg benda Zdravka ^oli}a.

Danas, sa grupom „Balkanska Lavina“, nastupa {irom sveta. U karijeri je u~estvovao na vi{e od 7000 koncerata.

U i od tada nosi ime „Mawe`“, podse}a na istoriju ovog objekta Olivera Car, ~lan novog menaxment tima restorana.

Ono {to ih izdvaja od drugih restorana u gradu jeste upravo odvojenost od grada.

Okru`eni prirodom posebno su pogodni za porodice. Veliki broj kowa, koji je uvek u {talama ili na stazi, ~ini ovo mesto

zelenom ambijentu i di{e sa prirodom. Odmaknuti smo od puta, pa je bezbedno za decu, a planiramo da im otvorimo i igraonicu, kako bi oni mogli da se zabave dok wihovi roditeqi u`ivaju u na{oj ba{ti, ka`e Olivera. „Mawe`“ preporu~uje duga tradicija, ali kako se ne `ivi od stare slave, uvode se i neke

DOBITNICI ROMANTI^NE VE^ERE ZA DVOJE

HOTEL „EUFORIA“ Biqana Jeli}

Tawa Marjanovi}

RESTORAN „MAWE@“ Milanka \ukanovi}

Nenad Obrenovi}

Nakon dugo godina pauze u Bogati}u }e biti odr`an jedan koncert. Ovaj bubwarski spektakl organizuje Music Masters Team Company, uz podr{ku Kulturno-obrazovog centra Bogati} i lokalne samouprave.

Ulaznice u pretprodaji mogu se kupiti u kwi`ari MUSIC SHOP u Bogati}u, svakim danom sem nedeqe, od 9 do 17 ~asova, kao i na dan odr`avawa koncerta na blagajni KOC. P.S.

22

UDOBAN @IVOT

11. februar 2016.

KAKO DA OSVE@ITE @IVOTNI PROSTOR eobi~ni ukrasi i funkcionalni komadi }e savr{eno obogatiti va{ prostor i dati mu novu dimenziju. Salon name{taja “Matis” i “Glas Podriwa” vam donose neke od ideja.

N

prijatnu oazu za odmor, koja }e pritom biti veoma efektna.

Sobne biqke Biqke oplemewuju i oboga}uju prostor. Izaberite ne-

gantnim belim ili crnim ramovima, koje mo`ete postaviti na zidu ili polici. Posebno }e dobro izgledati black and white fotografije, kao i neobi~an font na beloj ili srebrnoj podlozi.

Umetni~ka slika

Sve}e Sve}e nisu samo rezervisane za posebne ve~eri ve} za svakodnevno u`ivawe.

Odaberite pravu veli~inu, boju i miris koji }e vas opu{tati, a najboqe je da ih postavite u lepi sve}wak, staklenu vazu ili fewer.

STVARI KOJE TREBA DA BACITE IZ KU]E

Umetni~ka slika ra|ena u nekoj popularnoj tehnici }e obogatiti va{ prostor i dati mu novu dimenziju. Ob- Proverite da li ste se oslobodili svih stvari sa sleratite pa`wu na boje i stil, de}eg spiska... s obzirom da bi ona trebalo ut do savr{eno sre|enog i ~istog doma nije nimalo jedda se sla`e sa name{tajem. nostavan. I pored toga {to ste pa`qivo uredili dom sa zanimqivim dizajnerskim detaqima, ose}ate da ne{to Krzneni tepih nedostaje i niste zadovoqni rezultatom. Vrlo ~esto se de{ava Klasi~an krzneni tepih da dame zaboravqaju da se otarase par sitnica i wihov enterisa razli~itim desenima pred- jer ne izgleda onako kao {to su zami{qale. stavqaju vanvremenski koRu`na garnitura koju ~uvate iz nekog razloga mad, sa kojim nikada ne mo`eSvaki put kada sre|ujete dom i ugledate na primer ru`nu stolicu koja se nikako ne uklapa uz enterijer, spremite se da je kona~no bacite, ali odjednom setite se nekog razloga i ona i daqe ostaje u va{em domu. Ukoliko i vi imate sli~an problem i `ao vam je da se otarasite nekog ru`nog detaqa evo {ta vam mo`e pomo}i. Postavite sebi slede}e pitawe „Da li imam stvarno dobar i va`an razlog da zadr`imo ovo?“ Ako dobro razmislite i ne mo`ete da se setite nijednog vaqanog razloga, onda odmah prosledite name{taj ka kontejneru.

P

^a{e ^a{e govore mnogo toga o vama. Kada budete posedo-

ku neobi~nu vrstu i postavite je na vidqivo mesto u ku}i koje je bogato svetlo{}u.

Papirne zvezde Neobi~ne zvezde izra|ene od papira mogu da vise sa konopca ili da poslu`e kao stone

vali ~a{e za sva popularna pi}a, za crno i belo vino, {ampawac ili viski, zna}ete da ste odrasli.

Stari telefoni i ure|aji koji vi{e nemaju nikakvu primenu Neka istra`ivawa pokazuju da ~ak 68 odsto qudi ~uva stare mobilne telefone, kamere i druge ure|aje iako ih vi{e nikada ne}e koristiti. Pitate se za{to? Polovina ~ak ne zna {ta }e sa wima. Ukoliko je i sa vama isti slu~aj, savetujemo vam da neispravne ure|aje ili koje nikada vi{e ne}ete koristiti odnesete u neki servis ili na depo za recikla`u. Iako vam mo`da zauzima mali deo prostora, nepotrebnim te pogre{iti. On }e va{em stvarima nije mesto u fioci. domu dati da{ak luksuza.

Metalik komadi Metalik posude mogu odli~no poslu`iti kao mini kutijice za odlagawe nakita ili dr`a~i za olovke.

Oni }e izgledati fantasti~no na va{oj polici, visokog sjaja.

Fluffy jastuci Ako vam treba malo promena i `ivosti u sobi, pravo re{ewe }e biti fluffy jastuci u bojama. Nabacajte ih na krevet i kau~ i dobi}ete

lampe. Ove zime su veoma popularne zvezde sa zlatnim detaqima koje izgledaju veoma {ik.

Uramqene slike ili citati Omiqene fotografije, citate i `ivotne motoe mo`ete dr`ati u ele-

Kozmeti~ki proizvodi koji ve} du`e vreme stoje u kupatilu Drage dame, ukoliko u va{em neseseru ili ku}noj hemiji postoje preparati koje ne koristite vi{e od par meseci ili godinu dana, verovatno ih nikada i ne}ete upotrebiti. Zato predla`emo dva re{ewa: ili ih iskoristite odmah ili slede}i put kad krenete u kupovinu iskqu~ivo kupujte samo potrebne proizvode kako ne biste bili u situaciji da bacate ono u {ta ste ulo`ili novac.

Kwige, magazine koje ste gre{kom kupili i ne planirate da ih ~itate Kwiga jeste ~ovekov najboqi prijateq. Me|utim pogre{na kwiga koju ste nekom prilikom kupili i nemate `equ da je pro~itate, ne treba da joj pravite mesta na polici. Poklonite je i usre}ite nekoga kome }e se dopasti, a sebi stvorite vi{e reda u domu.

Pokvarene stvari koje }ete „popraviti uskoro“ Hajde da budemo iskreni! Svi imamo bar jednu stvar u ku}i za koji obe}avamo sebi da }emo je popraviti, a sigurno stoji pokvarena vi{e od godinu dana! Ukoliko je odmah ne popravite, nikada se ne}ete setiti. Zato, ako nije u pitawu neka velika vrednost ili su male {anse da ih popravite odmah ih prosledite u kantu.

PRIJATEQ STRANE SALON NAME[TAJA „MATIS“, Kraqa Milutina 1, Telefon: 015/352-703

GLAS PRAVOSLAVQA

11. februar 2016.

23

“ZARAZNI” OPTIMIZAM I RADNA ENERGIJA OCA ZORANA

Sve{tenik Zoran, nekada{wi roker, otac ~etiri sina, zapo~eo radove na rekonstrukciji hrama u Plati~evu. Veliki odziv me{tana ve{tenik Zoran Petrovi} ro|en je 1968. godine u Kr~edinu.

Posle osnovne {kole hteo je da zavr{i kurs za varioca u In|iji i da se zaposli.

Me|utim, po{to je bio dobar |ak, majka ga je ubedila da nastavi da se {koluje.

Tog leta, 1983. godine Gospodwe, Zoran je oti{ao na more, zadr`ao se malo du`e nego {to je planirao i propusto upisne rokove.

Ostala mu je samo jedna mogu}nost – Bogoslovija.

Slu~ajno? Danas je sre}an {to ga je Promisao Bo`ja uputila na slu`bu Bogu i bli`wima.

- Prva parohija koju sam dobio i na kojoj sam proveo 16 godina je u selu Dowi Petrovci (kod Putinaca). To mesto je mnogo postradalo za vreme

S

U MINUT DO DVANAEST Drugog svetskog rata, oko 140 mu{karaca odvedeno je u zloglasni logor Mauthauzen, gde je ve}ina wih ostavila svoje kosti. Na`alost, selo se nikad nije potpuno povratilo, ka`e Zoran koji

ozivamo qude dobre voqe da pomognu zavr{etak radova na hramu Svetog Arhangela Gavrila, uplatom na ra~un Crkvene op{tine Plati~evo u Vojvo|anskoj banci 355106151302.

P

je pretpro{le godine do{ao u Plati~evo.

U me|uvremenu se porodica umno`ila. Sa suprugom Silvanom dobio je ~etiri sina. On i „wegovi momci“ vredno rade na obnavqawu hrama posve}enog Arhangelu Gavrilu, blagovesniku.

- Prvo smo osposobili ku}u da bismo mogli da `ivimo u woj. Sagra|ena je 1914. godine i posle nekoliko meseci, na po~etku Velikog rata, sru{ena.

Jedanaest godina kasnije je ponovo sazidana da bi ovde `iveo sve{tenik i od tada ni{ta nije mewano. Bilo je tu dosta posla, ali, crkva je najva`nija.

Hram, koji je podignut 1778. godine, osvojila je vlaga. Uvukla se u zidove, u nekim zonama i preko tri metra. Kada je, gre{kom, nasuta zemqa i izlivena betonska staza, pre par decenija, situacija se pogor{ala. Krov je neophodno zameniti. No, kad se mora, nije te{ko. Zoran sa svojim momcima zasu~e rukave i obija malter.

Pozitivan i omiqen kod me{tana, animirao je donatore da pomognu bogomoqu. Od avgusta pro{le godine, prikupqena su sredstva u vrednosti od oko 11.000 evra, a od lokalne samouprave dobijeno je 400.000 dinara.

- Odazivaju se svi qudi dobre voqe, ko kako mo`e, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. Dobili smo elektrificirana zvona i satove za crkvu, {to retko i gradski hramovi imaju, polijelej koji je ra|en po uzoru na onaj u manastiru De~ani, imamo obe}awe za centralno grejawe... Najva`nije je da re{imo problem vlage i zamenimo krovni pokriva~ na prole}e. Mi radimo sve

{to mo`emo, poku{avamo da spasemo jednu bogomoqu, lepoticu koja je pod za{titom dr`ave, a koja bi trebalo da ponovo krasi selo.

Prema re~ima nastavnika Vladimira Stamenkovi}a, „me{tani su jedva do~ekali da do|e neko kao {to je otac Zoran, jer je bilo krajwe vreme za renovirawe crkve, minut do dvanaest“.

U Plati~evu, koje se nekad zvalo Femberek, mirno `ive Srbi, Ma|ari i Hrvati. Me{tani se dru`e i uva`avaju. I podr`avaju akcije kao {to je ova. A otac Zoran, u retkim trenucima odmora, opu{ta se uz rok, muziku svoje mladosti.

M. Filipovi}

SVETOSAVSKA AKADEMIJAU KLUBU GRADSKOG UDRU@EWA PENZIONERA GRADA [APCA

ZAHVALNOST NE POZNAJE GODINE

PROMOCIJA KWIGE

LETOPIS CRKVE JALOVI^KE i evangelisti Luki, kao i oni koji su u wemu posledwih trista i vi{e godina bili sve{tenoslu`iteqi i svi koji su u wemu nalazi duhovno okrepqewe. Autor je prikupio i uredio pisane i usmene tragove o jalovi~kom hramu, ilustrovao ih i u~inio dostupnim {irem krugu ~italaca.

Me|uop{tinskom istorijskom arhivu je, proteklog utorka, promovisana kwiga “Letopis crkve jalovi~ke” protojereja stavrofora Branislava Brane Ili}a. Govorili su prof. dr Radomir Popovi}, proto|akon dr Qubomir Rankovi}, dr ^aslav Oci}, istori~ar Nikola @ivkovi} i autor.

- Na{ao sam neke starine koje sam izvukao iz zaborava, kao {to je dolazak kraqa Dragutina u Debrc, manastir ]elije u Jaloviku, zatim lekovita kisela voda iz 1843. godine, {to je zabele`io Anatolij Groder. Voda je, prema wegovim re~ima, le~ila od groznice,

U

povi{ene temperature, neredovnih ciklusa, imala je sumpora, selena i gvo`|a.

To se, najverovatnije, `ica vode od Bawe Koviqa~e i Bawe Badawe, provukla tom gredom. Ta voda se nalazi na 200 metara od onog mesta za koje se smatra da je bio mali manastir ]elije, {to upotpuwuje sliku, jer su manastiri uvek imali izvor lekovite vode. Opisao sam i stare crkve brvnare, koje qudi pamte i prvu zidanu crkvu za jedanaest sela Posavotamnave, {to je nekad bila jedna parohija, ka`e prota Brana.

Na 330 strana Monografije, opisana je crkva koja je posve}ena Svetom apostolu

- Letopis crkve u Jaloviku zna~ajan je doprinos prou~avawu na{e novovekovne crkvene istorije uop{te. On je dobra osnova i polazi{te za pisawe istorije, zato {to sadr`i mnogo konkretnih podataka, dokumenata, imena zna~ajnih li~nosti, registruje mnoge materijalne ostatke, statisti~ke podatke o narodu i stanovni{tvu, o {kolstvu, sve{tenicima, u~iteqima.

Ovde nije prosto mogu}e odvojiti narodnu od crkvene istorije. To se najboqe vidi kad prota donosi podatke o {koli u Jaloviku i drugim mestima. I ovde se podtvr|uje na{a poslovi~na narodna izreka da smo uvek imali oltar znawa, {kolu, kod oltara verovawa, hram ili manastir, rekao je dr Radomir Popovi}.

M.F.

esmom, recitalom, muzikom ~lanovi Kluba za stara lica Gerontolo{kog centra [abac sve~anom akademijom „Sveti Sava, svetionik srpstva“ u prepunom Klubu Gradskog udru`ewa penzionera grada [apca rekli su jedno veliko ~ove~no „hvala“.

P

- Ovo je jedna mala skromna penzionerska rata onog velikog duga koji dugujemo Svetom Savi za sve {to je u~inio. Istovremeno, lepo je podsetiti se i na one u~eni~ke i u~iteqske dane. Potrudili smo se kao i deca iz „Vukove“ {koli, moje {kole.

Odu{evio sam se tom lepotom koju deca donose na ovaj dan. Ima nade i za nas - rekao je Vitomir Nikoli}.

Doprinos celokupnom doga|aju pored Vitomira dali su i Ilija Tovarovi}, Qiqana Bursa}, Nenad Tripunovi}, Nada Popovi}, Vukica Koprivica, Slobodanka Gavri}, Draga Tovarovi} i Dragica Jovi}, kao i Natalija Nedi}, korisni-

ca Gerontolo{kog centra.

Tekst Tomislava Jeroti}a prilagodili su sve~anom ~inu u kome su je u~estvovao i hor i orkestar Kluba za stara lica pod rukovodstvom Dragana Beqi}a.

- Prati nas neka posebna sre}a. Svaki na{ program gde god idemo ima punu salu.

Nije to toliko zbog kvaliteta programa koliko je zbog qudi koji izvode. To su qudi tre}eg doba, starijih godi{ta i godina. Trudimo se da napravimo {timung, da bude veselo i lepo. Trudili smo se koliko smo mogli. Hvala svima koji su do{li da nas vide i ~uju. Potrebni su nam ovakvi programi jer su to lica koja su svoju aktivnost na{la u ovome i to je dobro.

Mnogima fali dru`ewa, vi{e raspolo`ewa, vi{e veze sa qudima, sa gradom, a to na ovaj na~in ostvarujemo i to nam daje lepe rezultate.

Mnogi se od nas na ovaj na~in po{teno re~eno le~e - dodao je Ilija Tovarovi}.

O. G.

24

MOZAIK

11. februar 2016.

GRA\ANSKA INICIJATIVA “KORAK” Muzika je prva na ranglisti umetnosti. Ona je neraskidivo vezana za qudski razvoj i ogledalo je kulturnog i civilizacijskog napretka ~ove~anstva abac je grad bogate istorije i razvijene muzi~ke tradicije. Vekovima se muzika prenosila najvi{e usmenim, delimi~no pisanim /{tampanim putem, a savremeni razvoj tehnologije omogu}io je i bele`ewe muzi~kog nasle|a na trajnije nosa~e zvuka. Istorija moderne Srbije bele`i da je 30-ih godina XIX veka u [apcu boravio Josif [lezinger, prvi propagator i organizator muzi~kog `ivota u kne`evini Milo{a Obrenovi}a, a klavir Ane Obrenovi} je ve} gotovo mitski simbol tog perioda.

Muzi~ka kultura ovih krajeva je bele`ena i zapisivana. Milan \. Mili}evi} je boravio nekoliko puta u ovim krajevima, pa je {ezdesetih godina XIX veka zabele`io najpoznatija kola u {aba~kom kraju.

[

1877. godine, Tomas Edison je postao prva osoba koja je ikada snimila i reprodukovala qudski glas. Deset godina kasnije nema~ki gra|anin Emil Berliner, nastawen u Va{ingtonu, tako|e se ukqu~io u tehnologiju snimawa. 1888. godine konstruisao je i patenti-

FONOTEKA rao „ma{inu koja govori“, koja je tako|e snimala i reprodukovala zvuk. Nazvao ju je gramofon.

Nedugo zatim, nova tehnologija se pojavquje i u srpskim gradovima. Najstariji podatak govori da su ve} u periodu izme|u 1900. i 1903. godine snimqene prve pesme. To je period „zlatnog doba“ privrednog i trgova~kog razvitka [apca, ~iji se vrhunac ogledao i u bogatom muzi~kom `ivotu.

U periodu izme|u dva svetska rata, jedan od najpoznatijih peva~a tada{we Jugoslavije bio je rodom iz [apca. Posle Drugog svetskog rata se pojavquju novi muzi~ki pravci i stilovi.

Kako tehnologija napredu-

{tvu koje su do sada, po prirodi svog posla, sakupqale razne formate nosa~a zvuka, promenile su vlasni~ku strukturu. Samim tim, i zbirke su dobile nove vlasnike, ~ime je wihovo kori{}ewe onemogu}eno {iroj zajednici. Zbirke su prepu{tene samovoqnim procenama vrednosti pojedinaca i ugro`ene su mogu}im uni{tewem. Projekti digitalizacije kolekcija nacionalnih institucija jo{ nisu okon~ani i neizvesno je da li }e ikada biti zavr{eni.

Zbog novonostalih opasnosti i zbog isticawa kulturne osobenosti ovog kraja, potrebno je osnovati [aba~ku fonoteku koja }e

ra|anska inicijativa „KORAK“ }e kod gradskih vlasti pokrenuti inicijativu da se u okviru neke od postoje}ih institucija kulture grada [apca (biblioteka, muzej ili istorijski arhiv), muzi~ka dela svih epoha i `anrova prikupe, digitalno obrade i u~ine dostupnim svim zainteresovanima kroz ure|enu slu{aonicu i digitalnu fonoteku dostupnu na Internetu.

G

je, u velikom broju se, sve do dana{wih dana, bele`e, zapisuju i snimaju mnoga muzi~ka dela.

Dnevnopoliti~ka zbivawa u Srbiji, pokrenula su pitawe brige o muzi~kokulturnom nasle|u. Lokalne radio-stanice i televizije u dr`avnom vlasni-

biti digitalizovana i javno dostupna. Osnovni kriterijum za sabirawe bili bi muzi~ko nasle|e grada [apca i krajeva koji gravitiraju ka na{em gradu, kao i obuhvatawe svih onih koji su u na{em gradu ro|eni, koji su radili i koje je ovaj grad inspirisao. Veliki

broj tradicionalnih etnografskih zapisa jo{ uvek se nalazi u rukopisima ili na magnetofonskim trakama po raznim institucijama. U saradwi sa postoje}im kulturno-umetni~kim dru{tvima, bilo bi od velikog zna~aja da se snime i objave.

Zvu~ni zapisi mogu biti zabele`eni kako na tradicionalno kori{}enim nosa~ima zvuka – gramofonskoj plo~i, kompakt disku, magnetofonskoj traci, zvu~noj kaseti, tako i na CD romu, ra~unarskom disku, filmskoj i video traci. Sve ove oblike nosa~a zvuka potrebno je prikupiti na jedno mesto, arhivirati, digitalizovati i u~initi dostupnim za sve zainteresovane. Ogroman broj tih numera odavno ne podle`e za{titi autorskih prava, a muzi~ko nasle|e koje je pod za{titom autorskih prava mogu}e je u~ini-

ti dostupnim korisnicima u opremqenim slu{aonicama. Tehnolo{ki napredak u~inio je opremu za digitalizaciju i slu{awe jeftinom i pristupa~nom svima i wena nabavka ne iziskuje velika nov~ana sredstva.

Digitalizacija i prezentacija {aba~kih muzi~kih dela treba da obuhvati i ona dela koja su deo minulih tradicija, koja su zaboravqena, i ~iji je uticaj minimalizovan. Tako|e, treba da se prikupi na jedno mesto i ona dela muzi~ke kulture koja su bez obzira na stil i `anr dostigla visoku popularnost. [aba~ka fonoteka bi trebalo da bude digitalni muzej, ali i mesto na kojem se mo`e, u skladu sa {aba~kom tradicijom, dobro zabaviti i uz koju se mo`e i proveseliti.

Budu}i digitalni arhiv bi bio izuzetan svetionik i putokaz za vremena pro{la i vremena budu}a.

PLANINARSTVO

POHOD U PJENOVAC

roteklog vikenda, u dane 6. i 7. februara ove godine, Vlasenica mala varo{, sme{tena u isto~nom delu Republike Srpske, udaqena od [apca stotinak kilometara, poprimila je sasvim drugi izgled, kada je u pitawu stanovni{tvo varo{i jer tog vikenda svaki sedmi stanovnik bio je stranac gost planinar, koji je prido{ao radi

P

u~e{}a u tradicionalnom pohodu u Pjenovac, selo sme{teno u srcu planine Javor.

Prema nezvani~nim informacijama ovogodi{wi pohod oborio je sve rekorde jer je u wemu u~estvovalo oko hiqadu planinara iz tridesetak gradova, biv{e nam zajedni~ke dr`ave, odnosno preko ~etrdeset planinarskih dru{tava.

U ovom pohodu u~estvovalo je preko trideset {aba~kih planinara.

Start planinarske mar{rute bio je kod pe}ine, nedaleko od Vlasenice podno brda Viselac na 903 metra nadmorske visine. Odatle je mar{ruta vodila najlep{im predelima planine Javor ka Han Pijesku i odredi{tu koje se nalazilo u porti manastira u selu Pjenovac. Du`ina mar{ute iznosila je osamnaest kilometara i ocewuje se laganom mar{utom bez nekih ve}ih uspona i prepreka na stazi.

Planina je bila pokrivena snegom dubine i do 35 centimetara, dan je bio sun~an a temperatura vazduha iznosila je minus ~etiri stepena i postepeno je rasla do {estog podeoka Celzijusove skale.

Tokom ove mar{rute koja je vodila kroz najlep{e

predele planine Javor 1.537 metara nadmorske visine, kroz predele Debelog brda, Podkozlova~e i Igri{ta na kojem su postavqene tri `i~are sa liftovima u obliku tawira, ~ija du`ina iznosi 900 metara i zavr{nom visinom od 1.350 metara sa visinskom razlikom od 450 metara i prose~nim usponom od 41 stepen.

Drugi ski lift tipa “Sidro” sme{ten na Javor poqani podi`e skija{e za sto metara vi{e od prethodne i tre}i ski lift tipa “bebi” startuje sa po~etne visinske ta~ke od 1.250 metara i iznosi skija{e do nadmorske visine od 1.276 metara gde se nalazi i uslu`ni ski centar. Dragi skija{i i planinari iz [apca ovo je dosta povoqna destinacija, koju treba koristiti.

Predstavnici organizacionog odbora ove manife-

stacije, jedne od najve}ih ovog tipa u BiH, u~esnicima su kazivali o znamenitostima Bir~anskog kraja, sa posebnim osvrtom na istorijsku pro{lost, o kojoj svedo~e brojni spomenici.

Poseban naglasak dat je na krvavu borbu koja se odvijala 28. septembra 1914. godine u Prvom svetskom ratu kada su srpske snage tog kraja, u sadejstvu sa crnogorskim borcima izvojevale pobedu i odbacile Po~ekove jedinice ka Sarajevu onemogu}uju}i im dotur novih snaga i municije ka jedinicama, koje su bile bitke na zapadnom delu Srbije, {to je imalo znatnog uticaja na uspeh srpskih snaga u tom delu Srbije.

Pohod je uspe{no izveden i u~esnici nisu imali ve}ih zamerki na wegovu organizaciju.

M. Boti}

MOZAIK BIQANA GI[I] UPRAVNICA LOVA^KOG UDRU@ EWA MA^VA U BOGATI]U

11. februar 2016.

25

TRADICIONALNE KOWI^KE TRKE POQSKIM PUTEM U UZVE]U

PO[TOVAWE JE UOBI^AJENO P O N A [ AW E Pove}an broj ~lanova ( trenutno ih je 530 u 14 sekcija ) nije prepreka za me|usobno dru`ewe, uva`avawe u interesu kolektiva. Ja~a lova~ki podmladak, a sve privla~niji lovni turizam kraj Drine

pravnica Lova~kog udru`ewa “Ma~va” u Bogati}u Biqana Gi{i} iz Sala{a Crnobarskog, udata u Ma~vanski Beloti}, po tvr|ewu wenih kolega je retka, ako ne i jedina `ena na ovoj du`nosti uzimaju}i u obzir sva lova~ka udru`ewa {irom Srbije. Qubav prema `ivotiwama datira jo{ iz {kolskih dana. Nagla{ava da je na weno odrastawe najvi{e uticala klasi~na seqa~ka porodica u Sala{u Crnobarskom. Navikla na predani rad, patrijarhalno vaspitawe i posebno humani odnos prema `ivotiwama.

Takvu praksu nastavila je i kao upravnica lovi{ta.

Najva`nije je da su `ivotiwe zdrave, da je lovi{te bogato i da se svi trudimo da tako i ostane. Saradwa sa kolegama, kojih je iz godine u godinu sve vi{e je izuzetna. Po{tovawe je ovde uobi~ajeno pona{awe, ka`e Biqana.

Uspe{no diplomirawe u {aba~koj Poqoprivrednoj {koli, 1993. godine na smeru veterinarski tehni~ar i ~etiri godine posle, zaposlewe u Lova~kom udru`ewu „Ma~va“, bili su jo{ ve}i podstreh za daqe usavr{avawe. Zato u Sremskoj Mitrovici nastavqa {kolovawe i postaje specijalista za lovstvo.

Gazdujemo lovi{tem povr{ine oko 30.000 hektara i najbitnije nam je za{tita `ivotiwa, prihrana, oboga}ivawe i kontrola izlovqavawa. Lovi{te je boga-

U

to ze~evima, fazanskom divqa~i i jarebicama, dok srna nema dovoqno i wihovo izlovqavawe je zabraweno.

Saradwa sa svim lovcima na{eg Udru`ewa je izuzetno dobra, a trenutno radimo na zimskoj prihrani divqa~i, ka`e Biqana koja i sama odlazi na teren i poma`e kolegama.

Za svoj posao ima veliko razumevawe i podr{ku porodice, pogotovo {to joj je i mu` Slavi{a dugogodi{wi lovac. Mla|a }erka Valentina je u~enica {estog razreda osnovne {kole u Bogati}u i ~lan lova~kog podmlatka Udru`ewa “Ma~va”koje u ovoj grupi broji jo{ 35 de~aka i devoj~ica.

Biqana se pored zdravqa `ivotiwa brine o organizaciji i dru`ewu Udru`ewa sa sli~nim u [apcu i okolini, a kao prvorazredni ciq smatra stvarawe boqih uslova za lovni turizam kraj Drine i izgradwu lova~kog doma.

- Trenutno je najinteresantniji lov na divwe patke, kraj Drine, a u tom smislu mi planiramo da ponudimo tu mogu}nost i stranim lovcima uz sve ostale neophodne sadr`aje, dodaje Biqana.

Q.\.

SULKA[IMA NIJE S M E TA L O B L AT O Poja~an napor trka~kih kowa, koji su u sred zime po raskaqanoj stazi obradovali velikii broj svojih navija~a, nagra|en novcem, peharima i diplomama. Uspelo 14 dru`ewe qubiteqa kowi~kog sporta u Ma~vi dmah iza igrali{ta fudbalskog kluba “Napredak” u Uzve}u na poqskom putu u ataru Ka~are, pro{le subote oko podne, brzinu i izdr`qivost odmerili su galoperi u sulkama u tri trke. Ova manifestacija se tradicionalno po 14. put odr`ala u Ma~vi, a glavni organizator, kao i uvek bio je Vladan Rosi} iz Glu{aca, veliki zaqubqenik u kowi~ki sport.

Galoperima upregnutim u sulke, po ~emu su ma~vani jedinstveni u Srbiji, kako je primetio iskusni komentator kowi~kih trka Qubinko Jevti} iz Badovinaca, nije smetalo ni veliko blato koje se stvorilo na poqskom putu, oko podne, posle jutarweg ma-

O

weg mraza. U tri odr`ane trke galopera u sulkama, pobedili su: Kanada u trci malih kowa na 500 metara, vlasni{tvo slo`ne bra}e iz Glu{aca ( druga je bila Duwa, Bana Sari}a iz Glu{aca, a tre}i Slavi{a, vlasni{tvo Kova~evi}a iz No}aja). Pobednik druge trke, pod nazivom Lombardo na 1.000 metara bila je Kalina, vlasni{tvo Mandi}a iz Uzve}a. Drugo i tre}e mesto osvojile su Fiona i Kobra, vlasni{tvo No}ajaca Kova~evi}a i Milutinovi}a.

U tre}oj trci, ovog dana slavio je sa svojim navija~ima Zoran Vasi} iz Glu{aca, vlasnik pobedni~kog kowa Ludviga Van Gila. Drugo mesto osvojila je Maj Beti, vlasni{tvo Isakovi}a iz Metkovi}a, a tre}e Adana, vlasni{tvo Baja iz Bogati}a.

Veliki broj prisutnih navija~a, najboqi je dokaz izuzetne zainteresovanosti Ma~vana za kowi~ki sport.

Blato je pr{talo na sve strane ali niko na sre}u nije povre|en, a kompletno zadovoqstvo upotpunio je i ko-

mentator pomiwawem pored ostalog vrlo privla~nih kowi~kih trka za mu{tuluk po ma~vanskim {orovima i sokacima, naj~e{}e povodom svadbenih veseqa. Jedno tako, zbilo se pre vi{e od pola veka na svadbi sina @ivana Peli}a iz Sala{a Crnobarskog.

- Staza je bila duga 18 kilometara, a pobedio je Stanislav Markovi} iz Sala{a Crnobarskog sa kowem Vinetu.

Gazda ku}e, @ivana Peli} tom prilikom je egzaltiran izjavio da ne `ali novac samo da se pamti kada je `enio sina, rekao je Qubinko Jevti} iz Badovinaca, stalni komentator ovakvih doga|aja.

Zna~ajno su pomogli, op{tina Bogati}, mesna zajednica Uzve}e i brojni drugi sponzori, a veseqe je nastavqeno u obli`wem Etno selu “Avlija” u Glu{cima gde su najpoznatijim kowarima i u~esnicima ovih susreta uru~ene vredne nagrade u vidu pehara i diploma.

Q.\.

[ESNAESTI SKUP LOVACA MA^VANSKOG REGIONA

SKRIVENI TURISTI^KI POTENCIJAL vogodi{wi tradicionalni susret lovaca u Drenovcu, osta}e upam}en po toplom vremenu i ~etiri ostreqene lisice. Dom kulture, u Drenovcu, bio je steci{te lovaca Ma~vanskog regiona, koji se okupqaju svake prve subote u februaru, u istoimenom mestu da uz lov predatora obnove stara prijateqstva da se dru`e i sti~u nova poznastva ali i ne{to novo saznaju.

O

Vi{e od dvesta lovaca, tradicionalnog dru`ewa, ugostili su predstavnici

Lova~kog udru`ewa iz [apca. Posle tradicionalnog lova~kog doru~ka i detaqnijeg upustva o na~inu izvo|ewa samog lova u ataru, lovci, raspore|eni u {tandove i pogon vi{e od tri sata, gazili su oko petstotina – hektara, drenova~kog atara, koliko su tog dana uspeli da pokriju. Prolazilo se kroz {ume, trstike, kanale i ugare. U tom pokrivenom delu, ~etiri lisice nisu imale sre}e da lukavim begom i obrisom repa, izbegnu preciznom oku lovaca. Milan Trifunovi}, Zoran Ma-

leti}, Goran, Gaji} i Milan Tomi}, bili su “pravi’’ lovci tog februarskog jutra, jer su - ispostavilo se na kraju lova samo oni bili sigurni strelci.

Ina~e, ta manifestacija – odavno je, prevazi{la skup lovaca, samo je problem {to niko u toj lovnoj sekciji ali i Mesnoj zajednici ne prepoznaje tu i neki vid turisti~ke aktivnosti. Podse}awa radi, da ka`emo da se nekada tu okupqalo do petstotina lovaca, a mo`da je i vreme da ta manifestacija pre|e u trajawe od dva

dana, uz edukativni program o lovstvu, kao privrednoj grani sa dodatnim delom kulturolo{kog nasle|a stare Ma~ve. Sasvim prirodno ali i izvodqivo za{to ne poku{ati naredne godine.

Vreme je…

Ina~e, {aba~ki lovci do kraja meseca odr`a}e i godi{wu Skup{tinu, na kojoj }e biti analiziran minuli rad i odre|ena nova godi{wa ~lanarina, a posle sledi i nov skup lovaca, jer godina je izborna.

B.P.

26

MOZAIK

11. februar 2016.

TAMARA MAKSIMOVI], [ABA^KA SPORTSKA NADA „Nisam tip koji trenira da bi se takmi~io. Treniram zbog sebe, svog mentalnog, psiho-fizi~kog stawa. Veliki uspesi nikada mi nisu bili prioritet.

Ako se desi, desi se. Ako ne, nikom ni{ta. Volela bih da treniram jo{ dugo, da jednostavno ne prestajem“, ka`e mlada sportistkiwa Karate kluba „Kai{in“, nosilac crnog pojasa, osvaja~ica tre}eg mesta u tim katama na Svetskom prvenstvu u Beogradu krajem pro{le godine ada je u pitawu Tamara Maksimovi} sve se mo`e re}i ali i ne da je obi~na devojka. Naime, ova mlada [ap~anka ve} deset godina uspe{no se bavi sportom koji ju je, kako sama ka`e, stvorio osobom kakva je danas.

Uspe{na, sigurna, sa jasno zacrtanim `ivotnim ciqevima koje polako ali sigurno ostvaruje.

K „

Dobro je takmi~iti se bez obzira na ishod. Na taj na~in pobe|uje{ sebe, pobe|uje{ tremu, sti~e{ iskustvo. U sebi ka`e{ mora{ ovo da uradi{ za svoje dobro, ve`bao si, trudio se, ne}e{ ni{ta izgubiti. I ako izgubi{ i ako pobedi{ to je opet neki uspeh.

“

- Na karate sam se upisala zahvaquju}i drugarici jo{ dok smo bile prvi razred osnovne {kole.

Ona je ubrzo odustala a ja sam na-

NE PRECENITI SEBE stavila daqe. Kada sam po~ela da treniram san mi je bio da na nekom ve}em takmi~ewu osvojim medaqu.

Ostvario mi se u decembru pro{le godine na Svetskom prvenstvu u Beogradu. Sa drugaricama Milicom Lazarevi} i Milicom Omerovi} osvojila sam tre}e mesto u katama u jakoj konkurenciji juniorki 1998/99. Ose}aj je neverovatan. Ne mogu opisati kako je kada iza|ete na tatami - po~iwe svoju pri~u Tamara koja je, kako priznaje, mawe tip za borbe a vi{e za kate.

Nosilac crnog pojasa od avgusta pro{le godine redovno trenira u svom Karate klubu „Kai{in“ pod budnim okom trenera Sa{e Kova~evi}a, karate majstora ~etvrti dan.

Pripreme pred takmi~ewa su intenzivnije i napornije ali Tamara u`iva u svakom trenutku.

- Takmi~arska sezona po~iwe negde u februaru. Tada su treninzi dosta ja~i, intenzivniji. Potrebno je dosta koncentracije, odricawa {to se ti~e {kole i dru{tva. Tada sam fokusirana samo na treninge koji su tri puta nedeqno, a pred takmi~ewa i pet puta nedeqno, a ponekad i u toku jednog dana dva puta.

U ovom sportu „definitivno se prona{la“ iako iziskuje svu posve}enost. I pored toga sti`e zahvaquju}u svojoj upornosti i razumevawu profesora da sve svoje {kolske obaveze zavr{i na vreme. Tre}a je godina Ekonomsko-trgovinske {kole, smer fi-

Pripreme za takmi~arsku sezonu kre}u. Na leto je o~ekuje Evropsko prvenstvo. I daqe smatra da je va`no voleti ono ~ime se bavite ne razmi{qaju}i o uspehu koji do|e sam po sebi. Najve}a podr{ka su joj majka Rada, otac Rade i brat Todor.

- Bez wih ne bih ovoliko godina istrajala. Kada si mlad mora neko da bude iza tebe, da te gura, jer, iskreno, tada ne zna{ {ta ho}e{. Nema{ neke ciqeve. Treni-

„

Svi uspesi sa Svetskog prvenstva i sa mawih takmi~ewa desili su se iznenada. To nisam o~ekivala od sebe. Smatram ako sebe ne preceni{ i ako ne misli{ da si samo ti najboqi uspesi se re|aju bez nekog velikog o~ekivawa. Mislim da je to ciq i podsticaj za daqe. nansijski administrator. Iako ima jo{ godinu i po dana do svoje odluke po pitawu studija ne koleba se u odluci da upi{e Policijsku akademiju.

- Za par godina vidim sebe u policijskoj uniformi. To mi je `eqa od petog razreda osnovne {kole.

Nije u pitawu kli{e treniram karate pa sad da budem policajka. Mislim da sam kao osoba spremna za to.

Svesna sam da to nije lako zavr{iti, niti je to lak posao ali ja jednostavno volim adrenalin, akciju, a i treniram karate. Pri tom sve je to izuzetno lepo za mene.

“

ra{ bilo {ta da bi imao neku obavezu. Uz pomo} moje porodice istrajala sam u svemu ovome i sada sam im veoma zahvalna.

Dugogodi{wa posve}enost sportu Tamaru je oblikovala u li~nost koja zna {ta ho}e. Sebi je zacrtala odre|ene ciqeve i, kako sama ka`e, da}e sve od sebe da uspe u tome. Mi joj verujemo da }e jednog dana ova nadasve talentovana devojka svoje znawe i talenat pokazati ne samo kao student Policijske akademije ve} i kao formirana osoba koja zna prave vrednosti.

O. Gavrilovi}

[ABA^KI BILDERI SRBOSLAV LAZI] I SLOBODAN GRUJI^I] VREDNO TRENIRAJU ZA KUP SRBIJE

QUBAV VE]A OD SVIH NEDA]A Srboslav Lazi} dr`avni i balkanski prvak u „fizik“ kategoriji, dok Slobodan Gruji~i} o~ekuje napad na tron u svojoj „bodi klasik“ kategoriji. Treniraju sami, bez trenera, kluba i ikakve finansijske pomo}i

S

rboslav Lazi} i Slobodan Gruji~i}, na{i sugra|ani, uspe{ni su mladi qudi i sportisti.

Iako u svom gradu nemaju klub, Srboslav je prvak dr`ave i Balkana, a Slobodan to planira da postane, svako u svojoj kategoriji. Oni su bodibilderi.

Obojica su po~eli da se bave ovim sportom iz qubavi. Znaju da para nema i da ih ne}e biti, ali qubav }e uvek biti prisutna i ideja vodiqa.

- Sami treniramo, sve pla}amo, klub nemamo, ali je zato uspeh ve}i. Na takmi~ewima nastupamo kao ~lanovi „Partizana“ iz Bora – ka`e Lazi}.

Aktivno se takmi~e od pre dve godine. Ka`u da se zenit u ovom sportu dosti-

je 23. aprila u Beogradu na kojem se o~ekuje u~e{}e vi{e od 500 takmi~ara.

- O~ekujem da se na|em u „top tri“ u svojoj kategoriji, dok Lazi} napada prvo

treba da nadoknadimo. Pojedemo dnevno 1,5 do dva kilograma mesa. Ishranu baziramo na visokoprotenskim namirnicama, sa malo ugqenih hidrata. Od povr}a ko-

ji ocewuje nastupe jeste savr{en odnos i proporcija tela i mi{i}a. Ocewuje se kompletna figura.

Ova dva momka su spremna i za ve}e izazove. Na

Uspesi na svakom takmi~ewu re Kupa Srbije, Lazi} i Gruji~i} imaju nastup i u Vaqevu na festivalu sporta. Lazi}, pored titule dr`avnog i prvaka Balkana, ima i titule na Trofeju ^a~ka, Bora i srebro sa Trofeja Beograda. Gruji~i} je na dr`avnom prvenstvu osvojio 6. mesto, u „fizik“ kategoriji, a takmi~ewa u Vaqevu i Beogradu bi}e prva na kojima }e se oku{ati u „bodi klasik“ kategoriji.

P

Srboslav Lazi} `e tek posle 30. godine, a oni imaju 26. Lazi} je sve uspehe postigao u „fizik“, kategoriji, dok Gruji~i}eva – „bodi klasik“. Svakodnevno se spremaju za Kup Srbi-

mesto. Vredno treniramo, dva puta dnevno. Trenera nemamo, ali imamo voqu i to daje rezultate – isti~e Gruji~i}.

Da je lako, nije, a da je naporno, jeste. Kilometri i kilometri istr~ani svakog jutra, stotine i stotine kilograma podignutih iz ben~a ili iz ~u~wa. A, tek ishrana.

- Mnogo energije potro{imo dok treniramo. To sve

ristimo samo ono zeleno – pri~aju Lazi} i Gruji~i}.

Kada se svemu ovome dodaju dodaci u ishrani, kao i ~lanarina za teretanu, bodibilding deluje kao skup sport. Povrede su, tako|e, sastavni deo ovog sporta.

Na{i sagovornici ka`u da su veoma mogu}e i da moraju da vode ra~una da do wih ne do|e. Ono {to se o~ekuje kada se stane pred `iri ko-

Slobodan Gruji~i} predstoje}em Kupu Srbije sigurno }e osvetlati obraz na{eg [apca, i nadamo se, ostvariti svoje planove.

N.K.

KULINARSTVO

11. februar 2016.

27

GLAS U SVETSKIM KUHIWAMA: HAJDE DA KUVAMO ZAJEDNO

FRANCUSKA VINA davno je poznato da su Francuzi najboqi majstori vina.

Vekovima su Francuzi poznati kao proizvo|a~i visokokvalitetnih vina savr{enih ukusa, kvaliteta i ambala`e. Danas se pod vinogradima nalazi nekoliko miliona hektara Francuske.

Francusko vino se proizvodi u nekoliko regiona {irom Francuske, u koli~inama izme|u 50 i 60 miliona hektolitara godi{we, ili 7-8 milijardi boca. Francuska je druga u svetu po veli~ini ukupne povr{ine vinograda, iza [panije i takmi~i sa Italijom

O

liko stotina geografski definisana oznaka, koji mo`e da pokrije cele regije, sela, ili ~ak pojedina~nih specifi~nih vinograda.

Francuska je izvor mnogih sorti gro`|a (poput kaberne soviwon, {ardone, Pinot Noir, soviwon blan) koji su sada posadio {irom sveta, kao i nekoliko vino prakse i stilovi vina da se kopiraju i imitiraju proizvodwe u drugim zemqama. Iako su neki proizvo|a~i imali koristi u posledwih nekoliko godina od rasta cena i pove}ane tra`we za

NEKOLIKO NAJPOZNATIJIH SORTI VINA: [ampawac [ampawac, nalazi u isto~noj Francuskoj, blizu Belgiji i Luksemburgu, je najhladniji velikih vina francuske regiona i dom svojih glavnih penu{avo vino. [ampawac vina mo`e biti i belo i roze. Mala koli~ina jo{ uvek je vino proizvedeno u {ampawac od kojih neka mogu biti crveno i roze.

Jura @ura, malom prostoru u planinama blizu [vajcarske gde proizvode neke je-

ri{}ewa burgundskog gro`|a [ardone i Pinot Noir, iako se koriste drugi sorti. Ona tako|e deli klimom sa Burgundije.

Langdok-Rusijon Langdok-Rusijon je najve}i region u pogledu povr{ine vinograda, kao i region u kojem je ve}ina jeftinih rasutih francuskog vina su proizvedene. Iako i daqe izvor ve}eg dela Francuske i Evrope je hiperprodukcija, tzv „jezera vina“, Langdok-Rusijon je i dom nekim inovativni proizvo|a~i koji kombinuje tradicionalne francusko vino i me|unarodnih stilova dok koristite lekcije iz Novog sveta. Mnogo Langdok-Rusijon vino se prodaje kao Vin de Pays d’Oc.

Loara

za poziciju da bude najve}i vina svetski proizvo|a~ francuska vina za ra~unovodstveno 17,6% svetskog izvoza u 2005. Francusko vino tragovi svojoj istoriji do 6. veka pne, sa mnogim francuskog regiona datira wihova vina stvarawu istorije iz rimskog perioda. Vrhunski vina prodata me|unarodnom planu, na vi{e skromna vina obi~no vide samo u Francuskoj.

Dva koncepta centralne ve}eg kraja francuska vina su pojam „terroir“, koji povezuje stil vina do odre|ene lokacije gde se gro`|e gaji i vino se pravi, a Appellation d’origine Controolee (AOC) sistem. Oznaka pravila koja bli`e defini{e sorti gro`|a i vina prakse su dozvoqeni u svakoj. Francuska je neko-

neke od ugleda vina iz Burgundije i Bordo, francuska industrija vina u celini je bila pod uticajem pada doma}e potro{we, kao i sve ve}u konkurenciju i Novog sveta i drugim evropskim zemqama.

dinstvene stilove vina, naro~ito VIN VIN Jaune i iz Paille. Regiona obuhvata {est oznaka i odnosi se na burgundac preko svoje opse`ne ko-

Dolina Loare je prvenstveno belo-vino regije koja se prote`e preko velike udaqenosti uz Loare u centralnoj i zapadnoj Francuskoj, gde sorti gro`|a i vina stilovi razlikuju du` reke. ^etiri podregiona se nalaze du` reke: Gorwa Loara je poznata po soviwon blan, proizvodwu vina kao {to su Sancerre AOC, ve} se sastoji od nekoliko regiona i oblasti.

Pripremio: Lazar Prstojevi}, strukovni menaxer gastronomije

Provansa Provansa, na jugoistoku i blizu Mediterana. Mo`da je najtopliji deo vina regiona Francuske i proizvodi uglavnom roze i crveno vino. Obuhvata osam glavnih oznaka na ~elu Provanse vode}i proizvod, Bandol .

Neke Provansa vino se mo`e porediti sa ju`ne Rona vina dele i gro`|a i, do odre|enog stepena, stila i podnebqa. Provansa ima klasifikaciju svojih najpresti`nijih stale`a, sli~no Bordo.

Rona Rona doline, pre svega crveno-vino region u jugoisto~noj Francuskoj, du` reke Rona. Stilovi i sortna sastav severni i ju`ni Rona razlikuju, ali oba dela, kao Bordo takmi~iti sa tradicionalnim proizvo|a~ima crnog vina.

Savoja Savoja ili Savoj, uglavnom belo-vino regije u Alpima blizu [vajcarske, gde se gro`|e jedinstveno za ovaj region gaji.

28

NAJAVE

11. februar 2016.

„TABOO BAND“ U [ABA^KOM POZORI[TU

DAN ZAQUBQENIH U RITMU MUZIKE Tokom ve~eri nastupi}e i klavijaturista Aleksandar Pupovac, povremeni ~lan benda, dugogodi{wi saradnik i blizak prijateq Luka Vitorovi}, vokal, gitarista Milan Petrovi} Kuka sa peva~icom Jelenom Mawen~i}, kao i poznati {aba~ki multiinstrumentalista Mirko Tomi}, majstor na skoro svim `i~anim instrumentima.

a sve zaqubqene ali i one koji vole dobar ritam, kao i romanti~ne tonove, „Taboo band“ spremio je zanimqiv muzi~ki repertoar za nedequ, 14. februar. Od 20 ~asova na Dan zaqubqenih u [aba~kom pozori{tu po~e}e koncert dobrih vibracija za koje }e se pobrinuti ~lanovi benda Jovana Simi}, vokalni solista, Neboj{a \ukni} \ule, gitara, Aleksandar Daskalovi}, akusti~ni bas i vokal, i Zoran Jovanovi}, bubwevi.

Z

Ina~e „Taboo Band“ krenuo je sa radom od jeseni 2004. godine.

Dana{wi sastav ustalio se 2007. godine. Poznati su po nastupima {irom Srbije, kako po klubovima tako i po privatnim zabavama. Pojedini ~lanovi benda zajedno sviraju dvadeset i trideset godina.

O. G.

- Koncert povodom Dana zaqubqenih u [aba~kom pozori{tu zami{qen je kao zabava za {to ve}i broj qudi a ne kao izvor zarade tako da je cena karata simboli~nih 300 dinara.

Uze}emo u obzir i datum tako da }e veliki deo repertoara biti u qubavnom tonu, ali }emo istovremeno gledati da pobegnemo od patetike. To su pesme koje se svakako nalaze na na{em repertoaru - rekao je Aleksandar Daskalovi}.

PROGRAMSKA [EMA TV „[ABAC“ ^ETVRTAK, 11. 2. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Hronika op{tine Bogati} Meridijanima @iveti 100 Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Put hrane Car Fashion Vesti Meridijanima Bandolera Put hrane

PETAK, 12. 2. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Pet friendly Kowi ponovo jure Meridijanima Put hrane Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Poligon Serija: Parovi Vesti Meridijanima Bandolera Poligon

SUBOTA, 13. 2. 2016.

NEDEQA, 14. 2. 2016.

PONEDEQAK, 15. 2. 2016.

07.00 Serija: Godine prolaze 09.00 [ta se dogodi kada se dvo09.15 je biv{ih qubavnika posle 10.00 mnogo godina sretnu i ponovo zaqube jedno u drugo?

10.30 Legendarna Xudi Den~ i 11.00 Xefri Palmer uz urnebesni 11.40 britanski humor u seriji 12.10 “Godini prolaze” 13.00 Radnim danima u 16:30 Repriza narednog dana u 9:15 13.50 14.00 9.00 Vodi~ za roditeqe 9.00 Put hrane 15.00 9.30 Sportski vremeplov 9.30 Sportski vremeplov 15.15 10.00 Pet friendly 10.00 Bandolera (5 epizo- 16.30 10.30 Godine prolaze (5 da - repriza) 17.00 epizoda - repriza) 14.05 Ruska imperija - r 18.00 13.00 Ruska imperija 15.00 Film: Figaro 19.00 14.00 @iveti 100 17.00 Poligon 15.00 Film: Bonvil 19.30 18.15 Serija: Parovi 17.00 Leksikon 20.05 19.00 Vesti 18.15 Serija: Parovi 21.00 20.05 Style 19.00 Vesti 22.00 20.05 Ruska imperija 21.00 Lek iz prirode 22.30 21.00 Serija: Parovi 22.00 Vesti 23.00 22.00 Vesti 22.30 Film: Figaro 23.50 22.30 Film: Bonvil

FILMSKI PROGRAM TELEVIZIJE [ABAC Pri~a o Leni Bejker

Veliko ve~e

Hronika koja prati istinite doga|aje vezane za `ivot Lene Bejker, prve `ene afro ameri~kog porekla koja je pogubqena 1945. na elektri~noj stolici u Xorxiji za ubistvo svog gazde koji je prisiqavao na seksualno ropstvo. U farsi od su|ewa koje je trajalo jedva {est sati, bela porota je jednoglasno proglasila krivom…

Dva brata su potpuno razli~ita, jedan je prodavac u prodavnici lanaca, dok drugi fantazira da je najstariji “panker sa psom” u Evropi.

Me|utim, okolnosti savremenog `ivota }e ih ponovo ujediniti, ostavqaju}i ih obojicu na ulici…

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Lek iz prirode Vodi~ za roditeqe Meridijanima Sportski vremeplov Put hrane Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Pogled s tribina Kowi ponovo jure Vesti Meridijanima Bandolera Pogled sa tribina

UTORAK, 16. 2. 2016.

SREDA, 17. 2. 2016.

RADIO VESTI Informi{ite se brzo, kvalitetno i pravovremeno.

Svakog radnog dana u 9, 10, 11, 12, 13 i 14 sati, Vesti Radio [apca na programu Televizije [abac.

RADIO VESTI KOJE SE GLEDAJU

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Pogled sa tribina Meridijanima Poligon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Leksikon Vesti Meridijanima Bandolera Leksikon

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Style Meridijanima Leksikon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti @iveti 100 Ku}ica u cve}u Vesti Meridijanima Bandolera @iveti 100

Iz programa Radio [apca Blender: radnim danima od 11.00 do 14.00 ^ivija{ka vrte{ka: nedeqa u 12.00 i sreda u 18.00 Omladinski radio: radnim danima od 19 do 21.00

OGLASI I MALI OGLASI IZDAJE PROSTOR u PC “Trijumf” (Prokredit banka), prostor se sastoji od 170 kvm u prizemqu i 175 kvm na prvom spratu.

Tel. 063/103-8998, 063/103-6991 “SAFE LIFE” DOO – AUSTRIJSKO SRPSKA KOMPANIJA Raspisuje

KONKURS za slede}a radna mesta

1. menaxer prodaje – vi{e izvr{ilaca Ukoliko ste odgovorni i sistemati~ni, imate potrebu za rad, prihod, sjajnu karijeru, stalno usavr{avawe i unapre|ewe.

Prijave slati na mail adresu: ljubisa.lazarevic@cotoland.com ili li~no na adresu “COTOLAND” doo Despota Stefana Lazarevi}a br. 69 [abac.

Radno iskustvo – nije obavezno.

Mogu konkurisati kandidati svih zvawa i zanimawa.

U skladu sa ~l. 63. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10-odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 odluka US, 132/14 i 145/14), ~l.83. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanisti~kog planirawa („Sl. glasnik RS“, br. 64/15) Odsek za urbanizam, Odeqewa za urbanizam Gradske uprave [abac ogla{ava:

JAVNU PREZENTACIJU 1.Urbanisti~kog projekta za ure|ewe centra Drenovcainvestitor Javno preduze}e za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem.

2.Urbanisti~kog projekta za ure|ewe centra Dobri}ainvestitor Javno preduze}e za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem.

3.Urbanisti~kog projekta za ure|ewe centra Bogosavcainvestitor Javno preduze}e za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem.

Javna prezentacija }e se obaviti od 12.02.2016.god. do 18.02.2016.god., zakqu~no, u prostorijama Odeqewa za urbanizam Gradske uprave grada [apca, Ulica Masarikova br. 10. Slu`beno lice Odeqewa za urbanizam, dava}e osnovne informacije o urbanisti~kom projektu, zainteresovanim licima, svakog radnog dana u vremenu od 10 do 12 ~asova.

Sva zainteresovana, pravna i fizi~ka lica, mogu da izvr{e uvid u urbanisti~ki projekat, kao i da u toku trajawa javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanom obliku Odeqewu za urbanizam Gradske uprave grada [apca, Ulica Masarikova br.10.

ODEQEWE ZA URBANIZAM ODSEK ZA URBANIZAM GRADSKE UPRAVE GRADA [APCA

Prodajem ku}u i plac 10 ari preko puta crkve u Livadama.

063/80-71-770 (2-9) Prodajem povoqno ku}u, 1,5 ari placa, na dobroj lokaciji u [apcu.

063/193-12-33

Na prodaju lokal 19 kvm, ul. Vojvode Mi{i}a u prolazu prema Kara|or|evoj.

Zoran.

064/232-81-67 (2-2)

Svedo~anstvo V razreda O[ „Vuk Karaxi}“, izdato na ime Tijana Petrovi}.

11. februar 2016.

^i{}ewe oxaka i kotlova.

065/235-50-50 (3-5) Ma{insko odgu{ewe unutra{we i spoqa{we kanalizacije, snimawe cevi kamerom.

064/215-50-50 (3-5) Prodajem balirano seno livada 100 dinara, lucerka po dogovoru u Sino{evi}u.

015/260-303, 063/270-588

Prodajem stanove od 53 i 42 kvm, Jovana Cviji}a, preko puta Rode, novi, vlasnik, 800e/m.

063/333-740

29

Izdajem dvosoban stan (name{ten, grejawe, kablovska). Zoran 064/232-81-67, 270-545 (2-2) Izdajem lepo name{tenu garsoweru.

065/833-844-0 Izdajem jednosoban name{ten stan od 37 kvm, na Trkali{tu, VIII sprat, lift, CG. 061/309-31-19, 064/280-2198 Izdajem dvosoban stan u centru (ku}a), povoqno.

063/704-30-66 Za izdavawe stan u Beogradu, naseqe Mirijevo, op{tina Zvezdara, 50 kvm, CG, telefon.

065/57-251-59

Bogosavac, 50 a plac, lep, ravan uz asfaltni put za Slep~evi}, cena 100 e/a, mo`e zamena za auto.

066/97-69-796 (3-5)

Veterinarska ambulanta

“Krsti}”

Trkali{te, Norve{ka 6,

063/322-673,

Jelena Krsti} DVM, 20 godina iskustva!!

- Dugogodi{wim iskustvom, uspe{no otklawam sve oblike crne magije i prokletstva...

- Spajam razdvojene.

- Le~im: alkoholizam, impontenciju, sterilitet, ubijam strahove koji vas vode u nemirne snove...

- Sve va{e probleme {aqem u daleku pro{lost...

Kontakt telefon: 060/ 38 - 66 - 082 SMS ne prihvatam

RADNO VREME [ALTERA „GLAS PODRIWA“: - radnim danom od 7 do 19 ~asova - subotom od 9 do 14 ~asova

Gradska uprava grada [apca - Odeqewe za inspekcijske i komunalno-stambene poslove,na osnovu ~l. 10 stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), objavquje :

OBAVE[TEWE Obave{tavamo javnost da je ovaj Organ doneo Re{ewe kojim je odlu~eno da za projekat: „Ma{inska obrada delova od aluminijuma, bronze, ~elika i mesinga u postupku aktivnog oplemewivawa“ na kat.par.br. 286/1 KO Mi{ar, grad [abac, nosioca ODS Technology D.O.O. [ABAC, iz [apca, Mi{ar, Slobodna zona, hala C1, Beogradski put bb nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.

Zainteresovani organi,organizacije i javnost bli`i uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove-Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi} br. 20, svakim radnim danom po~ev od 11.02.2016. god. Do 21.02.2016. godine u vremenu od 14-15,30 ~asova.

Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom donetog re{ewa,dostavqaju ovom Odeqewu, u roku od 10 dana od dana objavqivawa, u pisanoj formi,preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca.

ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE

30

11. februar 2016.

^ITUQE I MALI OGLASI

U subotu 13.02.2016. u 12 Kancelarijski prostor, Kara|or|eva, name{ten za advokate, agencije, predstavni{tva, povoqno.

062/592-200 Izlo`beno magacinski prostor hala 420 kvm, {leperski prilaz, Kami~ak.

062/592-200 Izdajem lokal 32 kvm, u Zanatlijskoj ulici br. 22.

064/82-55-901, 015/336-458 (posle 17 ~asova) Izdajem lokal na novoj Autobuskoj stanici, prizemqe.

064/892-03-16 Iznajmquje se prostor za de~ja, porodi~na, kolektivna slavqa, Kraqa Milana 2.

064/53-53-698

~asova na Kami~kom grobqu

Dana 16.02.2016. navr{ava se 8 godina od smrti voqenog oca

Dana 14.02.2016. navr{ava se devet godina od smrti dragog supruga, oca i dede

Jeli} Vojislava Voje

Nikole Mati}a

11.02.2016. godine navr{ava se 14 godina od smrti na{e drage

dava}e se ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj

Goran \ur|evi}

Markovi} Mileni S qubavqu porodica.

iz Drenovca Godine su pro{le, ali {to je dobro, lepo, plemenito ne zaboravqa se, tako te ~uvam u srcu, sa ponosom pri~am o tebi. Tvoja }erka Svetlana i zet Dragan sa porodicom.

1939 - 2007 - 2016 iz Dowe Sipuqe Dobrota tvoga srca i ~isto}a tvoje du{e `ive}e ve~no sa nama. Ne postoji vreme koje }e pomo}i da te zaboravimo. Tvoji: supruga Radojka, sin Du{an i }erke Cica, Svetlana i Stana.

Gaj~anski Katarine

Nismo te zaboravili. @eqko i Duja.

1943 - 2002 Uspomenu na wu ~uvaju wena deca Sa{a i Sawa i sestra Vera.

Dana 16. februara je punih 15 godina od smrti na{eg dragog oca, svekra i dede

Se}awe na moju dragu suprugu

Posledwi pozdrav dragom tati

Tomislava Gojka Sekulovi}a sudije Okru`nog suda u penziji

Katarinu Gaj~anski ^uva je od zaborava suprug Dragoqub.

Se}awa na tvoju plemenitost i qubav koju si nam pru`ao, jednostavno ne mogu da izblede... Traja}e dok je nas... Tvoji Katarina, Branislav, Tatjana i Ivan.

Pomen 13.02.u 10,30 na Novom grobqu

Erakovi} Dragan ^edi Jelena sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Danu od Brane sa porodicom.

06.01.1957. - 07.02.2016.

Milan

\ur|evi}

Milica

Majka Ivana, supruga Milena, deca Dragana i Uro{, brat Aleksandar, snaha Slavica, sinovice Sowa i Jelena sa porodicama.

iz Gru{i}a ^uva}emo ih kao najdra`u uspomenu svog `ivota. ]erke Qiqana i @ivana sa porodicama, unu~ad Milica i Borisav.

Dana 06. februara 2016. godine prestalo je da kuca srce na{e voqene majke

Dana 05.02.2016. ispustio je svoju plemenitu du{u na{ dragi suprug, otac i deda

Angeline - Gine Jeli} 1932 - 2016 Majko, tvoja ne`nost i dobrota zauvek ostaje u srcima tvojih najmilijih: sina Bana i }erke Jasne sa porodicama.

Vuki}evi} Mitar 1952 - 2016 Uvek }emo ga voleti i po{tovati.

Supruga Qiqana, }erka Sawa, sin Marko sa porodicama.

^ITUQE ^ITUQE

Posledwi dragom

pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom tati

POMENI

Vuki}evi} Mitru

Vasi} Nenad

1952 - 2016

iz Uzovnice Brate Ne{o, u mom srcu velika je rana, {est mseci od kad nisi s nama. Brate, tvoj odlazak lak{i bi mi bio, kad bih znao {ta si mi zna~io. Molim Boga i Gospoda Hrista du{a tvoja u raju nek blista. Tvoja seka Jela sa porodicom.

11. februar 2016.

Se}awe na

31

Godi{wi pomen

31.01.2016. prestalo je da kuca srce na{eg dragog supruga, oca, brata, dede, tasta

Bo{kovi} Sretenu Rodoquba Nedi}a iz Desi}a 1949 - 2016 Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Ve~no }emo te ~uvati kao najdra`u uspomenu.

Tvoji najmiliji: supruga Branka, }erke Mirjana i Jelena i brat Dragan sa porodicama.

1926 - 2016 Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

Tvoji: }erka Borka, unuke Maja i Mira, zetovi @ivko i Goran, praunuke Mina i Na|a.

od wegove Sawe sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom zetu

S tugom se opra{tamo od na{eg voqenog

Ninkovi} Dragoquba iz Kujavice 1921 - 1996 Dvadeset godina je pro{lo, i daqe `ivi{ u na{em se}awu. S po{tovawem sin Du{an Ninkovi} sa porodicom.

Tu`no se}awe i pomen na godi{wicu

Dana 10.02.2016. godine navr{ilo se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a draga majka, svekrva i baka

Jevti} Marija 18.02.2015. - 18.02.2016.

Bila si sve ono {to je dobro, lepo i plemenito.

Takvu te ~uvamo u srcu i sa ponosom pri~amo o tebi.

Osta}e{ zauvek voqena i nezaboravqena. Tvoji najmiliji suprug Andrija, sin Dragoqub, }erka Milena, unuci Nemawa i Filip, unuka Tijana, snaha Vinka i zet Dragan.

Voqenoj sestri i zaovi

Vuki}evi} Mitru 1952 - 2016

Bo{kovi} Sretena Du{ko Joki} 16.10.1965. - 05.02.2016.

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati.

U tvom velikom srcu bilo je mesta za sve. Nikada te ne}emo zaboraviti. Sinovci Mladen i Uro{ i snajka Mira.

1926 - 2016 U na{im srcima osta}e{ ve~no voqen i u mislima ne zaboravqen. Tvoji: }erka Branka, unuci Boban i @eqko, snaha Maja i praunuk Nikola.

od porodica Filipovi}, Dragovi} i Mihi}.

Petrovi} Marko

05.02.2016. napustio nas je na{ dragi zet, te~a

13.10.1944. - 13.02.2015.

Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu u srcu nosimo. Tvoji najmiliji.

Srdanovi} @ivanka - Mara Vreme nikada ne mo`e izbrisati se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji Mile, Stevka, Biqa i Goga sa porodicama.

Posledwi pozdrav drugu

17.02.2001. - 17.02.2016.

Du{ko Joki} 16.10.1965. - 05.02.2016.

Danu od Gruje.

^edomiru Popovi}u

Dana 05.02.2016. prestalo je da kuca plemenito srce na{eg oca, deke i svekra

od Marine i Du{ana.

Tvoje veliko srce kucalo je za sve nas. Tvoju qubav i dobrotu nikada ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: @eqko, Sandra, Borka i Uro{.

Dana 02.02.2016. prestalo je da kuca srce na{e drage tetke i bake

Posledwi pozdrav na{em dragom

Vuki}evi} Mitra Mi{e Tomislavu [ipovcu Porodica Savi}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Dragi na{ deko, ne postoje re~i koje mogu opisati tvoju dobrotu i po`rtvovanost, tvoju hrabrost i borbenost. Ne postoje suze koje mogu iskazati bol i tugu koju sada ose}amo. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. @ive}e{ zauvek kroz na{a se}awa i u na{im srcima.

Tvoji unuci Uro{ i Vuka{in, sin Marko i snaja Marija.

Radomirovi} \ur|ica

Milivoja \uri}a Milana Nikada ga ne}e zaboraviti supruga Milica, sinovi Veqko i Vlada, brat Slobodan, sestra Slobodanka, snaha Verica, unu~ad Milica, Milan, Aleksandra, Jovana i Arsen.

Pro{lo je 15 godina od smrti na{e drage majke, svekrve i bake. Uspomenu na wu ~uva wen sin Boba sa porodicom.

iz Pocerskog Pri~inovi}a Iznenadni tvoj odlazak ostavqa veliku tugu i prazninu u na{im srcima. Ve~no }emo te se se}ati po tvojoj nesebi~noj dobroti.

Tvoj sestri} Slavko, snaha Milojka, unuke Jelena i Oqa.

Milanke Alimpijevi} Uspomenu na wu ~uvaju }erka i sin sa porodicama.

Dana 09.02.2016. godine navr{ilo se 6 godina od smrti na{eg dragog

Mr Milorada Tomi}a Hristine Braji} Lele

1944 - 2016

Godina dana, sestro na{a ne ~ujemo tvoj glas. Godina no}i kroz izmaglicu vla`nih o~iju, nastojim da ugledam tvoj dragi lik, tvoj lepi lik iz sre}nih dana.

Okupi}emo se oko tvoje ve~ne ku}e. Tvoji: sestre Du{anka i Milanka, bra}a Du{an i Dragan i snaha Mira sa porodicama.

Dana 16.02.2016. navr{ava se 16 godina od smrti na{e majke

Dana 13.02.2016. navr{ava se godinu dana od smrti na{e drage

Radenke - Raje Peri}

18.02.2015. - 18.02.2016. iz Lipolista

11.02.2016. navr{ava se 5 godina od smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav

Jevti} Mariji Mari

iz Slep~evi}a Za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`ila zahvalne }erke: Jelena, Spomenka i Radmila.

Ostale su uspomene i se}awe na tebe. Tvoja porodica.

Dana 12.02.2016. godine navr{ava se dve godine od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Dana 12.02.2016. godine navr{ava se 22 godine od smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav najdra`em stricu

Sreten Bo{kovi} 1926 - 2016 preminuo 01.02.2016. sahrana je obavqena 02.02.2016. na grobqu u Maloj Vrawskoj. O`alo{}eni: supruga Mara, }erke Borka i Branka, zet @ivko, unuke Maja i Mira, unuci Boban i @eqko.

Milovan Gaji} Gaja Puri} @ivorada Vuki}evi} Mitru 1952 - 2016 wegova Gaja.

1941 - 1994 - 2016 Tvoji najmiliji sinovi Di{a i Nixa, unuka Tawa i supruga Gina.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoja supruga Qiqa, k}erke Biqana i Mirjana sa porodicama.

32

^ITUQE

11. februar 2016.

U ponedeqak 8. februara 2016. godine navr{ilo se 18 godina od smrti na{e drage mame, bake i prabake

Zagorke Joldi} iz [evarica Weni najmiliji: sin Milorad, }erka Zorka, unuk Ivan, unuka Cica, praunu~ad Marko i Aleksandra.

12.02.2016. je 36 godina od smrti moga sina

Se}awe

Simi} B. Du{an 07.02.2004. - 07.02.2016.

Nedostaje{ mi!

Zorica sa ro|acima i prijateqima.

11. februara u 11 ~asova iza}emo na porodi~no grobqe „Te{i}“ u Dragiwu da obele`imo godi{wicu na{em voqenom

Snegi} @ivana

Dr Miloradu \or|evi}u

iz Koceqeve Uvek u se}awu }erke @ivke, unuka Ivana i zeta \or|a.

Borka M. Kordi}

iz Ri|aka Sa dubokim bolom u du{i ~uvam te u srcu do smrti.

Majka Desanka.

1917 - 2015 Dana 14.02.2016. navr{ava se {est meseci od smrti na{e mile i voqene majke.

Wene }erke sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

^edomir Popovi}

Popovi} ^edomir

1955 - 2016 Zauvek u srcu.

Bata sa porodicom.

1955 - 2016 Nedostaje{!

Tvoji Zorica, Pavle i Duwa.

Posledwi pozdrav prvom direktoru i osniva~u Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva Republike Srpske

Milica Grkavac 05.10.1983. - 28.01.2016.

Milice bila si na{a jedinica, radost i lepota, a od sada do`ivotna tuga.

Tuguju za tobom sin Stefan, majka Dara sa porodicom, tetke Saveta i Rada sa svojim porodicama.

Dragoj kumi Nadi posledwi pozdrav

Nada @ivanovi} 1955 - 2016 S tugom i qubavqu weni kumovi porodica Ruvidi}.

Porodice Tadi} i \or|evi}.

Tu`no se}awe

@ivanka Mijailovi}a

Posle duge i te{ke bolesti preminula je u Novom Sadu

Dana 12.02.2016. godine navr{ava se devetnaest godina od smrti na{eg dragog

Tomislavu [ipovcu od Oqe i Ivane.

Godi{wi pomen dragom

Goranu \ur|evi}u Pro|e godina od kada nisi sa nama, ali bol i tuga za tobom nikada pro}i ne}e.

Tvoja majka i porodica.

15. februara navr{ava se 12 godina od smrti na{eg dragog

Tomislavu [ipovcu

Rudakovi} Bogomira - Rula

„... iza velikih qudi ostaju velika djela...“ JP „Zavod za uxbenike i nastavna sredstva“ Isto~no Novo Sarajevo.

Dani i godine prolaze, zaborava nema.

Ako je smrt ja~a od `ivota nije ja~a od se}awa na tebe.

Porodica Rudakovi}.

12. februara navr{ava se 17 godina od smrti mog dragog supruga

13. februara 2016. godine navr{ava se 26 godina od smrti na{eg dragog supruga i oca

Stevana S. Vi}enti}a

@ivojina - @ike Marjanovi}a

1933 - 1999 - 2016 S ponosom i po{tovawem u srcu te ~uvam od zaborava.

Voli te tvoja supruga Olivera - Vera Vi}enti}.

Bio si deo nas i to }e{ ostati. Zaborav ne postoji za one koji te vole.

Tvoji najmiliji.

^ITUQE Dragi na{ tata

11. februar 2016.

Dana 05.02.2016. napustio nas je na{ dragi suprug i otac

33

Posledwi pozdrav drugu

Du{ko Joki}

Vreme prolazi, pet godina. Tuga i bol ostaju. Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Supruga Branka, }erke Marija, Suzana i Nada sa prodicama.

16.10.1965. - 05.02.2016.

U trenu si oti{ao, i sve lepote ovog sveta odneo si nam sa sobom. Tvoje slomqeno srce kuca}e u nama dok trajemo!

Nikada te ne}emo zaboraviti, tvoje }erke Taca i Kile.

16.10.1965. - 05.02.2016.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa i tuge za tobom. Ni vreme koje dolazi, ne}e umawiti tugu, prazninu i bol. Tvoje postojawe je bilo na{a snaga i toplina. Tvoje ime na{ ponos, tvoja smrt na{a do`ivotna rana. Bio si divan suprug i otac, na{ oslonac i uto~i{te, sigurnost i toplina.

Tvoji najmiliji supruga Milanka, }erke Tamara i Kristina.

Prijateqi nikad ne umiru dok `ive oni koji ih vole i oni koji ih se se}aju.

Porodice Ili} i Jeremi}.

U subotu 13.02.2016. odr`a}e se 40 dnevni pomen

Dana 14.02.2016. navr{ava se pet godina od smrti na{e voqene

Dana 11.02.2016. godine navr{ava se devet godina od smrti na{eg dragog

12.02.2016. godine je godina dana kako nije sa nama na{ dragi

Du{ko Joki} [irgi} @ika

Milovanu - Bati Petrovi}u iz Drenovca Pozivamo rodbinu i prijateqe u 11 ~asova u Drenovac.

Porodica Petrovi}.

Dana 01.02.2016. godine preminuo je u 87 godini na{ dragi

Gaji} @ivana - @ike Vere Opa~i} Uvek }e te voleti otac @ivan, majka Katarina, }erke Qiqana i Dragica sa porodicama.

1935 - 2007 iz Drenovca Vreme prolazi, se}awe ostaje.

Sestra Milenka i sestri}i \or|e i Nada sa porodicama.

U subotu 20.02.2016. godine u 11,30 na Novom grobqu izdava}emo 40 dnevni pomen na{oj dragoj majci

U subotu, 13.02.2016. godine u 11 ~asova na Dowo{orskom grobqu u [apcu da}emo godi{wi pomen na{oj majci

Du{ku Joki}u - Dulu

Slavoqub Joci} 20.09.1939. - 12.02.2015.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

S qubavqu i setom supruga Ivanka, sin Milo{ i }erka Danijela sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Milorad Nenadovi} 1929 - 2016 S qubavqu i po{tovawem uvek }e te se rado se}ati i veliko hvala za svu dobrotu koju si nam u~inio.

Tvoji najmiliji: sinovi Qubomir i Milomir, }erka Vera, snahe Milanka i Milena, unu~ad, praunu~ad i ostala rodbina.

Vidosava Nikoli} 1933 - 2016 Pozivamo rodbinu i prijateqe da zajedno obele`imo ovaj dan. ]erka Qubica i sin Dragomir sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom

Qubici Babi} 1946 - 2015 S qubavqu i po{tovawem Irena i Ivana sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Filipovi} Veqko Veqku od porodice Popovi}.

1953 - 2016 Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu i dedi.

O`alo{}ene supruga Danica, }erke Biqana i Mirjana i unuka Marija.

^edi Skameweni od neverice porodica Su{i}. Suvi, Beca i Milo{.

Posledwi pozdrav na{em drugu

^edomiru Popovi}u Danu od drugova iz Ribolova~kog kluba „Bistro“.

od Fosila, Pandura, Qube, Ximike, La|ara, Ne}aka, Radmila, Sime, Srbe, ^okova, Gaje, Ke{e, Kuruza, Glavowe, Pelea, Ilije.

34

^ITUQE

11. februar 2016.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Danijel Jankovi} - Lindika 1971 - 2016

Danu od drugova, Boske, Mi{a, Gavra, @are, Kane.

Danijel Jankovi} - Lindika 1971 - 2016 Tvoje dobre o~i zemqa je prekrila na{a srca u tugu zavila.

Tebe vi{e nema srce nam se kida. Mnogo puta mislimo, da }e{ opet do}i i da }e na{a tuga pro}i.

Ja jo{ ~ekam povratak tvoj, a tebe nema dragi moj tata. Sve {to sam po`elela stvorio si mi, takvog oca svako je mogao po`eleti, a niko imati.

LEGENDO NA[A! ]erka Mila i supruga Draga.

Nema jutra nema dana da nisi sa nama. Ni sve suze sveta, ni sve re~i utehe ne mogu da ubla`e bol koji ose}amo. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo.

Majka Mira, sestra Zorica i sestri~ina Maja.

Danijel Jankovi} - Lindika 1971 - 2016 Bol i tuga ne mere se re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. U na{im srcima `ive}e{ ve~no.

Tvoje kom{ije: Seka, Mati}i, Ruvidi}i, Stanojevi}i, Mandi}i, Gavrilovi}i i Mitrovi}i.

^ITUQE Posledwi pozdrav na{em voqenom ocu, suprugu, deki, svekru

Timotiju Reqi}u profesoru u penziji 1923 - 2016 Porodica Reqi}.

11. februar 2016.

35

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Popovi} ^edomiru od kolektiva „City taxi“.

Dana 17.02.2016. godine navr{ava se tri godine od kako nije sa nama na{ dragi

Dana 03.02.2016. u 7,34 ~asova upokojila se na{a supruga i majka

Vasili} Branka 1955 - 2016

Milutin Stankovi} - Mu}a iz Ora{ca Ne postoji vreme koje }e pomo}i, da te zaboravimo, postoji samo na{a beskrajna qubav koja te ~uva od zaborava.

Tvoja supruga Dragica sa rodbinom i prijateqima.

Nakon duge, te{ke i opake bolesti svoju bitku je izgubila i pored nesebi~ne podr{ke porodice, kom{ija, rodbine i „armije“ lekara Op{te bolnice „Dr Laza Lazarevi}“ [abac.

Zahvaqujemo se: sve{tenstvu [aba~ke crkve, protama Bogdanovi}u iz Ribara i Marku iz Ku~eva, sve{teniku Milojevi}u iz Para}ina, crkvi sa Letwikovca koji obavi{e opelo i opro{tajnu besedu.

Maminim kolegama iz biv{e „Name“. Tatinim kolegama i ustanovi „Gerentolo{ki centar“ [abac. Na{im kolegama sa Bogoslovskog i Medicinskog fakulteta iz Beograda. Kom{ijama, rodbini i prijateqima. Svima koji su do{li da isprate na{u pokojnicu. ^uva}emo te od zaborava. Tvoji Mirko i Milica sa tatom Brankom.

36

SPORT

11. februar 2016.

RK „METALOPLASTIKA“ NASTAVQA SUPER LIGU

SEHA SNOVI „PLASTI^ARA“

uper rukometna liga Srbije za rukometa{e bi}e nastavqena ovog vikenda. [aba~ka „Metaloplastika“ najpre ciqa novi plasman u plej of, ali zajedni~ka `eqa svih je osvajawe jedne od prve dve pozicije na kraju doigravawa i plasman u SEHA ligu.

Svi qubiteqi rukometa u [apcu rado se se}aju sezone 2011/2012, kada je „Metaloplastika“ nastupala u prvom izdawu regionalne SEHA lige. [ap~ani su bili najpose}eniji tim lige, vrhunske ekipe su bili ~esti gosti u na{em gradu, ostvareno je pet pobeda, pao je u [apcu onda{wi u~esnik Lige {ampiona, sarajevska

S

„Bosna“.

Organizacioni problemi lige uticali su da [ap~ani odustanu od takmi~ewa u drugoj sezoni, a potom, iako je uvek bila blizu, „Metaloplastika“ nije uspevala da izbori plasman u SEHU. - To je na{ ciq, velika `eqa i san. Bi}e mnogo te{ko, sigurno }e svaki u~esnik plej ofa `eleti isto, ali mi verujemo u sebe i svoj kvalitet. No, dok god se ne izbori plasman u plej of, SEHA ligu tretiramo kao dugoro~ni ciq. Imamo dobru startnu poziciju u borbi za doigravawe, ali moramo biti maksimalno oprezni – isti~e kapiten Milo{ Mitrovi}.

Pripreme su u potpunosti sprovedene u [apcu.

Treniralo se u teretani, hali, obli`wim terenima, a igra~i su imali i sedam jakih provera.

- Sticajem okolnosti, tokom prve polusezone, ekipu smo formirali u hodu, bilo je promena tokom lige, te su, za neke prvotimce, ovo bile prve zajedni~ke pripreme sa saigra~ima.

Imali smo odli~ne rivale.

Osim Metalca, to su timovi na na{em ili vi{em nivou – smatra strateg „plasti~ara“, Veselin Vukovi}. „Metaloplastika“ je najpre igrala protiv Zagreba i Politehnike na me|unarodnom triagonalu u hali „Zorka“, potom je odigrala jo{ jedan duel sa ekipom iz Temi{vara, odbranila trofej Memorijala Nikola Jevremovi} Gu`va u Vaqevu, pobediv{i „Metalac“ i „Partizan“, a potom su „plavi“ u~estvovali na turniru u Beogradu.

- Triagonal nije planiran, ali je itekako dobrodo{ao. Nere{en rezultat protiv Zagreba, va`an je i za samopouzdawe mladih igra~a. Imali smo jo{ do-

brih me~eva i verujem da su i igra~i zadovoqni onim {to su pokazali – dodaje Vukovi}.

Kostur tima je sa~uvan.

Nekoliko igra~a koji nisu mnogo nastupali, prosle|eni su na pozajmice, dolazaka nije bilo, a jedina promena mo`e biti i definitivan potpis Vuka{ina Rajkovi}a sa kojim se vode pregovori.

Prva prvenstvena utakmica u ovoj godini, svakako je jedna od najva`nijih u preostalih {est kola. Pobeda nad Jugovi}em u hali „Zorka“, pribli`ila bi ekipu u plej ofu, ali bi istovremeno, prakti~no, eliminisala Ka}ane iz te borbe.

Trenutno, samo je „Crvena Zvezda“ prakti~no obezbedila mesto u plej ofu. „Sloga“ je vrlo blizu, a za preostala dva mesta, „konce“ u rukama dr`e „Metaloplastika“ i „Partizan“.

Wihov kiks ~eka, pre svih „Po`arevac“, a potom i „Jugovi}. Ostaje pitawe sudbine Partizana, ali ukoliko Beogra|ani nastave takmi~ewe, bi}e jedni od favorita za plej of.

[ap~ani imaju prili~no povoqan raspored. Posle gostovawa Jugovi}a, o~ekuju ih tri utakmice protiv ekipa koje su objektivno slabije („Morava“ u gostima, „@elezni~ar“ u [apcu i „Rudar“ u Kostolcu). U slu~aju tri o~ekiva-

TABELA: 1. C. Zvezda . . . . . . . . . . 21 2. Sloga (P) . . . . . . . . . 18 3. Partizan . . . . . . . . . . 16 4. Metaloplastika . . . 16 5. Po`arevac . . . . . . . . 14 6. Jugovi} . . . . . . . . . . . 12 7. Rudar . . . . . . . . . . . . . . 9 8. Morava (VP) . . . . . . . 9 9. Radni~ki (Kg) . . . . . . 4 10. @elezni~ar . . . . . . . 1 na trijumfa, „plavi“ bi verovatno osigurali mesto me|u ~etiri najboqe ekipe.

Zavr{ne dve runde donose derbi protiv Partizana u hali „Zorka“ i gostovawe u Po`egi. „Partizan“ za vikend gostuje u Po`egi, a potom do~ekuje Po`arevqane. Ovi me~evi da}e odgovor ko }e, u martu biti bli`i plej ofu,.

D. Blagojevi}

RUKOMETNI TURNIR „60 +“ U BEOGRADU

PORAZ U FINALU Malo je nedostajalo da ovo budu najtrofejnije zimske pripreme Metaloplastike. Posle titule u Vaqevu, [ap~ani su bili blizu trijumfa i na drugom pripremnom turniru, ovaj put u Beogradu., Ipak, posle pobede nad {ampionom Srbije, Vojvodinom, slabijim izvo|ewem sedmeraca „plavi“ su pora`eni u finalu.

RK „Metaloplastika“ – RK „Vojvodina“ 21:20 (6:8) METALOPLASTIKA: Maksimovi}, Dragi}evi} 3, Milovanovi} 3, Daki}, Stevanovi}, Do{en, Marinovi} 3, Ostoji} 2, Aleksi}, Markovi}, Arsi} 14 odbrana, \uki}, Jezdimirovi}, Mitrovi} (kap) 1, Ili} 4 (2), Ivanovi} 4, Petrovi} 2, Cvijanovi}. Trener: Vukovi}.

Kada se budu sabirali utisci sa zimskih priprema, {aba~ki rukometa{i }e mo}i da se se}aju pobede nad

{ampionom Srbije, u~esnikom Lige {ampiona i svakako ekipom koja je prvi favorit da i ove godine ponese {ampionski pehar. U zanimqivom duel, „Metaloplastika“ je plasman u finale turnira „60 +“ izborila savladav{i novosadsku „Vojvodinu“. Prvi deo bio je vrlo neefikasan na obe strane. Gotovo neverovatno zvu~i podatak da je posle dvadesetak minuta, rezultat bio samo 5:2 za Novosa|ane, a na poluvremenu tek 8:6.

Arsi} i Arseni} me|u stativama imali su vi{e odbrana nego {to su igra~i postigli golova. Ne{to efikasnije bilo je drugo poluvreme, ali jo{ jednom je Darko Arsi} briqirao i omogu}io ekipi da ostvari vrednu pobedu. Ubrzo po po~etku, „Metaloplastika“ je povela 10:9, da bi u 48. minutu stigla do najve}ih, 18:14.

Ivanovi}, Marinovi}, Milovanovi} i Ili} re{etalisu gol Vojvodine. „Crveno – beli“ su poku{ali da se vrate u zavr{nici. Prepolovili su minus nekoliko minuta pre kraja, ali je tajm

aut Vukoviu}a zaustavio wihov nalet. Gol Ivanovi} minut pre kraja re{io pitawe pobednika. I drugi SEHA liga{ iz Srbije, „Spartak“, pretrpeo je poraz od superliga{a u polufinalu. Doma}i „Partizan“ je slavio 36:29.

RK „Partizan“ – RK „Metaloplastika“ 37:36 (7 m); 26:26 (10:9) METALOPLASTIKA: Maksimovi}, Dragi}evi} 1, Milovanovi} 3, Daki}, Stevanovi} 1, Do{en, Marinovi} 2, Ostoji} 7, Aleksi}, Markovi}, Arsi}, \uki}, Jezdimirovi} 2, Mitrovi} (kap) 3, Ili} 5, Ivanovi} 1, Petrovi} 1, Cvijanovi}.

Trener: Vukovi}.

Nije se proslavio doma}in u ofanzivi u prvih deset minuta, ali je Metaloplastika potpuno zakazala u ovom segmentu. Nijednom [ap~ani nisu uspeli da zatresu mre`u Partizana u tom periodu.

Ipak, posle po~etnih 3:0 za „crno – bele“, lagano Metaloplastika podi`e nivo igre, smawuje zaostatak. Ve}

u 18. minutu, Jezdimirovi} posti`e gol za izjedna~ewe, 6:6. Od tog momenta igra se gol za gol, a na poluvremenu doma}i vode 10:9.

U istom ritmu nastavilo se i u drugom delu. Beogra|ani su bili u prednosti, mahom mininalnoj, povremeno i dva gola razlike, ali je uvek {aba~ki superliga{ bio tu, nadokna|ivao zaostatak. Potpuni preokret je usledio u 58. minutu kada Ostoji} donosi drugu pred-

nost [ap~anima, 25:26.

Ipak, minut kasnije, Radojkovi} donosi novo poravnawe. Imao je Ili} {ut za pobedu, ali je golman doma}ih bio na mestu. „Partizan“ je boqe izvodio sedmerce i slavio u jedanaestoj seriji. Osim druge pozicije, {aba~kom klubu pripao je i jedan pojedina~ni trofej. Darko Arsi} progla{en je za najboqeg golmana turnira.

D. Blagojevi}

SPORT SUPER LIGA SRBIJE ZA RUKOMETA[ICE – 13. KOLO

11. februar 2016.

37

32 GODINE OD XIV ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU

TRE]A U NIZU VU^KO, PAHUQA, SANDRA, JURE ... @RK “Medicinar” - @RK “Ku~evo” 32:30 (18:17)

Sala Gimnazije. Gledalaca 600. Sudije: Sekuli} i Jovandi} (oba Pan~evo). Delegat Jankovi} (Zemun).

Sedmerci: Medicinar 5 (4); Ku~evo 4 (4). Iskqu~ewa: Medicinar 2, Ku~evo 10 minuta. @RK MEDICINAR: Vragoli}, Obrenovi}, Milo{evi} 3, ^vori}, Mandi}, Mati}, Radovi} (kap) 18 (3), Ru~nov, Kari}, [im{i} 15 odbrana, \urkovi} 3, Kuki}, Bojani} 1, Ninkovi} 3, Andri} 4. Trener: @.

Kuki}. @RK KU^EVO: Petrovi}, \urkovi}, Milo{evi}, Joksi}, \or|evi} J. 2, Stani} 6, Ivkovi}, Kuli} 2, \or|evi} A. 2 Beli} 7, Raji}, Pavlovi}, Stojiqkovi} D. 2. Gojkovi} (kap) 4, Stoiqkovi} J. 4. Trener: R. Eri} ilo je preokreta, go{}e su pru`ile vi{e od maksimuma, ali na kraju, ~im je doma}i tim dobio vi{e od jedne raspolo`ene rukometa{ice, ostvarena je rutinska pobeda.

Bila je to ~udna utakmica u subotu u sali Gimnazije. Doma}e su bile apsolutni favoriti i kada su ve} u 4. minutu stekli prednost od 3:0, delovalo je da sledi jo{ jedan ubedqiv trijumf.

Me|utim, u narednih nekoliko minuta sledi potpuni preokret. Seriju prave go{}e. Dobre odbrane Sandre Raji} donose kontranapade, laku realizaciju i ve} u 7. minutu je 3:3, a u 9. minutu i 4:3 za Ku~evo. ^itavo prvo poluvreme, go{}e deluju raspolo`enije i sve`ije.

B

Kontroli{u igru i rezultat, a samo zahvaquju}i Ani Radovi}, „Medicinar“ je imao rezultatski prikqu~ak. Ipak, razliku u kvalitetu nagove{tava zavr{nica poluvremena. Najpre doma}e dolaze do izjedna~ewa, a u posledwoj sekundi prvog dela, Nada Ninkovi} poga|a za vo|stvo na odmoru 18:17. Nisu bile lo{e rukometa{ice Ku~eva ni u drugom delu, ali je od starta bilo jasno da sve zavisi od doma}ih. Ana Radovi} nastavqa neverovatnu seriju iz prvog poluvremena, ali

TABELA: 1. Izvor (BB) . . . . . . . . 24 2. Radni~ki (Kg) . . . . . 22 3. Naisa . . . . . . . . . . . . . 17 4. Medicinar . . . . . . . . 15 5. @elezni~ar (I) . . . 13 6. Sloga (PM) . . . . . . . 11 7. Jagodina . . . . . . . . . . 10 8. Kikinda . . . . . . . . . . . 10 9. Ku~evo . . . . . . . . . . . . . 6 10. Minakva . . . . . . . . . . 2 ovaj put ima podr{ku odli~ne [im{i} na golu, kao i \urkovi} i Andri} u napadu. Prednost od minimalne postaje osetna i pewala se do plus pet. Kona~nih plus dva, rezultat su ne{to opu{tenijeg nastupa [ap~anki u posledwih nekoliko minuta, ~ime su pru`ile {ansu Ku~evu da smawi zaostatak. „Medicinar“ ostaje u plej of zoni, a mo`da i kqu~nu utakmicu u borbi za plej of, igra u slede}em kolu u In|iji, protiv direktnog rivala.

D. B.

godini kada smo, kao dr`ava, prikupili pohvale Evrope i sveta za organizaciju dva kontinentalna {ampionata, u vaterpolu i futsalu, setimo se najzahtevnijeg i najve}eg takmi~ewa koje je odr`ano u na{oj, onda{woj, zemqi, Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu.

Sve je po~elo 70 – ih godina pro{log veka, kada su entuzijasti u gradu sporta i muzike, no{eni mladala~kim entuzijazmom i snovima do{li na ideju da wihov grad napravi ne{to veliko, ne{to {to }e zadiviti svet. Ideja se {irila, predlozi se re|ali, projekti pravqeni, a iza svega stao je i grad. Na glasawu u maju 1977. godine u Atini, Sarajevo, za tri glasa porazilo Saporo (Japan), 36:33. Tre}i je bio Geteborg.

Dan pred otvarawe OI snega nije bilo ni na vidiku.

Ipak, `eqe Sarajlija ispunila je no}. Prve pahuqe pale su u popodnevnim satima, a onda se neumorno spu{tale na grad tokom ~itave ve~eri i no}i. Osvanulo je jutro ceremonije oven~ano belim pokriva~em.

Na stadionu Ko{evo, 8. februara. Ta~no u 15 sati i 44 minuta, Sandra Dubrav~i}, reprezentativka u umetni~kom klizawu upalila je olimpijski plamen bakqom koju je na stadion sve~ano uneo Ivo ^arman, skija{ki tr-

U

ka~. Igre je otvorio Predsednik Predsedni{tva SFRJ, Mika [piqak, a 11 dana kasnije, zatvorio ih je onda{wi predsednik MOK, Huan Antonio Samaran. Olimpijsku zakletvu u ime sportista pro~itao je skija{ Bojan Kri`aj, a sudije je predstavqao Dragan Perovi}.

Oko 1.300 sportista iz 49 zemaqa (5 po prvi put ima prtedstavnike), takmi~ilo se u 10 disciplina, 6 sportova.

Igre je pratilo 7.283 pred-

stavnika medija iz celog sveta. Grad pod Trebevi}em ugostio je 12.500 zvani~nih gostiju, vi{e od 25.000 navija~a, a oko 2 milijarde gledalaca pratilo je Igre kroz TV prenose.

Maskota igara bio je ~uveni Vu~ko, vuk, idejno re{ewe Slovenca Jo`e Trobeca.

Vu~ka su izabrali ~itaoci novina iz cele Jugoslavije, a konkurenciju mu je ~inilo jo{ pet predloga. Vu~kov glas, za oficijelni xingl ZOI ’84, sinhronizovao je Zdravko ^oli}. Zvani~ni simbol OI bila je stilizo-

DU[AN MAKEVI] POSTAVIO REKORD NA 3.000 METARA

MAKEVI] PONOVO REKORDER P

osle rekorda na 5.000 metara, ime Du{ana Makevi}a, na{eg atleti~ara, upisano je me|u rekordere Teksa{kog dr`avnog univerziteta u San Antoniju (UTSA) i na deonici od 3.000 metara u dvorani. Novi rekord univerziteta, u vlasni{tvu {aba~kog atleti~ara je 08:08, 35.

Kada se govori o Srbima u San Antoniju, gra|ani ~esto govore o Bobiju Marjanovi}u, ~uveni NBA trener, Greg Popovi} na{eg je porekla, ali qubiteqi atletike u Teksasu, Srbiju svakako povezuju sa Du{anom Makevi}em. Pre tri godine, mladi [ap~anin je pre{ao iz Luizijane u Teksas i ve} sada je deo istorije UTSA. Za svega nedequ dana, Makevi} je postavio dva rekor-

da, a posebno je zna~ajno da je sru{io rekorde stare nekoliko decenija.

Punih 30 godina, jedan od najpoznatijih peruanskih atleti~ara, Roxer Soler, olimpijac iz Los An|elesa 1984. godine, bio je nosilac najboqeg rezultata u dvorani na 3.000 metara, ali od subote novi rekorder je Du{an Makevi}. Na doma}em terenu, [ap~anin je bio prvi na 3.000 metara, uz rezultat od 08:08, 35, najboqi u istoriji UTSA, postignut je na doma}em terenu, pozivnom takmi~ewu „^arli Tomas“.

- Moj li~ni ciq koji sam sebi postavio, bio je da tr~im ispod osam minuta i 10 sekundi. Od starta sam u{ao u vode}u grupu, a posle 1.600 metara sam poja~ao, odvojio se

i tr~ao sam do kraja – istakao je Makevi}.

Nedequ dana ranije, u Bostonu, Du{an je postavio rekord i na 5.000 metara, rezultatom 14:01,36. Interesantno, tim rezultatom, nadma{io je svog aktuelnog trenera. Ovo ostvarewe je i najboqe u istoriji srpske atletike na ovoj deonici.

Naredne nedeqe, Makevi} }e tr~ati u Hjustonu.

- U Hjustonu tr~im samo da bi se kvalifikovao na finale na{e lige, a najva`nije takmi~ewe koje me o~ekuje u bliskoj budu}nosti je finale dvoranske lige u Birmingemu (Alabami) 24. i 25. februara. Posle toga prelazimo na otvoren teren – dodaje Du{an Makevi}.

D. B.

vana pahuqa snega. Medaqe su kovane u Majdanpeku.

Prvu medaqu na ZOI u istoriji Jugoslavije, osvojio je skija{ Jure Franko, drugi u veleslalomu. Skija{ka takmi~ewa bila su najpose}enija, svi Jugosloveni o~ekivali su da medaqu ponese Bojan Kri`aj, ali onda, potpuno neo~ekivano, zablistao je 21 - godi{wi Jure. ^etvrti posle prve serije, Slovenac je u drugoj do{ao vozio slalom `ivota i osvojio srebro.

Vreme 02:41,41.

Najuspe{nija nacija bila je DR Nema~ka (Isto~na Nema~ka) sa 24 medaqe. Drugi je bio SSSR, a tre}e SAD. Karakteristike terena i veliki broj volontera u~inile su da ZOI 84 budu najjeftinije u istoriji olimpizma. Jugoslaviju su Igre ko{tale 142,6 miliona dolara, a pore|ewa radi, ZOI u So~iju (Rusija) 2014. ko{tale su oko 50 milijadi dolara.

Ratni vihor i nebriga u~inili su da olimpijski objekti, mahom, vi{e ne postoje ili su u neupotrebqivom stawu, ali ostaje da `ivi se}awe i pri~e svedoka.

D.B.

38

11. februar 2016.

SPORT

36. IZBOR ZA NAJBOQE SPORTISTE SPORTSKOG SAVEZA [APCA

GODINA KAJAKA[A ajboqe sportiste i sportske kolektive u 2015. godini, po svom izboru, nagradio je u petak, u [aba~kom pozori{tu, Sportski savez [apca (SS[). Diplome, plakete i pehari najboqima uru~eni su 36. godinu.

Rezultati koje su ostvarili u prethodnoj godini i na ovom izboru „nametnuli“ su glavnu ulogu {aba~kim kajaka{ima, bar kada se radi o glavnim nagradama. Kajak klubu „Zorka“ pristigla su priznawa za najboqeg sportistu, koju je osvojio {aba~ki olimpijac, Neboj-

N

{a Gruji}, najboqeg mladog sportistu, pripala je Bojanu Milinkovi}u i najboqeg trenera, namewena Uro{u Pavlovi}u.

- Lepo je biti zna~ajan deo svakog izbora za najboqeg sportistu u gradu sporta kakav je [abac. Svi na{i rezultati potvr|uju da se dobro radi u klubu i da po{tujemo sistem koji je odavno postavqen. Vodimo ra~una o seniorima, ali i svim mla|im kategorijama. Svako od nas radi svoj posao maksimalno koliko mo`e, ovi momci na svakom treningu rade vrhunski i tako dolazi-

mo do rezultata i sjajne atmosfere. Mnogo je odricawa bilo potrebno za ovakve rezultate, ali sve je imalo smisla. Ne}emo da stanemo, naredni ciq je bar jedna medaqa na OI u Rio de @aneiru – isti~e Pavlovi}.

Veliki pehar namewen najboqem sportskom kolektivu grada, krasi}e vitrine RK „Metaloplastika“.

Evropska {ampionka, ~lanica `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije koja je ovog leta postala {ampion Evrope, Kristina Topuzovi}, najboqa je sportistkiwa u izboru SS[., atle-

PO^ELA PRVA BILIJAR LIGA [APCA

BORBAZA[AMPIONA roteklog vikenda u [apcu je startovala prva Bilijar liga na{eg grada. Na stolovima Bilijar kluba „Moskoni“, od 6. februara do 10. aprila za poziciju u plej ofu bori}e se 24 igra~a. Najboqih 12 u regularnom delu obezbedi}e mesto na zavr{nom turniru 17. aprila kada }e biti poznat i prvi zvani~ni {ampion [apca u bilijaru.

Iako jo{ postoji sporewe da li se bilijar mo`e smatrati sportom, broj igra~a, nagradni fondovi i popularnost u svetu sveda~e da se radi o vrlo popularnom sportu, dostupnom svima. Klupski turniri u [apcu nisu novost, ali od prvog februarskog vikenda, Bilijar klub „Moskoni“ doma}in je prve gradske Bilijar lige. Tokom dva meseca, svoju ve{tinu pokaza}e 24 prijavqena igra~a.

- Liga se igra po principu svako protiv svakog u dva kola (gost-doma}in). Prvo kolo se igra po pravilima osmica « internaciona», u drugom kolu se igra « devetka». Svaki me~ se igra do pet

P

dobijenih partija, bez hendikepa, naizmeni~ni brejk.

Pobeda se boduje sa 3 boda, poraz sa 1 razlike (rezultat 5:4) sa 2 boda, a poraz sa vi{e od jedne partije razlike jednim bodom. Iskustvo iz prethodnih godina pokazalo je da je u [apcu na{ sport vrlo popularan.

Hvala svima koji su pomogli organizaciju, svim sponzorima, Gradu [apcu i nadamo se da }e Liga postati tradicija dugog veka.

Ciq je da kroz nekoliko godina [abac ima vode}e igra~e bilijara u Srbiji i ozbiqne takmace na me|unarodnim turnirima – is-

ti~e vlasnik BK « “Moskoni” » Rade Obradovi}.

Me~evi su na programu tokom vikenda, a ta~ni termini se odre|uju u dogovoru sa igra~ima. Najboqih 12, na kraju regularnog dela, vodi}e borbu za kona~nog {ampiona sredinom aprila.

- Turnir za prvaka igra se po pravilima « desetke » .

U~esnici pla}aju kotizaciju, a sredstva idu u nagradni fond koji }e biti 75 hiqada dinara. Svakog od u~esnika zavr{nog turnira, zavisno od plasmana, o~ekuju nov~ane nagrade – dodaje Obradovi}.

D. B.

ti~arka Na|a Cerovac, ponela je epitet najboqe mlade sportistkiwe, a predsednik [aba~kog {ahovskog kluba Miroqub Merdovi} nosilac je plakete za najboqeg sportskog radnika [apca u 2015. godini. Dodeqeno je jo{ vi{e od 50 priznawa sportistima, kolektivima i {kolama za sportska dostignu}a, kao i posthumno priznawe koordinatoru {kole rukometa @RK

„Medicinar“, Zoranu Obrenovi}u.

- Nije lako izabrati najboqe me|u odli~nima, ali je i zadovoqstvo imati ovakve sportiste u svom gradu i okolini. Nadamo se da }emo, analiziraju}i 2016. godinu, pred naredni izbor, mo}i da ka`emo da smo imali bar jednog osvaja~a olimpijske medaqe iz Brazila – dodaje predsednik SS[, Veselin Vukovi}.

D. B.

KROZ PAR RE^I KAJAK – Reprezentativci Srbije zavr{ili su prvi deo priprema za takmi~ewa koja ih o~ekuju u 2016. godini. Sprinteri koji su se pripremali u [apcu proteklih mesec dana, zajedno sa ostatkom reprezentacije, otputovali su u sredu u Tursku. U ovoj zemqi }e iza}i na vodu prvi put u 2016. godini.

FUDBAL – U prvoj pripremnoj utakmici tokom zimskih priprema, fudbaleri Ma~ve savladali su, ~lana Srpske lige „Beograd“, obrenova~ki „Radni~ki“ 3:1 (1:0). Strelci golova za „crveno – crne“ bili su: Markovi} i dvojica prido{lica, Jankovi}, s’ bele ta~ke i Jeremi}. Jedini gol za Obrenov~ane postigao je Ran|elovi} sa 11 metara.

FUDBAL – Fudbaleri Prova, tre}eplasiranog tima Zone „Drina“, pru`ili su dobar otpor prvoliga{koj Kolubari, ali su na kraju pora`eni 2:0. U pripremnoj utakmici, strelci za ekipu iz Lazarevca bili su Milovanovi} i Stojkovi}.

KO[ARKA - Ko{arka{i Ra|evca slavili su, posle produ`etaka, u 8. kolu Druge regionalne lige „Zapad“, protiv lajkova~kog @elezni~ara, 87:84. Doma}i su bili u prednosti ve}i deo utakmice, ali je u zavr{nici do{lo do pada, {to su Lajkov~ani iskoristili i me~ uveli u produ`etke.

STONI TENIS – U Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}“ od 4. do 6. februara, realizovan je prvi Stonoteniski kamp za u~enike osnovnih {kola. Organizatori su se odlu~ili da prve godine ne bude prijavqivawa, ve} su vrata {kole bila otvorena za sve {kolarce od 9 do 12 sati.

Pokroviteq Kampa bio je Grad [abac.

ATLETIKA – Katarina Ga~evi}, atleti~arka kluba „A[K Tempo“ osvojila je bronzanu medaqu na dvoranskom Prvenstvu Srbije za mla|e juniore u Novom Sadu.

Hicem od 11 m i 97 cm, Ga~evi} je osvojila tre}e mesto u kategoriji bacawa kugle.

RVAWE – Nikola Nikoli}, rva~ {aba~kog kluba „Vitez“, osvojio je bronzanu medaqu na prvom Kupu Srbije za juniore odr`anom u Zrewaninu. Nikoli} je bio tre}i u kategoriji do 84 kg. U wegovoj kategoriji, zlato je osvojio Dickov (Radni~ki Beograd), a srebro Buqov~i} (Spartak).

D. B.

SPORT

11. februar 2016.

39

PRVA A LIGA – 8. KOLO

RUTINSKI U DERBIJU VK „[abac“ – VK „Bawica“ 16:8 (6:4, 3:0, 4:3, 3:1)

REGIONALNA FUTSAL LIGA SRBIJE „DRINA“ – 10. KOLO

PRVI PORAZ KMF „Bajina Ba{ta“ – KMF „Belatores“ 3:2 (1:2) posledwem kolu prvog dela prvenstva, {aba~ki igra~i futsala pretrpeli su prvi ovosezonski poraz. Derbi 10. kola pripao je doma}inu koji je do bodova do{ao posle preokreta. [ap~ani su boqe otvorili me~, imali kontrolu igre, a iako su prvi primili gol, Gligori} je sa dva gola, doneo preokret.

Ipak, dva pada koncentracije u defanzivi pru`ili

U

su prilike Bajinoj Ba{ti koje ona nije propustila.

Ovo se mo`e okarakterisati kao poraz bez posledica, jer „Belatores“ je i daqe siguran na liderskoj poziciji. Preostalo je da se odigra jo{ pet kola u tre}oj rundi, svi bodovi se prenose, a [ap~ani }e tri puta igrati na svom terenu. Datum `reba i po~etka tre}e runde jo{ nije poznat.

D. B.

STONI TENIS, DRUGA LIGA „CENTAR“

Gradski bazen. Gledalaca 800. Sudije: bednika, odnela je ve} druga ~etvrtina. U Raga~ (Beograd) i Stanojevi} (Jagodina). ovom delu, „[abac“ je li~io na tim koji neDelegat: Marjanovi} (Beograd) Iskqu~e- ma konkurenciju u Prvoj A ligi. Defanziva je bila besprekorna, Aleksi} nesavladiv, a wa: [abac 6, Bawica 7.

[ABAC: Aleksi} (kap), Petrovi}, u napadu, E{kert dominira na centarskoj Markovi} 2, Proli}, Nosovi} 3, E{kert 5, poziciji, loptama ga „hrane“: [ormaz, Nosovi}, Markovi}, Lon~ari}, Car, Matovi}, Ten`era 1, Ten`era, Ukumanov. Plus dva Lon~ari} 1, [ormaz 3, BalaTABELA: kirev, S. Popovi}, Ukumanov 1. [abac . . . . . . . . . . . . 24 postaje plus pet, odnosno plus 1. Trener: Nikoli} 2. Beograd . . . . . . . . . . . 18 {et na ulasku u posledwih osBAWICA: Borisavqevi}, 3. Bawica . . . . . . . . . . . 15 am minuta. Odbrana nije kapiTomi} 1, Mitrovi} 1, Luki} 2, 4. Zemun . . . . . . . . . . . . . 13 Radulovi}, Veliki} (kap) 1, 5. Dunav . . . . . . . . . . . . . 12 Axi}, Radowi} 1, Japunxi}, 6. Stari Grad . . . . . . . . 10 Bara}, Kasum 1, Smiqevi}, 7. Ta{ . . . . . . . . . . . . . . . 3 Vlahovi}, Vi}kovi} 1. Trener: 8. @AK . . . . . . . . . . . . . . 0 Milenkovi} Gde je stao u 2015. godini, VK „[abac“ nastavio je i u 2016.

Prvoplasirani tim do~ekao je drugoplasirani, ali doma}i nisu dozvolili da se Beogra|ani i ponadaju da mogu napraviti iznena|ewe.

Derbi prvog prole}nog kola, {aba~ki klub je do~ekao sa novim trenerom i nekoliko izmena u igra~kom sastavu, ali {to je najva`nije, rezultati se ne mewaju u odnosu na prvu polusezonu. Samo je prva ~etvrtina li~ila na derbi me~ dve najboqe ekipe lige, dok je u preostala 24 minuta, „[abac“ bio znatno boqi rival, {to pokazuje i kona~an rezultat. Prvi period bio je obra~un napa- tulirala sve do sredine tre}e ~etvrtine, da. Odbrane su bile uspavane, te je i broj go- Popovi} je na golu nastavio gde je stao lova prakti~no bio jednak broju napada ri- Aleksi}, a sigurna prednost dala je prilivala. Do 4:4 igralo se gol za gol, ali je svoje ku treneru Nikoli}u da pru`i priliku i dobro ve~e, ~uvar mre`e doma}ih i novi ka- igra~ima sa mawom minuta`om. Svoje mepiten, Darko Aleksi}, nagovestio krajem sto me|u strelcima na{lo je ~ak sedam ovog perioda. Dobre odbrane su omogu}ile igra~a [apca. Ne{to vi{e od ostalih u kontre [ap~ana koje [ormaz i novajlija, Bawici, pokazao je Luki}. U slede}em kolu E{kert pretvaraju u golove za plus dva na „[abac“ gostuje u Zemunu.

D. B. prvoj pauzi. Sve eventualne dileme oko po-

KO[ARKA

IZNENA\EWE U KOSJERI]U KK „Crnokosa“ – OKK „[abac“ 92:100 (24:21, 18:25, 23:24, 27:30) reneri obe ekipe ima}e mnogo zamerki na odbrane posle ovog duela, ali }e svakako raspolo`eniji biti u {aba~kom klubu jer su i pored primqena 92 poena uspeli da slave.

OKK „[abac“ pru`io je jednu od najboqih ovosezonskih igara, a to se posebno odnosi na drugi i tre}i period kada je uspeo da preokrene rezultat, stvori prednost pred posledwih deset minuta, a potom odigra zrelo i sigurno u samoj zavr{nici. Rezultat su nova dva boda. Posle drugog trijumfa u drugom delu sezone, „[abac“ sa pet po-

T POBEDA I PORAZ STK „As“ – STK „Smederevo“ 4:0 aba~ki „As“ potpuno je opravdao ulogu apsolutnog favorita u duelu protiv Smedereva. Goste su ispratili maksimalnim trijumfom, dozvoliv{i im svega ~etiri osvojena seta. Pobede su zabele`ili Cveji} koji je svoje rivale savladao dva puta, Manojlovi} i Braji}.

[

STK „As“ – STK „Vojvoda Milenko“ 2:4 Na`alost, u drugom pro{lonedeqnom duelu, [ap~ani su pretrpeli ~etvrti prvenstveni poraz. Derbi me~ protiv lidera, kli~eva~kog „Vojvode Milenka“, pripao je, sasvim zaslu`eno gostima 4:2. Mladi igra~i vode}e ekipe prvi su favoriti za titulu, {to su i pokazali u [apcu. Oba poena {aba~koj ekipi doneo je Darko Cveji}. Pobedni~ke bodove gostima osvojili su Stevi} dva, odnosno Stanojevi} i Golubovi}. Posle 12 kola, [ap~ani dele tre}u i ~etvrtu poziciju sa zemunskim Taurunumom. Obe ekipe imaju po 20 bodova.

D. B.

beda i 10 poraza zauzima 10 poziciju, ali kako je slavio i „Student“, jo{ uvek samo jedna pobeda deli [ap~ane od zone ispadawa. Debi u 2016. godini pred doma}om publikom, OKK „[abac“ ima protiv @elezni~ara iz ^a~ka u narednom kolu.

Potvrda drugog mesta @KK „Duga“ – @KK „Qubovija“ 88:72 (27:19, 24:17, 16:9, 21:27) Oba rivala mogu biti zadovoqna kona~nim ishodom.

Doma}e su savladale direkt-

TEKVONDO: TRI MEDAQE IZ ZAGREBA ri ~lana Tekvondo kluba „[abac“ osvojili su proteklog vikenda medaqe na me|unarodnom turniru u Zagrebu „M2 – 2016“. Marko Lazi} bio je najboqi u kategoriji kadeta, dok su se bronzama okitili junior Marko Markovi} i @arko Kraji{nik, predstavnik u pionirskoj kategoriji. Uz wih, za „[abac“ u hrvatskoj prestonici su nastupali i Ana Tijani} (kadetkiwa) i Vuka{in Karavidi} (pionir). Na takmi~ewu je nastupilo oko 500 takmi~ara iz 60 klubova u tri starosne kategorije.

T

nog rivala za drugu poziciju i ostale, prakti~no, jedini rival ko{arka{icama OKK [apca u borbi za prvo mesto, a razlog za zadovoqstvo imaju i go{}e koje su izbegle potpunu katastrofu u hali „Zorka“. Jeste ovo bio derbi, ali od starta je bilo vidqivo da je „Duga“ kvalitetniji tim. Prednost stvorena na po~etku, rasla je postepeno, dolazila je {aba~ka ekipa, u nekoliko navrata, i do plus 30. Tek u zavr{nici, kada su priliku dobile ko{arka{ice koje mawe igraju, gostuju}i tim uspeo je da smawi zaostatak do 16 poena. [aba~ki timovi predvode tabelu Druge lige „Jug“.

OKK „[abac“ je vode}i sa maksimalnim u~inkom, dok je „Duga“ druga sa jednim neuspehom, upravo protiv lidera. Seniorke OKK [apca igraju ve~eras protiv Plej ofa svoj me~ 9. kola.

D. B.

Popa Karana 4, 15000 [abac, Republika Srbija Tel.: (015) 363 300, 363 379; Faks: 343 622 El. po{ta : opstabolnicasabac@opentelekom.rs

Na osnovu ~lana 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove ~iji je osniva~ Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ br. 1/2015) i ~lana 23. Statuta Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, primenom ~lana 4. stav 1. Uredbe o postupku za pribavqawe saglasnosti za novo zapo{qavawe i dodatno radno anga`ovawe kod korisnika javnih sredstava ( „Sl. glasnik RS“ br. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15 i 59/15), direktor Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, raspisuje

JAVNI OGLAS

za prijem u radni odnos na odre|eno vreme Doktor medicine – jedan izvr{ilac sa punim radnim vremenom, na odre|eno vreme do povratka zaposlene sa porodiqskog odsustva; Pored op{tih uslova predvi|enih zakonom, kandidat mora ispuwavati i slede}e posebne uslove: - zavr{en medicinski fakultet - VII1 stepen, - polo`en stru~ni ispit - godinu dana radnog sta`a.

Kandidati su obavezni da popune prijavu na oglas na obrascu koji je propisala Op{ta bolnica „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, a koji se mo`e preuzeti u upravi Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac li~no ili na web site Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac www.bolnica015.org.rs.

Uz prijavu se obavezno podnose: overena fotokopija diplome o zavr{enom obrazovawu, dokaz o polo`enom stru~nom ispitu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak, da nije pokrenuta istraga i da optu`nica nije stupila na pravnu snagu (uverewe suda) i validan dokaz o radnom sta`u.

Overa fotokopije dokumenata ne sme biti starija od 6 meseci.

Kandidati imaju pravo uz prijavu da dostave i druge dokaze za koje smatraju da mogu biti od uticaja na vr{ewe izbora po ovom oglasu.

Oglas se objavquje u listu „Glas Podriwa“, na oglasnoj tabli NSZ – Filijala [abac, na oglasnoj tabli Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, web site Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac i web site Ministarstva zdravqa Republike Srbije.

Oglas ostaje otvoren 8 dana od dana objavqivawa u listu „Glas Podriwa“.

Prijave na oglas se mogu podneti li~no na pisarnici Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac, Popa Karana 4, [abac, svakog radnog dana od 07 do 15 ~asova, ili poslati preporu~eno po{tom na adresu Op{te bolnice „Dr Laza K. Lazarevi}“ [abac sa naznakom „Za oglas“.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.