CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus: by Gradjanske inicijative Gradjanske inicijative

Beograd - juni 2009. godine

Sadržaj

Uvod ...........................................................................................................5 O projektu: CIDEC – dijalog građana i građanki za evropski konsenzus .............................................................................7 Realizacija događaja .................................................................................11 Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija .............................................................13 Međunarodna konferencija, 28. novembar 2008, Beograd, sala Narodne banke Srbije ...........................................................................15 Izveštaj sa događaja .................................................................................. 17 Spisak učesnika/ca Druge međunarodne konferencije: .....................67 Okrugli sto u Novom Pazaru, 12. decembar 2009. godine ...................71 Izveštaj sa događaja ...................................................................................73 Spisak učesnika/ca javne debate: ...........................................................94 Okrugli sto u Zrenjaninu, 3. februar 2009. ..............................................97 Izveštaj sa događaja ..................................................................................99 Spisak učesnika/ca debate u Zrenjaninu ...........................................133 Preporuke .............................................................................................139

Uvod Pred vama je druga u nizu od tri publikacije, pripremljene u sklopu projekta CIDEC – Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus, koji Građanske inicijative, pod rukovodstvom Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, a tehnički realizuje Press Now. Ovaj projekat je zamišljen kao set povezanih aktivnosti, među kojima je i izrada ovih publikacija koje prate seriju javnih događaja – međunarodnih konferencija i lokalnih javnih debata, na teme koje su od značaja za uključivanje građana i građanki u proces evropskih integracija. Svaka publikacija sadrži detaljan prikaz ciklusa od tri događaja održanih pod zajedničkim nazivom. Prva publikacija se odnosi na temu „Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija“ koja je obrađena na prvoj međunarodnoj konferenciji, održanoj 9. oktobra 2008. godine u Beogradu, kao i na javnim debatama u Bujanovcu 31. oktobra i u Novom Sadu, 5. novembra 2008. godine. Druga publikacija izveštava o događajima na temu „Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija“ koja je analizirana na II međunarodnoj konferenciji u Beogradu, 28. novembra 2008, i na javnim debatama u Novom Pazaru 12. decembra 2008. godine i u Zrenjaninu, 3. februara 2009. godine. Treća publikacija predstavlja događaje koji su započeli III međunarodnom konferencijom u Beogradu, „Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU“, 3. marta 2009. godine i pratećim javnim debatama u Kruševcu, 26. marta 2009. godine i Nišu, 20. maja 2009. godine.

Svaka publikacija sadrži detaljan prikaz izlaganja eksperata iz inostranstva i Srbije, njihove prezentacije, tok samih događaja, spiskove učesnika/ca, komentare i diskusiju. Posebno ukazujemo na dokumente koji se nalaze na kraju svake publikacije a čiji je autor prof. dr Tanja Miščević. Oni sumiraju nalaze svakog ciklusa događaja i ujedno sadrže zaključke i preporuke za različite aktere u procesu evropskih integracija.

O projektu: CIDEC – dijalog građana i građanki za evropski konsenzus Ovaj projekat ima za cilj da pokrene javne rasprave između učesnika/ca iz građanskog društva i državnih zvaničnika/ca o evropskim integracijama Srbije i time doprinese političkom i društvenom konsenzusu o integraciji Srbije u EU. Da bi ovaj dijalog bio uspešan, organizacijama civilnog društva i udruženjima aktivnih građana se mora omogućiti da budu predvodnici i nosioci ovog procesa. To se može postići korišćenjem iskustava drugih zemalja kandidata i članica EU, koje su nedavno prošle kroz različite faze integracije u Evropsku uniju. Projektom su planirani sledeći ciljevi i rezultati: a) Opšti cilj projekta: Doprineti

uspostavljanju konsenzusa o evropskim integracijama u

Srbiji. b) Posebni cilj: Povećati

podršku građana i građanki evropskim integracijama kroz stvaranje uslova za njihovo učešće u javnim debatama.

c) Očekivani rezultati: Povećana

svest i nivo znanja o mogućnostima saradnje nevladinih organizacija, javne uprave i medija u evropskim integracijama

Pokretanje

javnog dijaloga, razmene informacija i principa dobre prakse vezane za proces EU integracije 7

Osnažene

nevladine organizacije za uspostavljanje partnerskog odnosa sa Vladom u toku procesa pristupanja EU

Bolje informisani građani i građanke, i više uključeni u javnu debatu

o EU integracijama Konkretne aktivnosti koje su planirane u sklopu jednogodišnjeg projekta: 1. Tri jednodnevne tematske međunarodne konferencije - Jedna od ključnih planiranih aktivnosti tokom trajanja projekta su tri jednodnevne međunarodne tematske konferencije. Ove konferencije su fokusirane na iskustva zemalja kandidatkinja i članica EU u različitim fazama njihovog integracionog procesa. U direktnoj diskusiji sa organizacijama iz Srbije analiziraće se mogućnosti primene metoda i aktivnosti, koje su u njihovim slučajevima očigledno bile uspešne. Ono što će se naučiti iz prezentovanih modela informisanja i uključivanja građana/ki u integracione tokove će pomoći srpskim nevladinim organizacijama i asocijacijama da izbegnu greške i da svoj posao urade eﬁkasno i uspešno. Međunarodne konferencije su planirane da se održe u Beogradu, za oko 35 učesnika/ca, uključujući predstavnike/ce kako građanskog sektora, tako i predstavnike/ce državne uprave, medija (novinara/ki i glavnih urednika/ ca), evropskih institucija i stranih ambasada; međunarodni eksperti iz Poljske, Slovačke, Slovenije (države članice) i Hrvatske (države kandidatkinje), kao i predstavnici/ce Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije 2. Šest javnih debata - Nakon svake konferencije planirano je organizovanje po dve debate, ukupno šest javnih debata. Debate su zamišljene kao dodatno pojašnjenje sadržine konferencija. One će se organizovati u regionalnim centrima po Srbiji (Zrenjanin, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Bujanovac). Na svakoj će prisustvovati do 50 učesnika/ca, računa8

jući i predstavnike/ce lokalnih organizacija za građansko društvo, lokalnih vlasti i medija. Dva domaća eksperta će biti facilitatori na ovim događajima. 3. TV produkcija i emitovanje - svaki događaj će biti snimljen, montiran i ponuđen TV stanicama sa nacionalnom i lokalnom pokrivenošću. Trajanje emisija će biti do 30 minuta. Očekujemo da će Asocijacija lokalnih elektronskih medija emitovati ovaj program po simboličnoj ceni. 4. Publikacije - Na osnovu dokumenata i materijala sa konferencija i diskusija, zaključci i preporuke će biti objedinjeni u tri tematske publikacije. One će biti štampane u tiražu od po 500 primeraka, a takođe će biti dostupne na našem sajtu. 5. Širenje informacija o aktivnostima i rezultatima posredstvom medija - Informacije će biti saopštavane javnosti tokom čitavog trajanja projekta. Koordinator projekta iz Građanskih inicijativa je odgovoran za sveukupnu strategiju širenja informacija, dok je PR menadžerka zadužena za svakodnevne aktivnosti saradnje sa medijima. Uz materijale sa konferencije i tri publikacije, ovaj projekat donosi i niz drugih materijala. To uključuje mesečne izveštaje o aktivnostima, konačni izveštaj sa internom evaluacijom, izveštaje za štampu, MREŽA časopis. Sav ovaj materijal će biti dostupan javnosti i na veb sajtu Građanskih inicijativa, a poseban link će ga povezivati i sa sajtom Kancelarije za pridruživanje EU. Za više informacija, molimo da posetite sajt Građanskih inicijativa.

Realizacija događaja U periodu od oktobra 2008. do aprila 2009. godine, održane su tri međunarodne konferencije u Beogradu i pet okruglih stolova/javnih debata u Bujanovcu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Zrenjaninu i Kruševcu. Poslednji događaj je planiran za maj 2009. godine. Na konferencijama su gostovali stručnjaci iz Poljske, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Oni su predstavili iskustva svojih zemalja, kako vladinog, tako i nevladinog sektora, u oblasti mehanizama saradnje, građanskog učešća, monitoringa procesa, uspostavljanja dijaloga i debata na različite teme. Predstavnici Kancelarije za pridruživanje EU, kao i Ministarstva ﬁnansija, predstavili su napore svojih institucija u procesu EU integracija. Konferencijama je prisustvovalo (umesto planiranih 105), preko 180 učesnika/ca iz vladinog, nevladinog sektora, predstavnici medija, lokalnih samouprava, sindikata, lokalnih institucija. Debate širom Srbije su iskorišćene za predstavljanje iskustava i preporuka iznetih tokom međunarodnih konferencija, kao i za predstavljanje rada domaćih institucija i nevladinih organizacija u ovom procesu. Interesovanje za ove događaje je prevazišlo sva naša očekivanja – umesto planiranih 250 učesnika/ca, na 5 od planiranih 6 događaja je prisustvovalo preko 400 učesnika/ca iz svih sektora društva, uključujući i predstavnike mesnih zajednica. Sledi detaljan prikaz druge serije događaja, koja je započela međunarodnom konferencijom u Beogradu 28. novembra 2008, a završila se okruglim stolovima/javnim debatama u Novom Pazaru i Zrenjaninu.

Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija

Međunarodna konferencija, 28. novembar 2008, Beograd, sala Narodne banke Srbije

PROGRAM 9:00 - 9:30 9:30 - 9:45 9:45 - 10:00 10:00 - 10:20

10:20 - 10:45

10.45 - 11.10

11:10 - 11:40 11.40 - 12:00 12.00 - 12.20

12.20 - 14.00 14:00

Registracija Otvaranje: Miljenko Dereta, izvršni direktor, Građanske inicijative Thomas Gnocchi, prvi sekretar i šef političke sekcije, Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji Ivana Đurić, načelnica Odeljenja za komunikacione aktivnosti i odnose sa evropskim institucijama, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije; Komuniciranje o evropskim integracijama Srbije, Uloga organizacija civilnog društva Assya Kavrakova, direktorka programa za Evropske politike i građansko učešće, Institut otvoreno društvo, Soﬁja, Bugarska; Izveštaj o građanskom nadzoru Ionut Sibian, izvršni direktor, Fondacija za razvoj civilnog društva, Bukurešt, Rumunija ; Uloga građanskog društva u pregovorima o pristupanju EU - Rumunska perspektiva Pauza za kafu Nadia Ćuk, Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu Jelena Pajović, Ministarstvo ﬁnansija, Sektor za programiranje, upravljanje fondovima EU i razvojnu pomoć ; Razvoj sistemskog mehanizma za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju Diskusija/pitanja i odgovori Ručak za sve učesnike/ce

Izveštaj sa događaja

Druga međunarodna konferencija pod nazivom “Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija” održana je u petak, 28.11.2008. u Beogradu. Na konferenciji, na kojoj je učestvovalo oko 50 predstavnika/ca državnih i međunarodnih institucija, domaćeg i inostranog nevladinog sektora, fondova i fondacija, bilo je reči o procesu približavanja Evropskoj uniji, merama koje treba preduzeti kako bismo što pre postali članica ali i zamkama koje na tom putu treba izbeći. Ključna poruka sa skupa bila je da država i nevladin sektor na putu evropskih integracija moraju tesno da sarađuju jer je članstvo u EU u interesu i jednih i drugih. Skup je otvorio izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta koji je rekao da je namera ovog događaja da saslušamo iskustva država iz regiona koje su već pristupile Evropskoj uniji ili su zemlje kandidati, da se upoznamo sa mehanizmima koje je neophodno da država uspostavi da bi se što uspešnije, uz učešće građana, obavio proces integracija u EU. On je prisutnima preneo iskustva gostiju iz Poljske, Hrvatske i Makedonije koji su na prethodnoj konferenciji govorili o uspostavljanju vrlo soﬁsticiranih kanala komunikacije koji idu od državnog do lokalnog nivoa. „Taj lokalni nivo je nešto što je, čini mi se, kod nas posebno zanemareno. Ne kažem da je zanemareno sa zlom namerom, nego je zanemareno zato što druge stvari izgleda imaju prioritet. Za nas je takođe izuzetno važno da se ovi skupovi odvijaju u trenutku kada naša država pokazuje spremnost da uspostavi neke institucije koje će se baviti isključivo brigom o nevladinom sektoru“, rekao je Dereta i dodao da „postoji sve intenzivnija saradnja sa nekim ministarstvima čiji su predstavnici prisutni i na ovoj Konferenciji kao i da je sve intenzivnija saradnja između države i NVO“. 17

Šef političke sekcije Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji Tomas Njoki je rekao da je nova srpska vlada za ključni prioritet postavila evropske integracije i reforme i da Srbija treba da uradi sve što je u njenoj moći da te prioritete što pre i ostvari. “Evropska komisija smatra da je pristupanje EU snažan pokretač promena i mi ostajemo, kao i do sada, potpuno privrženi podršci jačanju demokratije u Srbiji i zajedno sa vladinim strukturama i NVO, medijima i svim ostalim spremni smo da pomognemo Srbiji u njenom napretku u smislu evropskih perspektiva”. On je izjavio da evropska budućnost Srbije stoji pre svega u rukama njenog naroda i njenih demokratski izabranih vođa i da približavanje članstvu u EU zahteva i političku volju i građansku podršku. EU uviđa značajnu ulogu civilnog društva u konsolidaciji demokratije kao i u procesu evropskih integracija, a u Srbiji treba i dalje činiti napore kako bi se produbile slobode udruživanja i olakšao razvoj organizacija civilnog društva (OCD). Da bi u procesu evropskih integracija imale aktivnu ulogu, lokalnim organizacijama neophodna je obuka i jačenje kapaciteta. Zbog toga je EU pružila, i još uvek pruža, pomoć mnogim OCD, a pre svega onima koje se bave interetničkim odnosima, zaštitom manjinskih prava, uključujući prava Roma, smanjenjem siromaštva, zaštitom životne okoline i društvenim razvojem. Njoki je izjavio da je za Srbiju, koja prolazi kroz težak proces političke, ekonomske i društvene transformacije, važno da sve zainteresovane strane učestvuju u tom procesu. Uloga OCD je odlučujuća u konsolidaciji demokratije. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku iz 2008. godine priznala važnost OCD u društvenom, ekonomskom i političkom životu u Srbiji. “Kroz regionalnu kooperaciju i dobre odnose sa civilnim društvom u susednim državama, srpsko civilno društvo igra važnu ulogu u regionalnoj stabilnosti i u poboljšanju odnosa između država u regionu, ali Srbiji još uvek nedostaje sveobuhvatan zakon koji će stvoriti dobre uslove za uspostavljanje i funkcionisanje građanskog društva”, izjavio je Njoki.

Pored toga, u Srbiji postoji potreba za intenzivnim dijalogom između organizacija civilnog društva sa centralnim i lokalnim vlastima. Iako su već uvedeni različiti oblici konsultacija između vlasti i OCD, njihova međusobna saradnja je i dalje na neredovnoj, ad hoc bazi, dok sistemski dijalog još nije razvijen. Vlada mora sistematski da uključuje civilno društvo u procese stvaranja politika i odlučivanja, ali je neophodno i da civilno društvo unutar sebe bude koordinisano. Njoki je naveo nekoliko važnih stvari koje Evropska unija čini za civilno društvo u Srbiji: povećava uključenost civilnog društva u procese konsultacija u oblasti programiranja finansijske i tehničke pomoći, pridaje veći značaj ulozi civilnog društva u pripremi godišnjeg izveštaja EK koji pokriva čitav niz različitih oblasti važnih za pridruženje Srbije EU. Takođe, EU pruža kontinuiranu i značajnu finansijsku pomoć civilnom društvu. Programom IPA 2008. (instrument za predpristupnu pomoć) predviđeno je 2 miliona eura za projekte OCD koji za cilj imaju jačanje dijaloga i partnerstva između srpske vlade i civilnog društva, kao promovisanje i povećanje kapaciteta OCD. Postoji i relativno velika inicijativa, koja je deo opšte strategije podrške civilnom sektoru u regionu, pod nazivom Civil Society Facility, koja se sastoji iz tri dela: pokretanje građanskih inicijativa i izgradnja kapaciteta, sprovođenje programa za pojedince i različitih partnerskih aktivnosti. Delegacija EK spremna je da kroz ove inicijative informiše predstavnike civilnog sektora o različitim oblicima finansiranja koji im stoje na raspolaganju, da ih uključi što je više moguće u diskusije o politikama EU, a pre svega u izradu Izveštaja o napretku. Predstavnica Kancelarije za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Ivana Đurić istakla je važnost uloge nevladinog sektora u procesu integracija kao i blagovremenu informisanost javnosti o tom procesu. Ona je rekla da je veoma bitno da se radi na formiranju pozitivnog mišljenja građana i građanki Srbije kroz bolje razumevanje procesa evropskih integracija 19

i reformi kao njihovog sastavnog dela. Đurić je predstavila dokument pod nazivom „Strategija komunikacije Vlade Srbije u procesu stabilizacije i pridruživanja“. Strategija predstavlja prvi dokument koji je Kancelarija uputila Vladi na usvajanje, a njen cilj je da proces stabilizacije i pridruživanja približi građanima Srbije, da objasni potrebu i značaj reformi koje se sprovode u tom procesu, kao i da obezbedi da građani budu objektivno i pravovremeno informisani o samom procesu kao i o neophodnim reformama. Potrebno je shvatiti da proces evropskih integracija nije nešto što nam dolazi spolja i što nam se nameće, već je to nešto što moramo da učinimo za sebe. Sprovođenje strategije, koje traje 4 godine, dalo je pozitivne rezultate: građani su se vrlo pozitivno izjašnjavali o procesu evropskih integracija (više od 70% pružilo je podršku EI; taj procenat danas iznosi oko 67%), postignut je širi društveni konsenzus o ovom pitanju i formiran pozitivan stav o Srbiji. Osnovni način na koji se Strategija sprovodi, tj. na koji se komunicira sa ciljnim grupama, je direktan kontakt sa građanima. S tim u vezi, Kancelarija za EI je u saradnji sa civilnim sektorom pre tri godine pokrenula kampanju “Evropa kuca na tvoja vrata” koja je doprinela da se u mnogim gradovima Srbije, građani po prvi put, na direktan način uključe u komunikaciju na ovu temu. U kampanju su bile uključene lokalne samouprave, Univerziteti, srednjoškolci, građani na ulicama; pripremljen je veliki broj brošura, web sajt, kako bi građani bili u mogućnosti da direktno komuniciraju sa Kancelarijom i dobiju informacije na tu temu. Drugi vid komunikacije, kojem je Kancelarija posebno posvetila pažnju, je komunikacija sa medijima. Kada je 2004.godine organizovana prva konferencija za štampu u Vladi Srbije kako bi se predstavila novoosnovana Kancelarija za evropske integracije i Strategija za komunikaciju, bilo je prisutno samo troje novinara. Tri godine kasnije, 2007. godine, Kancelarija je, od strane predstavnika štampanih medija, proglašena za državni organ koji najbolje sarađuje sa medijima. Od aprila 2004. do aprila 2007. godine Kancelarija je radila na obuci novinara i organizovala veliki broj trenin20

ga pre svega za novinare iz lokalnih medija, iz razloga što je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da najveći broj građana Srbije (iz sredina koje nisu gradske i nisu najveći gradovi u Srbiji) veoma malo zna o evropskim integracijama, a da su im osnovni izvor informisanja televizija, a na prvom mestu lokalni mediji. Takođe, za novinare je organizovan veliki broj studijskih putovanja u nove države članice, ustanovljena je novinarska nagrada za najbolji prilog o evropskim integracijama. Đurić je izjavila da je, u nastupajućem periodu, za Kancelariju veoma važno da razvije komunikaciju preko posrednika, odnosno NVO kao ključnim partnerima, s obzirom na to da je njihova uloga u procesu evropskih integracija izuzetno važna. U cilju institucionalizovanja te komunikacije i saradnje uopšte, Kancelarija je sa OCD potpisala Memorandum o saradnji; slični memorandumi potpisani su i sa Privrednom komorom i sa Univerzitetima u Srbiji (u oktobru 2006). Kancelariju u 2009. godini očekuje priprema i usvajanje Strategije o komunikaciji procesa pristupanja Srbije u Evropsku uniju. Vlada je u oktobru prošle godine usvojila dokument pod nazivom Nacionalni plan za evropsku integraciju koji treba da unapredi buduću komunikaciju i uskladi je sa ovim dokumentima. Pogledajte prezentaciju Ivane Đurić 21

ЦИДЕЦ – Дијалог грађана за европски консензус „Институционални облици и механизми учешћа грађана и грађанки у процесу европских интеграција“ 28. новембар 2008, Београд

Комуницирање о европским интеграцијама Србије Улога организација цивилног друштва Ивана Ђурић Влада Србије Канцеларија за европске интеграције www.seio.gov.rs

••• Стратегија комуникације Владе Србије о Процесу стабилизације и придруживања Припремана 2003; усвојена 2004. године • Приближавање Процеса стабилизације и придруживања (ПСП) грађанима Србије • Објашњавање потребе и значаја реформи које се спроводе у овом процесу

• Обезбеђивање да грађани буду објективно и на време информисани о ПСП и неопходним реформама ГЛАВНА ПОРУКА Процес европских интеграција = економска, политичка, друштвена и ТРАНЗИЦИЈА менталитеа

••• ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ • Информисање јавности о ПСП и мотивисање и охрабривање грађана да учествују у процесу и препознају сопствене обавезе на одговоран и конструктиван начин • Формирање позитивног мишљења грађана Србије о приступању ЕУ кроз боље разумевање процеса европских интеграција и реформи као њиховог саставног дела /да ли високи проценат подрше значи и национални консензус о чланству у ЕУ/ • Постизање ширег друшвеног консензуса и већег доприноса процесу европских интеграција свих делова друштва • Формирање позитивног става грађана Уније и ЕУ званичника о напорима и достигнућима Србије у процесу европске интеграције

••• 23

Начини комуницирања са јавношћу и заинтересованим групама • Директни контакт са грађанима • Комуницирање путем медија • Комуницирање путем мрежа (сарадња кључних преносилаца порука - НВО, медија, пословне заједнице, aкадемских институција, представници држава чланица ЕУ у Србији, еминентни појединци)

••• Сарадња Канцеларије и организација цивилног друштва • Меморандум о сарадњи са НВО у процесу европских интеграција, потписан 12. јула 2005. године Сврха: Институционализација сарадње између Канцеларије и НВО у процесу европских интеграција • Mеморандум о сарадњи са Привредном комором Србије, потписан 2004. године • Меморандум о сарадњи са универзитетима у Србији, потписан октобра 2006. године

•••

Зашто је важан цивилни сектор? • Подстицање јавне дебате • Власништво над процесом • Унапређење културе демократског дијалога и социјалне кохезије • Обезбеђивање учешћа грађана у креирању политика

••• Облици сарадње Канцеларије и НВО • Редовни контакти и размена информација • Заједнички пројекти и активности • Олакшавање контакта између НВО и потенцијалних донатора • Организовање Дана Европе и других кампања у вези са ЕУ • Организовање редовних састанака • Давање препорука • Учествовање представника Канцеларије на предавањима и у обукама које организују партнерске НВО • Заједничка организација конференција и округлих столова • Канцеларија објављује билтен намењен цивилном друштву • На веб презентацији Канцеларије посебан део је посвећен цивилном друштву

Очекиване активности у 2009. години • Припрема и усвајање Стратегије комуникације у процесу приступања Србије ЕУ • Подстицање и допуњавање дебате о ЕУ • Усклађивање Стратегије комуникације са Националним планом за интеграцију • Сегментирање порука • Јачање улоге НВО, приватног сектора и медија као извора информација

••• Кључни изазови • Одржавање интересовања јавности, а не подстицање нереалних очекивања • Пажња медија треба да је више усмерена на питања европских интеграција • Усмеравање иницијатива цивилног сектора у релеванте предлоге пројеката • Већа доступност финансијске подршке ЕУ • Сарадња свих делова друштва • Заједничка комуникација “промена” у процесу приступања ЕУ како би се унапредила досадашња слика • Одговорност политичара

••• Хвала на пажњи! Ивана Ђурић Канцеларија за европске интеграције idjuric@seio.gov.rs Телефон: +381 11 3061102 www.seio.gov.rs

Direktorka programa za evropske politike i građansko učešće Instituta za otvoreno društvo iz Soﬁje Asja Kavrakova prenela je iskustva svoje zemlje u procesu evropskih integracija. Ona je rekla da je bilo veoma važno izvršiti pritisak na Vladu da uspešno završi započete reforme. Kavrakova je posebno naglasila obavezu države da o tom procesu informiše organizacije civilnog društva i ostalu javnost, kao i da omogući transparentnost celog procesa. Započinjući svoje obraćanje okupljenima, Kavrakova je čestitala Vladi Srbije na onome što je do sada predstavila kao primer strukturnog pristupa za dijalog sa civilnim društvom i dodala da tako nešto nije postojalo u Bugarskoj tokom predpristupnog perioda, ali da ni danas ne postoji. Ona je izjavila da se u Bugarskoj radi na novom predlogu normativnog akta koji bi trebalo da obezbedi institucionalizovani i strukturni dijalog predstavnika vlasti i civilnog društva. Strukturisana saradnja predstavlja izazov i za samo civilno društvo jer ono zahteva predstavnike u ovom dijalogu. Civilno društvo trebalo bi da bude dovoljno zrelo kako bi se objedinilo i odredilo ko će ga predstavljati pred vladom i naglasiti različite segmente u okviru svojih tematskih područja. To je u Bugarskoj predstavljalo problem, jer je tamo civilni sektor veoma raznovrstan, što je dobro kada se radi o konkurentnosti programa i ideja, ali ne tako dobro kada je reč o izražavanju zabrinutosti i preuzimanju zajedničke platforme u razgovorima sa donosiocima odluka. Zbog toga postoji stalni sukob oko toga ko će koga predstavljati i zašto. Pregovaranje u procesu evropskih integracija nije jednostavno; od samog početka pregovori po svom karakteru postaju tehnički i zahtevaju speciﬁčnu tehničku ekspertizu, koja je izuzetno važna ako se želi biti jednak partner u tom procesu. Činjenica je da je Srbija mnogo uložila u razvoj preliminirane faze dijaloga, a to će biti od velike koristi kada pregovori o članstvu započnu jer će dati dodatnu vrednost sadržaju procesa i legitimizovati ga.

Bugarska je pregovore o pridruživanju EU započela 2000. godine, sve obaveze ispunila 2004, a 2005. potpisala Sporazum o pristupanju. U Sporazumu je stajalo da Bugarska može pristupiti EU 1.1.2007. godine ukoliko dokaže da je spremna da sledi upute Evropske komisije u tom periodu, odnosno da će se pristupanje odložiti za godinu dana ako bi se pokazalo da Bugarska nije dovoljno spremna za članstvo. U osnovi, postojala su 4 scenarija za pristupanje Bugarske EU: pristupanje 1.1.2007. bez ispunjenja dodatnih klauzula, pristupanje 1.1.07. uz ispunjenje dve klauzule, 1.1.08. bez klauzula i 1.1.08. sa klauzulama. Bugarska je zbog toga bila predmet najobimnijeg monitoringa koji je sprovodila Evropska komisija. Bugarska Vlada, koja je bila zasnovana na koalicionom dogovoru, trudila se da dokaže da, čak iako nema rezultata, postoji politička volja da se problemi reše. Sve vreme se spekulisalo o tome šta se događa i šta će se dogoditi, kakav bi uticaj na građane imao izbor ove ili one opcije. Vladalo je mišljenje da bi ceo proces bio uspešniji ako bi nezavisne organizacije počele sopstveni nadzor. Tako je nastala ideja o sprovođenju nezavisnog građanskog nadzora i akcenat je stavljen na ona pitanja koja su bila u to vreme prioritet, odnosno koja su mogla da uspore, pa čak i ugroze, pristupanje Bugarske Evropskoj uniji. Ta pitanja odnose se na privredno pravo (gde su postojali problemi sa zaštitom autorskih prava), slobodu pružanja usluga, poljoprivredu, regionalne politike, pravosuđe, što su i danas akutna područja. Svrha izveštaja bila je da se nezavisno od Vlade i od Evropske komisije dâ procena situacije i da se omogući informisanje građana i građanki o trenutnom stanju stvari, jer tokom pregovora o pristupanju, njihovo iskustvo je bilo da su političari bili skloni da često izvrću činjenice. NVO su želele da predaju ove izveštaje jer je, u odgovoru na ono što je Komisija izdavala, i bugarska vlada spremala akcioni plan kako bi odgovorila na zabrinutosti koje su nastale kao rezultat izveštaja Komisije. Taj akcioni plan sastojao se od različitih mera projektovanih tako da reše sve nedostatke. Stoga su NVO odlučile da se fokusiraju na nadzor nivoa primene ovih mera, za šta je bilo neophodni imati pristup informacijama o svemu što se događalo i što je Vlada činila. Pitanje 29

transparentnosti i odgovornosti bugarske vlade i njenih delova aktuelno je i danas; to su pitanja na kojima treba raditi kako bi se stanje poboljšalo. Za to je potrebno imati izuzetno važnog saveznika u Vladi. U Bugarskoj je to bila ministarka za evropske poslove, Madlena Kuneva, koja je danas komesar Evropske komisije za zaštitu prava potrošača. Ona je, u okviru Saveta ministara, predsedavala odeljenjem koje je bilo odgovorno za koordinisanje svih bugarskih stavova tokom pregovaračkog procesa. Sa njom je potpisan sporazum kojim je predstavnicima NVO dozvoljen pristup sastancima Saveta i uvid u sva dokumenta koja su proizilazila sa ovih sastanaka. Time je omogućen pristup svim informacijama neophodnim za obavljanje posla. Nakon toga formirano je 6 ekspertskih grupa, sastavljenih od ljudi sa iskustvom, stručnjacima iz nevladinog sektora i sa univerziteta, a ne samo

iz Vlade, koje su se bavile ključnim problemima u procesu evropskih integracija. Izveštaji proizvedeni u toku tog istraživanja ocenjivali su napredak u izvršavanju preuzetih obaveza i predstavljeni su ambasadorima zemalja članica, različitim ciljnim grupama i široj javnosti. Nalaze do kojih su došle, NVO su prenosile medijima kako bi se obezbedila adekvatna pokrivenost, a obezbedile su i nezavisnost u smislu sopstvene ekspertize i finansija. Kada je reč o metodologiji nadzora, nivo primenjenosti mera ocenjivan je prema četvorostepenoj skali: primenjene, neprimenjene, uglavnom primenjene, uglavnom neprimenjene. Treba napomenuti da je pre procene jedne mere kao primenjene ili neprimenjene neophodno proceniti da li je ona adekvatno planirana ili nije. Najvažnija lekcija koju su NVO u Bugarskoj naučile tiče se značaja obezbeđivanja nezavisnosti. To konkretno znači korišćenje sopstvene ekspertize i samostalno finansiranje. Druga važna lekcija odnosi se na diverzifikaciju poruka. Jednu istu poruku ne treba na isti način, tj. istim jezikom, prenositi različitim ciljnim grupama (npr. predstavnicima domaće vlasti, stranim ambasadorima, širokoj javnosti). Jezik koji se pri tom koristi, pre svega u nevladinom sektoru, prepun je neshvatljivog žargona i mora se prilagodi građanima, a to u osnovi znači da je potrebno poruke učiniti što jasnijim. “Ono što se zapravo desilo jeste to da nas je ovaj izveštaj postavio u samo središte pažnje šire javnosti i medija, i to ne samo u Bugarskoj već i u inostranstvu. Samo predstavljanje izveštaja nije bilo ništa u poređenju sa onim što se potom dogodilo. Domaći novinari, novinari iz drugih zemalja članica EU, novinari iz novih članica su dolazili tražeći komentare u vezi sa tim događanjima”, izjavila je Kavrakova. Pogledajte prezentaciju Asje Kavrakove 31

Izveštaj o građanskom nadzoru

Institut za otvoreno društvo – Sofija

••• Ciljevi nadzora • Vršenje pritiska na vladu da uspešno sprovede reforme pre prvog januara 2007; • Informisanje građanskog društva o napretku postignutom u ‘’crvenim oblastima’’ bugarske pripreme za pristupanje EU u isto vreme i nezavisno u odnosu na vladu; • Stimulisanje transparentnosti i odgovornosti u radu državne administracije.

•••

Oblasti nadzora • ‘’Crvene oblasti’’ bugarske pripreme za pristupanje EU je definisala Evropska Komisija u sveobuhvatnom nadzornom izveštaju iz oktobra 2005. i maja 2006. • Oblasti u kojima kašnjenje sa sprovođenjem reformi dovodi do ‘’ozbiljne zabrinutosti’’: privredno pravo, sloboda pružanja usluga, poljoprivreda, regionalne politike, pravosuđe i unutrašnji poslovi (Oktobar 2005 – maj 2006) • Nadzor se fokusira na širinu sprovođenja mera koje su planirane od strane Vlade Republike Bugarske (Akcioni plan), kao odgovor na ključne zamerke Evropske Komisije.

••• Pristup nadzoru • Potpisan je sporazum o nadzoru rada državne administracije između Instituta za otvoreno društvo – Sofija i ministarske evropskih poslova Meglene Kuneve, 5.10.2005; • Oformljene su eksperstke grupe da vrše nadzor implementacije preuzetih obaveza bugarske vlade u oblastima koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost; • Rezultati – izveštaji, koji ocenjuju napredak u primeni preuzetih obaveza; • Konferencije za štampu na kojima se široj javnosti objavljuju nalazi i prezentacije specifičnim ciljnim grupama.

••• Metodologija nadzora • Skala od četiri vrednosti određuje nivo primene svake od mera: • Neprimenjena: rok za implementaciju je prošao, a rad na implementaciji mere nije još počeo; • Uglavnom neprimenjena: rok za implementaciju je istekao, rad na implementaciji mere je počeo, ali je u početnoj fazi; • Uglavnom primenjena: rok za implementaciju je istekao, rad na implementaciji je počeo i nalazi se u finalnoj fazi; • Primenjena: mera je primenjena pre isteka rokova.

••• Struktura nadzornog izveštaja • Izvršni pregled; • Uvod; • Metodi nadzora; • Procena aktivnosti planiranih od strane Vlade uključuje: • Procena adekvatnosti mera (da li adekvatno rešavaju problem koji je identivikovao nadzorni izveštaj Evropske Komisije), i • Procena primenjenosti mere prema skali četiri vrednosti; • Zaključci po oblastima.

• Opšti zaključci građanskog nadzornog tima, i • Preporuke kako da se obezbedi veća otvorenost prema javnosti, transparentnost i odgovornost. • Izveštaji za medije (na jednoj stranici) koji sumiraju zaključke izveštaja – ključne poruke javnosti.

••• Nadzorni izveštaj (15.5.2006) Nalazi po oblastima

Glava 24: Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Zaključak (u izveštaju od 15.5.2006.) Oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova ne bi trebalo da bude prepreka bugarskom članstvu u EU od 1.1.2007. Ipak, kako svaka od neprimenjenih mera utiče na sistem pravosuđa i sprovođenja zakona u Republici Bugarskoj, zakašnjenje njihovog sprovođenja dovodi u pitanje pripremljenost kako je definisana u Poglavlju 24 i stvara visok rizik da reforme u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova budu pravilno sprovedene.

••• Nalazi opšteg nadzornog izveštaja

Institucionalna odgovornost za 13 ‘’uglavnom neprimenjenih’’ mera • Ministarstvo unutrašnjih poslova – za sedam od ‘’uglavnom neprimenjenih’’ mera. Za 6 od njih ono deli odgovornost sa drugim institucijama; • Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva – 3; • Komisija za finansijski nadzor – 3; • Ministarstvo zdravlja – 2; • Ministarstvo pravde – 2; • Ministarstvo voda i životne sredine – 1; • Ministarstvo finansija – 1; • Komisija za zaštitu ličnih podataka – 1; • Nacionalni savet za narkotike – 1; • Garancijski fond – 1.

••• 15.5.2006. Zaključci nadzornog izveštaja • U svih pet oblasti: privrednog prava, slobode pružanja usluga, regionalne politike i pravosuđa i unutrašnjih poslova, napredak u prevazilaženju zakašnjenja je dostigao kritični minimum i stoga omogućava nastavak reformi, i ove oblasti ne bi trebale da budu prepreka bugarskom članstvu u EU od 1.1.2007. • Zbog zakašnjenja i neadekvatne efikasnosti u primeni ključnih reformi u oblasti poljoprivrede i pravosuđa i unutrašnjih poslova,

rizik po unutrašnje tržište još nije prevaziđen, dok je rizik od nemogućnosti primene mera u pravosuđu i unutrašnjim poslovima još uvek visok.

••• Naučene lekcije • Objektivnost i nezavisnost procesa nadzora – pristupa i metodologije nadzora kao i eksperata koji trebaju da budu prihvaćeni ne samo kao znalci već i kao osobe koje nisu vođene sopstvenim interesima. • Diverzifikacija poruka koje predstavljaju nalaze u odnosu na specifičnost ciljnih grupa. • Spremnost za izazove koji odmah potom slede – institucija, kao i ekspertski tim moraju da budu spremni da se nose sa svim mogućnostima za aktivnosti koje slede.

••• Građanski nadzorni izveštaji su dostupni na www.osi.bg Za dodatne informacije: Assya Kavrakova, Programska direktorka Program Evropskih politika i građanskog učešća Institut za otvoreno društvo - Sofija 56, Solunska str., 1000 Sofia, Bulgaria Telefon (+359 2) 930 6654, Faks (+359 2) 951 6518 E-mail: akavrakova@osi.bg, Web site: www.osf.bg

Izvršni direktor Fondacije za razvoj civilnog društva iz Bukurešta Jonut Sibian, govoreći o iskustvima svoje zemlje, a pre svega o ulozi civilnog sektora u tom procesu, rekao je da je pri kabinetu Vlade bila formirana Kancelarija za odnose sa civilnim društvom kao i konsultativna tela o pitanjima evropskih integracija pri kabinetima ministara u kojima je bilo i predstavnika NVO. Sibian je apelovao na civilni sektor u Srbiji da obavezno u procesu EU integracija iskoristi „stres” koji EU ima na pomen civilnog društva. On je rekao da je veoma važno da civilni sektor bude homogen, ima svoju platformu, ali i da gradi partnerstva sa predstavnicima lokalne vlasti. Na takav način, smatra Sibian, povećaće se i poverenje građana u civilni sektor. Sibian je prisutnima pojasnio put Rumunije do članstva u EU rečima da je misija te zemlje od 1994. godine bila EU i to na taj način što je Rumunija, između ostalog, obezbeđivala sredstva za programe civilnog društva. Ukupna količina novca namenjenog civilnom društvu koju je Rumunija dobila od EU od 1994. do 2008.godine iznosila je oko 35 miliona eura. Nakon dobijene pomoći najvažnije je bilo pokrenuti NVO da sa javnom administracijom i lokalnim vlastima apliciraju za zajedničke projekte. Finansirano je oko 2000 projekata različitih NVO. Nivo potrošnje novca se na kraju projekta kretao između 96% i 99%. Javna administracija nikada nije mogla da pređe 90%. NVO su bile primer najbolje prakse i kao takve ocenjene su ne samo od Vlade već i od Delegacije Evropske komisije u Bukureštu. Najznačajnija promena koja se odnosi na civilni sektor dogodila se 2000.godine. Tada su promenjeni Zakon o udruživanju i Zakon o osnivanju organizacija, tako da danas postoji veoma dobar Zakon o udruženjima i fondacijama koji građanima pruža mogućnost da u roku od mesec dana osposobe za rad kao nevladina organizacija. Kada je reč o trendovima u civilnom društvu u Rumuniji, treba istaći da tamo postoji 52.000 registrovanih NVO, od kojih je, prema procenama, aktivno 7.000 do 10.000. Aktivnim se smatraju one koje svake godine realizuju projekte i koje svake god39

ine registruju ﬁnansijski bilans. Osnovni problem u nevladinom sektoru je što je on dominantno urban. Rumunija je i dalje velika ruralna zemlja, a u ruralnim oblastima ima jako malo NVO, svega 10 – 14% od ukupnog broja NVO. Zbog toga sada postoji potreba za formiranjem NVO i u ruralnim oblastima. Za jačanje uloge civilnog društva veoma je važno stvaranje mreža, širih platformi NVO, a taj proces u Rumuniji odvija se vrlo sporo. Ako želi da bude snažan u odnosu na Vladu i Komisiju, civilni sektor mora imati platforme i mreže, tj. mora nastupati kao jedinstven i imati jedinstven stav u pogledu određenih problema. U Rumuniji postoje samo tri takva primera: Razvojna kooperacija i humanitarna pomoć koja je osnovana 2006, Federacija zaštite dečijih prava i pokret NVO koje se bave

problemima osoba sa invaliditetom. U poslednje vreme jačaju i pokreti za zaštitu životne sredine. Nevladine organizacije u Rumuniji imaju nekoliko važnih uloga. Pre svega, one su vrlo eﬁkasne u pružanju socijalnih usluga. Postoji oko hiljadu NVO koje su zvanično akreditovane od strane države, Evropske komisije i USAI-a da pružaju socijalne usluge. Takođe NVO su bile inicijator i pokretač promena u javnim politikama. One su pripremile nacrte mnoštva javnih politika i zakona koji su omogućili Rumuniji da postane članica EU. NVO su promoteri demokratskog razvoja, i kao takve bile su priznate u nadzornom izveštaju koji je izradila EK. Postoji nekoliko zakona koji su u potpunosti razvijeni od strane NVO: Zakon o zaštiti prava dece i Zakon o glasanju za poslanike. Kada je reč o odnosima civilnog sektora i državnih institucija, u Rumuniji postoji Odeljenje za odnose sa civilnim društvom u okviru premijerovog kabineta koje sa premijerom ostvaruje konsultativnu saradnju sa udruženjima i fondacijama. Takođe, u okviru svakog ministarstva postoje konsultativna tela za saradnju sa OCD. Polja gde su, u predpristupnom periodu, NVO u Rumuniji bile veoma aktivne su demokratija i ljudska prava, vladavina zakona, ustavna reforma, izborni sistem, anti- korupcija, sloboda udruživanja, građansko obrazovanje u školama, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe, zdravstvo, korporativna i društvena odgovornost. Takođe, NVO su se zalagale za slobodu izražavanja, ohrabrivale novinare da osnivaju udruženja i organizovale obuku novinara o pitanjima EU kako bi bili sposobni da pišu o pregovorima i izveštavaju o određenim poglavljima. Unapređena je sposobnost nevladinih organizacija da utiču na vlast jer postoji dobar zakonodavni okvir. Tako NVO imaju pravo da tuže insti41

tuciju koja ne pruža informacije ili nije transparentna. Stoga su one primorane da budu transparentne i da redovno objavljuju podatke na svojim vebsajtovima. Na taj način je stvoren mehanizam koji u nekim oblastima funkcioniše veoma dobro i uspeva da poveže građansko društvo, lokalnu administraciju, ministarstva, jer se sa više ekspertiza postižu bolji rezultati. Kada je reč o imidžu civilnog sektora, podaci govore da oko 30% građana veruje nevladinim organizacijama i taj procenat svake godine raste za 2 ili 3 procenta.To nije visok nivo poverenja, ali je i dalje viši od poverenja političarima. Naravno, NVO se ne mogu takmičiti sa crkvom i vojskom, kojima veruje 80% građana. Posle sticanja statusa članice EU, novina u Rumuniji je to što su tradicionalni donatori rumunskih NVO - USAID, ambasade, privatne fondacije, Evropska komisija, privatne kompanije - započele izlaznu strategiju. NVO koje su bile zavisne od samo jednog donatora imaju poteškoće da uopšte opstanu. „Periodu koji smo nazivali „masnim godinama“ je došao kraj i sada vodimo borbu za preživljavanje nevladinih organizacija koje su zavisne od jednog izvora ﬁnansiranja. Mi sve vreme obučavamo nevladine organizacije da balansiraju i da imaju bar tri izvora ﬁnansiranja” izjavio je Jonut. Rumunija je postala zemlja donator s obzirom na to da je usvojila Strategiju razvoja kooperacije i humanitarne pomoći i zajedno sa 35 NVO radi u okviru platforme, rumunske mreže. Rumunija je u 2007. odredila 5.000.000 evra za pomoć civilnom sektoru u zemljama kao što su Srbija, Moldavija i 42

Gruzija. Može se očekivati da se sledeće godine pokrenu 2 ili 3 zajednička projekta sa NVO iz Srbije i tako se poboljšaju odnosi između civilnog sektora u Rumuniji i Srbiji. „Vi morate izbeći preteranu zavisnost od EU ili drugih fondova i morate diverziﬁkovati izvore ﬁnansiranja, što znači da morate imati zdravu i samoodrživu organizaciju. Koristite naglasak koji EU daje na građansko društvo, ujedinite se sa sindikatima i zajednicama poslodavaca kada se borite za probleme u toj oblasti, fokusirajte se na zakonodavne promene koristeći čitav niz mogućnosti jer sada je Vlada otvorena prema spoljnim uticajima. Preuzmite ekspertizu od civilnog društva iz srednje Evrope, iz Brisela. Borite se za promenu zakonodavstva koje će vam kasnije pomoći da lakše radite. Radite na uvođenju Zakona o udruživanju i fondacijama, borite se za uvođenje Zakona o društvenom ugovaranju, uvedite neke antikorupcijske mere, radite na Zakonu o dodeli grantova, javnim nabavkama, zakonu po kom svaki poreski obveznik ima pravo da 2% svog poreza usmeri NVO kojoj on poželi, čak i na ustavnim promenama ako je potrebno. Sada je trenutak za sve to. Stvorite široku koordinacionu platformu za NVO. Morate to imati ali morate ohrabrivati i razvoj „kišobran“ nevladinih organizacija ili čak federacije u ovom sektoru, kako biste osigurali da istupate u svojim stavovima jednoglasno jer kada ste zajedno i kada pregovarate sa Vladom ili sa Evropskom komisijom ili američkom ambasadom, onda morate biti jednoglasni. Razvijajte snažno partnerstvo sa lokalnom vlašću. Upravo sada, u predpristupnoj fazi, počnite da radite na promeni odnosa nevladinih organizacija i lokalnih vlasti. Radite na promeni tih odnosa jer su oni ključni za buduće evropske procese. I, što je najvažnije, sačuvajte stručnost u okvirima civilnog sektora. Mnogo stručnih ljudi je, zbog porasta zarada u poslovnom sektoru i javnoj upravi, napustilo svoje nevladine organizacije što je dovelo do manjka stručnosti“, poručio je prisutnima gost iz Rumunije. Pogledajte prezentaciju Jonut Sibiana 43

Uloga građanskog društva u pregovorima o pristupanju EU Rumunska perspektiva Jonut Sibijan, FDSC, Beograd, 28.11.20083

••• Organizacioni nivo rumunskog građanskog društva • Unapređeno pravno okruženje • Trenutno aktivni programi EU za podršku građanskom društvu • Građansko društvo u Rumuniji, promene i trendovi: • 52 000 registrovanih NVO • Procenjenjuje se da ima 7000 aktivnih NVO • Neprofitni sektor je pretežno urbanog karaktera, dok se svega između 10 i 14 procenata nalazi u ruralnim područjima • Nejednaka geografska rasprostranjenost • Stvaranje mreža ili širih NVO platformi je i dalje slabost

•••

Opšta uloga rumunskih NVO • Pružanje usluga socijalne zaštite • Inovatori u javnoj oblasti; • Pokretačka sila promena u javnim politikama; • Promoteri demokratskog razvoja; • Predstavljanje lokalnih zahednica i interesa građana i građanki.

••• Struktura dijaloga između Vlade i građanskog društva • Odeljenje za odnose sa građanskim društvom u okviru Kancelarije Premijera • Kolegijum premijera za konsultacije sa udruženjima i fondacijama • Tela konsultacije sa građanskim društvom u svim ministarstvima (u predpristupnoj fazi)

••• Polja aktivnosti za NVO u procesu pristupanja EU • Demokratija i ljudska prava • Vladavina zakona • Ustavna reforma i izborni sistem (400 000 potpisa)

• Borba protiv korupcije • Sloboda izražavanja • Ekonomska, socijalna i kulturna prava • Društvena arena (reforma zaštite dece, osoba sa invaliditetom, kvalitetne usluge) • Obrazovanje (građansko obrazovanje) • Okruženje • Kulturno nasleđe • Zdravlje • Društvena odgovornost kompanija (CSR)

••• Nova perpektiva posle sticanja članstva u EU • Kraj ‘’zlatnih godina’’, i početak borbe za opstanak; • Unapređena sposobnost NVO da utiču na javnu vlast; • Unapređena slika među građanima (30%), ali i dalje ima problema sa razumevanjem građanskog društva u javnosti; • Slaba održivost NVO u kontekstu smanjivanja donacija od stranih donatora; • Produbljivanje jaza između velikih i malih NVO;

• Uključenost u strukturne fondove (medveđa usluga za NVO) • Rumunija kao novi donator – uključenost rumunskih NVO u programima razvojne saradnje (Srbija – strateška zemlja)

••• Naučene lekcije • Izbegavati preveliku zavisnost od EU fondova i diverzifikacija izvora finansiranja • Koristiti naglasak EU na ‘’građansko društvo’’ • Fokus na zakonodavne promene i korišćenje ‘’prozora’’ mogućnosti • Stvaranje šire platforme za koordinaciju NVO • Nastupati kao neprofitni sektor, izbegavati usitnjavanje pojedinačnih NVO • Razviti snažna partnerstva sa lokalnim vlastima • Očuvati ekspertize u okviru sektora (Ljuski resursi)

••• Najbolje prakse – zakon o 2% • Davanje mogućnosti poreskim obveznicima da dodele 2% od svojih poreza odgovarajućim NVO • Tokom 2007, 15% rumunskih građana je usmerilo 2% poreza određenoj NVO, što je iznosilo 7,2 miliona evra

• Tokom 2006, svega 8% građana je iskoristilo ovu mogućnost (5 miliona evra)

••• Najbolje prakse - projekti • Mreža kancelarije za savetovanje građana – za olakšavanje bržeg pristupa informacijama i savetima za građane • Ne podmićuj! • Kampanja za čisti parlament! • Uninominal Vote! (uninominalni sistem glasanja) • Glasali ste za njih! Oni izglasavaju zakone za vas! Saznajte za šta su glasali narodni poslanici! • Zakon o sunčevoj svetlosti • Kampanja o rudnicima zlata u Rozija Montani

••• FDSC - Fundaţia pentru Dezvoltarea Societăţii Civile Fondacija za razvoj civilnog društva Splaiul Independenţei nr. 2K, et. 4, sector 3, Bucureşti Tel.: 0040021-310 01 77Faks: 0040021-310 01 80 E-mail: ionut.sibian@fdsc.ro Sajt: www.fdsc.ro

Predstavnica Ministarstva finansija Republike Srbije Jelena Pajović govorila je o razvoju sistemskog mehanizma za konsultacije sa civilnim društvom i IPA programiranju. Ona je prisutne podsetila da je 2007. godine Evropska unija zamenila sve postojeće instrumente finansijske pomoći IPA-om koji je jedinstveni finansijski instrument za sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate i koji bi trebalo da omogući da se po pojednostavljenim pravilima koriste sredstva Evropske unije u procesu pridruživanja. Pajović je predstavila IPA komponente rekavši da se one odnose na pomoć tranziciji i izgradnji institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Prema njenim rečima, pomoć IPA fondova kroz prvu komponentu treba da omogući reformu državne uprave, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, jačanje demokratskih institucija, vladavina prava, društveno ekonomski razvoj, infrastrukturu ali i da jačaju građansko društvo kroz poštovanje ljudskih i manjinskih prava. Ona je objašnjavajući IPA programe rekla da Srbiji na raspolaganju stoje dve komponente IPA-e: pomoć tranziciji i izgradnji kapaciteta institucija, koja je pre svega namenjena državnim organima, i prekogranična saradnja namenjena NVO. Ostale tri komponente biće na raspolaganju kada Srbija postane zemlja kandidat i kada se uspostavi decentralizovani sistem upravljanja fondovima na čemu se trenutno radi u Vladi. Prva komponeta (tj. programi/projekti u okviru 1. komponente) treba da pomogne državama koje su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji da izgrade institucije, reformišu sopstvenu državnu upravu i uspostave vladavinu prava, usklade pravni sistem sa tekovinama EU, ubrzaju društveno ekonomski razvoj, tj. reformu privrede, povećaju zaposlenost, dostignu održivost razvoja, sprovedu Strategiju smanjenja siromaštva, pomognu izgradnju infrastrukture, podstaknu jačanje građanskog društva i poštovanje ljudskih i manjinskih prava i pomognu učešće države u programima zajednice. Za programe u okviru 1. komponente previđeno 78 miliona evra. 49

Za drugu komponentu predviđeno je znatno manje sredstava (11,5 miliona eura); to su manji projekti i njihovi direktni korisnici mogu da budu nevladine organizacije. „IPA je vrlo specifična po načinu na koji se programira, to nije donatorska pomoć u nekom najopštijem smislu. Ona je konkretno namenjena ciljevima evropske integracije i zbog toga je, kada se odobravaju projekti koji dobijaju IPA-u, vrlo važno da oni budu u skladu sa svim onim strategijama i dokumentima koji omogućavaju pridruživanje Srbije Evropskoj uniji”, izjavila je Pajević. Sa strane Evropske komisije reč je o Strategiji za proširenje, a sa naše o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru, višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu (MIPD), Nacionalnom programu za integraciju koji bi trebalo da pruži uvid u to kakva se zakonska rešenja od naše zemlje očekuju u procesu evropskih integracija, i ostala nacionalna strateška dokumenta - Strategija reforme državne uprave, Strategije za smanjenje siromaštva. MIPD je osnovni dokument na osnovu kog se programira prva komponenta IPA-e. U njemu su definisani glavni prioriteti u reformama koje Srbija treba da sprovede. Reč je o političkim zahtevima, društveno-ekonomskim zahtevima, evropskim standardima i prekograničnoj saradnji. U okviru političkih zahteva, neophodna je izgradnja demokratskih institucija, reforma državne uprave, decentralizacija lokalne samouprave, vladavine prava, reforma pravosuđa, zaštita ljudskih prava. Jačanje građanskog društva i uloge medija, povećanje zaposlenosti, unapređenja poslovnog okruženje, rešavanje makroekonomskih problema, razvoj infrastrukture, bolji kvalitet obrazovanja i zdravstvene zaštite, kao i ruralni razvoj, prioriteti su u okviru društveno-ekonomskih zahteva. Uspostavljanje evropskih standarda pre svega znači usklađivanje domaćih pravnih tekovina s tekovinama Evropske unije u svim sektorima, unapređenje procesa programiranja IPA-e i uvođenje decentralizovanog sistema upravljanja fondovima. 50

Pajović je objasnila i kako teče ceo proces programiranja u Republici Srbiji. Sektor za programiranje i upravljanje EU fondovima i razvojnom pomoći je zadužen da vodi računa da svi predlozi projekata koji stignu budu u skladu sa svim ovim dokumentima. Što se tiče same Republike Srbije najvažniji programski dokument za Republiku Srbiju je dokument koji se zove Potreba Republike Srbije za međunarodnu pomoć. Ovo je trogodišnji dokument. Svrha ovog dokumenta je da se neka strateška dokumenta zapravo transformišu, odnosno prebace u konkretne predloge programa i projekata i oni nama, kao sektoru Ministarstva ﬁnansija, služe da vidimo da li su projekti koji stižu u skladu sa onim što je zapravo program Vlade za naredne tri godine. Ideja je da ovaj projekat ne menja program Vlade Republike Srbije sa promenom svake konkretne vlade, nego da postoji dokument koji će obavezivati i eventualno i narednog ministra u narednoj vladi da se drži onoga što je program Republike Srbije, koji ne treba da bude vezan samo za političke promene. To je jedan od dokumenata u koji bi u predostojećem mehanizmu naše saradnje sa civilnim sektorom, mogle da se uključe konsultacije sa nevladinim sektorom. Tu bi vaš doprinos i vaš uticaj, koji se odnosi na to da se vodi računa da svako ministarstvo zapravo deﬁniše konkretne potrebe koje su u skladu sa stvarnim potrebama Republike Srbije, bio jako važan. Za prvu komponentu IPA-e postoje jasno određeni ovlašćeni predlagači projektnih ideja. To mogu da budu nadležna ministarstva, posebne organizacije ustanovljene Zakonom o ministarstvima, službe Vlade, Narodna skupština i Narodna banka Srbije. Međutim, i civilno društvo je uključeno. U IPA-i 2008. postoji projekat pomoći nevladinom sektoru, direktno predložen od strane Evropske komisije, s obzirom na to da među ovlašćenim predlagačima ne postoji institucija ili organizacija koja bi mogla da predloži ovakav projekat namenjen nevladinom sektoru. Očekuje se da bi eventualno buduća Kancelarija za saradnju sa nevladinim organizacijama mogla da bude taj ovlašćeni predlagač u ime civilnog društva. 51

Nacionalni IPA koordinator (NIPAK) je potpredsednik vlade za evropske integracije. Sektor za programiranje i upravljanje EU fondovima i razvojnom pomoći se nalazi u okviru Ministarstva ﬁnanasija, ali što se tiče IPA-e on funkcioniše kao NIPAK-ov sekreterijat. Zadužen je za programiranje pomoći, a za samu implementaciju, evaluaciju i reviziju pomoći je zadužena i dalje Delegacija Evropske komisije. Glavni cilj mehanizma je pre svega promocija principa dobre vladavine kroz aktivno učešće civilnog društva u procesu programiranja IPA-e. Takođe, kroz ovaj mehanizam treba omogućiti redovne konsultacije sa civilnim društvom, ne samo da bi se ceo proces IPA programiranja učinio transparentnijim, već i zbog ideje da evropske integracije ne treba da budu samo ekskluzivno vezane za državne institucije, već da aktivno učešće u njemu treba da uzmu što širi društveni slojevi. Na ovaj način nevladine organizacije i civilno društvo dobili bi glas u javnom sektoru i bilo bi im omogućeno da razviju mehanizme na osnovu kojih će voditi konstruktivne konsultacije sa resornim ministarstvima. S obzirom na to da do Ministarstva ﬁnansija dolaze gotovo svi predlozi pro-

jekta, ono može pomoći u njihovoj razradi, ali ne može uticati na to kako će se resorno ministarstvo ponašati u odnosu na nevladin sektor i koliko će da prihvati njihove sugestije. Takođe, ne sme se zaboraviti izgradnja kapaciteta samih nevladinih organizacija. S obzirom na to da je reč o jednom specifičnom projektu, tj. procesu, u kom postoje procedure i pravila koja moraju da se ispoštuju i čiji veliki deo podrazumeva tehničke stvari, potrebno je da u civilnom sektoru postoji razumevanje kako taj proces funkcioniše i ko su njegovi glavni nosioci. Imajući to u vidu, važno je napomenuti faze kroz koje treba proći pre nego što sam mehanizam nastupi. Najpre će se, naravno, uraditi analiza već postojećih mehanizama, odnosno strategija, Kancelarije za evropske integracije, PRSP Tima, Ministarstva omladine i sporta. Zatim je potrebno identifikovati potrebe, očekivanja i potencijale za učešće u određivanju prioriteta Republike Srbije, ne samo države nego i civilnog sektora. Naravno, nephodno je identifikovati relevantne partnere, kontakt organizacije, „focal points“; to moraju biti organizacije koje imaju iskustva i interes za evropske integracije, a pre svega iskustva u određenom sektoru. Osim postojanja, veoma je važno i umrežavanje kapaciteta organizacija, odnosno uspostavljanje saradnje sa drugim nevladinim organizacijama u odgovarajućem sektoru, a time i stvaranja mogućnosti da se deluje kao predstavnik nevladinih organizacija koje deluju u određenom sektoru. Drugi deo izgradnje mehanizma podrazumeva procenu potreba za treningom u okviru nevladinih organizacija sa ciljem da se pomogne izgradnja kapaciteta civilnog društva da konstruktivno učestvuje u dijalogu sa vladinim organizacijama u procesu programiranja IPA-e. Poslednji korak predstavlja formulacija mehanizma za konsultacije. Očekuje se da će se do sredine 2009. godine znati kako će taj mehanizam izgledati. „Uticaj nevladinog sektora u korišćenju fondova EU pokazao se kao najproduktivniji i on predstavlja osnovu za sve ostale fondove koje koriste državni organi”, naglasila je Pajević. Pogledajte prezentaciju Jelene Pajović 53

Razvoj sistemskog mehanizma za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju Jelena Pajovic CIDEC konferencija 28.11.2008. godine

••• Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2007 - 2013 Phare

IPA

ISPA SAPARD CARDS

••• IPA KOMPONENTE • Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (unapređenje institucija, acquis communautaire, državna uprava i sudstvo i dr.) • Prekogranična saradnja (podrška prekograničnoj saradnji) • Regionalni razvoj (fond za regionalni razvoj - ERDF i kohezioni fond) • Razvoj ljudskih resursa (programiranje, implementacija i upravljanje evropskim socijalnim fondom) • Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja)

••• 1. Pomoć tranziciji i izgradnji institucija • Pomoć kroz prvu komponentu treba da pruži podršku za • Reforma državne uprave • Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU • Jačanje demokratskih institucija, vladavina prava • Društveno ekonomski razvoj (reforma privrede, povećanje zaposlenosti, dostizanje održivog razvoja, smanjenje siromašt.) • Infrastruktura • Jačanje građanskog društva, poštovanje ljudskih i manjinskih prava) • Učešće u programima Zajednice

••• Višegodišnji finansijski okvir - MIFF

SRBIJA

Pomoć tranziciji i izgradnji institucija Prekogranična saradnja Ukupno

2007

2008

2009

178.5

179.4

182.6

186.2

8,2

11,5

12,2

12,5

186,7

190,9

194,8

198,7

IPA – STRATEŠKI OKVIR • Strategija za proširenje (Enlargement Strategy) • Evropsko partnerstvo (predviđa kratkoročne i srednjeročne prioritete u pripremama za integraciju u EU) • Višegodišnji indikativni finansijski okvir – MIFF (za svaku zemlju i po komponentama – na 3 godine) • Višegodišnji indikativni programski dokument - MIPD (za svaku zemlju i po komponentama - na 3 godine) • Nacionalni program za integraciju u EU (NPI) • Nacionalna strategijska dokumenta ( strategija za pristupanje Srbije EU, strategija reforme državne uprave, strategija regionalnog razvoja, strategija za smanjenje siromaštva)

Višegodišnji indikativni programski dokument - MIPD Definiše prioritete po oblastima. Glavne oblasti podrške: 1. Politički zahtevi 2. Društveno ekonomski razvoj 3. Evropski standardi 4. Prekogranična saradnja

Potrebe RS za međunarodnom pomoći • Trogodišnji, međusektorski, programski dokument, koji se revidira na godišnjem nivou kako bi obuhvatio naredni period da bi odrazio postignut napredak reformi, pregled sredstava obezbeđenih za pojedine projekte kao i nove prioritetne projekte/ programe • Svrha dokumenta je da doprinese sprovođenju reformi i postizanju strateških ciljeva Vlade, uvodeći trogodišnji okvir programiranja koji treba da obezbedi neophodni nivo i strukturu internacionalne pomoći • Definiše prioritetne akcione programe, unutar svakog sektora i međusektorskih prioriteta, kao osnovu za internacionalno programiranje pomoći. • Dokument je baziran na postojećem strateškom okviru, utvrđenim srednjoročnim ciljevima, i postavlja program prioritetnih aktivnosti koji vode ka ostvarenju tih ciljeva. Ovlašćeni predlagači projektnih ideja i predloga projekata • Direktni ovlašćeni predlagači su: • nadležna ministarstva; • posebne organizacije obrazovane zakonom o ministarstvima; • Službe Vlade; • Narodna skupština;

• Narodna banka Srbije; Nacionalni IPA koordinator- NIPAC – potpredsednik vlade za EU integracije Sektor za programiranje I upravljanje EU fondovima i razvojnom pomoći (DACU) MF – NIPAC sekretarijat Delegacija EK – implementacija, evaluacija i revizija Nevladin sektor - stručna i savetodavnu ulogu u identifikaciji prioriteta i formulisanju koncepta projekata i predloga projekata. Mehanizam za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju • Glavni cilj je promocija principa dobre vladavine (good governance) kroz aktivnu učesče civilnog društva u procesu programiranja IPA Svrha • Razvoj sistemskog mehanizma kroz koji će DACU facilitirati redovne konsultacije sa civilnim društvom kao sastavni deo transparentnosti IPA programiranja. • Predložiti metodologiju kojim će DACU podržati resorna ministarstva u vođenju konstruktivnih konsultacija sa civilnim društvom o programiranju IPA. • Izgraditi kapacitet organizacija civilnog društva da mogu konstruktivno da učestvuju u dijalogu sa vladom.

Mehanizam za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju Analiza Identifikacija relevantnih partnera • Kriterijumi za konsultativne partnere u IPA programiranju • Iskustvo sa procesom EU integracija • Iskustvo u određenom sektoru • Postojanje kapaciteta organizacije da uspostavi mrezu sa drugim NVO u odgovarajućem sektoru • Mogućnost da deluje kao predstavnik NVO koje deluju u datom sektoru Procena potreba za treningom • Cilj da pomogne izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva da konstruktivno učestvuju u dijalogu sa vladinim organizacijama u procesu programiranja IPA. Formulacija konsultativnih mehanizama

Ministarstvo finansija Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći www.evropa.gov.rs

Na skupu u Beogradu, prisutnima se obratila i predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk koja je rekla da mehanizmi učešća građana u procesu EI predstavljaju samo jedan od oblika participativne demokratije. Participativna demokratija podrazumeva dijalog političara i civilnog društva, tj. građana. Jedna od njenih osnovnih pretpostavki je drugačija koncepcija građanstva koja podrazumeva učešće građana u javnom životu kroz alternativne kanale, ali ne znači ukidanje predstavničke demokratije niti supstituiše legitimitet. Legitimitet se bazira na izborima, ali sasvim sigurno su potrebni neki korektivni mehanizmi koji bi donošenje odluka učinili zavisnim od građana i povećali njihov uticaj ne samo u donošenju nego i u sprovođenju tih odluka. Druga pretpostavka je da su uočeni neki od nedostataka institucionalnih mehanizama preko kog jedno društvo odlučuje. To znači da se ne može govoriti o učešću građana na nivou međunarodnih organizacija i uopšte u evropskim integracionim procesima, ako se pre toga ne stvore i ne otvore kanali za učešće građana na nivou države ili na lokalnom nivou. To je jedan od principa na kojima danas počiva rad Savet Evrope, koji lokalni nivo zapravo posmatra kao nivo najbliži građanima. Utoliko je saradnja građana i lokalne samouprave od izuzetne važnosti. Nedavno je usvojena rezolucija Saveta Evrope kojom je zapravo predložen jedan model memoranduma koji bi se zaključio između građanskog društva i lokalnih samouprava, i kojim bi se na neki način institucionalizovali kanali dijaloga. Cilj je da se osete rezultati učešća širih struktura u tom dijalogu. Na osnovu prethodne dve, izvedena je treća pretpostavka koja se tiče postojanja građanskog, tj. civilnog dijaloga. Vrlo često se pogrešno smatra da je civilni dijalog ostvaren već samim tim što nevladinim organizacijama ili uopšte građanima omogućujemo da učestvuju na forumima na kojima su prisutni predstavnici države. Međutim, tu postoji samo jednosmerna komunikacija, odnosno predlaganje, informisanje i eventualno konsultaci60

je; nema razmene mišljenja i ne vidi se nikakav rezultat. Stoga je potrebna saradnja zasnovana na obostranom priznanju i uvažavanju. Građanski dijalog podrazumeva različite vidove formalizacije kanala komunikacije, kao i različite tipove rada (debate informisanje, i dr). Najzad, najbitnije je da se taj dijalog vodi: počevši od faze sastavljanja agende, preko donošenja odluka, njihove primene, kontrole i nadzora pa do dobijanja povratne ingormacije. Nevladine organizacije nastupaju kao medijator u procesu učešća građana i zapravo kanališu taj dijalog. One su prepoznale značaj i evropskih integracionih procesa i svog učešća u tom procesu, ali i u mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i na različite načine obezbeđuje prisustvo u njima. Tako u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama postoji poseban forum u kome je obezbeđeno stalno prisustvo nevladinih organizacija po sistemu akreditacije. Zapravo, u Savetu Evrope se svaka država mora predstaviti putem svojih skupštinskih delegacija, vladinih delegacija, delegacija lokalnih organa vlasti i delegacija NVO. Od izu-

zetno velikog značaja je što NVO imaju participativni status, što znači da one učestvuju u radu konferencija Saveta Evrope. Međutim, da njihov rad u toku konferencije ne bi bio ad hoc i suviše neprimenljiv (pošto se konferencija organizuje jednom godišnje), pristupilo se grupisanju rada NVO, tako da danas postoje različite grupe - grupe za socijalna pitanja, ljudska prava, obrazovanje i kulturu, odnose nevladinih organizacija i gradova, odnosno lokalnih samouprava, razvoj civilnog društva i demokratije, zaštitu životne okoline, rodnu ravnopravnost, pitanja socijalne kohezije, odnosno borbe protiv siromaštva. One obrazuju komitete koji imaju i svoje posebne sednice i sastanke koje su redovniji od plenarnih zasedanja. Da bi postojala i jedna administrativna forma, odnosno logistička podrška i konferenciji međunarodnih organizacija i komitetima, ustanovljen je Komitet za vezu (Liaison committee), kao pandan ekonomsko-socijalnom komitetu EU, koji pruža podršku i na ekspertskom nivou. Nevladine organizacije članice Saveta Evrope imaju brojne mogućnosti. Pre svega, imaju mogućnost da učestvuju u izradi izveštaja za Generalnog sekretara, da učestvuju u takozvanim saslušanjima (hearings) pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i pred Kongresom lokalnih i regionalnih organa vlasti, takođe podnose i svoje izveštaje, mogu da se učlane u različite ekspertske grupe i različita međuvladina tela, za šta im je potreban i pristanak, tj.odobrenje države. Takođe, NVO su u prilici da stalno lobiraju preko Komiteta za vezu, što često dovodi do vrlo praktičnih rezultata kao što su, na primer, Preporuke o pravnom statusu nevladinih organizacija1. U toku je stvaranje novog tela, ekspertskog komiteta za praćenje zakonodavnih reformi u pogledu razvoja civilnog sektora u zemljama članicama. Ali njegov rad se neće iscrpljivati u ekspertskoj izradi različitih zakona, nego će se fokusirati i na nadzor nad primenom tih zakona. NVO učestvuju i u procesu donošenja konvencija Saveta Evrope. Jedna od najpoznatijih je Evropska 1 Tekst Preporuka možete naći u Biltenu MREŽA broj 72, januar 2008. godine, prevod i štampa Građanske inicijative, http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html.

konvencija o ljudskim pravima, na osnovu koje nevladine organizacije imaju pravo da daju savete i zastupaju sve građane i državljane članica Saveta Evrope prilikom podnošenja njihovih predstavki Sudu za ljudska prava u Strazburu. Takođe imaju pravo i da kao treća zainteresovana strana po pozivu sudu podnose informacije vezane za određen slučaj. I na taj način su direktno i na vrlo praktičan način uključene u zaštitu ljudskih prava. Socijalnom poveljom, dokumentom koji, nažalost, još uvek nije revidiran, predviđena je mogućnost podnošenja takozvanih kolektivnih predstavki NVO zbog kršenja nekih od socijalnih prava koje garantuje ova konvencija. Konačno, NVO podnose takozvane alternativne izveštaje (shadow reports). Monitoring Saveta Evrope ne podrazumeva samo dijalog sa državom već uvek i sa nevladinim sektorom. Dakle, kada se vrši procena stanja u jednoj zemlji, obavezno se obraća i nevladinim organizacijama medijima i stručnim asocijacijama, da bi se dobila prava slika stanja u državi. Naravno, NVO mogu na različite načine da mobilišu javno mnjenje i vrlo često su pokretači nekih kampanja Saveta Evrope. Nakon obraćanja Nadie Ćuk uspostavljen je dijalog i pokrenuta pitanja na temu članstva u EU ali i o mogućnostima korišćenja IPA fondova kao i o konkurisanju za projekte. Predstavnica Kancelarije za evropske integracije još jednom je ponovila da, nažalost, ova institucija nema sredstva za ﬁnansiranje projekata civilnog društva ali da će se na tom pitanju raditi kao i da se nada da će uskoro imati „dobre vesti”. Prenosimo najzanimljivija pitanja sa debate: Koji su načini kojima Delegacija Evropske komisije u Srbiji pomaže sektor građanskog društva? Možete li nam navesti neke primere saradnje? Tomas Njoki: Mi želimo da uključimo građanski sektor u formiranje politika, javnih politika, posebno u smislu integracija sa EU. Mislimo da 63

je važno za građansko društvo da u ovom procesu pronađe svoje mesto. Na primer u komentarisanju i informisanju našeg godišnjeg izveštaja o napretku, mislimo da je ovo važan način da se čuje glas civilnog društva. Mi takođe pružamo mnogo ﬁnansijskih sredstava građanskom društvu za mnogo različitih projekata, koji na primer, imaju za cilj da integrišu romske zajednice u svakodnevni život ili da zbrinjavaju izbeglice u ovoj zemlji. Pomažemo i projekte za zaštitu životne sredine, tako da se naše ﬁnansiranje rasprostire kroz niz različitih sektora. Tokom 2008, mi smo izdvojili dva miliona evra za različite potrebe OCD“. Koliko su OCD važne u procesima integracije Srbije u Evropsku uniju? Koja je uloga civilnog društva u poređenju sa drugim civilnim društvima u zemljama članicama Evropske unije? Jonut Sibian:“Mislim da je uloga civilnog društva od ključne važnosti. Civilno društvo pruža način da politike i reforme koje se sprovode tokom procesa integracija u EU budu usmerene prema celom srpskom društvu, tako da je građansko društvo sredstvo koje prenosi i pruža neku vrstu kon-

cenzusa o evropskim integracijama celoj zemlji. Važno je da u vladi imamo značajne sagovornike, ali je isto tako važno i da građansko društvo ima svoj kanal komunikacije“. U izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila pre mesec dana navodi se takođe da je civilno društvo jedno od ključnih elemenata u procesu EU integracija. Da li nam možete samo reći šta još Srbija treba da uradi kako bi izveštaj o napretku za 2009. bio još bolji? Tomas Njoki: “Srbija mora da usvoji Zakon o udruženjima i u ovom trenutku Evropska komisija pozdravlja nacrt tog zakona. Mislimo da je to važan zakon koji će omogućiti civilnom društvu da radi efikasnije u Srbiji i da obavlja važnu ulogu u društvu. Nadamo se da će Zakon biti usvojen na vreme pre donošenja izveštaja o napretku za sledeću godinu jer bismo mogli da o tome damo pozitivan komentar u izveštaju“. Koji su najvažniji primeri bugarskog procesa pridruživanja EU koje možete podeliti sa nama, i koji su najvažniji elementi procesa EU integracija vaše države? Asja Kavrakova: „To je veoma brz proces, bar je takav bio u slučaju Bugarske. Trebalo je manje od četiri godine. Mi u osnovi nismo bili dovoljno spremni da učestvujemo na jednakim osnovama u procesu, u smislu konsultacija. U vašem primeru vidim da vi činite sjajan pripremni rad u smislu pokušaja da institucionalizujete odnose vlade i civilnog sektora. To je veoma važno jer će vam to pružiti načine i mehanizme da utičete na proces na najbolji mogući način u interesu građana i građanki Srbije“. Koja je uloga civilnog sektora u procesu EU integracija, koliko je ona važna u pogledu približavanja države Evropskoj uniji? Asja Kavrakova: “Veoma je važna u oba slučaja. Prvo kroz uticanje na vladu da usvoji zakone koje nalaže Evropska unija, ali takođe i u identifikovanju potreba, specifičnih potreba građana, sa jedne strane.To znači da 65

se od civilnog društva očekuje da predstavi mišljenje građana ali takođe i da ima relevantnu ekspertizu kako bi se stvorio relevantni uticaj na proces donošenja zakona. Od NVO se očekuje, kao od organizovanog oblika građanskog društva, da budu sposobni da prenose poruke Evropske unije građanima, što je, rekla bih, podjednako izazovno“. Kakva je trenutna saradnja saradnja NVO i ostalih sektorskih organizacija sa vladom Bugarske? Asja Kavrakova: “Po pristupanju u uniju, politički reljef se značajno promenio, da budem iskrena, zato što je došlo do promene profila sektora. Većina NVO koje su sprovodile projekte, u osnovi, finansirane od strane Amerikanaca, kao što su nezavisne nadzorne aktivnosti, razvojne aktivnosti, one su promenile svoje profile u pružaoce usluga, jer se novac EU uglavnom dodeljuje za pružanje različitih usluga. Sada imamo problem očuvanja ove ekspertize nezavisnosti koja se razvijala u procesu tranzicije. Bugarska je ultimativni primer da je podjednako važno imati kritičko razmišljanje i prema civilnom društvu, jer je činjenica da se čuda ne dešavaju preko noći, i da i dalje ima mnogo reformi koje se moraju sprovesti“.

Spisak učesnika/ca Druge međunarodne konferencije:

IME I PREZIME

ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA

GRAD

Miljenko Dereta

Građanske inicijative

Beograd

Assya Kavrakova Ionut Sibian

Sofija Bukurešt

1 2 3

Nadia Ćuk Jelena Pajović Ivana Đurić Maja Dimitrijević Svetozar Vasić Zorana Ivanković

Suzana Popović

5 6

Goran Šehović Ružica Nikolić

Open Society Institute - Sofia CSAF Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji Savet evrope, kancelarija u Beogradu Ministrastvo finansija Kancelarija za evropske integracije OKZ Romanipen D.C. Mali Princ Delegacija Evropske komisije ABC Centar za mir, sigurnost i toleranciju Agencija NVO i EH Edukativni centar Roma

Miljan Šuković

MERR

Beograd

Olja Ćirić

Kancelarija za saradnju sa medijima

Beograd

Miroslav Tamburić

Forca

Požega

Melanija Kološnjai Nenin

UG „Ukrštanje“

Novi Sad

11 12 13 14 15

Ana Saćipović Ivana Karalejić Tamara Nikolić Vladimir Paunović Vesna Simendić

Udruženje Romkinja „Osvit“ FONET Ministrastvo omladine i sporta NVO Milenijum Centar „Živeti uspravno“

Niš Beograd Beograd Kragujevac Novi Sad

Thomas Gnocchi

Beograd Beograd Beograd Beograd Kragujevac Beograd Beograd Vranje Beograd Subotica

16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

Darko Memedović Sanja Krsmanović Tasić Milica Kokotović Aleksandra Krstić Dejan Milev Saša Kostov Svetlana Đukić Rajko Atanacković Snežana Antonijević Snežana Pavković Milica Ružičić Novković Lidija Valtner Suzana Ponjavić Draško Popović Boban Prokić Aleksandar Koković Bojana Trbojević Miladin Decanović Slavica Rakić

Ana Mikić

Stevan Nikolić

37 38

Ninoslav Stanković Duško Krstić

Snežana Voštinarov

Olgica Bajić

NVO CEDI Dah Teatar Ministrastvo finansija PG Mreža KIC Caribrod KIC Caribrod Delegacija Evropske komisije Ministrarstvo pravde Služba za upravljanje kadrovima Timočki klub Centar Živeti uspravno Danas Prijatelji dece Novog Beograda eko 030 eko 030 FONET Ministarstvo za KiM Forum za kulturu Vlaha NVO Romano Alav ABC Centar za mir, sigurnost i toleranciju Edukativni centar Roma

Smederevo Beograd Beograd Beograd Dimitrovgrad Dimitrovgrad Beograd Beograd Beograd Knjaževac Novi Sad Beograd Beograd Majdanpek Majdanpek Beograd Beograd Bor Kruševac

KULT - Pokret za lokalni razvoj Gradska opština Obrenovac Grad Beograd - Gradska uprava, Služba za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima

Grdelica Obrenovac

Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine

Vranje Subotica

Beograd Niš

U ime Građanskih inicijativa 1 Dubravka Velat 2 Dejana Mitev 3 Suzana Đorđević 4 Branislav Lovrenski

Građanske inicijative Građanske inicijative Građanske inicijative Građanske inicijative

Beograd Beograd Beograd Beograd

Okrugli sto u Novom Pazaru, 12. decembar 2009. godine

PROGRAM

10:30 - 11:00 Registracija 11:00 - 11:10 Pozdravna reč: Vinko Dobrić, zamenik gradonačelnika 11:10 - 11:20 Predstavljanje Projekta „CIDEC – Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus: Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa 11:20 - 11:50 Predstavljanje iskustava drugih zemalja u procesu EU integracija: Vladimir Ateljević, Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu; Odeljenje za institucionalnu dogradnju i obuku, Kancelarija za evropske integracije 11:50 - 12:10 Programi prekogranične saradnje: Denis Slatina, Ministarstvo ﬁnansija 12:10 - 13:30 Diskusija 14:00 Ručak za sve učesnike/ce u Hotelu Tadž

Izveštaj sa događaja Javna debata “Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija” održana je u petak, 12. decembra 2008. godine, u Multimedijalnom centru u Novom Pazaru. Skup u Novom Pazaru otvorio je i pozdravio zamenik gradonačelnika Vinko Dobrić koji je rekao da cela država Srbija čini maksimalne napore kako bi se što bolje pripremili i što više približili Evropskoj uniji. „Nažalost, svedoci smo, to se pokazalo na poslednjim izborima, da imamo ogroman broj građana u našoj državi koji imaju odbojnost prema Evropskoj uniji ili integracijama, a razlog za to je nedovoljna informisanost građana o tome šta to nudi Evropska unija i koje su prednosti članstva i pridruživanja jedne države kao što je naša EU. Na tom poslu, cilj svih nas je da što više približimo sve informacije o EU građanima - šta je to potrebno da mi uradimo u narednom periodu kako bi se pridružili društvu uspešnih država“, naglasio je Dobrić. Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta okupljenim predstavnicima nevladinih organizacija i lokalnih institucija predstavio je iskustva Poljske, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On je dodao da je ovaj skup, pre svega, prilika da se uči na iskustvima zemalja regiona koje su postale kandidati ili su već članice EU, ali i da se pošalje poruka da država i civilni sektor moraju tesno da sarađuju na tom putu. On je izjavio da je svim državama članicama EU zajedničko shvatanje da se proces evropskih integracija ne može odvijati bez aktivnog uključenja građana i to pre svega preko udruženih organizacija građana, preko raznih oblika udruženja, nevladinih organizacija, asocijacija. U Poljskoj je taj problem bio rešen kroz takozvani dijalog oko trouglastih stolova za kojima su sedeli predstavnici vlasti, sa druge predstavnici tzv. „krovnih organizacija“, 73

a sa treće predstavnici organizacija koje su zadržale neku svoju samostalnost ali i uglavnom su bile kritične prema evropskim integracijama. U Sloveniji je najpre bio objavljen poziv za učešće u rad stručnih grupa na koji se javilo oko 170 nevladinih organizacija. Zatim su formirane komisije koje su se bavile problemima osoba sa invaliditetom, obrazovanja, diskriminacije, socijalnim problemima, ženskim pravima, manjinskim pravima, uspostavljanjem standarda koji će istovremeno biti i evropski i bazirati se na njihovim lokalnim iskustvima. Prema rečima Janeza Potočnika, evropskog komesara, Slovenija je ﬁnansirala te organizacije, ali i organizacije koje su kritikovale njihov rad. Za Srbiju je veoma dragoceno i iskustvo Hrvatske gde je bio formiran niz državnih tela koja su se zvanično, u ime Vlade, bavila problemima razvoja civilnog društva, skupljala informacije, distribuirala ih, obaveštavala i lokalne uprave i centralnu vlast u Hrvatskoj, nevladine organizacije, obaveštavala evropske institucije o tome šta se u civilnom društvu događa. Osnovana je kancelarija koja se isključivo bavi stvaranjem povoljnog okruženja za razvoj organizacija civilnog društva. Iz rumunskog iskustva može se uočiti koliko je važno da postoje takozvane „krovne organizacije“ ili koalicije i mreže koje su uglavnom bile tematski povezane. Iskustvo Bugarske zanimljivo je utoliko što su u Bugarskoj, u toku trajanja procesa integracije u EU, nevladine organizacije delovale u dogovoru sa državom. Civilnom društvu upućen je poziv da kontroliše proces evropskih integracija i dat mu je slobodan pristup svim informacijama i procesima. Očekivalo se da civilno društvo ocenjujete te procese i o tome obaveštava javnost. Na početku je to išlo dosta teško, ali ubrzo su se pokazali prvi rezultati. OCD su najpre popisale šta je trebalo da bude urađeno od strane ministarstava, a zatim su objavile tzv. listu uspeha, tj. listu svega što je urađeno, nije urađeno ili je delimično urađeno. To je najpre dovelo do oštrih kritika među ministarstvima, a potom i do kompeticije kako bi se našla na toj listi. To je iskustvo koje bi trebalo primeniti i u Srbiji. Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vladimir Ateljević predstavio je, u Novom Pazaru, iskustva drugih zemalja u procesu EU inte74

gracija. On je napomenuo da postoje 4 faze do članstva u EU: Proces stabilizacije i pridruživanja (pripremna faza za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Studija izvodljivosti, Pregovori o zaključivanju SSP, Potpisivanje i sprovođenje SSP), kandidatura za članstvo, pregovori o

punopravnom članstvu, poziv Evropskog saveta i potpisivanje Sporazuma o pristupanju. Ateljević je precizirao da se put Srbije ka EU može podeliti u dve faze - fazu pridruživanja i fazu pristupanja - koje se okončavaju potpisivanjem dva sporazuma. Srbija je jedan od njih - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanja, već potpisala i njegova primena otpočela je 1. januara 2009. Međutim, za nas je mnogo važnija faza pristupanja. Iz tog razloga Vlada je pripremila Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju koji sadrži set mera i načina na koje će se Srbija u narednih pet godina, tj. do kraja 2012. godine spremati za članstvo. Jedna od mera koje u tom periodu treba sprovesti jeste usklađivanje 156.000 strana domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Kao i sve druge države, Srbija na putu ka EU treba da ispuni i određene političke uslove pristupanja koji se odnose na vladavinu prava, demokratije, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, razvoj civilnog društva. Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku uniju deﬁnisana je osnova pregovaračke pozicije Republike Srbije za pregovore sa EU. Ateljević je naglasio da lokalni partneri i nevladine organizacije, fakulteti, privredne komore i sindikati mogu i treba u tome da učestvuju pre svega putem saradnje sa institucijama. Potpisivanje Memoranduma o saradnij i rad Saveta za evropske integracije predstavljaju dva mehanizma pomoću kojih lokalni partneri mogu direktno uticati na zakonodavnu i izvršnu granu vlasti, ali i pomoću kojih se može povećati uticaj civilnog društva u procesu integracija. Za OCD trenutno je najvažnije usvajanje i sprovođenje Zakona o udruženjima, ali i njegova institucionalizacija u vidu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. “Takođe, važno je i jačanje lokalnih i regionalnih nevladinih organizacija i jačanje partnerstva sa tim organizacijama ali i sa državom jer, samo tako na osnovu iskustva drugih i jakog partnerstva, možemo uspešno privesti kraju proces koji nas vodi do punopravnog članstva u porodicu evropskih naroda”, izjavio je Ateljević. Pogledajte prezentaciju Vladimira Ateljevića

Република Србијa Влада Канцеларија за европске интеграције Немањина 34/V, 11000 Београд тел: +381 11 3061 100 office@seio.gov.rs www.seio.gov.rs www.srbija.gov.rs

Институционални облици и механизми учешћа грађана и грађанки у процесу европских интеграција Владимир Атељевић Канцеларија за европске интеграције Нови Пазар, 12. децембар 2008. године

••• Фазе европских интеграција до чланства у ЕУ • Процес стабилизације и придруживања • Припремна фаза за потписивање ССП • Студија изводљивости • Преговори о закључивању ССП • Потписивање и спровођење ССП • Кандидатура за чланство • Преговори о пуноправном чланству

• Позив Европског савета и потписивање Споразума о приступању Четири врсте утицаја европске интеграције на развој цивилног друштва • У току испуњавања политичког критеријума за чланство – демократија, владавина права, поштовање људских и мањинских права, правосуђе; • Програми ЕУ за промоцију и развој демократије и цивилног друштва; • Рефоме и усклађивање домађег законодавства са комунитариним правом acquis communautaire; • Транснационалне организације и заступање интереса на нивоу ЕУ.

•••

Планирана структура помоћи из Ипе • Из прве ИПА компоненте у 2007 и 2008. биће издвојено близу 4,8 милиона евра • Strengthening Serbia – EU Civil Society Dialogue (2 милиона евра) - ИПА 2007 • Support to Civil Society (2,77 милиона евра) - ИПА 2008 • У оквиру друге ИПА компоненте НВО су потенцијални предлагачи пројеката у оквиру сваког програма прекограничне сарадње (CBC) • U okviru Multi beneficiary ИПА (регионални и хоризонтални програми) издвојено - Civil Society Facility - 14,675 милиона евра

••• Појединац у ЕУ • Грађанин • Потрошач • Запослени • Послодавац • Правно лице

••• 79

••• Учешће друштвених актера у “пословима” европских интеграција: • Анализа европског законодавства и процене утицаја на конкурентност привреде, запосленост, плате, социјалну заштиту итд • Информисање грађана о економским и социјалним аспектима чланства у ЕУ • Усклађивање националног законодавства са европским acquis communautaire • Спровођење политика ЕУ • Управљање претприступним инструментом • Учешће у разматрању преговарачке позиције

•••

Препоруке за даље јачање учешћа цивилног сектора у процесу европске интеграције • Неопходно је што скорије усвајање Закона о удружењима, његова институционализација и спровођење • Од нарочитог је значаја подстицање локалних и регионалних организација цивилног друштва (посебна улога ЕЗ, Владе, европских НВО) 81

• Укључивање у шире организационе облике и сарадња са транснационалним НВО. Даљи развој односа мреже НВО са државним институцијама (Народном скупштином и Владом) • Већа специјализација НВО и јачање сопствених капацитета предуслови су сваке квалитетне сарадње (обучавати људе за управљање пројектним циклусом, за прађење одређених области европског законодавства) • Немогуће је остати без идеја за пројектима у процесу европске интеграције –НПИ, ССП, Извештај о напретку, Европско партнерство, итд • Пожељан је активизам локалне заједнице и цивилног друштва који се демонстрира креирањем програма активности у области европских интеграција

ПРАТИМО ЕВРОПСКУ АГЕНДУ!

•••

Programe prekogranične saradnje predstavio je Denis Slatina iz Ministarstva ﬁnansija Srbije. On je okupljenima učesnicima govorio o programima iz kojih se mogu obezbediti sredstva za projekte zemalja kandidata za članstvo u EU, programima prekogranične saradnje - sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom, BiH, Jadranskom programu ali i o funkcionisanju programa prekogranične saradnje (neophodnosti dva partnera, sa obe strane granice po jedan, koji zajednički planiraju, razvijaju i implementiraju projekat). U okviru programa prekogranične saradnje, Srbija je sarađivala sa državama članicama EU - Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Ovi programi doneli su Srbiji 16 miliona eura, a programi koji će se realizovati u periodu od 2007. do 2013. putem prve i druge komponente IPA, trebalo bi da donesu 190 miliona evra godišnje. Za svaki program prekogranične saradnje kvaliﬁkuje se određena regija iz obe države; na primer, Zlatiborski i

Raški region, s jedne, i skoro cela Crna Gora (bez primorja), s druge strane se kvalifikuju za programe prekogranične saradnje Srbija - Crna Gora. Važna karakteristika ovih programa, i ujedno prva faza u njihovoj realizaciji, je identifikovanje problema, tj. ideje kojom bi se trebalo baviti. Problemi kojima se treba baviti i priorireti koje treba ostvarivati sadržani su u dokumentima koja postoje u Strategijama razvoja, u Akcionim planovima za svaku opštinu, ali i u posebnim programskim dokumentima za programe prekogranične saradnje. Sledeća faza je pronalaženje partnera koji imaju sličan problem sa druge strane granice, nakon čega bi trebalo napisati zajednički projekat i aplicirati za sredstva. Slatina je tada najavio da će Ministarstvo finansija u januaru 2009. godine uputiti prvi poziv za prikupljanje projekata za program prekogranične saradnje sa Crnom Gorom. Aplikacija će se predavati Kancelariji zajedničkog tehničkog sekretarijata koja se nalazi u Prijepolju. Da bi određeni projekat mogao konkurisati za program prekogranične saradnje i da bi bio ocenjen kao relevantan, on mora biti zajednički planiran sa partnerom, njegove aktivnosti moraju obuhvatati događaje i sa jedne i sa druge strane granice. Ceo projekat realizuje se u skladu sa pravilima EU, tačnije uz poštovanje dokumenta, odnosno vodiča pod nazivom PRAG - Praktični vodič za implementaciju projekata finansiranih od strane EK. Nezavisni spoljni ocenjivači ocenjuju projekte, a konačnu odluku o predlogu liste projekata koji će se finansirati daje nadzorni odbor sastavljen od članova ministarstava Vlade Srbije i Vlade Crne Gore. Nakon toga lista se predaje Evropskoj komisiji sa kojom potpisujete ugovor. Na kraju, Slatina je podsetio da Zajednički tehnički sekreterijat u Prijepolju ima isturenu kancelariju u Bijelom Polju i pruža pomoć nevladinim organizacijama prilikom traženja partnera, daje uputstva podnosiocima predloga projekata, prima predloge projekata, obavlja procenu evaluacije projekata, a nakon odobravanja sredstava kancelarija daje savete za realizaciju projekata, obavlja monitoring i pruža pomoć prilikom nabavki. Pogledajte prezentaciju Denisa Slatine 84

PROGRAMI PREKOGRANIČNE SARADNJE U SRBIJI

Denis Slatina Šef Zajedničkog tehničkog sekretarijata Program prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora

•••

IPA Zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU

I Pomoć P ć t tranziciji i iji i izgradnja institucija

Zemlje j kandidati za članstvo u EU

II Regionalna i prekograničn a saradnja

III Regionalni R i l i razvoj

••• Programi g 2004-2006 ((CARDS)) 1. 1 2 2. 3 3. 4 4. 5.

Mađ Srb Mađ-Srb Rum-Srb Bug Srb Bug-Srb J d Jadranski ki program CADSES Ukupna vrednost: 16m

EUR

P Programi i 2007-2013 2007 2013 (IPA) 1. 2. 3 3. 4 4. 5 5. 6. 7. 8 8.

Mađ-Srb Rum-Srb Rum Srb Bug-Srb Jadranski program SEE Hrv-Srb Srb-Bih Srb-Mne Srb Mne Ukupno na raspolaganju: 30 EUR za prve 3 god. 30m

IV Razvoj ljudskih resursa

V Ruralni R l i razvoj

• Po 1 partner sa obe strane granice • 1 aplikacija – 2 budžeta • Projekat zajednički: – – – –

Planiran Razvijan Implementiran Zajednički tim

••• PRAVILA • Važe pravila EU, priprema za strukturne fondove • 85% grant – 15% učešće • Sopstveni izvori • Budžet opštine • Druge donacije (ne iz Evropske unije) • Ne može “in kind”, mora u novcu • Predfinansiranje 80%, ostatak po završetku projekta

••• 87

Ciklus Cikl Bilo koji j program p g

Partner Predlog

CBC

Ideja

Ugovor g Akcija

•••

V Vremenski ki ttok k Mar 09

Aug 09

Nov 09

Dec 09

RECEPT ZA USPEH Uspešno rešen problem

Dobar predlog projekta

Opština p

NVO

Stručnjaci j

••• POMOĆ ZAJEDNIČKI TEHNIČKI SEKRETARIJAT • Prva tačka kontakta za sve potencijalne kandidate i korisnike programa • Organizovanje info dana – pružanje informacija • Pomoć pri traženju partnera • Uputstva podnosiocima predloga projekata • Prima predloge projekata (u određenoj formi i u određeno vreme) • Obaveštava aplikante o dobijanju/nedobijanju granta

• Saveti korisnicima vezani za realizaciju projekata (radionice u vezi izveštavanja, nabavki i monitoringa)

••• ZAJEDNIČKI TEHNIČKI SEKRETARIJAT U PRIJEPOLJU ZA PROGRAM PREKOGRANIČNE SARADNJE SRBIJA – CRNA GORA Valterova 36, 31300 Prijepolje, Republika Srbija Tel/fax: + 381 33 712-370 Kontakt osobe: Denis Slatina, šef Zajedničkog tehničkog sekretarijata u Prijepolju E-mail: denis.slatina@mfin.gov.rs Mithat Bahović, task menadžer u ZTS-u E-mail: po.prijepolje@mtel-cg.net Goran Prebiračević, task menadžer, antena Bijelo Polje E-mail: po.bijelopolje@mtel-cg.net www.evropa.gov.rs

Na kraju debate pokrenut je dijalog između učesnika događaja, predstavnika NVO i lokalnih vlasti o evropskim integracijama gde su se okupljeni najviše interesovali za sledeća pitanja: 1. Na koji način način za projekte u okviru programa prekogranične saradnje mogu aplicirati NVO iz delova Srbije koji nisu granični, npr. iz Šumadije?. Denis Slatina: Ako se radi o programima iz IPA-e, kompletna država se kvaliﬁkuje za apliciranje. Šumadija je sasvim slučajno u sredini države pa nije ni u jednom okrugu koji se graniči sa zemljama članicama EU. Ali posredstvom države kao celine može učestvovati u brojnim transnacionalnim programima.

2. Da li su deﬁnisane mere za podsticanje rada lokalnih NVO? Ateljević: To u ovom trenutku i u vremenu koje nas očekuje predstavlja najznačajniji prioritet. Za početak, mora postojati jedan normativni okvir koji je preduslov za konkretne vidove pomoći. U predlogu Zakona o udruženjima su navedene oblasti u kojima vladin i nevladin sektor treba da sarađuju. Da bi takve aktivnosti mogle da se realizuju, neophodno je da se iz budžeta Republike Srbije pruža pomoć lokalnim organizacijama baš kao i onim koje funkcinišu na nivou cele države, ali ništa bez organizacije. Još važnija je institucionalizacija ovog zakona. 3. Da li je rumunsko iskustvo primenjivo u Srbiji u smislu dobijanja pomoći krovnih NVO? Ateljević: Rumunsko iskustvo za nas može da bude značajno u velikoj meri i u velikom broju oblasti naročito kad je reč o lokalnim organizaci-

jama, ali ne samo u toj oblasti. Pre svega, u Rumuniji je postojala kancelarija na nivou centra vlasti, koja je zapravo imala sličan položaj koji danas ima Kancelarija za evropske integracije, ali se bavila saradnjom sa civilnim sektorom. Dakle, bila bi služba Vlade i bila bi odgovorna predsedniku Vlade. To je, po mom mišljenju, pozicija koja garantuje uspešnu koordinaciju i institucionalizaciju saradnje Vlade i nevladinog sektora u procesu EI. 4. Kada će lokalne samouprave priznati lokalne NVO za ravnopravnog partnera? Ateljević: Mi smo spremni kao kancelarija, u svakom smislu da pružimo tehničku podršku i pomoć. Ali ne možemo biti inicijator predloga i aktivnosti pred Vladom jer to nije naš delokrug. Dobrić: Grad Novi Pazar je za narednu godinu predvideo jedan deo sredstava iz budžeta za razvoj civilnog sektora, u kome mora da postoji čvršća saradnja. Ali i civilni sektor mora pružiti neki doprinos, mora se profesionalizovati, predlagati kvalitetne programe i projekte.

Spisak učesnika/ca javne debate:

IME I PREZIME MILJENKO DERETA

ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA Građanske inicijative

GRAD Beograd

VLADIMIR ATELJEVIĆ

Kancelarija za evropske integracije

Beograd

DENIS SLATINA

Ministarstvo finansija - Program Prijepolje prekogranične saradnje Srbije - Crna Gora

1 2 3 4 5 6 7

VINKO DOBRIĆ Evica Petrović Nenad Mihajlović Branko Mihalović Minhat Memić Tarik Memić Emina Selmanović Rifat Redžović

Veljović Miomir

Sadrija Hot

10 Aida Ćorović

Zamenik gradonačelnika Neformalna grupa građana Rudnice Neformalna grupa građana Rudnice Eko klub - Zeleni putokazi Eko Pešter Eko Pešter Narodna biblioteka Dositej Obradović Dom kulture Oslobođenje Opštinsko udruženje za mentalno zaostala lica Opštinsko udruženje za mentalno zaostala lica Urban in

Novi Pazar

11 Dženan Palamar

Dom kulture Oslobođenje

Novi Pazar

12 Semiha Kačar

Sandžački odbor za ljudska prava

Novi Pazar

13 Elvir Hamidović 14 Sedat Vrcić

Gradska uprava grada Novog Pazara UG „Flores“

Novi Pazar Sjenica

15 Sadeta Zahirović 16 Šaban Šarenkapić

Kuturno prosvetna zajednica Sjenica KC Damad

Sjenica Novi Pazar

17 Marija Đurović

UG „Za pomoć deci i odraslima ometenim Raška u razvoju“

Novi Pazar Raška Raška Raška Sjenica Sjenica Novi Pazar Novi Pazar Tutin Tutin

18 Slavica Milutinović

U.G. Za pomoć deci i odraslima ometenim Raška u razvoju

19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Udruženje žena i majki Anna UG „Zajedno protiv droge“ EPuS - LV Novi Pazar Društvo za pomož MNRL Udruženje invalida Dilavni Prijatelji dece Fotos Fotos NVO Aura Udruženje Roma UG „25. Maj“ Centar za prava Roma UGS Nezavisnost

Novi Pazar Novi Pazar Novi Pazar Novi Pazar Sjenica Tutin Tutin Tutin Novi Pazar Novi Pazar Novi Pazar Novi Pazar Novi Pazar

32 Enisa Kojić

Grad Novi Pazar

Novi Pazar

33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44

Forum žena Prijepolja Eko pokret Vidra Sandžački Bošnjački klub NVO Ruka Udruženje tekstilnih radnika NVO Nova Vizija Kancelarija za mlade Kancelarija za mlade CBS Sandžačke novine Sandžački ćilim Sandžački ćilim Sandžački ćilim

Prijepolje Tutin Novi Pazar Tutin Novi Pazar Prijepolje Prijepolje Prijepolje Novi Pazar Sjenica Sjenica Sjenica

Meradija Nokić Seadetin Mujezinović Bisera Šećeragić Tahir Delić Šreif Rujović Ramiz Selmanović Nazim Halilović Semir Halilović Redžep Renda Slobodan Marković Brničanin Esada Đanko Suljević Esad Nicević Mileva Malešić Mithat Eminović Rifat Hodović Hodo Katal Bulatović Zoran Mladen Tomašević Erol Nadžak Dino Bašović Anel Grbović Mirela Balija Hasanović Mersiha Hasanović Mediha

45 46 47 48

1 2 3

Ivana Milić Sead Biberović Marko Stevanović Kadrija Mehmedović U ime Građanskih inicijativa Dubravka Velat Dejana Mitev Branislav Lovrenski

Opština Novi Pazar Urban in PG Mreža Reintegracija

Novi Pazar Novi Pazar Beograd Novi Pazar

Građanske inicijative Građanske inicijative Građanske inicijative

Beograd Beograd Beograd

Okrugli sto u Zrenjaninu, 3. februar 2009.

PROGRAM

10:30 - 11:00 Registracija 11:00 - 11:10 Pozdravna reč: Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika 11:10 - 11:20 Predstavljanje Projekta „CIDEC – Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus: Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa 11:20 - 11:50 Predstavljanje iskustava drugih zemalja u procesu EU integracija: Vladimir Ateljević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu; Odeljenje za institucionalnu dogradnju i obuku, Kancelarija za evropske integracije 11:50 - 12:10 Program prekogranične saradnje Srbija - Rumunija: Jelena Stojović, Ministarstvo ﬁnansija Srbije 12:10 - 12:30 Lokalna samouprava i proces evropskih integracija: Đorđe Staničić, Stalna konferencija gradova i opština 12:30 - 13:30 Diskusija 14:00 Ručak za sve učesnike/ce

Izveštaj sa događaja Javna debata pod nazivom “Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija” održana je 03. februara 2009. u Skupštinskoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu, kojoj je prisustvovalo 100 učesnika/ca. Prisutne je pozdravio Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika, koji je istakao da je izuzetno veliki odziv predstavnka civilnog društva i institucija pokazatelj zainteresovanosti za evropske integracije, projekte, dijalog između nevladinog i javnog sektora. “Grad Zrenjanin već niz godina učestvuje u projektima prekogranične saradnje. Nekoliko projekata smo uspešno implementirali, a trenutno najveći projekat koji radimo je infrastrukturno opremanje industrijske zone Jugoistok koji ﬁnansira Evropska komisija. Nadam se da će naša zemlja uskoro steći ime kandidata članice za Evropsku uniju i da će nam biti dostupno mnogo više fondova za koje možemo da konkurišemo. “On je istakao da, iako postoji mnogo ideja na osnovu kojih se mogu povući sredstava, u našoj zemlji još uvek nema dovoljno ljudi koji pišu projekte i, što je mnogo veći problem, čak i kada neki projekat prođe i budu mu odobrena sredstva, nema ljudi koji će ga realizovati. Najviše ljudi koji mogu da sprovode te projekte nalazi se u nevladinom sektoru, odakle i treba crpeti ljudske resurse kako bi ti projekti bili uspešno sprovedeni. Saradnja javnog i poslovnog sektora sa nevladinim u Zrenjaninu izuzetno dobro funkcioniše, a u prilog tome govori i podatak da je 600 hiljada evra povučeno iz poslednjeg granta u opštini Zrenjanin. Prema njegovim rečima, Zrenjanin ima veliki potencijal da i dalje privlači takva sredstva, pogotovo zbog blizine EU (tj. njenih članica Rumunije i Mađarske) i zbog prekogranične saradnje koja će se uskoro početi ostvarivati i sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. “Treba mnogo raditi, treba naučiti metodologiju sprovođenja projekata, treba naučiti engleski jezik, treba znati raditi na računarima, ali je najvažnije da to pre svega treba da rade mladi ljudi, 99

oni koji žele da što pre uđemo u Evropsku uniju i oni koji vide Srbiju u budućnosti u Evropskoj uniji “, naglasio je Stankov. Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, predstavnicima lokalnih institucija, i NVO ukratko je predstavio projekat CIDEC i iskustva zemalja koje se nalaze u različitim fazama i odnosima prema Evropskoj uniji - Poljske, Rumunije, Bugarske, i Hrvatske. Iskustvo Poljske, kao relativno nove zemlje članice EU, govori o transparentnosti procesa integracija. Naime, od samog početka u ceo proces uključeni su ne samo oni koji podržavaju taj proces, nego i oni koji se protive tom procesu, polazeći od pretpostavke da se od njih takođe može mnogo naučiti. Iz rumunskog iskustva može se izvući i zaključak o neophodnosti i važnosti umrežavanja aktera civilnog društva. To je nešto što je kod nas slabo razvijeno i na lokalnom i na nacionalnom nivou.

100

Dereta je učesnicima debate preneo i bugarsko iskustvo koje pre svega ukazuje na neophodnost kontrole države u procesu integracija. Svrha te kontrole je u tome da se vidi u kojoj meri država zaista ispunjava sve obaveze koje joj nameće proces pregovaranja sa EU. “To je jedan signal našoj državi da mora uključivati građane najbolje naravno kroz neke platforme ili kako se to zove kišobran organizacije ali i kroz pojedinačne organizacije koje se speciﬁčno bave temama koje ih interesuju”, rekao je Dereta. Gošće iz Hrvatske, na jedan plastičan način, objasnile su da proces evropskih integracija, koji mi doživljavamo kao nešto što je daleko od nas s obzirom na to da se odvija na nivou države, nacionalnom nivou, zapravo mora da uđe duboko u sistem i da se zaista spusti do nivoa mesnih zajednica koje mu se takođe moraju prilagoditi u svom radu, ne samo u cilju zadovoljavanja različitih standarda, nego i u cilju iskorišćavanja mogućnosti koje članstvo u EU jednog dana treba da im donese.”Cilj našeg projekta jeste da vas informišemo o tome na koji način se moramo prilagođavati onome što nam donose evropske integracije, na koji način možemo doprinositi tom procesu i na koji način treba i mora da se uključimo u taj proces da se on ne bi otrgao i otišao u jednu potpuno birokratizovanu fazu koja će nas onda opet suočiti sa problemima i sa zakonima koji možda jesu prilagođeni nekim standardima Evrope, ali se ne mogu primeniti u našoj zemlji”, naglasio je Dereta. O procesu evropskih integracija uopšte, iskustvima drugih zemalja u njemu i njegovom uticju na OCD govorio je Vladimir Ateljević, savetnik u Kancelariji za evropske integracije. On je podsetio da proces evropskih integracija obuhvata dve faze - fazu pridruživanja i fazu pristupanja. Naša zemlja pokušava da uspešno izađe iz faze pridruživanja; prvi korak načinjen je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a ono što je mnogo važnije očekujemo da taj sporazum počne da se primenjuje. Druga faza za koju se pripremamo - faza pristupanja - otpočinje procesom kandidovanja za članstvo u EU. Sa kandidaturom za članstvo počinje ta ključna faza gde će uloga svih nas biti mnogo veća. Kancelarija je usvojila plan na osnovu 101

kog Srbija do 2012. godine treba da bude spremna da preuzme sve obaveze koje proističu iz članstva u EU. To konkretno znači da do kraja 2012. treba uskladiti domaće zakonodavstvo sa evropskim i što je mnogo važnije učiniti ga primerenim i primenljivim u nacionalnom pravnom okviru. Problem koji se pri tom javlja jeste da to neće biti moguće učiniti u svim oblastima. U ovom procesu veoma je važna uloga građana i građanskog društva. Proces evropskih integracija nije vlasništvo Vlade, nije vlasništvo države. Najveći deo posla jeste na Vladi, najveća odgovornost je na Vladi, ali u prvom planu su građani. Posmatrajući proces evropskih integracija, a u 102

prvom redu iskustava drugih država, uočeno je da evropske integracije na četiri načina utiču na organizaciju civilnog društva: ispunjavanjem političkog kriterijuma za prijem u članstvo, kroz ﬁnansijska sredstva i programe podrške za promociju i razvoj demokratije i civilnog društva, reformama i usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, formiranjem transnacionalnih organizacija i zastupanjem interesa na nivou EU. Ono što je suštinsko u odnosu institucija države i građana jeste i pitanje koje često sebi postavljamo: Da li smo mi kao pojedinci, kao građani svesni prava koja ćemo jednog dana imati kao građani Evropske unije? U odgovoru na to pitanje izdvaja se nekoliko ključnih aspekata. Pojedinac/građanin u Evropskoj uniji ima određena politička i građanska prava: ima prava kao građanin, kao potrošač, kao pravno lice i prava koja proističu iz radnog odnosa - kao poslodavac i kao zaposleni. Ono što možemo da očekujemo od EU jeste visok nivo zaštite, u prvom redu,

103

političkih prava - pravo da kao građani Evropske unije učestvujemo na izborima za Evropski parlament ma koje države članice, pravo da se izvan granica EU obraćamo bilo kom konzularnom odeljenju ili predstavništvu zarad zaštite svojih prava, pravo zaštite u pogledu delovanja prema institucijama EU. Prava pojedinca kao potrošača danas su praktično zaštićena i predstavljaju nešto što je sveto u Evropskoj uniji. Danas, jedan od najznačajnijih propisa u ovoj oblasti jeste direktiva bezbednosti proizvoda, koja se uvodi u naš pravni sistem (gde pojedinac, na primer, ima sva prava kontrole jednog proizvoda na tržištu, a organizacija koja proizvod pušta u promet ima obavezu da kontroliše bezbednost tog proizvoda i u slučaju da je taj proizvod nebezbedan ima obavezu da ga povuče na period od godinu dana). Postoji niz prava koja se mogu zaštititi i ne samo pred državom, nego i što je mnogo važnije pred sudskom instancom Evropske unije. I to je ono što je najvažnije - pojedinac u EU ima pravo da se žali ne samo državi već pravne lekove može da potraži i pred institucijama EU, u prvom redu pred Sudom pravde Evropskih zajednica. Veoma važno pitanje za našu državu jeste na koji način organizacije civilnog društva i Vlada treba da uspostave ili da jačaju partnerski odnos? Problem je u tome što je nemoguće uvek izaći u susret potrebama i jednih i drugih prilikom usklađivanja zakonodavstva. U postupku usklađivanja zakonodavstva stručna podrška nevladinog sektora je od nemerljivog značaja za Vladu, a sa druge strane i za civilno društvo u onoj meru u kojoj želi da obezbedi svoje interese. U ovom trenutku oblast gde Vlada najbolje sarađuje sa civilnim društvom je informisanje građana o procesu evropskih integracija. Kancelarija za evropske integracije ima zaključen jedan sporazum sa nevladinim organizacijama - Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija, koji je istaknut kao primer dobre saradnje sa nevladinim sektorom ali sama Kancelarija nikad ne bi mogla da približi ovu temu građanima da ne postoji izuzetno dobra saradnja sa civilnim društvom.

104

Kordinatorka Susedskog programa Srbija - Rumunija u Ministarstvu finansija, Jelena Stojović, učesnike/ce debate podsetila je da su susedski programi “programi Evropske unije kojima se želi uspostaviti ravnomerni i uravnoteženiji društveno-ekonomski razvoj u pograničnoj oblasti”. Njihov cilj je razvoj civilnog društva i rešavanje niza zajedničkih problema koji postoje u pograničnim područjima pomoću sredstava Evropske unije. Evropska unija nastavlja sa pružanjem pomoći civilnom sektoru preko novog instrumenta za predpristupnu pomoć- IPA, kojim se finansira prekogranična saradnja i koji predstavlja nastavak programa CARDS. U okviru IPA programa biće finansirano ukupno osam programa, a po prvi put finansiraće se i prekogranična saradnja sa bivšim jugoslovenskim republikama - Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Važno je istaći da postoji određena razlika u programu koji je namenjen saradnji sa zemljama koje su potencijalni kandidati ili kandidati i prekogranične saradnje sa zemljama koje su članice Evropske unije. Programi prekogranične saradnje sa zemljama članicama sprovodiće se u okviru takozvanog zajedničkog upravljanja ili „shared management“, što predstavlja jednu novinu u primeni susedskih programa. Na ovaj način Evropska unija je podelila odgovornost sa zemljom članicom, te ugovarač 105

za našu stranu, tj. srpske aplikante više neće biti Delegacija Evropske komisije ili ranije Evropska agencija za rekonstrukciju, već nadležno ministarstvo, tj. ministarstvo koje je zapravo zaduženo za vođenje i sprovođenje čitavog programa i koje nosi svu odgovornost. Za druge programe koji se tiču saradnje Republike Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom i dalje će postojati odvojeni fondovi i ugovarači će biti sa jedne, odnosno sa druge strane. Za našu stranu to će biti Delegacija Evropske komisije u Rebuplici Srbiji u Beogradu. Susedski programi saradnje sa zemljama članicama predstavljaju zapravo odličnu praksu za kasnije fondove - strukturne fondove kojima će Srbija imati pristup kada dobije kandidaturu za članstvo u EU. U okviru programa prekogranične saradnje sa Rumunijom za tri godine (2007/08/09) predviđeno je da se alocira više od 19 miliona evra. Od toga će Srbija potpisati sporazum na nešto više od 7 miliona evra. Međutim, zajednički fond fizički će se nalaziti u Rumuniji, te stoga Delegacija EK u Republici Srbiji više neće biti nadležna za potpisivanje ugovora, već rumunsko ministarstvo, koje ima ulogu direktorata u ovom programu. Kada je reč o načinu apliciranja za sredstva iz IPA programa treba istaći da postoji jedinstveni fond, da se formira jedinstvena lista za aplikante sa obe strane, da partnerske organizacije aplikanata takođe mogu da dobiju novac. Sa rumunskom stranom vode se pregovori o postavljanju ograničenja u smislu postojanja bar jednog partnera sa rumunske odnosno srpske strane i davanja mogućnosti da oba partnera budu finansirana. Postoje četiri principa koja moraju biti zadovoljena u programima prekogranične saradnje, a to su: zajedničko finansiranje, zajedničko sprovođenje, zajedničko implementiranje projekata i zajedničko osoblje. Svaki od vodećih aplikanata, bilo sa srpske ili sa rumunske strane, ne odgovara samo za sprovođenje koje je definisao za samoga sebe, već i za sve svoje partnere bilo da se oni nalaze u Rumuniji ili u Srbiji - od toga kako su im sredstva raspodeljena do toga kako ih oni troše. Još jedna novina u ovom programu jeste mnogo veća konku106

rencija, s obzirom na to da konkurenti nisu samo aplikanti koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije već i na teritoriji Rumunije. Kako bi aplikacije bile što bolje rangirane, Ministarstvo finansija, u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije, organizovaće obuke, treninge, radionice, o pisanju projekata i sa učesnicima prolaziti kroz aplikacione formulare. Ona je istakla da će kancelarija ministarstva finansija u Vršcu od marta zvanično početi da deluje kao “antena” za zajednički tehnički sekretarijat iz Temišvara i biće zadužena da pruži svu pomoć pri apliciranju. Prvi poziv za apliciranje za sredstva iz programa prekogranične saradnje sa Rumunijom biće objavljen u prvoj polovini aprila. Ono što predstavlja još jednu novinu jeste da će ovaj put u okviru ekonomskog i društvenog razvoja biti finansirani i veći infrastrukturni projekti vrednosti između pola miliona i 1,5 milion evra. Drugi prioritet u okviru ovog programa jeste zaštita životne sredine gde će se tretirati neki zajednički problemi iz samih pograničnih regiona, kao što su otpadne vode i otpad, zatim različiti drugi problemi u oblasti zaštite životne sredine. Najvažnija karakteristika IPA programa jeste nepostojanje ograničenja za oblasti koje će biti finansirane - sem infrastrukturnih projekta, finansiraće se i saradnja u oblasti sporta, kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine, socijalne infrastrukture, razvoja nevladinog sektora i pospešenja građanskog društva, ali najveći deo sredstava alocira se za projekte ekonomsko-društvenog razvoja. Pogledajte prezentaciju Jelene Stojović

107

Влада Републике Србије Министарство финансија

Делегација Европске комисије

ПРОГРАМИ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ CARDS 2004-2006 IPA 2007-2013 Зрењанин, 03. фебруар 2009. године

••• Шта су су програми прекограничне сарадње? Подршка ЕУ за сарадњу пограничних региона земаља чланица, кандидата и земаља изван ЕУ које се са њима граниче Циљеви: • Постизање равномерног и одрживог друштвено-економског развоја региона • Приближавање и упознавање земаља које нису чланице ЕУ са праксом и процедурама ЕУ • Заједничко ангажовање на пројектима како би се решавали заједнички проблеми • Обезбеђење веће сигурности у пограничном појасу

108

Прекогранични програми на територији Републике Србије Мађарска Србија Мађарска-Србија ДС) (КАРДС) Програми 2004-2006

Мађ-Срб Рум-Срб Буг-Срб Јадрански програм KАДСЕС

Румунија Србија Румунија-Србија

Програми 2007-2013 (ИПА) Мађ-Срб С б ј СрбијаРум-Срб Босна и Херцеговина рц Буг-Срб Јадрански програм СЕЕ Хрв-Срб Бих-Срб С б ј Ц Србија-Црна Г Гора ЦГ-Срб

Б Бугарска-Србија С б ј

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 1/3 • Бесповратна средства (85% грант: 15% кофинансирање IPA) • Пројекти се спроводе по правилима ЕУ – припрема за структурне фондове • Систем “Заједничког управљања” • Сaрадња са земљама суседима

109

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 2/3 Национални координатор: Министарство финансија Републике Србије Уговарач и финансијер: Делегација Европске комисије (ДЕК) Корисници: Непрофитне организације регистроване на територији покривеној програмом

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 3/3 У оквиру ИПА II, Републици Србији одобрени су програми прекограничне сарадње са земљама чланицама, кандидатима и потенцијалним кандидатима: EУ • Србија – Maђарска • Србија- Румунија • Србија - Бугарска • Јадрански програм • Програм сарадње Југоисточна Европа - SEE

2007 1,334 1,580 1,265 0,319

2008 2,790 2,698 2,160 0,546

2009 Укупно 2,486 6,600 2,943 7,221 2,356 5,681 0,596 1,461

1,140

0,600

110

2,340 23,103

Земље кандидати и потенцијални кандидати 2007 2008 2009 • Србија - Хрватска 1,000 1,000 1,000 • Србија – Босна и Херцеговина 1,100 1,100 1,100 • Србија – Црна Гора 0,500 0,500 0,500 Хрватска-Србија ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1.8 мил € - Хрватска: 0.8 мил € -Србија: 1 мил € Антена: Сремска Митровица Србија – Хрватска (11 703км2) Управни окрузи: Севернобачки Западнобачки Јужнобачки Сремски 111

Укупно 3,000 3,300 1,500 7,800

Србија-Босна и Херцеговина ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1,8 мил € -БиХ: 0.7 мил € -Србија: 1.1 mil €

Србија – БиХ (15 370 км2) Управни окрузи: Сремски Мачвански Колубарски Златиборски

Заједнички технички секретаријат: Ужице

112

Србија-Црна Гора ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1.1 мил € - Србија: 0.5 мил € - ЦГ: 0.6 мил €

Србија - Црна Гора (10 063 км2) Управни окрузи: Златиборски Рашки

Заједнички технички секретаријат: Пријепоље

113

Мађарска-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013 Годишњи буџет: 2007 - 4 032 500 2008 - 6 889 525 2009 - 7 530 765 УКУПНО 18 452 790 Информативни центар: Суботица Управни окрузи: Западнобачки Севернобачки Севернобанатски Јужнобачки Средњебанатски Прикључени управни окрузи: Јужнобанатски и Сремски

114

Бугарска-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013 Годишњи буџет 2007 - 2 524 310 2008 - 4 312 780 2009 - 4 714 194 УКУПНО 11 551 284 Антена: Ниш Управни окрузи: Борски Зајечарски Нишавски Пиротски Јабланички Пчињски

115

Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013 Годишњи буџет: 2007 - 4 274 252 2008 - 7 302 563 2009 – 7 982 247 УКУПНО 19 559 062 Антена: Вршац Управни окрузи: Севернобанатски Средњебанатски Јужнобанатски Браничевски Борски

116

Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013/ Приоритети Приоритет 1. Економски и друштвени развој 1.1.Подршка локалној/регионалној друштвено-економској инфраструктури 1.2.Развој туризма, укљчујући и стварање регионалног туристичког идентитета пограничне области као туристичке дестинације 1.3.Промоција развоја малих и средња предузећа 1.4. Подршка вишем нивоу истраживачко-развојних активности и иновативности Приоритет 2. Заштита животне средине и реаговање у ванредним ситуацијама 2.1 Унапређење система и приступа у решавању прекограничних проблема у области заштите животне средине 2.2 Развој и примена стратегија у области управљања отпадним водама и отпадом 2.3 Ефикаснији системи и приступи у хитним случајевима Приоритет 3. Акције “Људи људима“ 3.1.Подршка развоју грађанског друштва 3.2 Унапређење локалног управљања кроз пружање услуга

117

заједницама у пограничном региону 3.3 Унапређење образовне, културне и сарадње у области спорта 3.4 Социјална и културна интеграција пограничних региона Приоритет 4. Техничка помоћ 4.1.Подршка реализацији, општем управљању и евалуацији програма 4.2 Подршка пропагандним активностима и информисању о Програму Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013/ Алокација Приоритет

ИПА

Национално Укупан фонд Проценат кофинансирање (1)+(2) ЕУ учешћа

Економски и друштвени развој

9.779.531

1.725.799

11.505.330

85%

Заштита животне средине и реаговање у ванредним ситуацијама

5.085.356

897.416

5.982.772

85%

Промоција акција “Људи људима

2.738.269

483.224

3.221.493

85%

Техничка помоћ

1.955.906

345.160

2.301.066

85%

19.559.062

3.451.599

23.010.661

85%

УКУПНО

118

Хвала на пажњи! Контакт www.evropa.gov.rs cbc@mfin.gov.rs Министарство финансија Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи Кнеза Милоша 20 11000 Београд Србија

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), rekao je da je ta organizacija učestvovala u pripremi mnogobrojnih zakona koji se tiču lokalne samouprave - samog zakona o lokalnoj samoupravi, različitih sektorskih zakona i drugih zakonskih akata koji se sprovode najvećim delom u lokalnim samoupravama, i na taj način učestvovala u procesu harmonizacije pravnog i političkog sistema naše zemlje sa pravnim sistemom EU. S obzirom da je reč o ogromnom broju propisa koji će, onog trenutka kada postanemo članica EU, postati deo unutrašnjeg prava Srbije, važno je da što veći krug ljudi stekne svest o tome šta nas čeka na putu ka Evropskoj uniji, a šta kada postanemo deo nje. Zbog činjenice da se preko 60% ovih propisa odnosi i primenjuje u lokalnoj zajednici, SKGO smatra da je neophodno upoznati sve gradove i opštine u Srbiji sa time šta ih čeka i na koji način treba da učestvuju u procesu primene usaglašenih zakona. Posledice pristupanja EU najdirektnije utiču na ekonomsku politiku na 119

nivou lokalne samouprave, javnih nabavki, javnog ﬁnansija i propisa u sferi komunalnih službi, primene standarda za zaštitu životne sredine, itd. “To je zaista velika odgovornost koju će lokalne samouprave morati da preuzmu, jer se bez toga ne može razumeti šta se očekuje od lokalne samouprave u procesu evropskih integracija, a iz ugla potrebe aktiviranja civilnog društva i građana u tom procesu. Naime, često veliki broj ljudi misli da se njihovo angažovanje u političkoj sferi završava danom za glasanje i ubacivanjem listića u kutiju. Međutim, nije tako i ne treba da bude tako, odnosno, može da bude mnogo drugačije, mnogo kvalitetnije, mnogo zanimljivije za sve i sa mnogo boljim rezultatom nego što ga imamo sada. Ali da bi se to desilo, u ovom pripremnom procesu je veoma važno da politički predstavnici, a to znači gradonačelnici, članovi veća, predstavnici skupština, odbornici u lo120

kalnim samoupravama, takođe imaju svest o vašoj potrebi da učestvujete u tim procesima na jedan kvalitetan i odgovoran način sa punim doprinosom. Bez toga teško može da se uspe u ubrzavanju procesa odnosno skraćivanju rokova”. Da bi građani i civilno društvo razumeli o čemu se radi i šta treba uraditi, veoma je važan način komunikacije, pravovremeno informisanje i izlaganje pojedinih aktivnosti. Najveći deo aktivnosti SKGO usmeren je u pravcu podizanja kapaciteta lokalne samouprave kako bi bila što je moguće bolji i ravnopravniji učesnik u procesima koji prethode pristupanju Evropskoj uniji. U tom procesu neophodno je uspostaviti međusobno poverenje i saradnju u regionu. Susedski programi su od velikog značaja, a ono što SKGO radi na tom planu je pre svega saradnja sa njihovim lokalnim samoupravama. SKGO ima jedan poseban projekat koji se zove “Priprema lokalnih vlasti u Srbiji za proces evropskih integracija” u kome su predložene aktivnosti za podizanje kapaciteta lokalne samouprave za vođenje ovakvih procesa. Iako se govori o potrebi smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, u mnogim opštinama nema dovoljno obrazovanih ljudi koji su prošli potrebnu edukaciju i stekli znanja i veštine koje su neophodne da bi se vodili projekti u procesima Evropskih integracija u meri u kojoj lokalna samouprava u tome treba da učestvuje. Zaposleni u lokalnoj samoupravi takođe moraju biti spremni da pripreme odgovarajuće projekte da sa njima apliciraju na vreme i na način na koji se to očekuje od njih, ali i da se pripreme za momenat kada projekat bude odobren, za implementaciju projekta, izveštavanje u toku implementacije projekta i ﬁnalno izveštavanje. Zbog toga je edukacija veoma važna. Takođe, veoma je važno sprovoditi projekte jačanja građanskog učešća u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou. SKGO je dobila podršku Švajcarske za realizaciju pilot-projekta u nekoliko opština ali dodatni efekti takvog rada su da se u tim opštinama pokrenu procesi građanskog učešća, učešća nevladinog sektora u pripremi, realizaciji i apliciranju za odgovarajuća sredstva. Pogledajte prezentaciju Đorđa Staničića 121

СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА Национална асоцијација локалних власти Србије

„Институционални облици и механизми учешћа грађана и грађанки у процесу европских интеграција” Локална самоуправа и процес европских интеграција Ђорђе Станичић Зрењанин, 3. фебруар 2009.

••• Локална самоуправа и ЕИ • У процесу приближавања Србије ЕУ, локална самоуправа је кроз активности СКГО учествовала у припреми закона и других прописа од значаја за ЛС, и хармонизацију правног и политичког система наше земље са правом ЕУ, (“acquis communautaire”), али није била укључена у процес преговара о закључивању ССП. • Активнија улога ЛС очекује се у процесу примене усаглашених закона и других прописа са правним системом ЕУ. • Приступање ЕУ, као и усвајањe “acquis communautaire” (европског система права) врши се знатан утицај на национални, и локални ниво власти.

122

• локалне власти су централне тачке живота заједнице у којима политичке одлуке и прописи непосредно погађају сваког грађанина, • последице приступања Унији најдиректније утичу на економску политику на нивоу локалних самоуправа, јавне набавке, јавне финансије, и прописе у сфери комуналних служби, примене стандарда за заштиту животне средине...

Припремни процес: Веома је важно да политички представници градова и општина буду укључени у разматрање питања која се тичу ЕИ и одговарајућих процесе на националном нивоу. Они су веома важни у креирању и изражавању јавног мњења, и сигуран начин да се код грађана, путем интензивног информисања подстакне заинтересованост и мотивисаност за европске интеграционе процесе. Овакве кампање у сфери односа са јавношћу су веома важне, када приступању Унији претходи изјашњавање грађана на референдуму. Најважније припремне мере за ЕИ биле би следеће: Локална самоуправа и грађани који живе на њеној територији би свакако требало да буде информисани и консултовани о току процеса преговора и креирања закона у областима које се директно односе на њих. То су следеће области:

123

• Регионална сарадња • Економски критеријуми, који се односе на постојање социјално економских савета • Интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине • Заштита од пожара • Заштита и управљање водама

Програми и пројекти СКГО “Припрема локалних власти у Србији за процес европских интеграција” Циљ програма је да се установи разумевање значаја ЕИ у српском друштву, тако што ће се локалним самоуправама, као нивоу власти који је најближи грађанима, пружити прилика да активно учествују у приступном процесу Европској унији Главне активности на пројекту • Припремне активности • Развој Акционог плана за припрему локалних властиза процес европских интеграција • Едукација и усавршавање • Активности информисања и промоције.

124

Програми и пројекти СКГО “Подршка јачању грађанског учешћа у Србији – друга фаза” • Полазна основа за овај пројекат је документ Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, који представља један од резултат прве фазе пројекта. • Циљ пројекта је унапређење демократског управљања на локалном нивоу кроз укључивање грађана у јавни живот и организовање процеса у коме ће се грађани укључивати у разматрање тема важних за локалну заједницу. Стратешка питања... Моделима градских/општинских статута дефинисани су: • Савет за праћење примене етичког кодекса (понашање у сладу са одредбама Кодекса, доставља мишљења функционерима, грађанима, средствима јавног информисања, органима и организацијама у вези са применом етичког кодекса) • Савет за младе: (иницира и учествује у изради локалне омладинске политике у области образовања, спорта, коришћења слободног времена, повећања запослености, информисања, активног учешћа, обезбеђивању једнаких шанси, здравства, културе, равноправности полова, иницира припрему пројеката или учешће Општине у програмима и пројектима за младе, подстиче сарадњу између Општине и омладинских организација и удружења и даје подршку реализацији њихових активности...)

125

НЕПОСРЕДНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА ... • Референдум • Грађанска иницијатива • Збор грађана • Референдум • Притужбе грађана • Учешће на изборима • Јавна анкета • Јавна расправа • Месна самоуправа • Савет за развој заједнице (општине- града) • ETИЧКИ КОДЕКС ПОНАШАЊА ЛОКАЛНИХ ФУНКЦИОНЕРА

Стална конференција градова и општина Национална асоцијација локалних власти Србије www.skgo.org Македонска 22, Београд 011/ 3223- 446

126

Posle izlaganja predstavnika Vlade i civilnog sektora pokrenut je dijalog sa predstavnicima lokalnih vlasti i NVO. Slede pitanja i odgovori: 1. Da li integracija sa nekim gradom iz Evropske unije, iz Rumunije recimo pošto mi je to bliže, doprineti da nam onda i fondovi te iste Evropske unije budu dostupniji? Jelena Stojović: Sredstvima EU ﬁnansiraju se aktivnosti koje se sprovode na teritoriji koja je obuhvaćena programom. Ako govorimo o programu prekogranične saradnje sa Rumunijom, to je severni, srednji i južni Banat, Braničevski i Borski okrug s naše strane, Karaš, Mehedinci, Turnum, Severin sa rumunske strane. Za sada mogu da se ﬁnansiraju aktivnosti samo iz

127

područja koja su obuhvaćena datim programom. To znači da, ako biste vi otpočeli saradnju sa nekim gradom koji je izvan ovog područja, to ne bi bila aktivnost koja bi se finansirala iz sredstava granta, ali biste vi mogli, ako želite, da to finansirate kao jednu od dodatnih aktivnosti na nekom od projekata prekogranične saradnje, gde ćete jedne aktivnosti finansirati iz granta, a tu dodatnu iz sopstvenih sredstava ili nekog drugog izvora. U programima prekogranične saradnje partnerstvo je obavezno. Znači ne možete da sprovodite jednostrani projekat, tj. da ga sprovodite samo na jednoj strani. Vi svakako morate imati partnera sa druge strane granice. Miljenko Dereta: Svaki put kada imate partnere iz Evropske unije vaše šanse da dobijete sredstva su neuporedivo veće. Često je preduslov da biste uopšte mogli da konkurišete, da imate, u bilo kom programu, neku partnersku organizaciju iz države članice Evropske unije i u tom smislu je velika pogodnost za sve nas naša tradicionalna veza i sa Rumunijom i sa Mađarskom i sa Bugarskom koje su nove članice. 2. Kako rešiti problem uključivanja izbeglih i raseljenih lica u lokalne zajednice? Đorđe Staničić: Pitanje izbeglih i raseljenih lica je zaista problem širom Srbije. Često se pojavljuju organizacije koje nude programe za uključivanje izbeglih i raseljenih lica u zajednicu, traži se podrška lokalne samouprave i cele zajednice oko toga. Ali je čest slučaj i da 128

se nailazi na nerazumevanje u lokalnoj zajednici. A multikulturalnost, to je nešto na čemu i Evropa radi tako da postoje mnogobrojne organizacije i programi u Evropskoj uniji. Kako ćemo se i na koji način mi uključiti u to i eventualno provući sredstva kroz specifične projekte, to još ostaje da se vidi. Znate, možete pokušati da razgovate sa ljudima koji su odbornici u opštini ili sa ljudima koji su u opštinskom veću, da vidite da li je to sastavni deo statuta ili nije i na koji način bi sve to moglo da se unapredi. Prosto se mora napraviti sistem u lokalnoj zajednici koji će pružati podršku. Jer, vi svi znate kako Evropska unija obezbeđuje sredstva - postoje specifični programi, zna se kome su namenjeni, ko može da aplicira. 3. Kakav je položaj osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u procesu EI? Jelena Stojović: Što se tiče susedskih programa, naravno da su sve takve organizacije dobrodošle da apliciraju. Nije nužno povezati se sa istorodnom organizacijom, ali je svakako neophodno povezati se sa nekom orgnizacijom da bi to partnerstvo imalo smisla u implementaciji projekata. Naravno, kao i svi koji će učestvovati na projekatima porekogranične saradnje, morate imati prekograničnog partnera. Ali svakako svi projekti takve vrste mogu biti finansirani iz ovih sredstava. Vladimir Ateljević: Jedna izuzetno važna oblast u Evropskoj uniji i jedan od prioriteta za nas u usklađivanju zakonodavstva, u tehničkom smislu, jeste Antidiskriminaciono zakonodavstvo. Moram da napomenem da je u razvoju antidiskriminacionog zakonodavstva i pitanjima socijalne inkluzije u Evropskoj uniji najviše doprineo nevladin sektor i organizacije civilnog društva, ali pre svega uz podršku Evropske komisije. 4. Kakva je budućnost mesnih zajednica, tj. da li postaju prevaziđene? Đorđe Staničić: Ne, mesne zajednice nisu prevaziđene. U našem sistemu lokalne samouprave opštine su velike, odnosno među najvećima u Evropi. 129

Možda i najveće. A pri tom imamo monotipnu lokalnu samoupravu. I to je nešto što je uočeno kao problem. Jedan od načina da se taj problem reši jeste razvijanje mesne samouprave na jedan kvalitetniji način od onoga kako se to ranije radilo i sa različitim mogućnostima koje treba da se pruže kroz statute lokalnih samouprava. Statuti u mesnim zajednicama u gradu ili mesnim samoupravama u gradu, u centrima gradova su bitno različiti od onih koje se organizuju na teritoriji jednog naseljenog mesta ili sela. To mora da se definiše kroz odgovarajuće norme u samom Statutu lokalne samouprave i odgovarajućim odlukama koje to prate, a za šta je opština ovlašćena. Ključni problem u našoj zemlji, ali ne samo kod nas, je zapravo primena principa subsidijarnosti na šta smo mi kao zemlja pristali i kad smo potpisali Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. To znači da se tačno zna ko je za šta nadležan, za šta ima sredstva obezbeđena zakonom, a ne političkom voljom ili aktuelnošću nekog od ministara. Nažalost to je nešto čemu težimo ali to još uvek nemamo definisano u našem unutrašnjem zakonodavstvu. 5. Problem naplate carina i PDV za donacije iz fondova EU? Jelena Stojović: Prema zakonu koji je donet 2000. a izmenjen 2001, izuzeće od carina ne odnosi se na automobile, tj. carina se mora platiti. Međutim, iz tog razloga je važan sporazum koji je potpisan i prošao Parlament 2003. godine, a odnosi se na CARDS sredstva, gde se kaže da su sva sredstva koja se se nabavljala u okviru ovog programa, izuzeta od carina i PDV-a. Neke carinske ispostave znaju za to, neke ne. 6. Kako zainteresovati građane da aktivnije učestvuju u radu mesnh zajednica i lokalne samouprave? Đorđe Staničić: Zainteresovanost uvek podrazumeva interaktivnost. Suština onoga što treba i kako bi moglo da se uradi na dobar način izložena je u statutu. Statut grada Zrenjanina definiše nadležnosti mesnih zajednicama, definiše kako funkcioniše, na primer, mesna kancelarija u vašoj me130

snoj zajednici, da li je to deo opštinske uprave ili nije, da li vi možete da završite sve što treba ovde, u ovoj zgradi ili ne, to je jedna od stvari koja prosto omogućava da se ta mesna zajednica prepozna kao mesto gde je organizovan život na dobar način. A s druge strane, baš kroz budžet opštine, odnosno grada u ovom slučaju, trebalo bi da se obezbede sredstva za mesne zajednice. Ali to mora da se uredi kroz sistem, tj. kroz statut grada i kroz odgovarajuću odluku o tome šta radi mesna samouprava, na koji način bira svoje organe. Miljenko Dereta: U radu mesne zajednice učestvuju oni koji žele da ostvare neki interes. Mi patimo od jedne bolesti koja se zove svi svi svi, pa ako nisu uključeni svi onda mi žalimo one koji nisu uključeni. Ono što mora da postoji je informisanje građana o mogućnostima koje im mesna zajednica pruža, a oni će se sami opredeliti da li će te mogućnosti koristiti ili neće koristiti. Ako ih ne koriste, sami su krivi. Kako ih animirati? Jedan od vrlo stimulativnih načina je uspeh, nešto što se ostvari na nivou mesne zajednice, kao uspeh jednog dela te mesne zajednice. To će sigurno biti, ako ništa drugo iz naše tradicionalne zavisti, podsticajno za nekog drugog koji ima sličnan problem. Jelena Stojović: Promovišući susedske projekte, vi možete u vašoj mesnoj zajednici naći nešto što je problem ili zadovoljstvo većine stanovnika. Mesne zajednice treba to da stave na papir kao projektnu ideju, s obzirom na to da je mesna zajednica pravno lice koje može aplicirati za sredstva EU. Na taj način će neki od njih imati materijalnu korist, na taj način će neki drugi iz te iste mesne zajednice saznati za to, zatim se uključiti možda već sledeći 131

put, a na vama je da odredite šta je to što bi njih motivisalo, koja je to ideja koja bi ih vodila da se uključe. 7. Da li se pitanje rodne ravnopravnosti posmatra samo kao formalno pitanje imajući u vidu da još nije donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti? Đorđe Staničić: To je tema sa kojom se mi u Stalnoj konferenciji gradova i opština susrećemo vrlo često kad razgovaramo sa našim partnerima, odnosno sa asocijacijama lokalnih samouprava iz drugih zemalja, pogotovo zapadnoevropskih. Tamo je pitanje rodne ravnopravnosti nešto što se već potpuno podrazumeva, o čemu se veoma vodi računa, ali o čemu i njhov zakonodavac vodi računa, pa su i njihovi budžeti usmereni na tu stranu i na taj način. Ono što je kod nas problem to je da smo mi daleko od svega toga i prosto ne možemo primeniti njihova sadašnja iskustva na sopstvenu situaciju. Zato je za nas vrlo važno da pokušamo da vidimo gde smo i da uz njihovu podršku i znanjem koje imaju iz vremena kada su počinjali o tom pitanju da razmišljaju na ozbiljan način uočimo koji su prvi koraci, kako se postiže rezultat. Imajuću u vidu da je poslednja javna rasprava o Zakonu o zabrani diskriminacije bila pre četiri godine ovde, može se zaključiti da nemamo jasno opredeljenje zakonodavca, tj. Vlade odnosno parlamenta, da se stremi ka donošenju takvog zakona. Pitanje tog zakona je pitanje konsenzusa u društvu. To nije samo pitanje političke volje i neke skupštinske većine.

132

Spisak učesnika/ca debate u Zrenjaninu

IME I PREZIME PREDRAG STANKOV

ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA Pomoćnik gradonačelnika

GRAD Zrenjanin

MILJENKO DERETA

Građanske inicijative

Beograd

VLADIMIR ATELJEVIĆ

Kancelarija za evropske integracije

Beograd

Jelena Stojović

Ministrastvo finansija Stalna konferencija gradova i opština

Beograd

ĐORĐE STANIČIĆ

Beograd

Mačov Dragan

UG “Nezavisnost” LSV

Zrenjanin

Marina Davidovac

KTV Televizija

Zrenjanin

Vesna Piščević

Zona unapređenog poslovanja- BID Zrenjanin

Nenad Nikolić

UG “EKO-Talas”

Tomaševac

Vijatov Anđa

Asocijacija žena Tamiški cvet

Tomaševac

Darko Vukoje

S.O. Sečanj

Sečanj

Nada Sikimić

Centar za socijalan rad Sečanj

Sečanj

Aleksandar Stojkov

Savez NVO “Dekada Roma”

Kikinda

Jozef Nikolić

NVO “Zvezda Vodilja”

Zrenjanin

Dobrila Nikolić

Dragoslav Reljin

Gradska uprava - koordinator za romska pitanja Multikulturalni Banat

Žurko Tanja

CIRS

Nova Crnja

Uzalac Biljana

Romnjako Ilo

Ečka

Kolarov Tanja

Udruženje Roma Novog Bečeja

Novi Bečej

Mirjana Kiš

Udruženje Roma Novog Bečeja

Novi Bečej

133

Zrenjanin Kikinda

Stanislav Pančić

Tehnički fakultet

Zrenjanin

Jelena Sokref

Centar “Živeti uspravno”

Novi Sad

Igor Pejin

Centar za eko-ruralni razvoj Aleksandrovo

Aleksandrovo

Lučić Nedeljko

Udruženje mladih “Vojvoda Stepa”

Vojvoda Stepa

Kasa Čaba

Omladinski klub Nova Crnja

Nova Crnja

Snežana Lakić

Opštinska uprava Žitište

Žitište

Aleksandar Tomin

Kikindska inicijativa mladih

Kikinda

Tijana Šaldić

Kikindska inicijativa mladih

Kikinda

Svetlana Marčeta

Kikindska inicijativa mladih

Kikinda

Željko Radu

Parlament ekonomske škole

Kikinda

Tijana Velemirov

Kikindska inicijativa mladih-KIM

Kikinda

Aleksandar Đokić

Kikindska inicijativa mladih

Kikinda

Biljana Stojanović

Kikindska inicijativa mladih-KIM

Kikinda

Gordana Perunović Fijat

CPŽ Kikinda-SO Kikinda

Kikinda

Nikola Krnić

CPŽ Kikinda

Kikinda

Mišković Ivan

KPD Roma

Sonta

Srđan Balog

KPD Roma

Sonta

Antun Čonka

SO Apatin

Apatin

Buheker Ervin

Nemačko udruženje “Bečkerek”

Zrenjanin

Nađ Andrea

Savez Žena

Zrenjanin

Milica Jovanov

Savez Žena

Zrenjanin

Steva Jovanov

Savez Žena

Zrenjanin

Sanja Koso

Savez Žena

Zrenjenin

134

Maja Milanov

Savez Žena, Asocijacija žena Jugoistočne Evrope

Zrenjanin

Danuc Mata

Društvo Rumuna “BEGA”

Zrenjanin

Aleksandra Čubranović

“EUPROGRESS”

Novi Sad

Radomir Čubranović

“EUPROGRESS”

Novi Sad

Jelena Mihajlov

Zrenjaninski edukativni centar- ZEC

Zrenjanin

Marjana Ivančevića

Zrenjaninski edukativni centar- ZEC

Zrenjanin

Radovan Vuletin

Asocijacija “Veljko Vlahović”

Zrenjanin

Rašković Biljana

Novosadski humanitarni centar

Novi Sad

Ponjičan Zoenko

UG “Photoexpo” Aradac

Aradac

Vladimir Matejin

UG “Photoexpo” Aradac

Aradac

Marjana Ječmenica

M.Z. “Mala Amerika”

Zrenjanin

Miroslav Meržan

UG “RROMA-ROTA”

Kikinda

Miodrag Veldi

Udruženje Roma “URMA”

Mokrin

Dragana Padejski

UG “SIGA”

Perlez

Dragana Bogojević

UG “SIGA”

Perlez

Zorka Obradović

UG “SIGA”

Perlez

Trajan Pankaričan

Ombudsman Zrenjanina

Zrenjanin

Dragana Radlovački

zamenik Ombudsmana

Zrenjanin

Janković Slobodan

UG “SPAS”

Zrenjanin

Steva Prujović

U.G. “SPAS”

Zrenjanin

Snežana Ubović

Gradska uprava - kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

Zrenjanin

Alma Fevhat

Gradska uprava

Zrenjanin

Zdravko Stojanov

Gradska uprava

Zrenjanin

135

Murselin Danica

Udruženje turizmologa ZR

Zrenjanin

Predrag Vrzić

Udruženje turizmologa ZR

Zrenjanin

Sanja Vrzić

Narodni muzej Zrenjanin

Zrenjanin

Gordana Bulatović

S.O. Kikinda

Kikinda

Belošev Stevan

S.O. Kikinda

Kikinda

Aleksandra P. Hrubik

UG “Harmonija” Arada

Aradac

Ljiljana Babović

Gradska uprava Zrenjanin

Zrenjanin

Vesna Mađarov

OŠ “Đura Jakšić”

.Zrenjanin

Vera Damjanov

OŠ “Dr Jovan Cvijić”

Zrenjanin

Marijana Mauka

Rusko društvo

Zrenjanin

Alisa Kockar

Đački parlament, omladinska grupa Zrenjanin Hou ZR

Rudolf Tot

Društvo Slovenaca “Planika”

Zrenjanin

Zoran Novaković

JP Radio Zrenjanin

Zrenjanin

Margareta Vojin

Društvo Rumuna “BEGA” Zr

Zrenjanin

Kalina Rajović

SO Žitište - opštinska uprava

Žitište

Viorel Gereu

Opštinsko veće Žitište

Žitište

Jonel Filip

SO Žitište

Žitište

Aranka Molnar

Radio Zrenjanin

Zrenjanin

Đurica Danilov Vorgić

Udruženja stočara “Perlez”

Perlez

Lekić Kosara

Udruženja stočara “Perlez”

Perlez

Smiljka Momirov

MZ “Centar”

Zrenjanin

Vesna Rajković

UG “Ukrštanje”

Novi Sad

Vladimir Teofanović

Udruženje cerebralne paralize

Novi Bečaj

Igor Markov

Savez mladih “Krug”

Melenci

136

Opštinska komisija za rodnu ravnopravnost Opštinska komisija za rodnu ravnopravnost

Ana Farkaš

Kovačica

Novica Trajković

Ivana Perić

Omladina Jazas-a

Žitište

Novica Nedić

Omladina Jazas-a

Žitište

Robert Sabo

NVO “Bonafide” (u osnivanju)

Mužlja

Sandor Balanji

Feher To - DNTE

Lukino Selo

Stankulov Đura

Feher To

Lukino Selo

Solija Škorić

Volonterski centar Zrenjanin

Zrenjanin

Gordana Nikolić

Ženske studije i istraživanja

Zrenjanin

Danijela Bogdanov

Televizija Santos

Zrenjanin

Dragomir Ignjatov

Televizija Santos

Zrenjanin

Mile Novaković

RTS Zrenjanin

Zrenjanin

Miroslava Rudar

List “Danas”

Zrenjanin

100

Branka Jajić

List “Zrenjanin”

Zrenjanin

Kovačica

U ime Građanskih inicijativa 1.

Dejana Mitev

Građanske inicijative

Beograd

Branislav Lovrenski

Građanske inicijative

Beograd

137

138

Preporuke Proces evropske integracije države, približavanje članstvu u EU koji podrazumeva, pre svega, njenu unutrašnju tranziciju, na više različitih načina utiče na razvoj civilnog društva. Taj uticaj je, na osnovu iskustava država koje su proces već prošle, pre svega onih iz Centralne i Istočne Evrope, raznolik u različitim fazama procesa, te ga je moguće modelovati u četiri modela uticaja, sa svojim posebnim obeležjima. Prvi način ili model uticaja koje proces ima na civilno društvo jeste kroz neophodnost države da ispuni političke kriterijume za članstvo u EU, kao prvog i osnovnog elementa Kriterijuma iz Kopenhagena (1993. godina). Potreba poštovanja vladavine prava, unapređenje zaštite ljudskih prava, razvoj demokratije, direktno utiču i na razvoj civilnog društva u državama koje kreću ka ostvarivanju ovih ciljeva. Međutim, iskustva najvećeg broja država koje su postale članice pokazuje da ova mogućnost nije u velikoj meri iskorišćena. Sa svoje strane, Evropska komisija prati stanje razvoja civilnog sektora u državi, kako suštinski tako i u odnosu na ﬁnansijsku podršku, a nalaze prezentuje u godišnjem izveštaju o napretku. EU priznaje da civilno društvo igra veliku ulogu u procesu približavanja EU, da je za uspešnost ovog procesa neophodna i politička volja i građanska podrška, a organizacije civilnog društva mogu da pomognu u ostvarivanju ovih ciljeva. Nevladine organizacije šire evropski duh kroz promovisanje osnovnih vrednosti demokratije, ljudskih prava, dobre javne uprave i vladavine zakona. U tom smislu je očigledno da civilni sektor u Srbiji i dalje ima izazove pred sobom koje mora da reši, a dalji napori zahtevaju da se prodube slobode udruživanja i da se olakša razvoj organizacija civilnog društva. U velikoj meri za139

nemarenim lokalnim NVO treba obuka, kao i jačanje kapaciteta kako bi imale efektivnu ulogu u procesu evropskih integracija. EU svoju pomoć može pružiti širokom spektru organizacija civilnog društva, kao što su one koje rade na interetničkim odnosima, zaštiti manjinskih prava, uključujući prava Roma, smanjenju siromaštva, zaštiti životne okoline i društvenog razvoja. Ove organizacije imaju odlučujuću ulogu u konsolidaciji demokratije, ali i u društvenom, ekonomskom i političkom životu. Kroz regionalnu saradnju i dobre odnose sa civilnim društvom u susednim državama, civilno društvo igra važnu ulogu u regionalnoj stabilnosti i u poboljšanju odnosa između država u regionu. Za ostvarivanje svih ovih ciljeva moraju biti obezbeđeni pogodni uslovi za razvoj civilnog društva, čemu bi pravna osnova bio sveobuhvatan zakon koji treba da stvori dobre uslove za uspostavljanje i funkcionisanje građanskog društva. Osim toga, postoji takođe i potreba za intenzivnim dijalogom između organizacija civilnog društva sa, kako centralnim, tako i lokalnim vlastima. Uprkos uvođenju različitih oblika konsultacija između vlasti i organizacija civilnog društva u Srbiji, kao i dobre saradnje sa nekim ministarstvima u implementaciji određenih projekata (dobar primer jeste implementacija strategije za smanjenje siromaštva, dijaloga oko zakonodavstva organizovan od strane skupštinskog odbora za Evropske integracije i sprovođenja projekata koji su deo Nacionalne strategije za mlade), ova saradnja i dalje ostaje na neredovnoj, ad hoc bazi, dok sistemski dijalog još nije razvijen. Izvršna vlast, da bi u procesu evropske integracije bila eﬁkasnija, mora da sistematski uključuje civilno društvo u procese stvaranja politika i odlučivanja, ali i nevladine organizacije moraju da se i same između sebe koordinišu. Pored toga, ostale organizacije i zainteresovane strane koje čine deo civilnog društva, kao što su sindikati, društvene organizacije, organizacije za zaštitu životne sredine takođe bi morale imati mogućnost da aktivno učestvuju u procesu institucionalizacije saradnje sa vladom. 140

Jačanje lokalnih i regionalnih organizacija, kao i njihovo umrežavanje, za lokalnu samoupravu i regionalne organe vlasti ima razvojni efekat, i nesumljivo predstavlja važan deo procesa evropske integracije države. Naime, ovi subnacionalni organi vlasti su veoma značajni u procesu evropske integracije, pre svega u primeni zakonodavstva koje je usklađeno sa standardima EU – čak do 60% takvog zakonodavstva primenjuju lokalni i regionalni organi vlasti (u zavisnosti od stepena decentralizacije), naročito u segmentima zaštite životne sredine, ali i infrastrukture, transporta, socijalne politike, politike zapošljavanja i poljoprivrede. Neophodan element je da javnost bude što više informisana od strane glavnih nosilaca procesa evropske integracije, kako bi bila motivisana da učestvuje u procesu pristupanja i da građani prepoznaju koje su njihove obaveze.Veoma je česta situacija da se građani pozitivno i u visokom procentu izjašnjavaju o tome da su za evropske integracije, što je očekivani rezultat pokušaja postizanja šireg društvenog konsenzusa. Iskustva u Srbiji (pre svega kroz aktivnost Kancelarije za evropske integracije) pokazuju da se može učiniti puno na obuci novinara, organizovanju većeg broja treninga, pre svega za novinare iz lokalnih medija, studijskih putovanja za novinare u nove države članice. Ustanovljena je i tradicionalna novinarska nagrada, kako bi pažnja medija bila usmerena na konkretna životna pitanja evropskih integracija. Ono što postaje sve važnije u kasnijim fazama integracije, a što je korišćeno u slučajevima ranijih pristupanja EU, jeste komuniciranje preko posrednika, odnosno preko prenosioca poruka, gde su nevladine organizacije, odnosno organizacije civilnog društva ključni partneri, kao i medija i poslovnih zajednica. Za takav usklađen nastup neophodno je postojanje konzistentne strategije komunikacije procesa pristupanja, kako bi se što bolje sprovele sve informativne aktivnosti, naročito za one ciljne grupe koje te nevladine organizacije predstavljaju, s obzirom na to da je verodostojnost informacija koje se dobijaju od nevladinog sektora veća od one koje može da obezbedi izvršna vlast. Ključni izazov jeste kako 141

održati interesovanje javnosti a da se ne podstaknu sa jedne strane nerealna očekivanja a sa druge strane ne proizvede razočaranje u ceo proces? I ovde iskustva drugih mogu pomoći – organizovanje razgovora unutar organizacija civilnog društva su veoma korisne u pripremnoj fazi, jer predstavnici starijih članica i Evropske komisije mogu preneti znanje i uliti hrabrost i ukazati na to da je civilno društvo zapravo ključni igrač u predpristupnom procesu. Tako je, zapravo, predpristupna faza, iako veoma teška, najbolji period za razvoj civilnog društva. Snagu civilnog društva pokazuje i uticaj preko Evropske komisije koji se primenjuje u izradi godišnjeg izveštaja o napretku države u procesu evropske integracije. Uticaj je mnogo bolji a nastup snažniji ako postoje platforme i mreže koje zajednički deluju. To je uticalo u mnogim državama da se promeni uloga nevladinih organizacija, koje sada pružaju i socijalne usluge, ali su i motor promena u javnim politikama (pripremaju nacrte velikog broja javnih politika i zakona koji su omogućili članstvo u EU, kao što je slučaj u Rumuniji). One su i promoteri demokratskog razvoja, posebno uticaj na zaštitu prava dece, promene izbornih zakona, predstavljanje lokalnih zajednica i interesa građana, javnih nabavki. Uslov za takvu promenjenu ulogu civilnog društva jeste da postoji uspostavljen strukturni dijalog sa vladom, i podizanje nivoa konsultacija sa civilnim društvom na najviši nivo (najčešće, preko kabineta premijera). Korisnim se pokazalo i formiranje konsultativnih tela sa civilnim društvom na nivou ministarstava, koja su svoju ulogu posebno imala u procesu pregovora za članstvo, i to u oblastima za koje su one same izgradile ekspertizu. Najčešće je reč o oblastima kao što su demokratija i ljudska prava, vladavina prava, ustavna reforma, izborni sistem, borba protiv korupcije, ali i obuka novinara, građansko obrazovanje u školama, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe, zdravstvo, korporativna i društvena odgovornost.

142

Drugi način ili model uticaja se pokazao od mnogo veće koristi i pomoći, posebno u prvom trenutku, a to su programi i fondovi EU kao podrška razvoju demokratije i civilnog društva (odlični primeri Češka, Slovačka, ali i Rumunija). Evropska unija povećava uključenost civilnog društva u procese konsultacija u pogledu programiranja finansijske i tehničke pomoći državama, kako se dublje zalazi u proces evropske integracije. Što se tiče pomoći civilnom društvu, EU u fazi potencijalnog kandidata daje pomoć svim segmentima civilnog društva kroz centralni sistem obrade zahteva za pomoć, preko opšteg instrumenta IPA i EIDHR što je program koji pokreće delegacija Komisije u državi. Ovaj tip pomoći zapadnom Balkanu tokom perioda 2008-2010 je gotovo tri puta veći nego onaj u periodu 2005-2007. godine, i brojevima izražava da postoji prava želja da se poveća finansiranje u ovoj oblasti. Dokaz tome, ali i dopuna programima pomoći, je novostvoreni Civil Society Facility, koji finansijsku pomoć usmerava preko tri glavna kanala: prvi deo su građanske inicijative i izgradnja kapaciteta, zatim programi za pojedince i konačno različite partnerske aktivnosti. Iskustva u državama Centralne i Istočne Evrope pokazuju da je i tamo Evropska komisija formirala slične načine pomoći, kao što je na primer postojanja Fondacije za razvoj građanskog društva (pre svega Rumunija, ali i drugim državama), koja je direktno obezbeđivala sredstva za nevladine organizacije, ali ta sredstva nisu bila usmeravana preko izvršne vlasti. Upravljačka struktura je u potpunosti bila u rukama građanskog društva, veoma transparentno, a cilj je da preko obuke, finansiranja, dodele grantova, istraživanja i savetovanja, razvija kapacitete građanskog društva, kako bi unapredili živote ljudi i lokalnih zajednica. Preko ovih grantova vršena su istraživanja za neprofitni sektor i za potrebe Evropske komisije, a time je promovisana ideja da je civilni sektor taj u koga građani treba da imaju poverenja. Iskustvo je pokazalo da je neophodno baviti se umrežavanjem, ali i povezivanjem nevladinih organizacija, kako bi bile u 143

stanju da imaju partnerske projekte sa javnom administracijom i lokalnim vlastima, zarad boljeg i eﬁkasnijeg učešća u ovim programima. Upravo su takvi projekti primer najbolje prakse, jer u njihovom korišćenju nije bilo korupcije, a nivo absorpcije sredstava se kretao od 96-99%. Treći način ili model uticaja jeste usklađivanje zakonodavstva i učešće organizacija civilnog društva u stvaranju novog, sa EU usklađenim zakonodavnim okvirom i to u kratkom vremenskom periodu. Brzina približavanja Uniji u smislu usklađivanja prava, međutim, u sebi rađa i jedan značajan problem, a to je nedostatak vremena za javnu raspravu o predloženim zakonskim rešenjima, posebno u domenu ocene efekata takvih zakona na građane i civilno društvo. U rešavanju ovog značajnog problema može se koristiti iskustvo same EU, odnosno zahteva za transparentnošću rada njenih institucija, koji je 1997. godine regulisan međuinstitucionalnim protokolom Evropskih zajednica. Naime, ovim zahtevom se u svim fazama procesa odlučivanja otvara mogućnost učešća svih zainteresovanih subjekata, a Evropska komisija je dužna da pozove nevladine organizacije koje se bave temom o kojoj je reč da u procesu učestvuje, te tako građani preko svojih organizacija mogu najdirektnije da utiču na kreiranje zajedničkih politika Unije. Ovo iskustvo, zapravo, podstiče da i u državi treba da bude kreiran sličan mehanizam u procesu evropske integracije, neka vrsta memoranduma o mestu i ulozi organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika. Međutim, strukturisana saradnja je izazov i za samo civilno društvo jer zahteva predstavnike učesnika u njoj, što znači da civilno društvo treba da bude dovoljno zrelo kako bi se objedinilo i odlučilo ko će ga predstavljati i naglasiti pojedine različite segmente u okviru tematskih područja civilnog društva. Kada započnu pregovori o članstvu oni postaju u svom karakteru veoma tehnički i zahtevaju speciﬁčnu tehničku ekspertizu, ali je zato dobro da već u preliminarnoj fazi priprema okvira za njihovo 144

vođenje budu uključene organizacije civilnog društva, jer će to doneti dodatnu vrednost sadržaju procesa, ali će ga takođe i legitimizovati. Tokom takvih priprema, kod nekih država (Bugarska) nastala je ideja o sprovođenju nezavisnog građanskog izveštaja o nadzoru, gde se pažnja monitoringa usmerava na ona pitanja koja su se kao problem pojavila u izveštajima Evropske komisije, što znači da su to pitanja koja su mogla da ugroze, zapravo uspore pristupanje države Evropskoj uniji. Glavna svrha ovih izveštaja bila je da se pruži procena stanja u državi, nezavisno od vlade i od Evropske komisije, ali i da se stvori mogućnost da građani budu odgovarajuće informisani. Metodologija tih nezavisnih izveštaja je podrazumevala da vlada pripremi akcioni plan kako bi odgovorila na preporuke koje su nastale kao rezultat izveštaja Komisije, i koga čine različite mere koje su bile projektovane tako da se reše nedostaci, a nadzor je bio usmeren na ocenu nivoa implementacije ovih mera. Ocena implementacije je imala četiri nivoa (primenjene, neprimenjene, uglavnom primenjene, uglavnom neprimenjene mere), ali je naravno, pre procene jedne mere u smislu primene, morala biti najpre data procena da li je ona adekvatno planirana, te je metodologija podrazumevala i diskrecionu procenu adekvatnosti plana mere. Neophodni uslov da takav nadzor bude ostvaren jeste da postoji neograničen pristup informacijama, onome što se događa i šta izvršna vlast zapravo radi. U slučaju Bugarske upravo je glavni pregovarač dopustila pristup sastancima saveta i svim dokumentima koji su proizilazili sa ovih sastanaka, čime je civilnom društvu otvoren pristup informacijama koje su bile važne za obavljanje ovog posla. Tokom praćenja ostvarivanja obaveza iz akcionog plana, formirane su ekspertske grupe (od pitanja autorskih prava do poljoprivrede), koje su u svom sastavu nosile iskustva i ekspertize iz nevladinog sektora i sa univerziteta, ali i izvršne vlasti. Rezultat su bili izveštaji koji ocenjuju napredak u implementaciji obaveza koje država preuzima. Nalazi tih izveštaja su predstavljeni i pred ambasadorima država članica, pred širom javnošću, pred različitim ciljnim grupama. Zaključak nadzora govori o aktuelnoj implementaciji mera, pruža preporuke vladi kako da se obezbedi 145

veća transparentnost i odgovornost, i naravno daje nalaze medijima zarad bolje informisanosti javnosti (u formi saopštenja za javnost). Četvrti način ili model uticaja Potpuno je drugačiji uticaj procesa evropske integracije kada država postane članica EU, jer tada njeno civilno društvo postaje deo šire mreže evropskih organizacija a polje uticaja se pomera ka Briselu, kao centru odlučivanja, te se tako vrši uticaj na kreiranje politika i usvajanje odluka u EU koje imaju povratni uticaj na građane, države i društva članica Unije. Pojedinac je u EU pre svega građanin sa svim svojim građanskim političkim pravima, ali i potrošač u tržišnoj privredi koja mora zaštititi sva njegova prava; on ima prava kao zaposlen, kao poslodavac i na kraju kao subjekt privrednog prava. Pored toga, on ima prava učešća na izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima, pravo na peticiju, kao i na dobru administraciju, te je njegova uloga monitoringa veoma značajna. Posle sticanja statusa kandidata nema više previše sredstava za nevladine organizacije, jer tradicionalni donatori okreću svoju pažnju ka manje razvijenim društvima, tako da je primetno da organizacije civilnog društva u uslovima članstva u EU često vode borbu za svoje preživljavanje. Osnovni razlog za to je činjenica da su one u prethodnim fazama integracije bile zavisne od jednog izvora finansiranja, usmerene na EU, te ih je zato neophodno obučavati da balansiraju, i da imaju više izvora za obezbeđivanje svojih finansijskih sredstava. Istovremeno, to podrazumeva da je država prethodno obezbedila institucionalni okvir i uspostavila podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, te uslove za finansiranje civilnog društva iz domaćih izvora (kroz uspostavljanje fondova i fondacija, finansiranje iz budžeta, poreske olakšice, podsticanje filantropije u najširem smislu).

146

U uslovima članstva države u EU unapređuje se sposobnost nevladinih organizacija da utiču na vlasti, pre svega zbog dobrog zakonodavnog okvira i principa vladavine prava. Zato je izvršna vlast primorana da bude transparentna, i da redovno objavljuju podatke na svojim veb stranicama. Tako se stvara i mehanizam, koji u nekim oblastima funkcioniše veoma dobro, kojim se uspeva da poveže građansko društvo, lokalna administracija, državna uprava, u smislu daljeg napretka, jer više ekspertize koristi i kada država postane članica EU. Iz svih ovih procesa, mogu se sumirati lekcije koje su tokom njih naučene u praksi drugih država: Veoma je važno obezbediti nezavisnost, sopstvenu ekspertizu, i obezbediti raznovrsne izvore ﬁnansiranja organizacija civilnog društva U smislu informisanja, neophodno je imati na umu potrebu diversiﬁkacija poruka – ako želite da govorite o tome kakva je pravna situacija i predstavnicima država članica EU, ali i svojoj vladi i javnosti, ne može se sve činiti na isti način, mora se koristiti drugačiji jezik. Moraju se pratiti događanja, razvoj i to veoma pažljivo – mora se biti pripremljen i imati jasne poruke i interpretacije. Značajno je koristiti naglasak koji EU daje građanskom društvu, ujediniti se sa drugim organizacijama (sa sindikatima i zajednicama poslodavaca, npr.) kada se žele pronaći rešenja za probleme u socijalno-ekonomskoj oblasti. Fokus na zakonodavne promene u državi moraju iskoristiti i organizacije civilnog društva, tako što će koristiti čitav niz mogućnosti, jer je tokom procesa približavanja EU izvršna vlast pod velikim spoljnim uticajima. Takve aktivnosti posebno podrazumevaju rad na uvođenju zako147

na o udruženjima i fondacijama, zakona o društvenom ugovaranju, uvođenju mera borbe protiv korupcije, kvalitetnog zakona o dodeli grantova, javnim nabavkama, ali i na ustavnim promenama. Neophodno je stvoriti široku koordinacionu platformu za nevladine organizacije, ohrabriti osnivanje „kišobrana“ organizacija, ili čak federacija u ovom sektoru kako bi se osigurala jednoglasnost u nastupu nevladinih organizacija. Veoma važan je razvoj snažnog partnerstva sa lokalnom vlašću, a sa njima zajedno raditi na dobrobiti građana – uvek je dobro formirati mrežu kancelarija za savetovanje građana, koja bi postojala u svakom gradu i većem broju sela, gde građani mogu dobiti besplatne savete. Za ispunjavanje svih ovih aktivnosti, primarno je sačuvati stručnost u okvirima civilnog sektora.

148

Izdavač: Građanske inicijative, Beograd Za izdavača: Miljenko Dereta Lektura: Katarina Krajnović Korice: Ivan Valenčak Priprema i štampa: Yu TOP agencija, Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 061.2:339.924(4)(082) INSTITUCIONALNI oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija (CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus ; 2). Beograd : Građanske inicijative, 2009 (Novi Sad : Yu top agencija). - 148 str. : ilustr.; 20 cm Tiraž 500. ISBN 978-86-7408-030-6 а) Nevlasine organizacije - Evropske integracije - Zbornici COBISS.SR-ID 240492551