Komadić sna

Susan Elizabeth Phillips romanom Komadić sna još je jednom dokazala da spada među najbolje američke autorice ljubavnih romana. Njezina nježna i emotivno duboko ispričana priča zasigurno će oduševiti ljubitelje ljubavnih romana, baš kao i njezini prije objavljeni romani Ti si dobro znao tko sam ja, Najbolji komad, Šminkerica, Anđeoska ljubav, Dođi i poljubi me! i drugi. Roman Komadić sna s engleskog je prevela Vida Milek.

79,00 kn

1.

2.

3.

4.

Roman

Rachel Stone mlada je udovica kojoj su se loše stvari u životu zaredale jedna za drugom. S neispravnim automobilom, bez novca i posla naći će se u gradu u kojem je svi mrze. No, mlada žena sa skandaloznom prošlošću odlučit će se za borbu i svome djetetu osigurati dostojan život. No, kad Rachel upozna Gabriela Bonnera, privlačnog mladog muškarca koji se nakon velike tragedije ne može vratiti normalnom životu, morat će ga ponovno naučiti da ljubav liječi sve i da dvoje ljudi koji se vole mogu ostvariti sve svoje snove.

Susan Elizabeth Phillips KOMADIĆ SNA

Dosad objavljeno u ovoj biblioteci

ISBN 978-953-14-0513-3

Ruth Rendell: Taština teško umire Mary Higgins Clark: Anastazijin sindrom Mary Higgins Clark: Dobitnica na lutriji Mary Higgins Clark: Zločin iz strasti Mary Higgins Clark: Zvat ću te svojom ljubavi Mary Higgins Clark: Mjesečina donosi spas Mary Higgins Clark: Volim glazbu, volim ples Mary Higgins Clark: Sjeti se Mary Higgins Clark: Srest ćemo se opet Mary Higgins Clark: Spavaj mirno, lijepa moja Fannie Flagg: Pohane zelene rajčice Fannie Flagg: Daisy Fay i čudotvorac Sandra Cisneros: Kuća u ulici Mango Barbara Cleverly: Posljednja kašmirska ruža Barbara Cleverly: Ubojstva u Simli Barbara Cleverly: Pozlaćena oštrica E. Lynn Harris: Ne prođe niti dan Ken Kesey: Let preko kukavičjeg gnijezda Robert Harris: Pompeji Robert Harris: Staljinov anđeo Robert Wilson: Ušutkani i ukleti Maggie O`Farrell: Daljina između nas Adriana Trigiani: Jesenji oblaci F. M. Dostojevski: Zločin i kazna F. M. Dostojevski: Idiot John Shors: Pod mramornim nebom Tess Gerritsen: Dvojnica Tess Gerritsen: Samo prividna smrt Tess Gerritsen: Klub Mefisto Susan Elizabeth Phillips: Ti si dobro znao tko sam ja Susan Elizabeth Phillips: Dođi i poljubi me Susan Elizabeth Phillips: Šminkerica Susan Elizabeth Phillips: Samo moje dijete Susan Elizabeth Phillips: Komadić sna Maeve Binchy: Ljubičasti autobus Maeve Binchy: Srebrni pir Danielle Steel: Tajnovita neznanka Danielle Steel: Zalazak sunca u St. Tropezu Danielle Steel: Ladanjska kuća Lorna Landvik: Opake kućanice uživaju u slatkišima Roberto Ampuero: Ljubavnici iz Stockholma Kate Kerrigan: Recepti za savršen brak Sophie Hannah: Lice djeteta Gloria Goldreich: Večera s Anom Karenjinom Kerstin Gier: Svako rješenje ima svoj problem

www.mozaik-knjiga.com

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

76.

77.

78.

79.

80.

81.

82.

83.

84.

85.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Susan Elizabeth Phillips

KOMADIĆ SNA

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

Julijana Matanović: Bilješka o piscu Julijana Matanović: Zašto sam vam lagala Julijana Matanović: Knjiga od žena, muškaraca, gradova i rastanaka Johannes Mario Simmel: Čovjek koji je slikao bademova drvca Minette Walters: Bačva baruta Minette Walters: Val Sidney Sheldon: Jutro, podne, večer Eva Heller: Muškarac koji je toga vrijedan Eva Heller: Ljubavna osveta Miro Gavran: Judita Miro Gavran: Poncije Pilat Miro Gavran: Krstitelj Miro Gavran: Kako smo lomili noge Miro Gavran: Zaboravljeni sin Miro Gavran: Mali neobični ljudi Miro Gavran: Klara Goran Tribuson: Trava i korov Goran Tribuson: Potonulo groblje Goran Tribuson: Klasici na ekranu Goran Tribuson: Ne dao Bog većeg zla Goran Tribuson: Divlja plaža Laura C. Schlessinger: 10 gluposti kojima si žena može upropastiti život Laura C. Schlessinger: 10 gluposti kojima si muškarac može upropastiti život Julienne Eden Bušić: Ljubavnici i luđaci Julienne Eden Bušić: Tvoja krv i moja Phillipe Djian: Betty Blue, 37,2° ujutro Veselko Tenžera: Zašto volim Zagreb Pavao Pavličić: Dobri duh Zagreba Pavao Pavličić: Tužni bogataš Pavao Pavličić: Dunav Pavao Pavličić: Koraljna vrata Slavica Tomčić: Brdo od marmelade Colin Turner: Rođeni za uspjeh Ann B. Ross: Miss Julia Ann B. Ross: Miss Julia uzima stvar u svoje ruke Ann B. Ross: Miss Julia organizira vjenčanje Ann B. Ross: Miss Julia kreće na put Sue Monk Kidd: Tajnovit život pčela Daniel Wallace: Krupna riba Ruth Rendell: Strah od naslikanog vraga

Susan Elizabeth Phillips KOMADIĆ SNA

mala biblioteka knjiga 86.

Naslov izvornika Dream a little dream Copyright ∂ 1998 by Susan Elizabeth Phillips Copyright za hrvatsko izdanje ∂ Mozaik knjiga S engleskoga prevela Vida Milek Urednik Zoran Maljković Nakladnik Mozaik knjiga d.o.o., Zagreb Za nakladnika Alen Bodor Izvršna urednica Melita Redžić Savičić Grafički urednik Marko Katičić Fotografija na naslovnici Shutterstock Korektorica Ivana Ivanišić Tisak Zrinski d.d., Čakovec, svibanj 2009.

ISBN 978-953-14-0513-3 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 697099

Sva prava pridržana. Ni jedan dio ovoga izdanja ne smije se, ni u cijelosti ni djelomično, reproducirati, pohraniti ili prenositi ni u kojem elektronskom obliku, mehaničkim fotokopiranjem, snima­njem ili dru­ga­čije bez vlasnikova prethodnog dopuštenja.

SUSAN ELIZABETH PHILLIPS

KOMADIĆ SNA

Til­lie i nje­zi­nim si­no­vi­ma.

U spo­men na ta­tu i Bo­ba.

Zah­va­le

Od sr­ca zah­va­lju­jem slje­de­ćim lju­di­ma ko­ji su mi po­mog­li pri pi­sa­ nju ove knji­ge: dr. Mar­ga­ret Wat­son, ve­te­ri­nar­ki i spi­sa­te­lji­ci lju­ bav­nih ro­ma­na, ko­ja mi je do­puš­ta­la da joj nep­re­s­ta­no pos­ta­v­ljam bro­j­na pi­ta­nja, pre­ki­da­jući je ta­ko u pi­sa­nju, Jim­mi­ju Mo­re­lu (ta­ko­ đer zna­nom pod ime­nom Li­n­dsay Lo­n­gfo­rd) i Jill Bar­ne­tt na dob­ro­ nam­je­r­nim kri­ti­ka­ma, kao i Joh­nu Ros­ci­c­hu ko­ji mi je još jed­nom svo­jim sav­jeti­ma po­mo­gao da ob­li­ku­jem svo­je li­ko­ve. (Sla­vi­te njih, ne me­ne.) Mno­go hva­la svi­ma u Avon Bo­o­k­su, po­seb­no Car­rie Fe­ ron, na po­mo­ći. Po­nos­na sam što sam dio Avo­no­ve obi­te­lji.

1

Sreća je na­pus­ti­la Rac­hel Sto­ne is­pred au­to­ki­na Po­nos Ca­ro­ li­ne. On­dje, na br­do­vi­toj, dvo­s­ta­z­noj, as­fa­l­ti­ra­noj ces­ti iz­nad ko­je je, zbog vru­ći­ne tog li­pa­nj­skog po­pod­ne­va, tr­pe­rio zrak, nje­zin sta­ri shev­ro­let im­pa­la ko­nač­no je is­pu­s­tio svoj posljed­ nji samrt­ni hro­pac.

Tek što je us­pje­la skre­nu­ti s ces­te, is­pod pok­lo­p­ca je suk­ nuo ob­lak cr­no­ga di­ma pot­pu­no joj sak­ri­vši vi­dik. Au­to je kre­pao toč­no is­pod zv­je­z­do­li­kog žu­to-cr­ve­nog zna­ka za au­ to­ki­no. Ta pos­lje­d­nja nes­re­ća ko­ja ju je sna­š­la, pre­li­la je ča­šu.

Ru­ke je po­lo­ži­la na up­ra­v­ljač, spu­s­ti­la gla­vu na njih i pre­pus­ ti­la se bez­na­đu ko­je ju je već tri du­ge go­di­ne u sto­pu pra­ti­lo.

Ov­dje, na ovoj dvo­s­ta­z­noj au­to­ces­ti, na sa­mom ula­zu u Sal­va­ ti­on , ko­je li iro­ni­je u na­zi­vu, u Sje­ver­noj Ca­ro­li­ni, ko­nač­no je sti­g­la do kra­ja svo­ga vla­s­ti­tog pu­ta u pa­kao. ∑ Ma­mi­ce?

Ru­ka­ma je ob­ri­sa­la oči i dig­la gla­vu. ∑ Mis­li­la sam da spa­vaš, du­šo. ∑ Spa­vao sam, ali ovaj me gro­zan zvuk pro­bu­dio.

Ok­re­nu­la se i zag­le­da­la u svog si­na ko­ji je ne­dav­no pro­ s­lavio pe­ti ro­đen­dan, sku­t­re­na na stra­ž­njem sje­da­lu, me­đu bi­jed­nim za­vež­lja­ji­ma i ku­ti­ja­ma u ko­jim je bi­la sva nji­ho­va ovo­ze­ma­lj­ska imo­vi­na. Pr­t­lja­ž­nik im­pa­le bio je pra­zan iz jed­ no­s­ta­v­nog raz­lo­ga što je pri­je mno­go go­di­na uda­ren i ni­je se mo­gao ot­vo­ri­ti.

Edwar­do­vo li­ce, na onoj stra­ni na ko­joj je le­žao, bi­lo je na­bo­ra­no, a svi­jet­lo­s­me­đa ko­sa str­ša­la je na sve stra­ne. Bio je

Spa­se­nje, op. prev.

ma­len za svo­ju dob, pre­m­ršav i još uvi­jek bli­jed zbog ne­dav­ no pre­bo­lje­le upa­le pluća od ko­je je sko­ro um­ro. Vo­lje­la ga je iz dna du­še.

Pre­ko gla­ve Ko­nja, pr­lja­vo­ga kr­pe­nog ze­ca kle­m­pa­vih uši­ju, ko­ji mu je bio vje­či­ti su­put­nik još ot­ka­ko je bio sas­vim ma­lo di­je­te, pro­mat­rao ju je svo­jim oz­bi­lj­nim sme­đim oči­ma. ∑ Opet se neš­to stra­š­no do­go­di­lo?

Nas­to­je­ći mu upu­ti­ti oh­ra­b­ru­ju­ći os­mi­jeh, os­je­ti­la je da su joj us­ne uko­če­ne. ∑ Ma­le po­teš­ko­će s au­tom, niš­ta dru­go. ∑ Um­ri­jet će­mo? ∑ Ne­će­mo, du­šo. Na­rav­no da ne­će­mo. Zaš­to ne iza­đeš ma­lo pro­teg­nu­ti no­ge dok ja pog­le­dam što je. Sa­mo se dr­ži da­lje od ces­te.

Zu­bi­ma je uh­va­tio iz­li­za­no uho ze­ca zva­no­ga Konj i pre­ šao pre­ko ko­ša­re za rub­lje u ko­joj se na­la­zi­la iz­no­še­na ro­ba za ig­ra­nje i ne­ko­li­ko sta­rih ruč­ni­ka. No­ge su mu bi­le mr­ša­ve, ma­li bli­je­di šta­pi­ći učvr­šće­ni košča­tim ko­lje­ni­ma, a na za­tilj­ ku je imao zna­men­ku bo­je cr­no­ga vi­na. Bi­lo je to jed­no od mje­s­ta u ko­je ga je naj­ra­di­je lju­bi­la. Nag­nu­la se pre­ko nas­lo­ na i po­mog­la mu ot­vo­ri­ti vra­ta ko­ja su se ot­va­ra­la neš­to bo­lje od pok­va­re­nog pr­t­lja­ž­ni­ka. ∑ Um­ri­jet će­mo? Ko­li­ko je pu­ta to pi­tao u pos­lje­d­nje vri­ je­me? Ni­ka­da ni­je bio ot­vo­re­no di­je­te, a ovih ne­ko­li­ko pos­ lje­d­njih mje­se­ci uči­ni­li su od nje­ga još plašlji­vi­je i op­re­z­ni­je di­je­te, pre­o­z­bi­lj­no za svo­ju dob.

Pre­t­po­s­ta­v­lja­la je da je gla­dan. Pos­lje­d­nji mu je ob­rok da­ la pri­je če­ti­ri sa­ta: po­su­še­nu na­ran­ču, ča­šu mli­je­ka i kruh s mar­me­la­dom, ko­ji je po­jeo na od­mo­rištu uz ces­tu u bli­zi­ni Win­ston-Sa­le­ma. Kak­va je to maj­ka ko­ja ne mo­že bo­lje nah­ ra­ni­ti di­je­te?

Ona ko­joj je u nov­ča­ni­ku os­ta­lo još de­vet do­la­ra i neš­to sit­ni­ša. De­vet do­la­ra i sit­niš ko­ji je di­je­le od pro­pas­ti.

10

Ug­le­dav­ši svoj lik u ret­ro­vi­zo­ru, pri­s­je­ti se da su je ne­kad sma­t­ra­li zgo­d­nom. Sa­da se či­ni­lo da su joj li­ce iz­du­bi­le bo­re ko­je su ome­đi­le nje­zi­na us­ta i ko­je su se po­put le­pe­ze širi­le iz ku­to­va nje­zi­nih oči­ju. Pje­ga­va ko­ža na ja­go­di­ca­ma bi­la je ta­ko bli­je­da i na­pe­ta da je iz­gle­da­la kao da bi se mog­la ras­pu­k­nu­ti.

Ni­je ima­la no­va­ca za koz­me­ti­čar­ku, a div­lja buj­na cr­ve­n­ka­s­to­ s­me­đa ko­v­rča­va ko­sa, po­put uve­log je­se­njeg lišća, pa­da­la je uz nje­zi­no pre­m­rša­vo li­ce. Od koz­me­ti­ke os­ta­la joj je sa­mo još jed­na is­tro­še­na sme­ć­ka­s­ta šmi­n­ka ko­ja je le­ža­la na dnu tor­bi­ ce, ko­ju tje­d­ni­ma ni­je po­ku­ša­la upot­ri­je­bi­ti. A če­mu? Ia­ko je ima­la dva­de­set se­dam go­di­na, os­jećala se po­put sta­ri­ce.

Spu­s­ti­la je pog­led na pla­vu pla­t­ne­nu ha­lji­nu bez ru­ka­va, ko­ja joj je vis­je­la s koš­ča­tih ra­me­na. Ha­lji­na je bi­la iz­bli­jed­ je­la, pre­ve­li­ka, a kad je jed­no od šest cr­ve­nih pu­ce­ta puk­lo, mo­ra­la ga je za­mi­je­ni­ti sme­đim. Edwar­du je rek­la da iz­mišlja no­vu mo­du.

Vra­ta im­pa­le ne­go­du­ju­ći su zac­vi­lje­la kad ih je ot­vo­ri­la, a kad je stu­pi­la na as­fa­lt, os­je­ti­la je ka­ko joj vru­ći­na pro­di­re kroz kao pa­pir tan­ke po­t­pla­te na iz­no­še­nim bi­je­lim san­da­la­ ma. Je­dan re­men­čić bio je po­t­rgan. Prišila ga je ka­ko je naj­bo­ lje zna­la, ali gru­bi pro­šiv na­žu­ljao joj je pa­lac do kr­vi. Me­đu­ tim, ta bol bi­la je nez­na­t­na u od­no­su na onu ko­ja ju je pra­ti­la u nje­zi­nom nas­to­ja­nju da pre­ži­vi.

Pro­ju­rio je ka­mi­o­net, ali se ni­je za­u­s­ta­vio. Pod­la­k­ti­com je po­ku­ša­va­la od­ma­k­nu­ti za­m­rše­ne pra­me­no­ve ko­se ko­ji su je ši­ba­li po ob­ra­zi­ma i zaš­ti­ti­ti se od ob­la­ka pra­ši­ne ko­ju je po­ di­gao ka­mi­o­net. Ba­ci­la je pog­led na Edwar­da. Sta­jao je kraj gr­m­lja dr­že­ći Ko­nja pod ru­kom, nag­nu­v­ši gla­vu pod oš­trim ku­tom ka­ko bi vi­dio zv­je­z­do­li­ki žu­to-cr­ve­ni znak ko­ji se uz­ di­zao nad njim po­put ras­prs­nu­ta zvi­jež­đa. Ža­ru­lji­ca­ma je bi­ lo is­pi­sa­no Po­nos Ca­ro­li­ne.

U stra­hu od ne­i­z­bje­ž­nog, po­dig­la je pok­lo­pac au­to­mo­bi­ la us­tu­k­nu­v­ši pred ob­la­kom cr­nog di­ma ko­ji se di­zao iz mo­ 11

to­ra. Me­ha­ni­čar u Nor­fo­l­ku upo­zo­rio ju je da će se mo­tor ras­pu­k­nu­ti, a zna­la je da se ovo ne da pop­ra­vi­ti vr­pcom za izo­li­ra­nje ili ne­kim zam­je­n­skim di­je­lom s ot­pa­da. Pog­nu­la je gla­vu. Ne sa­mo da je os­ta­la bez au­ta već i bez do­ma, bu­du­ći da su ona i Edward već go­to­vo tje­dan da­na živ­je­li u im­pa­li.

Rek­la je Edwar­du da su sre­t­ni što, po­put kor­nja­ča, mo­gu uz se­be ima­ti svo­ju ku­ću.

Sje­la je na pe­te po­ku­ša­va­ju­ći pri­h­va­ti­ti naj­no­vi­ju u ni­zu ne­da­ća ko­je su je do­ve­le nat­rag u ovaj grad ia­ko se zak­le­la da se u nj ni­ka­da ne­će vra­ti­ti. ∑ Mi­či se odav­de, ma­li.

Zvuk pri­je­te­ćeg, du­bo­kog muš­kog gla­sa tr­g­nuo ju je iz nje­zi­nog ja­da. Dig­la se ta­ko nag­lo da joj se za­c­rnje­lo pred oči­ ma pa se mo­ra­la uh­va­ti­ti za pok­lo­pac au­ta da se ne sruši. Kad joj se raz­bi­s­tri­lo u gla­vi, vid­je­la je si­na ka­ko ska­me­njen sto­ji pred ne­poz­na­tim muš­ka­r­com opas­na iz­gle­da, u tra­pe­ri­ca­ma i sta­roj pla­voj rad­noj ko­šu­lji i zr­ca­l­nim sun­ča­nim na­o­ča­la­ma.

San­da­le su se po­s­kli­z­nu­le po pi­jes­ku kad je po­let­je­la pre­ma pre­d­njem di­je­lu au­ta. Edward je bio od­vi­še pre­p­la­šen da bi se po­mak­nuo. Čov­jek je po­seg­nuo za njim.

Ne­koć je bi­la pri­s­to­j­na i lju­baz­na, se­o­s­ka dje­voj­ka pje­s­ni­ č­ke du­še i pu­na sno­va, ali ži­vot ju je uči­nio gru­bom te je pla­ nu­la. ∑ Da se nis­te usu­di­li dir­nu­ti ga, kur­vin si­ne!

Ru­ka mu se po­la­ga­no spu­s­ti­la uz ti­je­lo. ∑ Vaš ma­li? ∑ Da. I mi­či­te se od nje­ga. ∑ Piš­kio je po mo­jem gr­m­lju. ∑ U muš­ka­r­če­vom gru­ bom, jed­no­lič­nom gla­su pri­m­je­ći­va­lo se ti­pič­no ka­ro­li­n­ško zav­la­če­nje, bez tra­č­ka os­je­ćaj­no­s­ti. ∑ Mi­či­te ga odav­de.

Tek sa­da je pri­mi­je­ti­la da Edward ima ot­ko­p­ča­ne tra­pe­ri­ ce što je os­je­t­lji­vog ma­log dje­ča­ka či­ni­lo još bes­po­moć­ni­jim.

Sta­jao je kao uko­pan od stra­ha, sa ze­com is­pod ru­ke zu­re­ći u muš­ka­r­ca ko­ji se nad­vio nad nje­ga.

12

Nez­na­nac je bio vi­sok i mr­šav, rav­ne tam­ne ko­se i sti­s­nu­ tih usa­na. Imao je us­ko, du­go li­ce ∑ zgo­d­no, po­mis­li, ali zbog ši­ljas­tih ja­go­di­ca i sna­ž­ne vi­li­ce bi­lo je od­već gru­bo da bi joj se svi­d­je­lo. Is­to­ga tre­na pos­ta­la mu je zah­va­l­na što no­si zr­ca­l­ne na­o­ča­le. Neš­to joj je go­vo­ri­lo da mu ne že­li vid­je­ti oči.

Zgra­bi­la je Edwar­da i sti­s­nu­la ga uz se­be. Bol­no is­ku­s­tvo na­u­či­lo ju je da ni­ko­me ne smi­je do­pus­ti­ti da je oma­lo­va­ža­va pa mu je pre­z­ri­vo do­ba­ci­la. ∑ To je va­še gr­m­lje za pi­ša­nje? U to­me je stvar? Sa­mo ga vi ko­ris­ti­te?

Jed­va je po­mak­nuo us­ta. ∑ Ovo je moj pos­jed. Mi­či­te se odav­de. ∑ Ra­do, ali moj au­to ima dru­ge nam­je­re.

Vla­s­nik au­to­ki­na rav­no­duš­no je pog­le­dao cr­k­nu­tu im­pa­ lu. ∑ U ki­o­s­ku za pro­da­ju ka­ra­ta na­la­zi se te­le­fon i broj De­ alyje­ve ra­di­o­ni­ce. Dok če­ka­te da vas od­vu­ku, dr­ži­te se po­da­ lje od mo­ga zem­lji­š­ta.

Ok­re­nuo se na pe­ti i oti­šao. Pus­ti­la je di­je­te tek kad je nes­tao iza dr­ve­ća ko­je je ras­lo u pod­no­ž­ju di­vo­v­skog filmskog pla­t­na. ∑ Sve je u re­du, mi­lo. Ne­moj se oba­zi­ra­ti na nje­ga. Ni­si uči­nio niš­ta lo­še.

Edward je bio bli­jed u li­cu, do­nja us­ni­ca mu je dr­hta­la. ∑ Č-čo­v­jek me pre­s­tra­šio.

Pr­sti­ma je pro­š­la kroz nje­go­vu svi­jet­lo­s­me­đu ko­su, zag­la­ di­la je­dan ču­pe­rak, mak­nu­la mu šiš­ke s če­la. ∑ Znam da je, ali on je sa­mo je­dan sta­ri se­ro­nja, a ja sam tu da te ču­vam. ∑ Rek­la si da ne smi­jem go­vo­ri­ti se­ro­nja. ∑ Sa­da su olak­ša­va­ju­će okol­no­s­ti. ∑ Što zna­či lak­še kol­no­s­ti? ∑ Zna­či da je stva­r­no se­ro­nja. ∑ Aha. Pog­le­da­la je pre­ma dr­ve­noj ku­ći­ci za pro­da­ju ka­ra­ta u ko­ joj se na­la­zio te­le­fon. Ku­ći­ca je bi­la sv­je­že oli­če­na u cr­ve­no13

žu­to, is­te kri­ča­ve bo­je kao na zna­ku, ali ni­je poš­la pre­ma njoj.

Ni­je ima­la no­va­ca ni za vu­ču, ni za pop­ra­vak, a već je dav­no os­ta­la bez kre­dit­nih kar­ti­ca. Ne že­le­ći Edwar­da još jed­nom su­o­či­ti s ne­u­god­nim vla­s­ni­kom au­to­ki­na, po­vuk­la ga je pre­ ma ces­ti. ∑ No­ge su mi uko­če­ne od du­gog sje­de­nja u au­tu pa bi mi pri­ja­la kra­t­ka šet­nja. A te­bi? ∑ Mo­že.

Po to­me što je vu­kao te­ni­si­ce po pra­ši­ni, zna­la je da je još uvi­jek pre­s­tra­šen. Nje­zi­na sr­džba spram Se­ro­nje ras­la je. Ka­ kav se to idi­ot mo­že ta­ko po­na­ša­ti pred dje­te­tom?

Pru­ži­la je ru­ku kroz ot­vo­re­ni pro­zor au­ta i iz­va­di­la pla­ vi pla­s­ti­č­ni vrč za vo­du i pos­lje­d­nje po­su­še­ne na­ran­če ko­je je ku­pi­la po sni­že­noj ci­je­ni. Dok je iš­la s dje­te­tom pre­ko ces­ te pre­ma ma­lom šu­mar­ku, po­nov­no je pre­k­li­nja­la sa­mu se­ be što ni­je po­pus­ti­la Clydeu Rorschu, ko­ji je do pri­je šest da­na bio nje­zin šef. Um­je­s­to to­ga, uda­ri­la ga je po gla­vi ka­ ko je ne bi si­lo­vao, po­ku­pi­la Edwar­da i za­u­vi­jek pob­je­g­la iz Ri­c­hmo­n­da.

Sa­da bi joj bi­lo dra­go da mu je po­pus­ti­la. Da je pri­s­ta­la na seks s njim, ona i Edward živ­je­li bi u una­j­mlje­noj so­bi mo­te­ la Rorch gdje je ra­di­la kao so­ba­ri­ca. Zaš­to ni­je zat­vo­ri­la oči i do­pus­ti­la mu da uči­ni što je htio? Če­mu bi­ti iz­bi­r­lji­va kad joj je di­je­te gla­d­no i bez do­ma?

Doš­la je sve do Nor­fo­l­ka gdje je pot­ro­ši­la pre­vi­še od svo­ je ma­le za­li­he go­to­vi­ne na pop­ra­vak im­pa­li­ne cr­pke za vo­du.

Zna­la je da bi dru­ge že­ne na nje­zi­nom mje­s­tu zat­ra­ži­le dr­ža­ v­nu po­moć, ali ta mo­gućnost ni­je bi­la za nju. Bi­la ju je pri­si­ lje­na zat­ra­ži­ti pri­je dvi­je go­di­ne, kad su ona i Edward živ­je­li u Bal­ti­mo­reu. Ta­da ju je so­ci­jal­na rad­ni­ca za­pa­nji­la svo­jim pi­ta­nji­ma o to­me je li spo­sob­na bri­nu­ti se za Edwar­da. Že­na joj je spo­me­nu­la mo­gućnost da ga sm­je­s­te u dom dok Rac­hel ne sta­ne na svo­je no­ge. Nje­zi­ne su ri­je­či mož­da i bi­le dob­ro­ nam­je­r­ne, ali Rac­hel su užas­nu­le. Do to­ga tre­nut­ka ni­je ni 14

raz­mi­š­lja­la o to­me da bi joj net­ko mo­gao uze­ti Edwar­da. Is­ to­ga je da­na na­pus­ti­la Bal­ti­mo­re zak­le­vši se da se vi­še ni­ka­da ne­će pri­b­li­ži­ti vla­di­nom ure­du tra­že­ći po­moć.

Ota­da je njih dvo­je uz­drža­va­la ra­de­ći pov­re­me­no za naj­ ni­žu nad­ni­cu, za­ra­đu­ju­ći sa­mo to­li­ko da im osi­gu­ra krov nad gla­vom, ali ne i da mo­že neš­to met­nu­ti na stra­nu ka­ko bi se mog­la da­lje ško­lo­va­ti i usavršiti se u pos­lu. Bor­ba za pri­s­to­j­ nu skrb o dje­te­tu pro­gu­ta­la je io­na­ko jad­ne pla­će, a ona je iz­ lu­d­je­la od bri­ge ∑ jed­na dje­voj­ka ko­ja ga je ču­va­la, ci­je­li ga je dan dr­ža­la is­pred te­le­vi­zo­ra, dru­ga je nes­ta­la i os­ta­vi­la ga sa svo­jim deč­kom. A on­da je Edward do­bio upa­lu plu­ća. Ne­ka­ ko u is­to vri­je­me kad je izašao iz bol­ni­ce, zbog izos­ta­na­ka su je ot­pu­s­ti­li s pos­la u jed­nom res­to­ra­nu br­ze pre­h­ra­ne. Tro­š­ko­ vi Edwar­do­va li­je­če­nja po­je­li su sve što je ima­la, uk­lju­ču­ju­ći jad­no ma­lu ušte­đe­vi­nu, a os­tao joj je sa­mo vr­to­g­la­vo vi­so­ki ra­čun ko­ji ni na ko­ji na­čin ni­je mog­la pla­ti­ti te oba­vi­jest o de­ lo­ža­ci­ji jer ni­je pla­ti­la sta­na­ri­nu za svoj ja­dan sta­nić. Ima­la je i bo­les­no di­je­te ko­je­mu je za opo­ra­vak tre­ba­la nje­ga.

Mo­li­la je Clydea Rorscha da joj do­pus­ti be­s­pla­t­no sta­no­ va­ti u jed­noj od ma­njih so­ba u mo­te­lu, obe­ćav­ši da će za­u­z­ vrat ra­di­ti dvo­s­tru­ko rad­no vri­je­me. Ali on je že­lio neš­to više ∑ seks kad mu se pro­h­ti­je. Kad ga je od­bi­la, pos­tao je na­si­lan pa ga je uda­ri­la po gla­vi ure­d­skim te­le­fo­nom.

Sje­ća­la se ka­ko mu je krv cu­ri­la niz li­ce i mr­ž­nje u nje­ go­vim oči­ma dok se kleo da će je da­ti uhi­ti­ti zbog na­pa­da. ∑ Da vi­di­mo ka­ko ćeš se bri­nu­ti za to svo­je ljub­lje­no di­je­te dok si u zat­vo­ru!

Da se ba­rem pre­s­ta­la opi­ra­ti i da mu je jed­no­s­ta­v­no do­ pus­ti­la da uči­ni ono što je že­lio. Ono što joj je pri­je sa­mo tje­ dan da­na bi­lo ne­za­mis­li­vo, vi­še joj se ni­je či­ni­lo ta­ko stra­š­no.

Bi­la je sna­ž­na. Pre­živ­je­la bi to. Od pam­ti­vi­je­ka su očaj­ne že­ne ko­ris­ti­le seks kao sre­dstvo tr­go­vi­ne i bi­lo je teško vje­ro­va­ti da bi ih se jed­no­ga da­na zbog to­ga osu­đi­va­lo.

15

Pos­je­la je Edwar­da kraj se­be is­pod ve­li­kog dr­ve­ta, ot­vo­ ri­la pok­lo­pac bo­ce za vo­du i do­da­la mu je. Dok je gu­li­la na­ ran­ču, vi­še ni­je mog­la za­to­mi­ti že­lju da dig­ne pog­led pre­ma pla­ni­na­ma.

Sun­ce se ljes­ka­lo na sta­k­le­nom zi­du pot­vrđu­ju­ći da sal­va­ti­ o­n­ska cr­k­va još uvi­jek on­dje sto­ji, ia­ko je ču­la da ju je pre­u­ze­ la jed­na tvo­r­ni­ca kar­to­n­skih ku­ti­ja. Pri­je pet go­di­na tu je bi­lo sje­dište i stu­dio G. Dwaynea Sno­pe­sa, jed­nog od naj­bo­ga­ti­jih i naj­po­z­na­ti­jih te­le­vi­zi­j­skih pro­pov­je­d­ni­ka u zem­lji.

Rac­hel je odag­na­la ne­u­god­ne us­po­me­ne i po­če­la hra­ni­ti Ed­war­da kri­š­ka­ma na­ran­če. On je sva­ku sla­s­no po­jeo kao da se ra­di o ko­ma­diću sla­t­ki­ša, a ne o ži­la­vom, isu­še­nom ko­ma­ di­ću vo­ća ko­je­mu je mje­s­to bi­lo u sme­ću.

Kad je po­cuc­lao pos­lje­d­nji ko­ma­dić, li­je­no je skre­nu­la pog­led pre­ma au­to­ki­nu.

US­KO­RO PO­NOV­NO OT­VO­RE­NJE TRA­ŽI SE PO­MOĆ ∑ OD­MAH Is­tog je tre­na živ­nu­la. Ka­ko to ni­je ra­ni­je pri­mi­je­ti­la? Po­ sao! Mož­da će joj se na­po­kon sre­ća nas­mi­je­ši­ti. Ni­je že­lje­la raz­bi­ja­ti gla­vu mr­zo­volj­nim vla­s­ni­kom au­to­ki­na. Iz­bi­r­lji­vost je bi­la ras­koš ko­ju si već go­di­na­ma ni­je mog­la pri­ušti­ti. Pog­ le­da još uvi­jek pri­ko­va­nog za og­las, po­tap­ša­la je Edwar­da po ko­lje­nu. Od sun­ca je bi­lo top­lo. ∑ Du­šo, mo­ram po­nov­no raz­go­va­ra­ti s tim čov­je­kom. ∑ Ne­ću to.

Zag­le­da­la se u nje­go­vo ma­lo, zab­ri­nu­to li­ce. ∑ On je sa­ mo je­dan ve­li­ki gnja­va­tor. Ne boj se. Mo­gu ga is­tu­ći i jed­nom ru­kom za­ve­za­nom na le­đi­ma. ∑ Os­ta­ni tu. ∑ Ne mo­gu, ri­bi­ce. Tre­bam po­sao.

Vi­še se ni­je bu­nio, a ona je raz­mi­š­lja­la što da ra­di s njim dok bu­de tra­ži­la Se­ro­nju. Edward ni­je bio di­je­te ko­je bi od­lu­ 16

ta­lo pa joj je pa­lo na pa­met da ga os­ta­vi u au­tu, ali bio je par­ ki­ran pre­b­li­zu ces­te. Mo­rat će ga po­ves­ti sa so­bom.

Nas­mi­je­šiv­ši se oh­ra­b­ru­ju­će, po­dig­la ga je na no­ge. Dok ga je vo­di­la pre­ko au­to­ces­te ni­je se ni pot­ru­di­la po­mo­li­ti za Bož­ju po­moć. Rac­hel se vi­še ni­je mo­li­la. Nje­zi­nu je vje­ru odav­no uniš­tio G. Dwayne Sno­pes i od nje vi­še ni­je os­ta­lo ni tra­ga.

Pri­ši­ve­ni re­men­čić nje­zi­nih san­da­la gro­z­no joj je žu­ljao pa­lac dok je vo­di­la Edwar­da po uta­ba­noj sta­zi pre­ma ku­ći­ci za pro­da­ju ka­ra­ta. Mo­ra da je u ovim br­di­ma au­to­ki­no sag­ ra­đe­no pri­je ne­ko­li­ko de­set­lje­ća, a na­j­vje­ro­jat­ni­je je već de­se­ tak go­di­na i za­puš­te­no. Sv­je­že oli­če­n ki­o­sk za pro­da­ju ka­ra­ta i lan­ča­na og­ra­da bi­li su znak da se mje­s­to ob­na­v­lja, ali či­ni­lo se da tre­ba oba­vi­ti još mno­go pos­la.

Ek­ran je bio ob­no­v­ljen, ali pra­z­no gle­da­liš­te s kon­ce­n­tri­č­ no ras­po­re­đe­nim re­do­vi­ma me­tal­nih zvu­č­ni­ka bi­lo je ob­ra­s­lo ko­ro­vom. U sre­di­ni je ug­le­da­la dvo­kat­nu be­to­n­sku zgra­du, u ko­joj se ne­ka­da na­la­zio se­n­dvič-bar i ka­bi­na za pro­jek­ci­je.

Ne­koć je iz­va­na bi­la bi­je­la, ali sa­da je bi­la pro­ša­ra­na pr­lja­v­šti­ nom i pli­jes­ni. Iza ši­rom ot­vo­re­nih vra­ta sa stra­ne, do­pi­ra­li su zvu­ci hard-roc­ka.

Is­pod pla­t­na, ug­le­da­la je za­puš­te­no ig­ra­liš­te. On­dje je bio pra­zan pje­š­ča­nik i ne­ko­li­ko pla­s­ti­č­nih du­pi­na pos­ta­v­lje­nih na ve­li­ka pos­to­lja. Pre­t­po­s­ta­v­lja­la je da su du­pi­ni iz­vo­r­no bi­li pla­ ve bo­je, ali s go­di­na­ma, nji­ho­va je bo­ja pot­pu­no iz­bli­jed­je­la.

Hr­đa­va pe­nja­li­ca, ok­vir lju­ljač­ke, po­lom­lje­ni vr­tu­ljak i be­to­ n­ska kor­nja­ča bi­li su sas­ta­v­ni dio ove jad­ne op­re­me. ∑ Edwar­de, idi se ig­ra­ti na kor­nja­či dok ja po­raz­go­va­ram s tim čov­je­kom. Ne­ću du­go.

Nje­go­ve su be­zaz­le­ne oči pre­k­li­nja­le da ga ne os­ta­v­lja sa­mo­ga. Nas­mi­je­ši­la mu se i ru­kom mu po­ka­za­la pre­ma ig­ra­liš­tu.

17

Dru­gu bi dje­cu mož­da uh­va­tio na­pa­daj bi­je­sa kad bi shva­ ti­la da ne­će bi­ti po nji­ho­vom, ali uo­bi­ča­je­na dje­č­ja ag­re­siv­no­st ni­je bi­la svo­jstve­na nje­zi­nom si­nu. Ob­je­sio je do­nju us­ni­cu i pog­nuo gla­vu, raz­di­ru­ći joj ut­ro­bu u mi­li­jun ko­ma­dića ta­ko da ga ni­je mog­la os­ta­vi­ti sa­mo­ga. ∑ Ne­ma ve­ze. Mo­žeš po­ći sa mnom i sje­s­ti pok­raj vra­ta.

Svo­jim ma­lim pr­sti­­ma uh­va­tio se za nje­zi­ne dok ga je vo­ di­la pre­ma be­to­n­skoj zgra­di. Os­je­ća­la je ka­ko joj pra­ši­na ula­ zi u plu­ća. Sun­ce joj je tuk­lo u gla­vu, a gla­z­ba je za­vi­ja­la po­ put samrt­nog vri­s­ka.

Pred vra­ti­ma je pus­ti­la Edwar­do­vu ru­ku i sag­nu­la se ka­ ko bi je čuo od zag­lu­šu­ju­ćih gi­ta­ra i div­ljih bub­nje­va. ∑ Os­ ta­ni ov­dje, mi­lo.

Uh­va­tio joj se za suk­nju. Oh­ra­b­ri­v­ši ga os­mi­je­hom, njež­ no se os­lo­bo­di­la nje­go­vih pr­sti­ća i uš­la u be­to­n­sku zgra­du. Šank i apa­ra­ti u se­n­dvič-ba­ru bi­li su no­vi, ia­ko su pr­lja­vi be­to­n­ski zi­do­vi još uvi­jek bi­li pu­ni raz­nih, de­set go­di­na sta­ rih, pla­ka­ta i pos­te­ra. Zr­ca­l­ne na­o­ča­le le­ža­le su na jed­nom kra­ju no­vo­ga bi­je­log pul­ta, pok­raj ne­o­t­vo­re­ne vrećice čip­sa, se­n­dvi­ča umo­ta­nog u pla­s­ti­č­nu fo­li­ju i ra­di­ja iz ko­jeg je tre­š­ ta­la div­lja gla­z­ba po­put sm­r­to­nos­nog pli­na ko­ji puš­ta­ju u pli­ n­sku ko­mo­ru.

Vla­s­nik au­to­ki­na sta­jao je na lje­s­tva­ma pos­ta­v­lja­ju­ći flu­o­ res­ce­n­tnu sv­je­tilj­ku na strop. Bio joj je ok­re­nut le­đi­ma, pru­ ža­ju­ći joj pri­li­ku da pro­u­či ovu pos­lje­d­nju pre­p­re­ku na pu­tu do nje­zi­nog pre­živ­lja­va­nja.

Vid­je­la je par bo­jom za­m­rlja­nih sme­đih rad­nih či­za­ma i iz­li­za­ne tra­pe­ri­ce ko­je su ot­kri­va­le du­gač­ke, sna­ž­ne no­ge.

Imao je mr­ša­va bed­ra, a leđ­ni mi­ši­ći is­pod košulje bi­li su na­ pe­ti dok je jed­nom ru­kom pri­d­rža­vao sv­je­tilj­ku, a dru­gom vr­tio od­vi­jač. Za­v­rnu­ti ru­ka­vi ko­šu­lje, ot­kri­va­li su od sun­ca po­tam­nje­le pod­la­k­ti­ce, sna­ž­ne ruč­ne zglo­bo­ve i ši­ro­ke dla­no­ ve s iz­ne­na­đu­juće ot­mje­nim pr­sti­ma. Nje­go­va tam­no­s­me­đa 18

ko­sa, ma­lo ne­u­o­bi­ča­je­no pod­ši­ša­na, pa­da­la mu je stra­ga pre­ ko ov­ra­t­ni­ka. Bi­la je rav­na, s tu i ta­mo po­ko­jom si­je­dom vla­ si, ali čov­jek ni­je iz­gle­dao mno­go sta­ri­ji od tri­de­set, tri­de­set pet go­di­na.

Poš­la je pre­ma ra­di­ju i uti­ša­la zvuk. Net­ko sla­bi­jih ži­va­ ca mož­da bi se pre­s­tra­šio i is­pu­s­tio od­vi­jač ili bi iz­ne­na­đe­no uz­vi­k­nuo, ali ovaj čov­jek ni­je uči­nio niš­ta od to­ga. Sa­mo je ok­re­nuo gla­vu i za­pi­ljio se u nju.

Gle­da­la je u par bli­je­do­si­vih oči­ju i po­že­lje­la da još uvi­jek ima zr­ca­l­ne na­o­ča­le. U nje­go­vim oči­ma ni­je bi­lo ži­vo­ta. Bi­le su be­ziz­ra­žaj­ne i mr­t­ve. Čak ni sa­da, ka­da je bi­la na­jo­čaj­ni­ja, ni­je htje­la pov­je­ro­va­ti da i nje­zi­ne oči ta­ko iz­gle­da­ju ∑ tako hla­d­no, ta­ko pra­z­no. ∑ Što že­li­te?

Sle­dio ju je zvuk tog jed­no­lič­nog, be­zos­je­ćaj­nog gla­sa, ali pri­si­li­la se na be­z­bri­žan os­mi­jeh. ∑ I me­ni je dra­go da sam vas upoz­na­la. Ja sam Rac­hel Sto­ne. Pe­to­go­diš­njak ko­je­ga ste pre­s­tra­ši­li, moj je sin Edward, a zec ko­je­ga no­sa oko­lo zo­ve se Konj. Ne­moj­te pi­ta­ti zaš­to.

Ako se na­da­la da će mu to iz­ma­mi­ti os­mi­jeh, gr­d­no se pre­va­ri­la. Bi­lo je teš­ko za­mis­li­ti da se ta us­ta ika­da smi­ju. ∑ Či­ ni mi se da sam vam re­kao da se mak­ne­te s mo­je­ga pos­je­da.

Sve ju je kod nje­ga sme­ta­lo, ali us­pje­la je to pri­k­ri­ti pro­s­ to­duš­nim pi­ta­njem. ∑ Zbi­lja? Valj­da sam za­bo­ra­vi­la. ∑ Gle­daj­te, gos­po­đo… ∑ Rac­hel. Ili gos­po­đa Sto­ne, ako že­li­te bi­ti slu­ž­be­ni. Iz­ gle­da da vam je da­nas sre­tan dan. Na va­šu sre­ću, sklo­na sam op­ra­š­ta­ti, i spre­m­na sam pri­je­ći pre­ko va­še­ga sil­no iz­ra­že­no­ga muš­kog PMS-a. Gdje da poč­nem? ∑ O če­mu vi go­vo­ri­te? ∑ O oba­vi­jes­ti na og­la­s­noj plo­či. Ja sam po­moć ko­ju tra­ ži­te. Osob­no, mis­lim da bis­mo od­mah mo­ra­li raš­či­s­ti­ti ig­ra­ 19

liš­te. Zna­te kak­ve si sve tuž­be mo­že­te na­to­va­ri­ti na gla­vu sa svom tom ot­pi­sa­nom op­re­mom? ∑ Ne pri­mam vas. ∑ Na­rav­no da me pri­ma­te. ∑ Ma ne­moj­te, a zaš­to? ∑ re­če pri­lič­no rav­no­duš­no. ∑ Za­to jer ste, bez ob­zi­ra na va­šu ot­re­si­tost, pa­me­tan čov­ jek, a sva­ko­me pa­met­no­me od­mah je jas­no da sam od­li­č­na rad­ni­ca. ∑ Me­ni je jas­no da ja tre­bam muš­ka­r­ca.

Umi­lja­to se nas­mi­je­ši­la. ∑ Ne tre­ba­mo li svi?

Ni­je ga ras­po­lo­ži­la, ali či­ni­lo se da ga ni ne sme­ta nje­zi­ na je­zi­ča­vost. Jed­no­s­ta­v­no, ni­je ima­lo ni­kak­vog učin­ka. ∑ Ja ću ipak uze­ti muš­ka­r­ca. ∑ Pra­vit ću se da to ni­sam ču­la, bu­du­ći da je spo­l­na di­s­ kri­mi­na­ci­ja u ovoj zem­lji zab­ra­nje­na. ∑ On­da me tu­ži­te.

Dru­ga bi že­na vje­ro­jat­no odus­ta­la, ali Rac­hel je u nov­ ča­ni­ku ima­la ma­nje od de­set do­la­ra, ima­la je gla­d­no di­je­te i pok­va­re­ni au­to. ∑ Ja­ko gri­je­ši­te. Ne pru­ža vam se sva­ki dan pri­li­ka da za­ pos­li­te oso­bu po­put me­ne. ∑ Mis­lim da sam bio do­volj­no ja­san, gos­po­đo. Ne­ću vas uze­ti. ∑ Od­lo­žio je od­vi­jač na pult, po­seg­nuo u stra­ž­nji džep i iz­va­dio nov­ča­nik ko­ji je bio ob­li­ko­van pre­ma nje­go­vom ti­ je­lu. ∑ Evo vam dva­de­set do­la­ra. Uz­mi­te to i idi­te.

Tre­ba­la je tih dva­de­set do­la­ra, ali po­sao joj je bio pot­re­ b­ni­ji pa je od­ma­h­nu­la gla­vom. ∑ Za­d­rži­te svo­ju mi­los­ti­nju, gos­po­di­ne Roc­ke­fel­ler. Ja že­lim sta­l­ni po­sao. ∑ Pot­ra­ži­te ga ne­g­dje dru­g­dje. Tre­bam ne­ko­ga za te­žak fi­ zič­ki po­sao. Mno­go to­ga tre­ba raš­či­s­ti­ti, tre­ba oli­či­ti zgra­du, pop­ra­vi­ti krov. Za ta­kav ću po­sao uze­ti muš­ka­r­ca.

20

∑ Ja­ča sam ne­go što se či­ni, a ra­dit ću žeš­će od bi­lo ko­je­ga muš­ka­r­ca ko­je­ga na­đe­te. A mo­gu vam da­ti i po­ne­ki psi­ho­loš­ ki sav­jet za ovaj vaš nez­go­dan po­re­me­ćaj lič­no­s­ti.

Is­to­ga ča­sa kad je to iz­go­vo­ri­la, naj­ra­di­je bi si pre­g­ri­z­la je­ zik jer je iz­raz nje­go­vo­ga li­ca pos­tao još gru­b­lji.

Us­ta su mu se jed­va po­mak­la, po­d­sje­tiv­ši je na sli­je­pog ni­šan­dži­ju ko­je­mu je do­ja­dio ži­vot. ∑ Je li vam ika­da it­ko re­kao da ima­te du­g je­zik? ∑ Pri­s­ta­je uz mo­ju pa­met. ∑ Ma­mi­ce?

Vla­s­nik au­to­ki­na se uko­čio. Ok­re­nu­la se i ug­le­da­la Edwar­ da ka­ko sto­ji na vra­ti­ma, u ru­ci mu vi­si Konj, a na li­cu mu se oc­rta­va zab­ri­nu­tost. Pog­led je pri­ko­vao za muš­ka­r­ca dok je go­vo­rio. ∑ Ma­mi­ce, mo­ram te neš­to pi­ta­ti.

Poš­la je k nje­mu. ∑ Što se do­go­di­lo?

Sti­šao je glas i, dje­č­jim ša­pa­tom, za ko­ji je zna­la da ga muš­ ka­rac mo­že ču­ti, pi­tao: ∑ Je­si li si­gur­na da ne­će­mo um­ri­je­ti?

Sr­ce joj se ste­g­lo. ∑ Si­gur­na sam.

Još jed­nom je pos­ta­la sv­je­s­na ko­li­ko je lu­do što je kre­nu­la u ovu uza­lud­nu pot­ra­gu. Od če­ga će živ­je­ti dok ne pro­na­đe ono što je tra­ži­la? Nit­ko tko je poz­na ne­će joj da­ti po­sao, što je zna­či­lo da joj je je­di­na na­da pro­naći ne­ko­ga tko se ne­dav­ no do­se­lio ova­mo. A to ju je od­ve­lo nat­rag do vla­s­ni­ka au­to­ ki­na Po­nos Ca­ro­li­ne.

Po­šao je do sta­ro­ga cr­no­ga zid­nog te­le­fo­na. Kad se ok­re­ nu­la da vi­di što će uči­ni­ti, pri­mi­je­ti­la je ka­ko u bli­zi­ni vi­si je­dan po­ha­ba­ni pla­kat. Za­vi­nu­ti ru­bo­vi ni­su us­pje­li pri­k­ri­ ti zgo­d­no li­ce G. Dwaynea Sno­pe­sa, po­koj­nog televi­zi­j­skog pro­pov­je­d­ni­ka.

Pri­d­ru­ži­te se vje­r­ni­ci­ma Cr­k­ve iz Sal­va­ti­o­na jer mi pre­no­si­mo Bož­ju po­ru­ku svi­je­tu!

21

∑ De­aly, ov­dje Ga­be Bon­ner. Jed­noj že­ni ov­dje se pok­va­ rio au­to. Tre­ba ga od­vu­ći.

Is­to­dob­no su je po­go­di­le dvi­je stva­ri: či­nje­ni­ca da ne že­li vuč­nu slu­ž­bu i da se čov­jek zo­ve Gab­ri­el Bon­ner. Zbog če­ga pri­pad­nik na­jis­ta­k­nu­ti­je sal­va­ti­o­n­ske obi­te­lji vo­di au­to­ki­no?

Ko­li­ko se sje­ća­la, bi­la su tri bra­ta Bon­ner, ali sa­mo je na­j­mla­đi, ve­le­čas­ni Et­han Bon­ner, ži­vio u Sal­va­ti­o­nu u is­to vri­je­me kad i ona. Na­j­sta­ri­ji brat, Cal, bio je pro­fe­si­o­nal­ni no­go­me­taš. Ia­ko je shva­ti­la da je čes­to do­la­zio u pos­jet, ni­ ka­da ga ni­je sre­la, ali zna­la je sa sli­ka ka­ko iz­gle­da. Nji­hov otac, dr. Jim Bon­ner, bio je na­j­cje­nje­ni­ji li­ječ­nik u ci­je­lom ok­ru­gu, a nji­ho­va maj­ka Lynn, vo­de­ća oso­ba društve­no­ga ži­vo­ta. Po­ja­ča­la je sti­sak oko Edwar­do­va ra­me­na, sje­tiv­ši se da je doš­la na zem­lju svo­jih nep­ri­ja­te­lja. ∑ … a ra­čun po­ša­lji­te me­ni. I De­aly, od­ve­zi že­nu i nje­ zi­nog si­na Et­ha­nu. Re­ci mu ne­ka ih ne­g­dje sm­je­s­ti pre­ko no­ći.

Na­kon još ne­ko­li­ko ug­la­đe­nih ri­je­či, spu­s­tio je slu­ša­li­cu i po­nov­no se ob­ra­tio Rac­hel. ∑ Pri­če­kaj­te kraj au­ta. De­aly će ne­ko­ga pos­la­ti čim mu se ka­mi­on vra­ti.

Po­šao je do vra­ta i sta­vio ru­ku na kva­ku, jas­no joj da­ju­ ći do zna­nja da ga se da­lje vi­še niš­ta ne ti­če. Mr­zi­la je sve na nje­mu: nje­go­vu suz­drža­nost, nje­go­vu rav­no­duš­no­st, a na­ ro­či­to je mr­zi­la to sna­ž­no muš­ko ti­je­lo ko­je mu je pru­ža­lo pre­d­no­st u pre­živ­lja­va­nju, što je njoj ne­dos­ta­ja­lo. Ni­je tra­ži­la mi­los­ti­nju. Sa­mo je htje­la po­sao. A pro­b­lem ni­je bio sa­mo u to­me što je ova­ko dr­sko na­ru­čio vuč­nu slu­ž­bu. Im­pa­la je bi­ la nji­hov dom. Šče­pa­la je se­n­dvič i vre­ći­cu čip­sa ko­je je os­ta­vio na pul­tu i zgra­bi­la Edwar­da za ru­ku. ∑ Hva­la na ruč­ku, gos­po­di­ne Bon­neru. ∑ Pro­ju­ri­la je kraj nje­ga, ne pog­le­dav­ši ga vi­še.

22

Edward je cup­kao za njom duž ci­je­le sta­ze. Dok su pre­ la­zi­li au­to­ces­tu, pri­mi­la ga je za ru­ku. Sm­je­s­ti­la se po­nov­no pod is­to sta­b­lo, tru­de­ći se da je ne obuz­me očaj. Ne­će još odus­ta­ti.

Ni­su se pra­vo ni sm­je­s­ti­li kad je kroz ulaz u au­to­ki­no pro­ ju­rio pra­š­nja­vi cr­ni ka­mi­o­net s Gab­ri­e­lom Bon­ne­rom za up­ra­ v­lja­čem, skre­nuo na au­to­ces­tu i nes­tao. Od­mo­ta­la je se­n­dvič, pro­u­čiv­ši zbog Edwar­da nje­go­vu sa­d­rži­nu: pu­re­ća pr­sa, švi­ca­ r­ski sir i senf. Ni­je vo­lio senf pa je ski­nu­la što je vi­še mog­la pri­je ne­go što mu ga je da­la. Po­čeo ga je jes­ti tek ma­lo ok­li­je­ va­ju­ći. Bio je su­vi­še gla­dan da bi iz­vo­dio glu­pos­ti.

Ka­mi­on za vu­ču sti­gao je pri­je ne­go što je po­jeo, a iz nje­ ga je iza­šao ni­zak, zde­pas­t mo­mak. Os­ta­vi­la je Edwar­da pod dr­ve­tom i pre­š­la pre­ko au­to­ces­te ve­se­lo mu mah­nu­v­ši. ∑ Is­pa­lo je da me ne tre­ba od­vu­ći. Sa­mo me gur­ni­te, ho­ će­te? Ga­be ho­će ostaviti au­to on­dje iza onog dr­ve­ća.

Po­ka­za­la je pre­ma šu­mar­ku ne­da­le­ko od mje­s­ta gdje je sje­dio Edward. Mo­mak je oči­to bio zbu­njen, ali is­to ta­ko, ni­ je bio pre­vi­še bis­tar pa joj ni­je du­go tre­ba­lo uv­je­riti da joj po­ mog­ne. Kad je od­la­zio, im­pa­la je bi­la skri­ve­na.

Za sa­da je to bi­lo naj­bo­lje što je mog­la uči­ni­ti. Im­pa­la im je tre­ba­la da u njoj spa­va­ju, a to ne bi mog­li da su je od­vu­k­li na ot­pad. Či­nje­ni­ca da au­to ni­je bio u voz­nom sta­nju sa­mo je po­većala pot­re­bu da na­go­vo­ri Ga­bea da joj da taj po­sao.

Ali ka­ko? Si­nu­lo joj je da ta­ko be­zos­je­ćaj­nu oso­bu mo­že uv­ je­ri­ti sa­mo dje­lom.

Vra­ti­la se Edwar­du i po­dig­la ga na no­ge. ∑ Uz­mi sa so­ bom ovu vre­ći­cu čip­sa, sta­ri. Vra­ća­mo se u au­to­ki­no. Vri­je­ me je da se pri­mim pos­la. ∑ Do­bi­la si po­sao? ∑ Re­ci­mo da sam na pro­bi. ∑ Po­ve­la ga je pre­ko ces­te. ∑ Što to zna­či?

23

∑ Ot­pri­li­ke ovo: mo­ram po­ka­za­ti što mo­gu. A dok ja ra­ dim, na onom ig­ra­liš­tu mo­žeš do­v­rši­ti s je­lom, sre­ći­ce. ∑ Je­di i ti. ∑ Ni­sam ovaj čas gla­d­na. ∑ To je go­to­vo bi­lo is­ti­na. To­li­ ko je vre­me­na pro­š­lo ot­ka­ko je po­je­la poš­te­n ob­rok da vi­še go­to­vo ni­je ni os­je­ća­la glad.

Kad je sm­je­s­ti­la Edwar­da pok­raj kor­nja­če, pro­u­či­la je oko­ liš po­ku­ša­va­ju­ći ot­kri­ti za ko­ji joj po­sao ne tre­ba ni­ka­kav po­se­ ban alat, a da ipak os­ta­vi do­jam. Ču­pa­nje ko­ro­va uči­ni­lo joj se naj­bo­ljim. Od­lu­či­la je kre­nu­ti od sre­di­ne gdje će nje­zin trud bi­ti na­ju­o­č­lji­vi­ji. Po­če­la je ra­di­ti. Sun­ce ju je pek­lo, do­nji dio pla­t­ne­ne ha­lji­ne pleo joj se me­đu no­ge, a no­ge su joj pos­ta­le sme­đe od zem­lje ko­ja je kroz re­men­či­će ula­zi­la u san­da­le. Pro­ k­rva­rio joj je pa­lac is­pod lo­še sašive­nog re­men­či­ća.

Po­že­lje­la je da na se­bi ima svo­je tra­pe­ri­ce. Os­ta­le su joj još sa­mo jed­ne i to sta­re i iz­li­za­ne s ve­li­kom ru­pom na ko­lje­ nu i ma­njom na stra­ž­nji­ci.

Ha­lji­na joj je us­ko­ro bi­la na­top­lje­na zno­jem. Mok­ra ko­ sa vis­je­la je u re­zan­ci­ma po li­cu i vra­tu. Na­bo­la je pr­st na či­ čak, ali ru­ke su joj bi­le pre­p­rlja­ve da po­si­še ra­nu. Kad je hr­pa pos­ta­la ve­li­ka, ba­ci­la je sve u jed­nu pra­z­nu kan­tu za sme­će, a onda ju je od­vu­k­la do kon­te­j­ne­ra iza se­n­dvič-ba­ra. Od­lu­č­ no je nas­ta­vi­la pli­je­vi­ti. Po­nos Ca­ro­li­ne bio je nje­zi­na pos­lje­ d­nja na­da i mo­ra­la je po­ka­za­ti Bon­ne­ru da mo­že ra­di­ti bo­lje od de­set muš­ka­ra­ca.

Ka­ko je dan pos­ta­jao top­li­ji, sve je vi­še bi­la oša­mu­će­na, ali ni­je do­pus­ti­la da je to us­po­ri. Od­vu­k­la je još jed­nu kan­tu u kon­te­j­ner pa se opet da­la na po­sao. Pred oči­ma su joj ple­sa­ le sre­b­rna­s­te toč­ki­ce dok je ču­pa­la pi­ri­ku i zla­t­ni­cu. Kr­va­ri­le su joj ru­ke i dla­no­vi od du­bo­kih og­re­bo­ti­na ko­je je za­do­bi­ la ču­pa­ju­ći ku­pi­ne. Po­to­čić zno­ja sli­je­vao joj se iz­me­đu doj­ ki. Pri­mi­je­ti­la je da je Edward po­čeo uz nju ču­pa­ti ko­rov i još jed­nom je pro­k­le­la sa­mu se­be što se ni­je po­da­la Clydeu 24

Rorschu. Ima­la je os­je­ćaj da joj gla­va go­ri, a sre­b­rne toč­ki­ce sve su br­že ple­sa­le. Treba­la je sje­s­ti i od­mo­ri­ti se, ali ni­je bi­ lo vre­me­na.

Sre­b­rne toč­ki­ce pre­t­vo­ri­le su se u bli­s­tav vat­ro­met, i po­če­ lo joj je iz­mi­ca­ti tlo is­pod no­gu. Po­ku­ša­la je za­d­rža­ti rav­no­te­ žu, ali bi­lo je to pre­vi­še za nju. Gla­va joj je klo­nu­la, a ko­lje­na su joj ot­ka­za­la. Bli­s­ta­vost se pre­t­vo­ri­la u mrak.

De­set mi­nu­ta pos­li­je, kad se Ga­be Bon­ner vra­tio u au­to­ ki­no, na­šao je dje­ča­ka ka­ko sklu­p­čan na tlu ču­va ne­po­mič­no ti­je­lo svo­je maj­ke.

25

2

Pro­bu­di­te se.

Neš­to mok­ro plju­s­nu­lo je Rac­hel u li­ce. Zat­re­p­ta­la je oči­ ma i iz­nad se­be ug­le­da­la zra­ke pla­vo-bi­je­le sv­je­t­lo­s­ti. Po­ku­ša­ la ih je iz­bje­ći, a on­da se pre­s­tra­ši­la. ∑ Edwarde? ∑ Ma­mi­ce!

Sje­ti­la se sve­ga. Au­to­mo­bi­la. Au­to­ki­na. Pri­si­li­la se dr­žati oči ot­vo­re­ne. Sv­je­t­lo je do­la­zi­lo iz flu­o­res­ce­n­tne sv­je­tilj­ke u sendvič-ba­ru. Ona je le­ža­la na be­to­n­skom po­du.

Ga­be Bon­ner, kle­čao je kraj nje os­la­nja­ju­ći se na jed­no ko­lje­no, a Edward je sta­jao od­mah do nje­ga, dje­č­jeg li­ca os­ ta­r­je­log od bri­ge. ∑ Di­je­te mo­je, žao mi je… ∑ Teš­kom mu­ kom po­ku­ša­va­la je sje­s­ti. Os­je­ća­la je muč­ni­nu i zna­la je da će pov­raćati.

Bon­ner joj je na us­ta pri­s­lo­nio pla­s­ti­č­nu ča­šu i u us­ta joj je po­tek­la vo­da. Bo­re­ći se s muč­ni­nom, po­ku­ša­va­la je ok­re­nu­ ti gla­vu, ali on joj ni­je do­puš­tao. Vo­da joj je cu­ri­la po bra­di i vra­tu. Po­pi­la je ne­ko­li­ko gut­lja­ja i že­lu­dac se smi­rio. Po­pi­la je još, os­je­tiv­ši okus us­ta­ja­le ka­ve.

Jed­va je us­pi­je­va­la os­ta­ti sje­di­ti, a ru­ke su joj se tre­s­le dok je po­ku­ša­va­la uze­ti ča­šu od ter­mo­si­ce iz nje­go­vih ru­ku. Pus­ tio ju je is­tog tre­na kad su im se do­tak­li pr­sti. ∑ Kad ste pos­lje­d­nji put je­li? ∑ pi­tao je ne s oso­bi­tim za­ ni­ma­njem i us­tao.

Još ne­ko­li­ko gut­lja­ja vo­de i du­bo­ko di­sa­nje po­mog­li su joj da se do­volj­no opo­ra­vi da mu be­zob­ra­z­no od­bru­si. ∑ Pro­ š­le ve­če­ri, naj­bo­lja re­bar­ca.

Ne oba­zi­ru­ći se na to, gur­nuo joj je u ru­ku ne­ka­kav čo­ ko­lad­ni keks s bi­je­lom kre­mom u sre­di­ni. Po­je­la je za­lo­gaj i 26

bez ra­z­mi­š­lja­nja da­la Edwar­du os­ta­tak. ∑ Ti po­je­di os­ta­tak, zla­to. Ja ni­sam gla­d­na. ∑ Po­je­di­te to. ∑ Na­red­ba. Kra­t­ka, jas­na, ko­ju se mo­ra pos­lu­ša­ti.

Po­že­lje­la je ba­ci­ti mu keks u gla­vu, ali ni­je ima­la sna­ge.

Um­je­s­to to­ga, pri­si­li­la se pro­gu­tati ga uz gut­lja­je vo­de, shva­ tiv­ši da se bo­lje os­je­ća. ∑ To će me na­u­či­ti da ne os­ta­nem ple­ sa­ti ci­je­lu noć ∑ us­pje­la je pro­z­bo­ri­ti. ∑ Mo­ra da me je pos­lje­ d­nji tan­go do­tu­kao.

Nje­zi­na glu­ma ni­je ga se ni­ma­lo doj­mi­la. ∑ Zaš­to ste još tu?

Bi­lo joj je od­vra­t­no što sto­ji iz­nad nje pa se nas­to­ja­la di­ći, ali shva­ti­la je da ju no­ge baš ne slu­že. Sje­la je na bo­jom za­m­ rlja­n me­tal­ni sto­lac na skla­pa­nje. ∑ Jes­te li ko­jim slu­ča­jem pri­ mi­je­ti­li… ko­li­ko sam pos­la oba­vi­la… pri­je ovog nes­re­t­nog gu­bit­ka svi­jes­ti? ∑ Pri­mi­je­tio sam. Ali re­kao sam vam da vas ne­ću za­pos­li­ti. ∑ Ali ja že­lim ov­dje ra­di­ti. ∑ Šte­ta. ∑ Bez žur­be, ot­vo­rio je vre­ći­cu ku­ku­ruz­nih gri­ c­ka­li­ca i dao ih joj. ∑ Mo­ram se ov­dje za­pos­li­ti. ∑ Čis­to sum­njam. ∑ Ne, ui­s­ti­nu. Ja sam uče­ni­ca Jo­sep­ha Ca­m­pbe­l­la. Sli­je­ dim svo­ju sre­ću. ∑ Gur­nu­la je gri­c­ka­li­cu u us­ta, tr­g­nu­v­ši se kad su je za­pek­le ra­ne na pr­sti­ma.

Bon­ne­ru niš­ta ni­je pro­mak­lo. Uh­va­tio joj je za­peš­ća, ok­ re­nuv­ši pre­ma se­bi nje­zi­ne pr­lja­ve ru­ke da vi­di te iz­bo­de­ne i raz­re­za­ne dla­no­ve kao i du­ge kr­va­ve og­re­bo­ti­ne s unut­ra­š­nje stra­ne pod­la­k­ti­ca. Kao da ga se ra­ne ni­su pre­više doj­mi­le. ∑ Ču­di me da ovak­va pa­met­nja­ko­vić­ka po­put vas ne zna da bi tre­ba­la no­si­ti ru­ka­vi­ce.

27

∑ Os­ta­vi­la sam ih u vi­ken­di­ci. ∑ Dig­la se. ∑ Idem sa­mo do že­n­skog za­ho­da ma­lo op­ra­ti ovo bla­to.

Ni­je se iz­ne­na­di­la kad je ni­je po­ku­ša­vao za­u­s­ta­vi­ti.

Edward je po­šao za njom iza zgra­de gdje je naš­la že­n­ski za­ hod zak­lju­čan, ali vra­ta muš­kog bi­la su ot­vo­re­na. In­sta­la­ci­je su bi­le sta­re i nep­ri­k­la­d­ne, ali uočila je hr­pu pa­pir­na­tih ruč­ ni­ka i sv­je­ž sa­pun.

Op­ra­la se ko­li­ko je naj­bo­lje mog­la, a od hla­d­ne vo­de i je­la os­je­ća­la se bo­lje. Me­đu­tim, još uvi­jek je iz­gle­da­la kao da ju je pre­ga­zio tra­m­vaj. Ha­lji­na joj je bi­la pr­lja­va, li­ce si­vo. Pr­sti­ma je raz­mrsi­la ko­su, šti­p­nu­la ob­ra­ze, po­ku­ša­va­jući pro­ci­je­ni­ti ho­će li se uo­p­će us­pje­ti opo­ra­vi­ti od ove pos­lje­d­nje nes­re­će.

Im­pa­la ni­je mog­la da­lje, a ona se ni­je sm­je­la pre­da­ti.

Dok je bi­la u za­ho­du, Bon­ner je na flu­o­res­ce­n­tnu sv­je­tilj­ ku pos­ta­vio pla­s­ti­č­ni zas­lon. Us­pje­la se ved­ro nas­mi­je­ši­ti dok ga je pro­mat­ra­la ka­ko sklo­pi­ve lje­s­tve nas­la­nja na zid. ∑ Ka­ko bi bi­lo da poč­nem stru­ga­ti zi­do­ve da ih mo­gu oli­ či­ti. Ovo mje­s­to uo­p­će ne­će iz­gle­da­ti ta­ko lo­še kad bu­dem go­to­va.

Iz­gu­bi­la je sva­ku na­du kad se ok­re­nuo pre­ma njoj s onim be­ziz­ra­žaj­nim pog­le­dom. ∑ Ne­moj­te se tru­di­ti, Rac­hel. Ne­ ću vam da­ti po­sao. Bu­du­ći da nis­te otiš­li s vuč­nom slu­ž­bom, poz­vao sam ne­ko­ga da do­đe po vas. Pri­če­kaj­te na ces­ti.

Tru­de­ći se da ne po­ka­že očaj, obi­jes­no je dig­la gla­vu. ∑ Ne mo­gu to uči­ni­ti, Bon­ne­ru. Za­bo­ra­vi­li ste na pri­ču o sre­ ći. Au­to­ki­na su mo­ja sud­bi­na. ∑ Ne ovo.

Uo­p­će ni­je ma­rio za nje­zin očaj. U nje­mu uo­p­će ni­je bi­ lo čov­je­č­no­s­ti.

Edward je sta­jao kraj nje ša­kom čv­rsto ste­žu­ći nje­zi­ne sku­te, zab­ri­nu­ta li­ca po­put kak­vog sta­r­ca. Ima­la je os­je­ćaj da se neš­to sla­ma u njoj. Sve bi žr­t­vo­va­la, baš sve, za nje­go­ vo dob­ro.

28

Glas joj je zaz­vu­čao sta­ro i hr­đa­vo po­put nje­zi­ne im­pa­le. ∑ Mo­lim vas, Bon­ne­ru, pru­ži­te mi pri­li­ku. ∑ Zas­ta­la je mr­ze­ći sa­mu se­be što mo­li. ∑ Ra­dit ću bi­lo što.

Po­la­ga­no je dig­nuo gla­vu i dok su je te če­lič­no­si­ve oči pro­mat­ra­le, pos­ta­la je sv­je­s­na svo­je ne­u­red­ne ko­se i pr­lja­ve ha­ lji­ne. I još ne­če­ga je pos­ta­la sv­je­s­na: da je on muš­ka­rac. Ima­ la je os­je­ćaj da je opi­sa­la pu­ni krug i vra­ti­la se na po­če­tak, u mo­tel Do­mi­ni­on. Pri­je toč­no šest da­na.

Glas mu je bio tih, go­to­vo ne­ču­jan. ∑ Is­kre­no sum­njam.

On je bio čov­jek ko­ji ni za što ni­je ma­rio, a ipak su ne­ka vre­li­na i opas­no­st is­pu­ni­le zrak. Dok ju je pro­u­ča­vao, u nje­ go­vom pog­le­du ni­je bi­lo po­ho­te, no is­todob­no joj je uro­đe­ni oprez go­vo­rio da ne­ma pra­vo. Ba­rem je pos­to­ja­la jed­na stvar do ko­je mu je bi­lo sta­lo.

Obu­ze je strah od ne­i­z­bje­ž­nog, os­je­ćaj da su sve nje­zi­ne bit­ke vo­di­le do ovo­ga. Sr­ce joj je div­lje tuk­lo u gru­di­ma, a us­ta se osu­ši­la. Do­volj­no du­go se bo­ri­la pro­tiv sud­bi­ne. Doš­ lo je vri­je­me pre­da­je.

Pre­š­la je je­zi­kom pre­ko su­hih usa­na, pog­le­da pri­ko­va­na za Gab­ri­e­la Bon­ne­ra. ∑ Edwar­de, du­šo, mo­ram na­sa­mo raz­go­ va­ra­ti s gos­po­di­nom Bon­ne­rom. Idi se ig­ra­ti na kor­nja­či. ∑ Ne da mi se. ∑ Bez ra­s­pra­ve. ∑ Ok­re­nu­la se od Bon­ne­ra tek do­li­ko da od­ve­de Edwar­da do vra­ta. Kad je iza­šao, ne­si­gur­no mu se nas­ mi­je­ši­la. ∑ Haj­de, mi­ši­ću. Evo me za­čas po te­be.

Ne­volj­ko je kre­nuo. Oči su joj se po­če­le pu­ni­ti su­za­ma, ali ni jed­noj ni­je do­pus­ti­la da kap­ne. Ni­je vri­je­me. A ne­ma ni ko­ris­ti.

Po­vuk­la je vra­ta se­n­dvič-ba­ra, zat­vo­ri­la ih, zak­lju­ča­la i ok­re­nu­la se da se su­o­či s Bon­ne­rom. Tru­di­la se gla­vu dig­nuti vi­so­ko. Stra­s­tve­no. Oho­lo. Nek zna da ona ni­je ni­či­ja žr­t­va. ∑ Tre­ba mi re­do­vi­ta pla­ća i uči­nit ću sve da je do­bi­jem.

29

Glas ko­ji je is­pu­s­tio, mo­gao je bi­ti smi­jeh, ali u nje­mu je bi­lo is­to to­li­ko ra­z­dra­ga­nos­ti kao u vri­s­ku. ∑ Ne mis­li­te to oz­bi­lj­no. ∑ O, da, mis­lim. ∑ Glas joj se pro­mi­je­nio. ∑ Čas­na ri­ječ.

Po­dig­la je pr­ste do pu­ce­ta na pre­d­njoj stra­ni ha­lji­ne, ia­ko is­pod nje ni­je ima­la niš­ta osim ga­ći­ca. Ima­la je pre­ma­la pr­sa da bi kup­nja gru­d­nja­ka bi­la op­ra­v­da­na.

Ot­ko­p­ča­va­la je jed­no po jed­no pu­ce, dok je on gle­dao.

Pi­ta­la se je li ože­njen. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­go­ve go­di­ne i nev­je­ro­jat­nu mu­žev­no­st, vr­lo vje­ro­jat­no. Je­di­no je mog­la ne­ poz­na­toj že­ni, ko­ju će pov­ri­je­di­ti, upu­ti­ti ni­je­mu is­pri­ku.

Ia­ko je ra­dio, ni­je imao cr­ne nok­te, ni­je imao zno­j­ne po­ luk­ru­go­ve is­pod pa­zu­ha pa je nas­to­ja­la bi­ti zah­va­l­na zbog nje­ go­ve čis­to­će. Iz us­ta mu ne­će sm­r­d­je­ti po lu­ku i pok­va­re­nim zu­bi­ma. Ali, unut­ra­š­nji glas go­vo­rio joj je da bi bi­la si­gur­ni­ja s Clyde­om Rorschom.

Jed­va je ot­va­rao us­ta. ∑ Gdje vam je po­nos? ∑ Is­pa­rio. ∑ Ot­ko­p­ča­la je i pos­lje­d­nje pu­ce. Spu­s­ti­la je me­ka­nu, pla­vu, pla­t­ne­nu ha­lji­nu s ra­me­na. Uz la­ga­ni šu­šanj, omo­ta­la se oko gle­ž­nje­va.

Pog­le­dom svo­jih si­vih pra­z­nih oči­ju, obuh­va­tio je nje­zi­ ne ma­le uz­di­g­nu­te doj­ke i reb­ra ko­ja su to­li­ko to­ga go­vo­ri­la.

Nis­ke gaćice ni­su pri­k­ri­le ni ši­ljas­te ku­ko­ve, ni bli­je­de tra­go­ ve raz­vu­če­ne ko­že iz­nad las­te­k­sa. ∑ Obu­ci­te se.

Is­ko­ra­či­la je iz ha­lji­ne i kre­nu­la pre­ma nje­mu, ima­ju­ći na se­bi sa­mo ga­ći­ce i san­da­le. Vi­so­ko je po­dig­la gla­vu, od­lu­č­na sa­ču­va­ti dos­to­janstvo. ∑ Volj­na sam ra­di­ti dvi­je sm­je­ne, gos­po­di­ne Bon­neru.

Da­nju i no­ću. Ni je­dan muš­ka­rac ko­je­ga za­pos­li­te ne­će to či­ni­ti.

Od­lu­č­na u nam­je­ri, uh­va­ti­la ga je za ru­ku. ∑ Ne di­raj­te me.

30

Od­sko­čio je kao ope­čen, a u oči­ma vi­še ni­je bi­lo be­ziz­ ra­žaj­no­s­ti. Nap­ro­tiv, po­tam­nje­le su od ta­ko sil­no­ga bi­je­sa da se br­zo po­vuk­la. Zgra­bio je ha­lji­nu i pru­žio joj je. ∑ Obu­ci­ te to.

Po­raz ju je do­tu­kao. Iz­gu­bi­la je. Dok je ru­kom uh­va­ti­ la me­ka­nu pla­vu tka­ni­nu, oči su pro­naš­le sli­ku G. Dwaynea Sno­pe­sa ko­ji je zu­rio u nju s cr­ve­no­ga pla­ka­ta ob­je­še­nog na zi­du.

Gr­je­š­ni­ca! Dro­lja!

Uvuk­la se u ha­lji­nu dok je Bon­ner oti­šao do vra­ta i ot­ klju­čao ih. Ali ni­je ih ot­vo­rio. Um­je­s­to to­ga, sta­vio je ru­ke na bo­ko­ve i sag­nuo gla­vu. Ra­me­na su mu se di­za­la i spu­š­ta­la kao da teš­ko di­še.

Baš je za­kop­ča­la pos­lje­d­nje dug­me svo­jim uko­če­nim, bol­ nim pr­sti­ma kad su se vra­ta se­n­dvič-ba­ra ši­rom ot­vo­ri­la. ∑ Bog, Ga­be, pri­mio sam tvoj po­ziv. Gdje…

Ve­le­čas­ni Et­han Bon­ner stao je kao uko­pan kad ju je ug­ le­dao. Bio je plav i ne­o­bič­no pri­v­la­čan, me­kih cr­ta li­ca i bla­ gih oči­ju; suš­ta sup­ro­t­no­st bra­tu.

Toč­no je uo­či­la tre­nu­tak kad ju je pre­poz­nao. Sti­s­nuo je us­ta, a bla­ge oči is­pu­ni­le su se pri­je­zi­rom. ∑ Gle, gle. Iz­gleda da nas je udo­vi­ca Sno­pes opet doš­la pro­ga­nja­ti.

31

Susan Elizabeth Phillips romanom Komadić sna još je jednom dokazala da spada među najbolje američke autorice ljubavnih romana. Njezina nježna i emotivno duboko ispričana priča zasigurno će oduševiti ljubitelje ljubavnih romana, baš kao i njezini prije objavljeni romani Ti si dobro znao tko sam ja, Najbolji komad, Šminkerica, Anđeoska ljubav, Dođi i poljubi me! i drugi. Roman Komadić sna s engleskog je prevela Vida Milek.

79,00 kn

1.

2.

3.

4.

Roman

Rachel Stone mlada je udovica kojoj su se loše stvari u životu zaredale jedna za drugom. S neispravnim automobilom, bez novca i posla naći će se u gradu u kojem je svi mrze. No, mlada žena sa skandaloznom prošlošću odlučit će se za borbu i svome djetetu osigurati dostojan život. No, kad Rachel upozna Gabriela Bonnera, privlačnog mladog muškarca koji se nakon velike tragedije ne može vratiti normalnom životu, morat će ga ponovno naučiti da ljubav liječi sve i da dvoje ljudi koji se vole mogu ostvariti sve svoje snove.

Susan Elizabeth Phillips KOMADIĆ SNA

Dosad objavljeno u ovoj biblioteci

ISBN 978-953-14-0513-3

Ruth Rendell: Taština teško umire Mary Higgins Clark: Anastazijin sindrom Mary Higgins Clark: Dobitnica na lutriji Mary Higgins Clark: Zločin iz strasti Mary Higgins Clark: Zvat ću te svojom ljubavi Mary Higgins Clark: Mjesečina donosi spas Mary Higgins Clark: Volim glazbu, volim ples Mary Higgins Clark: Sjeti se Mary Higgins Clark: Srest ćemo se opet Mary Higgins Clark: Spavaj mirno, lijepa moja Fannie Flagg: Pohane zelene rajčice Fannie Flagg: Daisy Fay i čudotvorac Sandra Cisneros: Kuća u ulici Mango Barbara Cleverly: Posljednja kašmirska ruža Barbara Cleverly: Ubojstva u Simli Barbara Cleverly: Pozlaćena oštrica E. Lynn Harris: Ne prođe niti dan Ken Kesey: Let preko kukavičjeg gnijezda Robert Harris: Pompeji Robert Harris: Staljinov anđeo Robert Wilson: Ušutkani i ukleti Maggie O`Farrell: Daljina između nas Adriana Trigiani: Jesenji oblaci F. M. Dostojevski: Zločin i kazna F. M. Dostojevski: Idiot John Shors: Pod mramornim nebom Tess Gerritsen: Dvojnica Tess Gerritsen: Samo prividna smrt Tess Gerritsen: Klub Mefisto Susan Elizabeth Phillips: Ti si dobro znao tko sam ja Susan Elizabeth Phillips: Dođi i poljubi me Susan Elizabeth Phillips: Šminkerica Susan Elizabeth Phillips: Samo moje dijete Susan Elizabeth Phillips: Komadić sna Maeve Binchy: Ljubičasti autobus Maeve Binchy: Srebrni pir Danielle Steel: Tajnovita neznanka Danielle Steel: Zalazak sunca u St. Tropezu Danielle Steel: Ladanjska kuća Lorna Landvik: Opake kućanice uživaju u slatkišima Roberto Ampuero: Ljubavnici iz Stockholma Kate Kerrigan: Recepti za savršen brak Sophie Hannah: Lice djeteta Gloria Goldreich: Večera s Anom Karenjinom Kerstin Gier: Svako rješenje ima svoj problem

www.mozaik-knjiga.com

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

76.

77.

78.

79.

80.

81.

82.

83.

84.

85.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Susan Elizabeth Phillips

KOMADIĆ SNA

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

Julijana Matanović: Bilješka o piscu Julijana Matanović: Zašto sam vam lagala Julijana Matanović: Knjiga od žena, muškaraca, gradova i rastanaka Johannes Mario Simmel: Čovjek koji je slikao bademova drvca Minette Walters: Bačva baruta Minette Walters: Val Sidney Sheldon: Jutro, podne, večer Eva Heller: Muškarac koji je toga vrijedan Eva Heller: Ljubavna osveta Miro Gavran: Judita Miro Gavran: Poncije Pilat Miro Gavran: Krstitelj Miro Gavran: Kako smo lomili noge Miro Gavran: Zaboravljeni sin Miro Gavran: Mali neobični ljudi Miro Gavran: Klara Goran Tribuson: Trava i korov Goran Tribuson: Potonulo groblje Goran Tribuson: Klasici na ekranu Goran Tribuson: Ne dao Bog većeg zla Goran Tribuson: Divlja plaža Laura C. Schlessinger: 10 gluposti kojima si žena može upropastiti život Laura C. Schlessinger: 10 gluposti kojima si muškarac može upropastiti život Julienne Eden Bušić: Ljubavnici i luđaci Julienne Eden Bušić: Tvoja krv i moja Phillipe Djian: Betty Blue, 37,2° ujutro Veselko Tenžera: Zašto volim Zagreb Pavao Pavličić: Dobri duh Zagreba Pavao Pavličić: Tužni bogataš Pavao Pavličić: Dunav Pavao Pavličić: Koraljna vrata Slavica Tomčić: Brdo od marmelade Colin Turner: Rođeni za uspjeh Ann B. Ross: Miss Julia Ann B. Ross: Miss Julia uzima stvar u svoje ruke Ann B. Ross: Miss Julia organizira vjenčanje Ann B. Ross: Miss Julia kreće na put Sue Monk Kidd: Tajnovit život pčela Daniel Wallace: Krupna riba Ruth Rendell: Strah od naslikanog vraga