"Alhemija duše" Barbara de Anđelis

Naziv originala: Barbara De Angelis Soul Shifts Original English language edition published by Hay House, Inc. Copyright © 2015 by Barbara De Angelis, Ph.D. Serbian edition copyright © 2015 by Vulkan izdavaštvo.

All rights reserved.

ISBN 978-86-10-01577-5

Barbara de Anđelis

Alhemija duše

Prevela Ljiljana Petrović Vesković

Beograd, 2015.

SADRŽAJ Predgovor: U službi najuzvišenijeg Uvod: Pre nego što počnemo Prvi deo KAPIJE ISTINSKOG BUĐENJA 1. Prelazak preko praga. . . . . . . . . . . . . . .

2. Pretvaranje zidova u vrata: Promena od traganja do viđenja .

3. Od zaborava do sećanja. . . . . . . . . . . . . .

4. Duboko i visoko: Transformacija iznutra . . . . . . . .

. . . .

. . . .

. 19 . . 39 . 61 . 76

Drugi deo TEHNOLOGIJA TRANSFORMACIJE 5. Vaš kosmički ples: Duhovna fizika i tajna vibracione transformacije �������� 93 6. Kako vibrirate? Uzdizanje od pojave do prisustva. . . . . . . . 121 7. Sve se računa: Negovanje vibracione verodostojnosti. . . . . . . 148 Treći deo UNUTRAŠNJE PROMENE ZA PRAKTIČNU DUHOVNOST 8. Zauzimanje stava za buđenje: Od skupljanja do širenja. . . . . . 177 9. Savršenstvo u svakom trenutku: Duhovna tehnika izbora. . . . . 206 10. Pronalaženje puta za povratak ka najuzvišenijem. . . . . . . . 223 Četvrti deo INTEGRISANJE UNUTRAŠNJIH PROMENA U SVAKODNEVNI ŽIVOT 11. Duhovna postignuća i kosmički raspored. . . . . . . . . . 245 12. Sveta ljubav, sveto vreme. . . . . . . . . . . . . . . . 257 13. Prebacivanje na zahvalnost i otvaranje ka milosti. . . . . . . . 268 14. Zašto ste ovde: Promenite svet svojom vibracijom . . . . . . . 287 15. Zaveštanje ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Vaše promene iz duše. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mantra za unutrašnju promenu. . . . . . . . . . . . . . .

Zahvalnice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Beleška o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

310 313 315 318

PREDGOVOR U službi najuzvišenijeg

Vaše samoostvarenje predstavlja najuzvišeniji način da služite svetu.

Ramana Maharši

Moje najuzvišenije pozdravlja vaše najuzvišenije na veličanstvenom putovanju buđenja!

Presrećna sam što ste se setili da imate zakazan susret sa mnom – a što je još važnije, da imate zakazan susret sa sobom, susret koji će vam pomoći da otkrijete svoju emocionalnu i duhovnu slobodu.

Dugo sam se spremala za vaš dolazak stvarajući hram isceljenja, otkrivenja i sećanja u obliku ove knjige. Ona je sada dovršena i vi ste spremni za putovanje. Konačno je kucnuo čas da radosno otvorim vrata i pozovem vas da uđete.

To je ono što učitelji rade – prvo se pripremamo da služimo učeniku, a potom čekamo da učenik stigne. Zato smatramo da imamo istinski povod za slavlje kad konačno kucne čas da uručimo ono što smo tako dugo čuvali za vas. Moji učitelji su se svojevremeno stavili u službu moje veličanstvenosti, a ja sad imam čast da sebe stavim u službu vaše veličanstvenosti, u službu vaše slobode i vašeg najuzvišenijeg.

Već četrdeset godina pišem knjige, držim predavanja, vodim radio i TV emisije i podučavam druge ljude. Uprkos tome, ja sam prevashodno mistik.

Mistik je osoba koja shvata nevidljive puteve u nama samima, koja ih ucrtava na mapu i povezuje se s njima. Još od malih nogu putujem tim unutrašnjim stazama jednako lako kao što se krećem spoljašnjom ravni egzistencije. Kako

Barbara de Anđelis se ispostavlja, ja se pojavljujem u nečijem životu u trenutku kad je ta osoba spremna da prekorači prag koji vodi ka većoj svesti, isceljenju i buđenju.

U protekle četiri decenije moj posao učitelja transformacije doživeo je nekoliko krupnih paradigmatskih promena. Svaki put su te spoljašnje promene predstavljale rezultat fundamentalnih duhovnih promena, značajne unutrašnje transformacije koja mi je omogućila da postanem snažniji i transparentniji provodnik ljubavi i mudrosti – i shodno tome, da aktivno prenosim tu isceljujuću energiju učenicima kako bih podigla njihovu vibrantnost i ubrzala njihov povratak ka celovitosti.

Sada sam stigla do životnog stadijuma u kome mogu da berem obilne plodove sazrele mudrosti. Ta vrsta mudrosti može se roditi samo iz misterioznog alhemijskog procesa između duboke kontemplacije, dubokog mističnog i ličnog iskustva, protoka vremena i pažljive artikulacije svih tih činilaca.

Zamislite istraživača koji je čuo za zadivljujuće odredište, koje se nalazi tako daleko da mu trebaju godine da stigne do njega, godine da ga istraži i potom godine da se vrati nazad, ali pomisao na ono što će tamo pronaći deluje prosto neodoljivo. Kreće na put, a kad se vrati, više nije isti kao što je bio. I ja sam se upustila u sličnu i jednako uzbudljivu avanturu – napustila sam spisateljsku profesiju na osam godina, da bih se posvetila podučavanju drugih i da bih se otisnula još dublje na vlastitom putovanju. Iz toga je proistekla knjiga Alhemija duše.

To je moje najvažnije životno delo. To je učenje koje je podstaklo moj lični preobražaj, a potom i preobražaj mojih učenika, i zato se sada nadam da će podstaći i vaš preobražaj. Ta vrsta mudrosti po svojoj prirodi žudi da bude prenesena drugima. Za pravog učitelja osećanje strasnog entuzijazma nije sažeto u pozivu „Pogledaj u mene!“, već u pozivu „Pogledaj u ovo! Pogledaj ovaj zlatni pehar mudrosti! Pogledaj ovaj iskričavi dragulj razumevanja! Hoću da ti ga podarim!“ Knjige dolaze u naše živote kao darovi misterioznih dobročinitelja – preko nekog prijatelja, novinskog članka, mejla, izloga knjižare. Nešto u vama šapuće: „Moraš ovo da pročitaš.“ Osećate da se unutra nalaze poruke i smernice koje ste dugo čekali. To je odgovor na molitvu, pitanje ili žudnju, naročito na onu vrstu žudnje koju se niste usudili u potpunosti da priznate ili artikulišete. Vaša duša odlučuje da želi tu knjigu i pre nego što um stigne da se umeša. Ona prepoznaje komadić slagalice koji vam nedostaje i žudno ga grabi.

Neke knjige pružaju informacije, a druge nas vode na putovanje. Knjiga Alhemija duše treba da ispuni oba cilja. Kad pišem, moja najuzvišenija 8

Alhemija duše namera jeste da stvorim virtuelni ašram reči, utočište, mesto gde svi moji učenici – prošli, sadašnji i budući – mogu da dođu po vođstvo, inspiraciju i praktične tehnike koje će im pomoći na putu ka slobodi. * * * Plod polako zri, ali pada iznenada i bez povratka.

Nisargadata Maharadž

Davne 1971, kad sam imala dvadeset godina, provela sam šest blaženih meseci na Majorki, nedaleko od španske obale, s mojim prvim duhovnim učiteljem, njegovom svetošću jogijem Maharišijem Mahešom, gde sam pohađala obuku za učitelje meditacije. Mahariši je bio divan i prosvetljen učitelj i blistavo biće. Svake noći sedeo je s nama, darujući nam duboku mudrost, koja je imala moć da nam promeni život. Za tih šest meseci revnosno sam zapisivala svaku njegovu reč u velikim tvrdokoričenim sveskama.

Juče me je nešto podstaklo da pronađem i prelistam jednu od tih dragocenih svezaka. Tamo sam naišla na prelepu rečenicu zabeleženu tokom razgovora koji je Mahariši održao s našom grupom dan pre okončanja obuke, dok smo se spremali da krenemo na razne strane sveta, da drugima prenosimo veštinu meditacije. Moj učitelj je rekao: Kad plod sazri na grani, drvo se povija.

Toliko je slojeva mudrosti utkanih u ovu naizgled jednostavnu ali zapanjujuće dubokoumnu rečenicu. Zreli plod stvara pobedonosnu težinu na grani drveta, pomažući mu da se povije kako bi se plod lakše ponudio onome koji čeka da ga ubere. On cveta i dozreva na grani, ali drvo ne oseća gordost, već se ponizno klanja pred čudom otkrivenja.

Učitelj nam je pokazao kako da budemo pravi učitelji: da se uvek sećamo da je prenošenje znanja čin službe; da zbog toga ne osećamo da smo iznad drugih, već da se smerno poklonimo pred dozrevanjem našeg vlastitog buđenja – koje će, kao što je znao, mnogi od nas dosegnuti tokom predstojećih godina. Četiri decenije kasnije osećam duboko divljenje i poštovanje pred plodovima mudrosti i budnosti na mojim granama, i klanjam se u znak smerne 9

Barbara de Anđelis zahvalnosti što sam dobila priliku da služim drugima na njihovom putu i da budem provodnik njihovog isceljenja. „Posuda je blagoslovena onim što protiče kroz nju“, rekao je Paramahansa Jogananda. Alhemija duše je moj sazreli plod, koji sada nudim vama s neizmernom ljubavlju. Smatram da sam duboko blagoslovena što mogu da poslužim kao provodnik za ovu knjigu. Radosna sam i počastvovana što u njoj mogu da vam prenesem darove, putokaze i dobrotu.

Naša odgovornost kao svesnih bića, iskrenih tragača i učesnika u planetarnoj transformaciji sastoji se u tome da neprestano iznova rađamo sebe.

Neka vas ovo učenje o unutrašnjoj promeni blagoslovi i oslobodi isto kao što je blagoslovilo i oslobodilo mene.

Posvećeno s neizmernom ljubavlju vašem najuzvišenijem, Barbara de Anđelis Avgust 2014.

Santa Barbara, Kalifornija

10

UVOD Pre nego što počnemo: smernice koje će vam pomoći da primite ono što ova knjiga može da podari

Sve istinski mudre misli promišljene su već hiljadu puta; a ako želimo da ih zaista učinimo svojim, moramo iskreno da ih promišljamo iznova i iznova, sve dok se ne ukorene u našem iskustvu.

Johan Volfgang Gete

Postoji misteriozna ali nepogrešiva alhemija kad sebi dopustite da neku knjigu ne doživite samo kao zanimljivu zbirku reči, već i kao moćni vibrantni svemirski brod, koji čeka da vas povede na zadivljujuće putovanje ka odredištima koja se nalaze u vama, a koja još niste posetili. Mislim da bi se moglo reći da se ja zapravo bavim duhovnim transportom!

Za mene pisanje predstavlja završnu fazu jednog dubokog, mističnog i svetog procesa: stvaranje živog vrtloga transformacione energije koji nazivamo „knjiga“. Provela sam godine organizujući tu transformacionu energiju u odaje mudrosti, buđenja, jasnoće i isceljenja, s dubokim poštovanjem gradeći i ukrašavajući svojevrsno svetilište i utočište kako bi svi koji tu kroče bili uzdignuti i promenjeni. Pa ipak, reči koje funkcionišu kao taj vibrantni svemirski brod ne predstavljaju finalno odredište. One su samo energetska vozila ili ulazne tačke, verbalne kapije ka pravom iskustvu transformacije, sadržanom u energetskom vrtlogu koji mi poimamo kao knjigu.

Dakle, šta možete očekivati da ovde pronađete? Knjiga Alhemija duše ima dvostruki sadržaj: informacioni i vibracioni. Informacioni sadržaj osmišljen je tako da deluje na vaš um i da vam pruži ono što tradicionalno

Barbara de Anđelis očekujete da dobijete kad čitate knjigu ove vrste – ideje, koncepte i objašnjenja, koji vam pomažu da na nov način shvatite sebe i svet u kome živite.

Vibracioni sadržaj, s druge strane, ne treba da shvatite umom, već da ga doživite u srcu i svesti kako bi mogao da izvrši istinski i značajan energetski uticaj na vas. U tome počiva razlika između intelektualnog procesa prikupljanja informacija o nečemu (umni susret) i konkretnog unutrašnjeg iskustva s nečim (vibracioni susret). U nastavku knjige saznaćete mnogo više o vibracionom aspektu, ali najprostije rečeno, svrha vibracionog sadržaja je u tome da vam pomogne da ostvarite istinsku promenu iznutra.

Pokušajte da zamislite kakva je razlika između toga da vam neko priča o sladoledu i da konkretno osetite kako vam se sladoled rastapa u ustima, ili da slušate o toplom tirkiznom moru i da istinski plovite njegovim mirnim i toplim vodama. I prvo iskustvo zvuči dobro, ali drugo stvara konkretan osećaj.

Ono vam nešto učini. To mi je bila glavna namera dok sam ovo pisala – da to ne bude nešto što samo dobro zvuči, već nešto što će stvoriti konkretan osećaj kako bi ova knjiga mogla da vam učini nešto i da vam prenese brojna transformaciona iskustva.

Više od pukih informacija: primanje energetske transmisije Predlažem vam da budete dovoljno otvoreni i ovu knjigu ne doživite samo kao skup informacija, već i kao transmisiju. Kroz ove stranice protkano je mnogo toga što vaš um neće moći da locira kroz poimanje samih reči.

Možda ste već čitali moje knjige ili slična dela drugih autora pa shvatate šta znači iskusiti alhemiju koju ovde opisujem. Ako niste, pozivam vas da budete otvoreni da ovu knjigu doživite na drugačiji način i vidite šta će se desiti.

Reči koje ne nastaju na nivou intelekta, već dolaze iz proširene svesti pisca ili učitelja, koje se zatim nude vama kao čitaocu, nisu puke inertne reči – one u tom procesu oživljavaju, aktiviraju se i vibriraju na autentičnoj frekvenciji transformacije i buđenja.

Ako ih na taj način shvatite i primite, one će vas povezati s mudrošću, iskustvima i postignućima iz kojih su proistekle, i podstaći će istovetna iskustva u vama.

12

Alhemija duše Još jedan način da ovo shvatite jeste da zamislite da morate da se uključite u šteker kako bi vaš unutrašnji električni uređaj mogao da radi, ili da se povežete s vaj-faj mrežom kako biste dobili pristup internetu i prebacili potrebne podatke u svoj sistem.

Ako želite da se okušate u ovom eksperimentu, dovoljno je imati nameru da se otvorite ka vibracionoj energiji sadržanoj u ovoj knjizi, iako trenutno niste baš sigurni šta to znači. Dok čitate, možete zamisliti da vaše oči ne gledaju u reči samo na fizičkom nivou, već upijaju energiju koja izbija iz njih, kao da se potoci pulsirajuće svetlosti slivaju sa stranice i utiču u vaše oči.

Takođe možete oživeti svesnost o tome da ova knjiga ne predstavlja samo zbirku reči i ideja, već živo biće kome ste došli u posetu, blagonaklonu energiju koja je ušla u vaš život da vam ponudi vođstvo, samilost i ljubav. Dok čitate, možete zamisliti kako spokojno sedite s tim mudrim bićem. Možda ćete imati osećaj da reči pulsiraju od energije koja se uliva u vaše srce.

Takođe možete da vizualizujete zlatnu nit koja povezuje mudrost sadržanu u ovoj knjizi s vašim srcem – ili ako želite, koja vaše srce povezuje s mojim – i tada ćete osetiti kako se dešava nešto duboko i značajno.

Naravno, takođe imate izbor da ne uradite ništa od pomenutog i da ovu knjigu pročitate samo zbog informacija koje se u njoj nalaze. Nadam se da ćete među njima pronaći nešto korisno, nešto što će vas nadahnuti i uzdići, ali treba znati da vam na raspolaganju stoji mnogo više od pukih informacija. Zato se nemojte iznenaditi ako osetite da se u vama dešava još nešto.

Potražite kapije Knjiga Alhemija duše sadrži istinske energetske i vibracione kapije. Ja koristim reči, fraze i protok ideja da bih u vama podstakla vibraciono otvaranje, što ću pomnije objasniti u nastavku. Te vibracione kapije izroniće pred vama tokom čitanja, zato obratite pažnju i dopustite sebi da prođete kroz njih.

Kako to možete učiniti? Treba naprosto da zapazite delove koji u vama pobuđuju neku emociju ili osećaj širenja, ushićenja, pa čak i uzrujanosti. To znači da ispoljavate vibracionu reakciju na reči. Stigli ste do jedne od kapija: Reči sadržane u ovoj knjizi više su od pukih reči – to su vibracioni mostovi stvoreni da pređete preko njih, i vibracione kapije stvorene da prođete kroz njih.

13

Barbara de Anđelis Ne želim da propustite bilo koju od kapija. Zato ću vam učestalo skretati pažnju na ono što smatram naročito važnim tako što ću te reči markirati podebljanim slovima, kao što sam učinila u prethodnom pasusu.

Kad osetite da se možda nalazite pred nekom od kapija, predlažem vam da zastanete i glasno pročitate te delove, ili ako ovu knjigu čitate u društvu, možda s prijateljicom ili voljenom osobom, da jedno drugom naizmenično čitate te odlomke. Dok slušate sebe kako naglas izgovarate reči, vaša vibracija će postati prožeta vibracijom mudrosti koja vam se nudi i to će vas otvoriti za energiju koja pokušava da uđe u vas. Takođe vas pozivam da knjigu pročitate više puta, kad god vam odgovara, kako biste sebi pružili šansu da u potpunosti iskusite šta ona ima da vam ponudi. Poželjno je da pri ruci imate dnevnik ili svesku kako biste zabeležili opaske i uvide koji vam padaju na pamet tokom čitanja.

Poput svakog dara, knjiga Alhemija duše nije napisana samo da je neko gleda i da joj se divi, već da bude raspakovana, upotrebljena i doživljena. Na ovim stranicama ponudiću vam obilje praktičnih postupaka i tehnika. Tokom njihove primene počećete da shvatate pročitane informacije iznutra, a ne samo sa intelektualnog nivoa. Vaša spoznaja i buđenje neće se desiti zbog mojih reči, već zato što ste kroz vlastito iskustvo sproveli te koncepte u delo.

Mapirajte svoje unutrašnje putovanje Nastojala sam da knjigu koncipiram kao lako, prijatno, jasno i uzbudljivo putovanje. Sadržaj se sistematski razmotava sloj po sloj, a svaki koncept se spontano nadograđuje na prethodni, tako da tokom čitanja imate osećaj da se penjete fascinantnim stepeništem koje vodi ka sve većim visinama.

Knjigu Alhemija duše podelila sam na četiri dela: Prvi deo: Kapije istinskog buđenja Prvi deo predstavlja mesto s kog krećemo na putovanje, mesto gde dobijamo mape, neophodne zalihe i uputstva koja će nam pomoći da se orijentišemo i pronađemo pravi put. Naučićete zašto istinska transformacija može da se desi samo iznutra i shvatićete da u vama postoji sve što vam je potrebno za putovanje – da je sve već instalirano i spremno za vaše buđenje!

Pošto je svest kontrolni panel vašeg života, naučićete kako da preusmerite svoju svest na takav način da više ne pokušavate da kontrolišete svoj život i da upravljate njime, već da umesto toga razvijete istinsku veštinu življenja.

14

Alhemija duše Drugi deo: Tehnologija transformacije Transformacija se ne dešava sama od sebe – postoji tehnologija koja može značajno da olakša i ubrza taj proces. Ja to nazivam duhovnom fizikom. U drugom delu ćete naučiti zbog čega moderna nauka i drevni duhovni spisi govore praktično isto: da ste vi zapravo vibrantno biće i da sve što vam se dešava predstavlja vibraciono iskustvo. Da biste promenili život, misli i odnose u spoljašnjem svetu, morate rekalibrirati svoje unutrašnje vibracije kroz promene iz duše, koje ću kasnije objasniti. Naučićete kako da razvijete istinsku vibracionu verodostojnost, što će imati dubokog uticaja na vaše samopouzdanje i radikalno transformisati vaše odnose s ljudima koji vas okružuju.

Treći deo: Unutrašnje promene za praktičnu duhovnost U ovom delu knjige predočene su brojne moćne tehnike za unutrašnju promenu koje će vam pružiti vođstvo i naučiti vas da se povežete sa svojim najuzvišenijim, da živite u njemu i kroz njega, i to ne samo povremeno, već neprestano. Naučićete da praktično sprovedete ono što ste saznali u prvom i drugom delu na način koji će dovesti do istinskih i trajnih promena u svim aspektima vašeg života. Praktična duhovnost će vam ukazati da li možda sabotirate vlastitu sreću a da to uopšte ne primećujete, i pokazati vam kako da momentalno preusmerite svoju svest ka najprosvetljenijem aspektu svog bića bez obzira na to kako se trenutno osećate i šta vam se trenutno dešava. Četvrti deo: Integrisanje unutrašnjih promena u svakodnevni život Kako svakog dana možete živeti u skladu sa svojom svrhom? Šta treba da se desi kako biste pod svim okolnostima mogli da iskusite više ljubavi i slobode? U četvrtom delu ćete naučiti kako da svoje unutrašnje promene integrišete u svakodnevni život. Saznaćete šta su vaša duhovna postignuća i vaš vlastiti kosmički raspored i naučiti još tehnika koje će vam otvoriti srce i uzdići duh. Ta završna poglavlja će vas dodatno nadahnuti jer ćete shvatiti da za ovaj svet možete da uradite – štaviše, da već radite – nešto stvarno važno, daleko važnije nego što možete da zamislite.

Panoramski stil podučavanja Zamislite da ste došli u muzej da vidite neku čuvenu antičku skulpturu džinovskih razmera. Želite u potpunosti da je doživite, da shvatite njenu 15

Barbara de Anđelis lepotu. Hoćete li odabrati jednu tačku i sve vreme stajati na tom mestu, posmatrajući skulpturu iz jednog istog ugla, uopšte se ne potrudivši da se pomerite i osmotrite je sa strane ili otpozadi? Naravno da nećete.

Pa ipak, većina ljudi je sklona da sebe i svoj život posmatra upravo na taj način, sa iste tačke gledišta na kojoj dugo stoje – što je otprilike isto kao da posmatramo skulpturu iz samo jednog ugla ili da se parkiramo na istoj lokaciji kad god poželimo da uživamo u pogledu na neku planinu, pejzaž ili gradsku panoramu. Mislimo da vidimo sve što treba da vidimo i zasnivamo svoje shvatanje stvarnosti na toj pretpostavci, mada zapravo posmatramo dotičnu skulpturu, planinu ili same sebe iz samo jednog ugla. Ja to nazivam sagledavanjem sveta kroz oči vlastitih preokupacija.

S druge strane, ja svoj stil podučavanja definišem kao panoramski. Svoje učenike, publiku ili čitaoce navodim da promene položaj, prebace se za nekoliko inča u svojoj percepciji i kontemplaciji, i onda kažem: „Sad sagledajte sebe ili dotičnu situaciju odavde. To vam pruža sasvim drugačiju perspektivu, zar ne?“ Potom stvaram novu tačku gledišta, koja prebacuje učenika u nov ugao i poziva ga da stvari sagleda odatle. Onda ga vodim na svojevrsnu konceptualnu vožnju helikopterom, do tačke osmatranja koja se nalazi visoko iznad dotičnog problema ili situacije, i kažem: „Sad pogledaj kako to izgleda s ove visine!“ Kad to obavimo, ulazimo u lift i spuštamo se do korena problema, da ga osmotrimo iz samih temelja.

Takav panoramski stil podučavanja podseća na temeljit turistički obilazak, koji vam omogućava da u celosti osmotrite sebe i svoje preokupacije, uključujući i ono što vas na bilo koji način ograničava, i da otkrijete već postojeće staze, koje će vam pomoći da prevaziđete ta ograničenja i povesti vas ka većoj slobodi. Primetićete da u tom obilasku koristim razne metafore jer preko njih nešto možete da sagledate na različite načine. To je sjajan metod, koji pomaže da usvojite ključne principe i shvatite ih na praktičan, temeljan i jednostavan način.

Poštovanje svih puteva ka najuzvišenijem Na svom ličnom i duhovnom putovanju pronašla sam veliki podsticaj i nadahnuće u mudrosti, simbolima i pričama koje potiču iz različitih kultura i religija, pa ću zato u ovoj knjizi s vama podeliti nešto od tog univerzalnog blaga. Primetićete da neke od priloženih priča i slika odražavaju moje lično iskustvo i interesovanje za istočnjačku misao, ali želim da naglasim da ova 16

Alhemija duše knjiga nije zasnovana na bilo kom specifičnom duhovnom putu i da se ne oslanja u potpunosti na bilo čije učenje ili filozofiju, osim na moja vlastita uverenja. S druge strane, ona je univerzalna po tome što poziva na stanje istrajne budnosti – što je, po mom mišljenju, cilj svake duhovne prakse.

Cilj knjige nije da vas navede da sledite moju stazu, već da vam, s dužnim poštovanjem, ponudi sredstva koja će vam pomoći da lakše sledite svoj individualni put i uspešnije sprovodite vlastita uverenja u delo. Imam učenike iz različitih religijskih sredina – hrišćane, Jevreje, muslimane, hinduiste, budiste, agnostike i tako dalje. Tokom godina mnogi od njih su osetili poriv da još dublje zarone u svoju religiju i da je još potpunije dožive, iz samog srca. Poštujem i uvažavam sve staze koje vode ka najuzvišenijem, kako god vi to najuzvišenije nazivali.

Dopustite sebi da se otisnete u dubine Jednog leta, kad sam imala dvadeset i nešto godina, dok sam se vraćala iz meditativnog kampa u Evropi, odlučila sam da s jednom prijateljicom posetim neka sveta mesta. Na jednoj od tih lokacija desilo se nešto što nikad neću zaboraviti. Čule smo za prelep izolovan manastir i rešile da otputujemo tamo kako bismo lično iskusile duševni mir i videle izvanredna umetnička dela. Kad smo stigle do manastirskog poseda, razišle smo se i krenule svaka svojim putem. Oko sat vremena istraživala sam male kapele i spokojne molitvene vrtove, upijajući atmosferu svetosti, koja je prožimala mesto gde su ljudi stotinama godina izgovarali molitve i obavljali verske obrede.

Kad sam se u dogovoreno vreme našla s drugaricom, lice joj je blistalo od sreće. „Prelepo mesto, zar ne?“, rekla sam. „Baš mi je drago što smo došle.“ „Neverovatno“, odgovorila je. „Najviše od svega svidela mi se odaja obasjana svećama, s ogromnom statuom Blažene Device.“ „Odaja sa statuom Blažene Device? Zezaš me?“ Tiho sam uzdahnula. „Nisam naišla na nju. Kako je to moglo da mi promakne?“ „Ta odaja nalazi se ispod, na dnu stepeništa. Na donjem nivou, ispod ovog gde sad stojimo, nalazi se mali prolaz ka uzanim kamenim stepenicama, i kad se spustiš niz njih, nailaziš na najsvetiji deo manastira.“ „Bila sam na donjem nivou, ali nisam znala da se ispod nalazi još nešto“, tužno sam odgovorila.

Moja drugarica me je saosećajno pogledala i rekla: „Mislim da se nisi otisnula dovoljno duboko.“ 17

Barbara de Anđelis Mnogo godina kasnije, kad sam započela karijeru spisateljice i učitelja transformacije, setila sam se tog bolnog trenutka i tih značajnih reči: Mislim da se nisi otisnula dovoljno duboko. U to vreme nisam mogla ni naslutiti da će ta spoznaja postati izuzetno važan element poruke koju prenosim svojim učenicima. Ali danas, kad to posmatram iz retrospektive, shvatam da sam tog dana ipak dobila blagoslov Blažene Device!

Dok zajedno krećemo na ovo putovanje, pozivam vas da pronađete hrabrosti da se otisnete što dublje – duboko u mesta u vama, gde vas ova knjiga vodi, duboko u darove mudrosti koje sam prikupila za vas, duboko u skrivena utočišta milosti i skrivena svetilišta istine pokopane u vašem srcu.

To duboko istraživanje, duboko otvaranje i duboka predaja neophodni su preduslovi za istinsko isceljenje, istinsku transformaciju i istinsko buđenje.

To je ono što čeka na vas.

Ne zaslužujete ništa manje od toga.

18

Prvi deo KAPIJE ISTINSKOG BUĐENJA

1 Prelazak preko praga Istinski mudar učitelj neće vas pozvati da uđete u kuću njegove mudrosti, već će vas odvesti do praga vašeg uma.

Halil Džubran

U svim religijama, na svim duhovnim stazama, jedno od najsvetijih i najmističnijih fizičkih mesta jeste prag koji prelazimo pri ulasku u hram, katedralu, molitvenu dvoranu, sinagogu, vigvam ili neko drugo mesto namenjeno bogosluženju. Prag predstavlja prelaz između svetova, mističku granicu između svakodnevnog i božanskog, i zato je mesto moći i uzvišenosti.

U većini istočnih kultura ljudi iskazuju počast takvom shvatanju praga time što nikad neće stati direktno na prag, već će uvek prekoračiti preko njega i ostaviti svoju obuću ispred u znak smernosti i poštovanja. Na svojim hodočašćima u indijske hramove često sam viđala čuvare da čuče na zemlji pored praga svetog zdanja, kako bi bili sigurni da niko, a posebno neobavešteni turisti sa Zapada, ne naprave strašnu grešku time što će nagaziti na izdignuti graničnik.

Pre mnogo godina, u vreme kad sam se otisnula na svoje duhovno putovanje, naučila sam da, kad god ulazim u hram ili dvoranu u kojoj sedi verski učitelj, treba da se savijem, desnom šakom dodirnem prag ili ulaz i potom istom rukom dodirnem svoje srce. Takođe su mi rekli da isto treba učiniti pri izlasku iz hrama ili dvorane. Tada mi niko nije objasnio značaj tog čina, ali sam to svejedno radila jer su svi tako postupali – i jer sam oduvek bila krajnje savestan učenik!

Međutim, nešto kasnije, kad sam kroz direktno iskustvo spoznala da mi moj učitelj daruje mogućnost da kročim u najskrivenije domene svoje svesti, shvatila sam taj gest poštovanja i uvidela zašto ruku kojom sam dodirnula pod

Barbara de Anđelis potom podižem ka srcu. To je za mene postao način da kažem: „Neka ono što me čeka u ovoj odaji, s druge strane ovog praga, uđe pravo u moje srce.“ Pri izlasku, to je bio način da kažem: „Zahvalna sam za milost koja mi je podarena dok sam boravila na ovom svetom mestu. Neka se ona u potpunosti razvije u meni.“ Ova metafora prelaska preko praga verno odražava vaše putovanje na stazi lične i duhovne transformacije: vi se nalazite na tom putu još od časa kad ste stigli na ovaj svet i dosad ste odvažno prešli mnoge važne pragove. Svi tragači moraju da putuju nevidljivim putevima unutar sebe, prelaze daljine koje se ne mogu izmeriti miljama, ali koje predstavljaju najteži i najizazovniji deo ljudske avanture: daljinu od navike da se okrećemo ka spolja, ka nepokolebljivoj odluci da se okrenemo ka unutra, daljinu od preplašenog dela našeg bića, koji kaže: „Ne želim da gledam u sebe, ne želim da se suočim s tim, ne želim da osećam to“, do onog drugog neustrašivog dela koji konačno izjavljuje: „Uradiću sve što treba da budem slobodan.“ Prelazimo preko praga svog opiranja, nazad u sveti prostor vere.

Prelazimo preko praga svog straha, nazad u sveti prostor vizije.

Prelazimo preko praga svoje zbunjenosti, nazad u sveti prostor istine.

Prelazimo preko praga svog zaborava, nazad u sveti prostor sećanja.

I sa svakim od tih hrabrih i odvažnih koraka postajemo sve bliži ponovnom veličanstvenom sjedinjenju s punoćom našeg probuđenog sopstva.

Dok stojite pred pragom svog unutrašnjeg putovanja, želim vam dobrodošlicu na vaše hodočašće. Iskazujem vam poštovanje kao velikom tragaču. Pružam vam virtuelni venac od cveća i smerno vam ga stavljam oko vrata, kao što postupamo s dugo očekivanim i uvaženim gostom, koji je konačno stigao.

Uđite... * * * Kad čovek shvati da spava, on je već napola budan.

P. D. Uspenski

Za sve ljude život predstavlja dugi niz pitanja. U našoj prirodi je da želimo više i da se pitamo kako to da postignemo. Ta pitanja izranjaju još s 20

Alhemija duše prvim izgovorenim rečima i razvijaju se zajedno s nama. Dok smo deca, naša pitanja su usredsređena na vlastitu udobnost i zadovoljstvo: Možeš li da me nosiš? Mogu li da dobijem još slatkiša? Zašto moram da perem zube? Zašto moram da idem u školu? Zašto nećeš da mi kupiš igračku?

Zašto ne mogu da gledam TV do kasno u noć?

Dok se bližimo adolescenciji, naša pitanja menjaju fokus, prelazeći s našeg izolovanog sveta na svet koji nas okružuje: Zašto ne mogu da prespavam kod druga? Zašto me nastavnik mrzi? Kako da se dopadnem tom mladiću? Zašto je ta osoba toliko zla prema meni? Ako se upišem na naučnu sekciju, hoće li ostali misliti da sam štreber? Šta treba da uradim da dospem na taj koledž? Zašto nikad nisam zadovoljan svojim izgledom? Čime želim da se bavim kad porastem?

Zrelo doba u fokus dovodi ozbiljnija pitanja: Gde želim da živim? Da li je to prava osoba za mene? Kako da pokrenem vlastiti biznis? Jesmo li spremni da zasnujemo porodicu? Da li trošim previše para? Zašto nikako ne uspevam da doprem do svog sina? Treba li da dam otkaz i potražim drugi posao? Zašto nikako ne uspevam da skinem suvišne kilograme? Da li imam dovoljno ušteđevine?

Naša pitanja ponekad su pogrešna, jer to nisu prava pitanja – to su zapravo jadikovke kamuflirane u pitanja na koja i ne očekujemo konkretne odgovore: Zašto mi se ovo dešava? Zašto mora da se ponaša kao kreten? Kad će ovo prestati? Zašto se moja deca ne ponašaju lepo? Zašto sve uvek mora da ide naopako? Zašto svi uvek moraju da me iznevere? Zašto ljudi ništa ne mogu da ukapiraju?

Jedan od načina da shvatite da ste se zaista otisnuli na svoje tragalačko putovanje jeste prepoznavanje da se priroda pitanja koja okupiraju vašu pažnju promenila. Tada počinjete da postavljate ono što nazivam svetim pitanjima, pitanja čiji se fokus prebacuje sa spoljašnjeg aspekta vašeg života na unutrašnji aspekt vašeg bića: U čemu je svrha mog života? Zašto mi je tako teško da volim sebe i dopustim drugima da me vole? Zašto ne živim kao osoba kakva treba da budem?

Zašto reagujem na ljude i situacije na načine koji ne proističu iz najuzvišenijeg dela mog bića? Šta je istina o ljudskom postojanju? Kako da pronađem utočište mira u sebi? Šta je izvor svega što postoji i kako sam ja povezan s njim?

I možda najvažnije od svih pitanja: Šta da uradim da pronađem odgovore na ova pitanja?

Neki od vas, poput mene, čitavog života postavljaju takva pitanja, a neki su počeli da se bave tim mislima tek poslednjih godina ili meseci. Ta pitanja 21

Barbara de Anđelis dolaze iz dubine vašeg bića, i bilo da ste ih svesni ili ne, ukazuju da je u vama već počelo da se odigrava nešto važno i duboko.

Upravo hrabrost da sebi postavljate sveta pitanja čini vas tragačem za istinom. To je srećno znamenje, koje govori da je vaše putovanje na stazi buđenja već počelo.

Vreme je za buđenje: vaš kosmički budilnik uveliko zvoni Šta je taj moćni unutrašnji preokret koji nas lansira na stazu ozbiljnog razvoja? Ja ga nazivam kosmičkim budilnikom. To je otprilike kao alarm koji se aktivira u vama i odjednom postajete svesni da ste dotadašnji život proveli uspavani i da je kucnuo čas da ustanete. Često se budite tako što se prenete iz sna: „Oh – zar je moguće da sam zaspao? Čekaj malo – šta radim ovde, na ovoj planeti? Zar nije trebalo nešto da obavim? Tako sam ošamućen, kao da sam u nekom transu. Ne smem više da gubim vreme! Moram odmah da ustanem!

Ključna stvar u vezi s kosmičkim budilnikom jeste to što, onog časa kad se alarm aktivira, možete do mile volje da pritiskati taster „odložiti“, pokušavajući da ignorišete buku, ali on će nastaviti da zvoni sve dok mu ne poklonite dužnu pažnju. Možda sad čitate ovu knjigu jer ste konačno uvideli da više ne možete odlagati zvonjavu!

To nas dovodi do sledećeg važnog pitanja: Ko je uopšte podesio taj budilnik?

Odgovor, naravno, glasi: sami ste to učinili!

Vaše najuzvišenije sopstvo, odnosno vaša duša, podesilo je vaš kosmički alarm da bi bilo sigurno da ćete ustati na vreme da uzmete učešća u veličanstvenom preokretu koji se odigrava na našoj planeti. Imali ste zakazan termin za buđenje, baš u ovom trenutku i ovom životu, u vreme dok se zajedno s vama budi još toliko drugih ljudi i dok postoji još mnogo onih koje treba probuditi, što će učiniti oni koji su prvi ustali.

Nedavno, dok sam se bavila ličnim duhovnim istraživanjem, bila sam zapanjena otkrivši da se ideja koju zagovaram već izvesno vreme, o kosmičkom budilniku koji se aktivira u nama, zapravo opisuje u drevnim spisima kašmirskog šivaizma, ogranka hinduističke filozofije koji je otprilike u IX 22

Alhemija duše veku nastao u Kašmiru, na severozapadu današnje Indije. U tim tekstovima, napisanim pre više od hiljadu godina, objašnjava se da u životu duše nastupa trenutak kada se u čoveku odjednom pojavljuje takozvana misao o buđenju: Treba da saznam više o istini života. Mislim da sam ovde s određenim razlogom, da nešto uradim, da nešto potražim.

Moram otkriti šta je to. Treba mi učitelj. Treba mi mudrost.

Moram da se probudim.

Takve misli o buđenju, kako se objašnjava u drevnim spisima, javljaju se zato što se unutrašnje buđenje već spontano desilo kao kosmički događaj u najdubljim područjima vaše individualnosti, buđenje koje podstiče okretanje ka prosvetljenju, ka mudrosti i slobodi. Taj unutrašnji događaj u vama manifestuje se kroz rastući poriv da krenete u potragu za istinom, i to je ono što vas motiviše da pronađete vodiča ili učitelja, što vas usmerava ka duhovnim ili verskim težnjama, ka čitanju i učenju, i konačno ka postignuću.

Baš kao što zemljotres u dubinama okeana stvara moćan cunami na površini zemlje, zemljotres na nivou duše podstiče vaše preispitivanje, žudnju, potragu, a konačno, i vašu spoznaju.

Sećam se koliko sam bila uzbuđena kad sam prvi put čula objašnjenje tih drevnih stihova, čiji značaj ima zapanjujuće dejstvo na um: po tim spisima, ne postoji slučajni susret s učiteljem, pomagačem, sveštenikom, isceliteljem, stazom, transformacionim događajem, pa čak ni s knjigom ove vrste.

Nikad se ne biste približili takvim iskustvima da se u vama već nije odigrala duboka unutrašnja promena, čak i da se ne sećate ili niste svesni da se to desilo! Zbog te duboke unutrašnje promene na nivou duše, vi ste volšebno privučeni, to jest dovedeni, do pojedinaca, učitelja, učenja i situacija, koji će vam pomoći da realizujete svoje buđenje.

Ako ste započeli spoljašnje putovanje ka stanju probuđenosti, to znači da ste već iskusili unutrašnje buđenje. Što se mene tiče, prve svesne misli o buđenju doživela sam veoma rano, mada u to vreme nisam shvatala šta mi se tačno dešava. Sećam se da sam 23

Barbara de Anđelis negde s deset ili jedanaest godina pisala lepu ali prilično tešku poeziju, pitajući se u čemu počiva svrha života i gde mogu pronaći nekog ko će mi pomoći da otkrijem istinu, uverena da sa mnom nešto nije u redu, jer niko koga sam poznavala nije razmišljao o tome.

Sećam se da sam u to vreme pomalo naivno verovala da ću brže dostići prosvetljenje što više budem učila. Svake nedelje odlazila sam u lokalnu biblioteku i vraćala se kući sa deset do petnaest filozofskih knjiga. Kasno noću, dok je majka mislila da spavam, žudno sam iščitavala literaturu pod baterijskom lampom. Još osećam miris starih platnenih poveza i vidim člansku kartu s ručno ispisanim naslovima i pečatiranim datumima. Još se sećam ushićenja koje se mreškalo u meni dok sam pravila prve korake ka opojnom svetu mudrosti. Čak i tada sam očajnički želela da pronađem odgovore na pitanja koja još nisam umela da artikulišem.

To se dešavalo početkom šezdesetih godina, kad nije bilo pokreta za lični razvoj ni literature za samopomoć, transformacionih seminara i popularne svesti o temama koje su danas sasvim uobičajene. Majka je bila toliko zabrinuta za mene da me je poslala kod psihologa – koji, naravno, nije mogao da shvati da sam naprosto pokušavala da istražim svoju dušu, tako da je moje ponašanje objasnio kao pretpubertetske tegobe. Međutim, na našu sreću, vreme ne može da poništi unutrašnje buđenje niti da preokrene taj proces, i kao što sam shvatila četiri decenije kasnije, dok sam iščitavala te drevne spise, još tada sam bila bespovratno lansirana na svoje duhovno putovanje, ka kosmičkom i blagoslovenom susretu sa sobom.

Na jesen 1969. godine, kad sam imala osamnaest godina, otišla sam od kuće na koledž pri Viskonsinskom univerzitetu. Jednog popodneva, samo dve nedelje nakon dolaska na koledž, na oglasnoj tabli primetila sam poster na kome je pisalo NAUČITE DA MEDITIRATE, a pored je stajala fotografija lepog nasmejanog Indijca u beloj odeći. Tad nisam imala ni najblažu predstavu šta je meditacija. Nisam imala pojma ko je taj Indijac. Bila sam totalno neupućena u istočnjačku filozofiju. Pa ipak, u tom trenutku moje srce je nekako prepoznalo da je to što vidim zapravo ono za čim tragam i istog časa sam bez trunke sumnje znala da je to početak mog formalnog duhovnog putovanja.

Možda se sećate kad su u vašem umu prvi put izronile misli koje su vas podstakle da krenete putem transformacije. Nekima od vas to se možda desilo pre mnogo godina, pa još otada koračate stazom svesne transformacije, dok su drugi tek nedavno počeli da čeznu za većim razumevanjem, jasnijom spoznajom i dubljim duhovnim iskustvima. Ja sam pre više od pola veka krenula u potragu za smislom, a danas, u XXI veku, postoji toliko 24

Alhemija duše raspoloživih vrata kroz koja tragači mogu da stupe na stazu istraživanja.

Jedno od mojih najvećih dostignuća svakako je i to što sam među prvima počela da popularišem ideju o samopomoći, još od ranih osamdesetih, i što su moje knjige i TV emisije bile tu da dočekaju toliko ljudi u trenucima kad njihov kosmički budilnik počne da zvoni.

Sigurno nije slučajno što sam se upisala baš na taj univerzitet i što sam tog dana ugledala baš taj poster i odlučila da pohađam predavanja koja će me dovesti do mog prvog duhovnog učitelja i prve mističke staze buđenja – da nije bilo toga, sad ne biste čitali ove reči. Takođe nije slučajno što ste vi možda otvorili neki mejl s pozivom da prisustvujete seminaru o ličnom razvoju, i odlučili da tome posvetite naredni vikend, što vas je usmerilo ka sasvim novom razumevanju. Nije slučajno što ste možda počeli da se zabavljate s nekim ko praktikuje meditaciju i odlučili da to i sami probate, što vas je zatim usmerilo ka dubinama unutrašnjeg samoistraživanja. Nije slučajno što ste možda povredili kičmu i odlučili da krenete na časove joge, što će možda dovesti do toga da jednog dana i sami postanete instruktor joge. I nije slučajno što sad čitate ovu knjigu.

Ovo je trenutak velikog slavlja na putovanju vaše duše. Vaša prva i najvažnija unutrašnja promena već se odigrala: setili ste se da imate ugovoren termin da se nečeg setite. I ostali ste verni dogovoru!

Sad pokušajte da stvarno iskusite tu spoznaju i vidite koliko ćete se lepo osećati. Najteži deo vašeg putovanja već je završen. Uspeli ste da se probudite! Sad vam ostaje samo da se setite onoga što ste zaboravili.

Nešto čudesno i duboko već se odigralo u vama. To je kosmički događaj od vrhunskog značaja. Činjenica da ste krenuli u potragu znači da ste nešto već pronašli. Vaša potraga je vaše unutrašnje buđenje u akciji. Misao o buđenju znači da ste konačno krenuli nazad ka svom domu. * * *

Znam da su ovo veoma ozbiljne teme za razmatranje – i to već u prvom poglavlju! Pošto humor predstavlja sjajan način da se utemeljimo u spoznaji, evo jedne šale koju sam napisala samo za vas: 25

Barbara de Anđelis Duša se uselila u novo telo, i momentalno zaboravivši zbog čega je došla tu, utonu u san još na samom početku života.

Osoba u koju se ta duša pretvorila vodila je tipičan ljudski život, potpuno nesvesna da tu nešto ne štima.

Prošlo je sedamdeset pet godina i dotična duša okončala je svoj boravak na Zemlji.

Anđeli odgovorni za sprovođenje duša na drugu stranu spustiše se pored samrtničke postelje i uzeše još uvek uspavanu dušu u naručje.

Duša se odjednom probudi i ugleda anđele. „Hej, izgleda da sam zadremala“, promrmlja. „Šta sam propustila?“ Nadam se da će odgovor svih nas glasiti: svakog dana sve manje i manje.

Upoznavanje s promenama iz duše Kad se duša probudi, započinje potraga i više ne možeš nazad.

Od tog časa u tebi plamti jedna posebna žudnja, koja ti više ne dopušta da tavoriš u niskim predelima samopovlađivanja i delimičnog ispunjenja.

Večno poziva na hitno delanje.

Džon O’Donohju

Zlatni mesec je taman počeo da izranja nad svetlucavom vodom Bek Beja kad sam ušla u taksi koji će me prevesti od hotela do međunarodnog aerodroma u Mumbaju. Krenula sam nazad za Kaliforniju nakon veličanstvenog putovanja u Indiju, i mada sam bila srećna što se vraćam kući, nisam bila oduševljena pomišlju da se preda mnom nalazi trideset sati putovanja.

Narednih dvadeset minuta provela sam zureći kroz prozor i upijajući poslednje prizore tog očaravajućeg grada.

Odjednom sam izronila iz sanjarenja, shvativši da se moj taksi već neko vreme kreće upola manjom brzinom od ostalih vozila na putu i da smo još uvek daleko od mesta gde je do tada trebalo da budemo. Ako nastavimo istim tempom, zakasniću na avion.

26

Alhemija duše „Vozite užasno sporo, gospodine“, rekla sam. „Molim vas, možete li malo da ubrzate?“ „Ne brinite, gospođo“, vedro je odgovorio šofer. „Samo se opustite. Pre ili kasnije, stići ćemo kuda smo krenuli.“ „Ne sumnjam u to“, odgovorila sam. „Ali ja neću da tamo stignem pre ili kasnije. Hoću da stignem na vreme.“ * * *

U životu svakog tragača postoje presudni trenuci kad shvatamo da se krećemo stazom transformacije, ali i da želimo da idemo brže. Čini nam se da više nije ni prijatno ni prihvatljivo da stojimo u mestu ili da dalje napredujemo tempom na koji smo navikli. Osećamo poziv da krenemo ka nečem značajnijem, istinitijem i širem, i baš kao i ja tokom te vožnje do aerodroma, želimo da tamo stignemo na vreme, a ne pre ili kasnije. Postali smo duhovno nestrpljivi.

U tim presudnim trenucima ne treba nam više samo delimična promena, već duboka transformacija; ne prilagođavanje u spoljašnjem životu, već prestrojavanje iznutra. Ne želimo samo da preuredimo deliće vlastitog bića tako da privremeno bolje izgledaju. Ne želimo ništa manje od ponovnog rođenja. Spremni smo za duboku promenu iz duše. Šta su promene iz duše? To su transformacioni unutrašnji činovi koji potiču iz najuzvišenijih duhovnih istina i koji su u savršenom skladu s njima.

Umesto da se fokusiramo na preuređivanje ili prepravljanje stvari u spoljašnjem svetu, učimo kako da stupimo u blagodatnu unutrašnju akciju, da ostvarimo moćne promene razumevanja, osećanja i svesti i da tako svoj život transformišemo iznutra.

U tome počiva razlika između površne promene i promene koja kreće iz duše. Većina pokušava da promeni sebe, svoje odnose s ljudima ili okolnosti u kojima živi, baveći se onim na površini – upravljajući, kontrolišući, pa čak i kamuflirajući ono što nas zaista čini nesrećnim. Da bismo postigli istinsku promenu, moramo zaroniti ispod spoljašnje vidljive manifestacije svog života i spustiti se do samih korena. Da bi transformacija bila značajna i trajna, ona mora da krene iznutra i da se širi ka spolja, tako da, umesto neprestanih pokušaja da upravljamo stvarima na mikronivou, možemo sa istinskom virtuoznošću delovati na najdublji nivo svog bića – na dušu.

Promene iz duše ne predstavljaju prilagođavanje razmišljanja ili ponašanja, koje sprovodimo tako što sebe 27

Barbara de Anđelis neprestano podsećamo da to radimo. Nasuprot tome, to su radikalne vibracione promene, koje potiču iznutra i koje spontano i neminovno transformišu naše ophođenje prema sebi, prema drugim ljudima i prema čitavom svetu. Šta su ti unutrašnji činovi koji stvaraju promene iz duše? To ćete detaljno proučiti u nastavku knjige. Za početak je dovoljno da shvatite da unutrašnji čin nije postupak povezan s ponašanjem, kako obično shvatamo taj termin – na primer, to nije pokušaj da postupamo brižnije – a nije ni razumni čin, recimo promena u stanovištu, kao kad pokušavamo da razmišljamo na pozitivniji način.

Unutrašnji činovi koje nazivam promenama iz duše predstavljaju unutrašnje izbore, pulsiranje osećanja i perspektiva, koje po svojoj prirodi imaju višu vibracionu frekvenciju jer su usklađene s najvišim duhovnim principima. Vibracije tih unutrašnjih činova zato imaju svojstvo da se šire, podstiču život, podižu nas i oslobađaju, i da time stvaraju uslove za duboku i trajnu rekalibraciju našeg energetskog polja.

Kad naučimo kako da ostvarimo te promene iz duše, naš unutrašnji položaj ili unutrašnja tačka gledišta neminovno se pomera, što automatski dovodi do fundamentalne promene u načinu na koji sagledavamo i doživljavamo svoj život i sebe. To je otprilike kao da smo stavili nove naočare i sad drugačije vidimo i sebe i svet oko nas, ali ne zato što pokušavamo tako da gledamo, već zato što je to ono što sada vidimo!

Dok posmatramo svoj posao, odnose s drugim ljudima, spoljašnji svet i sebe, naša zapažanja odjednom postaju radikalno drugačija. Mesta na kojima smo se osećali zaglavljeno ili sputano, stvari koje su nam delovale nejasno ili zbunjujuće, sve odjednom postaje obasjano novim oživljenim razumevanjem. Pojavljuju se putevi gde ranije nismo mogli da ih vidimo, prepreke se pretvaraju u mogućnosti, slepe ulice u prolaze, izazovi se transformišu u zapanjujuće mape koje vode ka uzbudljivim novim teritorijama, i sve samo zato što smo ostvarili promenu iznutra.

U životu ste već mnogo puta iskusili promene iz duše a da toga niste bili svesni, promene na spoljašnjem planu podstaknute su dubokim unutrašnjim promenama ili unutrašnjim činovima: Možda ste godinama pokušavali da kontrolišete svaki aspekt svog života, a onda ste u određenoj situaciji bili primorani da dignete ruke, i ubrzo nakon toga otkrili da se pred vama otvorio novi put.

Možda ste imali zategnute odnose s nekim koga volite, sve dok se konačno niste umorili od pokušaja da promenite dotičnu osobu i prestali da 28

Alhemija duše forsirate promene, a ona je nakon toga iznenada odlučila da se dublje zagleda u sebe.

Možda ste, umesto da neprestano ponavljate da treba da budete zadovoljni svojim poslom, konačno dopustili sebi da osetite koliko vas taj posao čini nesrećnim, a onda ste iznenada ugledali rešenje koga do tada nije bilo na vidiku.

U svim tim primerima u vama se promenilo nešto energetski, nešto nevidljivo i nemanifestovano bilo kome drugom osim vama, ili se desilo nešto čega čak niste ni bili svesni, a što je omogućilo da se odigra neki značajan događaj na spoljašnjoj ravni.

Promene iz duše i transformacija koju sprovodite iznutra manifestovaće se kroz duboku spoljašnju transformaciju u svim domenima vašeg života. Ovo je formula za istinsko umeće življenja, koje kreće iznutra i širi se ka spolja.

Da li patite od božanske nelagodnosti? „Večno poziva na hitno delanje“, zapisao je pokojni pesnik i sveštenik Džon O’Donohju u prelepom citatu koji sam ranije navela. Rečeno običnim jezikom i smešteno u kontekst koji trenutno razmatramo, onog časa kad vaš kosmički budilnik zazvoni, vi se budite, ustajete i shvatate da ste nestrpljivi da što pre prionete na posao – da obavite ono zbog čega ste ovde i naučite sve što treba da znate. Osećam tu božansku urgentnost praktično otkako znam za sebe. To je pojava koju nazivam božanska nelagodnost, unutrašnji pritisak uzrokovan nečim što želi da izroni iz vas i da se probije u vaš život i svet, nečim što, u pokušaju da se pokrene i izađe, počinje da se sudara s vašim unutrašnjim zidovima i preprekama. Šta stvara božansku nelagodnost? Verujem da svi stižemo na ovu planetu sa svojevrsnim zavežljajima kosmičkih blagodati – zavežljajima mudrosti, zavežljajima predanosti, zavežljajima velikodušnosti, zavežljajima ljubavi.

Obećavamo da ćemo tokom života isporučiti te darove kao doprinos planeti na kojoj smo se obreli. Baš kao što raznosač pošte koji ujutru pakuje pošiljke u svoj kombi zna da do šest po podne treba sve da isporuči i vrati se nazad s praznim vozilom, mi na ovaj svet takođe stižemo s pošiljkama koje treba da isporučimo do isteka svog radnog dana.

Međutim, isporučivanje tih kosmičkih paketa nije tako jednostavno kao što deluje. Imamo problema s kombijem; kasnimo zbog obeshrabrujućih 29

Barbara de Anđelis prepreka na putu; postajemo zavedeni površnim detaljima i zaboravljamo da smo krenuli da isporučimo nešto važno; zaboravljamo gde smo stavili mapu i ne možemo da pronađemo put; postajemo umorni od neprestanog vozikanja i želimo malo da dremnemo; osećamo da niko ne ceni stvari koje isporučujemo i odlučujemo da stupimo u štrajk.

Kako starimo, shvatamo da je naš kosmički dan već prilično odmakao i da nismo isporučili sve što je trebalo. Teret neisporučenih pošiljki počinje da nas pritiska, a naša frustriranost postaje sve snažnija. Znamo da opasno kasnimo i obuzima nas strah da nećemo ispuniti zadatak. Patimo od božanske nelagodnosti u poodmaklom stadijumu.

Kad na predavanjima govorim o božanskoj nelagodnosti, publika ispoljava veoma snažne reakcije. Neki briznu u plač. Neki prasnu u smeh. Neki deluju kao da je težina sveta upravo skliznula s njihovih pleća. Neki zure u mene razrogačenih očiju. Upravo sam dala ime nečemu što već dugo osećaju, a nisu znali kako to da definišu. Na kraju uvek čujem iste komentare: Nikada ranije nisam patila od depresije, ali u poslednje vreme ne mogu da se otarasim osećaja da me nešto pritiska iznutra.

Stalno imam osećaj da ću eksplodirati, ali sve do sada nisam shvatao zašto.

Muž mi stalno govori da prolazim kroz krizu srednjih godina, ali znala sam da moj problem nije u tome. Imam osećaj kao da nešto hoće da izađe iz mene. Uopšte nije čudo što se prežderavam – samo tako uspevam da otupim tu nelagodnost koja me izjeda iznutra.

Koliko god da se molim i da meditiram, ne mogu da odagnam nemir, mada ne shvatam šta me toliko izluđuje.

Imam divnu suprugu i sjajnu decu, dobro stojim u finansijskom pogledu, pa mi nikako nije jasno zašto se osećam tako nesrećno.

Ako i vi sumnjate da patite od božanske nelagodnosti, ne očajavajte – niste jedini. Čvrsto verujem da se nalazimo usred epidemije božanske nelagodnosti, koja naročito vlada među nama koji smo se svesno otisnuli putem razvoja te zato osećamo pritisak da isporučimo što više i što pre: 30

Alhemija duše Ubrzan tempo vremena u kome živimo tera vas da pređete na sledeći nivo isporučivanja – na nivo službe, davanja, pomaganja, ljubavi. Sve više ljudi pokušava da se probudi, a da bi to učinili, moraju da dobiju svoje pakete.

Kosmička energija u vama postojano raste uzrokujući unutrašnju bitku između onoga što pokušava da se izrazi kroz vas i legije starih navika, obrazaca, zastarelih psiholoških programa i emocionalnih blokada koje stoje na putu.

Sudar između onoga što pokušava da izroni i prepreka koje blokiraju put stvara strahovit unutrašnji nemir, nelagodnost koja ima božansko poreklo.

Poput toliko drugih učitelja i vodiča pre mene, i ja sam morala da prođem kroz duge i teške napade božanske nelagodnosti da bih se ponovo rodila i postala ovo što sam sada. U tom procesu razvila sam moćne tehnike za transformaciju, pakete koje sad isporučujem kroz delatnost kojom se bavim. Knjiga Alhemija duše je najnoviji od tih paketa, koji s neizmernom radošću želim da vam uručim.

To mi je bila glavna namera i motivacija dok sam pisala knjigu: da vam pomognem da lakše prebrodite vlastitu božansku nelagodnost i u svet pustite ono što dugo čeka da izađe iz vas. To je poziv da ubrzate svoju ličnu i duhovnu transformaciju u doba intenzivnog planetarnog ubrzanja, u vremenu koje nameće očajničku potrebu da se uzdignete do svog najuzvišenijeg sopstva.

Možda mislite da treba da prođe određeno vreme ili da se poklope važne spoljašnje okolnosti ne bi li vam se desilo nešto izuzetno ili čarobno, ali nije tako. Možete ubrzati proces duboke transformacije, naučiti kako da ga prizovete, otvoriti se ka njemu, prepoznati i prevazići svoj otpor i vešto ploviti na tom putu, kako biste stvorili nov život ispunjen ljubavlju i službom na način koji prevazilazi sve što ste do sada mogli da zamislite i čemu ste mogli da se nadate.

31

Barbara de Anđelis

Poruka iz Bel Roka Razvoj duše treba da ima prvenstvo u odnosu na sve ostalo.

Edgar Kejsi

Jedno od mojih omiljenih mesta na zemlji je Sedona u Arizoni, gde često organizujem kampove za obuku. Sedona je izuzetno lepa oblast s upečatljivim skupinama crvenih stena, koje deluju kao da nisu s ovog sveta. Takođe je poznata kao mesto metafizičkog isceljenja zbog, kako se pretpostavlja, misteriozne moći koja izbija iz tamošnjih vibracionih vrtloga. Najprostije rečeno, vrtlog je mesto na kome visokokoncentrovana suptilna duhovna energija zrači s površine naše planete, stvara pogodno okruženje za molitvu i meditaciju i osnažuje našu sposobnost da se povežemo sa svojim najuzvišenijim sopstvom.

Moj omiljeni vrtlog u Sedoni je visoka formacija crvenih stena poznata pod nazivom Bel Rok. Bila sam na Bel Roku na desetine puta, i kad god sam tamo, imam osećaj da sam priključena za ogromnu kosmičku antenu kroz koju primam snažan duhovni naboj. Tamošnja vibracija je tako intenzivna i nepogrešiva da ju je praktično nemoguće prevideti.

Nedavno sam držala seminar u Sedoni i odlučila da posetim Bel Rok pre nego što moji učenici stignu na zborno mesto. Postoji staza koja vodi ka podnožju planine, i dok sam išla tim putem, imala sam konačan osećaj širenja i uzdizanja. Tada sam primetila par koji mi je dolazio u susret. Odmah su mi zapali za oko jer je prilično neobično videti nesrećna lica na Bel Roku, naročito u silasku a muškarac je delovao stvarno besno i zlovoljno.

Koračao je dva-tri koraka iza supruge, namrgođenog lica, odmahujući glavom i gunđajući u bradu, dok je ona trčkarala ispred njega, nervozno se osvrćući na nekoliko koraka. Odmah mi je bilo jasno, čak i s te daljine, da taj čovek uopšte nije uživao u poseti Bel Roku!

Kad su se približili, čula sam kako muškarac izgovara nešto što nikad neću zaboraviti. „Ne shvatam u čemu je stvar“, požalio se. „Ja ništa nisam osetio!“ Kao da je hteo da se uveri da je njegova supruga shvatila poentu, ljutito je ponovio: „Da li me čuješ? Ne shvatam u čemu je stvar! Ja ništa nisam osetio!“ Shvativši da sam čula komentar njenog muža, žena mi je uputila postiđen i izvinjavajući osmeh, verovatno zato što je blaženi izraz na mom licu govorio da sam ja jedna od onih koji su apsolutno nešto osetili!

32

Alhemija duše U tom trenutku sam naprasno uvidela da mi je vrtlog Bel Roka, mada još nisam ni počela da se penjem, već pružio dubokoumni nauk: naše postojanje na ovoj planeti je kao izlet do Bel Roka. Stižemo do odredišta i spremni smo da se popnemo i vidimo šta nas tamo čeka. Sve je moguće u ovom ogromnom duhovnom vrtlogu koji nazivamo planetom Zemljom: prelepi prizori; zadivljenost, uzdizanje i ushićenje; nebrojeni trenuci radosti i šansa za duboko isceljenje. Na kraju života izlazimo iz vrtloga. Naša poseta je završena. Šta ćemo reći kad siđemo s planine naše trenutne egzistencije? Koliko nas prolazi kroz život propuštajući ono što se dešava, jer sebi ne dopuštamo da vidimo, osetimo, da se priključimo, da budemo pokrenuti? Koliko nas na kraju završava poput tog čoveka: Ne shvatam u čemu je stvar. Ja ništa nisam osetio. U čemu je svrha što sam se rodio kao ljudsko biće? U čemu je svrha ljubavi? U čemu je svrha obitavanja u fizičkom telu? U čemu je svrha da činimo dobro drugima? U čemu je svrha čitave ove planete?

Tog dana sam osetila ogromno saosećanje s tim čovekom. Došao je tamo očekujući da se nešto desi, ali nije mogao da primi ono što mu je bilo pred nosom i čekalo njegov dolazak jer se nije otvorio ka tome. Mnogi ljudi tako žive. Čekaju nešto što će ih otvoriti, umesto da se oni prvi otvore ka onome što čeka na njih.

Umesto da čekate da vas nešto otvori, potrudite se da prvo otvorite sebe.

Tek tada ćete moći da primite ono što čeka da bude primljeno.

Otvaranje za mudrost koja čeka na vas Zamislite da se u vama skriva neko basnoslovno blago – vaše vlastito sećanje, vaša moć, vaš mir – sve to strpljivo čeka da bude otkriveno. Sad zamislite da postoji neki veliki mudri učitelj koji živi u vama – vaša vlastita mudrost, vaša ljubav, vaša celovitost – sve to čeka na vaš dolazak.

Kako možete da locirate to blago ili tog učitelja? Um vam govori da treba da gledate, tragate, pratite svaki mogući nagoveštaj i ne odustajete sve dok ne uspete. Ali šta ako vam ja kažem da ništa ne morate da tražite, da ni za čim ne morate da jurite? Sve što treba da učinite jeste da se otvorite.

Treba samo da se otvorite za mudrost koja vas čeka.

Pokušajte da na trenutak nežno zadržite ovu frazu u svojoj svesti: 33

Barbara de Anđelis Otvaram se za mudrost koja čeka na mene.

Sad duboko i polako udahnite, i dok izdišete, glasno izgovorite tu rečenicu, ako vam prija da to naglas kažete: Otvaram se za mudrost koja čeka na mene.

Ponovite ciklus disanja i ponovo izgovorite reči. Uradite to nekoliko puta i potom se opustite. Obratite pažnju na to kako se sada osećate.

Reči „otvaram se“ stvaraju moćnu promenu u vašoj vibraciji. Kad kažete „otvaram se“, nešto u vama čini upravo to. Vaša usta se otvaraju. Vaša energija se otvara. Vaše srce se otvara. U tom trenutku prizivate isceljenje.

Prizivate uzvišenost. I istovremeno rušite zidove straha, nemira, skeptičnosti, otpora i nepoverenja. Krčite put za primanje.

Otvaram se za mudrost koja čeka na mene, unutar mene, kao moje najuzvišenije. Tako se priziva ta mudrost – ne mudrost za kojom morate da trčite, mudrost koja je negde daleko, mudrost koja odbija da dođe do vas, već mudrost koja čeka da se otvorite ka njoj i da je primite.

U tome počiva suština prve unutrašnje promene.

Promena iz duše

Promena od traganja do otvaranja Vi ne čekate svoju mudrost.

Ona čeka vas.

Vi ne čekate da vam se ona otkrije.

Ona čeka da se vi otvorite ka njoj.

Ova knjiga ima određeni cilj, a to je ponovno sjedinjenje s nečim što se nalazi u vama, što je već tu i što vas čeka – s vašom mudrošću, vašom ljubavlju, vašim najuzvišenijim. To znači da ne tragamo za nečim odvojenim od onoga što već jesmo, već da se naprosto prisećamo kako da se otvorimo prema tome. Kao što smo naučili na primeru razočaranog čoveka sa Bel Roka: ako za nečim previše kruto tragamo, možemo sve da propustimo.

Dok čitate ovo, podsetite se da se ne otvarate samo ka mojoj, već i ka svojoj mudrosti. Mape i ključevi koje delim s vama na ovim stranicama treba da vas usmere i pomognu vam da otključate putokaze i otkrivenja koja već postoje u vama, smernice za slobodu koje strpljivo čekaju da budu pronađene.

34

Alhemija duše Dok putujete kroz vrtlog ove knjige, pronađite putokaze u tom novom razumevanju: Recite sebi da trenutno ne morate da radite apsolutno ništa osim da primite ono što vam se nudi na ovim stranicama. Ne morate pokušavati da shvatite; ne morate pokušavati da učite zato što mislite da treba da popravite sebe; ne morate se truditi da bilo šta postignete.

Samo se otvorite i primite. Samo se otvorite i primite.

Mudrost tuberoza Postoji samo jedan kutak univerzuma koji sigurno možete da poboljšate, a taj kutak ste vi sami.

Oldus Haksli

Obožavam cveće, a tuberoza je jedna od mojih omiljenih vrsta. Njeni delikatni beli cvetovi rastu na dugoj stabljici i emituju opojan tropski miris koji me podseća na Havaje i Indiju – dva mesta koja spadaju među moja najsvetija hodočasnička odredišta. Učenici mi s ljubavlju poklanjaju vence od tuberoza, a kad god uspem da ih pronađem ovde u Santa Barbari, njima napunim čitavu kuću.

Postoji nešto što me je oduvek zbunjivalo u vezi s tuberozama: to što sam imala osećaj da me prosto zadirkuju nudeći mi samo po nekoliko otvorenih cvetova na svakoj stabljici. Kad ih kupim i donesem kući, uvek bi bilo nekoliko otvorenih cvetova, ali je daleko više sićušnih pupoljaka ostaje zatvoreno i nikad se ne otvore. Nikako nisam mogla da shvatim zašto pa sam čežnjivo zurila u zatvorene pupoljke, pitajući se kako da ih nagovorim da se otvore.

Jednog dana, kad sam posetila lokalnu pijacu, primetila sam čoveka koji je stajao za tezgom okružen kofama punim tuberoza. Bio je to prodavac tuberoza! Obuzeta rastućim ushićenjem, krenula sam ka tezgi, uživajući u pogledu na prelepo cveće i zamišljajući kako ga stavljam – ne samo stabljiku-dve, već nebrojene bukete – u svaku sobu u kući.

Predstavila sam se prodavcu i rekla mu da sam zaljubljena u tuberoze, što ga je obradovalo jer mu je to zapravo bila profesija – kako sam saznala, imao je farmu za odgajanje tuberoza. „Tako je lepo upoznati nekog ko zaista ume da ceni njihovu lepotu“, rekao je sa osmehom na licu. „Odvojiću vam nekoliko stvarno dobrih buketa.“ Prodavac se ubrzo vratio nazad i pružio mi nekoliko spojenih buketa od ukupno pedesetak stabljika. „Evo, ovo će biti savršeno“, ponosno je objavio.

35

Barbara de Anđelis Zagledala sam se u stabljike koje mi je pružio, svojski se trudeći da sakrijem razočaranje. Izgledale su isto kao i one koje sam ranije kupovala, svaka sa samo nekoliko otvorenih cvetova, dok su ostali pupoljci bili čvrsto zatvoreni. Farmer je sigurno primetio moju snuždenost pa je upitao da li postoji neki problem. „Ne želim da budem nezahvalna“, odgovorila sam, „samo sam se nadala da ću dobiti buket sa više otvorenih cvetova. Ove stabljike imaju samo po nekoliko cvetova, a pošto znam da se pupoljci nikad neće otvoriti, neće biti onako mirisne kao što bih želela.“ Prodavac tuberoza se pažljivo zagledao u mene, a onda je rekao: „Ah, vi očigledno ne znate kako se tuberoze ponašaju, zar ne? Evo, otkriću vam njihovu tajnu.“ Uzeo je jednu od stabljika iz moje ruke i pokazao na pupoljak. „Vidite ovaj pupoljak? Izgleda kao da je zatvoren, ali zapravo je spreman da se otvori.

Ova sićušna ružičasta tačka na vrhu belog pupoljka ukazuje da je vrh pupoljka omekšao. Ako ga nežno pritisnete, evo ovako, cvet će se otvoriti.“ Oduševljena otkrićem, zadivljeno sam posmatrala kako farmer pažljivo otvara pupoljak po pupoljak. Tuberoze su se rascvetale pred mojim očima. „Treba im samo malo pažnje i pomoći da se otvore u pravo vreme“, objasnio je. „Tako ćete dobiti mnogo cvetova. Ali morate da budete pažljivi – ako pupoljke pritisnete prerano, pre nego što su spremni, ne samo da se neće otvoriti, već će otpasti. Dakle, važno je da procenite pravi trenutak i da zapamtite da budete što nežniji.“ Ja sam se dotad tako široko osmehivala da je prodavac tuberoza, ohrabren mojom reakcijom, rešio da nastavi s lekcijom. „Odaću vam još jednu tajnu“, rekao je. „Vidite ove male pupoljke koji deluju tamno i skorelo? Oni crpe hranu i energiju iz stabljike. Treba da otkinete stare pupoljke koji nisu procvetali, kako bi prestali da crpe sok, pa će novi pupoljci dobiti više hrane i snage da se otvore.“ „Nisam imala pojma da to treba da radim.“ „Znate, u životu postoje razni učitelji“, rekao je on, šeretski namignuvši, „mada većina ljudi u meni vidi samo odgajivača cveća. Rekli ste da živite ovde u gradu? Delujete kao fina dama. Smem li da vas pitam čime se bavite?“ Uzvratila sam osmehom. „Pa, pošto već pitate, i ja sam učitelj“, odgovorila sam, „a moglo bi se reći i da sam odgajivač cveća. Samo što su moji cvetovi moji učenici. To što ste mi upravo objasnili, kako treba da se ponašam prema tuberozama, upravo je ono što ja govorim učenicima kad im objašnjavam kako treba da se ophode prema sebi da bi mogli da procvetaju.“ 36

Alhemija duše „Moraću pažljivije da razmislim o tome, ali lepo zvuči“, odgovorio je prodavac tuberoza.

Platila sam cveće i svesrdno zahvalila farmeru. Na rastanku sam pomenula da ću svojim učenicima nastaviti da prenosim njegovu mudrost o cvetanju tuberoza i da ću tu priču uvrstiti u svoju sledeću knjigu. I tako sam i učinila.

Tog dana sam shvatila zašto sam oduvek volela tuberoze. Sigurno sam nesvesno predosetila da one sadrže moćno učenje o transformaciji. Čak se i smerni cvet raduje što može da bude nečiji učitelj... * * *

I tako se vraćamo tamo odakle smo krenuli, do naših svetih pitanja: Kako iznova da se rodimo? Kako da prebrodimo božansku nelagodnost?

Kako da se pripremimo za isporuku kosmičkih paketa? Šta će nam pomoći da brže napredujemo, ne da bismo negde stigli na kraju, već odmah, da se otisnemo putem koji vodi ka našoj slobodi? I kad se konačno probudimo, šta treba da radimo ne bismo li potpuno procvetali?

Mudrost tuberoza nudi odgovor. Treba da otkinemo stare, osušene i ustajale delove sebe, koji crpe energiju i hranu iz čitavog našeg bića. Naša namera da rastemo nije dovoljna – treba da naučimo kako da lociramo ono što nam više ne služi u energetskom smislu, ono što isisava nektar iz vrta naše duše, i da ga uklonimo. Potom treba da preusmerimo tu životnu energiju da se sliva tamo gde je potrebna, ka onim delovima našeg bića koji čekaju na hranu da bi mogli da procvetaju.

Dok dižemo ruke od forsiranja, istovremeno treba da pomažemo sebi da se otvorimo. Da naučimo da potražimo mesta koja su spremna za promenu, baš kao pupoljci koji samo što nisu procvetali. Knjiga Alhemija duše podučiće nas kako da gledamo u prividne zidove sve dok ne primetimo skrivene prolaze, kako da nežno pritisnemo mesta spremna da se otvore, kako da razumemo božanski časovnik i motrimo na znake transformacije koja se već odvija u nama, da se uskladimo s njom i procvetamo.

37

Barbara de Anđelis Mudrost je svuda.

Prilike za otkrivenje su svuda.

Promene iz duše mogu da nastupe bilo gde ako smo otvoreni za mudrost koja čeka da nam se otkrije. Što se više budimo, sve češće ćemo imati čudesan osećaj da se svi ljudi i sve stvari oko nas nalaze u misterioznom savezu i da sarađuju na našem konačnom buđenju. * * * Juče sam bio pametan i želeo da promenim svet.

Danas sam mudar i menjam sebe.

Pripisano Rumiju

Bilo da stojite na metafizičkom planinskom vrhu u Sedoni, da se u ponoć vozite taksijem kroz Mumbaj, šetate po cvetnoj pijaci u Santa Barbari, ili šta god da trenutno radite, vaš kosmički raspored je već spreman i čeka na vas. Dok putem ovih stranica prelazite prag po prag, otkrićete vlastiti unutrašnji hram mudrosti i stići do istinskog odredišta na putu unutrašnje promene, do mesta gde će vas dočekati ništa manje do vaša celovitost, ispunjenje i sloboda.

Dok prelazite preko praga, neka vas sve za čim svesno tragate i sve što još ne znate da tražite dočeka ushićenim pozdravom s druge strane i poželi vam srećan povratak kući...

38

2 Pretvaranje zidova u vrata: Promena od traganja do viđenja

Onaj koji poznaje druge je mudar, ali onaj koji poznaje sebe je prosvetljen.

Onaj koji nadvlada druge je snažan, ali onaj koji pobedi sebe je još jači.

Lao Ce

Svaki čovek je tragač. Čak i ljudi koji sebe ne smatraju tragačima provode život u traganju. Tražimo moć, uspeh, novac, napredovanje, društvene veze, imovinu i prestiž. Nastojimo da nešto steknemo, postignemo, uradimo i iskusimo. Tragamo za ljubavlju, srećom, poštovanjem, prihvatanjem, odobravanjem i divljenjem. Tražimo pravdu, oproštaj, iskupljenje, priznanje, pohvalu i podršku. Ako sebe smatramo duhovnim tragačima, takođe tragamo za prosvetljenjem, unutrašnjim mirom, mudrošću, odgovorima, otkrivenjem i povezivanjem s Bogom ili Duhom.

Pa ipak, da bismo u ovom životu bili istinski ispunjeni i slobodni, moramo da napravimo značajnu promenu iz duše i da sa traganja pređemo na viđenje.

Pre sedam godina, dok sam prolazila kroz period duboke introspekcije i buđenja, držala sam jedan napredni seminar van grada, pa sam posle dugog i napornog dana čvrsto zaspala. Te noći usnila sam dubok i upečatljiv san koji je najavio važnu unutrašnju promenu.

Na početku sna obrela sam se nasred trkačke staze s mnoštvom teških i složenih prepreka. Nisam znala zašto moram da pređem tu stazu, ali sam

Barbara de Anđelis istovremeno bila svesna da nemam izbora. Preda mnom su stajale masivne prepone koje sam morala da preskočim, lavirinti kroz koje sam morala da se probijem, rupe koje sam morala da izbegnem. Bilo je užasno teško, ali sam uporno gurala dalje.

Odjednom sam stigla do neke ogromne strukture napravljene od drveta i čelika, koja se dizala nebu pod oblake. Bila je tako visoka da joj nisam mogla videti vrh, kao da je sezala do samog beskraja. Takođe je bila tako široka da joj ni sa jedne strane nisam mogla nazreti kraj.

Znala sam da se nekako moram prebaciti s druge strane zida i da je to pitanje života ili smrti. Nisam mogla da se vratim odakle sam došla, pa mi je ostalo samo da idem napred. Znala sam da će se, ako savladam tu prepreku, desiti nešto čudesno, da će me s druge strane sačekati nešto zadivljujuće, ali sam istovremeno slutila da će se, ako ostanem tu gde sam, desiti strašna tragedija. Osetila sam užasan strah jer nisam mogla čak ni da zamislim kako da izvedem taj nemogući zadatak.

Krenula sam ka ogromnom zidu i, kad sam se dovoljno približila, videla sam da su za njega prikačeni mali kanapi s omčama, koji su visili kao uporišta za stopala ili držači za ruke. To je sigurno stavljeno da bih mogla da se popnem, pomislila sam. I tako sam počela da se verem uza zid, pažljivo napipavajući oslonce za šake i stopala dok sam polako, centimetar po centimetar, odmicala naviše.

Mada je poduhvat bio rizičan i težak, neko vreme sam uspešno napredovala. Međutim, kad sam stigla do određene visine, primetila sam da na zidu ima sve manje konopaca koje sam koristila za penjanje i počela da brinem.

Na kraju sam stigla do mesta gde su uporišta za noge i ruke potpuno nestala i tako sam ostala zatočena na zidu. Nisam imala gde da spustim stopala. Nisam imala za šta da se uhvatim. U sebi sam pomislila: Ovo je sigurno neka greška. Znam da treba da se popnem do vrha. Moram da se prebacim preko zida i pređem na drugu stranu! Sigurno se penjem na pogrešnom delu zida.

Moram da se spustim i pronađem bolje mesto.

Pažljivo sam se spustila niz zid, sve do dna, isto kao što sam se popela.

Bila sam smoždena od umora, ali sam ipak krenula duž zida i nastavila sve do dela koji je delovao obećavajuće, gde sam ponovo počela da se penjem.

Sve je bilo isto kao prethodni put. Popela bih se do izvesne visine, a onda bi konopci odjednom nestali. Ostala bih zatočena i morala bih da se spustim i ponovo pokušam na drugom delu zida. Iznova i iznova sam pokušavala, na raznim lokacijama. I uvek stizala do istog onog mesta gde bi konopci nestali i gde bi me obuzelo potpuno očajanje.

40

Alhemija duše Tada, baš kad sam krenula da se ponovo penjem, čula sam kako neki mistični glas iz mog sna kaže: „Ovog puta, kad konopci nestanu, pogledaj malo pažljivije.“ Nisam znala odakle je glas poticao, niti šta je poruka značila. Znala sam samo da ne smem da stanem. Upotrebivši poslednje ostatke snage, ponovo sam počela da se penjem, sve dok nisam stigla do mesta gde više nisam imala nikakav oslonac i odakle nisam mogla da nastavim naviše već samo naniže.

Tad sam se setila šta mi je rekao misteriozni glas: Ovog puta, kad konopci nestanu, pogledaj malo pažljivije. Pogledala sam iznad sebe, najpažljivije što sam mogla, ali nisam videla nikakve konopce. Pogledala sam sa strane, najpažljivije što sam mogla, ali ni tu nije bilo ničega. Bila sam spremna da dignem ruke i prepustim se strašnoj sudbini, koja me je čekala ako odustanem. „Pogledaj pažljivije“, ponavljala sam u sebi, kad mi je konačno sinulo da uopšte nisam pogledala pravo ispred, u deo zida uz koji sam prianjala i za koji sam se grčevito držala.

Duboko udahnuvši, zagledala sam se u prostor ispred sebe. Tamo gde mi se do tada činilo da nema ničega, spazila sam sićušnu pukotinu. I, na moju zaprepašćenost, iz pukotine je virio sićušan ključ. Tada sam primetila da se nekoliko centimetara iznad ključa, praktično nevidljiva, nalazila jednako sićušna ključaonica.

U snu sam ponovo začula isti onaj glas, beskrajno ljubazan, kako kaže: Mila moja, ovo nije zid – ovo su vrata.

Ovo nije zid – ovo su vrata.

Istog časa, duboko u srcu, shvatila sam istinu koju ranije nisam videla: taj zid nije stajao tu da bih se popela preko njega, već da bih prošla kroz njega! Samo je delovao kao zid, ali to su zapravo bila vrata. Izgledala su čvrsto i neprobojno, ali ako imam odgovarajući ključ, mogla bih da ih otvorim i prođem.

Uzela sam sićušan ključ i ubacila ga u sićušnu ključaonicu na vratima koja su prividno izgledala kao zid. Zid je istog časa nestao i bila sam preplavljena ekstazom, blaženstvom i blistavom svetlošću. Nije bilo ničeg osim svetlosti. Nije bilo ničeg osim ljubavi. Ta svetlost i ljubav, to sam bila ja.

A onda sam se probudila.

Kad sam se vratila u sadašnjost, u svoje telo, u svoj krevet, u svoju kuću, u ovaj život, istog časa sam shvatila da sam upravo prošla kroz moćnu unutrašnju inicijaciju i dobila dubokoumno učenje od svojih nevidljivih vodiča i učitelja. Taj san je bio dar, promena iz duše. Taj san je sam po sebi predstavljao ključ. I sad taj ključ nudim vama.

41

Barbara de Anđelis Promena iz duše

Promena od traganja do viđenja Mnogi od nas se u životu ponašaju isto kao što sam se ja ponašala u tom snu. Gledamo na život kao na niz prepreka koje treba savladati, preko kojih se treba uspentrati, koje treba potčiniti, pobediti ih, izaći na kraj s njima.

Postavljamo ciljeve i potom tragamo za načinima da ih ostvarimo, baš kao šta sam ja učinila kad sam pokušala da se popnem preko tog zida.

U snu sam nastojala da stignem do druge strane zida, ali sam tome pristupila na pogrešan način. Nisam primetila da na zidu postoje vrata, jer uopšte nisam gledala da li tu nečeg ima. Nisam gledala jer sam bila preokupirana pokušajem da ostvarim svoj cilj. Tražila sam samo krajnji rezultat – da se popnem preko zida. Kad sam omanula, pokušala sam da to učinim na drugačiji način i na drugom mestu, ali sam ponovo ostala kratkih rukava. Tek kad sam poslušala glas iz svog sna i poruku koju mi je on preneo, prestala sam da tražim i pokušala da vidim, i to je dovelo do značajnog otvaranja.

Morala sam da promenim svoj unutrašnji fokus, da prestanem da budem ona koja traži i postanem ona koja vidi.

Zidovi koji se, kako trenutno mislite, izdižu pred vama zapravo nisu zidovi već vrata i prolazi. Ne treba da krenete preko njih, ni oko njih, već pravo kroz njih.

Smatramo da treba da se popnemo preko svojih prepreka i izazova, da pronađemo način da ih savladamo, mada zapravo treba da prođemo kroz njih.

Treba da vidimo vrata sakrivena u zidu, da prestanemo da tražimo i počnemo da vidimo.

Ono čega želite da se otarasite zapravo su vrata ka ogromnoj mudrosti o vama samima, ka veličanstvenom isceljenju i neizmernoj slobodi. To nisu blokade ili bedemi koje treba proklinjati, s kojima se treba boriti ili rvati dok ih ne oborite na zemlju. To su mesta gde treba da uđete i vrata kroz koja treba da prođete. * * *

42

Alhemija duše Ja ne tražim lak ni udoban život, već život proživljen do krajnjih granica svega što mogu da budem.

Meri En Radmaher

Jednog vedrog sunčanog dana nasred okeana dve mlade ribe plivale su po vodi tražeći ukusne alge za doručak i ćaskajući o tipičnim ribljim temama.

Jedna starija riba plivala je u suprotnom smeru i, pošto je bila lepo vaspitana, odlučila je da ih ljubazno pozdravi. „Dobar dan, drugari“, rekla je dok je promicala pored njih. „Kakva je voda?“ Dve mlade ribe ništa nisu odgovorile, samo su ćutke nastavile da plivaju. Na kraju, jedna od njih pogleda u drugu i reče: „Šta je, dođavola, voda?“ Pre mnogo godina čula sam ovu šaljivu priču. Neko mi je to ispričao kao vic, ali ja sam u tome pronašla dublje značenje. Po meni, ta priča ilustruje da naše istinsko putovanje na stazi buđenja i samootkrivanja počinje kad prvi put uvidimo da nismo sigurni gde se nalazimo, da ne znamo ko smo i šta smo, i zašto je naš život takav kakav jeste. Prvo treba da se probudimo i vidimo šta je to što do sada nismo videli.

Sve dok se ne probudimo i ne oživimo svoju svest, ne shvatamo u kakvoj smo nesvesnosti do tada živeli. Spoznaja da ste se izgubili predstavlja prvi korak ka tome da budete pronađeni.

Spoznaja da ste zalutali označava početak povratka kući. Postavljanje bolnog pitanja: „Šta se desilo? Kako smo utonuli u takav zaborav? Kako sam skrenuli sa staze?“, predstavlja zaokret ka putu koji vodi ka slobodi.

Kad to shvatite, već ste krenuli. Poput riba iz malopređašnje priče, ako još ne shvatate da ste u vodi, ne možete da postavite pitanje: Zašto sam u vodi?

Samo plutate po njoj.

Kad se zapitate šta je dođavola voda, počinjete da uviđate da plivate po nečemu za šta niste ni znali da postoji. Više niste samo tragač – postali ste onaj koji vidi.

43

Barbara de Anđelis Kad se upitate: „Zašto sam izgubio vezu?“, to je početak povezivanja.

Kad se upitate: „Zašto sam zatočen ovde?“, to je početak oslobađanja.

Kad se upitate: „Zašto odbijam da se suočim sa istinom?“, to je početak istine.

Kad se upitate: „Zašto mi je tako teško da volim?“, to je početak ljubavi. * * * Ljudi prelaze velike daljine da bi se divili visokim planinama, ogromnim morskim talasima i vijugavim rečnim tokovima, nepreglednom prostranstvu okeana i kružnom kretanju zvezda, a opet prolaze pored sebe ne osećajući ni trunku zadivljenosti.

Sveti Avgustin

Pre izvesnog vremena gledala sam divan dokumentarac o Jo-Jo Mau, jednom od najvećih svetskih čelista. Možda ste, poput mene, imali privilegiju da budete na njegovom koncertu ili vidite njegov nastup na TV-u. On je muzički genije širokog duha i srca punog ljubavi. U intervjuu koji je dao za taj dokumentarac rekao je nešto duboko i značajno: „Svakog dana svesno nastojim da idem ka onome što ne shvatam.“ Kad sam tu rečenicu podelila s grupom naprednih učenika, oni su sa zdravom dozom humora priznali šta je bio njihov životni moto pre nego što su se posvetili ovom poslu: „Svakog dana nastojim da pobegnem od onoga što ne shvatam.“ „Svakog dana nastojim da zabašurim ono što ne shvatam.“ „Svakog dana se pretvaram da shvatam ono što ne shvatam i nadam se da to niko neće primetiti.“ Ovi odgovori su zabavni, ali nažalost, i tačni. Uglavnom ne stremimo ka onome što ne shvatamo o nama samima, već bežimo od toga. Nerviramo se kad nešto ne razumemo, ili razvijamo otpor prema tome, ili strahujemo od toga. Ponekad se pretvaramo da ono što ne shvatamo zapravo i ne postoji, a kad neko sa strane uperi prstom da nam to pokaže, postaje nam neprijatno.

44

Alhemija duše Tako idemo u pogrešnom pravcu. Kad osećamo unutrašnju nelagodnost, to znači da nas nešto priziva. Nešto zahteva od nas da mu se obratimo, da ga vidimo. Ne smemo to da ignorišemo. To je signal. To je prolaz. Štaviše, to je most.

Promena iz duše

promena od prilagođenog viđenja do potpunog sagledavanja Nedavno sam putovala avionom od San Franciska do svog doma u Santa Barbari. Nakon ukrcavanja smestila sam se na rezervisano mesto pored prozora. Let duž kalifornijske obale predstavlja divno iskustvo jer možete da posmatrate planine i okean, tako da uvek uživam u tom spektakularnom prizoru.

Kad je avion uzleteo i počeo da kruži iznad grada, pažnju mi je privukao čovek na mestu ispred mene, koji se veoma čudno ponašao. Roletna na njegovom prozoru bila je spuštena gotovo do kraja, tako da se videlo samo nekoliko centimetara stakla. Uprkos tome, tip je sedeo zgureno, s glavom naherenom u stranu, vireći kroz pukotinu od desetak centimetara.

Možda hoće da spava pa je rešio da nakratko baci pogled kroz prozor, pomislila sam. Međutim, na moju zaprepašćenost, tip je ostao u tom krajnje neudobnom položaju, savijenih leđa i iskrivljenog vrata, i nastavio da viri kroz uzani delić stakla nezaklonjen roletnom. Dotada sam potpuno zaboravila na svoj prozor, hipnotisana bizarnim scenariom. Naprosto nisam mogla da dokučim bilo kakav smisao u onome što sam videla.

Moj um je uporno pokušavao da reši misteriju, lansirajući seriju apsurdnih objašnjenja. Možda je došao iz neke strane zemlje i ne zna kako se podiže roletna. Možda je hendikepiran pa ne može da koristi ruke. Možda prvi put putuje avionom. Možda radi u cirkusu kao čovek od gume pa uvežbava tačku.

Ali sve te teorije momentalno su pale u vodu kad je stjuardesa prišla njegovom sedištu i ponudila da podigne roletnu, a on na savršenom engleskom odgovorio da nema potrebe za tim. Potom je izvadio ajpod i stavio slušalice, po čemu sam zaključila da mu ruke propisno funkcionišu. Zašto se onda tako ponaša?

Vreme je prolazilo, a tip je ostao u svom zgrčenom i iskrivljenom položaju, gledajući kroz uzani prorez ispod roletne. Šta sam ga duže posmatrala, i sama sam se osećala sve neudobnije! Da sve bude još gore, kad god bi se promeškoljio da podesi taj bizarni položaj, lupio bi u moje sedište.

45

Barbara de Anđelis Sad sam već počela fanatički da priželjkujem da nešto preduzme. „Molim te, podigni roletnu! Podigni roletnu, molim te!“, ponavljala sam u sebi najmoćnijim unutrašnjim glasom. Pokušala sam da vizualizujem tog tipa kako podiže roletnu. Ništa. Konačno, jednočasovni let se milostivo završio.

Nije podigao roletnu iako je tokom čitavog putovanja zurio kroz sićušni otvor. Kad smo ustali sa sedišta, pažljivo sam ga osmotrila, pokušavajući da steknem neki uvid u tu zbunjujuću situaciju, ali on je delovao kao savršeno normalan mladić, u savršeno normalnim farmericama, s rancem prebačenim preko leđa.

Tada sam naprasno shvatila šta sam videla i zašto je to imalo tako snažno dejstvo na mene. Taj incident ilustrovao je kako se mnogi od nas ponašaju u svojim životima. Spuštamo roletnu svoje percepcije, svoje voljnosti da vidimo.

Posmatramo situacije kroz uzane proreze svesti i pitamo se zašto se osećamo izgubljeno ili zbunjeno. Zaboravljamo da možemo podići roletnu.

Mnogi od nas vode živote sa spuštenom roletnom svesti, roletnom koja prekriva prozor istine, prozor viđenja i prozor osećanja.

Umesto da podignemo roletnu, krivimo leđa i izvijamo vratove, pokušavajući da vidimo gde se nalazimo kroz uzanu pukotinu istine, kroz uzanu pukotinu vlastitih ograničenja, umesto da naprosto podignemo roletnu.

Tom muškarcu uopšte nije palo na pamet da podigne roletnu kako bi mu bilo udobnije. Nalik tome, nama često ne pada na pamet da proširimo svoje vidike kako bismo videli što više od onoga što nam se pruža na uvid, ili shvatili da to što mislimo da vidimo možda predstavlja samo ograničenu percepciju neke šire postojeće celine.

Doduše, kroz glavu nam ponekad prođe pomisao: „Imam osećaj da treba da podignem roletnu, ali nisam siguran kako se to radi“, ili: „Znam da je krajnje vreme da podignem roletnu, ali ako to učinim, možda mi se neće dopasti ono što ću videti, pa je bolje da ostane spuštena.“ Kao rezultat, osuđujemo sebe da provodimo život u pogrbljenom, napetom i neudobnom položaju, da se tako ophodimo prema ljudima i svemu što radimo.

Vi ste možda odrasli sa spuštenom roletnom. Možda ju je neko drugi spustio umesto vas, govoreći vam kakvi treba ili ne treba da budete, šta smete ili ne smete da vidite, osećate i izražavate. Možda ste u nekom stadijumu 46

Alhemija duše života sami spustili roletnu da biste zaštitili sebe, zato što niste želeli da se suočite s bolnim događajima iz detinjstva ili bolnim iskustvima s nekim koga ste voleli. Možda ste rešili da ne podižete roletnu kako biste izbegli suočavanje sa životnim okolnostima koje morate da promenite, ili pojavama koje deluju previše zastrašujuće da se uhvatite u koštac s njima.

Prirodno je da želimo da se zaštitimo tako što ćemo okrenuti leđa bolu ili nelagodnosti. Problem je u tome što često zaboravljamo da smo navukli roletnu i, poput tog tipa iz aviona, mislimo da je savršeno normalno posmatrati život kroz sićušnu pukotinu svesti koju smo sebi dopustili.

Uvek govorim da su učitelji svud oko nas ako smo spremni da ih prepoznamo. Veoma sam zahvalna tom putniku što mi je demonstrirao princip koji sam otad podelila s desetinama hiljada ljudi, a sada ga delim i s vama.

Hvala bogu što je moja roletna svesti bila potpuno podignuta, da bih mogla da vidim i primim dar spoznaje koju mi je kosmička inteligencija namenila tog dana! * * *

Putovanje na koje ste se otisnuli posredstvom ove knjige treba da vam pomogne da podignete svoju roletnu kako biste videli što više od onoga što treba da vidite i kako biste počeli da živite ne samo kao onaj koji traži, već i kao onaj koji vidi. Sad možete da pređete na sledeći korak i sagledate svoj odnos s vlastitom roletnom percepcije. Možda već osećate kako se vaša roletna polako podiže dok apsorbujete ove reči!

Evo nekih pitanja za razmatranje, beleženje, diskusiju i kontemplaciju, smernica koje će vas povesti ka kapiji unutrašnje promene:

47

Barbara de Anđelis

Smernice za kapiju unutrašnje promene U kojim oblastima svog života ste spustili roletnu?

Koliko dugo je ta roletna spuštena?

Kada ste je spustili?

Zašto ste je spustili?

Kad je roletna podignuta, šta vas tera da je ponovo spustite? Šta očekujete da se desi kad potpuno podignete roletnu?

Da li se plašite onoga što ćete videti ako vaša roletna sve vreme bude potpuno podignuta?

Da li se osećate prijatno u društvu ljudi čije su roletne otvorenije od vaše?

Da li svoju roletnu ostavljate namerno spuštenom da bi drugim ljudima bilo prijatnije u vašem društvu?

Što možete da vidite, možete i da promenite Mi obično ne gledamo. Mi previđamo.

Alan Vots

„Vi ste fantastični!“ Pre nekoliko godina, taman što sam održala govor na jednoj poslovnoj konferenciji i krenula na sastanak s polaznicima svoje radionice, neki čovek je viknuo te reči i žustrim korakom se ustremio ka meni. „Stvarno to mislim! Vi ste fantastični!“, ponovio je sa širokim osmehom na licu. „Ja sam vaš veliki obožavalac i veoma sam uzbuđen što mogu da učim od vas lično.

Vaš govor je pun pogodak!“ 48

Alhemija duše „Hvala vam“, odgovorila sam. „Drago mi je što tako mislite. Uskoro počinje radionica, a pošto idemo u istom pravcu, možete da mi se pridružite.“ „Oh, ne, ja ne učestvujem u radionici“, odgovorio je on gotovo ponosno. „Ja sam čovek od akcije, da tako kažemo. Nisam sklon da provodim vreme čeprkajući po svojoj duši i pokušavajući da shvatim šta se unutra krije. Ja sam pre za akciju! Za rezultate i napredak! Ali stvarno mi je drago što sam vas upoznao. I ne zaboravite: vi ste fantastični!“ Mnogi od nas su poput ovog Gospodina Fantastičnog – sviđa nam se pomisao da za nečim tragamo, ali zapravo ne želimo da vidimo. Sviđa nam se ideja o transformaciji, hoćemo da vodimo smisleniji i uspešniji život, govorimo sebi da smo spremni za promenu, ali želimo da zaobiđemo ono što je neophodno za ostvarenje istinske promene: pre nego što se promenimo, moramo da vidimo.

Pre nego što se zamislite nad tim šta želite da promenite u vezi sa sobom i svojim životom, morate da ispunite jedan preduslov: morate da vidite. Što možete da vidite, možete i da promenite.

Evo kako funkcioniše mehanizam promene: Kao prvo, postajemo dovoljno hrabri da podignemo roletnu svoje svesti ili percepcije: vidimo ono što treba da vidimo u vezi s nama ili određenom situacijom. Potom treba da ustanovimo kako se osećamo u vezi s tim što vidimo i tada postajemo motivisani za promenu. Tako to funkcioniše. Vidimo. Pokušavamo da ustanovimo kako se osećamo u vezi s tim. I na kraju kažemo: „U redu, spreman sam da to promenim.“ Kako bi ta rečenica glasila ako je prebacimo u odrični oblik? Što ne možete da vidite, ne možete ni da promenite.

Na primer, ako ne vidite određene detalje u vezi sa svojim biznisom ili načinom na koji ga vodite, onda to ne možete ni da promenite. Ako ne vidite šta stvara emocionalne sukobe u nekoj vezi, ne možete da poboljšate vezu.

Ako ne vidite šta se odvija u vama, ne možete da promenite sebe.

Izloženo na ovaj način, sve deluje i više nego očigledno. Postoji samo jedno razumno rešenje: da bismo znali šta treba da promenimo, moramo biti voljni da vidimo šta je izbačeno iz ravnoteže, šta nije usklađeno s našim najuzvišenijim i šta ne služi našoj dobrobiti. Bili mi svesni toga ili ne, naše opiranje i nevoljnost da s potpunom iskrenošću i jasnoćom sagledamo sebe i 49

Barbara de Anđelis svoj život neminovno stvara otpor ka promeni i transformaciji. Neće nam biti od koristi da zauzmemo stav Gospodina Fantastičnog: „Želim da se promenim, ali ne želim da vidim.“ Moramo da ostvarimo unutrašnju promenu od onog koji traga ka onom koji vidi.

Ako zastupamo stav koji govori: „Ne želim ništa da vidim, ne želim da sagledam istinu“, to je isto kao da kažemo: „Ne želim da se promenim, ne želim da rastem, ne želim da se širim. Ne želim da budem slobodan.“ Kao što ćemo uskoro videti, neki od nas su u prošlosti, u cilju emocionalnog opstanka, bili programirani tako da određene pojave ne vide. U detinjstvu smo često primorani da prestanemo da primećujemo ono što ne možemo ispraviti – samo što kasnije zaboravljamo da smo sami isključili svoj vid i da ga zato moramo ponovo uključiti kako bismo mogli iznova otkriti svoje znanje, moć, sposobnost da se u potpunosti angažujemo u svom životu i svetu oko nas.

Da bismo ostvarili promenu od onog koji traga ka onom koji vidi, treba se podsetiti da sposobnost da nešto vidimo predstavlja blagoslov. Obasjavanje vlastitog bića je blagoslov. Da li to uzrokuje privremenu nelagodnost?

Ponekad. Da li je još nelagodnije i opasnije živeti u mraku? Apsolutno.

Sad razmotrite sledeće pitanje: da li u životu češće upadate u nevolje i pravite greške zbog onoga što ne vidite ili zbog onoga što vidite? Razmislite malo o tome. Naravno, svi znamo odgovor: uvek se više povredimo, više patimo i napravimo više grešaka zbog onoga što nismo videli, sa čim se nismo suočili, sa čim se nismo izborili. Svi doživljavamo takva iskustva u fizičkom svetu – ne vidimo dečju igračku na podu pa se sapletemo na nju; ne primetimo rupu na pločniku pa se spotaknemo i padnemo. Povredimo se zbog onog što nismo videli ili nismo mogli da vidimo.

Opasno je kad čovek ne želi da vidi. Ono što ne vidite upravlja vašim životom i predstavlja presudan uzrok svake patnje.

Koliko puta ste čuli sebe kako kažete: „Nisam videla šta se sprema. Nisam primetila da laže. Nisam video da ona zapravo želi samo moje pare. Nisam video da me moj šef doživljava kao pretnju. Nisam video da u toj kompaniji nema prilike za napredovanje. Nisam videla da mi ta osoba radi iza leđa.“ A pošto to niste videli, desilo se nešto nepoželjno.

50

Alhemija duše Niko od nas se ne bi osećao prijatno da luta po tami bez baterijske lampe ili da šeta kroz potpuno mračnu ulicu u nepoznatom kraju grada. Takođe, prirodno je što smo nevoljni da se otisnemo u kuću svoje svesti i svog unutrašnjeg bića ako imamo osećaj da ćemo posrtati kroz tamu. Prirodno je što imamo averziju prema ideji da podignemo roletnu svoje percepcije, kako bismo mogli da vidimo i istražujemo, ako strahujemo da nećemo moći bezbedno da se krećemo kroz područje koje deluje mračno, senovito i nepoznato. Naravno da se plašimo da kročimo u nevidljivo i nepoznato ako nemamo dovoljno svetlosti.

Koliko ste puta u životu krenuli stazom koja nije bila dobro osvetljena – ne mislim na fizičku stazu, već na neku romantičnu vezu, izbor profesije ili donošenje neke važne odluke? To je bilo kao da se spuštate niz mračnu emocionalnu stazu u dubinama svog bića bez utešnog osvetljenja. Opasnost vreba na mračnim putevima srca i uma ako niste vođeni svetlošću. Koliko ste puta u životu posrnuli jer niste imali dovoljno unutrašnje svetlosti, unutrašnje svesti, unutrašnje mudrosti?

Treba nam što više svetlosti, da ne posrnemo na stazi razvoja.

Mantra za unutrašnju promenu U snu u kome sam se obrela pred džinovskim zidom, bila sam vođena unutrašnjim glasom koji mi je rekao da pažljivije pogledam, nakon čega sam otkrila vrata za koja ranije nisam znala da postoje, i dobila ključ koji mi je omogućio da prođem kroz zid. Sada je kucnuo čas da ja vama ponudim izuzetno moćan vibracioni ključ koji nazivam mantrom za unutrašnju promenu.

Mantra je drevna sanskritska reč za skup svetih slogova ili zvukova koji se izgovaraju tokom meditacije, naglas ili u sebi, i imaju duboko vibraciono dejstvo na onog ko ih izgovara. Sama reč sastoji se od korena man, što kao glagol znači „misliti“ ili „meditirati“, a kao imenica „um“, i sufiksa -tra, koji ukazuje na instrumentalnost, sa značenjem sredstva, odnosno sprovodnika.

Shodno tome, mantru možemo shvatiti kao instrument, provodnik ili sredstvo za misao, kontemplaciju i meditaciju.

Napomena: Pre više od četrdeset godina, u vreme kad sam počela da se bavim meditacijom, mantra je bila reč koju sam mogla da čujem isključivo od svog duhovnog učitelja, a ne sastavni deo popularne kulture, kao što je danas. Za mene lično, ona je bila, i još uvek jeste, nešto neverovatno sveto 51

Barbara de Anđelis i svi moji rituali uključuju tradicionalno ponavljanje mantre. Osećanja su mi u poslednje vreme pomešana kad vidim kako se reč mantra razvlači po TV reklamama, berzanskim razgovorima i raznim drugim mestima, gde se upotrebljava na krajnje kolokvijalan način. Uprkos tome, shvatam da je ta reč u međuvremenu poprimila daleko uopštenije i sekularnije značenje i da je većina ljudi danas shvata kao izreku, odnosno rečenicu koja se često ponavlja, pa ću je i ja ovde upotrebiti na takav način.

Dakle, ovako glasi mantra za unutrašnju promenu: Danas ću videti sve što treba da vidim, osetiti sve što treba da osetim, i spoznati sve što treba da spoznam.

Mantra za unutrašnju promenu je svojevrsna mapa za razumevanje koju treba da primenite u svom životu. To je potvrda vere i izuzetno moćna tehnika za rekalibraciju svesti. Ona predstavlja moćnu kapiju, vibracioni prolaz koji vodi ka mestima gde počivaju istina, autentičnost i sloboda.

To je ključna tehnika koju koriste svi moji napredni učenici. Kad kažem tehnika, pod tim ne podrazumevam da te reči treba da ponavljate kao mantru, vodeću misao tokom meditacije ili kao afirmaciju pozitivnog razmišljanja. Ona definitivno nije namenjena tome. Ovu mantru pre treba da shvatite kao izraz namere i posvećenosti, kao sredstvo da sebe usmerite u dobrom pravcu tokom svog putovanja.

Uprkos tome, po mom ličnom iskustvu i iskustvu mnogih učenika koji koriste ovu mantru, to ipak nisu samo reči. To su vibracioni ključevi koji će vam pomoći da lakše podignete roletnu i pronađete prolaz u zidu.

Sad ćemo zasebno analizirati svaki deo mantre za unutrašnju promenu.

Danas ću videti sve što treba da vidim To „videću“ znači da sam posvećena cilju da vidim. Zato je ovaj deo tako formulisan. Kad kažem „videću“, to je drugačije nego da kažem: „pokušaću da vidim“, ili „daću sve od sebe da se setim da vidim“, ili „možda ću videti, ako mi bude do toga“. Svi ti primeri predstavljaju uslovne iskaze, ali kad kažem „videću“, to nije nada, pa čak ni namera, već nešto bezuslovno. Vibracija tih reči u vama pobuđuje nešto drugačije. Možete li to da osetite? Recite: 52

Alhemija duše „danas ću videti“, jasno i glasno, naglasivši „ću videti“. U njima je sadržana moćna energija koja se širi kroz vašu unutrašnju volju i nameru i navodi ih da stupe u akciju. Time sebi nešto obećavate. „Sve što treba“ znači upravo to – sve što postoji i što treba da vidim, sve sa čim se suočavam, sve što mi se dešava, videću sve to. Što uključuje i ono što do sada nisam želela da vidim, ono što pokušava da privuče moju pažnju, ono što će izranjati tokom dana i bockati moju svest u nadi da ću ga primetiti. To je značenje dela „sve što treba“. To „sve“ je neutralno.

To znači da neću birati ono što vidim na osnovu toga da li mi se dopada ili ne. To znači da sebi neću dopustiti da vidim samo ono što ne predstavlja nikakav izazov. To znači da ću prestati da ignorišem ono što me ispunjava nemirom i da se neću pretvarati da to ne vidim. „Videti sve što treba da se vidi“ znači biti otvoren za sve, ali bez prosuđivanja, bez predrasuda, bez redigovanja, bez otpora i potiskivanja. Videću to što treba, šta god to bilo. Čak i kad se to sukobljava s mojom predstavom o sebi ili onim što sebi pokušavam da nametnem kao istinu, rešena sam da sve vidim. Čak i kad me to plaši, ipak ću videti.

Prvo ću videti ono što treba da vidim u vezi sa sobom. Obratiću pažnju na ono što se dešava unutar mene, na to kako se ponašam, kakve izbore pravim, kakvi su moji postupci i reakcije.

Takođe ću videti ono što treba da vidim u vezi s ljudima koji me okružuju – mudrost koju mogu da mi pruže, njihove reakcije na moje postupke, obrasce ponašanja iz kojih nešto mogu da naučim – apsolutno sve. osetiti sve što treba da osetim Osetiću sve što treba da osetim, šta god to bilo. Ovde treba primeniti isti obrazac kao u rečenici koju smo upravo analizirali. To znači da ne treba da biram šta ću osetiti. To znači da ne treba da osećam samo ono što mi prija, ono što me ne ispunjava strahom ili nelagodnošću, već da treba da osetim sve što se tu nalazi. To znači da, kad primetim da nešto želi da ga osetim, ne smem to da potisnem ili odgurnem od sebe; ili da umanjim njegov značaj, da se sakrijem od toga i da se pretvaram da to ne osećam. To znači da ne treba da pokušavam da ugasim vatru onoga što osećam tako što ću svoje emocije natopiti intelektualnim izgovorima, opravdanjima i razlozima.

To znači da treba da prigrlim šta god da osećam, dopustim energiji tog osećanja da prođe kroz mene i izađe napolje. To znači da treba da pozovem svoja osećanja da mi se razotkriju kako bih mogla videti još više, shvatiti još 53

Barbara de Anđelis više i ispraviti kurs kad god je to neophodno. To znači da treba da imam hrabrosti da osetim apsolutno sve i prisetim se da nešto prvo moram osetiti da bih to mogla isceliti i preobratiti u ljubav i mudrost.

Kasnije ćemo još pričati o toj vrsti vida, koji potiče iz srca. Zarad preciznosti, moram napomenuti da ćemo u bilo kom trenutku kad sebi dopustimo da „vidimo sve što treba da vidimo“ takođe videti i ono što nam se dešava u srcu. To viđenje onoga što se dešava u srcu automatski nas prebacuje na sledeći korak, „da osetimo sve što treba da osetimo“. i spoznati sve što treba da spoznam Ovaj deo naše mantre predstavlja rezultat prve dve fraze. Prvo moram da vidim ono što treba da vidim. Kad sagledam šta je to, mogu da ustanovim kakva osećanja to pobuđuje u meni. Potom, kad postanem svesna kako se osećam u vezi s onim što vidim, automatski stižem do mesta spoznaje.

Dopuštam svom viđenju i osećanju da se ujedine u dubokoj alhemiji iz koje prirodno proističe spoznaja. „Spoznati sve što treba da spoznam“ ne znači doći do razumevanja putem uma ili intelekta. To nije isto kao kad kažemo da smo nešto „skapirali“.

Kad dovoljno vidite i dovoljno osećate, spoznaja spontano izranja u vama. Vaša unutrašnja promena nastupa zbog vaše voljnosti da vidite i osetite i mudrosti koja proističe iz onoga što vidite i osećate.

Mnogi ljudi vode svoje živote držeći se sasvim suprotne mantre. Ja to nazivam mantrom protiv unutrašnje promene.

Danas ću u potpunosti ignorisati sve što je neprijatno ili nelagodno, potpuno ću isključiti sve što me remeti ili uznemiruje i pretvarati se da pojma nemam šta se dešava sa mnom i ljudima oko mene, i to u maksimalnoj mogućoj meri.

Možda vam ovo zvuči bolno poznato? Možda ste i vi živeli po tom načelu ili trenutno pokušavate da to promenite? Možda neko koga poznajete tako živi? Tužno je, ali i istinito, da milijarde ljudi svaki dan provode u tom stilu: neću da gledam u to, ni da se gnjavim oko toga, ne, neću to da osećam, ma jok, definitivno neću tim putem...

Evo još nečeg važnog što treba da uvrstite u svoju kontemplaciju:

54

Alhemija duše Kad svesno odlučite da ne želite da vidite, da ne želite da osećate i da ne želite da znate, onda vaš um, vaša volja i vaši izbori oblikuju vaš život u skladu s namerom da ostanete nesvesni.

Kad ne želite da sagledavate, morate stvoriti navike i aktivnosti koje će vas uspešno sprečavati da vidite, osećate i spoznajete. Zbog toga možete početi da previše jedete, previše pijete, previše spavate, previše kupujete, da se previše provodite, previše dangubite, previše eskivirate, previše vežbate, previše se svađate i previše dramatizujete. Ko ima vremena da vidi ili oseća dok se bavi time?

Ja ne sudim takvim obrascima ponašanja. Naprosto ukazujem da će takvi obrasci postajati sve neophodniji i da će vam biti sve teže da ih se otarasite ako oni služe vašoj nesvesnoj nameri da ne vidite ono što treba da vidite, da ne osetite ono što treba da osetite i da ne spoznate ono što treba da spoznate.

U nekom trenutku ćete možda ustanoviti da ste u svoj život privukli ljude za koje znate da će sarađivati u vašoj nameri da ne vidite, da ne osećate i da ne znate. Na kraju krajeva, ako ne želite da vidite, osećate i znate, sigurno se nećete družiti s ljudima koji to žele da rade, zar ne? Čak i okruženje koje odabiramo kao svoje radno mesto, prijatelji s kojima biramo da provodimo vreme i aktivnosti ili hobiji kojima se bavimo mogu da odražavaju našu vlastitu voljnost ili nevoljnost da vidimo, osećamo i znamo.

Primena mantre za unutrašnju promenu Mantra za unutrašnju promenu može delovati varljivo jednostavno, ali uveravam vas da je to moćna transformaciona kapija. Verbalno obećanje da ćete biti posvećeni tome da vidite, osećate i znate momentalno podiže roletnu vaše svesti, otvara vaše srce i rekalibrira vas na duboke i suštinske načine.

Pozivam vas da počnete da primenjujete MUP, kako moji učenici skraćeno nazivaju tu mantru, kao jednu od prvih praktičnih tehnika za unutrašnju promenu. Evo nekih predloga: * Svakog jutra, pre nego što započnete novi dan, odvojte malo vremena da pročitate mantru za unutrašnju promenu i, ako je moguće, da je naglas izgovorite. Prvo nekoliko puta duboko udahnite. Pažljivo i duboko 55

Barbara de Anđelis se zamislite nad značenjem i namerom, koji su sadržani u svakoj od fraza, dok ih polako i svesno čitate ili izgovarate. Ako želite, možete to učiniti nekoliko puta. Tri uzastopna ponavljanja stvaraju moćnu energiju.

Zapamtite – to nisu čarobne reči. Ako ih izgovarate bez osećanja i svesnosti, ništa nećete postići. To nije afirmacija. To je verbalna vibraciona kapija, koja će vas uskladiti s vašim najuzvišenijim sopstvom. * Zadržite mantru za unutrašnju promenu u svesti tako što ćete staviti podsetnike na mesta gde lako možete da ih vidite – na kompjuterski monitor, na radni sto u kancelariji, na frižider, u automobil ili na bilo koje zgodno mesto. Na kraju knjige nalazi se grafički šablon mantre za unutrašnju promenu pa možete da napravite kopije i okačite ih gde god poželite. * Kada ste pod stresom, kad se osećate zbunjeno, uznemireno ili uplašeno, možete upotrebiti ovu mantru kako bi vam pomogla da jasnije sagledate, osetite i shvatite šta se dešava. Primenite isti postupak kao u jutarnjem ritualu, samo u prvoj frazi umesto reči „danas“ ubacite „ovog trenutka“. To će uvući energiju vaše svesnosti u taj trenutak i pomoći vam da se učvrstite: Ovog trenutka videću sve što treba da vidim, osetiti sve što treba da osetim, i spoznati sve što treba da spoznam.

Od svojih učenika sam čula da su mnogi od njih koristili tu mantru u kolima, dok su putovali na važnu poslovnu prezentaciju, u toaletu restorana gde su prvi put izašli na sastanak s nekom osobom, u bolničkoj čekaonici za vreme neke hitne medicinske intervencije i svakoj drugoj mogućoj situaciji. Čula sam za parove koji bi prekinuli razgovor koji preti da eskalira u svađu da bi se uhvatili za ruke i zajedno izgovorili te reči. Možda ćete biti iznenađeni kad otkrijete koliko brzo ove reči mogu da vas izdignu iz vrtloga uzrujanosti i dramatike i unesu trenutno prosvetljenje u sve što radite. * Deca obožavaju MUP. Mnogi od mojih učenika preneli su ovu mantru svojim porodicama i uvrstili je u redovne rituale koje praktikuju sa svojom decom. Kad nauče i zapamte reči, deca ih naglas izgovaraju zajedno s roditeljima, a onda svi sednu da popričaju o tome, naizmenično govoreći ko je šta video, osetio i spoznao. Kako je lepo kad dete još od malih nogu može da shvati šta znači videti ono što treba da se vidi i osetiti ono što treba da se oseti!

56

Alhemija duše * Koristite mantru za unutrašnju promenu kako bi vam pomogla da se potpunije otvorite za visokoenergetska pozitivna iskustva. Ponekad nam bude teško da ostanemo otvoreni i prisutni ako se nalazimo u interakciji s velikom količinom intenzivne pozitivne energije. U trenucima kad osećamo previše intimnosti, uzbuđenja, pa čak i sreće, možemo da doživimo emocionalni kratki spoj i da se isključimo. Često dobijam poruke od učenika koji mi govore da ovu mantru koriste kako bi se učvrstili i utemeljili uoči nekog krupnog događaja, kao što je letovanje s nekom naročitom osobom, porodična proslava, venčanje, pa čak i rođenje deteta! Čak i da ne primenite ništa drugo iz ove knjige, iskoristite bar ovu mantru za unutrašnju promenu. Ona će vas vratiti kući, vašem vlastitom sopstvu. * * *

Buđenje je za hrabre. Postati onaj koji vidi, a ne samo onaj koji traga, nije za ljude slabog srca. To je namenjeno onima koji vide, onima koji bude, onima koji se menjaju iznutra, odvažnim članovima naprednog kosmičkog tima. To je namenjeno vama.

Nije uvek lako videti. Nije naročito prijatno suočiti se s onim što nam se ne dopada kod nas, shvatiti gde smo se zaglavili ili koje lekcije treba da naučimo. Ali da bismo se istinski promenili, transformisali i probudili, moramo da vidimo. Baš kao u snu koji je najavio moju unutrašnju promenu – čim to učinimo, pronaći ćemo ključeve za svoju slobodu.

Blagosloveni smo što smo se otisnuli na ovo putovanje. Blagoslovena sam što mogu da vam ponudim ove reči. Blagosloveni smo što smo počeli da se budimo.

57

Barbara de Anđelis

Od tame ka svetlosti Od Nestvarnog povedi me ka Stvarnom.

Od Tame povedi me ka Svetlosti.

Od Smrti povedi me ka Besmrtnosti.

Iz Brihadaranjaka upanišade

Davne 1968. godine, kada sam imala sedamnaest godina, naišla sam na ove stihove iz Brihadaranjaka upanišade. Upanišade predstavljaju zbirku vedskih tekstova sastavljenih između IX i III veka pre naše ere na prostoru današnje Indije. Reč veda na sanskritu znači „znanje“, i Vede se smatraju najstarijom duhovnom literaturom na svetu. Isprva su bile prenošene kao usmeno predanje, sve do otprilike 1000. godine naše ere, i smatra se da su u njima sadržane obznanjene istine o prirodi stvarnosti i ljudskog postojanja. Vede su sastavili ili obelodanili mudraci poznati kao rišiji – božanski nadahnuti proroci ili pesnici čije znanje proističe direktno iz univerzalnog izvora, odnosno sa nivoa duše.

Kad sam prvi put pročitala te stihove, još sam bila u srednjoj školi. Nisam znala apsolutno ništa o istočnjačkoj misli i filozofiji, niti sam mogla da povežem da to dolazi odatle. U to vreme još nisam upoznala svog duhovnog učitelja ni shvatala značenje duhovnog puta. Uprkos tome, odmah sam osetila snagu reči, kao da su odjekivale u misterioznom saglasju s nečim što se nalazilo duboko u meni, a što sam odavno zaboravila – i naravno da jesu.

Sad vam predlažem da pomnije razmotrimo svaki od navedenih stihova.

Od Nestvarnog povedi me ka Stvarnom Šta je nestvarno i netačno u vašem opažanju sebe i sveta u kome živite?

Koji zastareli programi još uvek funkcionišu u vama i ne daju vam da jasno sagledate stvari? Koliko je vaša roletna svesti spuštena? Koji stari emocionalni prtljag i dalje vučete sa sobom? Na koje sve načine ne vidite koliko ste veličanstveni i koliko zaslužujete da budete voljeni? Sve to predstavlja nestvarno.

Od nestvarnog povedi me ka stvarnom – ka mojoj mudrosti, mojoj celovitosti, mojoj autentičnosti, ka svemu što je i dalje izvrsno, blistavo i nepomućeno.

Od Tame povedi me ka Svetlosti 58

Alhemija duše Kada se u Vedama govori o tami i svetlosti, time se ukazuje na neznanje i istinsko znanje. Neznanje potiče od odsustva svesti, od onih navika koje nas udaljavaju od našeg prirodnog stanja ljubavi i širenja i uvlače nas u tamu ograničenosti i zaborava. Baš kao što tama pomračuje svetlost, neznanje i odsustvo svesti zamračuju istinsku mudrost i razumevanje.

Kad poželimo da uklonimo tamu, unosimo svetlost. Kad poželimo da uklonimo neznanje, uvodimo istinu, ali ne onu istinu koju pronalazimo u knjigama ili do koje dolazimo isključivo posredstvom uma. Istina o kojoj ovde govorimo jeste znanje koje proističe iz gledanja.

Od tame povedi me ka svetlosti: dopusti da vidim sve što treba da vidim kako bih mogla da živim u istini i kao istina.

Od Smrti povedi me ka Besmrtnosti Ovde se ne radi o večnom životu u religijskom smislu. Smrt označava zaborav, slepilo i odsustvo razumevanja koja nas navodi da zabludelo verujemo da smo mali, ograničeni i razdvojeni od velike svesti.

Odatle me povedi ka sećanju na ono što istinski jesam, što će mi doneti slobodu. Neka se potpuno i trajno probudim iz sna zaborava.

To je ono što činimo na putovanju unutrašnje promene: prebacujemo se od nestvarnog ka stvarnom, od tame ka svetlosti.

Na početku treba da se zapitate: Šta je nestvarno, nepotrebno, nepodsticajno, neprecizno i netačno u načinu na koji sagledavam svet, sebe i druge ljude? Odakle potiču ta nestvarna opažanja? Kako da u sebi pronađem stazu koja će me od poistovećivanja sa onim što je nestvarno povesti ka onome što je stvarno, nazad ka mom najuzvišenijem i najistinitijem sopstvu?

Nakon toga pređite na pitanja: Gde se nalazim u tami? Gde patim ili živim skučenim i neispunjenim životom zbog te tame? Gde to sija svetlost, a ja se okrećem od nje i onoga što pokušava da mi pokaže? Šta mogu da učinim da unesem više svetlosti, da jasnije sagledam ono što treba da vidim?

I konačno: Koji se to delovi mene kriju ili spavaju kao da su mrtvi i kako da ustanem i živim slobodno?

To znači biti onaj koji vidi! * * *

59

Barbara de Anđelis Što više želimo da vidimo, sve se više budimo. Što se više budimo, sve više otkrivamo istinu. Što više otkrivamo istinu, sve se više sećamo ko zaista jesmo. Što se više sećamo ko zaista jesmo, sve više postajemo istinski slobodni.

Gde nekad bila je zbunjenost, tamo pronađite ključeve Gde nekad bili su zidovi, tamo pronađite vrata.

Gde nekad bila je tama, tamo pronađite svetlost.

60

3 Od zaborava do sećanja

Kosmos je takođe u nama. Mi smo sačinjeni od zvezdane materije. Mi smo način da kosmos spozna sebe.

Karl Segan

Zamislite da vam neko kaže da negde postoji blago nezamislive vrednosti, blago koje je skriveno negde na drugoj strani sveta, u neobeleženoj pećini duboko u utrobi neke nepoznate planine. Ta osoba vam takođe kaže da niko osim vas nema tu informaciju i da će blago, ako nekako uspete da saznate tačnu lokaciju, postati vaše. Kako biste se osećali? Frustrirano? Zbunjeno?

Gorljivo? Gde je ta pećina? U kojoj se zemlji nalazi? Kako da je otkrijem?

Hoću blago, ali nemam pojma odakle da počnem s potragom.

A sad zamislite da neka druga osoba dođe kod vas s drugačijom pričom i obavesti vas da je ispod vaše kuće pokopana škrinja s nezamislivim bogatstvom. Ne morate nigde putovati da biste ga pronašli. Ne morate mozgati kako da otkrijete njegovu lokaciju. Treba samo da prionete na kopanje i blago će biti vaše.

Ova druga priča je tačna. Zapravo, šta je to blago? To je vaše veliko sećanje. Ako se nečega sećate, šta je onda ono što ste zaboravili? To je istina o vašoj pravoj prirodi, o tome šta zaista jeste: ljudska posuda za božansku kosmičku inteligenciju.

Istina glasi da vi niste isto što i vaše telo, ličnost, veštine ili talenti. Istina o tome ko ste nije sadržana u događajima koji čine vaš život, u onome što znate ili onome što činite. Ta istina nije u mislima koje vam se vrzmaju po umu ni emocijama koje nosite u srcu. Istina o vašoj istinskoj prirodi prevazilazi sve to.

Barbara de Anđelis To što mislite da jeste, predstavlja samo masku vašeg individualnog ega, vaš osobeni kostim koji služi kao jedinstvena posuda za vrhovnu svest.

Maska kaže: „Zovem se tako i tako. Živim ovde. Ovako izgledam. Bavim se time i time.“ Međutim, ispod tog ljudskog kostima počiva nešto neverovatno. To je vaša srž: svest, svetlost, božanska energija, duh, bog – koja god reč da ima najbolji odjek u vašoj duši. Sve što mislite da jeste zrači i vibrira iz tog središta.

Ako želite, dopustite da ove reči i energija sadržana u njima sada uđu u vas i dodirnu najdublji deo vaše duše dok sebi priznajete da ste to na neki čudan način oduvek znali. Vi oduvek tragate za velikim sećanjem.

U vama ništa ne nedostaje Trenutak kad se ljudi sete da su zaboravili jeste trenutak milosti.

Barbara de Anđelis

Još dok sam bila mala, i u godinama koje su usledile, imala sam neobjašnjiv osećaj da u mom životu nešto ne štima. Postoji nešto važno što sam zaboravila i čega treba da se setim. Postoji nešto što ne vidim, a što treba da vidim. Čini mi se kao da nešto nedostaje. Možda drugi ljudi shvataju nešto što ja ne shvatam ili imaju nešto što ja nemam. Kad bih samo mogla da se setim šta to nedostaje ili da to pronađem, mogla bih da budem zaista srećna.

Možda ste i vi to iskusili u nekom periodu svog života osećanje da treba nečeg da se setite ili da nešto uradite, ili da stvari nisu onakve kakve treba da budu, ali ne možete sa sigurnošću da kažete šta to nedostaje. Želite da se vratite kući, ali niste sigurni gde se ta kuća nalazi.

Kad sam počela svoje formalno putovanje na stazi buđenja, shvatila sam da se to što sam sve vreme osećala zapravo može opisati kao duhovna nostalgija. Neki deo mene znao je da sam zaboravila tajnu života i istinu o tome ko sam zaista. To je ono što je nedostajalo. Bila sam razdvojena od vlastite celovitosti i pokušavala da ponovo pronađem put do nje.

Moja žudnja bila je duhovne, a ne emocionalne prirode. Krajnja istina je iz nekog razloga bila sakrivena od mene i znala sam da moram da je pronađem. Mesto za kojim sam žudela nisam mogla da pronađem nigde van sebe.

Ono nije bilo „tamo“ negde, već odmah „ovde“.

62

Alhemija duše Ovo je druga polovina priče o basnoslovnom blagu: jedan deo vas oduvek je slutio da je ono ovde. Jedan deo vas je oduvek osećao da postoji nešto što ste zaboravili. Duhovna mudrost svih tradicija govori nam da ta razdvojenost od našeg najuzvišenijeg, ta odsečenost od istinskog doma naše svesti, taj kosmički zaborav, predstavlja uzrok naše svekolike patnje. Duboko u srcu, vi znate da je to istina.

U vama ništa ne nedostaje. Mi ne patimo zbog onoga što nemamo i onoga što nismo, već zato što smo zaboravili na ono što imamo i ono što jesmo.

Postoji jedna izreka: sveukupno neznanje samo je gubitak sećanja. Zaboravila sam da sam veličanstvena i božanstvena. Zaboravila sam da znam kako da volim. Zaboravila sam da imam nešto važno da podelim sa svetom.

Zaboravila sam da u meni ima toliko mudrosti. Kad se konačno setimo toga, to je najbolje osećanje na svetu. Imamo osećaj kao da se vraćamo kući, zato što to i jeste povratak kući.

Promena iz duše

Promena od traganja do sećanja Svoje unutrašnje putovanje započeli smo buđenjem. Potom smo shvatili da treba da prevalimo put od onog koji traga do onog koji vidi, i da moramo naučiti da vidimo sve što treba da vidimo. Sada se nameće pitanje: šta je prvo što treba da vidimo kako bismo nastavili putovanje? Odgovor glasi: Nema ničeg što nam nedostaje i što tek treba da dobijemo.

Treba samo da se setimo onoga što smo zaboravili.

Staza buđenja se ne svodi na pronalaženje nečega što nemamo, već na prisećanje onoga što se već nalazi u nama. To je shvatanje koje predstavlja temelj mog vlastitog putovanja, srce moje službe i dar koji želim da vam uručim posredstvom ove knjige.

Celokupna transformacija nije potraga za nečim, već povratak onome što vi već jeste. To je otkrivanje onoga što se već nalazi u vama, čisto i nedirnuto, kao vaša istinska priroda. To je oživljavanje sećanja na ono što vi istinski jeste – deo velikog jedinstva.

63

Barbara de Anđelis Ova duboka promena u razumevanju radikalno menja dinamiku našeg razvojnog procesa. Kad verujemo da treba da pronađemo nešto što nemamo, mi funkcionišemo na temelju pretpostavke da nam nešto nedostaje. Štaviše, ako nešto stvarno nedostaje, onda postoji mogućnost da to nećemo uspeti da lociramo. U tom slučaju, naši pokretači su strah i nedovoljnost.

Međutim, kad ostvarite unutrašnju promenu i kad se sa traganja prebacite na sećanje, počinjete da shvatate i doživljavate da vi zapravo ne tragate za nekim nepoznatim odredištem, već se vraćate svojoj celovitosti, svom domu. To se već nalazi u vama, u nedirnutom stanju – ne može a da ne bude nedirnuto! Vaša priroda ne može da bude ništa manje nego božanska.

Svako buđenje zapravo je sećanje.

Vi ne pokušavate da se pretvorite u nešto što niste.

Ne tragate za nečim što nikad niste imali.

Vi samo iznova otkrivate celovitost svog istinskog bića, vraćate nešto što ste zaboravili da ste izgubili, i sećate se da je to nešto zapravo sve vreme tu.

Jeste li nekad videli reklame za kompanije koje pomažu ljudima da pronađu novac na koji su zaboravili? Oni zastupaju ideju da svi imamo bankovne račune na čije smo postojanje zaboravili, investicije koje nikad nismo unovčili ili prihode koje nikad nismo podigli. Na reklami se uvek nalazi fotografija nekog srećkovića koji ushićeno tvrdi: „Kompanija XYZ pomogla mi je da pronađem hiljadu i po dolara za koje uopšte nisam znao da ih imam!“ Sad verovatno razmišljate: „To ne može biti istina. Ko bi mogao da zaboravi na vlastiti novac? Ko bi negde mogao da ostavi nešto vredno i kasnije se toga ne seća?“ Odgovor na pitanje glasi: vi ste to zaista mogli da zaboravite! Vi imate veliko bogatstvo sakriveno negde u sebi, blago koje čeka da ga preuzmete. Jedan od načina da stupite na stazu lične transformacije jeste da se prisetite i locirate svoju zaturenu kosmičku imovinu i iznova se povežete sa svojim izgubljenim kosmičkim bankovnim računima.

Veliki povratak Jedno od prvih predavanja koje sam čula još kao tinejdžerka, u vreme kad sam se tek otisnula na svoju duhovnu stazu, imalo je naziv Staza velikog 64

Alhemija duše povratka. Tada još nisam znala šta to znači, ali zvučalo je tako egzotično i uzbudljivo! I jeste tako.

U istočnjačkoj duhovnosti često se pominje fraza „staza velikog povratka“, čime se ukazuje na putovanje naše duše. Da li počinjete da uviđate šta je veliki povratak? To je povratak vašem kosmičkom središtu, povratak vašoj celovitosti, koja nije negde daleko, već predstavlja samu suštinu vašeg bića. To je povratak kući.

Većina ljudi to bar ponekad nasluti. Možda ste seli da se pomolite ili meditirate, ili ste izašli u tihu šetnju, ili ležite pored osobe koju volite, držite svoje čedo u naručju, slušate crkveni hor, mazite mačku ili psa, zurite u neki spektakularni pejzaž – kad vas odjednom obuzme osećaj da ste se nekako raširili i iskoračili iz onoga što obično jeste, da ste se stopili s nečim većim, nečim izvanrednim.

Postajete zapljusnuti talasima mira, ljubavi i spoznaje, koji nisu podstaknuti bilo kakvom konkretnom mišlju. Štaviše, uopšte ne razmišljate – naprosto postojite.

Kad nastupe sveti momenti, to se obično dešava jer na jedan misteriozni trenutak zaboravljate na svoj zaborav i doživljavate sećanje.

Prevazilazite ograničenja posude u kojoj je sadržana vaša svest i postajete sama svest.

Sećam se kad sam prvi put doživela to prisećanje, ekspanziju i stapanje sa svešću. Imala sam osamnaest godina i taman sam prošla inicijaciju u praksu meditacije. Sedela sam zatvorenih očiju i sećam se da sam pomislila: Ovo je fantastično. Osećam se tako blaženo. A opet, nekim čudom, to mi deluje savršeno normalno. Štaviše, nikad u životu se nisam normalnije osećala.

Prvi put u životu nisam imala osećaj da mi nešto nedostaje: privremeno sam zaobišla zaborav nametnut mojim vlastitim ograničenjima i zaronila u sećanje. Konačno sam uspela da nazrem istinu o svojoj duši i moje presrećno srce je odahnulo od olakšanja i prošaptalo: „Tu si.“ U tom trenutku prestala sam da se poistovećujem s individualnom posudom svesti poznatom kao Barbara i stopila se sa svešću sadržanoj u njoj.

Ništa se zapravo nije promenilo. To je bila samo promena u identifikaciji.

Celokupna duhovna transformacija i buđenje predstavlja samo promenu u identifikovanju – ne intelektualnu već vibracionu promenu.

65

Barbara de Anđelis To prvo iskustvo povezivanja s mojim najuzvišenijim sopstvom nije se desilo zato što sam napravila promenu u razmišljanju. Nije se desilo zato što sam sebi govorila: „Ja sam božanske prirode.“ To nije bilo razumevanje ni raspoloženje već vibraciona stvarnost. To je bilo konkretno iskustvo vibriranja s mojom celovitošću umesto vibriranja kroz moja ograničenja.

Sva istinska transformacija svodi se na promenu u identifikaciji, promenu od onoga što ste mislili da jeste do onoga što zapravo jeste u svoj svojoj punoći, promenu od zaborava do sećanja. To se zato zove veliki povratak i ja zato kažem da se staza unutrašnjeg razvoja pre svodi na nedelanje nego na delanje. Učimo kako da poništimo svoj zaborav, da poništimo svoju obamrlost, da poništimo naviku skupljanja, koja nas sprečava da iskusimo da je naša istinska priroda sklona širenju. Onog časa kad poništite i uklonite sve te slojeve koji prekrivaju vašu celovitost, otkrivate blistavu svest koja se sve vreme nalazila ispod.

U nastavku knjige detaljno ćemo pričati o tome kako da promenite svoj način identifikovanja. To je izuzetno važan koncept za promenu iz duše. U njemu se krije odgovor na pitanje koje tako često postavljamo sebi: zašto imamo osećaj da nešto s nama nije u redu? Evo kako to objašnjavam svojim učenicima: Svekolika patnja može se definisati kao slučaj zamenjenog identiteta!

Uklonite patinu i otkrijte svoj sjaj Nedavno sam poželela da osvežim drvenariju u svom domu pa sam odlučila da je prefarbam divnom sjajnozlatnom bojom. Unajmila sam majstora koji će nadzirati radove dok budem na putovanju. Pre nego što sam krenula, ofarbali smo jedan deo specijalnom metalik zlatnom bojom, kako bih bila sigurna da ću dobiti to što sam zamislila, i rezultat je bio fantastičan. Potom sam otišla na zakazan seminar i bila sam ushićena kad sam dobila poruku da su farbari završili s poslom i da će sve biti gotovo dok se vratim nazad. Kasno uveče ušla sam u svoju kuću, umorna ali nestrpljiva da vidim sveže ofarbanu drvenariju. Čim sam prošla kroz vrata, znala sam da nešto ne valja. Nežna zlatna boja delovala je mutno i prigušeno i nije imala onaj sjaj i svetlucavost kao probni uzorak. Možda sam previše umorna pa ne mogu dobro da procenim, pomislila sam. Videću kako će mi izgledati ujutru. Međutim, kad sam se probudila i osmotrila farbu pod dnevnom svetlošću, ona je delovala jednako prigušeno kao i prethodne večeri.

66

Alhemija duše Pozvala sam majstora koji je nadzirao radove i predočila mu problem. „Farba ne valja“, rekla sam. „Nema sjaj i deluje zamućeno.“ „Nemoguće“, odgovorio je on. „Lično sam bio tamo dok su nanosili prvi i drugi sloj. Izgledala je isto kao uzorak koji smo zajedno ofarbali.“ „A treći sloj?“, upitala sam. „Jesi li bio tu kad su naneli treći sloj?“ „Nisam“, priznao je on, „ali koristili su istu farbu. Ne kapiram šta je moglo da se izjalovi. Doći ću da pogledam.“ Čim je kročio u kuću, shvatio je o čemu govorim. „U pravu si“, složio se. „Stvarno deluje prigušeno. Možda su nabasali na limenku s neispravnom farbom. To je jedino što mi pada na pamet.“ „Nije to. Naprosto znam da su farbari uradili nešto drugačije s tim trećim slojem“, ostala sam uporna. „Imam osećaj za takve stvari. I obično ne grešim.“ „Verujem ti“, odgovorio je majstor, „ali meni ovo deluje kao čista misterija. Čuo sam se sa farbarima i oni tvrde da su naneli tri sloja.“ Tad mi je nešto sinulo u glavi. „Jesu li farbari možda morali da kupe još boje?“ „Da, mislim da mi je glavni majstor pomenuo da im je trebalo još nekoliko kantica kako bi dovršili posao.“ Otišao je do garaže i vratio se s limenkom. „Evo, pogledaj“, rekao je. „To je ista farba koju su upotrebili i za prva dva sloja. I ista nijansa.“ „Daj da vidim.“ Uzela sam limenku i pročitala etiketu. Na etiketi je pisalo ŠAMPANJ-METALIK, što je bilo ispravno. Ali odmah ispod, umesto oznake SJAJNA, stajala je oznaka MAT. „Kevine, vidiš li ovo? Znala sam da ne umišljam. Kupili su mat farbu umesto sjajne. Nije čudo što deluje prigušeno.“ Naravno, kad je Kevin pozvao glavnog farbara, ovaj je priznao da je poslao svog mlađeg brata u radnju po još farbe, davši mu praznu limenku kako bi uzeo istu nijansu. Brat je očigledno zgrabio limenku koja je izgledala isto kao ona koju je poneo, ali nije proverio etiketu. Majstori su potom nastavili da farbaju drvenariju mat bojom, prekrivajući onaj božanstveni sjaj.

Rešila sam misteriju i majstori su potom prefarbali drvenariju novim slojem odgovarajuće boje. Jedan dan nakon okončanja radova, dok sam stajala u svom domu diveći se predivnom svetlucanju, odjednom sam shvatila kako se pred mojim očima upravo odigrala velika i mudra lekcija.

Svi mi potičemo iz istog svetlucavog izvora. Svi smo sjajni i iskričavi i blistavi. U našoj prirodi je da sijamo. Međutim, kao što ćemo videti, naš istinski sjaj postaje prigušen i zamućen. I dalje je negde ispod, ali ne možemo da ga vidimo, ni mi ni bilo ko drugi. Ponekad, ako na nekom mestu zagrebemo dovoljno duboko, malo tog sjaja uspe da se probije i zablista, i u tom trenutku naziremo svoju istinsku prirodu. Potom se zagledamo u 67

Barbara de Anđelis ostatak, u one delove sebe koji i dalje deluju matirano i prigušeno, i vraćamo se u zaborav.

U vama ništa ne nedostaje.

Vaš prvobitni sjaj je zamućen, ali je i dalje tu.

Tako sam zahvalna kosmičkim pomagačima koji su inscenirali farbarsku grešku iza koje se zapravo krije istinski dar mudrosti. Kad god pogledam u svoju svetlucavu drvenariju, osećam se blaženo što sam krenula na putovanje na kome ću razotkriti sjaj svoje duše i što imam privilegiju da još toliko ljudi naučim da otkriju vlastiti sjaj.

Transformacija je iskustveni događaj Tragati za mudrošću je veliki izazov, a delovati u skladu sa mudrošću još veći.

Džagadguru Sidasvarupananda

Kako sa mat varijante prelazimo na vrhunski sjaj?

Kako od zaborava putujemo nazad ka sećanju?

Kako da promenimo način na koji se identifikujemo?

Kako da sebe vratimo u celovito stanje?

Odgovori na ta pitanja sadržani su u sledećoj unutrašnjoj promeni, koja predstavlja temelj za ostatak ove knjige.

Promena iz duše

Promena od razmišljanja o transformaciji do njenog proživljavanja Transformacija je iskustveni događaj – zapravo dugi niz događaja.

To nije nov način gledanja na život. To nije novi skup informacija. To nije prosvetljeniji način ponašanja ili življenja koji pokušavate da usvojite, kao kad promenite režim ishrane ili odlučite da budete ljubazniji prema ljudima.

Naravno, u takvim namerama ili izborima nema ničeg pogrešnog, ali to nije isto što i transformacija.

68

Alhemija duše Istinska transformacija nije nešto što shvatate.

To je ono što radite.

Ona se ne svodi na to da se osećate bolje, već da budete bolji.

Ona se zasniva na vibracionoj promeni svesti.

Možda će vam ovo zvučati kao elementarna tvrdnja, ali vaš život mora istinski da se promeni ako želite da postignete transformaciju. Kad stignete do određene tačke na svojoj ruti, odjednom vam sine da morate istinski da se promenite. Ne možete samo pričati o tome ili se nadati da će se to desiti.

Morate to da uradite.

Sećanje je takođe iskustveni događaj. To nije intelektualni koncept ni promena stava. Drago mi je što sam spoznala da sam po svojoj suštini božansko i svetlucavo biće. To znači da sam obavila posao. Postala sam prosvetljena!

Nije bilo tako teško. Zvuči zaista divno, ali postoji jedan detalj: još uvek ste prekriveni mat bojom.

Prava transformacija i istinsko sećanje moraju da budu zasnovani na vibracionoj promeni. Kad ostvarite tu promenu u srži svog bića, počećete sebe da doživljavate na drugačiji način, i sebe i sve što vas okružuje. Nećete morati da razmišljate o tome – živećete u tome.

Prividna promena i istinska promena predstavljaju dva sasvim različita pojma.

Istinsko putovanje na stazi sećanja mora da započne iskrenim istraživanjem i razotkrivanjem svih načina na koje se naš zaborav infiltrirao u sve aspekte naših života.

Dobra vest glasi da ste se vi već upustili u to iskreno istraživanje jer čitate ovu knjigu. Kako budemo napredovali, naučićete još mnogo više o tome kako da napravite značajne i trajne vibracione promene na nivou duše.

Od kupovine i sakupljanja do istinskog transformisanja Obožavam da kupujem. Kad god imam vremena, volim da izađem u opuštajući šoping jer mi priroda posla nameće grozničav i intenzivan tempo.

Volim da tražim jeftine i unikatne stvari i poklone koje ću sačuvati za nečiji 69

Barbara de Anđelis rođendan ili neku drugu naročitu priliku. Volim da posmatram kreativnu raskoš, bogatstvo boja, ingenioznost koja se manifestuje u mnoštvu oblika i dezena, u lepim predmetima i umetninama.

Međutim, duhovni šoping predstavlja sasvim drugu priču i nešto što neprestano viđam. Postoji svojevrsna početnička duhovnost, u kojoj ljudi često učestvuju u ime ličnog razvoja: „Oh, da, ja sam na duhovnom putu. Pročitala sam nekoliko knjiga. Kupila sam neke kristale. Imam CD s duhovnom muzikom koju ponekad slušam u kolima. Jednom sam otišla na tročasovno predavanje o reiki metodi lečenja dodirom. Za poslednji rođendan sam naručila da mi se izradi natalna karta. Podržavam reciklažu. Ja sam totalni duhovnjak!“ Moram da naglasim da nema apsolutno ničeg pogrešnog u bilo čemu od pomenutog, što često i sama praktikujem. Međutim, to nije transformacija – to su samo aktivnosti i sakupljanje stvari koje možemo da nazovemo duhovnim predjelom. Te stvari mogu da posluže kao podsticaj koji će nas lansirati na duhovnu stazu. Problem je u tome što se većina ljudi zaglavi u tom stadijumu i nikad ne stigne do glavnog jela – što nikad ne pređe na konkretno iskustvo transformisanja svih aspekata egzistencije, kako bi postala živi odraz najuzvišenije svesti.

Još jedna podvrsta duhovnog kupca je duhovni sakupljač, osoba koja sakuplja duhovne informacije i zabludelo veruje da je sakupljanje isto što i transformacija. Tokom godina sam srela mnogo duhovnih sakupljača.

Oni pohađaju obuke i seminare i na policama imaju gomile svezaka punih informacija koje se nikad ne integrišu u njihovo ponašanje. Kad razgovaraju s vama, jezik im vrvi od duhovnih fraza i citata, kao da veruju da će te reči, ako ih dovoljno često ponavljaju, postati stvarne. Otprilike isto kao kad vam neko pokazuje turističku brošuru i ushićeno priča o nekom neverovatnom mestu, iako tamo nikad nije bio.

Izgovaranje pozitivnih reči nije isto što i vibriranje na pozitivan način.

Opisivanje nečega nije isto što i doživljavanje toga.

Vi zaslužujete da budete prošireno biće, da živite u stanju zrelog i utemeljenog duhovnog postignuća.

Da biste to postali, morate da se promenite iznutra, a to zahteva rad i posvećenost.

Svi počinjemo u duhovnom obdaništu. Međutim, treba da shvatimo da istinska i trajna duhovna i emocionalna transformacija zahteva pohađanje 70

Alhemija duše duhovnih studija. Posvetila sam tome čitav život i to je ozbiljan posao. To nije niz zabavnih aktivnosti. Ne postoji instant duhovnost. Ona zahteva radikalne promene iz duše, pri čemu je promena operativna reč.

Istinska duhovna transformacija nije aktivnost ili stav.

Ona se ne svodi samo na to da primenjujemo određene tehnike, negujemo misli koje nas uzdižu i opominjemo se da se setimo određenih vrednosti. Ona predstavlja utemeljeno integrisano vibraciono stanje svesti.

Redovno praktikovanje duhovnih tehnika, inspirativna pomoćna sredstva i svesni stavovi svakako jesu važni. Oni predstavljaju sastavni deo mog života više od četrdeset pet godina. Međutim, moramo da se otisnemo dalje od toga i napravimo izbor koji neće promeniti samo naše ponašanje, već i našu svest.

Istinska duhovna transformacija nije nešto na šta sebe morate stalno da podsećate. To nije kao kad kažete: „Znam da sam previše kritičan i da ljudima ne pružam šansu, pa ću pokušati da ispoljim više ljubavi“, ili: „Znam da sam navikao da sve držim pod kontrolom, pa ću pokušati da izbrojim do deset i dopustim drugima da iznesu svoje mišljenje.“ To je dobar početak, ali istinska transformacija i trajna unutrašnja promena zahtevaju više: one pozivaju na isceljenje svega što nameće želju za kontrolom, isceljenje svega što nameće kritičnost prema drugima, ili nesigurnost u sebe, ili bilo šta drugo što treba promeniti. Vi se menjate od iznutra ka spolja.

Možda sad ovo čitate i razmišljate: Oh, ne! Mislim da se i ja ponašam kao duhovni kupac! Šta sad da radim? Kao prvo, čestitajte sebi što ste se otisnuli na svoje putovanje, jer je to više nego što većina ljudi ikad postigne. Potom čestitajte sebi što ste uvideli da ste već počeli da se transformišete od onog koji traga u onog koji vidi. Potom, sa uzbuđenjem i entuzijazmom, nastavite da čitate i učite kako da ostvarite istinsku promenu iznutra. * * * Svi žele da budu transformisani, ali niko ne želi da se promeni.

Frederika Metjuz-Grin

U nekom trenutku moramo da budemo brutalno iskreni prema sebi. Da li smo se zaista transformisali ili samo pričamo da jesmo? Jesmo li promenili 71

Barbara de Anđelis svoje obrasce ili smo samo postali eksperti za tu temu? Jesmo li se stvarno preselili ili smo samo premestili nameštaj?

Sakupljanje i razvrstavanje otkrivenja nije isto što i transformacija.

Ponekad je reč naprosto o tome da vaš ego pokušava da deluje pametnije u vezi sa stvarima koje vas muče i opsedaju.

Zapamtite: ne želite samo da se osećate bolje. Želite da budete bolji.

Nema ničeg lošeg u premeštanju nameštaja, ali to nije isto što i prelazak u novu kuću.

Imate već mnogo tehnika i pomagala koje ste otkrili tokom svog proučavanja i dobili od divnih učitelja, a ja se nadam da ćete na ovim stranicama pronaći još mnogo novih alatki. Upotrebite ih da sagradite most ka slobodi. Nemojte samo da gledate u njih i da se hvalite: „Pogledaj koliko sam alatki sakupio.“ Tako se ponašaju sakupljači, a ne ljudi koje zanima istinska transformacija.

To znači da sve iz u vaših svezaka i dnevnika treba da prebacite u svoj život. To znači da informacije iz glave treba da preselite u svaku ćeliju svog bića, da ih prenesete iz domena intelektualnog razumevanja u domen praktičnog života, ponašanja i svesti. Na taj način započinje preobražaj od kupca i sakupljača u osobu koja teži istinskoj transformaciji.

Kad naučite da se vibraciono promenite iznutra, to će biti nešto stvarno i trajno. To će izvršiti neminovan uticaj na vaš život, vaše izbore, vaše odnose s drugim ljudima i sve aspekte vašeg života. Kako se vi menjate, menjaće se i sve oko vas.

Ispecite kolač svesti Samo proživljene ideje poseduju istinsku vrednost.

Herman Hese

Zamislite kako ste odlučili da napravite fantastičan kolač i zbog toga želite da nabavite najbolje sastojke koji postoje na svetu.

72

Alhemija duše Kao prvo, otići ćete do nekog manastira da kupite izuzetno skupo organsko brašno, koje su ručno samleli kaluđeri tokom čitavog postupka, usrdno čitajući molitve. Potom ćete odleteti na Havaje i popeti se do svetog vodopada da pronađete posebnu vrstu šećera od šećerne trske koja raste samo na tom mestu.

Nakon toga ćete krenuti za Južnu Ameriku da pronađete izuzetno retku čokoladu od kakaoa koji raste u prašumi, a koja se može kupiti isključivo kod jednog starca koji živi u kolibi sakrivenoj u srcu džungle. Potom ćete, na putu do kuće, svratiti do Severne Kalifornije da nabavite jaja od kokošaka koje se redovno podvrgavaju akupunkturi i kojima volonteri svakodnevno čitaju odlomke iz drevnih spisa, kako bi jaja odisala božanskom i blagoslovenom energijom.

Na kraju se vraćate kući sa svim tim egzotičnim sastojcima. Stavljate ih na kuhinjski sto i odlučujete da pozovete prijatelje. Zdravo, mili moji, kažete.

Prešla sam pola sveta da bih vam napravila zadivljujuće dobar kolač. Vidite ovu neverovatnu čokoladu? Sećam se kako sam sedela u kolibi sa starcem od koga sam je kupila. Evo, na ovoj slici poziramo s čokoladom. Mislim da taj starac ima i isceliteljske moći.

A ovaj šećer je priča za sebe. Morala sam da se popnem do jednog vodopada da ga nabavim. Bilo je užasno vruće pa smo plivali u svetom jezeru da se rashladimo. A tek ova jaja! Možete li da zamislite jaja kojima su pročitane kompletna Bhagavad gita i Biblija? Tamo sam srela jednog strašno zanimljivog tipa, koji mi je pričao o mom prošlom životu dok smo čekali da kokoške završe posao.“ Svima ispredate priče o tim sastojcima, o avanturi u koju ste se upustili da biste ih nabavili i čudesnim svojstvima koja poseduje svaki od njih. Postoji samo jedan problem: gde je kolač?

Kolač nije isto što i njegovi sastojci.

Imate sve sastojke, ali i dalje nema kolača. Kolač mora da se ispeče. Kolač nije trud koji ste uložili u nabavljanje sastojaka. Kolač nije uzbudljivo putovanje na koje ste se otisnuli zbog njega. Kolač nisu sastojci poređani na kuhinjskom stolu, zajedno sa slikom gotovog deserta, niti tvrdnja o njegovom rajskom ukusu. Kolač je nešto više od samih sastojaka. Kolač je ono što se dešava kad se sastojci ispeku. Morate da ispečete kolač.

Ovu metaforu sam smislila pre nekoliko godina i rado je delim s drugima jer upečatljivo ilustruje da svaka transformacija mora biti iskustveni 73

Barbara de Anđelis a ne intelektualni događaj. Mnogi od nas sakupljaju sastojke koje smatraju neophodnim za transformaciju – sastojke kao što su sveta učenja, mudrost, nadahnuće, praktična pomagala i tehnike – ali izostavljaju proces pečenja i vibracione promene neophodne da bi se kolač – odnosno naše transformisano sopstvo – konačno pojavio. Šta je potrebno da bi se nešto ispeklo? Potrebna je toplota, u ovom slučaju vrsta unutrašnje duhovne toplote, koja obasjava i rastapa naš emocionalni talog, i potom kuje sve te prosvetljene sastojke, dajući im nov i trajan oblik.

U nastavku knjige objasniću kako možete da stvorite tu toplotu i pružiti vam pouzdana uputstva za pečenje, koja su doprinela nastanku na hiljade predivnih kolača svesti.

Svi mi, uključujući i vas, pečemo taj kolač. Vi se možda nalazite u početničkom stadijumu, ili to možda radite već duže i možete da osetite kako se ukusna aroma vašeg postignuća širi kroz vazduh. Možda ste proveli godine pekući i već dovršili nekoliko divnih slojeva, ali nastavljate da pravite nove jer želite da stvorite predivnu višespratnu tortu. Možda već gubite strpljenje i počinjete da sumnjate u kompletan proces: Zašto ovo tako dugo traje? Da li upotrebljavam prave sastojke? Zašto mora da bude ovako teško?

Stojimo zajedno u kuhinji unutrašnje promene. Da li je pećnica vruća?

Apsolutno. Na kraju krajeva, to je pećnica transformacije. Iz njenih dubina izlaze najslasniji kolači prosvetljenja.

Ne vadite svoj kolač svesti iz rerne.

Nastavite s pečenjem.

Pečenje ostavlja pečat mudrosti na vašoj duši.

Jednom utisnut, taj pečat postaje neizbrisiv.

Kada se kolač konačno ispeče, desiće se misteriozna i čudesna alhemija: nestaće svi oni sastojci od kojih ste krenuli i ostaće jedino celovitost. Kada je kolač ispečen, možete li da pronađete jaja? Možete li da pronađete šećer?

Možete li da pronađete brašno? Naravno da ne možete. Zašto? Ti sastojci su preobraženi u nešto novo i čudesnije od onog što su bili u svom prvobitnom obliku.

To je svrha duhovnog pečenja. Ono u vašu dušu utiskuje pečat mudrosti. Utiskuje pečat ljubavi. Utiskuje pečat svega što ste stekli na svom putovanju, tako da vaše postignuće ne može da bude poništeno ili ugroženo šta god da se desi. Više niko i ništa ne može da vam oduzme to što se stopilo u vama i sa vama.

74

Alhemija duše Ovde sam da vam kažem da sam i ja ispečena, i mada to nije uvek lako, uvek je vredno truda. Vi upravo sada kušate rezultate tog procesa, pravo iz rerne moje svesti, ispečene samo za vas.

Mi smo ovde zbog sećanja.

Sada znate da ne tražite nešto što nećete moći da pronađete, već nešto što oduvek imate.

U vama ništa ne nedostaje.

Samo ste zaboravili da je to sve vreme bilo tu.

Vi ste pulsiranje vrhovne svesti. Šta god da vas je prekrilo, ili prigušilo vašu blistavost, pronađite mir u spoznaji da ispod tih senki vaše istinsko biće i dalje svetluca.

Naprosto morate da svetlucate...

75

4 Duboko i visoko: Transformacija iznutra

Ko gleda izvan svog srca – sanja.

Ko gleda unutar svog srca – budi se.

Karl Jung

Još dok sam bila veoma mlada, sve što sam želela bilo je da se probudim.

Tada još nisam znala za taj izraz ni razumela tu ideju – ali sam svakako znala da želim da vodim život ispunjen ljubavlju, službom i slobodom. Moj plan je bio da nekako dokučim šta nije u redu sa mnom, da se svojski potrudim da to ispravim, korak po korak, i da na kraju postanem usavršeno ljudsko biće.

Ali odakle početi? Moje nastojanje da revnosno posmatram sve što bih pomislila, uradila i izgovorila pretvorilo se u posao koji zahteva puno radno vreme. Kad sam stigla u tinejdžerske godine, bila sam emocionalno smoždena od neprestanog pokušavanja da upravljam svakim delićem svog bića, a opet nisam bila ni približno „sređena“. Šta je trebalo da radim?

Srećom, imala sam zakazan kosmički susret sa svojim prvim duhovnim učiteljem i tako sam se upoznala s principom koji mi je transformisao život: Da biste promenili ono što se nalazi na površini, pronađite izvorište i menjajte se odatle.

Zaronite unutra, ispod površine, ka korenu svega, i tad će se sve ostalo promeniti.

Alhemija duše Nikad neću zaboraviti dan kada sam prvi put čula jednostavnu ali dubokoumnu metaforu koju je Mahariši koristio da bi ilustrovao taj princip: ako imate biljku čiji su listovi potamneli i uveli, objašnjavao je, kako to da promenite? Da li ćete pomisliti: Lišće se osušilo, treba da ga zalijem? Naravno da nećete. Umesto toga, treba da se fokusirate na izvor problema, na koren i zemljište, i da negujete biljku odatle, pružajući joj vodu i druge hranljive sastojke. Lišće će uskoro ponovo ozdraviti i ozeleneti.

U tome sam odmah pronašla duboki smisao. Samo neko ko ne zna da se ono što hrani biljku nalazi ispod površine, mogao bi da pokuša da oporavi biljku zalivajući lišće i da se potom iščuđava što je biljka uginula. Sve dotad, osoba koja to nije shvatala bila sam upravo ja! Sve dotad sam mislila da ću morati da provedem čitav život pazeći i zalivajući svaki list, ali sada sam shvatila da, ako uspem da se povežem s izvorom koji se nalazi unutar mene, mogu da dostignem slobodu i ispunjenje za kojima sam žudela.

Mahariši je objasnio taj princip tokom moje obuke za meditaciju – i, kao što sam pomenula, tada je otpočelo moje formalno duhovno putovanje. Kako su godine prolazile, otkrila sam da njegova poruka o nevidljivom izvoru nije predočena samo u drevnim indijskim spisima, već je oduvek prisutna u religiji i filozofiji. Isus je svoje sledbenike učio da se „carstvo nebesko nalazi u nama“. Buda je govorio: „Put nije na nebu. Put je u srcu.“ Što sam više učila, sve sam jasnije uviđala da je celokupan život zapravo strukturiran od unutra ka spolja. To važi čak i na najosnovnijem ćelijskom nivou. Zdravo funkcionisanje ćelija vama, kao biću, omogućava da funkcionišete na površinskoj ravni života. Dišete zahvaljujući ćelijama koje se nalaze duboko unutar pluća. Razmišljate zahvaljujući ćelijama duboko u mozgu. Ono što je unutra upravlja onim na površini.

Ono što je nevidljivo upravlja vidljivim.

Ono što je nevidljivo omogućava vidljivom da deluje.

Stoga, kad se povežemo s nevidljivim u nama samima, povezujemo se sa velikim izvorom.

Svaka istinska i trajna promena proističe odatle.

To je bio odgovor koji sam tražila i to je postao temelj za moj celokupni rad na polju podučavanja. Jedini način da ostvarimo trajne promene u spoljašnjoj ravni života jeste da ostvarimo promenu iznutra. Što više oživljavamo to beskrajno polje svesti koje se nalazi unutar nas, i što se dublje povezujemo s njim, postajemo usklađeniji s kvalitetima te svesti: ekspanzijom, inteligencijom, kreativnošću, mudrošću i punoćom.

77

Barbara de Anđelis Promena iz duše

Promena od pokušaja da kontrolišemo spoljašnjost do nastojanja da sebe promenimo iznutra Preuređenje u spoljašnjoj ravni vašeg života ne može da izvrši trajni uticaj.

To se postiže samo preuređenjem iznutra.

Kada se promenite iznutra, sve što se nalazi spolja takođe se menja.

Upravljanje iz kontrolnog centra svesti Evo nekih pitanja za kontemplaciju na temu unutrašnje promene:

Šta tačno mislite kad kažete: „Želim da se promenim“?

Nadate se da će vaš život postati drugačiji. Šta vaš život čini takvim kakav jeste?

Vaš spoljašnji život je proizvod izbora koje pravite u svakom trenutku – izbora u ponašanju, komunikaciji i tako dalje.

Izgled vašeg života predstavlja odraz tih izbora. Šta uzrokuje te spoljašnje izbore?

Vaši spoljašnji izbori predstavljaju odraz kvaliteta i jasnoće vaših unutrašnjih misli i emocija. Šta utiče na kvalitet i jasnoću vaših unutrašnjih misli i emocija? Odakle one dolaze?

Vaše misli i emocije dolaze iz unutrašnjeg stanja vaše svesti. Kvalitet i jasnoća vaših misli i emocija predstavljaju direktan odraz kvaliteta vaše svesti.

78

Alhemija duše U potrazi za ispunjenjem i srećom, svojski radimo na sticanju veština i postavljanju ciljeva, ali zaboravljamo najvažniji sastojak u našem receptu za istinsko umeće življenja: svest. Svaki deo našeg spoljašnjeg i unutrašnjeg života – naši obrasci ponašanja, izbori, osećanja i misli – ne samo da predstavlja direktan odraz kvaliteta naše svesti već iz trenutka u trenutak biva kreiran i rekreiran posredstvom te svesti.

Po definiciji, ako se vaša svest nalazi u izvoru svega što mislite, osećate i radite, ne možete trajno da promenite ništa od toga ako prvo ne promenite svest. Možete pokušavati da prilagodite, pratite, kontrolišete i nadzirete svoja osećanja, misli i postupke, ali pošto sve to potiče iz same svesti, one se neće promeniti ni ostati promenjene sve dok ne izvršite promenu na najbazičnijem nivou, odnosno u samom izvoru.

Da biste poboljšali kvalitet svog života, morate da poboljšate kvalitet svojih izbora.

Da biste poboljšali kvalitet svojih izbora, morate da poboljšate kvalitet misli i emocija, koje uzrokuju te izbore.

Da biste poboljšali kvalitet svojih misli i emocija, morate da poboljšate kvalitet svoje svesti.

Da biste sve promenili, morate da promenite svoju svest.

Baš kao što koren predstavlja kontrolni centar biljke, svest je kontrolni centar svega što sačinjava vaš život. Menjanje stvari s nivoa svesti je kao upravljanje iz kontrolnog centra. Možete pokušati da zasebno kontrolišete stvar po stvar, ili možete pronaći kontrolni centar odakle se upravlja svime.

Vi to već shvatate i praktikujete u raznim oblastima života. Uporedo s tehnološkim napretkom, taj princip menjanja iz samog izvora inkorporiran je u brojne moderne izume: Ako ste dovoljno stari, možda se sećate da ste ranije, kad biste hteli da zatvorite prozore na automobilu, morali zasebno okretati ručicu na svakom prozoru. Sad je dovoljno pritisnuti dugme povezano sa centralnim kompjuterom i svi prozori će se automatski podići.

Ako želite da isključite kompjuter, ne morate zasebno zatvarati svaki program. Idete direktno do izvora, zatražite od kompjutera da sve odjednom zatvori i on to i učini.

79

Barbara de Anđelis Ranije, kad ste želeli da prosledite neku informaciju većem broju ljudi, morali ste slati poruku po poruku. Sada je dovoljno da sastavite imejl i kompjuter će je automatski poslati svim ljudima sa spiska.

Dakle, obratite se izvoru i menjajte stvari odatle.

Od upravljanja do vladanja Problemi se ne mogu rešavati na istom nivou svesti na kom su nastali.

Albert Ajnštajn

Unutrašnja promena koju ćemo sada razmotriti uštedeće vam mnogo vremena i energije: Promena iz duše

Promena od upravljanja do vladanja Često srećem ljude koji ideju o ličnoj transformaciji svode na upravljanje sobom na celodnevnoj osnovi. Pre nego što prionu na posao, naprave spisak vlastitih pravila: Danas moram biti samouveren, naročito tokom razgovora za posao. Moram povesti računa da negujem samo pozitivne misli. Moram videti ono najbolje u dotičnoj osobi, bez obzira koliko mi strašno izgleda. Ne smem dopustiti da me klinci izbace iz takta, čak i kad rade nešto što me izluđuje. Biću strpljiv sa svojom sekretaricom, koliko god mi išla na živce. Neću biti sarkastičan dok razgovaram sa svojim bratom i neću iznositi kritike na njegov račun. Moram zapamtiti da sam biće satkano od svetlosti i da je sve moguće. Ostaću usredsređen šta god da se desi.

Zar niste iscrpljeni i od samog čitanja ovog spiska? To se upravo i dešava kad problem rešavamo tako što lišće farbamo zelenom bojom umesto da se spustimo do korena i izlečimo biljku. Pokušavamo da nadziremo i kontrolišemo svoje misli, osećanja i postupke i nadamo se najboljem. To je kao da sebe držimo pod policijskom prismotrom 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, bez pauze. Na kraju, kad taj metod omane i kad počnemo da osećamo da gubimo kontrolu, pribegavamo ekstremnijim merama u vidu suzbijanja, potiskivanja i poricanja.

80

Alhemija duše Jeste li nekad bili u luna-parku i videli ljude koji se zabavljaju igrom tresni krticu? To je mašina s gomilom rupa, a ispod svake rupe nalazi se plastična krtica. Kad igra počne, krtice nasumično iskaču iz rupa, a igrači treba da ih zakucaju nazad tako što ih udaraju čekićem po glavi. Naravno, čim zakucate jednu krticu, sledeća iskoči na nekom drugom mestu, tako da morate biti stvarno brzi da ih sve nabijete pod zemlju i osvojite nagradu.

Mnogi ljudi mnogo vremena provode igrajući nešto nalik emocionalnoj verziji igre tresni krticu, pokušavajući da kontrolišu i eliminišu neprijatne misli, osećanja i pitanja tako što ih zakopavaju pod zemlju ili guraju od sebe.

Ali čim tresnemo neko neprijatno osećanje, ono iskoči iz druge rupe. Čim tresnemo neku zastrašujuću negativnu pomisao i zaključimo da smo sad ponovo mirni i centrirani, isti taj strah se – avaj! – ponovo pojavi na nekom drugom mestu. Pokušavamo da zakucamo svoju nesigurnost, nadajući se da je niko neće primetiti, a onda, odjednom, u trenutku kad je najmanje očekujemo, ona je ponovo tu. Pokušavamo da ostanemo pozitivni i optimistični treskajući svoje sumnje i strepnje, ali one tvrdoglavo iskaču na sve strane, mnogo brže nego što možemo da ih pohvatamo.

Emocionalna verzija igre tresni krticu može biti užasno iscrpljujuća i frustrirajuća. Oduzima previše vremena, crpi energiju i ne dopušta nam da se makar i na trenutak opustimo. Čak i kad uspešno potisnemo neku emociju ili uspostavimo kontrolu nad mislima, to nam ne donosi zadovoljstvo jer znamo da nismo zaista rešili problem – samo smo ga privremeno najurili.

Već se osvrćemo oko sebe, pitajući se gde će ta neprijatnost ponovo izroniti.

To je otprilike isto kao da stavimo flaster na inficiranu ranu, umesto da ustanovimo šta izaziva infekciju i problem tretiramo na samom izvoru, uz primenu odgovarajućeg antibiotika. Mada flaster deluje kao privlačna i laka opcija, on ne rešava problem.

Nadziranje svakog osećanja, postupka i izbora nipošto ne predstavlja suštinu ličnog razvoja.

Neprestani pokušaji da kontrolišete svoje misli i emocije ne dovode do transformacije i vladanja životom.

Kad naučite kako da se spustite u dubine svoje svesti, možete da transformišete svoj život lečeći izvor problema.

U suprotnom, postajete večita dadilja sebi i obrascima svog ponašanja.

81

Barbara de Anđelis Transformisanje iznutra podrazumeva usredsređenost na to da otkrijemo izvor određenog obrasca ponašanja: Šta je izvor mog otpora? Šta je izvor mog nepoverenja? Šta je izvor mog straha od intimnosti? Spuštamo se do korena problema i menjamo to odatle.

Naravno, nema ničeg pogrešnog u nastojanju da postignete poboljšanje na svim nivoima života. Menjanje u izvoru ne znači da ne treba praviti promene na ostalim mestima. Postoje brojne suštinske promene koje svi možemo i treba da sprovedemo na raznim poljima, i kasnije ću vam ponuditi određene sugestije na tu temu.

Ponekad lako ubedimo (namagarčimo!) sebe i druge da maestralno dobro upravljamo svojim životom jer uvek delujemo tako važno i zauzeto, a istina glasi da samo jurcamo naokolo, pokušavajući pre svega da kontrolišemo osećanje da nam kontrola opasno izmiče iz ruku. Savršenstvo življenja nije isto što i uspeh. Kad ne živite na nivou svesti, donosite loše odluke, ignorišete očigledno, skrećete s koloseka i posledično provodite mnogo vremena pokušavajući da sredite ono što ste zabrljali. Svest je zapravo vrhunsko sredstvo za uštedu vremena!

Umesto da naprosto pokušavate da upravljate situacijama pojedinačno i sve kontrolišete spolja, radite na tome da se usidrite u sebi i razvijate vladanje životom iznutra ka spolja. Štedite vreme. Budite svesni.

Preraspoređivanje duhovnih resursa Promenu od upravljanja životnim okolnostima do vladanja njima često sagledavam kao preraspoređivanje duhovnih resursa, odnosno prebacivanje fokusa s kontrole površinskog aspekta života na povezivanje s najdubljim nivoima naše egzistencije i funkcionisanje odatle.

Ljudi misle da vladanje životom podrazumeva uspešno samoupravljanje i upravljanje drugim ljudima.

Ništa nije dalje od istine.

Vladanje životom prevazilazi potrebu za upravljanjem.

Kad živimo u vibracionom skladu sa svojim izvorom, ne moramo opsesivno da upravljamo površinskim detaljima.

82

Alhemija duše Što više unutrašnjih promena iskusite, pravićete sve spontanije i prosvetljenije izbore, ne zato što sebe podsećate da to radite, već zato što oni predstavljaju prirodni odraz promena na nivou vaše svesti. Vi više ne pokušavate da kontrolišete probleme – vi ih rastavljate na sastavne delove, a energija koju ste ranije ulagali da ih držite pod kontrolom sad može da bude upotrebljena za ekspanziju, kreativnost i istinsku moć.

To je dodatna prednost vladanja u odnosu na puko upravljanje životnim okolnostima: kad više ne trošite toliko vremena na potiskivanje, kontrolisanje, prosuđivanje, proveravanje, preispitivanje, procenjivanje, suzbijanje, prikrivanje, kamufliranje i upoređivanje, zapravo dobijate slobodu da budete svesniji i prisutniji. Mnogo je bolje da svoje duhovne resurse upotrebite u tu svrhu. * * *

Pre nekoliko godina bila sam pozvana da održim uvodni govor na konvenciji finansijskih planera. Tema mog govora bilo je transformaciono vođstvo i moje izlaganje naišlo je na veoma dobar prijem. Malo kasnije, kad smo otišli na zakusku, prišao mi je čovek veoma ozbiljnog izgleda, koji se predstavio kao izvršni direktor jednog velikog poslovnog konglomerata. „Imam važno pitanje za vas“, započeo je.

Pretpostavivši da je želeo da pita nešto u vezi s mojim izlaganjem, ili da me zamoli za savet lične prirode, osmehnula sam se i rekla: „Samo izvolite.

Zato sam ovde.“ On je prišao još bliže i prigušenim glasom upitao: „Na šta su fokusirane vaše investicije?“ Nakratko sam se zagledala u njega, shvativši da je on iz nekog razloga očekivao finansijski savet, što mi je delovalo apsurdno, jer ja zapravo imam veoma finu ekipu koja o tome vodi računa. Primetivši moje oklevanje, ponovo je pokušao: „Mislim, da li postoji neko određeno tržište ili delatnost na koju su vaše investicije fokusirane?“ „Da, naravno“, odgovorila sam. „Svest.“ „Oprostite, ali sigurno nisam dobro čuo.“ „Svest“, ponovila sam. „Provela sam čitav život investirajući u svoju svest i prosvetljenje. I mogu vam reći da se investicija višestruko isplatila!“ I vi ćete biti nagrađeni vrhunskim profitom i božanskim dividendama kad prerasporedite svoje duhovne resurse i prebacite fokus s fonda za upravljanje na fond za vladanje životnim okolnostima.

83

Barbara de Anđelis

Duboko i visoko Što se dublje spuštam u sebe, dopirem sve dalje do sveta izvan sebe. Čajvat Tirapantu

Obožavam drveće. To su naši visoki, graciozni i odani drevni čuvari i zaštitnici. Stalno prolazimo pored njih i zaboravljamo da drveće nije tu zbog dekoracije ili vizuelnog užitka – ono nas održava u životu. Bez drveća bismo doslovno umrli. Kao ljudska bića, udišemo kiseonik i izdišemo ugljen-dioksid. Drveće ponovo pretvara ugljen-dioksid u kiseonik i tako nam omogućava da živimo.

Bez drveća bi nam brzo nestalo vazduha koji nam je neophodan za disanje. Mi smo u najprisnijem mogućem odnosu s drvećem i biljkama oko nas. Ako vas nekad obuzme osećaj da ste sami i da nemate na koga da se oslonite, pogledajte u neko drvo i istog časa ćete shvatiti da vam ono služi na najdublji mogući način.

Kad pomislimo na neko drvo, mislimo na vidljivi deo iznad zemlje – na veličanstvenu crvenu sekvoju, gracioznu palmu, moćni hrast, stameni bor.

Ali najvažniji deo drveta je nevidljiv. To je njegovo korenje. Koreni sistem drveta po širini dva do tri puta nadmašuje raspon njegove krošnje. Dok raste, korenje traga za hranljivim materijama i vodom u zemljištu i prodire sve dublje da ih pronađe. Što dalje i dublje zadire, korenje postaje sve snažnije i tako uspeva da učvrsti i osigura stablo.

Koren veže stablo za zemlju, daje mu stabilnost i snagu da odoli silini vetrova. Bez korenja, stablo bi se rasklimalo i iskrivilo. Kad korenje nije zdravo, čak i slab vetar ili kiša mogu da obore drvo.

Drvo je veličanstveni duhovni učitelj, guru i vodič jer nam neprestano otkriva tajnu života. Priroda kroz čudesni dar drveća ilustruje moćan princip unutrašnje promene. Taj princip je mapa koju sledim na svom putu i učenje koje prenosim onima kojima služim: Promena iz duše

Promena od unapred ka unutra, od daljine ka dubini Kad razmišljamo o uspehu, veštini življenja, sreći i postignuću, većina želi da ide napred, sve dalje i dalje. Želimo da dobijemo više, da uradimo 84

Alhemija duše više, da postignemo više. Želimo da se pomerimo s mesta na kome se trenutno nalazimo i zato gledamo unapred, ispred sebe. Želimo da imamo još više, pa gledamo još dalje jer mislimo da na mestu gde trenutno stojimo nemamo dovoljno.

Drveće može da nam posluži kao upečatljiv primer za unutrašnje promene. Dok napreduje u rastu i uzdiže se ka nebu, drveće pušta korenje sve dublje. Umesto da se fokusiramo da samo idemo napred, sve dalje i dalje, treba da naučimo da idemo ka unutra, sve dublje i dublje.

Kad bi trebalo da vam dam samo jednu smernicu koja će najjasnije artikulisati tehnologiju transformacije, ta smernica bi glasila: Duboko i visoko Šta to znači? To znači da, kad idemo duboko, možemo da se vinemo visoko. To znači da, što većim visinama stremimo, moramo dublje da kopamo. Moji učenici se uveliko oslanjaju na taj princip u procesu vibracione rekalibracije, koju ćemo uskoro istražiti. Ako se podesite na vibraciju ove fraze, otkrićete da vam ona zapravo pomaže da idete duboko i da se osećate uzvišeno. Reč duboko vas kroz svoju vibraciju ukorenjuje u vama samima, a reč visoko podiže vas uvis. „Duboko“ znači da treba da se spustite što dublje u sebe i ukorenite se u svojoj najproširenijoj svesti. To znači da treba da naučite da se ukorenite u mudrosti, vibracionoj autentičnosti i ljubavi. Ići duboko znači da treba kopati što dublje u potrazi za istinom, tako što ćete videti sve što treba da vidite i osetiti sve što treba da osetite. To znači da treba locirati probleme i blokade na površini, ali rastaviti ih u njihovom izvorištu. To znači da treba dopustiti da se korenje vaše posvećenosti slobodi pruža što dublje i što šire kako vas vetrovi straha i izazova ne bi oduvali tokom putovanja. „Visoko“ znači da, što se dublje spuštamo u sebe, možemo više da se popnemo. To znači da treba naučiti kako da se raširimo iznad svoje sićušnosti i da se uzdignemo iznad svojih ograničenja. To znači da treba naučiti kako da pristupimo svom najuzvišenijem i da delamo iz njega, ne intelektualno već vibraciono.

Drvo predstavlja veličanstven primer za nešto što istovremeno seže duboko i visoko. Što mu se korenje dublje širi kroz zemlju, drvo će utoliko više porasti. Isti princip funkcioniše svuda oko nas. Ako želite da sagradite prizemnu kuću, ne treba vam duboki temelj – dovoljno je da nalijete ploču.

85

Barbara de Anđelis Ako želite da sagradite soliter, treba vam daleko dublji temelj i morate da kopate sve dok ne dospete do stenovitog sloja, kako bi zgrada bila stabilna. Šta je stenoviti sloj koji treba da pronađemo i s kojim treba da se povežemo? To je svest. Svest je temelj na kome možete da sagradite zaista širok život i razvijete istinsko umeće vladanja životom. Ako ste ukorenjeni u svesti, sve oko vas će naprasno procvetati.

Najveći i jedini istinski temelj u vašem životu jeste vaša svest.

Na čvrstom temelju svesti možete da budete bilo šta, da radite bilo šta, da sagradite sve što vam padne na pamet.

Iz najdubljeg mesta unutar sebe možete da se vinete uvis.

Tako na značajniji i delotvorniji način možete da služite svetu.

Svi koncepti i tehnike za unutrašnju promenu izloženi u ovoj knjizi treba da vam pomognu da idete duboko i visoko i sagradite temelj svesti, koji će vas učiniti snažnim i postojanim od iznutra ka spolja. Svest je vaš vrhunski tim za podršku. Život je pun neočekivanog. Da li ste se u proteklim mesecima suočili sa izazovom koji niste mogli da predvidite? Verovatno jeste. To se svima dešava.

Ne možete se izričito pripremiti za sve sa čim ćete možda morati da se suočite u životu – to je nemoguće. Upravo ta spoznaja izluđuje mnoge i pretvara ih u fanatike koji opsesivno pokušavaju da kontrolišu svaki detalj.

Oni žive u stanju neprestanog straha, znajući da nisu spremni za nepoznato jer ne mogu da znaju za šta tačno treba da se pripreme.

Ovde je važno shvatiti da postoje dve vrste pripreme: linearna i globalna.

Linearna priprema podrazumeva pripremanje za određeni događaj, cilj ili izazov kroz prikupljanje onih veština koje su nam neophodne da uspešno prođemo kroz to iskustvo: učite kako da opstanete u divljini ako planirate da kampujete daleko od civilizacije; učite kako da pomognete svom telu da se što lakše oporavi ako se spremate za neku operaciju; učite kako da steknete bolje navike u učenju ako planirate da upišete postdiplomske studije; učite kako da vodite brigu o detetu ako planirate da postanete roditelj.

S druge strane, globalna priprema podrazumeva pripremanje za sve što se može desiti. Kako je to moguće? Postaje moguće ako pripremate svoju svest.

86

Alhemija duše Transformisanje sebe iznutra podrazumeva unutrašnji rad na sebi tako da neprestano budete pripravni.

Pripremate sebe da budete spremni za bilo kakve okolnosti.

Priprema vaše svesti je najbolja moguća priprema za sve što se može desiti.

U tom procesu negujete kvalitete i sposobnosti koje ćemo u nastavku razmotriti: viziju, intuitivnu mudrost, postojanost, saosećanje i mnoge druge osobine.

To vas priprema na temeljnom nivou života i omogućava vam da unesete maksimum svesti u sve što radite: svest koja se manifestuje kroz stabilnost, integraciju, celovitost, vladanje, stabilnost i oslobođenost od obrazaca koji bi mogli da vas sabotiraju. To je istinska priprema.

Budite spremni: proširite svoju svest.

Osećam se zaista blaženom što sam još od malih nogu predosećala da treba da idem duboko. Pre nego što sam počela da radim na bilo čemu drugom, radila sam na svojoj svesti. Pre nego što sam počela da stremim ka uspehu, stremila sam ka svesnosti. Stablo onoga što jesam divno je procvetalo i dalo obilne plodove službe i mudrosti, koje sam ponudila velikom broju ljudi. Ništa od toga nije se desilo zato što sam ofarbala lišće zelenom bojom, već zato što sam svojski zalivala korenje svesti. Otišla sam duboko kako bih mogla da se vinem uvis. * * * Zašto želite da otvorite spoljašnja vrata kad postoje unutrašnja?

Sve se nalazi iza njih.

Satguru Šiva Jogasvami

Još otkako su pre više od tri hiljade godina u Indiji iskopani prvi dijamanti, taj zaslepljujući dragulj postao je simbol večnosti, mističnosti, svetlosti i neuništivosti. Reč „dijamant“ potiče od starogrčke reči adamas, koja se može prevesti kao „nesalomljivo, nepromenljivo, neosvojivo“. (Možete pratiti evoluciju tog korena do moderne engleske reči adamant, u značenju 87

Barbara de Anđelis „nepopustljiv“ ili „nesalomljiv“.) Možda imate dijamantski prsten koji ste dobili od supružnika na venčanju. Možda ste, poput mene, nasledili takav prsten od majke ili babe. Ako ga trenutno nosite, možete da ga osmotrite novim očima i zamislite se nad njegovim čudesnim poreklom.

Svaki dijamant star je između 990 miliona i 3,3 milijarde godina. Dijamanti su nastali usled ogromne toplote i pritiska na dubini oko 175 kilometara ispod tla, u omotaču planete Zemlje, u prvim milijardama godina njenog postojanja. Vulkanske erupcije s vremenom su izbacivale dijamante sve bliže površini. U rudarskom procesu se za svaki karat čistog dijamanta mora iskopati i prosejati 227 tona zemlje i stena.

Znate li zašto su dijamanti tako iskričavi? Svetlost normalno putuje brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, ali dijamant je tako gust da usporava svetlost na manje od polovine te brzine. Svetlost prodire u dijamant i poskakuje unutar njega, prelama se u bojama duge i stvara čudesni iskričavi sjaj.

Po mom mišljenju, poput toliko drugih prirodnih darova, dijamant može da posluži kao zadivljujuća mapa za razumevanje procesa unutrašnje transformacije: * Dijamant je rođen iz vatre i pritiska nezamislivih razmera, iz kojih je izronila njegova blistavost i savršenost. * On zahteva zapanjujuću količinu rada i truda – iskopavanja i izdvajanja – pre nego što dospe u naše ruke. * Kad ga pronađete, imate nešto zaista dragoceno i neprocenjivo.

Svetlost, istina i sloboda – to vredi iskopati.

Dijamanti transformacije nisu razbacani po površini vaše svesti.

Oni su duboko u vama.

Oni su vredni truda koji morate da uložite da biste uklonili sve što vas sprečava da ih izvučete na površinu.

U tome je suština velikog putovanja na koje smo se otisnuli. Da bismo išli unapred, moramo da idemo u dubine. Kad arheolog traga za izgubljenim blagom ili svetim predmetom, shvata da će morati mnogo da kopa pre nego što nešto pronađe. Zna da je blago tu negde i zato kopa duboko. A onda pronađe sićušnu krhotinu nekog prastarog predmeta ili okrnjen komadić drevne statue. To je samo krhotina, ali ako je krhotina tu, i ostatak blaga ne može biti daleko. U tom trenutku umor uzmiče pred uzbuđenjem i tragača obuzima novi entuzijazam.

88

Alhemija duše Kad se otisnete putem unutrašnje promene, postajete duhovni arheolog koji iskopava vlastitu svetlost, ljubav, mudrost i celovitost. Kad god otkrijete delić nečega u sebi, pomislite: Unutra se sigurno nalazi još mnogo toga i zato neću prestati da kopam dok sve ne pronađem. Tako se naprasno prebacujete sa osećaja da pokušavate da popravite nešto pokvareno na radosnu spoznaju da ste se otisnuli u veliku kosmičku potragu za blagom božanske prirode.

Iskopavanje svetog semena Nedavno sam krenula na lično hodočašće na Havaje, dom pet vulkana od kojih su tri još uvek aktivna. Kilauea je najaktivniji vulkan na Havajima i jedan od najaktivnijih na čitavoj planeti. Taj vulkan je star između 300 i 600 hiljada godina i po havajskoj mitologiji predstavlja boravište vulkanske boginje Pele, koja živi duboko u krateru i svakog dana bljuje lavu.

Havaje doživljavam kao ostrvo isceljujućeg ognja. Kad god sam tamo, imam osećaj da me vulkan uvlači u svoje dubine i da me boginja Pele prožima svojim ognjem i pročišćava od svega što ne pripada mom srcu i duši.

Tokom nedavnog boravka na ostrvu, imala sam privilegiju da posetim ašram osnovan u čast čuvene i neizmerno voljene indijske svetice Šri Anandamaji Ma, prema kojoj sam oduvek gajila duboko poštovanje. Mada ona više nije u svom zemaljskom obličju, njeno prisustvo je izuzetno snažno u svakom kutku tog prelepo uređenog poseda. Bila sam počastvovana što mogu da budem tu i primim blagoslove koji zrače iz tog mesta i srca njenih sledbenika.

Dok sam obilazila raskošne vrtove, pogled mi se prikovao za vrh jednog brežuljka. Primetivši moju radoznalost, vodič mi je rekao: „Sigurno ste spazili naše rudrakšino drvo.“ „Imate rudrakšu?“, uzbuđeno sam upitala. „Da“, odgovorio je. „Možete slobodno da se popnete i da ga vidite. Mislim da je seme već sazrelo i palo na zemlju. Ako želite, možete da ga ponesete sa sobom.“ Revnosno sam zahvalila ljubaznom vodiču i odmah počela da se penjem uz brdo. Imala sam brojanicu s retkim rudrakša semenom, koju sam već mnogo godina nosila kao ogrlicu, ali pri pomisli da ću rođenim očima videti rudrakše koje su upravo pale s drveta, i da ću moći lično da ih pokupim sa zemlje, počela sam da treperim od nestrpljenja.

89

Barbara de Anđelis Rudrakšino drvo je veliko zimzeleno drvo koje potiče iz podnožja Himalaja i drugih delova Azije. Njegovo seme poseduje jedinstvenu misteriju jer je, kad sazri, prekriveno kobaltnoplavom spoljašnjom opnom, koja deluje kao da nije sa ovog sveta. Ispod te opne nalazi se tamno seme s pljosnatim površinama, na kojima se nalaze prirodno izrezbareni geometrijski useci koji, zavisno od broja, imaju specifičan značaj. Najčudesnije u vezi s rudrakšama jeste to što većina njih u središtu prirodno ima izbušenu rupu, kao da su božanski predodređene da se nanižu u ogrlicu koja može da se stavi oko vrata, za šta se i upotrebljavaju.

Rudrakše se duže od hiljadu godina koriste u hinduističkoj, budističkoj i sičkoj tradiciji za izradu mala (nalik brojanicama) koje predstavljaju pomoćno sredstvo pri izgovaranju molitve ili mantre i simbolizuju sponu između neba i zemlje. Reč rudraksha doslovno znači „Rudrine (Šivine) suze“ i ukazuje na priču iz drevnog religijskog spisa Šiva purana, gde se kaže da je Gospodar Šiva utonuo u meditaciju zarad dobra svih živih bića, i kad je izronio iz meditacije, bio je tako dirnut da je zaplakao, a njegove suze pretvorile su se u rudrakše.

Dok sam se revnosno pela uz brdo, nisam mogla a da ne primetim kako sam izgledala u tom trenutku, što me je nateralo da se osmehnem. Kako si ti zanimljivo stvorenje, Barbara, pomislila sam. Neko drugi bi bio oduševljen pomišlju da treba da izađe u luksuzni restoran ili da upozna čuvenu filmsku zvezdu, a ti si raspamećena od sreće, kao da si upravo dobila na lutriji, zato što se penješ strmom klizavom stazom da pročeprkaš po zemlji u potrazi za rudrakšama.

Konačno sam stigla do vrha padine i ugledala izuzetno i veličanstveno rudrakšino drvo. Prišla sam njegovoj osnovi i, kad sam se pažljivije zagledala, na zemlji sam primetila nekoliko kuglica, zakrivenih između otkrivenog korenja. Mada sam videla samo nekoliko semenki, znala sam da je tu bilo još stotine drugih, prekrivenih zemljom. Imala sam osećaj da sam dospela u raj!

Spustivši se na šake i kolena, počela sam da kopam po vlažnoj zemlji.

Tlo je bilo prekriveno papratima, grančicama i kamenjem, koje sam morala da sklanjam u stranu kako bih iskopala sićušno seme, koje se često skrivalo ispod gomilica blata i lišća nanesenog poslednjim pljuskom. Dok sam, ispunjena dubokim poštovanjem, iz zemlje vadila kuglicu po kuglicu, rukom sam uklanjala blato i zahvalno ih spuštala u džep.

Neko vreme radila sam u tišini i jedino što se čulo bio je vetar, koji je hučao kroz krošnje, i serenada tropskih ptica, koje su se radosno dozivale.

Tada sam zapevala jednu od svojih omiljenih pesama na sanskritu, slaveći veličanstvenu vrhovnu svest koja me je dovela do tog čudesnog trenutka.

90

Alhemija duše Odjednom sam bila preplavljena osećanjem blaženog širenja i moje srce se ispunilo i zatreperilo od bezvremene spoznaje.

Ovako sam provela čitav svoj život, shvatila sam, ushićeno iskopavajući ono što je sveto.

Tamo, u podnožju svetog rudrakšinog drveta, videla sam iskrenog i nepokolebljivog tragača, kakva sam oduvek bila. Videla sam kako čučim na kolenima, ignorišući nelagodnost i oštro kamenje; kako kopam sve dublje kroz sebe, u potrazi za božanskim semenom koje je, kao što sam čvrsto verovala, moralo biti tu, ne mareći za ono što treba da žrtvujem, znajući samo da moram povratiti svoju celovitost; i kako potom pažljivo čistim i nižem kuglice svog postignuća, da bih s dubokom smernošću, ljubavlju i poštovanjem mogla da ih ponudim kao ogrlicu mudrosti čitavom svetu.

Upravo sada gledam u te rudrakše. Leže u staklenoj činiji na oltaru u mojoj kancelariji, da me podsećaju na ono na šta ja vas treba da podsetim: Duboko u vama nalazi se sve.

Idite duboko.

Kopajte duboko.

Ukorenite sebe duboko u tlu sećanja.

Vaša velika svest čeka vas tamo.

91

Drugi deo Tehnologija transformacije

5 Vaš kosmički ples: Duhovna fizika i tajna vibracione transformacije Nauka nije samo u saglasnosti s duhovnošću; ona predstavlja duboko izvorište duhovnosti.

Karl Segan

Upravo sada, dok čitate ove reči, možda sedite na fotelji ili ležite u krevetu osećajući se potpuno mirno i stabilno. A opet, ništa ne može da bude dalje od istine jer vi u ovom trenutku zapravo jurite oko sunca brzinom od 108.000 kilometara na sat! To je brzina Zemljine orbite. Ako još niste dovoljno ošamućeni, razmotrite podatak da naš Solarni sistem – Sunce i sve njegove planete, uključujući i naš zemaljski dom – predstavlja beskrajno mali delić džinovske galaksije po imenu Mlečni put. Sunčev sistem i sam rotira oko središta galaksije brzinom od 828.000 kilometara na sat! To znači da mi ne kružimo samo oko Sunca, već da nas Solarni sistem sve vreme vodi na divlju vožnju kroz svemir brzinom od oko 230 kilometara u sekundi! I to još nije sve: naša galaksija se kreće kroz univerzum brzinom od oko 2,1 milion km/h.

To znači da baš u ovom trenutku zujite kroz svemir brzinom od dva miliona kilometara na sat.

Za otprilike jedan minut, dok ste pročitali ovaj uvod, prešli ste 1.796 kilometara oko Sunca i 12.955 kilometara kroz galaksiju!

Barbara de Anđelis Sutra ujutru, kad se probudite, ako ste u krevetu proveli približno osam sati, za vama će biti oko 6,5 miliona kilometara pređenih kroz galaksiju i preko 16 miliona kilometara pređenih kroz univerzum, i sve to dok ste spavali! Uopšte ne treba da nas čudi što se često osećamo iscrpljeno, koliko god da se odmaramo!

Ono što je još čudnije u ovim zapanjujućim podacima jeste činjenica da čak i ne osećamo to kretanje. Sve deluje savršeno statično. Fizika objašnjava da je to zbog toga što su te brzine konstantne. Pa ipak, zar nije šokantno što apsolutno nemamo svest o tome da zapravo jurimo vrtoglavom brzinom?

Dok razmišljamo o tome, počinjemo još potpunije da se otvaramo ka spoznaji da živimo u misterioznom i čudesnom univerzumu i da svi mi – vi, ja i svi ostali – po definiciji predstavljamo deo tog čuda. Pa ipak, tek u poslednjih 25 godina, zahvaljujući Hablovom teleskopu i njegovoj sposobnosti da prodre u dubine svemira, astronomske teorije pokazale su se kao tačne. Nevidljivo je postalo vidljivo.

Oduvek je bilo tako, kroz čitavu istoriju ljudske civilizacije: Kao ljudska bića, pretpostavljamo da ono što vidimo predstavlja istinu i da, ako nešto ne možemo da vidimo ili shvatimo, to ne može da bude istinito, pa čak i da postoji.

Evo samo nekoliko primera: * Ljudi su bili ubeđeni da je Zemlja ravna, sve dok nije dokazano da je zapravo okrugla. Naučnici i verski učenjaci verovali su da Zemlja predstavlja središte Sunčevog sistema i da Sunce i sve planete kruže oko nje, sve dok nisu otkrili da se u središtu zapravo nalazi Sunce. * U XIX veku, kada je Tomas Edison objavio da radi na stvaranju električne sijalice, članovi Britanskog parlamentarnog komiteta nazvali su njegovu ideju „nedostojnom pažnje praktičnog ili naučnog uma“. * Sve do XIX veka, niko, uključujući i pripadnike medicinske zajednice, nije verovao u teoriju o klicama, već se pojava bolesti pripisivala mijazmi, to jest kužnim isparenjima. Hemičar Luj Paster bio je proglašen za šarlatana zbog tvrdnje da razne bakterije i klice uzrokuju bolesti i zbog preporuke da lekari obavezno peru ruke i sterilišu instrumente kako bi uništili mikroorganizme koji mogu ubiti pacijenta.

94

Alhemija duše Kao neko ko oduvek traga za istinom koja počiva iza očiglednog, navešću meni izuzetno drag citat Artura Šopenhauera, nemačkog filozofa iz XX veka: Svaka istina prolazi kroz tri stadijuma.

U prvom biva ismevana.

U drugom nailazi na žestoko protivljenje.

U trećem biva prihvaćena kao nešto očigledno. Šta je istina koju razmatramo na putovanju unutrašnje promene?

Ta istina je sledeća: Vi ste vibrantno biće.

Vi ste kosmička energija koja vibrira po određenom obrascu i koja sačinjava ono što smatrate svojim bićem.

Da biste transformisali sebe ili svoj život, morate da ostvarite transformaciju na vibracionom nivou.

Duhovna fizika (uvodni kurs) Ako želite da pronađete tajne univerzuma, razmišljajte u pojmovima energije, frekvencije i vibracije.

Nikola Tesla

Prisetite se prilike kad ste odlučili da pustite muziku kako biste popravili svoje raspoloženje. Možda ste se vozili kolima, sedeli u kancelariji ili radili nešto kod kuće. Naravno, odabrali ste nešto što volite da slušate i u roku od nekoliko minuta postali ste smireniji, srećniji ili veseliji. Šta da vam je tada, dok ste uživali u muzici, prijatelj došao u posetu i rekao: „Vidim da si dobro raspoložen. Možeš li da mi pokažeš šta ti je pomoglo da se bolje osećaš?“ Mogli biste da pokažete svoj ajpod ili CD plejer, ali taj uređaj sam po sebi nije zaslužan za promenu – to je samo prenosnik muzike. Gde je onda muzika? Možete li da je dodirnete ili vidite? Naravno da ne možete jer to što je imalo tako moćno dejstvo na vas uopšte nije fizičko – to je vibracija.

Vibraciju tog određenog muzičkog dela stvorio je neki umetnik s ciljem da pobudi jedinstvenu vrstu vibracije u vama kao slušaocu. Vi ste iz tog razloga izabrali baš tu pesmu ili melodiju, a ne nešto drugo. Na primer, ako želite da se osećate romantično, odabraćete pesmu koja u vama pobuđuje 95

Barbara de Anđelis takvu emociju. Ako želite da osetite poštovanje ili nadahnuće, odabraćete nešto drugo. Ako želite muziku koja će vam pomoći da se isplačete, napravićete treći izbor. Svaka pesma ili muzičko delo imaće drugačije dejstvo na vas, ali ne zbog naslova ili onoga što taj naslov treba da prenese, već zato što muzička vibracija direktno utiče na vašu vibraciju.

Ako uživate u muzici, pesmi ptica koje cvrkuću u krošnjama, šumu talasa koji zapljuskuju obalu, zvuku koji vaša mačka ispušta dok prede ili šaputavom glasu voljene osobe, koji kaže „volim te“, to znači da već imate direktno iskustvo o onome što ovde istražujemo: o vibracionoj realnosti života i njenom uticaju na vas u svakom mogućem trenutku.

Sad prelazimo na lekciju iz oblasti koju nazivam duhovnom fizikom.

Istina br. 1: sve u univerzumu sačinjeno je od vibrantne energije.

Ovo sumira istinu o životu onakvom kakvog ga poznajemo. Moderna nauka potvrđuje da sve u univerzumu – svekoliki zvuk, svetlost i materija, uključujući i vas – predstavlja čistu energiju koja vibrira na različitim frekvencijama. Ono što vidimo kao čvrstu materiju samo deluje čvrsto i nepokretno kroz sočivo naših čula, ali kad se zagledamo u materiju na subatomskom nivou i dalje, to uopšte nije čvrsta materija, već čista energija koja vibrira određenom brzinom.

Osvrnite se oko sebe, gde god da se trenutno nalazite. Posmatrano očima vaših ograničenih čula, sve deluje čvrsto i nepomično, ali sve što vidite zapravo se kreće i vibrira, pulsira od energije. Na primer, knjiga ili tablet, koje trenutno držite, možda deluju čvrsto, ali zapravo su sačinjeni od miliona i miliona subatomskih čestica koje se nalaze u neprestanom kretanju. Drvo ispod vašeg prozora izgleda mirno, ali zapravo vibrira i pulsira. Nema ničeg što nije u neprestanom kretanju!

Kad pogledate svoj odraz u ogledalu, izgledate kao čvrsto obličje sačinjeno od mesa i kostiju, zar ne? Ali istina glasi da ste vi zapravo kosmička energija neutrona, elektrona i protona, koji vibriraju po određenom vibracionom obrascu – obrascu koji mi identifikujemo kao ljudsko biće.

Evo kako Mičio Kaku, američki teorijski fizičar, futurista i suosnivač teorije polja struna (koja predstavlja jedan od ogranaka teorije struna), definiše realnost: Šta je univerzum? Univerzum je simfonija vibrantnih struna...

Dakle, na prvom mestu, svi smo samo melodije i ništa drugo. Samo kosmička muzika svirana na vibrantnim strunama i membranama.

96

Alhemija duše Obožavam ovaj opis. Zar nije zadivljujuće pomisliti da u čitavom univerzumu nikad nije postojala niti će postojati melodija potpuno ista kao vaša?

Istina br. 2: sve u univerzumu vibrira jedinstvenom vibracionom brzinom.

Ako sve u univerzumu potiče od iste vibrantne energije, zašto onda izgledate drugačije od nekog drveta, mačke ili zvezde? Razlog počiva u tome šta svaka od stvari ima vlastitu jedinstvenu vibracionu frekvenciju ili karakteristiku zavisno od toga koliko brzo ili sporo vibrira. Vi vibrirate drugačijom brzinom nego neki sto, biljka ili oblak.

Kako brzina vibriranja određuje specifičnu matricu nekog objekta?

Kad se vibraciona frekvencija materije uspori, materija postaje fizički gušća i čvršća.

Kad se vibraciona frekvencija materije poveća ili ubrza, materija postaje sve ređa i sve manje čvrsta, sve dok konačno ne postane eterična.

Jednostavan primer ovog fenomena, s kojim se svakodnevno susrećemo, jeste voda u svojim različitim oblicima. Ono što smatramo vodom zapravo je hemijsko jedinjenje H2O: svaki molekul vode sastoji se od dva atoma vodonika, koji su povezani s jednim atomom kiseonika.

Fizika nam govori da hlađenje materije usporava njeno vibriranje, dok zagrevanje nasuprot tome ubrzava vibracije. Šta se dešava kad stavite tečnost u zamrzivač? Usporavate vibriranje jedinjenja definisanog kao H2O i ono se pretvara u čvrstu materiju koju nazivamo led. Ako uradite suprotno i zagrevanjem ubrzate vibriranje H2O jedinjenja, ono će opet preći u tečni oblik. Šta ako odlučite da dodate još toplote i ubrzate vibracionu frekvenciju H2O jedinjenja, koje se trenutno nalazi u tečnom stanju, tako što ćete ga staviti u lonac i pustiti ga da ključa na neodređeno dugo vreme? Tečnost se pretvara u paru, sve dok vam se na kraju ne učini da je potpuno nestala!

Usporeni vibracioni oblik jedinjenja H2O – koji nazivamo ledom – naizgled deluje veoma čvrsto i gusto. Zamislite kako pokušavate da rukom prođete kroz ledenicu: to bi moglo da rezultira i povredom. Međutim, ubrzani vibracioni oblik jedinjenja H2O – odnosno para – predstavlja formu materije koja se odlikuje daleko manjom gustinom, u tolikoj meri da se uopšte ne može videti i lako možete proći rukom kroz nju, kao da uopšte nije tu.

Da li je jedinjenje H2O nestalo? Ne, ono i dalje postoji, ali u tako suptilnoj formi da je ona nevidljiva za naše oko. Ono sad previše brzo vibrira 97

Barbara de Anđelis da bi moglo delovati čvrsto i stvarno, ali je svejedno tu. Jedinjenje H2O nije promenilo svoju suštinu – promenilo je samo oblik.

Istina br. 3: vrhovna izvorna energija nikad se ne menja.

Hajde da rezimiramo ono što smo do sada zaključili: sva materija je zapravo vibrantna energija, a ta energija vibrira različitim brzinama i na različitim frekvencijama, usled čega može delovati gusto, grubo i očigledno, ili suptilno, prefinjeno i nevidljivo. Međutim – a ovo je veliko međutim – mada ta jedinstvena izvorna energija menja oblik, manifestujući se kroz sve što postoji u univerzumu, uključujući i vas, ona nikad ne menja svoju suštinu.

To je uvek ista vrhovna energija.

Mesto na kome se sreću nauka i duhovnost Tek u poslednjih stotinak godina moderna nauka uspeva da primeti i shvati fenomen materije kao vibrantne energije. Ako to imamo u vidu, možda ćete biti zapanjeni kad čujete da je pre više od hiljadu godina ista ta istina o prirodi stvarnosti opisana u svetim spisima poznatim pod nazivom Spanda karike ili Učenje o vibraciji i božanskom pulsiranju. Ta zbirka stihova predstavlja jedan od najranijih tekstova kašmirskog šivaizma.

Na sanskritu reč spanda znači „damar“ ili „puls“ i predstavlja termin za božanski puls ili vibriranje iz koga, kako se objašnjava u stihovima, proističe svekolika materija koja prožima sve što je stvoreno. Mnogo pre pojave moderne fizike, šivaističko shvatanje, izloženo u Spanda karikama, izražavalo je ono što današnja nauka prihvata kao istinu: Spanda je puls vrhovne ili apsolutne svesti, prvobitne energije koja počiva u izvoru svega u manifestovanom svetu.

Kad se to pulsiranje ili vibriranje zgusne i sabije u sve usporenije vibracije, bezobličnost prelazi u oblik i, konačno, u individualizovanu svest.

Ovakvo shvatanje otkriva da vibracije energije, koje sačinjavaju naša tela, našu planetu i celokupnu stvarnost, predstavljaju usporene izraze iste suštinske vibracije ili pulsa na istovetan način kao što led predstavlja usporenu vibraciju vode.

98

Alhemija duše Posmatrano s te tačke gledišta, vi i ja smo samo veoma, veoma, veoma zgusnuti oblici vrhovne svesti!

Sećam se svog prvog susreta sa Spanda karikama. U to vreme sam se duže od dvadeset pet godina bavila meditacijom i već sam počela da formulišem svoje učenje o vibracionoj transformaciji, ali nikad nisam čula za taj drevni spis. I zato sam, kad sam pročitala prevod stihova, bila zapanjena spoznajom da je neki veliki mudrac u IX veku izneo dubokoumno učenje o istini života, u kome se predočava upravo ono što današnja nauka pokušava da objasni.

Hajde da sad napravimo skok iz IX veka i vratimo se nazad u XXI, da bismo pročitali reči dvojice renomiranih fizičara, koji opisuju univerzum koristeći isti princip razumevanja kao indijski mudraci koji su živeli pre 1200 godina. Prvi od njih, Albert Ajnštajn, koji se smatra najuticajnijim fizičarem XX veka, navodno je izjavio: Što se tiče materije, svi smo bili u zabludi. Ono što mi nazivamo materijom zapravo je energija čija je vibracija toliko snižena da se može opaziti čulima. Materija zapravo ne postoji.

Teorijski fizičar Dejvid Bom, koga je Albert Ajnštajn nazvao svojim intelektualnim naslednikom, otišao je korak dalje, opisavši stvarnost na način koji još vernije odražava drevnu mistiku: Materija, kako stvari stoje, predstavlja zgusnutu ili zamrznutu svetlost.

Prosto se naježim dok čitam ove citate, obuzeta osećanjem da stojim na nekom bezvremenom kosmičkom raskršću, gde se nauka susreće sa samospoznajom. To su čudesni i omamljujući primeri preklapanja drevnog duhovnog znanja i moderne fizike.

Fritjof Kapra, američki fizičar i pisac austrijskog porekla, elokventno je opisao ovo saglasje u knjizi Tao fizike: Mistik i fizičar stižu do istog zaključka, samo što jedan kreće iz unutrašnjeg, a drugi iz spoljašnjeg domena. Harmonija između njihovih stanovišta potvrđuje drevnu indijsku mudrost da je Brahma, krajnja stvarnost izvan nas, isto što i Atman, stvarnost unutar nas.

99

Barbara de Anđelis U kako zapanjujućem vremenu živimo, u doba kad naučnici na raspolaganju imaju najnaprednija tehnološka sredstva da bi videli i dokazali ono što su prosvetljeni učitelji spoznavali u dubokoj meditaciji i zapisali na palminom lišću još u IX veku! Bilo da sebe shvatamo u skladu s učenjima iz drevnih spisa ili više volimo da život sagledamo kroz oči moderne nauke, nepogrešiva i spektakularna istina je ista: Mi smo vibrantna bića i duboko u nama – ili preciznije, na našem najsuptilnijem i najprefinjenijem nivou – pulsira ista prvobitna esencija vrhovnog izvora u svom nepromenjenom obliku.

Ona nije samo tamo već i ovde – na površinskom nivou naših prividnih individualnih ličnosti.

Zato, po definiciji, mi ne možemo a da ne budemo taj krajnji vrhovni puls koji, po definiciji, jeste svepostojeće.

Možete verovati da je taj vrhovni puls ono što nazivamo Bogom, Hristom, Šivom, Budom, Alahom, Onaj koji Jeste, božanskom svetlošću, ili bilo kojim drugim imenom koje za vas ima smisla. Kakva god bila vaša uverenja, nadam se da vas ovo objašnjenje ispunjava istim iskustvom čuđenja i zadivljenosti kao i mene kad god se zamislim nad njegovim značajem.

Zapanjujuće je suočiti se sa spoznajom da smo i vi i ja samo smrznute i zgusnute verzije vrhovne energije i izvorne vibracije. Svojim učenicima volim da kažem da smo svi mi samo zamrznuta svest – kao sladoled na štapiću!

Transformišite svoje misli kroz transformisanje svoje svesti Sada konačno stižemo do glavnog motiva za ovu, kako se nadam, podsticajnu lekciju iz fizike i metafizike, i do duhovnog principa koji predstavlja temelj mog rada i ove knjige: Većina nas pokušava da promeni sebe na nivou svojih misli, na nivou osećanja ili nivou ponašanja.

Ali to je samo kontrola, a ne transformacija.

100

Alhemija duše Istinska transformacija, da bi bila zaista autentična i trajna, mora da se desi, i može da se desi, samo na nivou naših vibracija.

Zar ovo ne deluje smisleno? Na to sam mislila kad sam nešto ranije ukazala na ideju da se moramo promeniti u izvoru, menjati se od iznutra ka spolja, otisnuti se izvan pokušaja da upravljamo sobom ka nastojanju da ovladamo sobom.

Lična transformacija ne svodi se na prikupljanje ili učenje novih informacija ili koncepata.

Ne pokušavate samo da razmišljate ili da se ponašate drugačije.

Postali ste drugačiji.

Počeli ste drugačije da funkcionišete jer to činite iz dubine svoje svesti.

Transformisali ste svoju vibraciju kao ljudsko biće.

Jedno od mojih omiljenih sećanja iz detinjstva potiče iz 1954. godine, kad sam gledala televizijsku verziju Petra Pana, muzičku adaptaciju divnog romana i pozorišnog komada Dž. M. Barija. Još se živo sećam kako sam kao hipnotisana sedela na podu ispred našeg malog crnobelog TV-a (sa sve antenom koja podseća na zečje uši) posmatrajući kako Petar i Zvončica ulaze kroz prozor dečje sobe, da povedu mališane u Nedođiju. Petar zasipa članove porodice vilinskom prašinom i kaže im: „Neka vam u glavi budu samo lepe, divne i srećne misli, i vinućete se u nebesa!“ Kako sam tada želela da i ja mogu da poletim s njima!

Zar ne bi bilo fantastično da uvek imamo samo pozitivne, uzdižuće i šireće misli i da nas nikad ne muče negativnost, ograničenost, briga ili strah?

Svi bismo momentalno iskusili veći duševni mir, više samopouzdanja i radosti. Mislim da je veoma važno da gajimo nameru da naše misli budu „lepe, divne i srećne“, tako lepe da nas uvek podižu naviše. Međutim, prava i trajna transformacija ne svodi se na puko pokušavanje da razmišljamo drugačije, već na to da budemo drugačiji. Kako to možemo da postignemo?

Jeste li se nekad zapitali odakle dolaze misli? Vaše misli dolaze iz svesti, iz polja svesnosti koje se nalazi van konkretnih misli, na daleko suptilnijem nivou vašeg bića. Vaše misli su samo završni stadijum ili krajnji 101

Barbara de Anđelis proizvod svesti, nakon što vibracija svesti prođe kroz brojne filtere, što ćemo dublje razmotriti u nastavku knjige.

Zamislite da je svest kao voz koji počinje putovanje na glavnoj stanici i potom se zaustavlja na brojnim sporednim stanicama, sve dok ne stigne do kraja pruge. Poslednja stanica na toj ruti jeste vaš um. Na tom mestu, putnici – odnosno vaše misli – iskrcavaju se iz voza.

Možete do mile volje pokušavati da kontrolišete te putnike, da ih lepše obučete ili ih sklonite s vidika, nakratko čak možda i uspete u tome. Ali znate šta? Sledeći voz koji kreće iz Centrale svesti već ulazi u stanicu, noseći novi tovar misaonih putnika. Zato pokušaj da promenite ili kontrolišete svoje misli kad one već stignu iz centrale svesti predstavlja frustrirajući, iscrpljujući i jalov poduhvat. Prekasno je za to – jer dotična misao već se pojavila!

Kao što se talas podiže iz okeana, misli izranjaju iz vašeg unutrašnjeg okeana svesti.

Ne možete da razdvojite talas od njegovog izvora, okeana.

I baš kao što ne možete da promenite kvalitet vode u nekom individualnom talasu a da prethodno ne promenite kvalitet vode u čitavom okeanu, isto tako ne možete da transformišete kvalitet svojih misli i emocija a da prethodno ne transformišete svest iz koje te misli i emocije potiču.

Evo još jednog primera koji će vam pomoći da to shvatite: Zamislite da imate fabriku koja koristi isključivo zelenu vunu za proizvodnju raznih odevnih predmeta. Koje boje će biti sve što izađe iz te fabrike? Zelene, naravno! Možete sebe do mile volje ubeđivati da je odeća crvena. Možete zamišljati da će sledeći kaput napravljen od te vune izaći iz fabrike crven umesto zelen. Možete na zelenu odeću prikačiti etikete na kojima piše: OVO JE CRVENI DŽEMPER. Ali ako je ta stvar napravljena od zelene vune, ona može da bude samo i isključivo zelena.

Jedino rešenje je da se otisnete ka izvoru problema i promenite sirovinu od koje pravite odeću.

Ovo je jedna od najvažnijih i, po mom uverenju, najmoćnijih promena u razumevanju koju možete ostvariti: da biste istinski transformisali svoj um i vibraciju misli koje on proizvodi, morate se otisnuti dalje od samog uma, ka njegovom izvoru, odnosno ka svojoj svesti, i izvršiti transformaciju na tom fundamentalnom nivou.

102

Alhemija duše

Od pozitivnog razmišljanja do pozitivnog vibriranja Pozitivno razmišljanje je divna praksa. Ali kako možemo da se otisnemo dalje od pokušaja da razmišljamo pozitivno i da postanemo istinski pozitivna vibrantna bića? Ovo je bazični princip za posao unutrašnje transformacije kome sam posvećena već mnogo decenija i tema koju ću nastojati da objasnim u narednim poglavljima. To je takođe jedna od najvažnijih promena iz duše koju možete da ostvarite.

Promena iz duše

Promena od pozitivnog razmišljanja do pozitivnog vibriranja Ne možete trajno da promenite svoje razmišljanje a da pritom ne promenite vibraciju svoje svesti.

Jedna od ključnih karakteristika našeg telesno-umnog ustrojstva jeste to da ono neprestano nastoji da uskladi i uravnoteži sve svoje elemente. Zato, čak i dok pokušavamo da spolja svesno kontrolišemo svoj um i stavove, ti pokušaji će neminovno doživeti neuspeh ako nisu sazdani na čvrstom unutrašnjem temelju – na temelju svesti. Tačno je da svom umu povremeno možete nametnuti određene pozitivne misli, ali ako te misli ne vibriraju u skladu s najdubljom vibracijom vašeg srca i duše, nećete moći da ih održite.

Vaš um ne može održati misao da treba da budete blagonakloni prema sebi ako duboko unutra vibrirate samokritičnošću.

Vaš um ne može održati misao da treba da uživate u darovima života ako duboko unutra vibrirate osećanjem da toga niste dostojni.

Vaš um ne može održati misao da treba da verujete u sebe i svoje sposobnosti ako duboko unutra vibrirate sumnjom i nesigurnošću.

Vaš um ne može održati misao o upuštanju u intimnu vezu koja će vas učiniti zadovoljnim i ispunjenim ako duboko unutra vibrirate strahom i nepoverenjem.

103

Barbara de Anđelis Na primer, možete pokušati da u umu zadržite neku misao – recimo, zaslužujem uspeh i izobilje – ali ako ta misao ne vibrira u skladu sa istinom koja leži duboko u vama, vibracije te pozitivne misli biće potisnute i zamenjene mislima koje poseduju manje harmoničnu vibraciju, kao što su strah, neostvarenost ili ozlojeđenost. Koliko god da ste iskreni dok sebe ili određenu situaciju sagledavate u pozitivnom svetlu, možete postati frustrirani ili zbunjeni, pa čak i zaključiti da je vaš trud potpuno uzaludan, jer naizgled ne uspevate da sprečite armiju ograničavajućih misli da umaršira u vaš um i preuzme kontrolu.

Da li vodite vibracioni rat sa svojim umom?

Nedavno, dok sam bila na jednom seminaru, moja asistentkinja prišla je da me obavesti kako neki čovek već satima čeka da popriča sa mnom i da deluje prilično uzrujano. „On je pročitao sve vaše knjige i kaže da je vaš veliki obožavalac“, objasnila je. „Deluje stvarno fino, ali kaže da očajnički želi da popriča s vama, makar na pet minuta.“ Moje izlaganje je trebalo da počne tek za nekoliko sati pa sam je zamolila da me upozna s njim.

Krejg mi se dopao već na prvi pogled. On je bio motivacioni govornik specijalizovan za biznis i finansije i zračio je krajnje iskrenom energijom. „Mislim da nešto nije u redu sa mnom“, priznao je, „a samo vama dovoljno verujem da vam predočim svoj problem. Neprijatno mi je čak i da pričam o tome.“ „Počastvovana sam što imate takvo poverenje u mene iako smo se tek danas upoznali“, rekla sam ohrabrujućim glasom. „Recite mi šta vas ispunjava takvim nemirom.“ Krejg se krišom osvrnuo, da se uveri kako nas niko ne sluša, a onda se pokajnički savio ka meni i prošaptao: „Koliko god da se trudim, ne mogu baš uvek da održim pozitivne misli.“ „Ne shvatam“, odgovorila sam, ispunjena blagim nemirom. „Hoćete da kažete da imate loše misli koje ne možete da kontrolišete i da se plašite da ćete zbog toga učiniti nešto opasno?“ „Oh, ne, ništa nalik tome“, objasnio je. „Hoću da kažem da godinama radim na sebi, čak me i plaćaju da druge podučavam kako da usavrše sebe i svoj biznis. Svojski se trudim da negujem samo pozitivne misli kako bih u svoj život privukao samo pozitivne stvari. Ali koliko god da pokušavam, ponekad me i dalje progone zastrašujuće misli o mojoj karijeri, ili ljutite 104

Alhemija duše misli o mojoj devojci, i iako pokušam da negativne misli potisnem pozitivnim, one neće da odu. Užasnut sam pomišlju da ne uspevam da se ostvarim kao dobar čovek i da nešto ozbiljno sa mnom nije u redu.“ Pružila sam ruke i uhvatila njegove šake. „Hoću da primite ovo što vam govorim jer to dolazi pravo iz mog srca“, rekla sam. „S vama je sve u redu!

Ni u čemu niste omanuli i niste krivi što se tako osećate. Samo vam nedostaju ključne informacije koje će vam pomoći da shvatite sebe i svoj um.“ „U redu“, odgovorio je drhtavim glasom. „Šta da radim?“ „Potrudite se da na vreme dođete na moje predavanje i pažljivo saslušate sve o čemu ću govoriti. Potom me pronađite na sledećoj pauzi, da nastavimo razgovor.“ Tokom predavanja izložila sam obilje činjenica o vibracionoj transformaciji, nalik ovima koje trenutno delim s vama, objašnjavajući kako treba da kalibriramo svoju svest tako da misli koje izranjaju iz nje prirodno vibriraju u skladu s najuzvišenijim. Videla sam Krejga kako sedi u drugom redu, furiozno vodeći beleške i entuzijastično klimajući glavom.

Kad sam završila s potpisivanjem knjiga, primetila sam da me Krejg čeka, ali sad je izgledao kao sasvim nov čovek. Bio je nasmejan, pun energije i jedva je obuzdavao uzbuđenje. „Hvala vam, hvala vam, hvala vam!“, uzviknuo je. „Sve što ste rekli zvuči tako smisleno. Imam osećaj da sam se oslobodio pola tone strepnje. Tokom vašeg predavanja odjednom mi je sinulo da sam vodio rat sa sobom i svojim mislima. Da li se zbog toga neprestano osećam tako iscrpljeno?“ „Da, radili ste upravo to, a čovek gubi mnogo energije kad se neprestano bori sa svojim umom, umesto da promeni taktiku i počne da funkcioniše od iznutra ka spolja. Rekla sam vam da je s vama sve u savršenom redu! Trebalo je samo da shvatite neke stvari. Zato obožavam da držim predavanja.“ „A ja obožavam vas!“, odgovorio je široko se osmehnuvši. * * *

Tokom svoje karijere upoznala sam na stotine Krejgova, iskrenih tragača koji svakodnevno prekorevaju sebe, ispunjeni osećanjem da nešto nije u redu s njima jer naizgled ne uspevaju da žive u skladu sa standardima koje su sebi postavili. Možda ćete, baš kao i Krejg, biti iznenađeni kad saznate da vaša iskrena namera da pozitivnije razmišljate, ako nije praćena odgovarajućom promenom na nivou svesti, često može dovesti do vibracionog rata unutar vas, a da vi toga uopšte niste ni svesni.

105

Barbara de Anđelis Vibracija vaših svesnih misli sudara se s vibracijom vaših nesvesnih misli, što rezultira svojevrsnim vibracionim rvačkim mečom!

Dva dela vašeg bića bore se za prevlast, a vaš život i vaši snovi uhvaćeni su u središtu te bitke.

Zamislite da jedan deo vašeg bića izražava pozitivne misli, a drugi deo izražava vaše nesvesne potisnute misli. Vaše pozitivno ja kaže: Hoću da budem uspešni poslovni čovek! – a vaše stisnuto ja odgovara: Ti to ne zaslužuješ. Uvek se premišljaš i odugovlačiš. I bio si užasno loš muž i otac u prvom braku jer si previše pio. Vaše pozitivno ja: Prestani da mi govoriš da sam loš.

Znam da sam pravio greške, ali zaslužujem izobilje i ispunjenje! Ovog puta mogu da budem bolji. Vaše stisnuto ja: Priznaj – osećaš krivicu zbog svih situacija u kojima si pogrešno postupio. Sve si razočarao! Nisi dostojan sreće.

Ponovo ćeš sve uprskati.

To znači da ste u ratu sa samim sobom, u ratu između nesvesnih emocionalnih vibracija i vibracija svesnih misli.

Kakav uticaj ti vibracioni okršaji imaju na vas?

1. Unutrašnje bitke zahtevaju ogromnu količinu energije.

Radila sam sa mnogo ljudi koji, poput Krejga, nisu imali ni najblažu predstavu da ih njihovi unutrašnji sukobi iscrpljuju. Životna energija koju treba da uložimo u svoju ekspanziju, kreativnost i uspeh često biva utrošena na trud koji neprestano moramo da ulažemo, svesno ili nesvesno, dok pokušavamo da se izborimo sa svojim strahovima, sumnjama i nesigurnostima.

2. Unutrašnje bitke stvaraju stanje hroničnog unutrašnjeg nemira i strepnje.

Zamislite da sedite između dvoje ljudi koji se nalaze usred žučne rasprave ili svađe kojoj se ne nazire kraj. Koliko smireno ili uravnoteženo možete da se osećate u takvoj situaciji? Ne naročito! Haos i dramatičnost odvlače vam i razbijaju pažnju. Čak i kad ne poznajete ljude u sukobu ili ne marite za njih, svejedno ste pod uticajem njihovih ratobornih vibracija. Upravo to nam se dešava kad živimo u vlastitoj unutrašnjoj vibracionoj ratnoj zoni.

106

Alhemija duše 3. Unutrašnje bitke odašilju dvostruke suprotstavljene vibracione poruke ka univerzumu i svima koji nas okružuju.

Zaslužujem dobre stvari./Ne zaslužujem dobre stvari.

Hoću da budem uspešan i preuzmem vođstvo i zato mi daj odgovornost./Ne verujem da mogu da budem uspešan i da preuzmem vođstvo pa zato ni vi ne treba da mi verujete.

Dođi ovde – želim ljubav./Odlazi odavde – plašim se da ću biti povređen.

Možeš da računaš da ću to dobro obaviti./Ja sam nepouzdan i plašim se da ću nešto zabrljati i da ću izneveriti.

Poput kompjutera koji zablokira kad mu dajete suprotstavljene komande, vaš život takođe može da zablokira kad niste vibraciono koherentni, a pritom često niste ni svesni šta se dešava. Taj fenomen nazivam odašiljanjem dvostrukih vibracionih poruka ka univerzumu, voljenim osobama, ljudima koje srećete, vašem poslodavcu, kolegama ili potencijalnim klijentima.

Poznajem mnogo dobronamernih ljudi kod kojih su se ti nevidljivi vibracioni ratovi negativno odrazili na karijeru ili finansijsko stanje. Svi oni su imali pozitivan san, viziju ili poslovni cilj, ali nezavisno od njihovog znanja, ti pozitivni stavovi bili su u neskladu s emocionalnim vibracijama duboko u njihovom srcu i svesti. Neki nikako nisu uspevali da pomere svoje projekte s početne tačke. Drugi bi postigli određeni uspeh, ali bi se to ubrzo izjalovilo jer su u njihovoj vibracionoj kontrolnoj sobi funkcionisala dva zasebna skupa komandi, na primer: „Ja to zaslužujem./Ne, ja to ne zaslužujem.“ Istinska transformacija nalaže da sebe rekalibrirate na vibracionom nivou – da u svojoj svesti raščistite stare disonantne vibracione obrasce, koji ne služe vašem dobru, da resetujete ili promenite svoju vibraciju tako da počnete da vibrirate na višim energetskim frekvencijama.

Kada se promenite na vibracionom nivou, šta se dešava? Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, u delu Duboko i visoko, tada ćete prirodno imati više 107

Barbara de Anđelis misli i emocija koje su spontano i organski usklađene s najuzvišenijim istinama i principima. Počećete drugačije da nastupate u svetu. Ljudi će to istog časa osetiti. Vaše unutrašnje stanje i vaš spoljašnji nastup postaće koherentni i usklađeni.

Upravo to se desilo s Krejgom. On je odlučio da pohađa neke od mojih radionica da bi se vibraciono naštimovao iznutra i svoju unutrašnju stvarnost doveo u sklad s najuzvišenijim mislima i vizijama o sebi i svojoj budućnosti. Nešto kasnije poslao mi je radostan mejl da me obavesti o svom napretku. Evo jednog izvoda: Pišem vam iz Londona, gde sam počeo da držim obuku prvoj grupi polaznika u ogromnoj međunarodnoj organizaciji s kojom pokušavam da se povežem već pet godina. Neverovatno, zar ne?

Oni su i ranije priznavali da im se dopadam, ali uprkos tome nisam se „u potpunosti uklapao“ u njihovu viziju. Nakon rada s vama mogu samo da zaključim da su tada nesvesno predosetili da sam, uprkos spoljašnjoj odvažnosti i samouverenosti, iznutra daleko više uzdrman nego što sam hteo da pokažem.

Tri nedelje nakon našeg završnog seminara, ponovo sam otišao na sastanak s njihovim odborom i ovog puta su jedva dočekali da me angažuju. Bio sam zapanjen. Nisam učinio niti rekao bilo šta drugačije – ali sam sigurno drugačije vibrirao, zahvaljujući radu s vama. Znam da ste mi rekli da treba da raščistim unutrašnju disharmoniju i rekalibriram svoju energiju i da će ljudi osetiti kada se to desi – i ne mogu da verujem koliko ste bili u pravu! Pretpostavljam da ovog puta nisam odašiljao pomešane energetske poruke i tako sam dobio ugovor, što znači da će moja kompanija u narednih godinu dana udvostručiti profit!

Takve poruke me uvek ispunjavaju srećom što sam odlučila da postanem učitelj. Krejg je napravio ogromnu promenu iz duše kad je shvatio da treba da uradi mnogo više od pozitivnog razmišljanja – da mora da vibrira pozitivno, od iznutra ka spolja.

Da li vam ova ideja o unutrašnjoj rekalibraciji zvuči komplikovano, misteriozno, pa čak i nemoguće? Ne treba da bude tako. Zapamtite: svi mi smo vibrantna bića, puls vrhovne svesti.

Sve što nam se dešava spolja ili iznutra predstavlja vibraciju koja se odražava na naše vibriranje.

108

Alhemija duše Ono što mislimo, što radimo, što osećamo, što čujemo, što vidimo, sa kim provodimo vreme – sve to vrši vibracioni uticaj na nas i tako nas doslovno menja svakog trenutka.

Kao što ćemo videti, dok postepeno učimo koje vrste vibracionih iskustava stvaraju najvišu frekvenciju i najblagotvorniji uticaj, i dok se postepeno upuštamo u ta iskustva, počećemo da menjamo sebe iz samog izvora našeg bića.

Možete da rekalibrirate ili preinstalirate svoju vibraciju tako što ćete početi da stvarate moćna vibraciona iskustva, koja će vas vratiti na vašu najvišu vibracionu frekvenciju.

To je suština uzbudljivog putovanja ka unutrašnjoj promeni.

Sve vibrira u skladu sa svim drugim stvarima Svaki naš čin, misao i izbor predstavlja dodatak za trajni mozaik: naše odluke se mreškaju kroz univerzum svesti, utičući na živote svih duša.

Svaki čin ili odluka koje stavljamo u službu života podržavaju svekoliki život, uključujući i naš vlastiti.

Dejvid R. Hokins, doktor medicine i filozofije

U nekom drugom životu unutar ovog života, tokom nekoliko godina krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, bila sam pravo dete cveća (ali ne od onih koji su se drogirali, već od onih koji su meditirali!). Vozila sam se autostopom duž kalifornijske obale, nedeljama živela u Folksvagenovom kombiju, spremala integralni pirinač na vatri založenoj pored puta, učestvovala u antiratnim marševima, poklanjala cveće naoružanim pripadnicima Nacionalne garde i plesala pod mesečinom na festivalima ljubavi i javnim okupljanjima.

U to vreme bilo je uobičajeno nositi table na kojima je pisalo: SVI SMO JEDNO. Tad još nisam bila sigurna šta to znači, ali mi se sviđalo. Te reči su pobuđivale neki odjek u dubinama mog bića, žudnju da nekako pronađem način da prevaziđem otuđenost koja me je proganjala otkako znam za sebe.

U to vreme, u ranim danima moje formalne potrage, nisam imala pojma da smo svi zaista jedno!

109

Barbara de Anđelis Ako smo vi i ja sačinjeni od vibrantne energije, i ako je sve oko nas takođe sačinjeno od te iste vibrantne energije, onda smo zaista povezani sa svim bićima i stvarima. Čak i sa fizičke, ako ne i metafizičke, tačke gledišta, razdvojenost nije samo iluzija – već čista nemogućnost!

Svi smo deo beskonačnog mora vibrantne energije, istog misterioznog energetskog polja. To znači da ne možete da postojite u nekom vakuumu van tog jedinstva. Ne možete biti odvojeni od njega, čak i kad tvrdite da jeste.

Dok razmatramo u čemu počiva suština vibracione transformacije, naša sledeća „promena iz duše“ usmerava nas u značajnom novom pravcu.

Promena iz duše

Promena od razmišljanja o sebi kao emocionalnom ili intelektualnom biću do shvatanja da ste zapravo vibrantno biće Ovo je jedna od ključnih promena iz duše koju nastojim da vam podarim: poziv da sebe počnete da shvatate ne kao intelektualno ili emocionalno, već kao vibrantno biće.

Iako verujete da ste s drugim ljudima i stvarima povezani posredstvom intelekta i emocija, vi ste s njima prvenstveno povezani na vibracionom nivou.

Način na koji energetski vibrirate u odnosu na svet i sebe zapravo je ono što identifikujete kao svoje ja.

S tačke gledišta moderne fizike, svet možete sagledati kao interaktivna energetska ili vibraciona polja koja neprestano vibriraju između sebe. Već smo videli da ste vi, po svojoj suštini, vibrantna materija, Svest koja je zgusnuta ili kondenzovana u ljudsko biće. Vi ste hodajuće vibraciono polje energije koje se nalazi u neprestanom plesu s drugim vibracionim energetskim poljima, ne samo s energijama s kojima stupate u svesnu interakciju, kao što su drugi ljudi, već sa svime što postoji!

110

Alhemija duše

Vi neprestano pravite talase Sad ćemo preći na narednu lekciju iz duhovne fizike, ovog puta usredsređeni na kretanje vaše esencijalne energije ili vibracije i njeno stupanje u interakciju s vibracionom energijom sveta.

Jeste li nekad bacili kamenčić u reku ili more? Ako jeste, videli ste fiziku na delu, odnosno primetili ste da se energija ili vibracija kamenčića u interakciji s vodom prostire u koncentričnim kružnim talasima, šireći se iz središta. Kamen je udario samo jednu sićušnu tačku u jezeru ili bari, ali dejstvo vibracije nije ostalo ograničeno na to područje, već se proširilo daleko van njega. To se dešava zbog prirode vibracije: fizika nam govori da svekolika energija, ili vibracija, putuje u talasima.

Talas je puls ili osciliranje energije koja putuje kroz prostor i materiju, kao što su vazduh ili voda. Talasi su način na koji se energija, kao što je zvuk ili svetlost, prenosi i širi iz svog izvora. Neke od tih talasa možemo da vidimo, poput talasa fizičke energije koji nastaju kad kamenčić udari u vodu, ili svetlosnih talasa, bar u onom delu spektra koji vidljiv golim okom.

Međutim, postoje i druge vrste talasa (kao što su mikrotalasi, rendgenski zraci, radio ili elektromagnetski talasi) koje ne možemo da opazimo. Oni su nevidljivi za oko i mogu se izmeriti samo naročitim instrumentima koji imaju sposobnost da ih detektuju, to jest vide.

Svi smo imali prilike da vidimo kako se morski talasi sudaraju, terajući vodu da se uzburka i raspršti. To je primer vibracionog plesa dva polja energije – u ovom slučaju vode – ali treba da znate da je interakcija između energetskih talasa zapravo ono što sačinjava celokupan život koji poznajemo.

Ples kosmičke energije je neprestano prisutan svud oko nas – sve se nalazi u vibracionom plesu sa svim ostalim, od najmanjih subatomskih čestica do gravitacione sile zvezda i galaksija i svega što se nalazi između tih krajnosti.

Vi ste u neprestanom plesu sa svime što postoji!

Ako je sve vibrantna energija koja putuje kroz univerzum u talasima, onda možemo da zamislimo univerzum kao ogromnu kosmičku balsku dvoranu, ispunjenu česticama i talasima koji plešu u milijardama različitih obrazaca i ritmova, koji sačinjavaju sve što je stvoreno i sve što se nalazi u toj tvorevini!

111

Barbara de Anđelis Hajde da se sada s kosmičke vratimo na ličnu dimenziju i temu koju trenutno razmatramo: na vas i vaš osobeni i jedinstveni vibracioni ples. Ako smo ustanovili da sva energija putuje u talasima šireći se iz svog izvora, odatle sledi da se vaše vibracije, to jest puls, takođe šire u talasima iz vas kao izvora ka svetu koji vas okružuje. Šta sačinjava vaše lične vibracije? Suštinske komponente tih vibracija su vaše misli i emocije. Misli i emocije su samo električni impulsi u vašem mozgu za koje je prikačen određen sadržaj. Svaka misao ili emocija koju iskusite stvara energetske talase koji se odlikuju određenom vibracionom frekvencijom. Elektroencefalogram (EEG) može da zabeleži te oscilacije u voltaži, odnosno električnu aktivnost u vašem mozgu.

Svaka misao koja vam izroni u glavi stvara vibraciju ili puls. Svaka emocija koju iskusite stvara vibraciju. Svaka interakcija, sve što vidite, čujete ili doživite, stvara specifičnu vibraciju. Poput svih drugih vibracija, i ove su sačinjene od energije.

Većina uviđa da naše misli i emocije utiču na nas – one mogu da nas uzdignu ili deprimiraju, da nas nadahnu ili uplaše i tako dalje. Često ubeđujemo sebe da, ako drugima ne kažemo šta mislimo ili kako se osećamo, oni neće biti svesni toga niti će te stvari moći da utiču na njih. Međutim, sad smo uvideli da se energetski talasi po svojoj prirodi šire na isti način kao što energija kamenčića koji je udario o površinu jezera nije sadržana samo u tom sićušnom deliću vode, već putuje šireći se u talasima. Uticaj vaših misli i emocija zato nije nešto što samo vi doživljavate.

Vibracija utiče na vibraciju.

Vi ste vibracija u neprestanom procesu akcije i reakcije sa svime što vas okružuje.

Vaše misli i emocije se putem vibracija neprestano emituju ka svetu.

To znači da vi, kao hodajuće vibrantno biće, neprestano utičete na sve oko sebe. Štaviše, prosto je nemoguće da ne utičete na sve oko sebe!

Pre nekoliko meseci razmatrala sam ovaj princip s jednom prijateljicom i njen osamnaestogodišnji sin seo je pored nas da čuje moje izlaganje. „Sviđa mi se to što pričate“, rekao je Brent. „Vaša teorija zanimljivo zvuči, samo što to ne može da se primeni na mene.“ 112

Alhemija duše „Ne može?“, upitala sam. „Zašto ne bi moglo?“ „Zato što ja svoje misli i osećanja uvek zadržavam za sebe pa ne mogu da izađu napolje. Oni ostaju ovde, gde niko ne zna za njih“, ponosno je zaključio, potapšavši se po glavi i grudima. „Dakle, Brente“, rekla sam široko se osmehnuvši, „kažeš da tvoja koža uspeva da blokira vibracije koje potiču od tvojih misli i osećanja, je li tako?

I da energija ne može da putuje kroz tvoju kožu?“ Mladić se odjednom zbunio, kao da je primetio da se njegova logika obrušava. „Hmm, nikad o tome nisam tako razmišljao“, priznao je. „Jesi li nedavno nešto slikao mobilnim telefonom i nekom poslao tu fotografiju?“ „Naravno. Jutros sam slikao svog psa i poslao devojci.“ „Vidiš, ta fotografija je pretvorena u elektromagnetni talas koji sadrži digitalne informacije i poslata kroz prostor ka njoj“, objasnila sam. „Da li ju je dobila?“ „Naravno, istog časa“, odgovorio je Brent. „Da li su tvoj telefon i zidovi tvoje sobe i bilo koji predmet koji se nalazi između tebe i tvoje devojke uspeli da blokiraju tu vibracionu poruku i spreče je da se probije do svog odredišta?“ „U redu“, odgovorio je on, smušeno se osmehnuvši. „Shvatam vašu poentu. Hoćete da kažete kako moje uverenje da vibracije mojih misli i emocija ostaju zaključane u meni, i da drugi ne mogu da ih osete ako ne pričam o njima, predstavlja prilično glupu ideju, je li tako?“ „Ne glupu, mili, već nenaučnu!“

Zašto se ponašate kao ljudska radio-stanica koja emituje program 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji?

Možda i vi, poput mog mladog prijatelja Brenta, smatrate da kad čujete neku misao u svojoj glavi, ili osetite neku snažnu emociju, te vibracije ne utiču ni na koga sa strane i ostaju zaključane u vašem vlastitom sistemu. Ali to, naravno, nije istina. Ako doživljavate misli ili osećanja koja se odlikuju skupljenom vibracijom, kao što je prosuđivanje, ili hirovitom vibracijom kao što je bes, ili uskovitlanom vibracijom kao što je strah, svaka od tih energija zrači iz vas u vidu talasa. Na isti način, ako doživljavate misli i osećanja koja imaju širu vibraciju, kao što su ljubav, samilost ili zahvalnost, ti energetski obrasci takođe se emituju u talasima. Čak i vaše nesvesne misli i emocije 113

Barbara de Anđelis vibriraju unutar vas i šire se ka spolja, kao radio koji je uključen, ali mu je ton toliko utišan da čak ni vi ne možete da ga čujete.

Svaka vaša misao, osećanje i unutrašnja reakcija stvara vibracioni talas određene frekvencije i kvaliteta, zavisno od prirode dotične misli ili emocije, i zrači ili emituje tu informaciju u spoljašnji svet, nalik svim drugim talasima.

Ako imate mobilni telefon, sigurno ste ga upotrebili u poslednja 24 sata, ali jeste li se nekad zapitali kako ta spravica radi? Kad govorite u telefon, on pretvara vibraciju vašeg glasa u električni signal. Potom prenosi taj signal u formi radio-talasa, elektromagnetskog polja koje vibrira na određenoj frekvenciji i putuje brzinom svetlosti, koja iznosi oko 300.000 kilometara u sekundi. Ti talasi prenose se u svim pravcima, a ne pravolinijskom putanjom, baš kao što kamenčić bačen u vodu stvara kružne talase. Antena ili odašiljač, na koje je vaš broj podešen preko vašeg mobilnog operatera, hvata specifičnu frekvenciju radiotalasa i potom šalje ili emituje te talase ka telefonu vašeg prijatelja, gde oni ponovo bivaju pretvoreni prvo u električne signale, a potom i u zvuk vašeg glasa.

Ne vidite radio-talase koji putuju kroz prostor prenoseći zvuk vašeg glasa, ali oni ipak postoje i bez problema prolaze kroz materiju kao što su staklo ili drvo. Zašto biste onda smatrali da su talasi vaših misli ograničeni spoljašnjim obrisima vašeg tela i da niko ne može da ih nasluti ili oseti?

Vi ste vibrantno biće i, osim što živite na ovom svetu, istovremeno utičete na njega, emitujući i prenoseći vibracije svojih misli, emocija i svesti na istovetan način kao što radio-stanica emituje signal u atmosferu, odakle će ga pokupiti nečiji radio-prijemnik, mobilni telefon ili kompjuter.

Međutim, za razliku od radio-stanice, vi ne odlučujete kad ćete emitovati program. Vi to neprestano radite, kao neka od onih non-stop stanica koje nikad ne nestaju iz etra: „Samo vi, sve vreme!“ Dakle, sledeće pitanje glasi: „Šta ja to emitujem?“ Odgovor, u najmanju ruku, podstiče na razmišljanje: Emitujete apsolutno sve – sve što vibrira u vama kao vaše ja.

Svako od nas ima vibracioni recept, koji predstavlja ukupni zbir svih naših misli, emocija, odluka, uverenja i stavova. Ti vibrantni sastojci kombinuju 114

Alhemija duše se na određen način, stvarajući nešto što možemo da definišemo kao svoj jedinstveni orkestar, s vlastitim zvukom i dejstvom. To je otprilike kao da su svi delovi vašeg bića nalik individualnim instrumentima koji zasebno sviraju, ali kad se ti instrumenti udruže, oni stvaraju vibracionu simfoniju.

Ta vibraciona simfonija je ono što ljudi čuju, to jest osećaju, kad se nađu u vašoj blizini, pa čak i kad razmišljaju o vama. Drugi ljudi priključuju se na vašu frekvenciju i doživljavaju sve što vi svirate.

Usput rečeno, bili svesni toga ili ne, prva osoba koja prima taj program ste vi sami! Vi ste prvi primalac vlastitih vibracionih talasa. Na primer, ako se u vama pojavi ljutita misao prema nekom, ona prvo mora da odjekne kroz vaš sistem pre nego što izađe napolje. Talasi vibracione energije prolaze kroz vaš um i telo pre nego što počnu da se emituju izvan vas, ka spoljašnjem svetu.

Kad vas neko naljuti, ne treba da mislite da se negativne misli ili osećanja koja gajite prema toj osobi ponašaju kao strele koje vaš um ispaljuje na dotičnu metu i da ta vibracija nakon toga iščezava iz vas. Sasvim suprotno, ta vibracija i dalje odjekuje u vama, kao izvor tog signala. Kad to shvatite, to postaje snažan podsticaj da promenite i iscelite svoje vibracije iznutra.

Vibracioni flešbek: Kako vaše unapred podešene vibracije prelaze prostor i vreme Već smo videli da vibraciona energija može da putuje kroz prostor, ali ona takođe putuje i kroz vreme: Vaše nesvesne misli i emocije, bilo iz sadašnjosti ili prošlosti, neprestano se emituju ka svetu, čak i kad ste potpuno nesvesni njihovog postojanja.

To su unapred podešeni kanali u vašoj svesti.

Nije reč samo o tome da se vaše svesne misli neprestano emituju. Isto se dešava s mislima i kojih niste svesni – s onim što možete da definišete kao svoj emocionalni i mentalni program. Kasnije ćemo detaljnije pričati o programu vašeg mozga, ali suštinski posmatrano, to je vibracioni zbir svih iskustvenih misli i emocija, ne samo svesnih i ne samo skorašnjih vreme, već skupljanih tokom dugog niza godina vašeg života. Ja to nazivam 115

Barbara de Anđelis unapred podešenom frekvencijom, vibracionim kanalom na koji se automatski i nesvesno prebacujemo.

Jeste li nekad slučajno ostavili TV ili muzički uređaj uključen, iako ste bili sigurni da ste ga isključili, ili ste mislili da ste prekinuli telefonsku vezu da bi se kasnije ispostavilo da niste dobro pritisnuli dugme i da je linija ostala otvorena? Sad zamislite da se u vama nalazi arhiv starih vibracionih iskustava, koja su se desila pre mnogo decenija i koja se i dalje emituju, iznova i iznova, na unapred podešenim kanalima, odašiljući vibracione poruke koje više nisu validne ili koje više ne želite da prenosite.

Možda se taj program sastoji od misli i emocija koje združenim snagama šalju vibrantnu poruku: Ljubav boli. Neću više nikom da dopustim da mi se približi.

Već ste predugo sami, dajete sve od sebe da pronađete srodnu dušu, i nikako ne možete da shvatite zašto vas potencijalni kandidati uporno izbegavaju. Ili možda imate zastareli program nabijen mentalnim i emocionalnim sadržajem koji odašilje poruku: Nešto nije u redu sa mnom. Šta god da uradim, nikad neću biti dovoljno dobra. Spolja posmatrano, delujete kao osoba koja veruje u svoje kvalitete i sposobnosti, ali ipak ne uspevate da privučete dovoljno novih klijenata.

Ovo je jedan od načina da shvatite šta se dešava kad verujete da ste prevazišli neki problem ili događaj iz prošlosti, ali njegov vibracioni uticaj i dalje odjekuje u vama i emituje te vibracije u spoljašnji svet.

Sećate se naše diskusije o unutrašnjem ratu različitih misli koje se sukobljavaju u vama? Sad ćete lakše shvatiti zašto puko fokusiranje na svesno odašiljanje pozitivnih misli ili vibracija ne može da bude dovoljno, osim ako su te vibracije usklađene s onim što nesvesno emitujete.

Ako imate stara vibraciona iskustva koja i dalje pulsiraju u vama, možda mislite da su to samo sećanja, ali ona su mnogo više od toga. To nisu sećanja ako u njima i dalje postoji emocionalni naboj. Ta iskustva su i dalje živa i vi ih emitujete u sadašnjosti.

Sećanja mogu da nose emocionalnu vibraciju.

Ponekad, kad mislimo da smo prevazišli neki problem ili izazov, mi smo se na nivou ponašanja izborili s njim, ali ga nismo razrešili na vibracionom nivou.

Mislimo da živimo u sadašnjosti, ali smo vibraciono zaglavljeni u prošlosti.

Obično nismo čak ni svesni da i dalje emitujemo stare vibracione programe. Možemo imati osećaj da nas ometaju zalutale misli ili emocije koje 116

Alhemija duše dolaze praktično niotkud i čije poreklo ne možemo da ustanovimo. Kao kad začujete neko pištanje u kući i počnete da se osvrćete, tražeći izvor, ali ne možete da ustanovite odakle dolazi zvuk. Jesam li podesila alarm? Da li je to detektor za dim? Izluđuje vas činjenica da čujete taj zvuk a ne znate kako da ga isključite. Hoćete da saznate šta je uzrok te nesnosne buke.

Vaš um funkcioniše na istovetan način. U njegovoj prirodi je da sve želi da svrsta i postroji tako da stvari imaju smisla. On će često obrađivati i vaše stare vibracione emisije, proveravajući da li se njihov izvor nalazi u sadašnjosti.

Kada se iz vas emituje zastareli vibracioni program, kao što su strah, nepoverenje, stid, bes i tako dalje, i kad vaš um ne može da ustanovi odakle potiče ta energetska vibracija, on će u vašoj trenutnoj stvarnosti početi da traži nešto za šta da prikači vibraciju.

Vaš um to neće registrovati kao staru ili prevaziđenu vibracionu poruku.

On će imati osećaj da se to trenutno dešava, što je, s vibracione tačke gledišta, potpuno tačno.

Većina nas neprestano doživljava vibracione flešbekove: Muž napravi neku bezazlenu grešku, a vi se istog časa razbesnite i zaključite da vas više ne voli.

Poslodavac vam uputi neku blagu konstruktivnu kritiku, a vi se odmah osetite odbačenim i zaključite da ne vredite dovoljno.

Osoba koju ste poznavali samo iz viđenja premine, a vas obuzmu neobjašnjive emocije tuge i utučenosti.

Prijateljica zaboravi da vas podseti na neku zabavu, a vi odmah zaključite da vas je izdala i da joj više ne smete verovati.

Taj proces zove se projekcija. Vi projektujete svoje unutrašnje vibraciono iskustvo na sve i svakoga oko sebe. Doživljavate trenutnu stvarnost kroz filtere starih vibracionih stvarnosti.

Naravno, problem je u tome što ne uviđate da je u pitanju puka projekcija, već mislite da se to što osećate stvarno dešava. Mislite da vas muž stvarno ne voli i da vaš poslodavac stvarno misli da ste potpuno bezvredni.

Mislite da ste stvarno depresivni i da zaista ne treba da verujete svojim 117

Barbara de Anđelis prijateljima. Naravno, to ne znači da sve vaše emocije i reakcije potiču od vibracionih flešbekova, ali svakako sagledavate svet kroz sočiva starih vibracionih naočara u daleko većoj meri nego što primećujete.

To možemo iskazati i na sledeći način: Mi sagledavamo stvarnost kroz naočare svojih problema i preokupacija!

Kad bismo nosili naočare s plavim staklima, sve što bismo videli kroz njih bilo bi naizgled plavo. Da su naše naočare žute, sve što bismo videli imalo bi žućkastu nijansu. Naši umovi su poput tih naočara: sočiva naše unapred podešene frekvencije nijansiraju našu stvarnost.

Ideja da naše misli i naš um ne predstavljaju pouzdan kompas za putovanje kroz život vuče korene iz drevnih učenja. Istočnjačke duhovne tradicije definišu neznanje kao stanje u kome ne uviđamo ili smo zaboravili da nosimo naočare koje nijansiraju i menjaju naše opažanje stvarnosti, usled čega verujemo da je ono što vidimo kao plavo zaista plavo, ili da je ono što vidimo kao žuto zaista žuto. Sanskritska reč za tu iluziju naše percepcije je maja.

Maja je termin koji se pojavio u vedskoj indijskoj literaturi pre mnogo hiljada godina i koji se može prevesti kao iluzija ili opsena. Maja je iluzija koja nastaje kad se naše istinsko uzvišeno sopstvo poistoveti s ograničenom fizičkom i mentalnom stvarnošću. To je fenomen koji smo ranije razmotrili kao smrzavanje ili skupljanje naše uzvišene svesti u zgusnuta fizička obličja s kojima se identifikujemo. To je naš veliki san, naš zaborav. To je razlog zašto nam stvarnost deluje čvrsto i solidno, mada je zapravo sačinjena od vibrantnih čestica. To je razlog zbog koga verujemo da smo mi ta fizička tela koja šetaju naokolo, umesto da sebe shvatimo kao vrhovnu svest koja privremeno obitava u ljudskom telu.

Jednostavnije rečeno, maja znači da stvarnost ne sagledavamo onakvom kakva jeste. Vi ste, zahvaljujući unutrašnjem putovanju na koje smo se otisnuli, do sada verovatno spremni da ovo bar teoretski prihvatite. Međutim, ovde tu pojavu sagledavamo na daleko ličniji način – odnosno kako u našem svakodnevnom životu naš um stvara iluzije i opsene koje smatramo stvarnim.

Svi smo iskusili maju na krajnje praktične načine. Setite se nekog za kim ste bili ludi pre mnogo godina, možda svoje prve ljubavi ili prvog romantičnog partnera, nekog koga ste smatrali prosto čarobnim. Bili ste tako srećni i zaljubljeni. Kad se sad setite toga, možda ćete pomisliti: Šta li sam samo umišljala? Uopšte nisam poznavala tog dečka. Zaključila sam da je savršen samo 118

Alhemija duše zato što je bio glavni frajer u školskom ragbi timu. To je bila čista zabluda. Ili ćete možda pomisliti: Bio sam tako slep. Nisam shvatao da ta devojka nije sposobna da voli, ni mene ni bilo koga drugog. Vaš um je video ono što je želeo da vidi. Jednog dana, maja je podigla svoj veo i vi ste tu osobu videli onakvu kakva stvarno jeste i kakva je oduvek bila. Kako sam mogla da previdim istinu, pitate se. Odgovor glasi: mogli ste, zbog maje!

Kad god to objašnjavam publici ili učenicima, uživam dok posmatram kako zapanjeno šire oči dok spoznaja oživljava u njima. Odjednom shvataju zašto, uprkos svim iskrenim naporima, imaju osećaj da pred drugim ljudima, i pred čitavim svetom, ne mogu u potpunosti da izraze to što stvarno jesu, i zašto im se tako često čini da su zatočeni u emocionalnoj energiji prošlosti.

Zar nije zadivljujuće sagledati svet kroz vibracione naočare? Zato nas u nastavku očekuju još uzbudljivije lekcije o promenama iz duše, gde ćete naučiti kako da rekalibrirate zastarele vibracije iz svoje prošlosti, da ne biste više nesvesno emitovali stare energetske obrasce koji ne odražavaju ono što ste u međuvremenu postali. Zahvaljujući tom novom uvidu, moći ćete radikalno da transformišete svoju interakciju s ljudima i stvarima koji vas okružuju i da otkrijete ključ za istinsku i trajnu transformaciju. * * * Sitnije od najsitnije čestice, uzvišenije i šire od najveće postojeće stvarnosti, sopstvo leži skriveno i pritajeno u pećini Srca svakog živog bića.

Iz Kata upanišade, 2.20, VI vek p. n. e.

Naša planeta, naše društvo, i mi sami – sve je sazdano od zvezdane materije.

Karl Segan, Kosmos, XX vek

Ovo poglavlje započeli smo kontemplacijom o čudesnom, shvativši da smo svi mi svemirski putnici koji jezde kroz univerzum brzinom od više miliona kilometara na sat, pa ćemo ga tako i završiti. Ista tajanstvena i zadivljujuća kosmička inteligencija koja je stvorila nepojmljiv i jedinstven ples zvezda, planeta i galaksija takođe je stvorila i jedinstveni šablon vašeg vlastitog postojanja. Svaki atom u vašem telu nastao je pre 13 milijardi godina, 119

Barbara de Anđelis od neke zvezde koja je eksplodirala u svemiru. Svi hemijski elementi u univerzumu i vama samima imaju zvezdano poreklo.

Postoji samo jedna istina, bila ona izneta u spisima drevnih mudraca ili izmerena modernim naučnim instrumentima: i najsitniji delić unutar vas isto je što i beskrajni prostor izvan vas.

Sagledano očima i mistika i naučnika, vi ste svetlost koja vibrira od svetlosti.

U ovom trenutku vi plešete.

Ništa što vas sačinjava ne miruje.

Vaša svest pulsira.

Sve unutar vas vibrira u svetlucavim talasima svetlosti.

Vi ste čudesno vibraciono remek-delo, dete zvezda, i ne plešete sami.

Imate na milijarde vibrantnih partnera – ljudi, životinja, drveća, oblaka, prašine, galaksija, svega.

Vi plešete sa svakim bićem i svakim predmetom.

Na kraju krajeva, to su vaši kosmički rođaci.

Nikad niste sami.

Uvek ste kod kuće.

120

6 Kako vibrirate?

Uzdizanje od pojave do prisustva

Svaka vaša misao, osećanje i opažanje, svaka reč i svaki postupak, odjekuju kroz univerzum.

Svami Muktananda

Jedan od mojih omiljenih TV programa u tinejdžerskim danima bile su čuvene Zvezdane staze, jedna od najpopularnijih naučnofantastičnih serija svih vremena. U Zvezdanim stazama opisuju se avanture svemirskog broda Enterprajz, čija posada istražuje Mlečni put u dalekom XXIII veku.

U sklopu svoje misije, Enterprajz neprestano traga za planetama klase M, čija atmosfera sadrži dovoljno azota i kiseonika da bi bila pogodna za kolonizaciju i život ljudi.

Pre nego što brod priđe novoj planeti i pokuša da spusti svemirski modul ili istraživački tim, posada mora da ispita atmosferu. Proverili bi instrumente kako bi ustanovili da li u polju oko planete ima opasnog otpada i drugih nepovoljnih faktora koji mogu da unište svemirski brod pri ulasku u atmosferu, ili toksičnih gasova koji bi mogli da ubiju posadu kad se spusti na tlo.

Zašto se ovde prisećam Zvezdanih staza i kakve veze planetarna atmosfera ima s ovom knjigom? Znamo da planeta predstavlja materiju okruženu atmosferom. Dakle, suštinski posmatrano, i vi ste svojevrsna planeta – materija s okružujućom atmosferom. Vi ste planeta Rebeka, ili planeta Stiven, ili planeta Šenon, baš kao što sam ja planeta Barbara. Poput planeta u našem sunčevom sistemu, i vi oko sebe imate vibraciono elektromagnetno polje!

Barbara de Anđelis Postoji jedan divan stih u Vitmanovoj pesmi iz zbirke Vlati trave iz 1855. godine: „Ja pjevam električko tijelo.“* Mada je ta pesma nastala mnogo decenija pre modernih naučnih postignuća, ta fraza je savršeno tačna: s naučne tačke gledišta, vi ste suštinski električno biće i vaše telo prožima električni naboj!

Na primer, baš u ovom trenutku, vi ste živi zato što ćelije u vašem srcu svake sekunde proizvode električni impuls zbog koga srce nastavlja da kuca.

Kad taj električni impuls izostane, srce prestaje da kuca i telo umire. Vaš nervni sistem predstavlja ogromnu mrežu nervnih ćelija, koje međusobno prenose informacije posredstvom električnih signala u procesu koji se naziva neurotransmisija. Procenjuje se da mozak sadrži čak 86 milijardi neurona i da svi ti neuroni istovremeno funkcionišu. Kad god vam u glavi izroni neka misao ili doživite neku emociju, to se dešava zato što milioni neurona prosleđuju električne impulse s jednog na drugo mesto.

Elektricitet stvara magnetizam. Zato vi, kao električni sistem, oko sebe širite vibracionu magnetnu atmosferu, koja nije tako gusta kao fizička materija vašeg tela i koja je nevidljiva za oko, ali je uprkos tome stvarna. Vaše telo neprestano odašilje signale određene snage i frekvencije. Sećate se da smo pričali kako vaše vibracije putuju u talasima i utiču na sve u vašem okruženju? To možemo da nazovemo vašom vibracionom klimom ili atmosferom.

Vibraciona atmosfera koju širite oko sebe sadrži koncentrovanu formu vaših vibracionih emisija: vašu mentalnu, emocionalnu i duhovnu energiju.

Mnogo pre nego što je moderna nauka uspela da shvati i izmeri našu elektromagnetnu stvarnost, brojne tradicije – uključujući budizam, sufizam, taoizam, hinduizam, kabalu, teozofiju i druge – govorile su o suptilnijem telu koje okružuje naše fizičko telo. To telo, koje se obično naziva eteričnim telom, duginim telom, aurom, duhovnim telom ili svetlosnim telom, predstavlja sastavni deo nas, mada nije sačinjeno od krvi i mesa koje obično smatramo sobom.

Sad možemo da isprobamo jedan eksperiment:

* Prevod istoimene pesme Tina Ujevića. (Prim. kor.)

122

Alhemija duše Podignite šake s dlanovima okrenutim jedan ka drugom, na razdaljini od tridesetak centimetara, kao da se spremate da pljesnete. Veoma lagano počnite da pomerate ruke jednu ka drugoj, ali tako da se ne dodirnu i da razmak između njih ostane pet do osam centimetara. Obratite pažnju da li možete da osetite kako energija između vaših dlanova postaje gušća dok ih polako približavate.

Sad zadržite šake na razdaljini od desetak centimetara i nekoliko puta ih naizmenično pomerite ka unutra i ka spolja.

Imate li neki osećaj u šakama dok ih pomerate? Da li vam se čini kao da se među njima nalazi nešto opipljivo? Možda imate osećaj da se energija zgusnula, poput želatina.

To što osećate zapravo je vaše vibraciono energetsko polje! Ako želite, isprobajte ovaj eksperiment s još nekim i proverite koliko treba da približite svoje šake šakama svog partnera pre nego što nešto osetite, bez obzira na činjenicu da je to nešto nevidljivo. Čak i da ništa ne osetite, ta energetska polja ipak postoje i stupaju u interakciju mnogo pre nego što se fizički približite.

Oslonivši se na našu galaktičku metaforu, to ćemo nazvati vašom atmosferom. Baš kao što svemirski putnik mora da uđe u atmosferu planete pre nego što se spusti na njeno fizičko obličje, vi neprestano zalazite u vibraciono polje drugih ljudi, a i oni na istovetan način zalaze u vaše.

Kad nekog sretnete ili vidite, ili se nađete u nečijoj blizini, čak i pre nego što ta osoba progovori, vi ulazite u njenu planetarnu atmosferu.

Naravno, ta osoba istovremeno ulazi u vašu atmosferu.

Svako od vas zalazi u vibraciono energetsko polje onog drugog. Čim uđete u nečiju vibracionu atmosferu, definitivno nešto osećate. Ono što vibrira oko te osobe vrši vibracioni uticaj na vas. Naravno, to vam sigurno ne zvuči kao nova ideja. Iako ranije o tome možda niste razmišljali s vibracione tačke gledišta, neprestano osećate tu nevidljivu energiju koju ljudi šire oko sebe.

123

Barbara de Anđelis * Kad nekog sretnete, dolazi do momentalne promene u vibracijama vaših osećanja. Primećujete da vas dotična osoba privlači ili odbija, opušta ili uzrujava, ispunjava sigurnošću ili obazrivošću, popravlja raspoloženje ili izaziva nelagodnost. Ako vas neka osoba ispunjava prijatnošću, to u vama budi želju da se upustite u komunikaciju s njom. Ako vas ispunjava lošim osećanjem, to u vama podstiče želju da uteknete iz njenog društva. * Kad kročite u nečiji dom, momentalno primećujete da to mesto zrači toplinom i dobrodošlicom – ili pak da vam to mesto ne prija i da jedva čekate da uteknete odatle. * Kad se u vašoj firmi zaposli nova osoba, odmah osetite da vas ona privlači i da želite da je upoznate – ili pak osećate momentalnu odbojnost i zaključujete da je pametnije držati se što dalje od nje.

Te reakcije su ponekad tako suptilne da ih uopšte niste svesni, a ponekad mogu da budu veoma intenzivne. U oba slučaja, skoro nikad ne možete da pronađete logično objašnjenje za svoju reakciju, jer ona nije zasnovana na činjenicama ili razumu, već na pukom osećaju.

Ne znam šta nije u redu sa tom ženom, ali ne osećam se prijatno u njenoj blizini. Čim sam ugledala našeg novog računovođu, još pre nego što smo se zvanično upoznali, znala sam da mogu da mu verujem.

On deluje kao zaista fin čovek, ali nešto mi ipak smeta kod njega.

Kad god odem kod svoje rođake, postajem ljuta i uzrujana, mada ne mogu da ustanovim šta me je konkretno uznemirilo.

Nova učiteljica mog sina dopala mi se već na prvi pogled.

Odmah sam videla da ima dobru dušu i blagu narav.

Kako je moguće da ispoljavate tako specifičnu i snažnu reakciju? Vi ste bili u orbiti oko nečije planete i tako ste mogli da osetite njenu atmosferu!

124

Alhemija duše Vaše vibraciono polje povezuje se s vibracionim poljem dotične osobe i zato je procenjujete na vibracionom nivou još pre nego što prikupite dovoljno informacija da je procenite na intelektualnom ili emocionalnom nivou – a ta osoba isto čini sa vama.

Na to mislimo kad kažemo da smo nekog proverili. Svesno ili nesvesno, neprestano odmeravate vibracije svih ljudi oko sebe, baš kao što oni odmeravaju vaše vibracije.

U prethodnom poglavlju izložila sam promenu iz duše koja nalaže da sebe prestanete da doživljavate kao emocionalno ili intelektualno biće i da shvatite da ste zapravo vibrantno biće. Sledeća promena iz duše pomoći će vam da shvatite svoj odnos prema drugim ljudima.

Promena iz duše

Promena od razmišljanja da je vaš odnos prema drugima zasnovan na emocijama do shvatanja da je svaka međuljudska interakcija prvenstveno vibraciona Ako ste vi, kao što smo do sada uvideli, prevashodno vibrantno biće, odatle sledi da vaši odnosi i interakcija s drugim ljudima nisu isključivo emocionalne, već prvenstveno vibracione prirode. Vi ste hodajući vrtlog vibracione energije.

Kad se sa nekim sretnete, ko god to bio, njegova vibracija vrši specifičan uticaj na vašu vibraciju. Prosto je nemoguće da drugi ljudi ne utiču na vas i da vi ne utičete na njih. To nema nikakve veze s onim što dotični ljudi govore, već isključivo s tim kako vibriraju – i kako vi vibrirate.

Odatle proističe da vas svi neprestano procenjuju na vibracionom nivou.

Naravno, ljudi svesno ne razmišljaju: Sad ću proceniti vibraciju ove osobe, već vas energetski odmeravaju, baš kao što i vi odmeravate njih. Svi se nalazimo u neprestanom uzajamnom procesu vibracionog procenjivanja.

Drugi ljudi neprestano procenjuju vaše vibracije.

Mnogo pre nego što nešto kažete ili učinite, vas već osete.

Vaša vibracija je najmoćnija forma komunikacije.

125

Barbara de Anđelis Svoje učenike neprestano podsećam da mi uvek komuniciramo, bez obzira na to da li su nam usta otvorena ili zatvorena. Komunicirate putem vibracija, nesvesno emitujući energetske poruke sa svoje planete i istovremeno primajući poruke od ljudi koji vas okružuju. To objašnjava zašto vam je dovoljno samo nekoliko sekundi da nekog procenite kad ga prvi put sretnete. Istraživanje psihologa Alberta Mehrabijana sugeriše da je samo 7% prvih utisaka koje ljudi stiču o vama zasnovano na onome što kažete, dok se preostalih 93% vašeg uticaja na drugu osobu pripisuje jeziku tela i tonu glasa. Mislim da naučna istraživanja na taj način mere ono što mi ovde nazivamo vibracijom.

Vibracione smetnje i vaš vibracioni asteroidni pojas Da li ste nekad čuli rečenicu: „Pogrešno ste protumačili to što sam rekao.

Hteo sam da vam dam kompliment, a vi ste u tome čuli kritiku!“ Da li vam se nekad desilo da vam neko kaže da zvučite ljutito, iako ste postavili sasvim obično pitanje na način koji je vama delovao krajnje neutralno i bezazleno?

Jeste li nekad pokušali da podelite entuzijazam ili divljenje s nekim koga ste želeli da impresionirate, ali su vaše reči zvučale potpuno pogrešno?

To su iskustva koja nazivam vibracionim smetnjama – željena poruka ili namera nailazi na smetnje dok, putujući ka spoljašnjem svetu, prolazi kroz vaše vibraciono polje, a poruke drugih nailaze na smetnje pri ulasku u vaše polje pre nego što dospeju do vas.

Sve što dolazi iz vas mora da prođe kroz vaše vibraciono polje dok putuje ka drugim ljudima, i sve što dolazi spolja mora takođe da prođe kroz vaše vibraciono polje pre nego što stigne do vas.

Vaše vibraciono polje je filter kroz koji sve mora da prođe, u kom god pravcu da ide. To ne možete da izbegnete, čak i da želite. Možda imate neku fantastičnu informaciju koju s nekim nameravate da podelite, inspirativnu ideju koju nekom pokušavate da objasnite, ili krajnje iskrenu emociju koju želite da izrazite, ali da bi to izašlo iz vas, prvo mora da prođe kroz vaše energetsko polje, kroz vašu vibracionu atmosferu. Na isti način, sve što dolazi do vas od drugih – ljubav, informacije, povratne reakcije – mora da prođe kroz vaše atmosfersko energetsko polje pre nego što aterira na vašu planetu.

126

Alhemija duše Šta su te smetnje? Pokušajte to da shvatite kao svojevrsni vibracioni asteroidni pojas. Asteroidi su komadi stena i metala koji kruže oko neke zvezde, uglavnom u pojasevima između planeta. Naučnici veruju da su to delovi planeta koji su se otkinuli od matice i zaostali materijal još od nastanka Sunčevog sistema, koji se nikad nije formirao u planete. U naučnofantastičnim romanima svemirski brodovi se redovno suočavaju s opasnošću da budu pogođeni nekim od tih projektila dok pokušavaju da prođu kroz asteroidni pojas i da se spuste na neku planetu (mada naučnici tvrde da su asteroidi u realnom svetu previše raštrkani da bi moglo da dođe do takvih sudara).

Meni se dopada ta metafora jer nam omogućava da zamislimo kako naše najuzvišenije namere, misli i poruke napuštaju planetu naše svesti i sudaraju se s vibracionim asteroidima – krhotinama zastarelih obrazaca i emocionalnih programa, koje i dalje plutaju po našoj atmosferi. Na isti način, energija koja pristiže s tuđih planeta pokušava da se poveže s našom energijom i pritom se takođe sudara s našim vibracionim asteroidima.

Da li se sećate ranije diskusije o unapred podešenim vibracijama, određenim frekvencijama emocionalne energije koje automatski i nesvesno vibriraju i odašilju vibracione poruke? Kad to uporedimo s metaforom o planetarnoj atmosferi, dobijamo prilično jasnu sliku o tim vibracionim sudarima: Vaši zastareli vibracioni programi predstavljaju sastavni deo energetskog polja koje se prostire oko vas.

Kad uđu u vaše polje, drugi ljudi osećaju ili primaju vaše vibracione poruke, iako te poruke ne prenosite rečima, a možda čak i ne želite da ih prenesete.

Drugi ljudi se na taj način sudaraju s vašim vibracionim asteroidnim pojasom.

Zamislite da ste se besprekorno doterali jer treba da prisustvujete nekom naročitom događaju, ali na putu ka odredištu morate da prođete kroz kišu, blato i gomile smeća. Takve okolnosti osujetile bi vaš besprekorni izgled i promenile ga u toj meri da, kad konačno stignete tamo gde ste krenuli, više nećete izgledati ni približno onako kao kad ste napustili stan.

To je jednostavna metafora koja opisuje fenomen vibracionih smetnji, nešto što svakodnevno doživljavate a da toga niste ni svesni. Šta ćete na 127

Barbara de Anđelis kraju reći, kako ćete postupiti ili kakav ćete izbor napraviti – drugim rečima, kako će vas drugi ljudi doživeti – predstavlja krajnji proizvod putovanja, koje kreće iz vaše svesti (ili s vaše planete) i prolazi kroz pojas vaših atmosferskih smetnji.

Baš kao što bi kiša, blato i smeće promenili vaš izgled ako vas na putu do zacrtanog odredišta zadesi nevreme, vaše vibracione smetnje menjaju vašu energiju i izobličuju vaše prvobitno uzvišene vibracije ili namere. Dok prođete kroz vlastitu atmosferu i pretočite svoje misli i osećanja u reči, ili kad se naprosto nađete u nečijem prisustvu, to Ja koje manifestujete pred drugima možda neće biti ono Ja koje želite da pokažete.

Na putovanju od dubina vaše svesti do spoljašnjeg sveta, vaše čiste poruke, misli i emocije sudaraju se s vibracionim energetskim obrascima koji pulsiraju ili orbitiraju u vašoj atmosferi i postaju zaprljane i vibraciono izmenjene.

Zbog toga često govorimo: Nisam hteo da zvučim tako grubo; ili: Nisam htela da delujem tako nesigurno; ili: Nisam htela da ga moje reči uplaše. Mislimo da odašiljemo jednu poruku ili nameru, ali ta poruka, dok prođe kroz naše vibraciono polje i stigne do svog odredišta, postaje iskvarena i osujećena.

Nadam se da sad počinjete da uviđate koliko je važno sebe shvatiti u vibracionom, a ne samo u psihološkom ili intelektualnom pogledu. Naravno, iako dotičnu ideju o energetskom vibriranju, da bismo je lakše razumeli, istražujemo oslanjajući se analoški na planete i atmosfere, treba imati u vidu da vi niste prava planeta! Kao što smo ranije videli, vaša vibraciona atmosfera ne počinje na rubu vaše kože, na način na koji atmosfera neke planete počinje iznad njene površine. Vi takođe nemate energetska tela nalik satelitima, koja vam lebde oko glave!

Vaše vibraciono polje ne nalazi se izvan vašeg tela: ono se emituje duboko iz kontrolnog centra vaše svesti, vršeći uticaj na vaše telo i stvarajući energetsko polje i u vama i oko vas.

Pošto smo to razjasnili, možemo da se vratimo na našu metaforu.

128

Alhemija duše

Pažnja! Emocionalni svemirski otpad!

Svojevremeno sam na Diskaveriju gledala fascinantnu emisiju o ogromnoj količini svemirskog otpada koji pluta oko Zemlje. Kad pogledamo u noćno nebo, zamišljamo da između nas i Meseca i dalekih planeta nema ničeg osim praznog prostora, ali to nije istina. Bila sam iznenađena kad sam saznala da u našoj atmosferi špartaju milioni komada različitog otpada koji je stvorio čovek. Upravo sada legija odbačenih i slomljenih raketnih nosača, pokvarenih satelita, izgubljene opreme, nasumičnih komada metala, solarnih panela i drugog svemirskog otpada kruži oko Zemlje brzinama koje dostižu 28.000 kilometara na sat, što znači da živimo u veoma rizičnom okruženju.

Postoji čak i svojevrsno groblje u otvorenom prostoru, koje se naziva grobljanska orbita. To je koridor na visini od 35.000 kilometara iznad naše planete, gde se ostavljaju pokvarene ili rashodovane svemirske letilice. Bila sam fascinirana tom idejom o otpadu koji više ničemu ne služi, ali i dalje putuje zajedno s nama – s planetom Zemljom – na našem putovanju oko Sunca i galaksijom.

Kao što smo videli, većina nas ima svoj vibracioni ekvivalent svemirskog otpada – samo što to nisu fizički objekti, već zastareli vibracioni obrasci koji, poput prastarih satelita, i dalje emituju energetske poruke o onome što se desilo pre ko zna koliko godina. Te narazrešene emocije iz prošlosti predstavljaju sastavni deo asteroidnog pojasa sačinjenog od našeg vibracionog otpada.

Poput starih raketnih nosača i satelita kojima je odavno istekao rok, naš vibracioni svemirski otpad više ničemu ne služi, ali je i dalje tu.

Zamislite da ste pre mnogo godina doživeli bolan raskid s nekim ko vas je povredio, a možda čak i izdao. Te intenzivne emocije pretvorile su se u vibracionu emisiju koja orbitira oko vaše svesti. Možete da ih zamislite kao vibracione satelite koji odašilje poruke u stilu: Moj dečko je bio totalni kreten. Mrzim ga. Nikad mu neću oprostiti. Svi muškarci su odvratni. (Momci, molim vas da ovo prebacite u ženski rod kako biste taj iskaz uskladili s vlastitim okolnostima!) Takve vibracione poruke neprestano se emituju iz vaše svesti i putuju kroz vaše vibraciono polje.

Vreme prolazi. Odrastate i sazrevate, ali još niste uspeli da pronađete odgovarajućeg partnera. Ne shvatam kako je moguće da se u mom životu još 129

Barbara de Anđelis niko nije pojavio, jadikujete. Problem možda počiva u vašem svemirskom otpadu – u starim emocionalnim krhotinama koje zakrčuju vaše vibraciono polje. One su odavno prestale da budu funkcionalne, ali i dalje su tu.

Možda sad ovo čitate i razmišljate: Ali ja tog tipa nisam videla već petnaest godina, ili: Otada je prošlo mnogo vremena. Odavno sam to prebolela.

Kako osećanja povezana s tim mogu i dalje da plutaju po mojoj emocionalnoj atmosferi? Ako niste svesno isključili emitovanje i transformisali tu energiju, osećanja su i dalje tu. Ona se i dalje emituju iz vas a da vi toga uopšte niste svesni. Čak i kad se nalazite u vezi, vaš emocionalni svemirski otpad može negativno da utiče na vas i vašeg partnera. Setite se da sve što ide ka vama i sve što dolazi iz vas mora da prođe kroz vašu vibracionu atmosferu. Možda niste svesni da vibracije koje odašilje vaš zastareli satelit Bes ili satelit Nepoverenje daju specifičnu boju vašim rečima i postupcima, ali to se neprestano dešava.

Najbitnije što možete da uradite dok čitate ovu knjigu jeste da rekalibrirate sebe tako što ćete na vibracionom nivou ukinuti sve što nije u skladu s onim što ste u međuvremenu postali. Zar nije kucnuo čas da se otarasite svog vibracionog svemirskog otpada? Možete da započnete taj posao tako što ćete sebi postaviti sledeća pitanja:

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Koja vrsta vibracionog i emocionalnog svemirskog otpada možda orbitira oko mene?

Kako je došlo do toga? Koliko dugo je taj otpad tu?

Kakve je emocionalne sudare taj vibracioni otpad uzrokovao između mene i drugih ljudi?

Setite se: što možete da vidite, možete i da promenite.

130

Alhemija duše

Sa koje ste planete?

Razumevanje vibracionog nasleđa Jeste li nekad sreli nekog ko vam je delovao veoma čudno, pa ste donekle sarkastično rekli ili pomislili: S koje je ovaj planete? To je potpuno legitimno pitanje koje možemo da postavimo i sebi.

Ako ste vi, kao što smo do sada videli, vibrantno biće, s koje planete onda potičete? Kako je nastalo vibraciono polje koje se prostire oko vaše planete? U kakvom je stanju vaša vibraciona atmosfera i šta je izvor emocionalnih asteroida, kao što su bes, uzrujanost ili strah, koji plutaju oko vas?

Da bismo pronašli odgovore, moramo da se vratimo u prošlost, do vašeg vibracionog porekla. Vi, ja i svako od nas odrastao je na vlastitoj vibrantnoj planeti, okruženoj jedinstvenom atmosferom. Tu planetu obično nazivamo svojim domom i porodicom. Ona je imala određenu energetsku klimu i frekvenciju koja je značajno uticala na vas i koja vas je isprogramirala na dubokom vibracionom nivou.

Ja to nazivam vibracionim nasleđem, što će biti pomnije objašnjeno u narednoj promeni iz duše.

Promena iz duše

Promena od sagledavanja prošlosti kao niza emocionalnih događaja do shvatanja da su to zapravo vibracioni događaji koji su izvršili vibracioni uticaj na vas Svi smo već razmišljali o tome koliko su emocionalni događaji iz naše prošlosti uticali na našu ličnost, navike i izbore. Ova važna promena iz duše kaže da, ako zaista želimo da razumemo sebe – da vidimo sve što treba da vidimo, i da se potom promenimo – nije dovoljno da samo shvatimo šta nam se desilo, već i da ustanovimo kakav su vibracioni uticaj ti događaji i okolnosti izvršili na nas.

Većina nas je tokom odrastanja bila okružena ljubavlju i pažnjom, ali često postoje i druge energetske stvarnosti, čak i kad nisu pretočene u reči.

Da li su u vašem domu postojale vibracije straha ili anksioznosti? Da li je bilo vibracija stida ili oskudnosti? Ili možda vibracija tuge? Besa? Perfekcionizma i 131

Barbara de Anđelis opsesivne želje za kontrolom? Osećanja da na ovom svetu nema pravde? Uverenja da morate da sakrijete svoj uspeh jer će drugi postati ljubomorni na vas?

Već smo videli da jedna vibracija utiče na drugu i da sve uvek vibrira sa svim ostalim. Deca su kao vibracioni sunđeri. Dok ste bili mali, niste raspolagali jezičkim veštinama koje bi vam pomogle da artikulišete svoja iskustva, ali ste svakako osećali emocionalne i mentalne vibracije u svom domu, i apsolutno niste mogli da izbegnete njihov uticaj, iako se toga verovatno ne sećate. Vaši roditelji i članovi šire porodice emitovali su određene vibracione frekvencije dvadeset četiri sata dnevno sedam dana u nedelji i one su tako postale vaše vibraciono nasleđe.

Vaši roditelji su vaši prvi vibracioni učitelji.

Baš kao što ste naučili da govorite maternji jezik sa identičnim akcentom koji su imali vaši roditelji, ili usvojili iste navike u ponašanju, a da pritom uopšte niste bili svesni da to radite, takođe ste naučili da vibrirate na frekvencijama sličnim onima kojima ste bili svakodnevno izloženi tokom odrastanja.

Jednostavnije rečeno, prosto ne možemo a da ne vibriramo u skladu s energetskim obrascima s kojima dolazimo u kontakt. Razlog za to počiva u činjenici da ljudska bića po prirodi nastoje da se usklade s ljudima i predmetima koji ih okružuju. Prilagođavamo svoje ponašanje i komunikaciju tako da se uklopimo u okruženje. Ako svi oduševljeno aplaudiraju na nekom koncertu, biće nam teško da obuzdamo poriv da i sami zapljeskamo. Ako svi hodaju ubrzano u gužvi, biće nam teško da uspostavimo drugačiji ritam.

Ako se svi smeju dok gledaju neku predstavu, biće nam teško da i sami ne prasnemo u smeh.

Da li vam se desilo da sedite pored nekoga ko neprestano pevuši jednu te istu melodiju? Jeste li nekad slušali kako vaše dete uporno uvežbava neku pesmicu za školsku priredbu? Na kraju ćete i sami početi da pevušite istu melodiju, iako vam ona možda ide na nerve. „Ne mogu da izbacim tu pesmu iz glave“, reći ćete. Počinjete da vibrirate u skladu s njom a da pritom uopšte ne uviđate da se to dešava.

To nisu svesne odluke. Mi ne razmišljamo: Svi se smeju, pa ću se i ja smejati; ili: Svi su skočili na noge zbog tog poena, pa ću i ja; ili: Pošto ovaj čovek pevuši, mogla bih da mu se pridružim. Umesto toga, spontano zatičemo sebe kako se smejemo, skačemo na noge ili ne uspevamo da izbacimo 132

Alhemija duše pesmu iz glave. Bili svesni toga ili ne, mi smo zapravo vibraciono uvučeni u to što se dešava.

U našoj prirodi kao ljudskih bića jeste da prirodno i intuitivno naštimujemo sebe tako da vibriramo na istim frekvencijama kao naše okruženje, kako bismo postigli osećaj harmonije.

Ja to nazivam vibracionom rezonancom.

Misteriozna moć vibracione rezonance Jednog davnog dana 1964. godine, na času prirodnih nauka u srednjoj školi, moj nastavnik je objavio da će nam praktično demonstrirati kako jedna energija deluje s drugom – u ovom slučaju energija zvuka. Postavio je dve zvučne viljuške montirane na zasebnim zvučnim kutijama na laboratorijskom stolu i udario jednu od njih gumenim čekićem. Zvučna viljuška počela je da vibrira na određenoj frekvenciji, baš kao i vazduh unutar kutije, proizvodeći osoben zvuk koji smo svi mogli da čujemo. Tada je nastavnik spustio šaku preko viljuške da zaustavi njeno vibriranje, ali smo i dalje čuli zvuk. Na našu zapanjenost, zvuk je poticao od druge zvučne viljuške. Iako je niko nije dodirnuo, druga viljuška počela je da vibrira sama od sebe, kao nekom magijom, proizvodeći isti zvuk kao prva.

Kako se to desilo? Dve zvučne viljuške bile su povezane okolnim česticama vazduha koje su prenele energiju zvučnih talasa. Vibriranje prve zvučne viljuške nateralo je drugu viljušku da zavibrira na istoj frekvenciji. Nastavnik je objasnio da se ta pojava naziva rezonanca.

Rezonanca nastaje kad objekat međusobno povezan s drugim sličnim objektom primora taj drugi objekat da stupi u vibrantno kretanje. Čak i tada sam bila fascinirana demonstracijom. Osetila sam da u tome ima nečeg važnog, daleko značajnijeg od lekcije iz fizike koja je tog dana bila predočena skupini srednjoškolaca, i bila sam u pravu: baš kao što je druga zvučna viljuška počela da vibrira zajedno s prvom nakon što se našla pod uticajem njene vibracije, mi kao ljudska bića nesvesno prilagođavamo sebe vibracijama ljudi iz okruženja, nastojeći da se uskladimo s njima.

133

Barbara de Anđelis Kad uvidite princip vibracione rezonance, shvatićete da ona može da objasni mnoga životna iskustva: * Vibraciona rezonanca objašnjava zašto ne možemo da izbegnemo uticaj tuđeg raspoloženja, energije ili vibracija, čak i kad se svojski trudimo da to učinimo. * Vibraciona rezonanca objašnjava zašto se ponekad ponašamo ili razmišljamo na način koji nam uopšte nije svojstven kad se nađemo među određenom skupinom ljudi – porodicom, starim društvom iz škole, publikom na nekom događaju – koja vrši znatan vibracioni uticaj na nas. * Vibraciona rezonanca objašnjava zašto često postajemo nalik ljudima s kojima provodimo najviše vremena. * Vibraciona rezonanca objašnjava zašto se ponašamo u skladu s vibracionim nasleđem uzrokovanim okolnostima iz našeg detinjstva, iako nam niko nikad nije rekao da treba tako da se ponašamo.

Iz tog razloga često činimo i osećamo stvari koje predstavljaju emocionalne navike ili obrasce ponašanja koje ne uspevamo da prevaziđemo. Te emocije i obrasci predstavljaju sastavni deo našeg vibracionog nasleđa. Oni su kao pesma koju ne možete da izbacite iz glave jer ste je slušali iznova i iznova.

Mnogi od naših mentalnih i emocionalnih obrazaca mogu se uporediti s pesmama koje smo slušali čitavog života, pesmama koje nesvesno pevušimo i na čije vibracije odgovaramo, želeli to ili ne.

Kod svojih učenika sam videla nebrojene primere vibracione rezonance i, kad god objašnjavam taj koncept, ljudi su preplavljeni otkrivenjima koja uveliko objašnjavaju njihovu ličnost i obrasce. Evo jedne istinite priče koja ilustruje moć vibracionog nasleđa.

Sabrina je lepa, inteligentna, osećajna i veoma uspešna žena. Međutim, čitavog života progone je osećaji straha, nemira i hronične sumnjičavosti prema svetu i svima u njemu. Zbog takvih emocionalnih obrazaca nikom nije dopuštala da joj se previše približi, čak ni svom mužu i deci, i koliko god da se 134

Alhemija duše trudila, nikom nije mogla potpuno da veruje i nikad nije uspevala da se opusti. Živela je kao da se nalazi u neprestanoj opasnosti od katastrofe. Mrzela je da preuzima bilo kakve obaveze i da kuje dugoročne planove, jer je to, po njenim rečima, u njoj pobuđivalo osećaj da je „ulovljena i saterana u ćošak“. „Ne razumem gde sam blokirala“, priznala je dok smo razgovarale. „Uviđam da se svakodnevno ponašam i osećam kao da živim u ratnoj zoni, ali nikad nisam uspela da shvatim zašto. Nisam imala traumatično detinjstvo ili neko zastrašujuće iskustvo, ali sam neprestano prestravljena, u toj meri da mi često pozli od brige.“ „Kakvo je bilo detinjstvo vaših roditelja?“, upitala sam. „Mojih roditelja? Kakve to veze ima sa mnom?“ „Ako u tvom detinjstvu nije bilo očiglednih razloga za takvo odsustvo poverenja“, objasnila sam, „to ukazuje da ste dotične vibracione obrasce verovatno nasledili od njih. Što znači da su oni, dok su bili mlađi, sigurno imali razloga da osećaju to što vi danas osećate.“ Sabrina je nakratko zaćutala, a onda su joj oči odjednom zasuzile, lice prebledelo a telo počelo da drhti. „Oh, gospode“, rekla je drhtavim glasom. „Imam osećaj kao da mi je nešto upravo eksplodiralo u glavi. Da, vi ste apsolutno u pravu. Moja majka je prebegla ovde sa svojom porodicom iz istočne Evrope. Čitavog života sam slušala zastrašujuće priče o tome kako godinama uoči bekstva nikom nisu smeli da veruju, kako su morali da lažu i da se kriju da bi izbegli logor ili nešto još gore. Mnogi od njihovih prijatelja i komšija nestali su bez traga i glasa. Živeli su u konstantnom strahu, i danju i noću, planirajući da se jedne večeri iskradu iz kuće i pobegnu glavom bez obzira, ne znajući da li će to stići da učine na vreme. Ne mogu da verujem da to nikad nisam povezala.“ „To je vaše vibraciono nasleđe, vaše vibraciono poreklo“, objasnila sam. „Vaša majka je odrasla s vibracijama sumnjičavosti, neprestane strepnje i straha od uništenja, u okolnostima koje su od nje zahtevale da prikriva istinu, da nikom ne dopusti da joj se previše približi, da se ni za šta previše ne vezuje i da neprestano motri na priliku za bekstvo. Bila je tako isprogramirana.“ „Ali ja sam rođena u Bostonu. Kako je moguće da osećam iskustva koja nikad nisam doživela?“ Tada sam Sabrini objasnila princip vibracione rezonance i sve što ovde učimo, pomažući joj da shvati da je naučila da vibrira na emocionalnim frekvencijama straha i nepoverenja jer su to bile vibracije koje su dominirale u njenom okruženju još od vremena u majčinoj utrobi.

135

Barbara de Anđelis „Da, to sve objašnjava, do najsitnijih detalja!“, uzviknula je Sabrina. „Hoćete da čujete nešto jezivo? Kad treba da se parkiram, kola uvek ostavljam pored samog izlaza, čak i kad je parking ogroman i praktično prazan, makar to značilo da treba da pešačim petnaest minuta da bih stigla do ulaza u supermarket. Kad želim da ostavim kola u javnoj garaži i ne uspem da pronađem mesto pored izlazne rampe, uopšte se neću tu ni parkirati. Vratiću se kući. Moj muž je ozlojeđen što se tako ponašam, a ja se onda posvađam s njim, ljuteći se što ne shvata koliko je to važno, mada to ni sama ne shvatam. Nikad nisam uspela da shvatim zašto to radim. Čak sam počela da strahujem da imam neki mentalni problem.“ „Ne, draga moja“, rekla sam ohrabrujućim glasom. „Samo su vas spremali, u slučaju da morate da bežite.“ Sabrina je briznula u plač kada je shvatila da je njena majka, iako je pobegla od užasa i tiranije u svojoj domovini, sa sobom ponela stare vibracione navike, koje je nesvesno prenela i svojoj ćerki, i to ne verbalnim, već vibracionim putem. „Uvek sam smatrala da je majka užasno staromodna i zaostala jer stalno bila na oprezu i na distanci od ljudi“, priznala je. „Tek sada shvatam zašto je bila takva i zašto sam ja ovakva kakva jesam.“ Razumevanje vlastitog vibracionog nasleđa promenilo je svaki aspekt Sabrininog života. Uložila je veliki trud da sagleda ono što je trebalo da vidi i da locira navike koje je smatrala sastavnim delom svoje ličnosti, a koje su zapravo predstavljale vibraciona sećanja na neko daleko mesto na kome nikad nije bila i okolnosti s kojima nikad nije morala lično da se suoči. Iz dana u dan počela je vibraciono da rekalibrira sebe koristeći tehnike koje ćete uskoro naučiti. Počela je da uživa u trenucima istinskog poverenja i bliskosti s voljenima. Najvažnije od svega, stekla je novo vibraciono iskustvo, nešto što pre toga nikad nije doživela: osećaj da je bezbedna i spokojna.

Istraživanje vibracionog nasleđa Vaše vibraciono nasleđe nije jedino koje ulazi u sastav vašeg vibrantnog bića, kao što ćemo videti u nastavku, ali to je svakako veliki i važan deo. Nakon što se donekle zamislite nad konceptom vibracionog nasleđa i time kakvu je ulogu ono odigralo u vašem životu, počećete da nazirete veze koje će vas isprva šokirati, potom zadiviti, i na kraju vas navesti da odahnete od olakšanja.

136

Alhemija duše Često podstičem učenike da istraže tu temu praveći spisak rečenica koje počinju sa: Nije čudo što...

Evo nekih rečenica sa Sabrininog spiska: Nije čudo što mrzim da pravim planove i da govorim ljudima gde ću biti, trudeći se da to predstavim kao spontanost.

Nije čudo što još nisu sve kutije od selidbe raspakovane, iako je prošlo već tri godine otkako smo prešli u novi stan, kao da očekujem da se uskoro ponovo preselimo.

Nije čudo što me obuzme panika kad ne očekujem goste, a neko mi zakuca na vrata.

Nije čudo što, kad neko počne da mi postavlja pitanja, iako su to ljudi koje volim, imam osećaj kao da sam na saslušanju i odmah počnem da se gušim.

Nije čudo što mrzim da pričam o sebi, osim s ljudima koje stvarno dobro poznajem.

Nije čudo što pokušavam da se stopim s pozadinom i budem nevidljivi direktor u svojoj kompaniji, pravdajući to svojom skromnošću.

Nije čudo što se razbesnim na svoju ćerku kad preko Fejsbuka priča o našoj porodici, a pogotovo kad tamo postavi moje fotografije.

Da li primećujete da sve Sabrinine sklonosti, to jest karakterne crte, predstavljaju tipične reakcije osobe koja oseća da ne sme da se eksponira u javnosti, da ne sme previše da se opušta i da sebe mora da zaštiti od neprijatelja?

Predlažem vam da napravite svoj spisak Nije čudo što... To samo po sebi ne može da promeni takve obrasce, ali kad uspete da ih identifikujete, polako ćete početi da ih rasklapate i ukidate.

137

Barbara de Anđelis Takođe možete da istražite svoje vibraciono nasleđe primenom sledećih pitanja za unutrašnju promenu: Koja vrsta energije je počivala iza reči i komunikacije – energija, a ne konkretne reči – u mojoj porodici?

Kakva je bila vibraciona atmosfera u mom domu – ne konkretni događaji, već vibraciona frekvencija?

Na koje vibracione melodije sam naučila da odgovaram i nastavila da ih pevušim do današnjeg dana?

Ako osmotrite svoj dom i porodicu s vibracione tačke gledišta, tako da ne sudite već procenjujete, počećete da sagledavate korene svog vibracionog nasleđa.

Možda ste iz potrebe da se uskladite s vibracijom strepnje postali sumnjičavi i hiperobazrivi.

Možda ste iz potrebe da se uskladite s vibracijom negativnosti i osude postali arogantni i kritični.

Možda ste iz potrebe da se uskladite s vibracijom povlačenja i neprivlačenja pažnje postali introvertni i obuzeti osećanjem da morate da se zaštitite.

Možda ste iz potrebe da se uskladite s vibracijom nepoverenja prema svetu i ljudima koji vas okružuju postali usamljenik koji se neprestano drži na oprezu.

Uprkos tome, mogu da vam saopštim jednu stvarno dobru vest: vaše vibraciono nasleđe, vibracione navike i frekvencije koje emitujete iz sebe predstavljaju samo rezultat vašeg programiranja. To zapravo niste vi!

138

Alhemija duše Vaše navike i obrasci nisu vaša istinska priroda.

To je samo način na koji ste vibraciono podešeni ili naštimovani.

Mnogo toga što smatrate sastavnim delom svoje ličnosti predstavlja samo zaostale vibracione odjeke, vibracione navike koje ste nesvesno usvojili, ne uviđajući da su one nastavile da okupiraju vaš život.

Međusobni odnosi: Razumevanje vibracione blizine Šta omogućava da vibraciona rezonanca deluje?

Zbog čega se nalazimo pod tako snažnim uticajem ljudi iz okruženja i onih koje volimo?

Odgovor na oba pitanja glasi: vibraciona blizina.

Vibraciona blizina podrazumeva da dve osobe/objekta/vibraciona sistema moraju biti dovoljno blizu da bi između njih došlo do rezonance.

Upravo sada, u ovom trenutku, vi doživljavate efekte vibrantne blizine Zemlje i Meseca, dva masivna nebeska tela, koja se nalaze dovoljno blizu da utiču jedno na drugo. Verovatno znate da Mesečeva gravitaciona sila stvara plimu i oseku na Zemlji. Što je još važnije, Mesečeva gravitacija usporava našu rotaciju, delujući kao ogromni kočioni sistem. Da Mesec ne postoji, Zemlja bi rotirala mnogo brže, a dan na njoj bi bio znatno kraći i trajao bi samo šest do osam sati!

Zemlja takođe vrši značajan uticaj na Mesec. Naše gravitaciono polje zadržava Mesec u orbiti, zbog čega on rotira oko nas. Da u blizini nema Zemlje, Mesec bi brzo otplutao da samostalno orbitira oko Sunca ili da skita naokolo dok ne postane uvučen u neko drugo gravitaciono polje, napustivši nas zbog neke druge planete!

Mada u Sunčevom sistemu postoje i druge ogromne planete, one na Zemlju ne vrše tako snažan uticaj kao Mesec, zbog odsustva vibracione blizine. Na istovetan način, iako smo ustanovili da sve vibrira u skladu sa svim ostalim, neke stvari međusobno snažnije vibriraju jer se nalaze u vibracionoj blizini. U onom eksperimentu iz srednje škole, između dve zvučne viljuške moglo je da dođe do rezonance jer su bile u vibracionoj blizini. Vaše 139

Barbara de Anđelis vibraciono nasleđe moglo je da se prenese na vas jer ste bili u vibracionoj blizini svoje porodice.

Ako ste vibrantno biće ili planeta sa svojom atmosferom, i ako se redovno nalazite u blizini neke druge osobe ili planete sa vlastitom atmosferom, dolazi do moćne rezonance i vi vršite moćan vibracioni uticaj jedno na drugo.

To se zove međusobni odnos ili veza!

Intimna veza zapravo predstavlja svojevrsni vibrantni duet. Kada sa nekom osobom provedete duži vremenski period, među vama dolazi do energetske sinhronizacije. Uzajamno se prilagođavate vibracijama druge strane, bilo u dobrim ili lošim aspektima, i počinjete da vibrirate zajedno, u kontinuitetu i na razne načine.

Kad ste u intimnoj vezi s nekim, recimo sa svojim partnerom, kad provodite dosta vremena s tom osobom, živite ili spavate s njom, vaša energetska polja nalaze se u vibracionoj blizini.

Zahvaljujući tome, počećete zajedno da vibrirate i odjekujete, međusobno usklađujući svoje vibracije.

Svi znamo da ljudi koji su dugo u braku često liče jedno na drugo na neki način koji zapravo ne možemo tačno da definišemo. Mogu slično da hodaju ili pričaju i čini se da funkcionišu na istom vibracionom kanalu, čak i kad se ne slažu. Zbog dugogodišnje vibracione blizine, oni se nalaze u konstantnom stanju rezonance.

Da li vam se desilo da s nekim provodite dosta vremena – s prijateljicom, partnerom, kolegom s posla – i da primetite da energija te osobe počinje negativno da se odražava na vas? Na svoju ozlojeđenost, shvatate da ste počeli da se ponašate, razmišljate i komunicirate isto kao ta osoba. „On nema dobar uticaj na mene“, reći ćete prijateljici. Ili ćete možda priznati u sebi: „Ona izvlači ono najgore iz mene.“ Kod vas u tom slučaju ne dolazi do svesne promene – vibraciona blizina dovela je do rezonance između vas i vaš sistem pokušava da se uskladi s tom drugom osobom, želeli to ili ne.

Dok učite da sve odnose shvatate kao vibracione, stići ćete do brojnih spoznaja o vibracionim plesovima između vas i ljudi iz vaše prošlosti, kao i onim koji se trenutno dešavaju. Do sada ste verovatno počeli da svoje odnose s drugim ljudima sagledavate kroz nove vibracione naočare i da povezujete stvari na način koji vam otvara oči za nove uvide, a možda vam čak pomaže da sebe i druge sagledate s više samilosti.

140

Alhemija duše Kasnije ćemo pomnije proučiti kako vaše vibracije utiču na druge ljude, i kako njihove vibracije utiču na vas, nakon što se upoznamo s idejom pravljenja ispravnih vibracionih izbora.

Vaša vibracija je medij kroz koji vaša poruka mora da prođe Iz vas tako glasno govori to što jeste da ne mogu da čujem to što mi govorite.

Ralf Valdo Emerson

Kad sam imala osamnaest godina i počela da studiram komunikaciju, bila sam očarana briljantnim delom Maršala Makluana, kanadskog filozofa komunikacije i teoretičara medija koji je predvideo pojavu svetske mreže trideset godina pre njenog nastanka. Profesor Makluan je poznat kao autor fraze „medij je poruka“ i kao začetnik studija o međusobnom odnosu između pojedinca i sredstava pomoću kojih ljudi komuniciraju. Njegov fokus bio je na medijima koje smo koristili u to vreme (kao što su telefon, pisaća mašina i televizija), i na tome kako oni menjaju našu poruku i tako postaju sastavni deo nje.

Na isti način, vi ste medij kroz koji vaša poruka – ili vibracija – mora da prođe: Vi morate da emitujete svoju istinu čitavim bićem.

Ne možete samo da je kažete ili pomislite.

Vaše reči i postupci u spoljašnjem svetu moraju biti podržani vašim vibriranjem iznutra.

Kad sebe počnete da sagledavate kao vibrantno biće, vaše shvatanje vlastite komunikacije sa svetom nužno će se promeniti. Umesto da se naprosto zapitate: „Šta treba da kažem?“, poželećete da tome dodate pitanje: „Kako vibriram?“ Promena iz duše

Promena od verbalnog izražavanja do vibracionog emitovanja istine

141

Barbara de Anđelis Mi smatramo da su naše reči nalik privlačnom pakpapiru koji prekriva naše vibracije, ali istina glasi da naše vibracije predstavljaju pak-papir za naše reči.

Vaše reči su uvek umotane u vaše vibracije. One ne mogu da se išunjaju iz kuće vaše svesti bez tih vibracija niti da napuste planetu vaše svesti, a da prethodno ne prođu kroz vašu atmosferu. Setite se promene iz duše u kojoj ste naučili da ste prvenstveno vibrantno biće. Dakle, vaše reči su sačinjene od verbalnog sadržaja koji nameravate da prenesete, ali isporučenog u osobenom vibracionom paketu.

Ne možete da falsifikujete svoju vibraciju. Ne možete da je sakrijete.

Ne možete da je kamuflirate rečima. Ne možete da je prikrijete svojim postupcima niti da upravljate time kako će ona izgledati. Drugi ljudi će osetiti vašu vibraciju, čak i kad svesno ne registruju šta tačno osećate.

Ako kažete: „Veruj mi, znam šta radim“, ali je vaša poruka nesvesno umotana u pak-papir strepnje i straha, ljudi će to osetiti. Ako kažete: „Ne, ne ljutim se što si mi to uradio“, ali je vaša poruka pritom spakovana u omotač besnih vibracija, ljudi će to registrovati. Ako se smeškate i govorite umilno, ali je vaša poruka umotana u pak-papir kritike i osude, ljudi će to naslutiti.

Možete da budete najrečitiji i najšarmantniji majstor komunikacije na svetu, ali vaše reči nikad neće govoriti glasnije od vaših vibracija. * * * Koliko god svetih reči da pročitate, koliko god takvih reči da izgovorite, kakvo će vam dobro one doneti ako ne postupate u skladu sa njima?

Buda

Kako izgleda kad neko i kroz vibracije emituje svoju istinu, kad je ono što govori spolja u totalnom skladu s njegovom unutrašnjom stvarnošću? Bila sam u prisustvu velikih svetaca koji nisu morali da izgovore nijednu reč, ali ipak nisam mogla da zaustavim suze jer sam osećala uzvišenu vibraciju njihovog energetskog polja. Jasno se sećam trenutka kad sam se prvi put srela sa svojim duhovnim učiteljima: jogijem Maharišijem Mahešom 1970. godine i gurumajijem Čidvilasanandom 1995. godine. U oba slučaja, u trenutku kad sam ih ugledala, nalazila sam se trideset do četrdeset stopa daleko od njih, ali 142

Alhemija duše je moja reakcija bila krajnje neposredna: oči su mi istog časa zasuzile, iako nisam razumela zašto, a srce zatreperilo kao da će se rasprsnuti od radosti.

Nedavno sam bila blagoslovena sličnim iskustvom kad mi se ukazala privilegija da se sretnem sa njegovom svetošću XIV dalaj-lamom na konferenciji na kojoj smo oboje učestvovali kao govornici. Njegova svetost me je spazila i krenula kroz masu pravo ka meni, stavivši mi maramu oko vrata i uhvativši me za šake. Stajali smo tako jedan minut, stopljenih pogleda, a ja sam imala utisak da je to potrajalo čitavu večnost. Rekao mi je samo nekoliko reči, ali one su bile prožete drevnim prepoznavanjem i sadržale vibracionu riznicu beskrajne mudrosti i poruka namenjenih mom srcu i duši. U tom večnom trenutku desilo se mnogo više od onoga što se prividno dešavalo na površini. Šta se desilo pri mom susretu s tim uzvišenim bićima? Imala sam osećaj da sam kročila u vibrantni okean pulsirajuće božanske ljubavi – i stvarno jesam. Ti veliki učitelji vibriraju iz srži svog bića na frekvencijama mudrosti, saosećanja i milosti. Njihove reči su sekundarne – samo verbalni prenosnici za moćne blagotvorne vibracije otelotvorene u njima. Oni ništa nisu morali da kažu, i pošto su vibrirali na tako uzvišenim frekvencijama, ljudi su bili dirnuti naprosto time što su mogli da budu blizu njih.

Jutros, dok sam dovršavala ovo poglavlje, pročitala sam divan odlomak u kome Maršal Makluan govori o Isusu, opisujući isti fenomen poruke i glasnika koji vibriraju kao jedno: Kod Isusa Hrista nema distance i razdvojenosti između medija i poruke: to je jedinstveni slučaj gde možemo da kažemo da su medij i poruka u potpunosti jedno isto.

Ovo je nešto moderniji ali jednako lep i primeren opis unutrašnje promene koju trenutno razmatramo: kad vibriramo u skladu sa svojom najuzvišenijom istinom, naše reči – štaviše, i čitavo naše biće – pulsiraće tom istinom, a mi ćemo postati šetajući i dišući primeri celovitosti.

Koliko god se trudili, ono što izražavate svojim rečima i ponašanjem ne može da kamuflira vaše vibracije.

Vaše vibracije će uvek govoriti glasnije od vaših reči i zračiti iz vas, čak i kad ništa ne govorite.

Ništa ne može da zameni istinsku posvećenost vibracionoj transformaciji.

143

Barbara de Anđelis

Od pojave do prisustva: Postanite vibraciono remek-delo Nadam se da ste do sada uvideli da vaša vibracija uvek igra presudnu ulogu i da ste počeli da shvatate očaravajuću mehanizam njenog nastanka i delovanja. Nije bitno šta ćete reći ili kakav utisak želite da ostavite na druge ljude – oni će osetiti sve što putem svojih vibracija unesete u taj trenutak.

Jedino preostalo pitanje glasi: Šta ljudi osećaju u vašem prisustvu? Kad se pojavite pred njima, ko se zapravo pojavljuje?

Promena iz duše

Promena od pitanja Da li se dopadam ljudima? do pitanja Kakve vibracije emitujem?

Primena ove promene iz duše preusmerava vašu svesnost s pokušaja da spolja upravljate drugim ljudima ka nastojanju da se iznutra povežete sa svojom najdubljom prirodom. Kako budemo napredovali, naučićete da procenite i rekalibrirate svoju vibraciju, ali to je samo početak našeg istraživanja.

Do tada, evo nekoliko pitanja za unutrašnju promenu koja će vas ohrabriti da se upustite u dalju kontemplaciju:

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Kad se pojavim pred drugim ljudima, ko se zapravo pojavljuje?

Kakve vibracije ili energetske obrasce ljudi osećaju u mom prisustvu?

Kakve energetske poruke ljudi primaju od mene, nezavisno od reči koje izgovaram?

Kad neko zađe u atmosferu moje planete, šta oseća?

144

Alhemija duše Kakav vibracioni uticaj vršim na ljude koji su prisutni u mom životu?

Kako se moje vibracije odražavaju na druge, naročito na ljude koji su mi najbliži?

Da li predstavljam vibracioni resurs za druge ljude?

Postoji još jedna reč za kvalitet vaše vibracije, a to je prisustvo. Šta je prisustvo?

Prisustvo je način na koji drugi opažaju vašu vibraciju.

Prisustvo je ukupni zbir svih misli, osećanja i iskustava koje ste sakupili u životu.

Prisustvo je vaš jedinstveni vibracioni recept energetskih frekvencija, koje se menjaju iz trenutka u trenutak.

Prisustvo je unikatna pesma koju izvodi vaš vibracioni orkestar.

Prisustvo je energija koja pulsira ispod vaših reči, tiha i nevidljiva stvarnost vaše istinske prirode, koja u talasima isijava iz vas.

Vaše prisustvo je vibracioni proizvod svakog trenutka vašeg života.

To je vibracioni potpis vaše svesti.

Konačno, to je ono što će pokrenuti, uzdići i nadahnuti druge ljude. Živimo u svetu u kome smo uslovljeni da ne budemo fokusirani na prisustvo već na pojavu. Kad razmišljamo o tome da postignemo uspeh, da izvršimo uticaj na druge ljude i pružimo svoj doprinos svetu, prvo pitanje koje sebi postavljamo glasi: Kako treba da nastupim da bih postigao što bolji učinak?

Naša završna unutrašnja promena u ovom poglavlju zapravo predstavlja ključni motiv ove knjige.

145

Barbara de Anđelis Promena iz duše

Promena od vrhunske pojave do vrhunskog prisustva Istinsko majstorstvo počiva u prisustvu. Ne možete da lažirate prisustvo ako ono nije tu. Na to će biti fokusiran ostatak našeg unutrašnjeg putovanja: naučićemo kako da vibriramo s najvišeg mogućeg mesta – što, ironično, predstavlja ključ za bolji nastup u bilo kojoj oblasti života.

Kad se zapitate: „Kako mogu da impresioniram druge?“, postavili ste pogrešno pitanje.

Umesto toga se zapitajte: „Kako mogu da rekalibriram i podignem svoju vibraciju na najvišu moguću frekvenciju?“ Tada nećete morati da pokušavate da bilo koga impresionirate jer ćete sami po sebi biti impresivni. * * * Ljudi ne treba toliko da brinu za ono što rade koliko za ono što jesu...

Svetost nije zasnovana na onome što radimo, već na onome što jesmo, jer nisu naša dela to što nas čini svetim, već smo mi ti koji svetim činimo svoja dela.

Majstor Ekhart

Izuzetno volim ovaj dubokoumni citat Majstora Ekharta, nemačkog mistika, teologa i filozofa iz XIII veka, jer on verno odražava sve što ovde istražujemo. To što jesmo – naše prisustvo, naša vibraciona stvarnost, a ne ono što radimo – uzdiže i posvećuje sve što sačinjava naš život. To je sušta istina. Sad možemo da se otisnemo korak dalje, ka sledećoj i možda još značajnijoj istini: Najbolji način da služite svetu jeste da podignete kvalitet svoje vibracije.

146

Alhemija duše U krajnjoj liniji, to je suština ovog putovanja i posla koga smo se latili – da naučite kako da rerekalibrirate svoju vibraciju kako biste počeli da vibrirate na najskladnijoj i najuzvišenijoj mogućoj frekvenciji.

To je vaša sudbina: da postanete vibraciono remek-delo.

Da postanete najizvrsnija pesma, isceliteljska melodija koja ne izbija iz glave, najopojniji i najradosniji poigravajući talas energije i svetlosti, tako da ljudi ne mogu a da ne budu blizu vas, baš kao što mi radosno hitamo da pozdravimo svetlucavo more, tako da ljudi ne mogu a da se ne okrenu ka vama, baš kao što mi zahvalno okrećemo lice ka blistavom suncu, tako da ljudi mogu da zahvale bogu što ste živi, ovde i sada, jer je dovoljno da samo pomisle na vas pa da budu apsolutno sigurni da su na pravoj planeti.

Na taj način, vi ćete posvetiti svet svojim prisustvom.

147

7 Sve se računa: Negovanje vibracione verodostojnosti

Sreća je kada se ono što mislite, ono što govorite i ono što radite nalaze u savršenoj harmoniji.

Mahatma Gandi

Pre mnogo godina, u vreme kada sam završila svoju prvu knjigu i počela da ostvarujem određen uspeh u karijeri, odlučila sam da sebe častim odmorom u jednom poznatom letovalištu u Meksiku. Tada nisam bila naročito iskusna putnica, ali sam od prijatelja čula za taj tropski raj, pročitala primamljivu šarenu brošuru (u vreme pre interneta!) i jedva čekala da iskusim čari toplog vremena, tirkiznog mora i izdašnog sunca. Međutim, Majka Priroda je imala drugačije planove i, čim sam stigla u hotel, počela je snažna oluja koja je potrajala punih pet dana mog boravka. Očekivala sam radosno opuštajuće iskustvo, ali sam umesto toga dobila hladnu i upornu kišu, poplavljenu sobu, restoran u kome je voda curila na sve strane i kvar na električnoj mreži koji je rezultirao hroničnim nestankom struje. Želela sam samo da se prvim avionom vratim kući, ali svi letovi su već bili rezervisani, pa sam ostala zatočena u toj bljuzgavoj i depresivnoj mizeriji.

Poslednjeg dana boravka zapodenula sam razgovor s konobarom s kojim sam se sprijateljila, rekavši mu koliko sam razočarana što mi je sreća okrenula leđa i pokvarila mi letovanje. „Znate, senjorita“, odgovorio je on, „siguran sam da ćete imati više sreće ako sledeći put dođete kad nije kišna sezona.“

Alhemija duše „Kišna sezona?“, šokirano sam upitala. „Hoćete da kažete da je sad kišna sezona? Ali to nisu pomenuli u brošuri. Štaviše, sećam se da sam tamo pročitala da je ovo jedno od najsunčanijih mesta u čitavom Meksiku, naročito preko leta.“ „Da, uglavnom je tako“, obazrivo je odgovorio konobar. „Kad je sunčano, onda je stvarno lepo i toplo. Ali sada je jul. Sezona kiše. Žao mi je što ste došli zbog sunca, a dobili oluju.“ Ova anegdota ilustruje nešto što smo svi iskusili – kad nam neko obeća da ćemo nešto dobiti, a umesto toga dobijemo nešto sasvim drugo, jedan deo našeg bića oseća se razočarano, zavedeno i nasamareno. Ono što me je tada najviše uzrujalo bila je činjenica da se reklama o božanstvenim uslovima koji me očekuju u tom letovalištu nije poklapala s realnom situacijom koju sam tamo zatekla.

Svako od nas je nalik toj brošuri koja mi je pala u ruke pre mnogo godina: mi reklamiramo određenu vibracionu poruku, pozivajući ljude da stupe u interakciju s nama, da nam daju posao ili da nam poklone svoju ljubav – drugim rečima, da posete naše letovalište. Problem nastupa kad promišljeno predstavimo sebe na jedan način, ali ljudi umesto toga iskuse nešto sasvim drugo. Letovalište naše ličnosti deluje divno u brošuri, ali kad posetioci stignu na lice mesta, naprasno se suoče s uslovima koje nisu očekivali.

Ja to nazivam odašiljanjem pomešane vibracione poruke. Mi reklamiramo jednu vibraciju, a svesno ili nesvesno prikrivamo drugu, koja je često autentičnija. Na primer: Ako pokušavate da se spolja ponašate kontrolisano, ali iznutra osećate ozbiljan nedostatak kontrole, u svet šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Ako nastojite da spolja delujete mirno i samouvereno, ali ste iznutra uplašeni i uzrujani, u svet šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Ako govorite stvari koje odišu ljubavlju i uzvišenošću, ali iznutra osećate bes i kritičnost, u svet šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Ako nastojite da spolja delujete stabilno i nezavisno, ali iznutra osećate nesigurnost i skučenost, u svet šaljete pomešanu vibracionu poruku.

149

Barbara de Anđelis Ako pokušavate da zvučite moćno i autoritativno, ali ste iznutra puni sumnje i zbunjenosti, u svet šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Pomešane vibracione poruke ne moraju uvek da se sastoje od pozitivne spoljašnje projekcije ispod koje se skrivaju unutrašnja uzrujanost i nestabilnost. Ponekad može da bude i suprotno, odnosno možete da emitujete vibracionu poruku koja umanjuje tuđa očekivanja u vezi s vama. To bi bilo kao da se dotični hotel u Meksiku reklamirao kao skromno letovalište s oronulim bungalovima, da bi gosti nakon dolaska ustanovili da je to zapravo luksuzno letovalište s pet zvezdica. Ako promišljeno spustite tuđa očekivanja, niko neće biti razočaran!

Evo nekih primera: Ako nastojite da spolja delujete hladno i ravnodušno, da biste zaštitili sebe, ali ste zapravo topla i brižna osoba, svetu šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Ako sebe predstavljate kao krotku, nesigurnu i pomirljivu osobu, da ne biste delovali preteći, mada ste zapravo snažni, mudri i sposobni, svetu šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Ako nastojite da ostavite utisak da nemate šta da ponudite i da ste manje kompetentni od ostalih, mada zapravo imate puno toga da pružite i žudite da učinite nešto stvarno značajno, svetu šaljete pomešanu vibracionu poruku.

Kakvo dejstvo imaju te pomešane vibracione poruke? Kroz takve poruke projektujemo ono što nazivam nedostatkom vibracione koherencije. Kao što smo ustanovili, ljudska bića se lagodnije osećaju kad je sve usklađeno i uravnoteženo, kad postoji dosledan odnos između naših očekivanja i realnih iskustava. Ako naručimo sendvič s ćuretinom, ne očekujemo da dobijemo sendvič s tunjevinom. Ako odvedemo decu u bioskop da pogledaju film pod nazivom Srećna porodica, ne očekujemo da nas tamo dočeka neki horor. Ako pozovemo neku dragu osobu koju već godinama poznajemo, ne očekujemo da se ona ponaša kao da uopšte ne mari za nas.

Ovo su jednostavni primeri koji ilustruju koliko je zbunjujuće i uznemirujuće ako očekujemo jedno, a dobijemo nešto sasvim drugo – što se 150

Alhemija duše dešava zbog nedostatka vibracione koherencije. Na isti način, kad niste svesni vlastitog nedostatka vibracione koherencije, to ostavlja negativan utisak na ljude koji vas okružuju.

Kad vaše reči i vibracije nisu usklađene, vi emitujete nedostatak vibracione koherencije.

Kad sebe spolja predstavljate na jedan način, ali ljudi ispod toga naslućuju drugačiju vibracionu stvarnost, šaljete pomešane vibracione poruke koje stvaraju nemir i zbunjenost.

Niko ne voli da dobija pomešane vibracione poruke. Jedan od važnih zadataka na putu unutrašnje promene jeste da odvažno obratimo pažnju na to na koje načine i mi sami emitujemo pomešane vibracione poruke, a da toga uopšte nismo svesni.

Kakva je prateća muzika vašeg života?

Zamislite film koji ste videli u bioskopu ili na TV-u, neki od svojih omiljenih filmova svih vremena. Odaberite nešto dirljivo, nabijeno emocijama, nešto što je na vas ostavilo naročito snažan utisak. Setite se kako ste se osećali dok ste gledali film – da li ste bili dirnuti, poneseni, uplašeni, uzbuđeni, uzdignuti, tužni, povređeni ili nadahnuti. Film je tako dobro urađen da je prosto morao da izvrši određen uticaj na vas. Možda se čak sećate muzike koja je išla u pozadini neke čuvene scene. Možda ta pesma ili melodija, kad god je ponovo čujete, u vama momentalno oživljava atmosferu dotičnog filma.

Sad zamislite isti taj film, ali ovog puta bez prateće muzike, bez bilo kakve muzike, samo s dijalozima. Dobro se zamislite nad tim.

Na primer, gledate neki fantastičan strastan i emotivan film – nešto kao Avatar, Titanik, Ratovi zvezda, Ajkula, Beležnica, Kum, Duh, Igre gladi, Spajdermen, Matriks, E. T., Roki – samo bez muzike. Vidite ljude koji se prestravljeno tiskaju na čamcu, ili trče kroz džunglu, ili ošamućeno stoje u bokserskom ringu, ili se dirljivo opraštaju, ili izražavaju najdublje emocije. Bez zvuka. Bez muzike. Dosadno, zar ne? Ako ste gledali dokumentarac o snimanju nekog filma, gde je prikazana jedna od scena pre nego što se ubaci prateća muzika, priznaćete da to deluje prilično čudno i da ne uspeva da ostavi naročit utisak.

151

Barbara de Anđelis Zašto je tako? Prateća muzika predstavlja vibracionu poruku i sadržaj filma. To je ono što film čini živim i stvara emociju kod posmatrača. Muzika daje dublje značenje dramatičnim trenucima i dijalozima. Ta osobena vibracija govori nam da li treba da se plašimo, da očekujemo neki preokret, da se osećamo tužno ili radosno, da se nadamo ili pomirimo s neminovnošću.

Prateća muzika našem mozgu prenosi vibracionu poruku koja odjekuje na određenim emocionalnim frekvencijama, i odjednom zatičemo sebe kako ronimo suze, kako nam srce mahnito lupa, kako nas obuzima strah – i sve samo zbog toga što čujemo.

Sada se prisetite istog tog filma koji volite, ali ovog puta, umesto da izbacite prateću muziku, zamislite da u pozadini ide muzika koja ne odgovara dijalogu ili radnji.

Na primer, zamislite da tokom romantičnog poljupca između glavnih junaka u pozadini ide muzika koja asocira na akcionu jurnjavu; ili da apokaliptičnu scenu u kojoj vanzemaljci napadaju našu planetu prati neka romantična poletna muzika; ili da tokom tragične scene u kojoj se neko oprašta sa svojim detetom u pozadini čujete cirkusku muziku. Kad biste na bioskopskom platnu ili na TV-u videli takav film, sigurno biste pomislili: Ovo je stvarno bizarno – muzika ne odgovara radnji. Ne znam šta da osećam. Ovo je da se čovek naježi!

Kompozitor koji piše muziku za neki film ili TV seriju nastoji da ta muzika bude vibraciono koherentna s radnjom i dijalogom. On sigurno neće komponovati veselu pozadinsku melodiju za neku tužnu i bolnu scenu ili napetu muziku za neki veseo i razdragan trenutak u filmu. Kad bi to uradio, dobio bi momentalni otkaz! Vešt i nadaren kompozitor uvek se nada da će se vibracija muzike harmonično stopiti s filmskom radnjom i dijalogom, u toj meri da gledalac čak i ne primeti prateću zvučnu matricu – jer je ona savršeno i organski sjedinjena s vizuelnim aspektom.

Do sada ste sigurno naslutili da ova metafora nekud vodi, i jeste tako.

Vi imate vlastitu prateću muziku! Ako je vaš život film, a vaše reči i postupci scenario, onda je prateća muzika energija koja vibrira u vama i koja se neprestano emituje, odnosno ide u pozadini.

Vaša prateća muzika samo je još jedan termin za vaše vibraciono polje.

To je sledeći korak u razumevanju metafora koje smo već razmotrili: metafore o vibracionom zračenju, vibracionom pak-papiru i planetarnoj atmosferi.

Svaka misao, svako osećanje, sve što vam se ikad desilo – sve to sačinjava vašu prateću muziku, kao vibracioni orkestar energetskih obrazaca. To nije nešto što se čuje ušima, već, kao što smo videli, nešto što se definitivno registruje putem vibracija.

152

Alhemija duše Vi imate vlastiti vibracioni orkestar.

To je prateća muzika vaše svesti koja se emituje iza vaših reči i postupaka, prenoseći vibracionu poruku u spoljni svet.

Setite se pitanja za unutrašnju promenu: „Kako vibriram?“ Da biste stigli do odgovora, sebi treba da postavite još jedno pitanje: Kakva se muzika provlači kroz moj život?

Kakvu emocionalnu poruku vaša vibracija prenosi drugim ljudima? Kad se ljudi nađu u vašem prisustvu, šta osećaju? Ono što ljudi osećaju u vašem prisustvu može se znatno razlikovati od osećanja koja vi želite da pobudite u njima.

Evo nekih uobičajenih vibracionih zvučnih matrica: * Sebe pokušavate da predstavite kao veselu i optimističnu osobu, ali vaša vibraciona zvučna matrica je tužna, dirljiva, melanholična, kao muzika iz nekog tragičnog filma. * Nastojite da delujete staloženo i samouvereno, ali vaša vibraciona matrica podseća na jezivu muziku iz nekog horor filma koja neprestano nagoveštava da treba da se desi nešto strašno. * Spolja posmatrano, ostavljate utisak snage i autoriteta, ali vaša vibraciona matrica podseća na dečju muziku koju mališani slušaju u obdaništu. * Delujete usklađeno i susretljivo, ali vaša vibraciona matrica ima preteći prizvuk, kao muzika koju čujete u nekom filmu punom nasilja.

Do sada ste uvideli da uvek osećate vibracionu poruku koju vam neko upućuje još i pre nego što ta osoba bilo šta kaže. Sad možete da budete još određeniji jer shvatate da ne naslućujete samo neku maglovitu energiju – već da konkretno čujete ili registrujete specifičnu vibracionu muzičku matricu koja prenosi određenu emocionalnu poruku. Ako bolje razmislite, shvatićete da ste to iskusili već mnogo puta u životu. Neko priča najispravnije 153

Barbara de Anđelis moguće istine, ali vi za to vreme u sebi razmišljate: Šta nije u redu sa mnom?

Zašto se ne osećam prijatno u prisustvu ove osobe? – ili: Ona deluje tako fino i susretljivo, ali zašto uvek imam osećaj da je zbog nečeg ljuta?

Vi od drugih ljudi neprestano primate vibracione poruke koje nemaju nikakve veze s onim što ti ljudi govore, baš kao što oni od vas primaju vibracione poruke koje nemaju nikakve veze s onim što vi svesno nameravate da prenesete.

Naravno, u vama se ne emituje samo jedna muzička matrica, šta god da radite i u čijem god društvu da se nalazite. Vi imate multipleks matricu, s muzikom iz desetina različitih filmova – filma vašeg posla i karijere, filma vaših međuljudskih odnosa i raznih drugih! Svaki film, to jest životna situacija, podstiče različite vibracione reakcije u dubinama vašeg bića i, shodno tome, ima drugačiju prateću muziku. Na primer, možda na polju međuljudskih odnosa nastojite da delujete staloženo i samostalno, čak i prema onima koje volite, ali je vaša muzička matrica zapravo veoma dramatična i emocionalna. Možda se u profesionalnim situacijama trudite da sebe predstavite kao usklađenu osobu spremnu za saradnju, ali je vaša zvučna matrica nabijena strahom i agresivnošću.

Da li odašiljete pomešane vibracione poruke?

Kad zamislite film s pozadinskom muzikom koja ne odgovara scenariju, to praktično znači da vam film šalje pomešane poruke. Vibracija muzike možda govori: „Treba da se osećate tužno“, ali dijalog i radnja govore: „Treba da se osećate uzbuđeno i poletno.“ To je tipičan primer nedostatka vibracione koherencije, ono što nazivam vibracionom disonancom.

Vibraciona disonanca nastupa kada govorite ili radite jedno, a svojom vibracijom prenosite nešto drugo.

Nedostatak koherencije ili rezonance između to dvoje stvara tenziju u vama i ljudima oko vas.

Disonanca se u rečnicima definiše kao „tenzija ili sukob koji proističe iz kombinacije dva disharmonična ili međusobno neprikladna elementa“.

154

Alhemija duše Vibraciona disonanca predstavlja upravo to: energetsku uzburkanost ili sukob koji proističe iz onih delova vašeg bića koji nisu integrisani i među kojima vlada izrazita disharmonija.

Vaša vibraciona disonanca ima ogroman uticaj na svaki aspekt vašeg života. Kad dublje razmotrite taj princip i otkrijete kakve se vibracione matrice emituju u pozadini vaših reči i postupaka, odjednom ćete shvatiti zašto neke od veza iz vaše prošlosti nisu mogle da funkcionišu ili zašto ljudi ponekad reaguju na vas na vama neshvatljive načine. Često imamo osećaj da ono što nam se dešava nema smisla jer smo u filmu svog života usredsređeni isključivo na dijalog i radnju – na ono što smo rekli ili učinili – a ne na vibracionu emisiju ili zvučnu matricu koja ide u pozadini. * * *

Pre nekoliko godina za pomoć mi se obratio Ašok, izuzetno fin čovek, čiji je problem bio u tome što, uprkos odličnim postignućima na polju tehničkih nauka, nikako nije uspevao da pronađe posao. Pre toga je nekoliko godina proveo u jednoj kompaniji, ali kada su oni smanjili obim posla, bio je primoran da potraži novo radno mesto. Ašok je imao impresivnu biografiju i vrhunsko obrazovanje, i tokom razgovora za posao delovao je samouvereno, šarmantno i uravnoteženo. Uprkos tome, nakon svakog razgovora s potencijalnim poslodavcem dešavalo se isto: iz dotične kompanije bi mu javili da je ostavio zaista dobar utisak, ali da su ipak odlučili da zaposle nekog drugog.

Nakon samo nekoliko minuta provedenih s Ašokom, mogla sam da osetim njegovu vibracionu disonancu. Ašok je delovao kao pokretna ratna zona u kojoj se odvija neprestana bitka između vibracije koju pokušava da projektuje – vibracije samouverenosti, stručnosti i pouzdanosti – i duboke nesigurnosti koju oseća iznutra. Njegov spoljašnji nastup govorio je: Ja sam dostojan poverenja. Odlično ću se snaći na tom poslu. Možete da računate na mene. Međutim, u njemu sam istovremeno naslućivala još nešto, neku nesigurnost i uzdrmanost.

Kad sam mu to objasnila, Ašok je delovao zbunjeno. „Ali ne govorim ništa što zvuči neiskreno i svi mi kažu da moje držanje odiše samopouzdanjem.“ „I jeste tako“, složila sam se, „ali to još više zbunjuje ljude. Sediš pred njima i govoriš: Evo, ovde možete da vidite spisak mojih postignuća. Ja sam izuzetno pouzdana osoba i bilo bi pametno da me zaposlite. Vaš nastup je impresivan, 155

Barbara de Anđelis a vaši akreditivi besprekorni. Ali zamislite da imate brata blizanca koji zajedno s vama ide na razgovore. Dok vi smireno sedite na stolici, zračeći lagodnošću i inteligencijom, vaš blizanac vrišti iza vaših leđa: Ne verujte mi!

Ja uopšte nisam pouzdan! Ja sam običan prevarant! Sigurno ću nešto zeznuti!“ „Naravno, vi to ne govorite glasno“, nastavila sam, „ali to je ipak prisutno, kao vibraciona matrica starih nerazrešenih nesuglasica emocionalne energije koja se emituju iz vas. Ljudi osećaju vašu vibracionu disonancu, čak i kad svesno ne shvataju šta to znači. Nešto jednostavno ne štima i zato odlučuju da zaposle nekog drugog.“ Ašok se zagledao u mene, očiju raširenih od otkrivenja. „Upravo ste objasnili čitav moj život“, priznao je. „Baš tako se i osećam duboko unutra kad god sam pod pritiskom ili kad mislim da me neko procenjuje – što znači, praktično sve vreme, čak i kad odem na romantični sastanak. Skoro da mogu da osetim kako taj drugi Ašok stoji iza mene, spreman da eksplodira, i moram da uložim svu svoju energiju da ga ućutkam. Što je još čudnije, reči koje ste upotrebili da opišete moju unutrašnju vibraciju gotovo su iste kao reči koje sam stalno slušao od svog oca – da ću sigurno uprskati nešto, da će ljudi biti podozrivi prema meni jer potičem iz porodice indijskih imigranata i da sam zbog toga manje vredan od drugih.“ „To je vaša vibraciona matrica“, složila sam se. „Radnja i scenario vašeg filma govore o uspešnom diplomcu sa Stanforda koji postiže vrhunske rezultate u tehnološkom svetu, ali muzička matrica koja ide iza toga više podseća na film Milioner iz blata. Ljudi osećaju vibracionu disonancu jer odašiljete pomešane poruke: vaša samoomalovažavajuća vibracija nalazi se u neskladu s vrhunskim preporukama i postignućima.“ Ono što se desilo s Ašokom u narednih nekoliko meseci bilo je krajnje inspirativno. Ašok je primenio neke od tehnika za unutrašnju rekalibraciju, koje ovde izlažem, i to mu je pomoglo da postepeno izbriše stari vibracioni program koji ga je terao da se oseća kao prevarant. Nastavio je da traži posao i možete da pretpostavite šta se sledeće desilo: dobio je ponudu da se zaposli u jednoj od najvećih firmi iz svoje struke, i to na visokom menadžerskom položaju, što je bilo mnogo više nego što se ikad nadao ili očekivao. Kad mi se javio da mi saopšti dobru vest, rekao je da ga je posebno obradovalo to što mu je izvršni direktor te kompanije rekao da je odlučio da ga zaposli zato što mu deluje kao „čvrsta i pouzdana osoba, kao čovek koji odlično poznaje sebe i koji zna odakle dolazi i kuda ide“. „U meni nije ostalo ni traga od milionera iz blata!“, rekao je Ašok, prasnuvši u smeh. „To sam shvatio kao zvaničnu potvrdu da sam promenio svoju zvučnu matricu u nešto nalik muzici iz Top gana.“ 156

Alhemija duše

Kakva je to buka? Vaš vibracioni metež Da li vam se nekad desilo da vas neki bračni par pozove na mirnu opuštajuću večeru i da, kad stignete tamo i smestite se za sto, sve vreme slušate kako njihovi klinci mahnito jurcaju kroz hodnik i spavaće sobe? Mislili ste da je poenta u tome da provedete prijatno zajedničko veče i svojski se trudite da uživate, ali u pozadini neprestano čujete buku i metež: vrisku, tresku, topot i plač – pravi urnebes. Iako deca nisu fizički prisutna u trpezariji, teško vam je da se opustite jer osećate energetsku uskomešanost koja vlada odmah iza ugla.

Slično tome, kad postoji vibraciona disonanca između onoga što pokušavamo da predstavimo svetu i onoga što se dešava u pozadini naše svesti, to stvara svojevrsni vibracioni metež. Ljudi ne mogu da vide ono što se dešava u nama, ali osećaju naš nemir.

Zamislite da je onaj deo vas koji dočekuje ljude u predvorju vaše ličnosti nešto kao frontalna osoba – vaše Ja koje želite da projektujete drugima, pak-papir koji vas obmotava spolja. Međutim, u zadnjoj odaji nalaze se svi drugi aspekti vaše ličnosti, koji lupaju u vrata kao klinci kojima je rečeno da ne smeju da izađu napolje. Ljudi ne mogu da vide te delove vašeg bića, ali mogu da osete vibracioni metež koji oni uzrokuju u vašoj svesti.

To se prvobitno dešavalo s Ašokom. On je spolja delovao savršeno mirno i stabilno, ali su njegovi sagovornici mogli da registruju veoma glasan vibracioni metež koji je dopirao iz zadnje sobe njegove ličnosti, metež koji su na nesvesnom nivou doživljavali kao ometajući faktor i koji im je govorio da on nije pravi čovek za taj posao.

Setite se osobe koju ste nedavno sreli i u čijem ste se prisustvu osećali napeto. Ta osoba je spolja delovala prijatno, ali nešto ipak nije štimalo. Možda zato što ste osećali njen vibracioni metež.

Mi uvek nesvesno osećamo vibracioni metež drugih ljudi, baš kao što oni osećaju naš.

Vibracioni metež je još jedan od principa koji nam pomažu da objasnimo stvari koje razmatramo u ovoj knjizi. Ako u vama ima puno vibracionog meteža, ljudi će to osetiti. To ih remeti i uznemiruje jer je to istovremeno i emocionalni metež, a niko ne voli da bude u njegovoj blizini.

Kad počnete da radite na stvaranju unutrašnje harmonije između disonantnih delova vašeg bića, klinci iz zadnjih odaja vaše svesti konačno će se smiriti! U vama će biti sve manje vibracionog meteža, a ljudi će se u vašem prisustvu osećati smirenije, sigurnije i poletnije. Postaćete vibraciono privlačniji.

157

Barbara de Anđelis Kad razrešite vibracioni metež koji vlada u vama, vaša energija će postati vibraciono koherentna. Što ste više vibraciono koherentni, ljudi će utoliko više želeti da budu blizu vas i da kroče u vaše energetsko polje.

Ljudi žele koherenciju. Žele harmoniju.

Njih privlači energija celovitosti.

Svi želimo da iskusimo mir. Što je manje meteža prisutno u vašem energetskom polju, delovaćete smirenije i sebi i drugima. Kako će se to odraziti na vaš život? Na svaki mogući način!

Gde ste klimavi?

Kao najsigurniji dokaz za integritet neke osobe moglo bi se navesti odbijanje da kaže ili uradi bilo šta što može da naruši njeno samopoštovanje.

Tomas S. Monson

Zamislite da posedujete neki zaista vredan predmet, možda nešto što ste nasledili od roditelja – recimo, divnu kristalnu vazu, ili neku starinsku statuu, ili nezamenljivu dragocenost iz porodične baštine – i da želite da izložite tu stvar na stolu. Ako primetite da je sto klimav jer mu nogari nisu jednaki, ili je neki nogar slomljen ili napukao, hoćete li biti dovoljno samouvereni da tu dragocenost spustite na njega? Naravno da nećete. Nećete rizikovati da se raskliman sto naheri ili sruši i da se vaša dragocena imovina slomi. Ne verujem tom stolu, zaključićete, jer je previše klimav.

Kad u našem životu nema vibracione koherencije, postajemo, da tako kažemo, vibraciono klimavi.

Nešto u vezi s našom energijom drugima deluje nesigurno i nepouzdano jer osećaju našu energetsku disonancu i unutrašnji metež.

Kad sam počela da prenosim učenje o promenama iz duše, pokušala sam da pronađem što bolji način da svojim učenicima objasnim uticaj vibracione disonance i unutrašnjeg meteža i tako sam stigla do termina „klimav“. Kako se osećamo u blizini stvari koje su klimave? One nas ispunjavaju nervozom.

158

Alhemija duše Svakom od nas nekad se desilo da sedne za sto u restoranu i otkrije da je jedan nogar kraći od ostalih. Čoveku je teško da se opusti ako se sto neprestano klati, i zato ćemo zamoliti konobara da sredi problem ili ćemo preći za drugi sto da bismo nesmetano uživali u obroku.

Da biste shvatili kako se ljudi osećaju u vašem prisustvu kad ste vibraciono klimavi, zamislite da razgovarate s nekim čije su ruke pretrpane paketima. Ta osoba pokušava da balansira dok pridržava silne kese i kutije, ali njih je jednostavno previše, pa stičete utisak da će se kompletan tovar svakog časa sručiti na zemlju. Pokušavate da razgovarate s čovekom, ali on je okupiran nastojanjem da ne ispusti pakete i zato ne obraća mnogo pažnje na to šta mu pričate. Već pri samom pogledu na tog čoveka osećate njegovu napetost: njegova energija je klimava.

Zbog vibracione disonance, u očima drugih delujemo energetski klimavo. Poput stola s neravnim nogarima, ne delujemo dovoljno čvrsto i stabilno. Ostavljamo utisak da nismo pouzdani. To je kao da pokušavamo da razgovaramo, da stupamo u interakciju i donosimo odluke dok stojimo na teturavom čamcu koji poskakuje na olujnim okeanskim talasima. To što govorimo možda dobro zvuči, ali ne izgledamo naročito stabilno ili pouzdano.

Kad smo energetski klimavi, u svet odašiljemo vibraciju nestabilnosti.

Delujemo neuravnoteženo i ljudima je zato teško da imaju poverenja u nas i da se osećaju sigurno sa nama. * * *

Pre mnogo godina, tokom jednog putovanja na Bali, vodič me je poveo stazom kroz predivan pejzaž, sve dok nismo stigli do široke reke. Preko reke se pružao veoma star pešački most napravljen od oronulog ispucalog drveta i prastarog kanapa. „Možete slobodno da pređete, gospođice“, rekao je vodič ispruživši ruku i široko se osmehnuvši. Zagledala sam se u most, drhteći od zebnje. Zašto? Zato što je most delovao klimavo pa nisam bila sigurna da se neće srušiti pod mojom težinom i lansirati me u mračnu vodu.

Osetivši moju skeptičnost i oklevanje, vodič je obazrivo prešao preko mosta i potom se vratio nazad, da mi pokaže da je bezbedan. Tada je ponovo rekao: „Možete da pređete, gospođice. Vidite, bezbedno je.“ Stegavši njegovu ruku, polako sam krenula, praveći nesigurne korake preko mosta, koji se njihao pod nama, trudeći se da izbegnem delove koji su 159

Barbara de Anđelis izgledali kao da će svakog časa popustiti, i škrgućući zubima dok je dotrajalo drvo škripalo i pucketalo. Konačno sam bezbedno stigla na drugu stranu.

Saosećajni vodič se ponosno osmehnuo, a onda napravio naklon i čestitao mi kao da sam se upravo popela na Mont Everest, a ne da sam praktično puzeći prešla preko tog mosta. „Veoma dobar prelazak, gospođice! Veoma dobar prelazak!“ Potom je uradio nešto što je na čudesno lep način odražavalo blagost i smernost ljudi koji žive na tom ostrvu. Okrenuo se ka mostu i napravio dubok naklon, rekavši: „Veoma dobar most. Veoma dobar most.“ Svi mi smo, na izvestan način, vibracioni mostovi koji pozivaju ljude da zakorače i pređu preko njih. „Veruj mi“, kažemo. „Imaj poverenja u mene.

Investiraj u mene. Zaposli me. Voli me.“ Time obećavamo da se nećemo srušiti, da drugi mogu da računaju na nas, da smo čvrsti i stabilni i bezbedni.

Nadamo se da ćemo se pokazati kao veoma dobar most.

Kao tragači, imamo obavezu da otkrijemo gde smo klimavi i na kojim mestima u nama vlada nedostatak vibracione koherencije, tako da, kad nekom kažemo: „Možeš da pređeš“, budemo sigurni da most našeg karaktera i svesti neće popustiti.

To iskustvo s prelaskom mosta na Baliju ostalo je zabeleženo u mom sećanju kao trenutak u kome sam naučila nešto izuzetno važno. Međutim, priznajem da se i dalje pitam da li je moj blagonakloni vodič pohvalio most kao „veoma dobar“ zato što je to bio ritual koji je uvek praktikovao kad stigne na drugu stranu, ili zato što je tim rečima želeo da zahvali mostu što se nije srušio pod težinom užasno nervozne turistkinje!

Sve se računa Mi smo ono što stalno radimo.

Izuzetnost, prema tome, nije čin, već navika.

Pripisano Aristotelu

Skoro svakog dana u vestima vidimo još neku priču o destruktivnom dejstvu vibracione klimavosti. Pročitamo članak o nekome ko je delovao izuzetno sposobno u nekoj oblasti života, ali se fatalno stropoštao na nekom drugom polju. Ta osoba je možda imala jaku finansijsku stabilnost, ali ona 160

Alhemija duše nije bila praćena emocionalnom stabilnošću, ili se možda sjajno snalazila na poslovnom polju, ali njen život nije posedovao neophodan integritet. Neki nogari na njenom stolu – odnosno u njenom životu – bili su izrazito čvrsti, ali su ostali bile zanemareni, što je na kraju dovelo do toga da se čitav sto sruši.

Zašto je ispalo tako? Ta osoba je zaključila da je postavljanje visokih standarda važno za samo jednu oblast njenog života, zanemarivši ostale.

Možda je to istaknuti sportista koji stremi ka savršenstvu i besprekorno se priprema za dalja sportska dostignuća, ali zaključuje da takvi standardi nisu važni na polju međuljudskih odnosa.

To je možda neka dama koja pokazuje izuzetnu svest i saosećanje u porodičnom životu, ali odlučuje da zažmuri na jedno oko na poslovnom polju, upuštajući se u poduhvate koji nisu baš potpuno legalni.

To je možda neki preduzetnik ili biznismen poznat po tome da nikad ne kompromituje svoje standarde proizvoda koji izbacuje na tržište, ali koji ne poklanja toliko vremena i pažnje posrnulom braku.

To su primeri selektivne svesti – kad neko odabira da bude svestan u vezi s određenim stvarima, ali zanemaruje tu svesnost na drugim poljima.

Odluka da budemo svesni u vezi s određenim stvarima, ali da u drugim prilikama zanemarimo tu svesnost, predstavlja jedan od značajnih uzroka naše patnje i sigurno jedan od najznačajnijih uzroka naše klimavosti.

Kako možemo da izlečimo svoju klimavost i da negujemo vibracionu verodostojnost? Treba da se setimo da se sve računa, da je sve važno.

Promena iz duše

Promena od selektivnog biranja situacija kojih ćemo biti svesni do prisećanja da se sve računa Ovo je duboka unutrašnja promena koja leži u temelju brojnih drugih promena ovde razmatranih. Ona vas poziva da se prebacite sa selektivne svesti na bezuslovnu svest – ne samo u određenim prilikama, već u svakoj prilici.

Kad donesete odluku da ostanete svesni, time se posvećujete cilju da „vidite sve što treba da vidite“, kao što smo naučili u mantri za unutrašnju promenu.

161

Barbara de Anđelis Što ste voljniji da vidite, postajete sve manje klimavi i, u skladu s tim, prijemčiviji za promenu.

Najtužnije s čim se susrećem kao učitelj i tragač jeste to što ljudi odlučuju šta se računa, a šta ne, kao da su određeni dani njihovih života potrošna roba. Danas ću isključiti svoju svest i napraviti izbore koji ne potiču iz mog najuzvišenijeg. Danas ću biti tvrdoglav/a i nepopustljiv/a. Danas ću se emocionalno zatvoriti jer sam besan/na na osobu koju volim. Danas ću iskaliti svoju frustriranost na deci. Danas ću otići na posao čisto da odradim svoju smenu i predati izveštaj koji je daleko od zadovoljavajućeg.

Većina ne donosi svesno takve odluke, ali kad odlučimo da se prepustimo ne baš svesnim obrascima ponašanja, suštinski govorimo da se taj dan, ili taj sat, ili taj trenutak, ne računa, da ga ne smatramo dragocenim, da nije dostojan našeg najuzvišenijeg.

Koliko je još dana preostalo u vašem životu? Šest hiljada? Devet hiljada? Jedanaest hiljada?

Koliko tih dana ste voljni da otpišete govoreći da se oni ne računaju? Šta kad bih vam dala zadatak da pogledate u kalendar i obeležite koji od dana koji sačinjavaju ostatak vašeg života nisu važni – koji su toliko tričavi da se ne računaju? Naravno da to ne biste mogli da odlučite. Da to ne biste ni želeli da učinite. A opet, zar mnogi od nas ne žive upravo tako, kao da neki dani ne zaslužuju da im poklonimo ono najbolje od sebe? Šta kad bi univerzum, Gospod, Duh, ili koje god ime da koristite za vrhovnu silu, došao kod vas i rekao: „Odlučio sam da, od sada pa nadalje, neki dani više ne budu važni. I zato objavljujem da ćete svakog četvrtog dana imati vazduh koji može da se diše. Tokom ostalih nevažnih dana umesto vazduha ćete disati neku toksičnu mešavinu. Izvinite, ali ne možete da očekujete da svakog dana pružam svoj maksimum.“ Možda ćete pomisliti da je ovo neprimerena i preterana metafora, ali koliko se to zapravo razlikuje od vaše odluke da sebi ne pružate svakodnevnu potporu time što ćete biti potpuno svesni? Zar ne zaslužujete da dobijete ono najbolje od svakog dana?

Da li biste svojoj deci rekli: „Biću vam dobra majka svakog drugog dana?“, ili: „Jedne nedelje ću biti svesna i ponašati se u skladu sa svojim najuzvišenijim, a sledeće nedelje ću biti ljuta i stroga jer ne zaslužujete da svakog dana budem dobra.“ Bili biste užasnuti kad biste čuli da neko tako razgovara sa svojom decom – a opet, mi se upravo tako ophodimo prema sebi kad pregovaramo sa svešću.

162

Alhemija duše Postoje ljudi koji će do kraja ovog dana umreti. Postoje ljudi koji bi dali sve što imaju za još samo jedan dan s nekim koga vole. Postoje ljudi koji bi radosno prigrlili svaki dan koji je neko drugi odbacio kao nevažan i dodali ga svom životnom veku. Istina glasi da je svaki dan dragocen i da se svaki dan računa.

Kako bi bilo da zaista odlučite da ne budete potpuno budni samo nekim danima, već svakog dana u svom životu?

Tehnika za unutrašnju rekalibraciju Pokušajte da naglas izgovorite naredne rečenice ili da ih prilagodite svojim ne baš svesnim izborima, i proverite kakav će osećaj to pobuditi u vama: U redu je ako se danas prepustim besu, jer se današnji dan ne računa.

U redu je ako se danas emocionalno zatvorim i blokiram, jer se današnji dan ne računa.

U redu je ako danas ne poštujem ono za šta znam da je istinito i ako donosim odluke koje odstupaju od mog integriteta, jer se današnji dan ne računa.

U redu je ako danas zanemarim vlastiti sistem vrednosti i ako drugim ljudima uskratim dužno poštovanje, jer se današnji dan ne računa.

U redu je ako danas [ovde ubacite svoj primer], jer se današnji dan ne računa.

Ovo nije nimalo prijatna ni laka vežba, ali to može da nas trgne, da nas natera da se probudimo i izvučemo iz vrtloga poricanja.

Moji učenici često koriste varijaciju ove tehnike za unutrašnju rekalibraciju, da bi se trgli iz stanja nesvesnosti kad primete da su nadomak toga 163

Barbara de Anđelis da se prepuste, ili da su se već prepustili, nekom ne baš svesnom obrascu ponašanja. U tom slučaju treba da izgovorite rečenicu: „Upravo sada, u redu je ako ______, jer se današnji dan ne računa“, pri čemu na prazno mesto treba da ubacite ono što nameravate da uradite ili ste već počeli da radite.

Na primer, možda imate poriv da vrištite na svog partnera i da mu skrešete u lice sve što nije u redu s njim. Umesto toga, naterajte sebe da zastanete i da glasno izgovorite, „Upravo sada, u redu je ako kažem okrutne i bolne stvari zbog kojih će se moj partner grozno osećati, jer se današnji dan ne računa.“ Evo još nekih primera: „Upravo sada, u redu je ako se ne izvinim svojoj deci što sam izgubila nerve, jer se današnji dan ne računa.“ „Upravo sada, u redu je ako preteram s pićem i ako sutra mamuran odem na prezentaciju, jer se današnji dan ne računa.“ „Upravo sada, u redu je ako slažem svoju šeficu u vezi s projektom koji mi je poverila, jer se današnji dan ne računa.“ Po prirodi stvari, ako to glasno izgovorite i čujete vlastite reči, time otvarate vrata za moćnu i momentalnu promenu i povratak ka svom najuzvišenijem.

Sve je sve Kako odlučujete šta se računa, a šta ne? Kako određujete da li je ovo dan kad ćete sve raditi polovično i da li je ovo mesec kad nećete poklanjati dužnu pažnju obavezama koje ste preuzeli? Kako birate u kojim trenucima ćete nastupati kao osoba od integriteta, a u kojim trenucima je dopustivo da se oglušite o svoje najuzvišenije sopstvo?

Promena iz duše

Promena od razmišljanja sve ili ništa do razumevanja sve je sve Jedna od najvećih zamki u koje ljudi uleću jeste razmišljanje u stilu „sve ili ništa“. To je takođe jedan od glavnih uzroka naše navike da se ponašamo kao da se nešto ne računa: Zaključujemo da je nešto važno, a nešto ne.

164

Alhemija duše Verujemo da to kako se ponašamo u jednoj oblasti svog života neće imati odraza na ostale životne domene.

Postajemo stoprocentno posvećeni nekom zadatku u koji ulažemo maksimum svojih sposobnosti, i pritom zaključujemo da ostalo nije „naročito važno“ i da je zato u redu da se previše ne unosimo u njih.

Pošto smo shvatili vibracioni odnos između nas i svega postojećeg, ostaje nam samo da izvedemo zaključak koji glasi: sve je sve.

Sve je sve.

Sve se odražava na svaki trenutak.

Svaki izbor se odražava na neki drugi izbor.

Kako danas nastupate, tako ćete se sutra osećati.

Da li nesvesno hodite kroz život ili nastojite da ostanete budni, uticaće na vašu sposobnost da sutra budete manje ili više svesni.

Sve se računa.

Ovaj ili bilo koji trenutak može da bude samo kulminacija svih trenutaka koji su prohujali pre njega. Ne možete da se uzdignete do stoprocentnog učešća u ovom trenutku ako ste pre toga svakom trenutku poklanjali samo 25% sebe.

Kako dopuštamo da počnemo da se ponašamo kao da se nešto ne računa? Tako što se upuštamo u nesvesni proces neprestanog cenkanja sa sobom: Obaviću to što želim da uradim i u to ću uložiti sto posto svojih sposobnosti, ali se zato neću mnogo mučiti oko onoga što ne volim da radim.

Marljivo ću raditi kad je moja šefica u blizini i kad motri mene, ali čim ona ne bude tu, moći ću do mile volje da zabušavam.

Biću iskren s ljudima koje volim, ali ne moram da budem iskren sa svima odreda.

165

Barbara de Anđelis Odvojiću nedelju za uzdizanje ka najuzvišenijem, jer je to dan kad idem u crkvu, a ostalih dana u nedelji imaću u vidu da sam ipak samo čovek i udovoljavati onim aspektima svog bića na koje nisam baš ponosan/na.

To su veoma opasne odluke koje nas čine vibraciono klimavim – jer promišljeno odabiramo da ne budemo dosledni. Ljudi koji se cenkaju sa sobom uvek prolaze kao gubitnici, jer se u životu sve računa.

Evo nekih simptoma koji se javljaju kad se pridržavamo principa da postoji i nešto što se ne računa: * Zatičemo sebe kako svojski tražimo izgovore za nešto što smo propustili da uradimo.

Ljudi koji svesno nipodaštavaju značaj određenih obaveza nikad ne vole da priznaju da to rade. Teško je kad preko usana treba da prevalite rečenicu: „Zaključio sam da nije naročito važno da ti se javim/da predam taj izveštaj na vreme/da svojski prionem na posao“, ili: „Nisam u raspoloženju da se smaram oko toga, pa sam tvoj zahtev/potrebu proglasio nevažnom.“ Umesto toga, ljudi smišljaju razne izgovore: „izgubio sam tvoj broj“; „hteo sam da sprovedem dodatno istraživanje“; „nisam znao/la da je to toliko hitno“ i tako dalje. * Obuzima nas čudan i lažan osećaj trijumfa što nečemu nismo morali stoprocentno da se posvetimo, kao da smo nešto uspeli da obavimo na mufte, kao da činjenica da smo nešto odradili bez naročitog truda i da pritom nismo uhvaćeni u zabušavanju predstavlja svojevrsno postignuće. Često viđam ljude koji žive u tom stilu. Znam da ne dajem sve od sebe.

Ne marim dovoljno da mi to bude važno. Dakle, ako se ispostavi da sam omanuo/la, bar znam zašto. Šta se zapravo krije iza takvih izgovora? Strah da se suočimo s nedostacima i da priznamo nesigurnost, umesto da ovladamo njima. Plašite se da ćete, čak i kad date sve od sebe, svejedno omanuti, pa unapred zaključujete da se to ne računa i da nije naročito važno.

166

Alhemija duše

Male stvari čine veliku razliku Sreću većine ljudi koje poznajemo ne uništavaju velike katastrofe ili fatalne greške, već uporno i lagano ponavljanje destruktivnih sitnica.

Ernes Dimne

Možda ste stigli do stadijuma u kome razmišljate: Znam da se sve računa.

Nikad ne bih svesno odlučio/la da budem klimav/a. Međutim, kod većine ne ide to tako lako.

Mi ne odlučujemo da živimo nesvesno – mi odabiramo samo jedan mali trenutak nesvesnosti.

Mi ne odlučujemo da ni za šta ne marimo i da ništa ne računamo – mi izdvajamo tek jednu sitnicu koja se ne računa.

Pa ipak, ti mali trenuci nesvesnosti, sitni izbori i sitne odluke neprestano se umnožavaju i stvaraju krupne posledice.

Sitnice naprosto ne postoje. Štaviše, takozvane male stvari u životu često imaju najpogubnije dejstvo. Često je dovoljno da se olabavi neki sićušni šraf ili da neka sićušna žica ne bude propisno povezana pa da se avion sruši. Često je dovoljna i jedna varnica da bukne požar koji može da uništi na stotine domova i uzrokuje štetu od mnogo miliona dolara. Često je dovoljna i jedna sićušna bakterija pa da izbije smrtonosna epidemija, kao što je bio slučaj s kugom koja je pre sedamsto godina zbrisala trećinu evropskog stanovništva. Često je dovoljno da vozač samo na sekund skrene pogled sa šoferšajbne i proveri poruku na mobilnom pa da to rezultira fatalnom saobraćajnom nesrećom.

Jedan trenutak nesvesnosti može zauvek da promeni vaš život, ali i živote drugih ljudi.

Zato je vaša duhovna obaveza prema svetu da učinite sve što je u vašoj moći da živite u stanju dosledne svesti.

Odakle da počnemo? Za početak treba da shvatimo da ne postoji trenutak u kome naprasno postajemo nesvesni. Ne postajemo odjednom klimavi.

167

Barbara de Anđelis Ne odlučujemo odjednom da se nešto ne računa. Uvek postoji niz takvih trenutaka, koji podseća na silaznu spiralu. To počinje tako što u prvom trenutku odstupamo za milimetar od svog integriteta, potom za dva – i pre nego što shvatimo šta se dešava, proces je već uzeo maha.

Jeste li nekad plivali u okeanu koji, posmatran sa obale, deluje mirno i neuzburkano, iako su talasi zapravo prilično snažni? Odjednom primećujete da ste za veoma kratko vreme otplutali veoma daleko od obale. Snažna podvodna struja, koja vas je tako brzo povukla ka pučini, sad iscrpljuje vašu snagu da joj se oduprete.

U životu često ne primećujemo da nas je povukla svojevrsna energetska plima ili vibraciona podvodna struja – koja potiče od neke osobe ili situacije, od nečeg što činimo i što utiče na nas, ili od nesvesnih neisceljenih delova našeg vlastitog bića.

Pre nego što se osvestimo, već plutamo ka pučini.

A kao što znate, kad otplutate od obale, veoma je teško odupreti se struji.

Male stvari čine veliku razliku. Ako ne obraćamo pažnju na to gde se nalazimo i koje nas sile vuku, lako možemo da otplutamo s kursa – u međuljudskim odnosima, poslu, zdravlju, pa čak i u integritetu. Svi smo doživeli to iskustvo, bilo da smo otplutali u finansijskom, emocionalnom ili duhovnom smislu.

Kako izgleda to plutanje? To je mala nedoslednost, sitno prilagođavanje naših uobičajenih vrednosti, cenkanje sa sobom u kome insistiramo: „To nije tako loše“, ili: „Uradiću to samo ovaj put“ – samo što potom nastavljamo da radimo to iznova i iznova. Ne uviđamo da se sitna zastranjivanja umnožavaju i prerastaju u struju iz koje više ne možemo lako da se otrgnemo.

Kad ne obraćamo pažnju, možemo da otplutamo, a da to uopšte ne primetimo.

Ignorišemo sitnice jer smo nesvest pretpostavili svesti, a onda se naprasno obretemo negde gde ne želimo da budemo, i možda negde odakle više ne znamo da se vratimo.

168

Alhemija duše Šta je protivotrov za takve situacije? Svest. Ništa ne može da zameni svest.

Ništa ne može da zameni neprestanu pažnju. Ništa ne može da zameni potrebu da vidimo ono što treba da vidimo.

Količina vremena koje u životu trošimo na pokušaje da se vratimo s mesta na koja smo otplutali, ili da sebe i druge ubedimo da nam se to nije desilo, ili da raščistimo emocionalni haos prouzrokovan plutanjem, uvek je mnogo veća od vremena koje bi nam bilo potrebno da smo još na početku uspostavili – i zadržali – stanje svesti.

Negovanje vibracione verodostojnosti Ako imate integritet, ništa drugo nije važno.

Ako nemate integritet, ništa drugo nije važno.

Alan K. Simpson

Još otkako znam za sebe, ponašala sam se kao da se sve računa. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi, nikad nisam govorila sebi: Ovo je samo škola.

To nije pravi svet. Kad diplomiram, više neću viđati nikog od ovih nastavnika, pa zašto onda da se smaram? Škola nije važna. Još tada sam shvatala da se sve računa – svaki kontrolni, svaki projekat, svaki dan proveden u školi. Sve je moralo da bude najbolje što može da bude, ništa manje od toga. Istog principa sam se pridržavala i u svojim vezama. S kim god da sam bila, čak i kad sam naslućivala da neću zauvek ostati s tom osobom, davala sam sve od sebe da budem prisutna u toj vezi, potpuno otvorenog srca, sa apsolutnom predanošću i posvećenošću.

Kada sam sa dvadeset godina postala učitelj meditacije, prenela sam taj stav na sve što sam radila. Živo se sećam kako sam organizovala svoja prva javna predavanja, koja su se održavala četvrtkom uveče u lokalnoj biblioteci.

Pravila sam plakate (pisane rukom jer tad još nije bilo kompjutera!) i stavljala ih na oglasne table po čitavom gradu, pozivajući ljude da dođu i da se upoznaju s meditacijom i duhovnom slobodom. To je bilo davne 1971. godine, kad niko još nije ni čuo za meditaciju, a kamoli razmišljao da je praktikuje.

Spremila bih se i stigla u biblioteku, noseći svoje beleške i tablu za pisanje, jedva čekajući da budućim tragačima podarim dragocene informacije.

Isprva se najčešće dešavalo da se na licu mesta pojavi samo jedna osoba – samo jedna osoba u toj ogromnoj biblioteci, neko čije su oči radoznalo odmeravale dvadesetogodišnju devojku duge tamne kose! Da li sam tada 169

Barbara de Anđelis razmišljala: Dođavola, neću držati predavanje samo jednoj osobi. Odradiću skraćenu verziju od deset-petnaest minuta i onda palim? Ne. Uvek bih održala kompletno predavanje, provevši svih devedeset minuta s tom jednom jedinom osobom, pristupajući tome s jednakom posvećenošću i entuzijazmom kao da je u dvorani deset hiljada ljudi.

Nakon beskrajnog niza predavanja, mnoštva izlepljenih plakata, stotina malih radio-emisija, seminara održavanih po dnevnim sobama i gostovanja u lokalnim TV programima, stigla sam do nivoa uspeha i slave koji ranije nisam ni zamišljala, pa čak ni priželjkivala. Sve što sam želela bilo je da postanem učitelj i da pružim svoj doprinos uzdizanju sveta. Šta mislite, šta se onda desilo? Kada sam konačno počela da govorim pred publikom od deset hiljada ljudi, da preko TV-a komuniciram s milion osoba odjednom i da radim sve ovo što mi je sudbina namenila, bila sam apsolutno spremna za to. Zašto? Zato što sam još od samog početka postupala kao da se sve računa. Moj uspeh nije predstavljao rezultat nečega što sam napabirčila u poslednjem minutu. To je bilo nešto što sam praktikovala svakog minuta svog života, čitavog života, nezavisno od toga da li me neko posmatra ili ne.

Znam da sam uvek davala svoj maksimum i ulagala najiskreniji stoprocentni trud, sve što sam mogla da uložim. Ta spoznaja stvorila je čvrst temelj za moje samoostvarenje. Nisam samo pričala o samoostvarenju, već sam birala da svakodnevno živim u skladu s tim mnogo pre nego što je bilo ko čuo za mene. I zato, kada je univerzum poželeo da mi „podari nešto dragoceno“, to nipošto nisam dočekala u klimavom stanju. Šta sam to radila svih tih godina što mi je omogućilo da dobijem priliku da služim čovečanstvu na toliko značajnih načina? Negovala sam vibracionu verodostojnost. To je fraza koju sam skovala da bih opisala veoma važnu promenu iz duše: možete da imate najbolje preporuke na svetu, ali one ništa neće značiti ako nemate vibracionu verodostojnost.

Moja namera u prethodnim poglavljima bila je da vam pomognem da shvatite mehanizam procesa koji dovodi do stanja vibracione verodostojnosti: kad vas ljudi osete, ta vibracija je u skladu s onim što govorite i načinom na koji se predstavljate. Ne odašiljete pomešane vibracione poruke. Vaša unutrašnja vibraciona matrica poklapa se s vašim nastupom u spoljašnjem svetu.

170

Alhemija duše Promena iz duše

Promena od nastojanja da ostavimo dobar utisak do negovanja vibracione verodostojnosti Većina ljudi želi da postigne materijalnu verodostojnost: prestižan posao, dobar finansijski status, dugu i impresivnu biografiju, milione lajkova na Fejsbuku i legije pratilica na Tviteru. Takve stvari ostavljaju dobar utisak kod drugih – i, naravno, u našim vlastitim očima. U tome nema ničeg lošeg. Međutim, vibraciona verodostojnost ne zasniva se samo na tome da ostavimo dobar utisak, već da živimo sa svojom celovitošću, kako bi ono što drugi ljudi vide i osećaju pri susretu s nama bilo jedno isto.

Kako možete da proverite da li posedujete vibracionu verodostojnost?

Postavite sledeća pitanja:

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Da li verujete da ste kadri da nastupate u skladu sa svojim najuzvišenijim, najintegrisanijim i najautentičnijim sopstvom, i to ne samo onda kad je neophodno već u svakom trenutku?

Da li verujete da ste kadri da primetite kad se ne ponašate u skladu sa svojim najuzvišenijem i da znate kako možete da se vratite u to stanje?

Ne brinite ako vaši odgovori na ova pitanja glase „ponekad“ ili „ne u toj meri u kojoj bih želela“, ili „da, osim u prisustvu porodice“, ili: „Upomoć! Na šta mislite kad govorite o najuzvišenijem?!“ Na predstojećim deonicama našeg putovanja naučićete još mnogo novih unutrašnjih promena koje će vam pomoći da saznate ne samo šta treba da promenite, već i kako to da učinite.

Ne znam šta mi je život namenio za sutra – niko od nas to ne može da zna. Ali znam da ću u svakom trenutku apsolutno postupati u skladu sa svojim najuzvišenijim i najdoslednijim sopstvom, u bilo kakvim okolnostima, bez obzira na to koliko se neko grozno ophodio prema meni ili u koliko se strašnoj 171

Barbara de Anđelis ili teškoj situaciji nalazim. Zašto sam tako sigurna u to? Odgovor je krajnje jednostavan: zato što za mene ne postoji opcija da uradim bilo šta manje.

Prema tome, najvažnije je što mogu da vam ponudim još jednu unutrašnju promenu, koja će transformisati vaše razumevanje u vezi sa istinskom veštinom življenja.

Promena iz duše

Promena od razmišljanja o istinskoj veštini življenja kao stavu i nameri da se postigne izvrsnost do njenog pretvaranja u konkretnu praksu i naviku Istinska veština življenja ne predstavlja idealistički stav. To je navika i praksa. To je veština koju možete da naučite samo kroz praksu, kroz posvećenost i nastojanje da se stoprocentno unesete u sve što radite, tako da to postane vaša druga priroda. Kada izbrišete kao opciju život koji je bilo šta manje od vrhunskog majstorstva, ostvarićete duboku i temeljnu promenu iznutra.

Ne možete naprasno da odlučite da dosegnete vrhunsko majstorstvo tek kad dobijete idealan posao, ili tek kad pronađete osobu iz svojih snova, ili tek kad vam se ukaže neka fantastična prilika.

Ne možete tek tako da odlučite da dosegnete vrhunsko majstorstvo jer vam je to odjednom postalo važno, i da očekujete da odmah postanete izvrsni u svemu.

Pre toga morate da ustanovite svakodnevnu naviku da praktikujete savršenstvo u svemu i da se ponašate kao da se sve računa.

Zamislite da želite da trčite maraton. Ne možete naprosto odlučiti da dve nedelje uoči trke počnete da trenirate. Šta će se desiti? Nećete imati dovoljno snage. Nećete moći da dovršite trku, a možda nećete ni preživeti, bez povreda jer je vašim plućima i mišićima neophodna uvežbanost, a ta uvežbanost se ne može steći na brzinu ili na prevaru. U trkama na duge staze nema prečica.

172

Alhemija duše Isti princip važi i u životu. Nema prečica za vrhunsko majstorstvo. Imam jednu izreku: Sve se računa, a prečice uvek budu raskrinkane.

Kad pokušavamo da prikrijemo nedostatak vibracione verodostojnosti, ostavljamo utisak energetske i vibracione zadihanosti, kao da smo uleteli u dvoranu u poslednjem trenutku pre početka nekog ispita ili sastanka, nadajući se da to niko neće primetiti. Ali to uvek svi primete.

Univerzum jedva čeka da gradi na vama Upotrebi me, Gospode! Pokaži mi kako da uzmem to što jesam, ono što želim da budem i ono što mogu da uradim, i da to upotrebim u svrhu koja je veća od mene.

Opra Vinfri

Moja baka Ester plela je divne šarene prekrivače za unučiće. Ja sam te prekrivače čuvala kao najveće blago, isto kao što sam posle čuvala i svoju nanu, i godinama nakon njenog odlaska još uvek sam imala jedan, poslednji koji je preostao, mada već prilično pohaban i iskrzan, sve dok se jednog dana i on nije naprosto raspao.

Sećam se kako sam u detinjstvu posmatrala dok baka plete kvadrat po kvadrat, svaki sa zasebnim naročitim dezenom. Sami po sebi, ti kvadrati su bili prelepi, ali kad bi se na kraju svi zajedno našli u korpi, baka bi izvela završnu magiju – prišivši sve te delove u prelepo ćebe koje će me obaviti njenom ljubavlju.

Svako od nas sastoji se od mnogo šarenih kvadrata. Kao kod tih prekrivača, da biste postali celi, svi komadi moraju da se povežu, da se prišiju u integrisanu, koherentnu i skladnu celinu vašeg bića.

Postoji jedna divna reč na tibetanskom – wangthang, što znači: „autentično prisustvo“. Doslovni prevod te reči je „polje moći“. Ono što omogućava ispoljavanje tog autentičnog prisustva, po rečima Čogjama Trungpe, čuvenog učitelja tibetanskog budizma, jeste „pražnjenje i puštanje“.

Obožavam tu reč i njeno značenje jer verujem da je ona u tesnoj vezi s mojim duhovnim iskustvom i razotkrivajućom mudrošću, kao i sa onim što 173

Barbara de Anđelis istražujemo u ovoj knjizi: autentično prisustvo i istinska veština življenja ne zasnivaju se na sabiranju postupaka ili osobina koje će nas učiniti impresivnijim – već, nasuprot tome, na oslobađanju, puštanju i rekalibriranju svega neautentičnog u nama.

Ono što ostaje nakon toga je naša celovitost, istinsko vibraciono remekdelo, koje mi već jesmo.

To je promena iz duše koju ostvarujemo. Što ste celovitiji, utoliko više svetosti će delovati u vama i kroz vas. * * *

Jednog dana pre mnogo godina, utonula u dubok vibrantni mir meditacije, začula sam sveto šaputanje glasa koji mi se obratio sledećim rečima: Univerzum jedva čeka da gradi na tebi.

Bila je to krajnje jednostavna poruka, ali je u njoj bila sadržana tako moćna istina da sam ostala bez daha. Univerzum jedva čeka da gradi na meni. Morala sam da se pripremim tako da postanem stabilan temelj za ono što mi je univerzum namenio, šta god to bilo.

Sada je kucnuo čas da pređemo na poslednju unutrašnju promenu u ovom poglavlju.

Promena iz duše

Promena od potrage za uzvišenošću do pripreme za uzvišenost Zar to nije divna pomisao? Univerzum jedva čeka da gradi na vama! Šta je onda vaš posao? Upravo ono o čemu smo do sada govorili – da sebe pripremite za uzvišenost tako što ćete se postarati da temelj vaše svesti bude snažan i stabilan umesto klimav. Da postanete najpouzdaniji mogući most kako bi mudrost, ljubav, kreativnost i služba mogli da prođu kroz vas i stignu do sveta koji na vas čeka.

174

Alhemija duše Da bih vam pomogla da se prisetite zašto ovo radite, evo molitve koju sam napisala za vas: • MOLITVA PRIPREME ZA UZVIŠENOST • Univerzum jedva čeka da sagradi nešto veliko na mojim temeljima.

Da više ne tragam za uzvišenošću, već da se spremam za nju.

Da više ne trčim za važnošću, već da sebe učinim tako čvrstim temeljom da prirodno postanem platforma koja može da podupre ono zaista važno.

Da postanem veoma dobar most!

175

Treći deo Unutrašnje promene za praktičnu duhovnost

8 Zauzimanje stava za buđenje: Od skupljanja do širenja Kakvo god bilo vaše duhovno stanje, u kom god delu univerzuma da se nalazite, vaš izbor je uvek isti: da raširite svoju svest ili da je skupite.

Tadeuš Golas

Vreme je da s upoznamo s univerzalnim principom koji će vam poslužiti kao mapa za transformaciju, kako biste mogli konkretno da prionete na ostvarenje unutrašnjih promena. Razumevanje ovog kosmičkog zakona pomoći će vam da teoretske ideje iz prvog dela knjige prevedete u praksu.

Ovaj jednostavni ali dubokoumni princip predstavlja temelj svekolikog rasta i razvoja. Štaviše, on baš ovog trenutka funkcioniše u vašem telu i svud oko vas, u našem fizičkom univerzumu. To je: princip širenja i skupljanja.

Tokom naših lekcija iz duhovne fizike naučili smo da energija, ili svest, neprestano vibrira na određenim frekvencijama. Ona se uvek kreće i nikad nije statična. Međutim, ona se ne kreće nasumično. Ona se uvek razvija u dva smera: širi se ili je skuplja.

Do skupljanja dolazi kada se energija uspori. Što je pulsiranje energije sporije i što je sporija njena vibraciona frekvencija, energija postaje gušća i zbijenija, sve dok se ne pretvori u krutu čvrstu materiju. To se dešava kad

Barbara de Anđelis se voda zamrzne u led. Molekuli tečnosti su usled hlađenja primorani da se približe te tako postaju čvrsti i sabijeni.

Do širenja dolazi kada se energija ubrza. Kada se atomi ili molekuli zagrevaju, oni stiču energiju i snažnije vibriraju. To im omogućava veću slobodu da se udalje jedni od drugih, što dovodi do veće zapremine, odnosno ekspanzije. Što je vibriranje energije brže, ona postaje utoliko raširenija, odnosno manje zgusnuta ili skupljena, kao kad se led otapanjem pretvara u vodu.

Princip širenja i skupljanja je pojava od suštinskog značaja za naš univerzum i zato od suštinskog značaja za vas kao deo tog univerzuma.

Vi se takođe nalazite u neprestanom procesu širenja i skupljanja.

Te dve sile, sila širenja i sila skupljanja, neprestano deluju u vama. U vama i vašem životu postoji energetska struja sklona širenju, koju ćemo ovde definisati kao onu koja podstiče život, i druga energetska struja sklona skupljanju, koja sputava život.

Energija koja podstiče život = energija koja se širi.

Energija koja sputava život = energija koja se skuplja.

Polaritet između te dve struje, one koja podstiče život, to jest energije širenja, i one koja sputava život, to jest energije skupljanja, predstavlja konstantu.

Vaše telo je živo i funkcionalno zahvaljujući uzajamnom dejstvu tih sila.

Upravo sada, dok čitate ili slušate ove reči, živi ste jer se širite i skupljate. Vaše srce pravi 60 do 100 otkucaja u minuti, naizmenično se šireći i skupljajući da bi ispumpalo pet-šest litara živototvorne krvi kroz vaše telo na svakih šezdeset sekundi. Vaša pluća se šire da uvuku vazduh koji dišete i skupljaju da izbace otpadne materije u vidu ugljen-dioksida. Sâmo vaše postojanje otpočelo je čudesnim širenjem embriona u potpuno formirano ljudsko biće, širenjem majčinske utrobe koje je napravilo prostora za vaše širenje, nakon čega je usledilo skupljanje, kontrakcije koje su vas izbacile iz materice i donele na svet.

Osim onoga što se dešava u vašem telu, za naše istraživanje možda je još značajnije ono što se iz trenutka u trenutak dešava u vašoj svesti.

178

Alhemija duše Svako iskustvo koje doživite deluje tako što vas ili širi ili skuplja.

Svaka misao koja izroni u vašem umu ili vas širi ili skuplja.

Svaki međuljudski odnos, razgovor i interakcija s drugom osobom ili vas širi ili skuplja.

Sve što vidite, posmatrate, čitate i osećate stvara ili vibraciju koja podstiče ili vibraciju koja sputava život.

Vi neprestano doživljavate širenje i skupljanje a da to uopšte ne primećujete. Na primer, ako ste uplašeni ili napeti, šta se dešava s vašim telom?

Stomak vam se zgrči, grlo vam se stegne, mišići stisnu, a disanje postane plitko. Vaše fizičko telo naprosto odražava proces skupljanja koji se odigrava u vašem emocionalnom/duhovnom telu. S druge strane, kada ste srećni i bezbedni i kad imate osećaj da vas drugi ljudi uvažavaju, vaši mišići se opuštaju, disanje se usporava i čitavo telo se opušta.

Hajde da obavimo jedan brzi eksperiment: Odvojte par trenutaka i zamislite da radite nešto što vas čini istinski srećnim. Recimo, zamislite da se nalazite pored osobe koju volite, ili učestvujete u nekoj aktivnosti u kojoj stvarno uživate, ili posmatrate neki divan prirodni pejzaž, ili se igrate sa svojom decom, ili mazite svog kućnog ljubimca. Zamislite kako bi ta situacija izgledala i kako biste se osećali u njoj. Zadržite to osećanje još nekoliko sekundi, zatvorenih očiju ako želite.

Sad preusmerite svoju svesnost s onoga što ste zamislili na to kako se trenutno osećate. Sigurno imate utisak da ste se nekako raširili.

Duboko udahnite i izbrišite to iskustvo iz uma.

Sad ću od vas zatražiti da zamislite nešto što apsolutno ne podnosite, nešto što stvarno ne volite da radite. To je možda neka aktivnost koja vas plaši, razgovor koji se ne usuđujete da pokrenete, susret s nekim ko vas je povredio ili izdao, ili neka obaveza koju već dugo odlažete, mada znate da to mora da se obavi.

Sagledajte sebe u toj situaciji, zamislivši kako bi to izgledalo i kakva bi osećanja to pobudilo u vama. Zadržite sliku još nekoliko sekundi. U redu, sad možete duboko da udahnete i pustite misao da ode.

179

Barbara de Anđelis Sada ponovo preusmerite svoju svesnost s onoga što ste zamislili na to kako se trenutno osećate. Verovatno osećate da ste postali nekako skupljeni, možda čak i ljuti što sam vas naterala na ovu vežbu!

Pošto ne želim da vas ostavim u takvom stanju, odvojte još nekoliko trenutaka i zamislite sebe u zagrljaju neke drage osobe – partnera, člana porodice, prijatelja koga dugo niste videli, pa čak i nekog dragog ko je napustio ovaj svet. Dopustite sebi da osetite ljubav koja se obavija oko vas, duboku povezanost koja prevazilazi vreme i prostor, i još malo ostanite u tom stanju. U redu, sad bi ponovo trebalo da se osećate rašireno! Čak i tokom ove kratke vežbe, verovatno ste primetili razliku između iskustva širenja i skupljanja. Širenje podseća na otapajući led koji se pretvara u vodu: osećamo se otvoreno, prostrano, možemo nesputano da se krećemo i tečemo. Nasuprot tome, skupljanje je kao voda koja se smrzava i pretvara u led: osećamo se čvrsto, zbijeno, ograničeno, nepokretno.

Energija koja se širi stvara slobodu. Energija koja se širi doprinosi isceljenju. Energija koja se širi podstiče kretanje unapred. Energija koja se širi otvara prostor da darovi univerzuma – ljubav, izobilje, mudrost i kreativnost – uđu u vaš život. Zato kažemo da vibracija širenja podstiče život i zato je njeno prisustvo neophodno da biste ostvarili unutrašnju promenu, rekalibraciju i istinsku transformaciju.

Suprotna toj sili jeste energija skupljanja. Energija koja se skuplja dovodi do stagniranja. Energija koja se skuplja dovodi do zatočenosti. Energija koja se skuplja uzrokuje patnju. Energija koja se skuplja stvara barijere i blokade koje vas sprečavaju da primite ono što univerzum može da vam podari.

Vibracija skupljanja zato sputava život i otežava vaš razvoj i napredak.

Na osnovu izloženog, čini se da je i više nego očigledno kojom stazom treba da krenemo.

Ako želimo da se iscelimo, otvorimo, oslobodimo, rastemo, da srušimo blokade koje nas sprečavaju da primimo kosmičke darove, da oslobodimo prostor za punoću univerzalne milosti i dobrote i da im omogućimo da se uliju u nas, da iskusimo širenje koje je 180

Alhemija duše svojstveno našoj duši, treba da osnažujemo struju koja podstiče život i da eliminišemo struju koja ga sputava.

Promena iz duše

Promena od skupljanja do širenja podsticanjem širenja i eliminisanjem skupljanja Ova unutrašnja promena predstavlja jedan od najznačajnijih i fundamentalnih ključeva za ličnu transformaciju. Ona nas poziva da stupimo u unutrašnju i spoljašnju akciju, koja podstiče život i koja će nam omogućiti da vibriramo energijom širenja. Umesto da pokušavamo da se fokusiramo na zasebne životne aspekte u kojima se osećamo vezanim u čvor, zaglavljeno, nasukano ili blokirano, treba u što većoj meri da podstičemo širenje i eliminišemo skupljanje. Takvo prebacivanje sa skupljanja na širenje stvoriće optimalne uslove da se iznova uskladimo i povežemo sa najuzvišenijom svešću – koja, naravno, predstavlja suštu definiciju vrhovne ekspanzije.

Oslobađanje vaše veličanstvenosti Izreknete li skriveno u vama, to će vas spasti.

Ne izreknete li skriveno u vama, to će vas uništiti.

Nekanonsko Jevanđelje po Tomi

Kad sam bila mala, obožavala sam magične kapsule za uzgajanje sunđerastih životinjica. Možda se sećate tih igračkica iz svog detinjstva, a možda ste ih i sami kupovali svojoj deci. To su mali komadi sunđera u obliku raznih životinja i nagurani u kapsule kao za lekove. Kad se kapsula stavi u posudu s vodom, želatinski omotač se polako rastvara, a sunđer upija vodu, šireći se i šireći sve dok se pred vašim očima ne ukaže šarena sunđerasta životinjica – žirafa, pas, jastog ili slon. Još tada sam bila fascinirana procesom širenja i pažljivo sam posmatrala kako se svaki delić i ćoškić sunđera postepeno razmotava. Najviše sam volela džambo kapsule jer je proces otvaranja kod njih duži. Želela sam da stvorim vlastiti zoološki vrt sunđerastih životinjica, i kad god bih u vreme kupanja u kadu ubacila novu kapsulu, s neizmernim 181

Barbara de Anđelis uzbuđenjem sam iščekivala da vidim koja će životinjica izroniti iz nje. Iz nekog razloga, neke životinjice bile su ređe od ostalih i sećam se da sam užasno dugo čekala da dobijem narandžastog majmuna koji će se pridružiti svojoj sunđerastoj braći i sestrama na mojoj polici. Međutim, uvek me je frustriralo što nisam mogla iznova i iznova da posmatram proces širenja. Mada sam pokušavala da životinjice naguram nazad u kapsulu, one nisu htele da se stisnu i da se vrate unutra. Kad se rašire i otvore, to postaje njihovo trajno stanje.

Mnogo godina kasnije, kad sam svojim učenicima počela da objašnjavam princip širenja i skupljanja, odjednom sam se setila tih sunđerastih životinjica i shvatila zašto sam u to vreme kao hipnotisana posmatrala njihov razvoj: Mi smo poput tih malih sunđerastih igračaka – zbijeni, skupljeni i vibraciono nagurani u mali i ograničen prostor, smešteni u kapsulu vlastitih obrazaca i vlastitog zaborava.

Ne možemo u potpunosti da vidimo šta smo i ko smo, ni kakvi treba da budemo u svom punom proširenom potencijalu.

Možda se jedan deo nas već otvorio, ali jednostavno znamo da to nije sve. Šta nas drži u kapsuli? Već smo istražili to početno sabijanje, kad naša vrhovna svest prelazi u kapsulu našeg fizičkog tela, gde naša istinska priroda postaje kamuflirana i gde nas obuzima varljivo osećanje razdvojenosti od Duha. Povrh toga, naše životne okolnosti i unapred instalirani programi takođe nas sabijaju – i sleđuju – zbog čega ostajemo mali i skučeni. Naše razmišljanje postaje skučeno. Naša volja postaje skučena. Čak je i naša ljubav takva.

Glavni problem u vezi s našim boravkom u kapsuli jeste u tome što se postepeno prilagođavamo i navikavamo na to skupljeno stanje postojanja.

Nakon izvesnog vremena više se ne osećamo skučeno. Čini nam se da je to naše normalno stanje.

Lako je odomaćiti se u toj skučenosti i prilagoditi se takvom stanju. S vremenom se navikavamo na svoju skupljenu emocionalnu sposobnost, na skupljeno izražavanje emocija u intimnim vezama, na skučenu perspektivu pri donošenju odluka i rešavanju problema, na krute obrasce ponašanja prema članovima porodice i prijateljima u čijem prisustvu ne osećamo da možemo da budemo ono što zaista jesmo, i na kruti način razmišljanja.

182

Alhemija duše Učimo da tolerišemo to stanje i postojano otupljujemo sebe, sve dok se ne naviknemo na nelagodnost vlastite ograničenosti.

Mnogi od nas tako žive, pokušavajući da spakuju sebe u stisnutu ličnost, ili stisnuto srce, ili stisnut i nepotpuno oblikovan život. Pa ipak, nalik sunđerastim životinjicama, mi smo mnogo veći od toga – kad bismo samo uspeli da se oslobodimo.

Mučno je živeti u skučenom prostoru unutar nas.

Pretvaramo se da živimo u dvorcu, ali potajno osećamo da smo nagurani u plakar.

Poput sunđerastih igračkica koje čekaju u pripravnosti da se razmotaju i rašire u svoja prirodna obličja, i mi smo spremni da se oslobodimo iz tamnice vlastitih ograničenja, da se raširimo i poprimimo svoj celoviti i veličanstveni oblik.

Sunđerastim životinjicama potrebna je voda da se rašire. Šta je naša voda u ovoj metafori? Šta nam pomaže da se raširimo i gde to možemo da pronađemo?

Odgovor je jednostavan. To je energija širenja koja podstiče život, energija koja se nalazi svud oko nas i u nama. To je energija ljubavi, radosti, prisnosti, povezanosti, lepote, mudrosti, duha i milosti. Ne moramo čekati da nas neka magijska sila pokupi i ubaci u kosmički bazen. Mi već živimo u tom kosmičkom bazenu! Treba samo da zaronimo i, poput tih sunđerastih životinjica, kad se jednom raširimo, više nikad nećemo moći ponovo da budemo spakovani u svoju skučenu ograničenu tamnicu.

Razumevanje ove unutrašnje promene predstavlja jedan od mojih vodećih životnih principa. Po mom iskustvu, to je jedna od najmoćnijih tehnika za utemeljenje u stanju probuđenosti i zvezda vodilja koju moji učenici prate na svom putu: Podstičite širenje i eliminišite skupljanje. Širite ono što vas širi. Skupljajte ono što vas skuplja.

Sad možemo da isprobamo još jedan eksperiment:

183

Barbara de Anđelis Podignite jednu šaku i stisnite je u pesnicu. Zadržite je u tom položaju. Ne prestajte da stiskate, a dok to radite, obratite pažnju kako se za to vreme oseća ostatak vašeg tela. Verovatno ste postali napeti; disanje vam je postalo isprekidano; možda zadržavate dah; možda je srce počelo brže da vam lupa. U redu, sad opustite pesnicu.

Možda ćete biti iznenađeni kad primetite da vam se prsti nisu momentalno i potpuno rasklopili. Razlog je u tome što su već navikli da budu stisnuti, mada je to potrajalo samo petnaestak sekundi. Takođe vas može iznenaditi što održavanje te zgrčenosti i skupljenosti u jednom malom delu vašeg tela ima veoma neposredan i snažan uticaj na ostatak vašeg nervnog sistema.

To je fizička demonstracija koja nam pomaže da shvatimo još jedan važan aspekt širenja i skupljanja.

Skupljanje troši previše energije.

Potrebno je mnogo energije za održavanje tog stanja i pratećih emocionalnih i mentalnih obrazaca, iako u tom trenutku toga nismo svesni.

Ako svoju energiju koristimo za održavanje zgrčenosti, ostaje nam utoliko manje energije za podsticanje opuštanja.

Kad nagovorim publiku da uzme učešća u ovom malom eksperimentu, obično ubacim još jedan deo: zamolim ih da nastave da stiskaju šaku i da se potom okrenu ka osobi koja sedi pored njih i pokušaju da zapodenu prijatan razgovor. Ako trenutno imate nekog pored sebe, možete to da isprobate. Verujte mi, nije nimalo lako. Zbog energije skupljanja kojom vibrirate iznutra, biće vam teško da i spolja ne izgledate, zvučite i osećate se kao u grču.

To može da objasni problem s kojim se često suočavamo u svojim intimnim vezama. Zamislite dvoje ljudi iz kojih zrače snažne vibracije unutrašnje stisnutosti i zgrčenosti, a koji uprkos tome spolja pokušavaju da ispolje ljubav, da budu brižni, pažljivi i otvoreni. Postajem napeta i pri samoj pomisli na to!

184

Alhemija duše Teško je spolja zračiti ekspanzivnom ljubavlju ako se iznutra osećate stisnuto i zgrčeno.

Tako dolazi do vibracionog sukoba između onoga što osećate i načina na koji pokušavate da komunicirate ili da se ponašate.

Kad vaš sistem obiluje vibracionom zgrčenošću, vi ćete tu energiju emitovati ka drugim ljudima i čitavom svetu. Setite se onog metaforičnog primera u kome pokušavate da razgovarate s nekim ko drži gomilu paketa i deluje klimavo i teturavo? Pažnja te osobe usredsređena je na teret koji nosi.

To nas vodi za korak dalje u razumevanju ovog principa jer shvatamo da za našu klimavost nije zaslužan samo nedostatak unutrašnje ravnoteže, već i unutrašnje ometanje uzrokovano procesom skupljanja.

Isceljujuća moć širenja Već smo razmotrili princip unutrašnje promene zasnovane na uklanjanju unutrašnjih okolnosti koje nas sprečavaju da sebe doživimo u svom najuzvišenijem izdanju – odnosno, koja nam nalaže da na vibracionom nivou ukinemo nerazrešene energetske i emocionalne obrasce koji blokiraju dotok životne snage u nas i kroz nas. Kako dolazi do tog ukidanja? Koji su uslovi potrebni da bismo ostvarili vibracionu promenu? Evo nove tehnike za unutrašnju promenu: Kad želite nešto da uklonite ili istisnete, stvarajte stanje širenja.

Ako vam se komadić drveta zabode u šaku, šta radite da olakšate njegovo uklanjanje? Stvarate stanje širenja. Potopite šaku u vruću vodu da bi drvce lakše izašlo. Ne stavljate ledenu oblogu koja će dovesti do skupljanja kože, pa će se drvce još više zaglaviti. Pribegavate širenju.

Ako želite da otvorite teglu čiji poklopac odbija da se pomeri, stvarate stanje širenja tako što puštate vruću vodu preko poklopca. Poklopac će se nakon toga lakše okrenuti. Ne držite teglu pod hladnom vodom da biste olabavili poklopac.

Ako imate infekciju na nožnom palcu, lekar će vam savetovati da potopite stopalo u vruću vodu, koja će izvući gnoj na površinu i izbaciti ga 185

Barbara de Anđelis napolje. Neće vam reći da umočite stopalo u led, što bi dovelo do skupljanja kože oko inficiranog područja. Toplota stvara uslove za širenje.

Podsticanje uslova za širenje stvara mogućnost za vibraciono pomeranje i promene.

Baš kao što toplota navodi molekule leda da brže zavibriraju i da se razmaknu kako bi se čvrst led pretvorio u vodu, baš kao što vruća voda navodi iverčić da izađe iz kože, uslovi za vibraciono širenje otvaraju mogućnost za oslobađanje krutih i blokiranih aspekata vašeg bića.

Bila sam veoma uzbuđena kad sam otkrila uzajamnu vezu između širenja i isceljenja. Pre toga sam to iskusila u vlastitom procesu transformacije i potom ponovila iskustvo s hiljadama svojih učenika, ali nikad nisam dublje analizirala prirodu tog mehanizma: naime, kad stvorimo uslove za unutrašnje vibraciono širenje, stare energije koje su bile zaglavljene unutar nas mogu početi prirodno da se razmotavaju i raspršuju.

Navešću najprostiji mogući primer: zamislite da se vaše dete ili neko koga volite povredio i da je ta nezgoda u njemu podstakla jačanje energije straha i strepnje. Instinktivno ćete zagrliti tu osobu, govoreći joj nežne i utešne stvari. Tako svojom brižnošću i ljubavlju, koja predstavlja najekspanzivniju silu u univerzumu, podstičete stanje ekspanzivne energije.

Vibracija širenja deluje kao sredstvo za rastapanje stisnute vibracije straha i šoka, i dotična osoba se ubrzo smiruje i počinje bolje da se oseća.

Energija ili vibracija širenja doslovno je rekalibrirala vibraciju skupljanja i doprinela njenom raspršivanju.

Promena iz duše

Promena od nastojanja da uklonimo ili potisnemo nepoželjne emocionalne i energetske obrasce do stvaranja uslova za širenje kako bi te energije mogle vibraciono da se razmotaju i rasprše

186

Alhemija duše Ova unutrašnja promena pruža nam uvid u to kako dolazi do transformacije. Umesto da se borimo protiv svojih emocija, obrazaca i navika, stvaramo uslove za širenje kako bi energija koja održava vibracionu strukturu tih obrazaca počela da se rekalibrira.

Uslove za širenje možete da posmatrate kao emocionalni ili duhovni ultrazvuk. Lekari i terapeuti koriste tretmane ultrazvukom da bi zagrejali mišiće oko područja gde je prisutan grč ili napetost. Zvučni talasi navode mišićna vlakna da se rašire, kako bi prestala da se kontrahuju oko grča, i tako blokiraju njegovo dejstvo, kao kad rasklopite prste koji su čvrsto stiskali neki predmet. Na taj način, širenje okolnih mišića stvara prostor za razmotavanje čvora.

Pošto smo upoznali mehanizam blagotvorne energije širenja, treba dublje da razmotrimo sputavajuću energiju skupljanja. Energija skupljanja deluje na potpuno suprotan način od energije širenja: ona stiska umesto da opušta; ostavlja manje umesto više prostora; sputava kretanje umesto da ga podstiče.

Zamislite vodu koja se skuplja i konačno zamrzava oko nekog predmeta.

Predmet je okovan ledom i nema prostora za kretanje. Što je nešto kruće, utoliko je manja mogućnost da se promeni.

Nažalost, u našoj ljudskoj prirodi je da se zgrčimo oko svog bola, problema ili situacija koje nas muče. Umesto da se otvorimo, mi se zatvaramo.

Umesto da sebe izložimo ljubavi, mi se izolujemo. Umesto da izbacimo tu energiju iz sebe, pričajući o onome što nas muči, mi stiskamo svoja osećanja i guramo ih u sebe. Biramo skupljanje umesto širenja i tako sprečavamo proces isceljenja i oslobođenja od patnje, za kojim očajnički žudimo.

U svima nama pokopani su ostaci starih rana, razočarenja, duhovnog bola i izdaje. To su krhotine nevinosti, nade i vere preostale iz bitaka s onima koje smo voleli ili pokušavali da volimo, bitaka s onima kojima smo verovali ili priželjkivali da oni nama veruju, i možda izgubljenih bitaka s našim vlastitim integritetom i samopoštovanjem.

Prekrivamo te rane tvrdim žuljevima stisnutosti, misleći da sebe tako štitimo od opasnosti da ponovo budemo povređeni, ali naš zaštitni mehanizam postaje naša tamnica, mesto gde smo zatočili svoju ljubav i životnu snagu.

Koje oružje treba upotrebiti da probijemo čvrst omotač lažne zaštite?

Treba da upotrebimo mudrost.

Mudrost probija spoljni omotač naše okorelosti i zgrčenosti i baca svetlo na ono što smo sakrili u tami.

187

Barbara de Anđelis Ona nam pomaže da lociramo svoje čvorove, krhotine i energetsko trnje i da ih rastopimo vrhunskim sredstvima za vibraciono širenje – samilošću, hrabrošću i ljubavlju.

Zauzimanje stava za buđenje: Unutrašnja bitka širenja i skupljanja Struje koje podstiču odnosno sputavaju život nisu energije koje naprosto dremaju u vama čekajući da uskočite u jednu ili drugu reku. One nisu pasivne. One vas vuku i guraju poput svih prirodnih sila. Sila se definiše kao vučna ili potisna energija koja menja kretanje ili oblik nekog objekta.

Stoga bi se moglo reći da se sila širenja i sila skupljanja neprestano bore za prevlast unutar vašeg bića.

Bitka između energija širenja i skupljanja odvija se u vama tokom čitavog života, a moje iskustvo govori da će ta bitka postati još intenzivnija kad se otisnete stazom lične transformacije. Ne budite u zabludi – lični razvoj, unutrašnja promena i buđenje ne podrazumevaju momentalno uzdizanje ka stanju blaženstva. To je niz vibracionih bitaka. Što pre prihvatite činjenicu da takve vibracione bitke postoje, proces vaše transformacije biće opušteniji, postojaniji i uspešniji. Ako se pretvarate da nije tako, onda tim unutrašnjim bitkama dajete šansu da vas zateknu nespremne.

To ste sigurno već doživeli na ovaj ili onaj način. Možda ste, dok ste držali dijetu, iskusili bitku između onog dela vaše ličnosti koji želi da bude dosledan i disciplinovan i onog dela koji želi da udovolji porivu za hranom.

Možda ste, dok ste pokušavali da ostavite pušenje ili neki drugi porok, iskusili bitku između onog dela vašeg bića koji želi da bude zdrav i oslobođen od zavisnosti i onog drugog dela, koji ne želi da odbaci svoj porok. Ako vas je neko opasno povredio u prošlosti, u vama se možda odvija bitka između onog dela vašeg bića koji želi ponovo da voli i onog dela koji je i dalje nepoverljiv i nikom ne dopušta da mu priđe.

Na putu unutrašnje promene, ta bitka se vodi između ekspanzivnog aspekta vašeg bića, koji pokušava da vas oslobodi svih ograničenja, i onog drugog, sputavajućeg aspekta, koji pokušava da zadrži kontrolu nad vašim unutrašnjim obrascima i da ih zatoči u vama. Još jedan način za shvatanje tih bitaka jeste da ih sagledamo kao sudar između suprotstavljenih sila širenja i skupljanja, kao sukob u kome će u bilo kom trenutku jedna ili druga strana odneti pobedu.

188

Alhemija duše Celokupna lična i duhovna transformacija predstavlja niz vibracionih bitaka i sukoba: sukoba između onog dela vašeg bića koji želi da se raširi i onog dela koji želi da ostane skupljen; između vaše istine i vaše neistine; između vaše vizije i vašeg straha; između vaše posvećenosti buđenju i iskušenja da ponovo utonete u san; između vašeg najuzvišenijeg sopstva koje pokušava da izroni i vašeg ograničenog Ja koje ga sputava.

U procesu unutrašnjeg preporoda neminovno dolazi do unutrašnjih sukoba, a ti sukobi neminovno stvaraju osećaj nelagodnosti. Tu će vam mudrost koju ste stekli na putu unutrašnje promene biti od neprocenjivog značaja. Kad god osetite nelagodnost, umesto da se zapitate: Kako da se otarasim ove neprijatnosti? – treba da postavite ekspanzivnije pitanje koje glasi: Koje se sile trenutno sudaraju u meni?

Na primer: Moje uzbuđenje zbog novog poduhvata sudara se sa strahom od neuspeha.

Moja želja za intimnošću sudara se s nepoverljivošću i strahom da ću ponovo biti povređen/na.

Moja želja da započnem vlastiti biznis sudara se s nedostatkom samopouzdanja.

Moja sreća zbog činjenice da se moj prijatelj uskoro venčava sudara se s ljubomorom što je on pronašao savršenog partnera, a ja još nisam.

Moje saosećanje zbog toga što moja sestra vodi tako nesrećan život sudara se sa besom zbog njenog alkoholizma i samopovlađivanja.

Sudar podrazumeva postojanje dve sile koje istovremeno dejstvuju u nama – i, kao što vidite iz predočenih primera, one nas vuku u različitim 189

Barbara de Anđelis pravcima boreći se za prevlast. Dakle, umesto da kažete: „Osećam se deprimirano, osećam se tužno, danas mi nije baš sve potaman“, zapitajte se: „Koje se sile trenutno sudaraju u meni?“ Otisnite se izvan emocionalnog meteža i potražite izvor svog nemira. U većini slučajeva, ustanovićete da ste uhvaćeni usred vibracione bitke – vaše vlastite vibracione bitke. Kada shvatite koja se emocija ili namera sudara s nekom drugom namerom ili emocijom, moći ćete da napravite značajan iskorak i donesete odluku za koju stranu navijate.

Navijajte za širenje!

Ubeđenje je beskorisno dok ne počne da se manifestuje kroz ponašanje.

Tomas Karlajl

Letos sam na televiziji gledala direktan prenos jedne od utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu. Stadion je pretio da eksplodira od uzbuđenja i borbenog žara, ispunjen do poslednjeg mesta, a sedamdeset hiljada navijača urlalo je na sav glas. Mada ne pratim fudbal i nisam znala čak ni ko je protiv koga igrao, mogla sam lako da shvatim šta se dešava jer su navijači oba tima bili apsolutno prepoznatljivi. Bili su obučeni u timske boje, lica su im bila ofarbana timskim bojama, nosili su perike i mahali zastavama timskih boja.

Kad bi kamera prešla preko jednog dela stadiona, spazila bih na hiljade ljudi obučenih u žuto i crveno. Na drugoj strani stadiona, svi su nosili belo i plavo. Činilo se da na čitavom stadionu nema nijednog neutralnog posmatrača. Negde pred kraj utakmice jedni su bili u ekstazi, na rubu manične radosti, a drugi slomljeni i utučeni, kao da su prisustvovali neopisivoj tragediji.

Kada se prenos završio, TV stanica je uključila lokalnog reportera iz Sjedinjenih Država, koji je gledao utakmicu s grupom studenata u nekom baru. „Za koga navijate?“, upitao je reporter. „Naš tim je nedavno eliminisan“, objasnio je jedan mladić, „pa čekamo da vidimo ko će sa kim igrati. Tada ćemo odabrati tim za koji ćemo navijati.“ Svideo mi se taj odgovor: kad vidimo ko sa kim igra, tada ćemo odlučiti na čiju ćemo stranu stati. To je divna metafora za trenutni stadijum vašeg transformacionog putovanja. Treba da odlučite na koju ćete stranu stati.

U vama će uvek postojati dva vibraciona tima, od kojih svaki želi da odnese pobedu. Jedan je Tim širenja, a drugi Tim skupljanja. Koju ćete stranu 190

Alhemija duše odabrati? Odlučićete da navijate za tim koji promoviše širenje, jer je to jedina pobeda koja ima smisla.

Promena iz duše

Promena od pasivnog čekanja da vidite koji deo vas će odneti pobedu do svesrdnog navijanja za tim širenja Za razliku od utakmica Svetskog prvenstva i ostalih sportskih igara, vaše unutrašnje bitke ne dešavaju se samo jednom godišnje ili jednom u nekoliko godina.

One se odvijaju u svakom trenutku i svakog dana.

Umesto da pasivno posmatrate sile širenja i sile skupljanja koje vas vuku u jednom ili drugom pravcu, vi svesno odlučujete za koju stranu navijate, koju energiju želite da vidite kao pobedničku.

Kažete: „Ja sam na strani svog najuzvišenijeg, svoje slobode.“ Zauzimate stav i dolazite na utakmicu da bodrite Tim širenja do konačne pobede. Želite li da budete na strani otpora, straha i skupljanja, na strani tima koji će izgubiti? Ne, vi želite da budete na pobedničkoj strani. Svest će na kraju pobediti. Mudrost će pobediti. Zato zauzimate stav i dolazite na utakmicu svog života da bodrite pravi tim. Ujutru kad se probudite, sigurno ne kažete: „Pitam se ko će danas pobediti. Pitam se da li ću ovaj dan provesti u skupljanju ili širenju.“ Svesno odabirate širenje – i usput shvatate da ste vi taj tim.

Recimo da prolazite kroz sukob između jednog dela svog bića, koji želi da nastavi s nekim projektom, i drugog dela, koji je umoran, frustriran i zlovoljan zbog truda i vremena koje treba da uložite u to. Svakodnevno osećate da se u vama vodi vibraciona bitka između Tima širenja i Tima skupljanja.

Evo kako u tom slučaju izgleda vaš tipičan dan. Ustajete i krećete na posao. Vaš Tim širenja postaje uzbuđen jer ste se nedavno povezali sa osobom koja bi mogla da vam pomogne ili da vas upozna s nekim uticajnim ljudima.

191

Barbara de Anđelis Jedan poen za Tim širenja! Tim skupljanja uzvraća negativnim mislima koje vam sufliraju da ne smete verovati tom čoveku i podseća vas da vam je još neko nedavno obećao kako će vam učiniti uslugu, ali obećanje nije održao.

Osećate se izduvano. Jedan poen za Tim skupljanja.

Tim širenja postaje uznemiren i gubi snagu jer očekivani telefonski poziv nikako ne stiže. Tim skupljanja kreće u napad, lansirajući nove sumnje u održivost projekta, a Tim širenja je previše umoran da uzvrati ravnom merom.

Osetivši vašu slabost, Tim skupljanja zbija redove i zasipa vas lavinom samokritičnosti, govoreći vam da je vaša ideja još od samog starta užasno klimava i da se nikad nećete pomeriti s mrtve tačke. Još jedan poen za Tim skupljanja.

Došlo je vreme da se spakujete u krevet, a dnevni rezultat je 2:1 u korist Tima skupljanja. Kako se osećate? Deprimirano, napeto i poraženo.

Jeste li primetili šta nedostaje u ovom scenariju? Nedostajete vi – vaše najuzvišenije sopstvo, vaša vizija, vaše majstorstvo i vaša svest. Za koga navijate? Kako možete da podržite taj tim i da ga bodrenjem dovedete do pobede? Šta možete da učinite da osnažite Tim širenja?

Do jutra uspevate da povratite snagu, da se naoružate transformacionom mudrošću i spremite za bitku. Za početak, provodite petnaestak minuta u meditaciji i čitate nekoliko pasusa iz svoje omiljene motivacione knjige ili Biblije; ili odvajate nekoliko minuta za slušanje nekog inspirativnog audio-predavanja ili muzičkog dela. Tim širenja postiže prve poene još u ranim jutarnjim satima.

Vodite računa da sebi priuštite dobar i zdrav doručak (hranu koja podstiče širenje), umesto da na putu do kancelarije naprosto smažete krofnu (hranu koja podstiče skupljanje). Ukazujete poštovanje svom telu = još jedan poen za Tim širenja. Širenje sad već vodi sa 2:0. Zovete dobru prijateljicu da osetite malo ljubavi i bliskosti i da joj pružite podršku u kriznoj situaciji kroz koju trenutno prolazi. Ljubav i saosećanje = još jedan poen za Tim širenja.

Dan zasad protiče fantastično. Potom nastupa izazov: čovek s kojim je trebalo da se sastanete u vezi s projektom zove da vas obavesti kako ga to više ne zanima. To je presudni trenutak u bici – ko će steći prednost? Tim skupljanja kreće u prodor, lansirajući istu staru priču o tome kako nikad ni na koga ne možete da se oslonite, ali vi ste ovog puta spremni. Tim širenja odbija napad, izvlačeći dug spisak ljudi koji su se prethodnih meseci pokazali kao dobri i pouzdani saradnici i spremno deklamuje imena osoba kojima bi mogli da se obratite. Tim skupljanja se poraženo vuče nazad na svoju polovinu. Pogodak! I dobijena utakmica!

Ovo je zabavan ali i veoma precizan način da shvatite kako se odigravaju vaše unutrašnje bitke – misao po misao, izbor po izbor, trenutak po trenutak.

192

Alhemija duše Vaš dan se ne razmotava sam od sebe.

On je satkan od neprestanih duela između sila širenja i skupljanja.

Vladanje životom ne podrazumeva dreždanje na aut-liniji i pasivno čekanje da vidimo ko će kog dana pobediti.

Ono podrazumeva svrstavanje na stranu najuzvišenijeg i primenu svih raspoloživih sredstava za osnaživanje energije širenja, kako bi ona bila ta koja će na kraju dana odneti pobedu.

Nikad ne biste poslali dete na kampovanje a da mu prethodno ne spakujete sve što mu je potrebno, zar ne? Želite da vašem detetu bude udobno i da bude spremno za svaku situaciju. Gledaćete da mu spakujete dovoljno tople odeće, grickalice ako ogladni, stik za odbijanje komaraca, komplet za prvu pomoć u slučaju povrede, lampu s rezervnim baterijama i tako dalje.

Unapred ćete razmisliti o svemu što može da se desi i planirati u skladu s tim.

Na isti način treba da pristupite svom transformacionom putovanju, da se dolično pripremite za krajnje predvidivu taktiku Tima skupljanja, i da se naoružate ekspanzivnom artiljerijom i ostanete lojalni Timu širenja.

S one strane dobrog i lošeg: Sagledavanje svega kroz vibracione naočare Ovo je vrhunski test istine: sve što vas slabi u fizičkom, intelektualnom i duhovnom pogledu, odbacite kao otrov; u tome nema života, to ne može biti istina.

Svami Vivekananda

Na početku ove knjige razmotrili smo koliko je važno da sebe sagledate kao vibrantno biće i da svoje odnose sagledate kao vibracionu interakciju s drugim ljudima. Naučili ste da prošlost ne treba shvatati kao niz emocionalnih događaja, već kao vibracione događaje koji su izvršili vibracioni uticaj na vas. Sada smo spremni da pređemo na praksu i tu mudrost uvedemo u vaš svakodnevni život.

Sve što vam se dešava utiče na vašu vibraciju. Iz trenutka u trenutak, stupate u vibracionu interakciju sa svakim iskustvom koje doživljavate, svakom osobom koju srećete, svime što vidite i čujete. Kakav vibracioni uticaj sve to ima na vas?

193

Barbara de Anđelis Promena iz duše

Promena od sagledavanja određenih situacija kao dobrih ili loših do procenjivanja njihovog vibracionog uticaja Obično procenjujemo neku vezu ili situaciju tako što donosimo određeni sud o njoj, definišući je kao dobru ili lošu. Recimo, „on dobro utiče na mene“, ili „ona loše utiče na mene“, „sinoć sam se dobro proveo“ ili „sinoć sam se loše proveo“.

Setite se onoga što smo ustanovili na početku ovog poglavlja: Svako iskustvo koje doživite ili vas širi ili vas skuplja.

Svaka misao koju imate ili vas širi ili vas skuplja.

Svaki vaš odnos, svaki razgovor i svaka interakcija s drugim ljudima ili vas širi ili vas skuplja.

Sve što vidite, posmatrate, čitate i osećate stvara vibraciju koja podstiče ili vibraciju koja sputava vaš život.

Kad shvatite princip širenja i skupljanja, dobijate moć da više ne doživljavate pasivno ono što vam se dešava kao nešto pozitivno ili negativno, prijatno ili neprijatno. Umesto toga, počinjete da procenjujete kako određeni ljudi i situacije vibraciono utiču na vas, da biste mogli praviti bolje izbore. Da li njihov uticaj podstiče ili sputava život?

Nijedan susret s nekom osobom ili iskustvom ne može da bude neutralan.

Kad god stupite u interakciju s nekim ili nečim, taj susret blago menja ili prilagođava vašu vibraciju na ovaj ili onaj način, kao kad olabavite ili zategnete žicu na muzičkom instrumentu. Neki ljudi i situacije vas, zahvaljujući svojoj ličnoj vibraciji, rekalibriraju na način koji podstiče život, stvarajući veću rezonancu i dovodeći vas u sklad s vašom najuzvišenijom vibracijom, kao kad štimujete instrument tako da postigne savršenu tonsku visinu. Nasuprot tome, drugi ljudi i situacije rekalibriraju vas na vibraciju koja sputava život, stvarajući neravnotežu i disonancu, kao kod raštimovanog instrumenta.

Naredna unutrašnja promena izvlači nas iz paradigme dobro-loše/ ispravno-pogrešno (koja sama po sebi može da dovede do skupljanja) i navodi nas da umesto toga postavimo neka važna pitanja.

194

Alhemija duše

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Kako ova osoba/situacija/okruženje/aktivnost/TV emisija/razgovor/međuljudski odnos/hrana vibraciono utiče na mene?

Da li mi to pomaže da vibriram na način koji me širi ili na način koji me skuplja?

Kako to služi mojoj dobrobiti?

Ova pitanja možete da preusmerite na sve i svakog u svom životu, posmatrajući dotičnu situaciju ili osobu kroz ono što nazivam vibracionim naočarima. Evo hipotetičkih primera: * Jedan od vaših poslovnih saradnika pozvao vas je da dođete na večernju zabavu pored bazena.

Uvek se osećate napeto u prisustvu dotičnog gospodina, ali biste u normalnoj situaciji bez oklevanja prihvatili njegov poziv jer obožavate takve zabave, a znate da taj tip ima fantastičnu kuću i sjajan ketering. Međutim, ovog puta stavljate svoje vibracione naočare, postavljate pitanja za unutrašnju rekalibraciju i bivate iznenađeni odgovorima koje dobijate: Taj čovek vrši negativan uticaj na vas. U njegovom prisustvu uvek se osećate napeto i uzrujano, kao da ste pod lupom. Kad provodite vreme s njim, osećate se sputano. Taj tip odiše agresivnom i negativnom energijom i voli da ogovara ljude s kojima radite. Kad ste prošli put bili na njegovoj zabavi, toliko se napio da je počeo otvoreno da vređa svoju suprugu. Napustili ste zabavu i dugo nakon toga niste mogli da se otarasite loših vibracija.

Zaključak: Odlazak na tu zabavu nije u službi vaše dobrobiti. * U poslednje vreme ne znate gde vam je glava od poslovnih i porodičnih obaveza i uopšte nemate vremena za sebe. Tada vas dobar prijatelj zove telefonom i predlaže vam da zajedno prošetate po parku.

Obuzima vas blaga nervoza već pri samoj pomisli na to, jer vam se čini da ne možete da odvojite ni minut. Povrh toga, u poslednje vreme ste nabacili višak težine, pa vas ideja da treba da obučete trenerku ispunjava dodatnim 195

Barbara de Anđelis stresom. Međutim, tada stavljate vibracione naočare, postavljate pitanja za unutrašnju rekalibraciju i bivate iznenađeni dobijenim odgovorima: Šetnja bi sigurno imala uzdižuće vibraciono dejstvo na vas. Uvek se bolje osećate kad izađete u prirodu. Izlazak u park s dobrom prijateljem definitivno će vam pomoći da zavibrirate na način koji vas širi i da se kući vratite u poletnijem i opuštenijem stanju. Iako vam isprva nije bilo do te šetnje, shvatate da to definitivno služi vašem najuzvišenijem cilju.

Zaključak: Izlazak u šetnju s dobrim prijateljem definitivno predstavlja iskustvo koje podstiče život.

Kao što ste videli u svakom od ovih scenarija, pitanje da li vam se određena situacija dopada ili ne dopada nije od presudnog značaja. Umesto toga treba da razmislite kako svaka od tih situacija utiče na vas u vibracionom pogledu – da li vas širi ili skuplja. Na primer, volite da idete na zabave, ali ste primetili da zabave koje priređuje vaš kolega u vama podstiču energiju skupljanja. Ne volite da vežbate i ne prija vam pomisao da treba da ubacite još jednu obavezu u svoj već dovoljno pretrpan raspored, ali odlučujete da ipak izađete s prijateljem i svom telu priuštite malo kretanja jer to u vama podstiče energiju širenja.

Nadam se da sad počinjete da uviđate istinsku važnost ove unutrašnje promene.

Kad svoj život počnete da procenjujete s vibracione tačke gledišta, umesto sa stanovišta svoje ličnosti ili svog ega, postajete kadri da pravite izbore koji imaju ekspanzivno, uzdižuće i podsticajno dejstvo na vaš život.

U vama će biti sve manje zbunjenosti i unutrašnjeg nemira jer postavljate prava, a ne pogrešna pitanja.

Umesto pitanja: „Da li mi se ovo sviđa?“, ili: „Da li mi ovo prija?“, postavljate pitanje: „Kako će se ovo odraziti na moju svest?“ Budite na oprezu: važno je ne dopustiti da vas vaši zastareli obrasci navedu na zabludeli zaključak kako vas nešto širi zato što se prijatno osećate dok to radite. To nije definicija širenja i zato sam širenje objasnila kao proces koji podstiče i oplemenjuje život. To nije nešto što u vama samo privremeno pobuđuje osećaj raširenosti, već nešto što zaista proširuje moć vašeg vibracionog polja.

196

Alhemija duše Jedan gospodin je svojevremeno pokušao da me ubedi kako samopovlađivanje na njega ima ekspanzivno dejstvo. „Kad odem na zabavu i popijem nekoliko pića, to mi pomaže da se opustim, da se smejem i vrištim. Osećam se tako slobodno, kao da pucam od energije. Pošto se dobro zabavljam, to znači da me takva iskustva šire, zar ne?“ „Fin pokušaj“, odgovorila sam, „ali moram da vas obavestim da to nije širenje već opijenost. To što ste odlučili da se privremeno otrujete i utonete u nesvest, da se ne obazirete na to kako utičete na druge ljude i da se kasnije ne sećate skoro ničeg što se desilo, to svakako nije širenje i u tome nema ničeg što podstiče život.“ Koliko ste zaista slobodni ako zavisite od nečeg što u vama stvara osećaj da ste slobodni?

Istinska sloboda nije samo sloboda da radimo određene stvari, već oslobođenost od svega što se nalazi unutar ili izvan nas, a što nije u službi našeg najuzvišenijeg.

Okružite se širenjem Ključ je u tome da se družite samo s ljudima koji vas uzdižu, čije prisustvo izvlači ono najbolje iz vas.

Epiktet

Mirabaj, jedna od mojih omiljenih indijskih pesnikinja, koja je živela u XVI veku, za sobom je ostavila izreku: „Odreknite se lošeg društva i družite se samo s onima koji iskreno vole boga.“ Pod lošim društvom je podrazumevala one čija energija nije fokusirana na najuzvišenije, ljude koji zrače energijom koja ne podstiče, već sputava život, u čijem se prisustvu osećate skupljeno. Veoma je važno da razmislite o tome s kim se družite, ali ne sa stanovišta osuđivanja, već sa stanovišta rasuđivanja.

Mi uvek nesvesno rekalibriramo svoju vibraciju kada smo u prisustvu drugih ljudi.

To je automatski proces koji niko ne može da izbegne.

Energija po svojoj prirodi menja svoju vibraciju kad stupa u interakciju s drugim energetskim silama.

197

Barbara de Anđelis Zamislite da naspete vodu u tri različite posude: u staklenu čašu, u četvrtastu metalnu kutiju i uzanu vazu. Voda će stupiti u različitu interakciju sa svakim od tih predmeta tako što će se prilagoditi njegovom obliku. U kutiji će delovati četvrtasto, u čaši valjkasto, dok će u vazi poprimiti oblik uzane cevi. Kvalitet vode ostaje isti, ali njen izgled se menja.

Isto se dešava s nama u odnosima i interakcijama s drugim ljudima, zbog čega je mudro da razmislimo u kakvom društvu boravimo. Ključna reč u ovom slučaju glasi: sposobnost razlikovanja.

Kako koristite sposobnost razlikovanja? Ako dopuštate da vas neko neprestano zasipa jadikovkama, tračevima i negativnošću, da li to znači da ste toj osobi dobar prijatelj? Ako vam se stomak momentalno zgrči čim na ekranu mobilnog ugledate nečije ime, i ako se posle svakog razgovora s dotičnom osobom osećate smoždeno i depresivno, da li se to može nazvati lojalnošću? Kako to utiče na vašu svest i lični integritet?

Takvo druženje, zasnovano na negativnosti, nazivam prepuštanjem emocionalnoj brzoj hrani, jer razgovori i obrasci ponašanja koji odišu energijom skupljanja isprva često imaju dobar ukus. Vaš ego može doživeti kratkotrajnu ekstazu kad razgovor začinite sarkazmom i iznošenjem ličnih osuda, ali će vam uskoro od toga pozliti.

Ne hranimo se samo onim što ubacujemo u svoje telo, već i onim što ubacujemo u svoje srce i svoju svest.

Jedite mudro.

Neki ljudi odišu energijom širenja. Njihovo vibraciono prisustvo imaće na vas prirodno ekspanzivno dejstvo. To nije zato što vam oni čine usluge ili daju komplimente, već zbog načina na koji vibriraju. Sad se nakratko zamislite i setite se nekog ko ima ekspanzivno dejstvo na vas. Dovoljno je da pomislite na tu osobu pa da odmah osetite kako se širite.

S druge strane, postoje i ljudi koji odišu energijom skupljanja. Zbog načina na koji vibriraju, njihovo prisustvo će imati kontraktilno dejstvo na vas. To često mogu biti ljudi koji vam se sviđaju ili koje volite – ali oni svejedno odašilju sputavajuće vibracije. Ponovo se zamislite i setite neke osobe koja vas skuplja – ali nemojte to predugo da radite!

Suštinski posmatrano, vaš zadatak je da pronađete i da se družite s ljudima koji odišu energijom širenja i da izbegavate one koji odišu energijom skupljanja. Jednostavno, zar ne?

198

Alhemija duše Ne kažem da promoteri širenja nikad ne doživljavaju trenutke grčenja, ni da promoteri skupljanja nikad ne dostižu trenutke ekspanzije. I svakako ne kažem da oni koji emituju energiju skupljanja nisu dostojni naše ljubavi i da ne zaslužuju da im se dešavaju lepe stvari. Međutim, kao što ćete videti kad svet osmotrite kroz vibracione naočare, u bilo kojoj tački svog života mi spadamo u jednu od te dve kategorije. Naravno, naš status se može promeniti u svakom trenutku!

Ključno pitanje glasi: u koju kategoriju vi spadate? Da li ste prvenstveno promoter širenja ili skupljanja? Kad vas ljudi vide, da li počinju da se šire ili skupljaju? Da li ste poput sunca koje druge ljude zasipa svojim sjajem i toplotom i navodi ih da se rašire, ili poput mećave koja ih tera da zadrhte i da se zgrče?

To je suština posla kog ste se latili – da rekalibrirate svoju vibraciju tako da postanete ekspanzivno prisustvo na planeti. Što više podstičete širenje u sebi, vaša vibracija će imati sve snažniji uticaj na druge i tako im pomoći da se i sami rašire.

Nemaju samo ljudska bića sposobnost da podstiču širenje. Duh i kosmička inteligencija obezbedili su nam beskrajan asortiman predmeta i pojava koje nam na volšeban način pomažu da se raširimo. Evo nekih od njih: mesec sveže voće zvezde sunčeva svetlost drveće okeani, jezera i reke cveće ptice životinje boje muzika poljupci i zagrljaji zvuk vetra izlazak i zalazak sunca smeh Sve to emituje energiju koja podstiče i oplemenjuje život. Dovoljno je da samo na nekoliko sekundi iskusite energiju nekog od tih kosmičkih promotera širenja, i to će vam definitivno pomoći da rekalibrirate svoju vibraciju i dovedete je u sklad s najuzvišenijim.

Nastojim da u svom okruženju imam što više ekspanzivnih osoba i stvari.

Moj dom obiluje njima. Gde god da se okrenem, vidim nešto što me širi: fotografije ljudi koje volim, svete predmete, biljke i cveće, slike svetaca i duhovnih učitelja, šarene tapiserije i tkanine, čestitke mojih učenika i mnogo toga sličnog.

Ne treba vam novac da sebe okružite ekspanzivnim stvarima. Dok sam bila na koledžu, živela sam na rubu siromaštva, ali sam čak i tada shvatala taj princip. Umela sam da ukrasim kartonsku kutiju prelepom ešarpom, koju 199

Barbara de Anđelis bih kupila za samo pedeset centi u nekoj prodavnici jeftine robe. Na zid sam kačila fotografije iz časopisa – slike prelepih vodopada, plaža, planinskih venaca. Svake nedelje častila bih se bar jednim cvetom.

Ono što vidimo ima dubok uticaj na nas. To momentalno menja našu vibraciju tako što je širi ili skuplja. Kad osmotrite stvari koje sačinjavaju vaš životni prostor, da li vas one šire ili skupljaju? * * *

U svakom trenutku, sa svakom misli i emocijom koja izroni u vama, vi stvarate stanje širenja ili skupljanja.

U sebi možete da izazovete stanje totalnog kraha ako ste fokusirani na energije skupljanja.

U sebi možete da podstaknete stanje vrhunske ekspanzije ako ste fokusirani na energije širenja i ako se redovno čašćavate ekspanzivnom užinom.

Pod ekspanzivnom užinom podrazumevam ono što dovodi do instant širenja. Baš kao što nam je između obroka potrebna užina koja će nam pružiti dodatnu energiju, tokom dana nam je potrebna i redovna ekspanzivna užina, kad shvatimo da smo ogladneli i da nam treba vibracioni podsticaj. Što je još važnije, kad posumnjate da imate napad skupljanja, kad osetite da ste uznemireni i obuzeti negativnošću, to znači da vam je potrebna hitna doza širenja koja će podići vašu vibraciju.

Kad primetite da ste počeli da se skupljate, odmah preduzmite nešto što će u vama podstaći momentalno širenje.

Za samo nekoliko sekundi možete da ostvarite instant unutrašnju promenu ako uradite neku ekspanzivnu vežbu, preduzmete ekspanzivnu akciju ili odaberete ekspanzivnu emociju. Predlažem vam da napravite spisak onoga što je u vašem slučaju najefikasnije i da se potrudite da vam taj spisak uvek bude pri ruci. U nastavku prilažem pitanja koja će vam pomoći da artikulišete šta vas širi, a šta skuplja. * * *

200

Alhemija duše Evo nekih važnih pitanja za unutrašnju rekalibraciju. Ona su osmišljena tako da ih analizirate u svojim mislima i dnevnicima, ne samo tokom jedne seanse, već što češće. Moji učenici provode mesece razmišljajući o tim pitanjima i koristeći ih kao ključ za otvaranje vrata koja vode ka životu ispunjenja, samoosnaživanja i slobode u svakom trenutku. Molim vas da ova pitanja ne pročitate samo sada i potom zaboravite na njih. To je jedna od najvažnijih tehnika koje vam nudim.

Odgovori na ova pitanja postaće vaša lična mapa na putu buđenja.

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Ko me širi?

Ko me skuplja? Šta me širi? Šta me skuplja?

Koja iskustva i aktivnosti me šire?

Koja iskustva i aktivnosti me skupljaju?

Koje misli me šire?

Koje misli me skupljaju?

Koja osećanja me šire?

Koja osećanja me skupljaju?

Kada se najviše osećam kao promoter širenja?

Kada se najviše osećam kao promoter skupljanja?

201

Barbara de Anđelis Izbori za podsticanje širenja uvek su izbori iz duše. Oni u vama otvaraju prostor za vaše najuzvišenije. Oni imaju ekspanzivne posledice, ne samo za vas, već i za sve oko vas. Kad se širite, postajete dar za čitav svet.

Put vrhunske ekspanzije: Više svetlosti Još od osamnaeste godine, stremila sam ka istini najbrže što sam mogla, umesto da bežim od nje. Nikad nisam pokušavala da prilagodim istinu ni da pregovaram s njom, čak i kad je ono što bih videla u vezi sa samom sobom ili situacijom u kojoj sam se našla bilo bolno ili zastrašujuće. Moja molitva nikad nije glasila: Molim te, daj mi manje svetlosti! Ne želim da vidim to što vidim! Umesto toga, uvek sam govorila: Daj mi još svetlosti! Pokaži mi još više! Šta se nalazi iza onih tamo vrata? Hoću sve da vidim! Više svetlosti!

Svetlost će uvek biti vaš oslobodilac.

Kad sagledate sebe ili neku situaciju i kad vam se ne svidi to što vidite, ili ne shvatate to što vidite, ili vas uplaši to što vidite, rešenje nije u tome da smanjite osvetljenje, već da učinite suprotno i da ga povećate.

Rešenje nije u tome da zatražite manje, već da prizovete više svetlosti.

Zamislite da lutate po mračnoj kući sa starom lampom čija je baterija gotovo na izdisaju. Sijalica emituje slabašnu prigušenu svetlost, koja jedva uspeva da vam obasja put, pa se neprestano sudarate sa stvarima. U tom slučaju, sigurno nećete zaključiti da želite manje svetlosti kako uopšte ne biste videli prepreke koje izranjaju pred vama. Zaključićete da vam treba više svetlosti.

Ako unesete više svetlosti u proces unutrašnje transformacije, to će imati ekspanzivno dejstvo na vas i vaš život. Svetlost je vrhunski promoter širenja.

Svetlost donosi život. Kad su izložene svetlosti, biljke rastu. I nas ljudska bića takođe privlači svetlost jer instinktivno prepoznajemo njen sveti dar: Svetlost podstiče širenje, a odsustvo svetlosti podstiče skupljanje.

202

Alhemija duše Što više svetlosti uspete da primite u sebe, utoliko više postajete izvor svetlosti za druge.

Kad se promenite, čitav svet se menja.

Kad vam postane nepodnošljivo da nastavite dalje kako ste dotad živeli, razmišljali ili voleli, pomolite se i prizovite svetlost da vam obasja put dok se vraćate ka svojoj celovitosti. Kad konačno počnete da vidite, time i drugima omogućavate da vide. Kad vaša svetlost postane blistavija, ona će se izliti na sve koji vas okružuju i olakšati njihov put ka buđenju.

Vežba za unutrašnju promenu: Prizivanje svetlosti Kad god se osećate izgubljeno, zbunjeno, uplašeno, kolebljivo, besno ili rastrzano, kad vas muči osećaj krivice ili neka druga neprijatna ili nepoželjna emocija, kad sebe zateknete kako razmišljate: Ne želim da se uhvatim u koštac s tim, primenite narednu vežbu za unutrašnju promenu i prizovite više svetlosti u svoj život. Kad god vam je potrebno da obasjate neko pitanje ili problem, takođe možete da primenite ovu tehniku. Zapamtite: Svetlost podstiče munjevitu vibracionu promenu i dovodi do momentalnog širenja.

Prizivanje svetlosti Zatvorite oči. Napravite nekoliko dubokih, usporenih, punih udaha.

Stavite ruke ispred srca, blizu tela, s dlanovima okrenutim naviše, tako da vam jedna šaka leži preko druge, kao da pružate ruke da nešto prihvatite.

Sad zamislite da stavljate svesnost o dotičnom pitanju, problemu ili emociji na svoje šake, kao da spuštate neki predmet, kao da to nekom nudite na uvid.

203

Barbara de Anđelis I dalje zamišljajući to što vam leži na rukama, dopustite sebi da u svom telu u potpunosti osetite vibraciju tog pitanja, problema ili emocije, kao da ste sjedinjeni s njim.

Kad budete spremni, naprosto pomislite: VIŠE SVETLOSTI. Ako želite, možete naglas da izgovorite te reči, smirenim i blagim glasom: VIŠE SVETLOSTI. Takođe možete da zamislite da tražite više svetlosti od nekog uzvišenog bića čija vibracija odjekuje u vama: od anđela, Isusa, Krišne, Šive, Bude, boginje, vrhovnog jedinstva.

Ne pokušavajte da bilo šta vidite, da zamislite da bilo šta primate, da stvorite bilo kakvu sliku. Samo budite potpuno mirni, predani i otvoreni.

Sedite tako bar nekoliko minuta, i kad osetite da je kucnuo čas da završite vežbu, pomerite šake i zamislite da to što ste držali, šta god to bilo, vraćate nazad u svoje srce, zajedno sa svetlošću koja vam je podarena, iako ništa niste osetili.

Potom postavite šake u položaj za molitvu ispred srca, blago povijte glavu i glasno kažite „Hvala!“ triput zaredom.

Kad završite, možete da otvorite oči.

Prizivanje svetlosti je izuzetno moćna vežba za rekalibraciju vaše unutrašnje vibracije od skupljanja ka širenju. Po mom iskustvu, ova tehnika s vremenom postaje sve efikasnija. Ne očekujte da je dovoljno sprovesti ovu vežbu pa da se sve momentalno transformiše kao nekom čarolijom. Samo pratite postupak i odbacite bilo kakvo razmišljanje o krajnjem ishodu.

Možda ćete isprva osetiti samo povećan unutrašnji mir, smanjenje napetosti ili urgentnosti u vezi s određenom situacijom, popuštanje depresije ili očajanja – što su očigledni znaci vibracionog širenja – da biste potom u narednim satima ili danima postali svesni kako ste dostigli neko novo razumevanje ili stav o pitanju na koje ste tokom vežbe bili fokusirani.

204

Alhemija duše Neki ljudi svakodnevno praktikuju ovu tehniku kao sastavni deo svog duhovnog rituala. Drugi je primenjuju samo kad osete potrebu. Moji učenici postižu zapanjujuće rezultate uz pomoć ove vežbe. Što preciznije sledite uputstva, i što manje voljnosti, namere i napora ulivate u samu vežbu, utoliko će ona biti delotvornija.

Budite u neprestanoj pripravnosti i čekajte da vam se ukaže još svetlosti!

Vi širite svoju mudrost i skupljate svoje neznanje.

Vi širite svoje znanje i skupljate svoju zbunjenost. Vi širite svoju nadu i skupljate svoju nesigurnost.

Vi širite svoju sigurnost i skupljate svoju sumnju.

Vi širite svoju slobodu i skupljate svoje ropstvo.

Vi širite svoju ljubav i skupljate svoje zaštitne bedeme.

Vi širite svoje sećanje i skupljate svoj zaborav.

Vi širite i širite i širite i širite...

205

9 Savršenstvo u svakom trenutku: Duhovna tehnika izbora

U svakom trenutku imate izbor koji može da vas približi vašem duhu ili da vas udalji od njega.

Tik Nat Han

Jeste li spremni da naučite kako da upotrebite jednu od najmoćnijih magijskih sila koje postoje u univerzumu? To je izuzetno napredna duhovna tehnika, koja će vas momentalno pomeriti kad se osećate zaglavljeno, koja će vas motivisati kad vas obuzme malodušnost, koja će preinstalirati vaš vibracioni program i koja će vas u trenu prebaciti s režima skupljanja na režim širenja. Ova naročita tehnika, koja predstavlja ključ za integrisanje celokupne mudrosti i razumevanja koje ste stekli na dosadašnjem putovanju, garantovano poseduje moć da vam u potpunosti promeni život. Njen naziv je: tehnika izbora.

Ne, ovo nije domišljata igra reči. Potpuno sam ozbiljna kad kažem da je lični izbor jedna od najuzvišenijih i najmoćnijih duhovnih tehnika koje su nam dostupne i ključni faktor za integrisanu i utemeljenu transformaciju.

Već smo naučili da promene iz duše predstavljaju transformacione unutrašnje činove koji potiču od najuzvišenijih duhovnih istina i koji su u savršenom skladu s njima. Umesto da se fokusiramo samo na menjanje spolja, moramo da stupimo u unutrašnju akciju i ostvarimo moćnu promenu

Alhemija duše u svom razumevanju, osećanjima i svesti. Međutim, bilo da sprovodimo unutrašnju ili spoljašnju akciju, prvo moramo da uvežbamo tehniku izbora.

Kad razmišljamo o duhovnim tehnikama, na pamet nam obično padaju molitva, meditacija, odlazak u crkvu ili hram, pevanje verskih himni, vizualizacija i tako dalje. Molimo za milost, za kosmičko posredovanje, za čuda.

Tražimo vođstvo, blagoslov i zaštitu.

Izbor je još jedna duhovna tehnika koja kaže: Zapamtiću da sam ja vrhovna svest koja se privremeno poistovećuje s ovim telom i ovom osobom.

Ja zato mogu da postanem čudesni sprovodnik svesti, mudrosti i moći koja će prožeti moj život. Postaću prenosnik životne snage i dopustiti joj da poteče kroz mene. Postaću onaj koji stvara i oblikuje svoju stvarnost.

U svakom trenutku života imate priliku da praktikujete izbor. Svakog dana pravite na stotine različitih izbora. Pritom ne mislim samo na najočiglednije izbore – na primer, šta ćete jesti, šta ćete obući, koji ćete posao prvo obaviti, koga ćete pozvati, šta ćete gledati na TV-u, kada ćete otići na spavanje i ostalo iz naše svakodnevne logistike i obrazaca ponašanja. Neki od najvažnijih napravljenih izbora su nevidljivi – to su vibracioni izbori, unutrašnji izbori i izbori na stazi promena iz duše.

Izbor je faktor od suštinskog značaja za našu individualnu evoluciju.

On uzima životnu snagu, božju svest, božansku energiju, kosmički puls, šakti, či, ili kako god nazivali tu vrhovnu silu, i pomaže joj da se manifestuje kroz nas.

Izbor je čudo i blagoslov za kojim tragamo.

Kad napravimo izbor, postajemo stvoritelji vlastitog univerzuma.

Ovo možda deluje prilično očigledno. Naravno da svakodnevno pravimo izbore, razmišljate. Naravno da je tako, kažem ja, samo što u nekim slučajevima to ne činite. Na svaki izbor koji ste napravili dolazi još mnogo onih koje treba da napravite, ali vi to iz nekog razloga ne činite.

Recimo, primećujete da ste umorni i razdražljivi, ali umesto da odaberete da napravite pauzu, malo odremate ili meditirate, promenite stav i uradite nešto što će vas smiriti, vi nastavljate da praskate na ljude i da šaljete negativne vibracije ka spoljašnjem svetu. Niste napravili izbor da se bolje osećate.

207

Barbara de Anđelis Imate stomačne probleme i lekar vam je savetovao da promenite režim ishrane i izbacite određene namirnice. Znate da treba da pripazite na svoje zdravlje, ali ništa ne preduzimate. Niste napravili izbor da povedete računa o sebi.

Osećate se uzrujano zbog načina na koji se neko ophodi prema vama. Primećujete da se emocionalno povlačite i sažaljevate sebe. Znate da treba da progovorite i izrazite to što osećate, kako biste raščistili stvari, ali ipak ništa ne kažete.

Niste napravili izbor da ostanete povezani i da prestanete da se osećate kao žrtva.

Većina ne bi smatrala da ovakve situacije predstavljaju primere izbora. U svakom od tih slučajeva čini se da zapravo ništa ne radite, ali ipak nešto radite: svesni ste kako se osećate, ali ne pravite izbor da to promenite. Ako ne odaberemo da napravimo izbor, to je takođe izbor koji nosi određene posledice.

Vi praktikujete izbor u svakom trenutku svog života. Čak i kad mislite da ne pravite izbor, vi zapravo birate da ne birate.

Izostanak izbora takođe predstavlja svojevrsni izbor.

Kad krenemo stazom transformacije, često postajemo eksperti za primećivanje: „Primećujem da sam se povukao. Primećujem da ne izražavam jasno ono što želim. Primećujem da odnedavno previše kritikujem svoju decu. Primećujem da gajim mnogo negativnih misli.“ Nesporno je važno da primetimo kako se osećamo i šta se dešava u našim životima. To je u skladu s prvim delom naše mantre za unutrašnju promenu: Danas ću videti sve što treba da vidim.

Međutim, ovde je važno uvesti razliku između primećivanja i odabiranja.

Kad vidimo ono što treba da vidimo, i saznamo ono što treba da saznamo, spremni smo za promenu: to znači da je kucnuo čas da pređemo na izbor.

Promena iz duše

Promena od pukog primećivanja šta se dešava do svesnog izbora u svakom trenutku Ne čekamo da se nešto nasumično promeni. Primećivanje onoga što se dešava nije isto što i zapažanje atmosferskih prilika. Bilo da napolju pada kiša ili sija sunce, ne možemo ništa da preduzmemo povodom toga, ali možemo nešto da preduzmemo u vezi s onim što se dešava unutar nas i, 208

Alhemija duše u brojnim pogledima, koje se dešavaju izvan nas. Tako se prebacujemo s primećivanja na pravljenje svesnih izbora.

Sebi postavljamo pitanja: Šta je moj najuzvišeniji izbor u ovom trenutku?

Koji će me izbor podići ka najuzvišenijoj vibraciji?

Da li postoji neki još blagotvorniji izbor koji mogu napraviti?

Nije dovoljno da primetite da ste zaglavljeni.

Treba da napravite izbor da se odglavite.

Nije dovoljno da primetite da ste se zatvorili.

Treba da napravite izbor da se otvorite.

Nije dovoljno da primetite da ste se udaljili od središta.

Treba da napravite izbor da pronađete put nazad ka središtu.

Nije dovoljno da primetite da ste zabasali u neki stari obrazac.

Treba da napravite izbor da pronađete izlaz iz njega.

Ostvarenje promene Uradi ili nemoj da uradiš. Tu nema vrdanja.

Joda, Imperija uzvraća udarac

Dok sam bila mala, jedna od mojih omiljenih avantura bila je kad odvezemo kola u automatsku perionicu i dopuste mi da ostanem na zadnjem sedištu dok automobil prolazio kroz proces pranja. Osećala sam se čarobno dok sam sedela u automobilu koji lagano klizi po mehaničkoj traci. Cičala sam od radosti dok su mašine štrcale sapunicu i vodu preko vozila, zadivljena što se uopšte nisam pokvasila. Očarano sam zurila kroz prozor sve dok se više ništa ne bi videlo, jer bi čitavo vozilo postalo obavijeno belim penušavim mehurićima. Tad bi se odjednom pojavili brisači – šljus-šljus, škrip-škrip – s dugim lepršavim komadima platna, koji su glasno lupkali po kolima, ribajući svaku površinu.

209

Barbara de Anđelis Potom bi nastupila faza u kojoj sam imala osećaj kao da sam kročila u južnoameričku prašumu, dok su bujice vode pljuštale preko automobila da isperu sapunicu. Konačno bi kucnuo čas za ventilatore i čitavo vozilo bi počelo da se trese od siline vazduha, dok bih ja u čudu posmatrala kako kapljice vode poskakuju po karoseriji i potom misteriozno iščezavaju u vazduhu. Ubrzo nakon toga, proces bi bio završen i pred mojim očima bi zatreperilo zeleno svetlo koje je ukazivalo da je auto konačno blistavo čist i da smo preživeli putovanje.

Ne tako davno, dok sam putovala na jednu radionicu u Velikoj kalifornijskoj pustinji, isključila sam se s auto-puta da svratim po benzin i, na svoje oduševljenje, preko puta pumpe primetila sam staromodnu auto-perionicu, nalik onima iz mog detinjstva. Mada sam samo nekoliko dana ranije oprala kola, morala sam da se častim. Mislim da sam tom prilikom, u svojoj šezdeset trećoj godini, bila jednako ushićena zbog vožnje kroz perionicu kao i u one davne dane kad sam imala samo osam godina!

Neki ljudi prave grešku misleći da je putovanje stazom transformacije i ličnog razvoja otprilike isto kao ulazak u automatsku auto-perionicu, gde će neko sve obaviti umesto njih, sve dok auto ne izađe s druge strane, čist kao suza.

Misle da je dovoljno da se prijave za putovanje, da se zavale na naslon i uživaju u vožnji – i da će, šta god da rade za to vreme, na kraju izaći prosvetljeni.

Staza buđenja nije kosmička auto-perionica.

Ne možete da se zavalite na sedište i ponašate se kao pasivni putnik.

Vi igrate presudnu ulogu u procesu svoje transformacije.

Stvar nije u tome da naprosto budete izloženi mudrosti i dubokim uvidima – daleko je važnije šta ćete, po vlastitom izboru, učiniti s onim što vam se nudi.

Ako ste izloženi znanju koje potiče od nekog učitelja, knjige, seminara, grupe za podršku, crkve ili duhovne zajednice, sasvim je nerealistično da pretpostavite da će se, naprosto zato što ste sticajem srećnih okolnosti povezani s dotičnim izvorom znanja, vaša transformacija volšebno odigrati sama od sebe. I vi morate nešto da unesete u taj proces, recimo svoju voljnost da se upustite u duboku kontemplaciju; otvorenost da vidite dalje od svojih trenutnih vidika; posvećenost da nastavite sa iskopavanjem, čak i kad usput otkrijete stvari koje vam baš ne prijaju; i, možda najvažnije od svega, spremnost da napravite izbore koji će vaše otkrivenje prevesti u delovanje.

210

Alhemija duše Na TV-u sam svojevremeno videla intervju s poznatim glumcem koji se upravo vratio s lečenja od zavisnosti. To je bilo njegovo prvo pojavljivanje u javnosti nakon odlaska na rehabilitaciju i, nakon nervoznog uvodnog ćaskanja, voditeljka je u direktnom programu upitala: „Da li se osećate promenjeno?“ Njegov odgovor bio je krajnje dubokouman: Mislim da suština nije u tome da se čovek oseća promenjeno, već da se promeni.

Naježila sam se kad sam čula te reči. Bio je to deo poruke koju sam već dugi niz godina prenosila svojim učenicima, ali bilo je dirljivo čuti tako nešto iz tuđih usta, naročito iz usta čoveka koji se upravo vratio iz dvomesečne izolacije u rehabilitacionom centru i koji se trenutno suočava sa izazovom da ostvari promenu, koja je, kao što je odlično znao, neophodna da bi se vratio na pravi kolosek.

Ostvarivanje promene podrazumeva daleko više od elokventne i strasne priče o onome što treba promeniti i sposobnosti da identifikujemo i artikulišemo uvrežene obrasce i programe. To su samo reči. Možete osećati žudnju da se promenite, pa čak i verovati da se nešto u vama promenilo, a nešto možda i jeste, ali to i dalje nije istinska realizacija promene.

Promena iz duše

Promena od primećivanja šta treba promeniti do svesnog činjenja onoga što je neophodno za promenu Praktična realizacija promene podrazumeva integrisanje, sprovođenje i primenjivanje onoga što vam se dešava iznutra kroz pravljenje novih izbora u spoljašnjem svetu. To zahteva da se otisnete izvan pukog primećivanja šta treba da se desi, ka svesnom izboru da uzmete aktivno učešće u realizaciji.

To je mnogo teže od intelektualnog osmišljavanja promene. Kad nekom pomognem da uvidi nešto što ranije nije primećivao, često mi kažu: „Da, sad kapiram.“ Moj odgovor je uvek isti: Sad hoću da vidim da to i uradiš.

211

Barbara de Anđelis Kad kažete: „Da, sad kapiram“, to je otprilike isto kao kad vam neko uruči neki težak paket, a vi ga uzmete u ruke i kažete: „Da, sad ga imam.“ Dakle, dobili ste paket, ali šta ćete uraditi s njim? Hoćete li ga raspakovati? Hoćete li zaviriti u njegov sadržaj i upotrebiti svaku stvar u svrhu kojoj je namenjena?

Praktično sprovođenje promene podrazumeva novu vrstu nastupa, manifestovanje kroz promenu koja se dešava iz trena u tren: komuniciranje iz promene, ponašanje iz promene, življenje iz promene, voljenje iz promene.

Niko ne može teoretski da se promeni.

Niko ne može da se transformiše u principu.

Unutrašnje promene u razumevanju i svesnosti moraju da dobiju svoj spoljašnji odraz, od jednog do drugog izbora.

Postoji velika razlika između lociranja određenih obrazaca i njihovog eliminisanja, između prispeća do značajnih i istinskih otkrivenja i konkretnog izbora da se upustimo u proces svakodnevne transformacije. Ova unutrašnja promena pruža vam neophodno razumevanje dok prelazite s faze učenja o sebi na fazu transformisanja sebe i dok ovladavate tehnikom izbora.

Lociranje problema nije isto što i istinski rad na njegovom prevazilaženju.

Promena iz duše

Promena od zaustavljanja kod lociranja i otkrivenja do svesnog odabira transformacije Otkrivenje nije transformacija. Lociranje vaših problema, obrazaca i programa jeste važno, ali to nije isto što i njihovo preobražavanje ili transformisanje. Istinska transformacija nije intelektualni proces u kome prikupljate podatke o sebi i potom kažete: „Imam sve važne informacije o sebi.

Sad vidim. Sad razumem.“ To je puko prikupljanje. To nema nikakve veze s transformacijom.

Kad nešto shvatite ili razmrsite, to nije transformacija.

Priča o tome šta ste shvatili nije transformacija.

212

Alhemija duše Transformacija je energetski i vibracioni događaj.

To je niz promena iz duše, koje će uzdrmati vaš svet.

To je nešto radikalno.

Nešto vrlo primetno.

Nešto što ne mora da se objavljuje.

Ne zaslužujete ništa manje od toga.

Zašto to ne mogu da uradim, ili zašto to ne uradim?

Pakao počinje onog dana kad nam Bog podari jasnu viziju svega što smo mogli da postignemo, svih darova koje smo proćerdali, svega što smo mogli da uradimo, a nismo uradili. Đankarlo Menoti

Nedavno sam dobila mejl od jedne čitateljke koja mi se požalila da joj je veoma teško da donosi važne životne odluke. U pismu je neprestano koristila frazu „zašto ne mogu...“: „Zašto ne mogu da privučem više klijenata? Zašto ne mogu da doprem do više ljudi? Zašto svom mužu ne mogu konkretno da kažem šta od njega želim?“ Sigurna sam da često čujete tu frazu od ljudi koje volite, a možda je i sami koristite. Pitanje tipa „zašto ne mogu...“ zapravo nema odgovor, jer je to žalba kamuflirana u pitanje, jadikovka osobe koja sebe doživljava kao žrtvu. Razmotrite neka od svojih pitanja te vrste, na primer: Zašto ne mogu da se pridržavam propisane dijete?

Zašto ne mogu da pronađem posao koji mi se sviđa?

Zašto ne mogu da nateram decu da se lepo ponašaju?

Zašto ne mogu da kažem ’ne’ drugima?

Zašto ne mogu da završim ovaj projekat?

Zašto ne mogu da prestanem da jedem nezdravu hranu?

Zašto ne mogu da shvatim zašto se toliko plašim da se s nekim zbližim?

Zašto ne mogu da pronađem dobrog vodoinstalatera?

213

Barbara de Anđelis Sad pokušajte da izdvojite samo jedno od tih pitanja i promenite uvodni deo: Umesto: „Zašto ne mogu da kažem ’ne’ drugima?“ Zapitajte se: „Zašto ne kažem ’ne’ drugima?“ Evo još nekoliko primera: Umesto: Zašto ne mogu da pronađem pravog poslovnog partnera?

Zapitajte se: Zašto ne pronalazim pravog poslovnog partnera?

Umesto: Zašto ne mogu da izgubim suvišne kilograme?

Zapitajte se: Zašto ne gubim suvišne kilograme?

Umesto: Zašto ne mogu da izrazim svoje mišljenje pred drugima?

Zapitajte se: Zašto ne izražavam svoje mišljenje pred drugima?

Umesto: Zašto ne mogu da zatražim to što želim?

Zapitajte se: Zašto ne tražim to što želim? „Zašto ne činim...“ jeste konkretno pitanje na koje se može odgovoriti.

Kad sebi postavite pitanje „Zašto ne činim to i to?“, sve se naprasno preokreće i, umesto da imate osećaj da vas je univerzum predodredio za patnju i da ste zato potpuno nemoćni, zapravo počinjete da istražujete određeni problem ili situaciju.

Promena iz duše

Promena od pitanja zašto ne mogu...

Do pitanja zašto ne činim...

Kad sebi postavite pitanje tipa „Zašto ne činim to i to?“, time se momentalno prebacujete u položaj moći. Na primer: „Hmmm, zašto ne izražavam svoje stanovište? Možda zato što su me u detinjstvu uvek grdili kad bih to pokušao/la da uradim. Možda zato što ne želim nekog da uvredim ili naljutim. Kad bolje razmislim, to ne deluje kao naročito dobar razlog da nastavim da potiskujem svoja osećanja.“ 214

Alhemija duše Sad vidite ono što treba da vidite, osećate ono što treba da osetite i saznajete ono što treba da saznate. Postavili ste svesno pitanje i možete duboko da zakopate u potrazi za odgovorima.

Da li uviđate razliku? Pitanje „zašto ne mogu...“ zasnovano je na vibraciji bespomoćnosti i odbijanja da se preuzme odgovornost. Kad upitamo „zašto ne mogu...“, sebe zapravo stavljamo u detinjast položaj. Šta klinci stalno pitaju? „Zašto ne mogu da ostanem budan i gledam televiziju? Zašto ne mogu da dobijem tu igračku? Zašto ne mogu da jedem sladoled za doručak? Zašto ne mogu da probušim uši kao moja starija sestra? Zašto ne mogu duže da ostanem napolju s drugarima?“ Kad deca postavljaju takva pitanja, zapravo i ne očekuju odgovor, zar ne? „Zašto ne mogu...“ je svojevrsna šifra za: Nije pošteno! „Nije pošteno što ne mogu da ostanem budan i da gledam televiziju! Nije pošteno što ne mogu da probušim uši! Nije pošteno što ne mogu da dobijem tu igračku!“ Sad sagledajte svoja „zašto ne mogu...“ pitanja iz te perspektive. „Nije pošteno što moram da tražim novog poslovnog partnera! Nije pošteno što moram toliko da se mučim oko tog projekta! Nije pošteno što se toliko plašim da zatražim ono što želim!“ Ako smognete hrabrosti da sebe zapitate „zašto ne činim...“, to će vas momentalno prebaciti iz položaja žrtve u položaj u kome možete bolje da kontrolišete situaciju.

To je jedna od najmoćnijih kapija za transformaciju kroz koju možete da prođete. „Zašto češće ne govorim ’ne’ umesto što pristajem da nešto uradim, a onda se kajem zbog toga? Zašto nikad ne dolazim na vreme? Zašto se ne suočim s neprijatnim emocijama umesto što ih guram u sebe? Zašto jasno ne kažem šta želim, umesto što ćutnjom pripremam teren za još jedno razočaranje?“ To su hrabra pitanja i svako od njih ima odgovor.

Predlažem vam da napravite spisak na temu „Zašto ne mogu...“ i potom svaku stavku preobratite u pitanje tipa „Zašto ne činim...“. Potom odvojte malo vremena da razmislite o svakom pitanju i vidite kakvi će odgovori izroniti. Time ćete napraviti izbor da unesete svetlost svesti u ona područja vašeg života koja su vibraciono zakrčena, što će vam pomoći da olabavite čvorove nesvesnosti i razmontirate stare obrasce koji nisu u službi vašeg najuzvišenijeg.

215

Barbara de Anđelis

Odglavite se – izbor po izbor Svakog jutra iskačem iz kreveta i stajem na nagaznu minu.

Ta nagazna mina sam ja.

Posle eksplozije, provodim ostatak dana sastavljajući raznete delove.

Rej Bredberi

Jedna od reči koje najmanje volim jeste reč zaglavljen. Svakog dana čujemo taj izraz. Osećaj da smo zaglavljeni u stanju nepokretnosti direktno je povezan s temom izbora.

Zaglavljenost je stanje svojstveno onome što ja nazivam nebiranjem.

Nalazimo se u situaciji ili emocionalnom procesu za koji ne vidimo neposredno rešenje. Osećamo se bespomoćno, i pošto ništa što nam pada na pamet trenutno ne može da nam reši problem, na kraju ništa ne preduzimamo.

Nikad nismo zaglavljeni.

Samo pravimo izbore koji ne služe našoj dobrobiti ili biramo da ne napravimo izbor, što znači da biramo nebiranje.

U većini prilika kad imamo osećaj da smo se zaglavili ili da stagniramo, doživljavamo svojevrsni duhovni fras. Odbijamo da priznamo da imamo bilo kakav izbor, možda zato što nam se taj izbor ne dopada, i sedimo na podu čekajući da neko dođe i podigne nas, ili da se naša situacija na volšeban način sam od sebe preokrene.

Niste zaglavljeni sve dok imate izbor.

Svakog dana možete da vaskrsnete sebe iz ponora u koji ste se obrušili prethodnog dana.

Svakog sata možete da se probudite iz nesvesti u koju ste utonuli prethodnog sata.

Svakog minuta možete da prepravite ono što niste dobro uradili prethodnog minuta.

216

Alhemija duše Promena iz duše

Promena od pokušaja da sve promenimo do izbora da nešto učinimo Ovo je jednostavna ali moćna tehnika koja može da dovede do trenutne unutrašnje promene. Kad god se osećate zaglavljeno, uznemireno, zbunjeno, uplašeno, smoždeno ili loše iz bilo kog razloga, setite se da istog trenutka možete da primenite duhovnu tehniku izbora. Kažite sebi: Upravo sada, dopusti mi da odaberem da nešto uradim.

To je sve. Krajnje prosto. Upravo sada, dopusti mi da odaberem da nešto uradim.

Odaberite da utonete u meditaciju, odaberite da se pomolite, odaberite da izađete u desetominutnu šetnju, odaberite da popijete čašu vode, odaberite da pozovete dobrog prijatelja, odaberite da nekoliko puta duboko udahnete, odaberite da zagrlite svog psa, odaberite da obnovite snagu pomoću neke od stavki sa spiska za ekspanzionu užinu, odaberite da pustite omiljenu pesmu, odaberite da prelistate fotografije ljudi koje volite, odaberite da napravite spisak pet stvari koje ste danas ispravno uradili, odaberite da operete sudove, odaberite da nekom odgovorite na telefonski poziv, odaberite da napravite spisak onoga što možete da odaberete da uradite!

Onog trenutka kad odaberete da nešto uradite, vibraciono se prebacujete sa skupljanja na širenje. Štaviše, uopšte nije važno šta ćete odabrati, sve dok je to nešto što podstiče život. Ono što na taj način darujete sebi jeste spoznaja da ste napravili izbor, da ste stupili u akciju, da ste preuzeli kontrolu nad trenutkom i da ste u to uneli svoju volju i energiju. Istog časa ćete shvatiti da se bolje osećate. To malo uzdizanje ohrabriće vas da napravite još jedan izbor, pa još jedan, i pre nego što i primetite, tama i letargija, koje su vas pritiskale, počeće da se podižu.

Kad prolazite kroz stvarno žestoku bitku s očajanjem ili depresijom, može biti potrebno da ovu tehniku primenjujete na svakih pet minuta. Ja sam to učinila mnogo puta u svom životu, u periodima kad sam se suočavala s nekim šokom ili tragedijom. Upravo sada, odabiram da priđem frižideru i naspem čašu soka. Upravo sada, odabiram da izađem napolje i da nekoliko puta duboko udahnem. Upravo sada, odabiram da se vratim unutra i operem ove dve posude. Upravo sada, odabiram da unesem belešku u svoj dnevnik.

217

Barbara de Anđelis Svaki od tih izbora traje tek po minut. Međutim, kad se sve sabere, shvatate da ste ispunili ceo sat svesnim izborima koji podstiču život. Dovoljno je da to uvidite pa da se odmah osetite snažnije. Možda nećete osećati manji bol, ali bićete manje bespomoćni i stisnuti.

Postoji jedna stara izreka: Ako se nađeš u rupi, prvo prestani da kopaš.

Da bismo prestali da kopamo, treba da napravimo izbor da prestanemo da kopamo. Tada postajemo slobodni da napravimo sledeći i još ekspanzivniji izbor, koji će početi da nas izvlači iz rupe u koju smo se ukopali.

Kad osećate da ste zaglavljeni ili da stagnirate, nemojte da ništa ne činite.

Napravite jedan izbor.

Kad napravite izbor, povezujete svoje vibraciono kolo s voljom.

Kad napravite izbor, počinjete da se širite umesto da se skupljate.

Kad napravite izbor, komešate energiju koja se ustajala.

Napravite samo jedan izbor, a potom još jedan, pa još jedan, i uskoro ćete osetiti kako struja životne snage ponovo teče kroz vas.

Važno je da nešto negde promenite i uskoro ćete primetiti promene i na drugim mestima. Zbog čega? Šta zapravo menjate kad napravite izbor da nešto učinite? Menjate sebe. Menjate svoje nebiranje. Dakle, kad promenite svoju interakciju s nečim, ne popravlja se samo dotična situacija – i vi se popravljate.

Izbor da nešto negde promenite olakšava naredni izbor i izbor posle njega.

Kad se promenite negde, to vam pomaže da se promenite svuda.

Kad nešto odaberete, to vam pomaže da odaberete sve.

218

Alhemija duše Ne možete da napravite izbor zauvek. Izbor možete da napravite samo upravo sada, i potom ponovo upravo sada, i upravo sada, i upravo sada.

Većina to ne shvata i tako iz pukog straha ostaje zaglavljena i bespomoćna.

Na primer, recimo da ste zaključili kako treba da budete otvoreniji i izričitiji. To je bezobličan i globalan cilj. Ne postoje vremenski i prostorni parametri koji to mogu obuhvatiti. Ne možete odabrati da budete izričitiji u generalnom smislu. Gde to treba da se desi? Kako to treba da se desi? Dakle, sama pomisao da to treba da uradite čini vas depresivnim i obeshrabrenim. Šta umesto toga možete da uradite? Možete da napravite izbor da budete izričitiji u narednih pet minuta. Ako vas brat pozove telefonom i zamoli vas da mu potražite neke informacije, možete da odaberete da mu kažete kako sad nemate vremena za to i da ćete ga pozvati kasnije. Tako ćete postići svoj cilj. Bićete dovoljno izričiti.

Potom ponovo napravite isti izbor za narednih pet minuta. Potom to ponovo uradite. Onda sutra napravite isti izbor. Svaki izbor pravite u tekućem trenutku. Ne pravite izbor za čitav život jer biste bili smoždeni čak i samim pokušajem da pojmite kako bi to izgledalo.

Izbor je stvar koja se praktikuje iz trenutka u trenutak.

Ne možete globalno da se promenite – promena se uvek odigrava u jednom trenutku.

Ako možete da birate u svakom trenutku, pre nego što primetite, imaćete čitav niz svesnih trenutaka, a potom i čitav dan svesnih trenutaka, a onda i čitavu godinu svesnih trenutaka, i tako stižete do mesta gde ranije niste ni zamišljali da ćete stići.

Pravljenje najuzvišenijeg izbora u svakom trenutku Sadržaj vašeg karaktera je vaš izbor. Iz dana u dan, ono što birate, ono što mislite i ono što radite jeste ono što postajete. Vaš integritet je vaša sudbina... To je svetlost koja vas vodi na putu.

Heraklit

Šta god da se dešava, jedna od naših najvećih ličnih sloboda jeste što uvek imamo izbor. Zavisno od okolnosti, nećemo uvek moći u potpunosti 219

Barbara de Anđelis da realizujemo te izbore u spoljašnjem životu, ali naša unutrašnja sloboda je neograničena.

Niko ne može da vam oduzme slobodu da napravite najuzvišeniji izbor.

Niko ne može da vam oduzme slobodu da napravite izbor koji odiše najvećom ljubavlju.

Niko ne može da vam oduzme slobodu da napravite najsvesniji izbor.

To je istinska sloboda.

Praveći uzvišene izbore, poistovećujete se s najuzvišenijim u vama i prelazite u to najuzvišenije.

Ovo je veoma jednostavna ali izuzetno duboka tehnika za unutrašnju promenu, koja će vam pomoći da svakog dana živite s daleko više svesti i budnosti. To je najmoćnija tehnika za rekalibraciju koju prenosim svojim učenicima.

Kad god se ne osećate dovoljno uravnoteženo, jasno i spokojno, kad god imate neku neprijatnu ili nepoželjnu emociju, zapitajte sebe: Šta biram u ovom trenutku?

Na primer, primećujete da ste ljuti na svog partnera. Zapitajte sebe: „Šta biram u ovom trenutku?“ Potom iskreno odgovorite na to pitanje. Da li birate povezivanje ili razdvajanje? Da li birate prosuđivanje ili saosećanje? Da li birate tvrdoglavost ili poverenje? Da li birate optuživanje ili praštanje? Šta se zapravo dešava?

Ovo nije sarkastično pitanje. To nije osuđivačko pitanje. To je autentično pitanje koje treba da vas povede ka istini.

Pitanje je tako sročeno s određenim razlogom. Primetićete da ono nije formulisano tako da vas pita: „Šta se dešava u ovom trenutku?“ To bi vam omogućilo da izbegnete preuzimanje odgovornosti za ono što radite i ono što birate. Nije važno šta vam neko drugi radi ili vam je već uradio.

Važno je samo da shvatite šta vi birate u ovom trenutku. „Šta biram u ovom trenutku? Da vidim šta zapravo biram? Dakle, već dva sata sedim ovde i sažaljevam sebe. Odabrala sam da budem hladna prema svom partneru i stavim mu do znanja da mi njegovo ponašanje smeta. Šta još biram? Valjda biram da u glavi prelistam spisak svih njegovih grešaka u 220

Alhemija duše poslednjih nekoliko meseci. To znači da biram da ga osudim i dokažem da sam ja u pravu, a on nije. Biram da se udaljim od njega. Biram da ga kaznim. Uh. To baš grozno zvuči. Ne mogu da verujem da stvarno biram da bude tako.“ Sad ste postali svesni toga šta radite i šta birate. Kad iskreno odgovorite na to pitanje, što može zahtevati nekoliko pokušaja, verovatno ćete biti nesrećni, pa čak i šokirani zbog svog izbora. U tome je čitava poenta ove tehnike – naterati sebe da postanete svesni onoga što birate, da vidite sve što treba da vidite i osetite sve što treba da osetite.

Sigurno uviđate da ova tehnika nema nikakve veze s vašim osećanjima prema onom što vam je učinila ta druga osoba. Nije važno da li se vaš partner grozno poneo prema vama. Važno je samo šta vi birate. U tome počiva vaša moć.

Postoji još jedan detalj koji treba da zapazite u pitanju: „Šta biram u ovom trenutku?“ To je krajnje neutralno pitanje, zar ne? Ono ne iznosi bilo kakvo lično stanovište, pretpostavku ili predrasudu. Ono vas prebacuje u vibraciono neutralan prostor, a kad to pitanje postavljate iz neutralnog prostora, pogodite šta se dešava? Već ste napravili promenu. To što ste odabrali da sebi postavite to pitanje već vas je promenilo na vibracionom nivou. Sada se nalazite u osnaženom položaju izbora.

Postoji i drugi deo ove tehnike. Nakon što odgovorite na pitanje: „Šta biram u ovom trenutku?“, sledi novo pitanje: Šta želim da odaberem u ovom trenutku?

To drugo pitanje ima snažno i trenutno ekspanzivno dejstvo. Ono za nekoliko sekundi može da vas uzdigne ka vašem najuzvišenijem. Vaš prvi odgovor i dalje može poticati iz nedovoljno uzvišene sfere, ali pogledajte šta se dešava kad sebi nastavite da postavite ovo drugo pitanje. „Šta želim da odaberem u ovom trenutku? Želim da odaberem da se zaključam u spavaću sobu i čitave noći gledam televiziju jer sam užasno besna. Želim da odaberem da svog partnera nateram da pati kako bi shvatio koliko me je povredio. Da, hoću da ga boli kao što boli mene. U stvari, to grozno zvuči. Ne želim baš stvarno da ga nateram da pati. Ne želim čak ni da nastavim s ovom glupom svađom. Mrzim svađe. Hoću samo da se osećam bolje. Daj da krenem iz početka: Šta želim da odaberem u ovom trenutku?

Sigurno ne želim ovako da se osećam, da ostanem u ovom groznom stanju. Šta želim da odaberem? Pa, pretpostavljam da želim da odaberem da se bolje osećam. Želim da odaberem da budem saosećajna. Želim da odaberem da ne marim za to što je moj partner bio tako neosetljiv, da pronađem 221

Barbara de Anđelis način da se iznova povežemo i možda popričamo o tome. Mada sam i dalje besna, želim da odaberem ljubav.“ Da li vidite šta se dešava kad trezveno razmislite o tome šta želite da odaberete? Kad sebe zapitate šta želite, to vas podiže ka vašem najuzvišenijem.

Dok razmišljate o tome, počinjete da vibrirate na uzvišenijoj frekvenciji.

Sa svakom mišlju i svakom emocijom, vi se već menjate. Misao o tome šta želite da odaberete omogućava da se taj izbor zapravo odigra još u tom trenutku. Pomisao „želim da odaberem ljubav“ zapravo znači da ste ljubav već odabrali.

Postoji još jedan način za postavljanje ovog drugog pitanja, koji može da vam bude od pomoći ako se osećate stvarno zaglavljeno, ako pokazujete izrazit otpor ili ne možete da smislite šta želite da odaberete: Šta je drugi, prosvetljeniji izbor u ovom trenutku? Čak i kad biste zaboravili sve druge tehnike za unutrašnju promenu, koje smo ovde naučili, i nastavili da primenjujete samo ovu, ona može trajno da vas transformiše i da vam iz korena promeni život. To nije nešto što treba praktikovati samo povremeno ili pod naročito ozbiljnim okolnostima. Predlažem vam da počnete da primenjujete ova pitanja kao redovnu tehniku za širenje svesti preko čitavog dana. Ona su kao ekspresni voz koji vas vraća nazad ka vašem najuzvišenijem. * * * Staze ne postoje. Staze prave oni koji njima hodaju.

Antonio Mačado

Dobili ste sveti dar: svakog dana možete da krenete iz početka i da iznova stvarate.

Vi ste izbor koji pravite u svakom trenutku.

Birajte mudro.

Birajte radosno.

Birajte slobodu.

222

10 Pronalaženje puta za povratak ka najuzvišenijem

Smem li da se popnem na najviši pijedestal.

Iz Atarvavede

Ovaj prelepi citat potiče iz Atarvavede, jednog od drevnih indijskih spisa, nastalog skoro hiljadu godina pre Hristovog rođenja. Gde je najviši pijedestal? To nije fizička lokacija niti statusni položaj u društvu. To je nešto što se nalazi unutar nas. To je pijedestal naše najuzvišenije svesti, našeg istinskog izvora i sopstva.

Svaka tradicija propoveda da se najuzvišenije nalazi u nama samima, bilo da to nazivamo najuzvišenijim Bogom, Duhom, Hristom, Alahom, boginjom, božanskom inteligencijom ili kosmičkim pulsom. To nije puka ideja. To je vibraciona stvarnost. I zato uzdizanje ka najuzvišenijem podrazumeva usklađivanje s njim i vibriranje kroz njega.

Najuzvišenije u vama nije samo misao o najuzvišenijem.

To je originalna i savršena vibraciona matrica vaše duše.

Vi ste sazdani tako da budete izraz najuzvišenijeg.

Kad vibrirate u skladu s najuzvišenijim, već ste se uzdigli do najuzvišenijeg pijedestala.

Kako možemo da znamo kad smo se uzdigli do svog najuzvišenijeg? To bi do sada trebalo da vam bude jasno: mi smo na svom najuzvišenijem nivou onda kada dostignemo najekspanzivnije, najpovezanije i vibraciono najuzdignutije sopstvo. Naše najuzvišenije je vibraciona stvarnost, a ne samo intelektualna konstrukcija o kojoj treba da razmišljamo kako bismo u njoj pronašli nadahnuće i da bismo sebe naveli da se dolično ponašamo.

Barbara de Anđelis Promena iz duše

Promena od razmišljanja o najuzvišenijem do vibriranja u skladu s najuzvišenijim Nastojanje da ostanete fokusirani na Boga, Duha ili uzvišenu ideju sasvim je dobro i prihvatljivo, pod uslovom da zapamtite da tu realnost ne treba zamišljati kao nešto što se nalazi negde izvan vas, niti da o tome razmišljate kao da se prisećate divnog putovanja na neku daleku destinaciju koju biste jednog dana ponovo želeli da posetite. Najuzvišenije se ne nalazi nigde osim upravo ovde, upravo sada, ne u vama, već kao vi.

Umesto da razmišljate kako se svest nalazi negde u vama, setite se da je to što identifikujete kao sebe zapravo individualno pulsiranje u samoj svesti.

Vi ste svest sadržana u telu.

Mi smo duše s telima, a ne tela s dušama. Ova unutrašnja promena treba naprosto da vas podseti na šta mislite kad sebi kažete: „Hoću da budem u svom najuzvišenijem.“ Nema razdaljine koju treba da prevalite. U pitanju je samo promena identifikacije. * * *

Pre nekoliko godina, dok sam šetala pored okeana, doživela sam jednostavno ali duboko otkrivenje o patnji. Za mnom je bio užasno stresan dan pun odlaganja, razočaranja, uzrujanosti i napete interakcije s osobom koja je u to vreme radila za mene. Dok sam se pela, prateći svoju uobičajenu rutu, setila sam se kako sam se osećala kad sam se prethodnog dana zatekla na istom tom mestu. Bila sam daleko srećnija, opuštenija i, van svake sumnje, vibraciono raširenija.

Odjednom sam shvatila da se ništa u vezi sa mnom nije promenilo u poslednja 24 sata – samo nisam bila u potpunosti povezana sa svojim najuzvišenijim zbog vibracionih smetnji uzrokovanih emocionalnom uzrujanošću.

Patila sam jer sam se delimično isključila. Najuzvišenije se nije udaljilo od mene. Ja sam se udaljila od njega.

Patnja često predstavlja razdvojenost od vaše najuzvišenije vibracije, odnosno od vrhovne najuzvišenije vibracije. Zar to nema smisla? Vaša prirodna 224

Alhemija duše suština i vaš instalirani vibracioni program su ljubav, celovitost, mudrost i mir. Ako niste kadri da ih osetite, zadržite i emitujete ka drugim ljudima, vi iskusite patnju.

Toliko naše patnje potiče od toga što ne vibriramo u skladu sa svojim najuzvišenijim.

Mi nipošto nismo manjkavi, prokleti, loši ili nepopravljivi.

Samo ne vibriramo na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji.

Vidite li u čemu je razlika kad, umesto da kažete: „U totalnom sam haosu“, svoje stanje opišete rečenicom: „Trenutno patim jer ne vibriram u skladu sa svojim najuzvišenijim“? To uklanja pogrešnost i osudu iz onoga što radite i omogućava vam da napravite svesniji izbor. To znači: „Sposobna sam da vibriram na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji, u skladu s onim što me najviše uzdiže, samo što to do sada nisam radila. Nisam promašen slučaj. Samo treba vibraciono da se rekalibriram i da se povežem sa svojim najuzvišenijim, pa ću prevazići to stanje.“ Ovo je unutrašnja promena od sagledavanja sebe kroz polarizovane oči ispravnog i pogrešnog, do razumevanja sebe kroz oči svesti. Umesto da sebe okarakterišemo kao loše ili slabe, objektivno procenjujemo svoje postupke iz perspektive svog najuzvišenijeg, nasuprot onom drugom, „ne tako uzvišenom“ stanju.

Nisam bila u skladu sa svojim najuzvišenijim kad sam se danas onako okrutno ponela prema mužu jer je zaboravio da mi se javi. Nisam bila u skladu sa svojim najuzvišenijim kad sam jutros prasnula na decu dok sam ih ispraćala u školu. Nisam bila u skladu sa svojim najuzvišenijim kad sam prošle noći provela četiri sata gledajući rijaliti programe umesto da pripremim prezentaciju za posao. Nisam bila u skladu sa svojim najuzvišenijim dok sam danas satima prekorevala sebe što se nisam ozbiljnije posvetila svom projektu. Nisam bila u skladu sa svojim najuzvišenijim dok sam sinoć pričala preko telefona s majkom i izgubila nerve jer je ona neprestano pominjala svoju prijateljicu koja je preminula prošle godine.

Da li vidite šta se dešava kad sagledamo da se nešto desilo zato što nismo bili u skladu sa svojim najuzvišenijim? Koji deo nas je oživeo tu svesnost?

Upravo onaj koji nazivamo svojim najuzvišenijim! On se umešao i podstakao našu svest kao da brižnim blagim glasom kaže: „Možda bi bilo dobro da obratiš pažnju na ono što se dešava upravo sada.“ 225

Barbara de Anđelis Istinska sloboda podrazumeva slobodu da odaberemo da u svakom trenutku osećamo, govorimo i delamo iz svog najuzvišenijeg. Što je još važnije, već smo počeli da učimo kako da se uzdignemo ka svom najuzvišenijem pijedestalu i vibraciji. Međutim, ne treba samo da naučimo kako da živimo kroz svoje najuzvišenije, već i kako da pronađemo vibracioni način da se vratimo svom najuzvišenijem u trenucima kad shvatimo da smo nesvesno odlutali od njega.

Korišćenje kompasa svesti Čovek nikad ne zabasa tako daleko kao kad ne zna kuda ide.

Johan Volfgang Gete

U ranijim poglavljima pričali smo o tome kako male stvari čine veliku razliku i upoznali se s idejom da nam se često dešava da skrenemo sa životnog kursa, bilo sitnim ili veoma krupnim i ozbiljnim koracima. Sada je kucnuo čas da shvatimo taj princip plutanja i mehanizam koji nas navodi da odlutamo od svog najuzvišenijeg. Ja to nazivam vibracionim plutanjem, jer se nigde ne pomerate u spoljašnjem domenu, već se iznutra udaljavate od vibriranja u svom najuzvišenijem – skrećete s kursa svoje mudrosti, povezanosti, postojanosti i ljubavi. Drugi ne mogu da vide kad vibraciono otplutate, ali mogu to da osete, baš kao i vi sami.

Promena iz duše

Promena od pukog nastojanja da budemo u svom najuzvišenijem do uočavanja kada, kako i zašto smo otplutali od svog najuzvišenijeg Svesnost nije samo spoznaja šta treba da uradite da biste bili u svom najboljem izdanju, već i uočavanje kada ste bili u svom najboljem izdanju i potom se naprasno udaljili od njega.

226

Alhemija duše Šta može da vas navede da vibraciono otplutate? To suštinski istražujemo na putovanju unutrašnje promene. Možda ste izloženi ne baš pozitivnom vibracionom uticaju neke osobe iz okruženja; možda je vaš vlastiti zastareli program ili navika da budete nesvesni proizveo kratki spoj na vezama sa vašim najraširenijim sopstvom, ili se to možda dešava usled nekog od brojnih drugih faktora koje smo razmotrili u ovoj knjizi. Dovoljno je da dođe do nekog sitnog incidenta, do nekog neočekivanog susreta ili misterioznog događaja u vama samima, pa da počnete da skrećete s kursa, isprva sasvim neznatno. Vaša sitna lutanja lagano se gomilaju sve dok se ne zateknete na emocionalnoj teritoriji koju uopšte niste planirali da posetite.

Skrećete s kursa jer je potrebna ogromna količina energije da bi brod svesti ostao postojan. Kad odredite kurs i zaplovite ka svojoj slobodi, to je poduhvat koji zahteva usredsređenost, snagu, hrabrost i nepokolebljivost. Stremljenje ka najuzvišenijem je kao plovidba direktno ka suncu – svetlost svesti i samospoznaje zaslepljujuće je blistava, pa lako možete doći u iskušenje da skrenete pogled, zatvorite oči i kažete: „Ovo je previše teško.“ Tu na scenu stupaju vaše promene iz duše. Sve promene koje sam do sada izložila predstavljaju kompas svesti koji će vam pokazati ispravan smer, kompas svesti koji vas, u trenucima kad skrenete s kursa, vodi nazad ka vašem najuzvišenijem. One su osmišljene tako da vam pomognu da obavite vibracionu rekalibraciju neophodno da vas preusmeri ka vašem krajnjem odredištu, ka istinskoj slobodi.

Kada shvatite da ste otplutali i da treba da upotrebite kompas svesti, vi već menjate kurs.

Kada sebi kažete: „Nisam uravnotežen u svom najuzvišenijem i moram da se rekalibriram“, vi se već rekalibrirate.

Kada primetite da ne vibrirate na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji, vi se već prebacujete na tu frekvenciju.

Kompas vaše svesti nikad vas neće usmeriti na pogrešan put.

227

Barbara de Anđelis

Uzdizanje ka najuzvišenijem: Lestvice svetlosti Živimo zato da bi naše duše rasle.

Razvoj vaše duše je svrha vašeg postojanja.

Svemogući Bog pokušava da Sebi obezbedi pristojno društvo.

Džon G. Lejk

Ranije smo pričali o tehnici izbora. Sad treba da integrišemo to razumevanje s namerom da u svakom trenutku živimo u najuzvišenijem.

Kakve god bile vaše specifične okolnosti, u svakom trenutku treba da napravite određen izbor. Evo novog pitanja za unutrašnju rekalibraciju: Hoću li biti u svom najuzvišenijem ili neću?

Ovo je zapravo jedino pitanje koje sebi ikada treba da postavite jer će vam ono služiti kao neprestani kompas svesti. „Da li ću govoriti iz svog najuzvišenijeg ili neću? Da li ću birati iz svog najuzvišenijeg ili neću? Da li ću obaviti ovaj zadatak iz svog najuzvišenijeg ili neću? Da li ću voleti iz svog najuzvišenijeg ili neću? Da li ću ovoj osobi, koja nije u svom najuzvišenijem, odgovoriti iz svog najuzvišenijeg ili neću?“ Popunite prazan prostor u prvom delu rečenice tako da dotično pitanje uskladite sa vlastitom situacijom: Da li ću ________ iz svog najuzvišenijeg ili neću?

Ovo je zaista moćna tehnika za rekalibraciju. Po mom iskustvu, ona je primenljiva praktično u svakoj mogućoj situaciji.

Evo nekih manje uobičajenih situacija u kojima su moji učenici primenjivali ovo pitanje. Ovo su konkretna pitanja koja su postavljali da bi se vratili u svoje najuzvišenije: Da li ću tom tipu dati otkaz iz svog najuzvišenijeg ili neću?

Da li ću surfovati na ovom talasu iz svog najuzvišenijeg ili neću?

Da li ću upoznati tu devojku iz svog najuzvišenijeg ili neću?

228

Alhemija duše Da li ću posetiti svoju majku iz svog najuzvišenijeg ili neću?

Da li ću planirati svoje venčanje iz svog najuzvišenijeg ili neću?

Moram priznati da obožavam ovo pitanje za unutrašnju rekalibraciju.

Ono je sročeno upravo onako kako treba, dovoljno precizno da eliminiše bilo kakve blokade ili zbunjujuće detalje i da vas povede ekspresnim liftom pravo ka vašem najuzvišenijem.

Evo kako ono deluje: ako sebe zapitate da li ćete nešto uraditi iz svog najuzvišenijeg, mozgu na taj način momentalno šaljete poruku da pristupi tom najuzvišenijem. Vaš mozak otvara fajl s oznakom „Moje najuzvišenije“ i sve te neurološke informacije odjednom postaju dostupne. Sada vibrirate na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji, a to ste postigli postavljanjem samo jednog pitanja! Čak i kratka poseta vašem najuzvišenijem ima potencijal da sve momentalno promeni.

Sasvim prirodno, do sada ste mnogo puta iskusili da budete u svom najuzvišenijem, da vibrirate iz svog najuzvišenijeg, da volite iz svog najuzvišenijeg i da vidite iz svog najuzvišenijeg. Dobro znate kako to izgleda.

Važno je da sebe podsetite da najuzvišenije ne znači isto što i savršeno. To je ono što je najuzvišenije za vas, što je najmudrije za vas, što za vas odiše najvećom ljubavlju. Najuzvišenije znači uzvišenije od onog što ste ranije bili, pri čemu će vaše najuzvišenije, kako vaša transformacija bude napredovala, nastaviti da se širi.

Sad ću vam predstaviti tehniku za unutrašnju promenu koja se zove Izbor za najuzvišenije. Ovu tehniku možete koristiti zajedno s pitanjima za unutrašnju rekalibraciju, koja sam upravo izložila, ili odvojeno od njih.

Pitanje „Da li ću ovo uraditi iz svog najuzvišenijeg ili neću?“ prebacuje vas iz stanja skupljanja u stanje širenja svesti. Pitanja koja slede idu za korak dalje i pomažu vam da preciznije artikulišete kako bi se vaše najuzvišenije sopstvo ponašalo i razmišljalo.

229

Barbara de Anđelis

Tehnika za unutrašnju promenu: Izbor za najuzvišenije Kako bi izgledalo da u ovom trenutku budem u svom najuzvišenijem? Šta je najuzvišenija misao o ovoj situaciji?

Zamislite da gledate film u kome glavni junak mora da donese izuzetno važnu odluku. On prolazi kroz ogromnu uzburkanu masu ljudi koji ga zasipaju zahtevima i uputstvima, tražeći od njega da obrati pažnju na ono što imaju da mu kažu. Ali naš junak neumoljivo gura nametljivce u stranu i konačno stiže do svog odredišta – do mirnog i tihog utočišta starog mudraca.

Ulazi i seda ispred velikog učitelja, želi samo njegov savet jer zna da će to biti najuzvišenija i najistinitija mudrost.

Vi svakodnevno proživljavate takav scenario. U glavi vam neprestano larma legija nametljivih misli i osećanja koja se bore za vašu pažnju. Vaše emocije govore jedno. Ego vas ubeđuje da se svrstate na njegovu stranu.

Vaši obrasci i programi ispaljuju podatke i stavove zabeležene pre ko zna koliko vremena.

Kad sebe zapitate: „Kako bi izgledalo da budem u svom najuzvišenijem? Šta je najuzvišenija misao u vezi s ovom situacijom?“, to je otprilike isto kao da se probijate kroz rulju emocija, neumoljivo stremeći ka hramu koji se nalazi u vašem srcu, gde će vas dočekati vaš lični vodič, uzvišeni izaslanik vrhovnog izvora, vaš veliki unutrašnji učitelj. Pitate svoje najuzvišenije šta bi bio najuzvišeniji izbor i dopuštate da vas to vodi kroz dotičnu situaciju.

To je divan i izuzetno delotvoran način da se vratite s pogrešnog kursa na koji ste zalutali ili da se naprosto iznova fokusirate na svoje najraširenije sopstvo. Ako želite, možete čak da zamislite tog izaslanika najuzvišenije vibracije kao neko biće ili osobu, da vizualizujete kako sedite s njim i pitate: „Kako bi izgledalo da u ovom trenutku budem u svom najuzvišenijem?“ Tako možete da sedite s Isusom, Budom ili boginjom Guanjin, s bilo čim ili bilo kim ko u vama vibrira kao najuzvišenije.

Treba vam samo minut da zatvorite oči, zamislite kako vodite taj kosmički razgovor i da postavite pitanja za unutrašnju promenu. To će biti dovoljno da momentalno pronađete put koji vodi nazad ka vašem najuzvišenijem.

230

Alhemija duše Sve specifične promene iz duše i pitanja za rekalibraciju, koje predočavam u ovoj knjizi, predstavljaju unutrašnje postupke koji će vas iznova uskladiti s vašom najuzvišenijom vibracijom. Kad god se osećate neuravnoteženo, zgrčeno ili neispunjeno, treba da izvršite promenu iznutra. Prelistajte spisak na kraju knjige i pronađite tehniku koja pobuđuje odgovarajuću vibraciju u tom trenutku. Upotrebite tu tehniku kao kompas svesti, sprovedite je u delo, i ona će vam pomoći da krenete u pravom smeru. * * *

Svojim učenicima govorim da svakog trenutka stojimo na mestu gde se iznad nas pružaju lestvice svetlosti a ispod nas lestvice tame, gde su iznad nas lestvice širenja, a ispod nas lestvice skupljanja. Tu je ruka anđela, koja pokušava da nas povuče naviše, i ruka nečeg drugog, koja pokušava da nas povuče naniže. U svakom trenutku svako od nas ima izbor.

Ključno pitanje glasi: Za koje će se lestvice vaše ruke uhvatiti?

Provela sam čitav život pružajući ruke ka najuzvišenijem. Kakve god sile da su me vukle, uvek sam se čvrsto držala za lestvice svetlosti i pela se najbrže i najviše što sam mogla. Čak i kad utonete u zbunjenost, čak i kad otplutate, pružite ruke ka najuzvišenijem. U sebi pomislite: Pružam ruke ka najuzvišenijem, i osetićete kako nešto pruža ruke ka vama, da vas izvuče iz živog peska zaborava.

Zaštitite svoje najuzvišenije Pre nekoliko meseci videla sam fantastičan TV dokumentarac o beloglavim orlovima, koji danas spadaju među ugrožene vrste. Beloglavi orlovi su monogamne ptice, i kad pronađu partnera, ostaju s njim čitav život. Grade ogromna gnezda na visokom drveću i liticama. Ženke odjednom polažu dva do tri jaja i oba roditelja imaju veoma strog režim zaštite gnezda od grabljivica tokom 35 dana gestacije.

Autor filma je angažovao grupu istraživača, koji su postavili nekoliko kamera u orlovsko gnezdo. U dokumentarcu se pojavljuje zadivljujući snimak na kome se vidi kako ženka sedi na jajima i kako se mužjak potom smešta pored nje. Ženka se neznatno pomera u stranu, a mužjak se primiče ka njoj tako da jaja ni na sekundu ne ostanu nezaštićena. Mužjak potom preuzima dežurstvo, a ženka širi krila i kreće u lov. Zatim mužjak brine o jajima, koja 231

Barbara de Anđelis svojim telom štiti od predatora – gavranova, galebova i jastrebova, koji bi mogli da se obruše na gnezdo, ukradu jaja i ubiju orliće pre nego što se izlegu.

Ti orlovi spremni su da se bore do smrti da bi zaštitili svoje gnezdo. Oni nijednog časa ne ostavljaju svoje dragoceno potomstvo bez zaštite, izloženo potencijalnoj opasnosti. Bila sam zahvalna i opčinjena što mi se pružila prilika da posmatram te veličanstvene ptice i prisetim se sledećeg važnog učenja: Svako od nas mora da štiti gnezdo svoje transformacije.

Zamislite da se, u našoj metafori, u tom gnezdu razvija vaša mudrost, vaše isceljenje i ljubav koja se širi iz starih obrazaca koji se razlažu. Sve je ranjivo dok se nalazi u fazi razvoja – dete, biljka, ideja, tanana osećanja.

U vašem metaforičnom gnezdu leže ranjiva jaja svesti iz kojih treba da se izlegnu neverovatni darovi, koji će vam obasjati život. Dok se ti darovi lagano šire i integrišu, morate ih zaštititi od svega što može da im naudi, od grabljivica koje pokušavaju da vam ukradu to blago.

Početak razvijanja vaše mudrosti, vaše ekspanzije i vašeg isceljenja predstavlja nežan i ranjiv period, a to zahteva zaštitu. Šta su u ovom slučaju grabljivice? Neke od njih potiču iz vas samih – to su vaši strahovi, sumnje, kritičnost i skeptičnost koji malo-pomalo izjedaju vašu nadu, hrabrost i unutrašnja postignuća, sve dok ne primetite da ste počeli da se kolebate u težnji da budete slobodni. Ako se to desi, znači da se niste zaštitili od sebe. Druge vrste grabljivica dolaze spolja. To su ljudi čije vibracije narušavaju vaše i prete da ih povuku naniže, ka manje raširenim i manje uzvišenim frekvencijama. Šta preti vibraciji vaše transformacije u razvitku? To je možda prijateljica koja koristi svaku priliku da vas uvuče u tračarenje. To je možda tema koju često razmatrate s nekim od svojih kolega, nakon čega se po pravilu osećate ljutito ili smoždeno. To su možda određeni filmovi ili TV programi koji, iako vam deluju zabavno, narušavaju vašu vibraciju i ne štite vaš osećaj spokoja.

Naravno, ne predlažem vam da nekom objavite kako otkazujete ugovoren ručak zato što želite da se zaštitite od njega. To što želite da zaštitite svoju mudrost znači da volite i poštujete to što jeste, stazu kojom hodite i sve što cveta u vama.

Zaštita nije guranje i laktanje.

To je čin ljubavi.

232

Alhemija duše To je čuvanje nečeg što smatrate vrednim.

To je način da iskažete poštovanje najuzvišenijem koje se razvija u vama.

Moramo dovoljno voleti sebe i ceniti svoje unutrašnje putovanje da bismo zaštitili ono što pokušava da se razvije i izlegne u nama. Zapitajte sebe: Jesam li u savezu s ljudima koji podržavaju najuzvišenije u meni?

Da li uspostavljam veze s onima u čijem se prisustvu uzdižem ka najuzvišenijem?

Mnogo je teže razvijati se, menjati i iznova podešavati kada ste okruženi ljudima koji ne žele da se svrstaju uz najuzvišenije u vama, koje ne zanima ni ono najuzvišenije u njima, i koji zapravo žele da vaši „ne tako uzvišeni delovi“ prave društvo njihovim „ne tako uzvišenim delovima“.

Veliki je izazov ostati usidren u svom najuzvišenijem sopstvu, u onom delu vašeg bića koje odiše najvećom ljubavlju i mudrošću, ako pritom pokušavate da se uskladite s nekim ko se uporno drži svog najkritičnijeg i najzgrčenijeg sopstva, ili najnegativnijeg dela svog bića.

Ne možete istovremeno da uspete na oba polja.

Imam jednu izreku: Ne možete da hodate kroz blato a da ne uprljate noge, čak i kad to nije vaše blato, čak i kad to blato pripada nekom ko vam je veoma drag.

Na koje načine čovek može da bude uvučen u takvo blato? * Prijateljica vas zove telefonom i počinje nekog da ogovara, a vi dopuštate da budete uvučeni u tu priču i saučestvujete u toj energiji, da biste posle razgovora primetili: Osećam se tako zaprljano i iscrpljeno. * Odlučujete da podelite uzbudljivu novu ideju s nekim ko spolja deluje entuzijastično, ali svojim rečima i grimasama u vama postavlja bombe sumnje, pa se posle takve komunikacije osećate nesigurno i ranjivo.

233

Barbara de Anđelis * Neko koga poznajete uvek je besan i ogorčen na čitav svet, neprestano iznosi zajedljive komentare i svaljuje krivicu na sve i svakoga. Nakon razgovora s tom osobom uvek se osećate uzdrmano i smoždeno, iako ništa od te negativnosti nije bilo usmereno na vas.

Blato ne mora uvek da bude očigledno. Ponekad je prilično suptilno. Može čak da bude upakovano u lep ukrasni papir, sa sve mašnom na vrhu, ali kad ga dodirnete, shvatite da je to ipak blato. Naravno, možete nastaviti da spirate blato koristeći higijensko sredstvo u vidu uzdižuće vibracije, ali tako trošite previše vremena i energije, koje je pametnije odmah uložiti u ono što vas uzdiže.

Pravljenje takvih procena ne znači da nekog ne volite. U mom životu ima mnogo ljudi prema kojima osećam duboku ljubav, ali s kojima provodim malo ili nimalo vremena i s kojima se retko upuštam u razgovor jer na mene vrše uticaj koji sputava moje uzdizanje. Ja poštujem svoju svest i svoje vibraciono polje i zato krajnje savesno pazim kome i čemu ću dopustiti da kroči u njega.

Sa stanovišta najuzvišenijeg, upuštanje u vibracioni ples s tuđom blatnjavom svešću ne samo da ne služi vašoj dobrobiti već ne služi ni tim ljudima. To samo podstiče i osnažuje njihov način funkcionisanja. Najbolje što možete da učinite jeste da ne hranite njihove obrasce i vlastitim primerom im pokažete da postoji prosvetljenija alternativa.

Najbolje što možete da učinite za sve ljude u svom životu jeste da funkcionišete iz svoje najuzvišenije vibracije.

Vaš izbor da budete usidreni u najuzvišenijem može da preusmeri druge ka njihovom najuzvišenijem.

To je zapravo istinsko značenje ljubavi i istinska svrha služenja drugima.

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Koje osobe iz mog života podržavaju moju usklađenost s najuzvišenijim?

Koje osobe iz mog života otežavaju moju usklađenost s najuzvišenijim?

234

Alhemija duše

Stanite na stranu najuzvišenijeg: Tehnike za rekalibraciju Kako možete u većoj meri da iskusite najuzvišenije u svom životu, ne samo povremeno već na svakodnevnoj osnovi? Kako možete da pronađete trenutke širenja koji će vas uskladiti s vašim najuzvišenijim i ponovo otkrijete put do najuzvišenijeg kada skrenete s kursa? U nastavku izlažem još nekoliko lako primenljivih tehnika za unutrašnju promenu, koje sam osmislila za vas. To su moćne tehnike koje će vam pomoći da se vratite na put ka svom najuzvišenijem i ostanete na njemu.

• TEHNIKA ZA INSTANT REKALIBRACIJU • Ponekad nam treba nešto što će se poput šamara probiti kroz našu nesvesnost i vratiti nas u budno stanje. Evo nečeg!

Stvorila sam ovu instant vežbu za rekalibraciju da bih pomogla svojim učenicima kad otplutaju od najuzvišenijeg i zaglave se u ćorsokaku emocija i zastarelih obrazaca, na mestu gde ne treba da budu. U tom slučaju sebi treba da postavite krajnje jednostavno ali veoma moćno pitanje: IMAM LI VREMENA ZA OVO? Naravno, ovo pitanje se ne odnosi na vaš dnevni raspored, kao kad upitate: „Imam li vremena da svratim na kafu?“ Ono zapravo znači: Da li u mom životu ima vremena za ovu grčevitu i nimalo pozitivnu situaciju?

Kada treba da primenite ovu instant tehniku za rekalibraciju? Kad god se zateknete u stanju koje makar i u najmanjoj meri odstupa od vašeg najuzvišenijeg. Na primer: Opsesivno brinete šta će osoba koju jedva poznajete i do koje vam uopšte nije stalo misliti o vama; uznemireni ste zbog nekog sitnog ili tričavog nesporazuma; prekorevate sebe što se niste dobro snašli u situaciji koja se desila pre nekoliko dana, a koju i dalje ne možete da izbacite iz glave; ljuti ste što vam se neko nije javio u dogovoreno vreme; uvučeni ste u tuđu raspravu, u sukob koji nema nikakve veze s vama.

235

Barbara de Anđelis Imate li vremena za to? Naravno, tačan odgovor glasi: ne, za to nemate vremena!

Kad ustanovite da nemate vremena za određene pojave, bićete motivisani da napravite drugačiji izbor. Dakle, prvo treba da se zapitate: „Imam li vremena za ovo?“ Kad shvatite da nemate, pređite na sledeće pitanje: „Šta je najuzvišeniji izbor koji mogu da napravim u ovom trenutku?“ Krajnje prosto, zar ne?

Kad sebe pitate: „Imam li vremena za ovo?“, biće vam od koristi da artikulišete šta je tačno „ovo“. To obično nije nešto što podržava vašu usidrenost u najuzvišenijem. Kad to raščistite, lako stižete do odluke da ne traćite vreme na to. Pravite izbor koji vas usmerava ka vašem najuzvišenijem.

Neke od tipičnih situacija na koje ne treba da trošite vreme jesu: optuživanje; samodokazivanje; zebnja; nesposobnost da nekome kažete ’ne“; paranoičnost prema onom što je van vaše kontrole; rasprava oko tričarija; pokušaj da ubedite, prepravite ili kontrolišete nekoga ko to ne želi da prihvati; tvrdoglavo insistiranje da se neka beznačajnost obavi onako kako vi želite – i još toliko drugih scenarija za koje nemate vremena!

Pre nego što počnete da primenjujete ovaj metod, predlažem vam da ispišete Tehniku za instant rekalibraciju i okačite te cedulje na što više mesta, ne zato što ćete zaboraviti tačan tekst, već zato što možete da zaboravite da sebi uopšte postavite to pitanje!

Mnogi od mojih učenika tvrde da je to jedna od najpraktičnijih i najmoćnijih tehnika koje sam im prenela. Ona zadire u samu srž stvari i efikasno ističe poentu, zar ne?

• TEHNIKA ZA UNUTRAŠNJU PROMENU • VOŽNJA LIFTOM DO PENTHAUSA SVESTI Zamislite da je vaša svest nalik soliteru. Na samom dnu zgrade nalazi se suteren, u kome nema prozora kroz koje može da dopre spoljašnja svetlost. Suteren je mesto gde se sakuplja smeće, gde padaju otpaci koji klize niz oluke postavljene na višim spratovima.

Na samom vrhu zgrade nalazi se penthaus s ogromnom krovnom terasom. On se kupa u svetlosti jer se stan nalazi dovoljno visoko da okolne zgrade ne blokiraju sunčevu svetlost. Iz njega se pruža otvoren pogled koji seže miljama daleko u svim pravcima jer ništa ne zaprečuje vidik. Tu takođe vlada blaženi mir jer ste daleko od ulične buke, a zahvaljujući toj izdignutoj 236

Alhemija duše perspektivi, sve možete precizno da procenite – cirkulisanje saobraćaja, vremenske prilike – ukratko, možete da vidite sve što treba da vidite.

Između suterena i penthausa nalazi se sve ostalo. Zgrada ima lift koji može da vas odveze na bilo koji željeni sprat. Možete da pritisnete dugme na kome piše GORE i da stignete do samog vrha. Možete da pritisnete dugme na kome piše DOLE i da se spustite do samog dna. I možete da izađete iz lifta na bilo kom mestu između ta dva nivoa.

Naša svest uveliko podseća na takav soliter. Imamo svoj najviši sprat –penthaus na krovu – gde vladaju svetlost, vizija i jasnoća. Imamo svoj najniži sprat – suteren – koji je mračan i odsečen od sveta. I imamo mnogo spratova između. Dobra vest glasi da takođe imamo i lift koji se zove „izbor“ i koji može da nas odveze gde god poželimo.

U svakom trenutku života imamo šansu da odlučimo na kom spratu želimo da boravimo. U tome počiva suština tehnike za biranje najuzvišenijeg.

Da li želimo da provedemo ovaj dan u suterenu svoje svesti, gde naše vibraciono i emocionalno smeće čeka da đubretari dođu po njega? Da li želimo da se durimo u samoći, okruženi mrklim mrakom? Ili želimo da pronađemo lift i pritisnemo dugme sa oznakom GORE? Ako imate težak dan i ako ste svesni da se zbog kvaliteta svojih misli i emocija ne nalazite u svom najuzvišenijem, ne morate da ostanete u suterenu ili na nižim spratovima svoje svesti: možete da uđete u lift i da krenete naviše.

Gde tačno idete? Do samog vrha, najviše što možete!

Evo kako izgleda ta vežba:

• Vožnja liftom • do penthausa svesti Zatvorite oči i zamislite da stojite u liftu ispred ogromne table s dugmićima. Zamislite da na tabli vidite dugme obeleženo slovom P, koje označava penthaus, odnosno najviši nivo, i da sa izrazitom namerom i posvećenošću pritiskate to dugme. (Biće vam od pomoći ako pritom ispružite kažiprst kao da stvarno pritiskate nevidljivo dugme.) Dopustite sebi da osetite kako putujete naviše. Možete čak da zamislite da je to stakleni lift i da vidite sebe dok se postojano uzdižete iznad vlastitog života.

237

Barbara de Anđelis Potom zamislite kako se vrata lifta otvaraju i kako ulazite u penthaus svoje svesti. Dobro je da u nekom trenutku odvojite malo vremena i zamislite kako taj penthaus izgleda. To može da bude neki hram ili svetilište. Ili možda mesto ispunjeno stvarima koje vas inspirišu, uzdižu i podsećaju na vaše najuzvišenije. Možda vas tamo čekaju veličanstvena božanska bića. Možda to uopšte nije prostor na vrhu neke zgrade već potpuno zaseban svet, smešten među visokim planinama ili na nekom tropskom ostrvu. Kad kročite u penthaus svoje svesti, stižete do svoje najuzvišenije istine, najuzvišenije mudrosti i najuzvišenije ljubavi.

Dok zamišljate kako na nekom od nižih nivoa, gde se trenutno nalazite, ulazite u lift i penjete se, može se desiti da se lift zaustavi na mestu koje svakako deluje bolje, ali koje i dalje nije vaš najuzvišeniji nivo. Nakon desetak minuta shvatićete da niste zadovoljni boravkom na tom spratu. U tom slučaju, zamislite da se vraćate u lift i da ponovo pritiskate dugme sa oznakom GORE. „Znam da u meni postoje spratovi koji su još viši od ovog. Koliko visoko mogu da idem?“ Kad se jednom popnete do vrha, više nikad nećete poželeti da se ponovo spustite u suteren.

Ovo je zaista fantastična tehnika. Ona može da vas promeni u roku od nekoliko minuta jer vi zaista imate svoj penthaus svesti, koja se sve više izdiže kako odmičete putem transformacije. Naravno, zapravo nikud ne idete, već koristite svoj um da se prebacite na uzvišenije vibracione frekvencije koje već postoje u vama.

Ovu tehniku možete da praktikujete kad usred poslovnog sastanka primetite da ste se zaglavili u suterenu. Možete da je primenite dok čekate neki važan skup, društveni događaj ili telefonski poziv. Možete da je upotrebite usred svađe s partnerom ili u trenutku kad ste uzrujani ili utučeni. Možete da je koristite na svakodnevnoj osnovi, kao sastavni deo jutarnjeg rituala, naprosto zato da na početku novog dana rekalibrirate svoju vibraciju i uskladite se s najuzvišenijim.

Evo još jednog podsetnika za unutrašnju promenu: Kad nešto iskrsne, krenite naviše!

238

Alhemija duše Dosada ste sigurno shvatili principe vibracione transformacije, pa uviđate da sticanje navike da se penjemo ka penthausu svesti zapravo predstavlja veoma prijatan način za unutrašnju rekalibraciju. Na kraju, zahvaljujući primeni ovakvih tehnika za unutrašnju promenu, više nećete morati da podsećate sebe da se prebacite na uzvišeniju frekvenciju. Počećete to automatski da radite a da to i ne primećujete.

Ubrzo ćete živeti u penthausu, a lift ćete koristiti samo u retkim slučajevima, ako iz nekog razloga privremeno izgubite svest ili dobijete zaista loš napad mesečarenja, pa zateknete sebe kako lutate po nekom nepoznatom spratu svesti, daleko ispod onog na kome ste navikli da obitavate!

• TEHNIKA ZA UNUTRAŠNJU PROMENU • DVOMINUTNO HODOČAŠĆE Većina nas čeka da bude podignuta, kao što čekamo da ujutru izađe sunce ili da nam se isporuči pošiljka. Obožavamo kad nam se to desi, ali imamo utisak da je to nešto što se nalazi izvan naše kontrole. Jedno od suštinskih otkrivenja na putu unutrašnje promene govori nam da u svakom trenutku možemo da se pretvorimo u lift – i da sami sebe podignemo.

Promena iz duše

Promena od čekanja da budemo podignuti do pronalaženja načina za samostalno uzdizanje Divno je razmišljati o hodočašću do nekog drevnog hrama, čuvene katedrale ili spektakularnog svetog mesta u prirodi. Međutim, naša svakodnevna životna rutina obično ne dopušta takva čudesna duhovna putovanja. Zar sveto mesto nije naprosto mesto na kome doživljavamo uzdizanje, širenje i spokoj koji nas podsećaju na najuzvišenije? Ne morate da putujete čak do Indije, Tibeta, Rima, Perua, Izraela, ili bilo kog drugog mesta, samo da biste se otisnuli na hodočašće na kome ćete iskusiti najuzvišenije. Vi već imate sve što vam je potrebno da krenete na hodočašće upravo ovde i sada, u vlastitom domu.

Ovo je tehnika koju sam nazvala Dvominutno hodočašće. Postupak je krajnje jednostavan i zasnovan na primeni stvari koje nas, kako smo do sada ustanovili, vibraciono šire i uzdižu.

239

Barbara de Anđelis

• Dvominutno hodočašće • U naredna dva minuta učinite ili doživite nešto sa izrazitom namerom da se otisnete na sveto hodočašće.

Na primer: Dva minuta čitajte odlomke iz neke inspirativne knjige, kao da primate mudrost od nekog prosvetljenog bića.

Dva minuta slušajte umirujuću muziku zatvorenih očiju, kao da ste došli na posebno mesto za duhovnu rekalibraciju.

Dva minuta prelistavajte fotografije porodice, dece i prijatelja, kao da se otvarate za vibraciju ljubavi i blagoslova, koja izbija iz tih slika.

Na dva minuta izađite u dvorište ili stanite pored drveta u svojoj ulici, kao da kroz prirodu primate blagoslov božanske inteligencije.

Kao što vidite, ovde vam ne predlažem da naprosto nešto pročitate ili da pogledate neku sliku, već da tu aktivnost doživite kao sveto hodočašće. Svoje dvominutno hodočašće formalno započnite i završite isto kao i fizičko hodočašće: Kad kročite u hram ili svetilište, vi tom mestu prilazite s dubokim poštovanjem i otvarate se na osoben način. Zato, umesto da samo gledate u fotografiju, priđite joj s dužnim poštovanjem, možda tako što ćete sklopiti ruke ispred srca i ukazati čast onima koje volite. Umesto da naprosto pročitate nekoliko pasusa iz neke knjige, priđite toj knjizi s dužnim poštovanjem tako što ćete se otvoriti za mudrost sadržanoj u njoj, kao da ste došli u posetu uzvišenom biću.

Kad završite, formalno se zahvalite za ono što ste upravo doživeli i potom nastavite s uobičajenim dnevnim aktivnostima.

Ako želite, u svom domu možete da napravite nekoliko kutaka koje ćete označiti kao mesta za sveto hodočašće. Oni ne zahtevaju mnogo prostora i opremanja: dovoljno je da na 240

Alhemija duše neko mesto stavite sveću i nekoliko fotografija dragih osoba, da spustite nekoliko inspirativnih knjiga preko posebnog komada platna, ili da na zid okačite neku sliku koja ima uzdižuće dejstvo na vas. Važno je samo zapamtiti da te stvari ne treba da posmatrate kao puke objekte, već kao mesto hodočašća.

U mojoj kući nalazi se na desetine mesta za hodočašće: oltari sa svetim predmetima, posebne skupine fotografija, cveće i biljke koje me podsećaju na lepotu i izvrsnost prirode.

Svoje dvominutno hodočašće ne praktikujem svakog dana na svakoj od tih lokacija, već imam mnogo svetih kutaka koji mi pružaju mogućnost izbora! Tako sebe mogu da zapitam: Koje sveto mesto danas želim da posetim?

Ovo je zaista divna tehnika, a osmišljavanje različitih dvominutnih hodočašća predstavlja proces za sebe, jer vas navodi da razmislite šta vašu vibraciju uzdiže ka najuzvišenijem. Čak i da ranije nikad niste radili nešto slično, predlažem vam da obavezno isprobate ovaj metod. Zapamtite da ono što podstiče čudesnu promenu u vama nije sama fotografija, ili oltar, ili planinski prizor, ili putovanje. Kad izrazite nameru da se uskladite s najuzvišenijim, vi se menjate zbog onog što se dešava unutar vas.

• TEHNIKA ZA UNUTRAŠNJU PROMENU • Trenuci vrhunskog majstorstva: biranje najuzvišenijeg Možete li da se setite makar jednog trenutka u poslednjih nekoliko dana kada ste napravili izbor iz svog najuzvišenijeg? Možda ste izgubili nerve i bili na ivici da prasnete na svoje dete, ali ste se na vreme obuzdali, duboko udahnuli i nežno zagrlili mališana umesto da ga izgrdite. Možda ste razmišljali šta da pojedete za doručak, pa ste umesto brze hrane odabrali nešto zdravo i blagotvorno za vaš organizam. Možda ste počeli da kritikujete ili osuđujete sebe, ali ste uspeli da se zaustavite i ispunite se saosećanjem prema vlastitom biću i izazovu s kojim se trenutno suočavate. Možda ste počeli da se utapate u samosažaljenju, govoreći sebi kako nikom nije stalo do vas, ali tada ste odlučili da telefonom pozovete nekoliko prijatelja i iz njihovog glasa zaključili da im je drago što vas čuju.

241

Barbara de Anđelis Veoma je važno da prepoznate takva iskustva. To su trenuci savršenstva u kojima integrišete svoje najuzvišenije sopstvo u svoj život.

Znate li šta je naročito uzbudljivo u tome? Ako možete da odaberete da u jednoj situaciji budete usidreni u svom najuzvišenijem, makar samo na minut, možete to da uradite i na još samo jedan minut, pa još jedan, i još jedan. Ako možete da odaberete da u jednom trenutku posmatrate, tumačite i reagujete iz svog najuzvišenijeg, ništa vas ne sprečava da to ponovo učinite.

Kad god odaberete najuzvišenije, to vas ne uzdiže samo u tom trenutku, već vam omogućava da sledeći put još lakše napravite takav izbor, jer tada krećete s uzvišenije i povoljnije pozicije.

To znači svrstati se na stranu najuzvišenijeg – vibrirati u skladu s najuzvišenijom pomišlju o datoj situaciji, u skladu s najuzvišenijim ponašanjem i najuzvišenijim razumevanjem. Svako od nas ima svoj najviši i najniži nivo.

U svima nama postoje budniji aspekti našeg bića, ali i oni drugi, nesvesniji aspekti, koji još nisu voljni da ustanu iz kreveta! Čak i kad imate težak dan, kad prolazite kroz tešku situaciju ili imate posla s nekom teškom osobom, to ne može da poništi vašu slobodu. Vi imate slobodu da odaberete svoje najuzvišenije.

Vi ste odgovor na svoje molitve Bog mi je poverio mene samog.

Epiktet

Jedan od najlepših biblijskih stihova nalazi se u 121. psalmu: „Podižem oči svoje ka gorama; odakle mi dolazi pomoć?“ I ja ću podići svoje oči. Izroniću iz svoje skučene perspektive i prestati da gledam u tamu, da zurim u svoju sićušnost, da se poistovećujem sa svojim ograničenjima, i podići ću oči ka gorama, ka visijama, ka mojim vlastitim visinama, ka onome što je sveto, ka najuzvišenijem.

Podići ću oči da sagledam stvari iz najuzvišenije svesti i tako spoznam istinu.

Pomoć je tu. Ljubav je tu. Isceljenje je tu. Milost je tu. Ali moram nešto da uradim da se povežem s tim. „Podići ću oči“ znači da neću samo sedeti i čekati da se milost spusti s nebesa i da me izbavi. Sama ću to uraditi.

242

Alhemija duše Napraviću takav izbor. Posvetiću se tome. Vidim stazu koja se pruža ispred mene i krenuću njome, nazad ka vlastitoj svetoj gori i vlastitom vrhuncu svesti.

U svakom trenutku, vi ste odgovor na svoje molitve.

Vi imate sposobnost da se rekalibrirate, da odaberete najuzvišenije, da vibrirate kao najuzvišenije, da postanete otelotvorenje najuzvišenijeg.

Vi niste samo odgovor na svoje molitve, već ste takođe predodređeni da budete odgovor i na tuđe molitve. U ovo presudno doba na planeti Zemlji, niko od nas, uključujući i mene, ne sme da zanemari neumoljivu potrebu da ostane usidren u svom najuzvišenijem i da služi svetu na svaki mogući način.

Ne možemo da očekujemo da neko drugi brani tvrđavu svesti da bismo se mi još malo baškarili u zaboravu i duhovnoj lenjosti. Naše probuđeno prisustvo i vaše probuđeno prisustvo nije samo poželjno, već je i neophodno.

Kad se ponovo sjedinite sa svojim najuzvišenijim, možete da ponudite najuzvišenije svima oko sebe.

Kad ponudite najuzvišenije svima oko sebe, na površinu će izroniti i ono najuzvišenije u njima, i oni potom mogu da ponude to najuzvišenije još nekom, a taj neko potom može da ga ponudi još nekom, i tako polako menjamo svet.

243

Četvrti deo Integrisanje unutrašnjih promena u svakodnevni život

11 Duhovna postignuća i kosmički raspored Postoji osoba koju svako od nas mora da sretne tokom života...

Ko je ta osoba? To je naše istinsko sopstvo.

Sekej Harada

Dok sam bila u završnom razredu srednje škole, sećam se da su negde uoči mature od nas zatražili da navedemo cilj koji želimo da ostvarimo. Spisak je bio istaknut na oglasnoj tabli, gde su svi mogli da ga vide. Većina odgovora bila je krajnje predvidiva, na primer: „Želim da postanem doktor. Želim da se udam i rodim dvoje dece. Želim da pokrenem vlastiti biznis. Želim da kupim kuću na Floridi. Želim da dobijem položaj u državnoj upravi. Želim da postanem poznata umetnica.“ Ja sam napisala: Želim da budem slobodna.

U to vreme uopšte nisam znala šta tačno znači biti slobodan, ali to je ipak bila moja najveća želja. Tada nisu postojale knjige za samorazvoj, motivacioni TV programi i seminari za ličnu transformaciju. Stavka „živeti kao probuđeno ljudsko biće“ nije postojala na spisku opcija za izbor karijere, ali to je bilo jedino što me je zanimalo.

Sećam se da sam negde u isto vreme dospela na još jedan spisak: spisak učenika koji su na osnovu glasanja bili izdvojeni kao kandidati s najvećom šansom da uspeju u životu. Naravno, za moje školske drugove uspeti u životu značilo je postati poznat po nečemu ili zgrnuti pare – odnosno, ostvariti neki spoljašnji cilj. Neki od vas se možda sećaju ostalih duhovitih kategorija za koje glasaju učenici završne godine: kandidati s najvećom šansom da odmah uplove u bračne vode, kandidati s najvećom šansom da završe iza brave, kandidati s najvećom šansom da se dočepaju slave, i tako dalje. Mada mi

Barbara de Anđelis je u to vreme bilo drago što sam završila u jednoj od uglednijih kategorija, da sam mogla da se projektujem u budućnost, svoje ime bih sigurno najviše volela da vidim na spisku kandidata s najvećom šansom za buđenje!

I vi ste se očigledno našli na spisku kandidata s najvećom šansom za buđenje, pa ste shodno tome dobili zakazan termin u kome će se aktivirati vaš kosmički budilnik, a dok se polako budite, treba da rekalibrirate način na koji vrednujete sebe i ono što se dešava na vašem životnom putovanju.

Dakle, zašto ste se obreli ovde?

Kakav je vaš kosmički raspored i svrha vašeg zemaljskog putovanja?

I kako ćete znati da ste ispunili tu svrhu?

Evo odgovora koji vas čekaju na putu unutrašnje promene: Šta ako, posmatrano iz perspektive najuzvišenije svesti, svrha vašeg putovanja nije da bilo šta postanete, da bilo šta dobijete ili steknete, već da prevaziđete svoja ograničenja i izlečite zgrčenost koja vas je naterala da zaboravite šta vi zapravo jeste – individualni izraz vrhovne svetlosti i ljubavi? Šta ako ste dospeli ovde da biste stekli i prikupili mudrost koja će uzdići i uzvisiti vašu dušu, kako biste svakog dana mogli da kažete: Danas sam mudrija nego što sam bila juče. Danas jasnije sagledavam stvari nego što sam ih juče sagledavala. Danas shvatam više nego što sam juče shvatala. Šta ako se vaša istinska postignuća odigravaju u vašem karakteru, u vašem srcu i duši, pa ne mogu i ne treba da budu procenjivana na osnovu ograničenih svetovnih konstrukcija? Šta ako biste svakog dana imali sledeći duhovni cilj?

Danas želim da živim kao ljudsko biće ispunjeno vrhovnom ljubavlju i budnošću. Želim da ostanem budan i da na izmaku dana budem još budniji nego na početku.

Za osobu koja traga za istinom, to postaje jedno od najdragocenijih postignuća kojima možemo da se nadamo. Ja to nazivam duhovnim postignućem.

Promena iz duše

Promena od fokusa na spoljašnje ciljeve i postignuća do ukazivanja dužnog poštovanja duhovnim postignućima

246

Alhemija duše Sve što istražujemo na putu unutrašnje promene tiče se duhovnih postignuća – transformisanja, prisećanja, isceljenja, prevazilaženja, širenja, službe, buđenja, ljubavi, pružanja pozitivnog vibracionog doprinosa.

Znaćete da ste ostvarili duhovno postignuće kad za to dobijete trajnu nagradu, nešto što vam niko i ništa ne može oduzeti. Šta su duhovna postignuća? Kad procenite svoj dnevni učinak, po čemu ćete znati da ste istinski postigli nešto na šta možete biti ponosni? Ostvarili ste značajno duhovno postignuće ako možete da kažete nešto od sledećeg: Danas sam se duboko zamislio/la nad sobom i okruženjem.

Video/la sam nešto s čim ranije nisam želeo/la da se suočim, ali sam nastavio/la to da posmatram sve dok nisam stigao/la do istinskog razumevanja.

Zatekao/la sam sebe kako se skupljam i odabrao/la da preduzmem nešto što će podstaći proces širenja.

Primetio/la sam da sam počeo/la da se isključujem i svesno se potrudio/la da se ponovo povežem.

Ispoljio/la sam ljubav i uvažavanje prema ljudima koje volim.

Oprostio/la sam sebi.

Bio/la sam obasjan/na svetlošću spoznaje.

Osetio/la sam samilost prema nekome koga bih ranije kritikovao/la i osuđivao/la.

U nečemu sam se snašao/la malo bolje nego ranije.

Odabrao/la sam najuzvišeniju misao i promenio/la svoje stanovište o određenom problemu.

247

Barbara de Anđelis Odlučio/la sam da volim sebe iako nisam savršen/na.

Setio/la sam se da izrazim zahvalnost što sam živ.

Priuštio/la sam sebi dvominutno hodočašće kroz svoje srce.

Bio/la sam svestan.

Nisam ponovo utonuo/la u san.

Ovo su duboka duhovna postignuća. Ostale stvari koje se dešavaju spolja predstavljaju samo dnevne karmičke događaje. Jednog dana zaradite više novca, drugog manje; jednog dana situacija na poslu je mirna, a drugog haotična; jednog dana vaš porodični život je idiličan, a drugog uzburkan. Ako procenjujete svoj uspeh na osnovu večito promenljivih spoljašnjih okolnosti, sebe unapred programirate za nesreću.

To je jedan od najčešćih načina na koje sabotiramo osećanje postignuća.

Verujemo da nam treba još nešto da bismo se dobro osećali u svojoj koži.

Neprestano nastojimo da dobijemo ili uradimo još više, a kad se to ne desi, zaključujemo da smo doživeli neuspeh.

Nema ničeg lošeg u spoljašnjim postignućima. I ja sam prikupila puno takvih postignuća i volim da pomažem drugima da manifestuju svoje snove.

Međutim, naši materijalni ciljevi postaju problematični kad zasene težnju za duhovnim ciljevima, za unutrašnjim postignućima, koja se ne svode na sticanje ili posedovanje, već na samoostvarenje.

Svakog dana srećem divne svesne ljude koji su postigli značajan stepen samoostvarenja, ali ipak pate i osuđuju sebe jer se ne osećaju uspešno budući da se ta postignuća ne uklapaju u njihovu sliku o tome kako uspeh treba da izgleda. Ti ljudi vode život ispunjen autentičnošću, samilošću, službom, smernošću, zahvalnošću i milošću. To su zadivljujuća duhovna postignuća, ali pošto se ne mogu izmeriti ni proceniti tradicionalnim merilima – kroz novac, prestiž, imovinu – ona bivaju odbačena i otpisana.

Sledeća unutrašnja promena može da nam pomogne da rekalibriramo takva shvatanja.

248

Alhemija duše Promena iz duše

Promena od nastojanja da spolja dobijemo ili uradimo više do nastojanja da postignemo više iznutra Nema ničeg lošeg u tome da želimo još, osim što smo mi obično usredsređeni na još pogrešnog umesto na još kvaliteta i izbora koji će nas približiti najuzvišenijem.

Da li zaista postoji način da postanemo nešto više a da ne dobijemo više?

Naravno da postoji! Svakog dana možete da budete još više. Možda nećete uspeti još toga da steknete ili uradite, ali uvek možete da budete nešto više. Razlog počiva u tome što istinska duhovna postignuća zavise isključivo od vas.

To više mora da počne unutar vas: možete da budete još velikodušniji, možete da budete još samilosniji, možete da budete još skloniji praštanju, možete da budete još zahvalniji, možete da budete još hrabriji, možete da budete još ispunjeniji ljubavlju.

Sagledati sebe, vlastitu tamu i svetlost, i neprestano se menjati, menjati, menjati – to je ukazivanje vrhunske počasti najuzvišenijem. To je veliki trenutak duše. To su veličanstvena duhovna postignuća koja zaslužuju poštovanje.

Ja to nazivam sagledavanjem sebe kroz božje oči. (Umesto „kroz božje oči“, možete da kažete i „kroz duhovne ili božanske oči“, ili da upotrebite bilo koji drugi termin koji vama deluje prikladno). Zar stvarno mislite da bi kosmička inteligencija ili neko uzvišeno kosmičko biće, kako god vi to shvatali, reklo: Znaš, mislim da ti prodajna statistika nije naročito dobra.

Hmmm, izgleda da danas nije uspela da izdejstvuje taj ugovor. Da li me oči varaju ili je upravo smazala dve porcije sladoleda? Šta ćemo s tim celulitom – deluje tako odbojno. Pogledaj taj haos na stolu – to sigurno ne govori u prilog njenoj duši. Ne, plašim se da se ne snalazi baš dobro u ovome.

Ovaj imaginarni scenario treba da vam pomogne da sagledate koliko je apsurdno biti tako kritičan i strog prema sebi naprosto zato što ste ljudsko biće. Naravno, pomisao da neka uzvišena sila zaključuje da ste promašeno ljudsko biće zbog onoga što sebi nabijate na nos potpuno je apsurdna – baš kao i vaša navika da odbacujete vlastita duhovna postignuća.

249

Barbara de Anđelis

Prepoznavanje i uvažavanje duhovnih postignuća Jedna od tehnika koje vam predlažem za ovu unutrašnju promenu jeste da pokušate da napravite spisak duhovnih postignuća.

To može da vam posluži kao moćna uzdižuća vežba, koja će u vama podstaći trenutnu promenu kad sebe sagledate kroz duhovne oči, umesto kroz oči svojih roditelja, drugarice s koledža koja se neprestano takmiči s vama, koleginice koja vam predstavlja glavnu konkurenciju na radnom mestu, ili nekog drugog kritičara, stvarnog ili izmišljenog. To nije nešto što treba da uradite samo jednom i zaključite da ste time obavili posao. Primećivanje vaših duhovnih postignuća treba da bude tekući proces i večno prisutan deo vašeg života.

• Neka moja duhovna postignuća • To što mi je srce tokom svih ovih godina ostalo potpuno otvoreno za punoću ljubavi, bez obzira na to koliko sam puta bila povređena ili morala da se odreknem svojih snova, i što se nikad, nijednog trenutka u svom životu, nisam zatvorila ili isključila.

To što mogu da podučavam druge ljude sa stanovišta nade, nadahnuća i potpune posvećenosti, čak i dok lično prolazim kroz periode očajanja ili gubitka.

To što sam bila dovoljno uporna, strpljiva i postojana da stanem uz nešto ili nekoga čak i kad u tome nisam videla neposrednu nagradu ili napredak, i što se nijednog časa nisam odrekla uverenja da je to što radim ispravno.

To što sam shvatila da je kucnuo čas da svojim psima pomognem da napuste svoja telesna obličja i nastave sa svojim putovanjem, iako sam žarko želela da još malo ostanu sa mnom.

To što sam više puta svesno odbacila priliku da steknem još veću slavu ili bogatstvo jer sam zaključila da dotični projekti nisu u skladu s mojim najuzvišenijim, čak i kada su takvi izbori podrazumevali manje prihode i manje glamurozni životni stil od onog koji je svojstven većini mojih kolega.

250

Alhemija duše To što sam sebi dala vremena i prostora da tokom života nekoliko puta prođem kroz proces dubokog preporoda; umesto da sebe teram da svake godine lansiram po jednu knjigu zarad komercijalnog uspeha, strpljivo sam čekala pravi trenutak da se rodi nova mudrost.

To što sam bila voljna da podučavam druge, da pišem i govorim o meditaciji i duhovnom razvoju mnogo pre nego što je to postalo popularno i društveno prihvatljivo.

To što sam naučila da u trenucima kada je to bilo neophodno dignem ruke od određenih ljudi, stvari i situacija u svakoj oblasti svog života i nastavim dalje ne osvrćući se za sobom.

To što sam tokom karijere odvojila vremena da nastavim da radim sa svojim duhovnim učiteljima, da produbim i učvrstim svoje iskustvo buđenja i podstičem dalje širenje svoje svesti.

To što nikad nisam uložila manje od sto procenta truda i posvećenosti, čak i onda kada me niko nije posmatrao, i što sam svemu oduvek prilazila s krajnjom iskrenošću.

To što sam naučila da je ljubav ponekad surova.

To što nikad nisam odustala.

To što sam voljna da podelim ovaj spisak s vama.

U ovom trenutku, čak i da se u vašem životu više ništa ne promeni, imate mnogo duhovnih postignuća na koja treba da budete ponosni. Poštujte sebe zbog izbora da budete svesni i budni. Poštujte sebe zbog izbora da se otvorite, da osećate, da vidite, da se menjate. Poštujte sebe zbog toga što služite drugima i što im darujete svoju ljubav. Poštujte sebe zbog trenutaka smernosti i samospoznaje. Poštujte sebe što ste pročitali ovu knjigu i svaku drugu knjigu koja može da vam posluži kao vodič na putu ka slobodi.

Pre samo nekoliko minuta dobila sam mejl od jednog učenika. On mi je u svojoj poruci napisao: Brižno negujem to što postajem. Strašno mi se 251

Barbara de Anđelis dopala ta poruka. To je divna misao koja može da vas podseti da negujete razvijanje svog veličanstvenog sopstva.

Ne čekajte da sebi odate poštovanje tek kad postanete to što mislite da treba da budete.

Poštujte to što postajete.

Ljubav: veličanstveni pokretač duše Tamo gde postoji velika ljubav, dešavaju se čuda.

Vila Kader

Šta je jedno od naših najvećih i najvažnijih duhovnih postignuća? Čvrsto verujem da je to ljubav. Ljubav je veliki promoter širenja, vrhovno rešenje i vrhunska služba čovečanstvu. To je vrhunski vibracioni lek i najveličanstveniji pokretač duše.

Kada ste u prostoru koji vibrira ljubavlju, spontano se usklađujete s njom i vibrirate na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji. Ako odaberete ljubav, možete svakodnevno da živite u svom najuzvišenijem duhovnom postignuću.

Na seminarima često delim kartice sa odštampanom porukom: SVET ČEKA NA MOJU LJUBAV To nije samo tvrdnja koja treba da nas nadahne i uzdigne. Zaista postoje ljudi koje nikad niste upoznali, a koji čekaju zakazan sastanak s vama: slučajni susret koji će ih ispuniti hrabrošću; slučajni razgovor u pravom trenutku, koji sadrži mudrost koju treba da čuju; dar ljubavi i samilosti, koji izvire iz vašeg srca i navodi ih da budu nežniji i milostiviji prema sebi. Vaš zadatak je u tome da se na vreme spremite kako biste, kad naiđe takav trenutak, mogli da služite drugima iz svog najuzvišenijeg.

Promena iz duše

Promena od otkrivanja gde možete da dobijete ljubav do otkrivanja gde možete da pružite ljubav 252

Alhemija duše Ljubav je najuzvišeniji oblik službe. Jedan od najvažnijih zadataka probuđenog ljudskog bića jeste da traga za ljubavlju, da je prepoznaje i potom nastavi da je prenosi drugima. To podrazumeva promenu od otkrivanja situacija u kojima dobijamo ljubav do otkrivanja situacija u kojima možemo da je pružimo. * * * Ako želiš da me uzdigneš, moraš da stojiš na višem mestu nego ja.

Ralf Valdo Emerson

Kada se zapitam ko je izvršio najznačajniji uticaj na moj život, shvatam da to nisu vođe u tradicionalnom smislu te reči, već pojedinci koji su me poveli nazad ka istini, ka celovitosti, ka ljubavi i mom najuzvišenijem sopstvu. Ono što je zajedničko svim tim ljudima jeste činjenica da su mi pružili svoje vođstvo i ljubav kroz svoju sposobnost da me pokrenu.

Sada se nakratko zamislite i setite se prilike kada su neka osoba ili predmet uspeli da vas pokrenu. To se možda desilo dok ste slušali neki motivacioni govor ili versku propoved, dok ste na televiziji gledali intervju ili reportažu o izuzetno hrabrom činu, dok ste slušali koncert nadahnutog i talentovanog muzičara, dok ste gledali dirljiv i upečatljiv film ili prisustvovali nekom događaju koji ima moć da nam promeni život, kao što je rođenje deteta ili smrt voljene osobe. Šta se tačno dešava u vama kad imate osećaj da ste pokrenuti? * Kada vas neko pokrene, to znači da je ta osoba rekla ili učinila nešto što vas je pomerilo iz vaše skučenosti ka nekom širem i ljubavlju ispunjenijem domenu. * Kada vas nešto pokrene, to znači da ta stvar prenosi vibraciju lepote, harmonije, magije ili čudesnosti i pomera vas iz vaše ograničenosti ka iskustvu zadivljenosti i zahvalnosti. * Kada vas neko pokrene, to znači da vas njegove reči ili postupci pomeraju iz stanja utrnulosti, straha ili očajanja ka stanju koje se odlikuje hrabrošću, strašću i vizijom. * Kada vas neko pokrene, to znači da vibracija njegove ljubavi, dobrote ili snage privremeno rastapa i pomera vaše blokade i vaš otpor i 253

Barbara de Anđelis uklanja vibracioni otpad s vaše unutrašnje staze kako biste mogli da krenete ka svom najuzvišenijem. Činjenica da vas je nešto pokrenulo ne znači da ispoljavate samo emocionalnu reakciju – to je vibraciona reakcija, konkretna promena u vašem energetskom polju. Nešto energetski utiče na vas i vi usled toga počinjete drugačije da vibrirate. Ta razlika manifestuje se kroz povećanu ekspanziju, kroz više svesti i više ljubavi.

Pokrenuti nekoga znači pomeriti tu osobu iz domena njene tmine ili straha i usmeriti je ka svetlosti, približiti je duši i njenom najuzvišenijem sopstvu.

Evo jedne divne vesti: ako se neprestano vraćate ka svom najuzvišenijem, vaša vibracija će spontano pokrenuti druge i usmeriti ih ka njihovom najuzvišenijem. Zar se naša ljubav prema nekome ne svodi upravo na to – da se ta osoba u našem prisustvu uzdigne ka svom najuzvišenijem i najbudnijem sopstvu?

Kad ne možete da pružite ništa osim ljubavi Ljubav nam nalaže da volimo i ono što je nemoguće voleti; samo takva ljubav može se smatrati istinskom vrlinom.

Pripisano G. K. Čestertonu

Jedna od najtežih lekcija koje sam morala da naučim na svom životnom putu bila je da posmatram patnju nekoga koga volim, nesposobna da mu pružim olakšanje ili utehu. Bilo da je u pitanju fizički ili emocionalni bol, ili patnja uzrokovana trenutnim okolnostima, želim nešto da uradim. Želim da se ta osoba bolje oseća. Želim da odagnam njenu tamu. To je jedan od najvećih duhovnih ispita i izazova u mom životu, a znam da isto važi i za mnoge od vas – to što moramo da se pomirimo s činjenicom da nekad za nekog ne možemo da učinimo ništa drugo osim da mu pružimo ljubav.

Trebalo mi je dugo da prihvatim činjenicu da ljubav ponekad počiva i u tome da ništa ne radimo. To mi je isprva delovalo kao šokantna pomisao.

Mi smo skloni da razmišljamo u stilu: Ako nekog volim, trebalo bi da... a onda sledi dug spisak šta bi trebalo da uradimo: trebalo bi da mu pomognem; trebalo bi da ga zaštitim; trebalo bi da ga izlečim; trebalo bi da ga usrećim.

254

Alhemija duše Mi ne možemo da spasemo druge ljude.

Možemo samo da ih volimo.

Ali i to je dovoljno. Šta ako nam ljubav ponekad nalaže da naprosto budemo, da ne činimo ništa osim da pružamo ljubav, jer u takvim situacijama ne postoji apsolutno ništa drugo što možemo da učinimo?

Pomislite na neku osobu u svom životu kojoj žarko želite da pomognete ili da je izlečite, ali ste nemoćni da to učinite. To je možda vaš partner, vaše dete, vaš roditelj ili prijatelj. Želite da učinite nešto za tu osobu na unutrašnjem ili spoljašnjem planu. Želite da pogurate stvari kako bi se nešto konačno desilo. Želite da joj pomognete da se bolje oseća, ili da sagleda istinu, ili da stekne hrabrost i samopouzdanje. Želite da raspršite njen bol ili izlečite njeno telo. Želite da otvori svoje srce, srušite njene bedeme, sperete njen stid, smrskate njenu tvrdoglavost, rastopite njen bes, navedete je da vidi svetlost.

Sve ste pokušali, ali ništa ne možete da učinite.

Osećanje da ste nemoćni da nekom pomognete može vam slomiti srce.

Pa ipak, veoma je važno shvatiti da, čak i kad ne možete da učinite ništa drugo, možete pružiti ljubav.

Uvek možete da volite.

Ta ljubav sigurno nešto znači.

Kad nekog volite, to apsolutno uvek dovodi do vibracione promene, videli vi to ili ne.

Jednom prilikom neko koga sam veoma volela prolazio je kroz period velike tame. Nije bilo načina da mu pomognem niti da vodim tu bitku umesto njega. Iznova i iznova sam ponavljala: „Srce mi se kida što ne mogu da ti pomognem.“ Njegov odgovor je uvek bio isti: „Ali ti mi pomažeš. Mnogo mi pomažeš.“ „Kako ti pomažem?“, upitala sam na ivici suza. „I dalje patiš.“ „Pomažeš mi jer me i dalje voliš“, objasnio je on. „Pomažeš mi jer znam da si uz mene i da ne moram sam da prolazim kroz to.“ Bilo mi je užasno teško da prihvatim takav odgovor jer je u mojim očima izgledalo kao da moja ljubav ne čini ništa. Međutim, istina je glasila da moja ljubav nije činila ono što sam ja želela da učini, ili ono što sam mislila da 255

Barbara de Anđelis treba da učini, ali ipak je nešto činila. Ona mu je pomagala da se ne utopi u beznađu. Pomagala mu da se ne obruši u totalni očaj. Moja ljubav je bila kao plamen koji je on čuvao duboko u svom srcu i, kad je konačno bio spreman, upotrebio je taj neugasivi plamen da se probije kroz tminu i krene nazad ka svetlosti.

Sigurna sam da se baš u ovom trenutku i vi nalazite na spisku jedne ili više osoba koje znaju da ste tu za njih. Upravo sada neko se oseća zahvalno, blaženo i utešeno zato što zna da postojite i što oseća vaše prisustvo u svom životu. Činjenica da ti ljudi znaju da ste uz njih predstavlja jedan od najvećih darova koje možete da im pružite. Oni osećaju da nisu sami u tome što ih je zadesilo. Osećaju vašu ljubav i to im daje snagu. Sve počiva u tome. To je vaše veliko duhovno postignuće.

Svaki trenutak trijumfa u vašem životu, vidljiv ili nevidljiv, predstavlja trenutak ispunjen ogromnom količinom ljubavi.

Da biste pobedili, morate da odaberete ljubav.

Kad to učinite, ta ljubav će vas povesti nazad ka vašem domu. * * *

Šta bi se desilo kad biste svakog dana bili nesebično posvećeni jednom duhovnom cilju: bez obzira na trenutne okolnosti i ostale ciljeve koje ste sebi postavili, da odaberete da budete u svom najuzvišenijem i unesete više ljubavi u svaku životnu situaciju?

Ako uradite i samo to, primetićete čudesnu promenu u sebi i ljudima koji vas okružuju i shvatićete da takva duhovna postignuća predstavljaju povod za istinsko slavlje.

Spoznaja da se budite.

Spoznaja da se otvarate.

Spoznaja da se uzdižete.

To su velike pobede vaše duše.

256

12 Sveta ljubav, sveto vreme

Ne tonite u zabludu da jedni u drugima vidite samo ljudske ljušture.

Umesto toga se zagledajte u dušu, u svest koja obitava unutra...

Kad jedni druge sagledate kao božanska i večna bića, kakva zaista jeste, više nikad nećete prestati da se čudite i da slavite što ste se ponovo pronašli.

Emanuel

Čvrsto sam spavala u svojoj hotelskoj sobi u indijskom gradu Mumbaju kad je pozvonio telefon. Bio je 5. mart 2006. godine, dan posle mog rođendana.

Bila sam na tronedeljnom hodočašću u zemlji koju doživljavam kao svoj duhovni dom i ostalo mi je još četiri dana da obiđem još neke hramove pre nego što krenem nazad u Kaliforniju. Na drugoj strani veze začula sam drhtavi majčin glas. Zvala je da me obavesti da mi je očuh u bolnici i da mu je ostalo još samo nekoliko dana života. Ostatak noći provela sam otkazujući ugovorene posete i obaveze, a potom sam prvim avionom krenula nazad u SAD. U roku od 24 sata bila sam pored očuhove postelje.

Moja majka Filis i očuh Den upoznali su se kad sam imala dvanaest godina i četiri decenije kasnije i dalje su se voleli kao i prvog dana. Svaki trenutak provodili su zajedno i postali praktično nerazdvojni. Mama i Den vodili su jednostavan i skroman život, ali bili su izuzetno bogati u radosti i posvećenosti. Den i ja smo delili dve veoma važne zajedničke crte: rođeni smo istog datuma, 4. marta, i oboje smo obožavali moju majku, koja je imala najveće srce od svih ljudi koje sam u životu upoznala.

Barbara de Anđelis Očuh je godinama odvažno vodio bitku s rakom, osnažen bezuslovnom ljubavlju moje majke. Njih dvoje su svaki novi dan doživljavali kao dar, naročito ako se ima u vidu da su lekari Denu isprva prognozirali još samo nekoliko meseci života, ali se on i jedanaest godina nakon te dijagnoze i dalje držao.

Prošlo je nešto vremena otkako sam poslednji put videla Dena, i dok sam sedela pored bolesničke postelje, držeći njegovu slabašnu krhku šaku, primetila sam da je postao lak kao pero i da mu se telo skupljalo kako bi njegova duša mogla da se oslobodi. Dobijao je morfijum protiv bolova, ali je odlično znao šta se dešava, pa se na svoj nesebičan i skroman način izvinio što sam zbog njega morala da skratim putovanje.

Dok je ležao na samrtničkoj postelji, jer svi smo znali da se taj čas neminovno bliži, jedino o čemu je želeo da priča bila je njegova neizmerna ljubav prema mojoj majci. Stalno je ponavljao koliko mu je sreće priuštila i kako nikad ne bi mogao poželeti bolji život. „Ne plašim se smrti“, rekao je kad je majka napustila sobu. „Samo ne želim da napustim Filis.“ Srce mi se slamalo dok sam posmatrala kako moja majka bdi nad svojim voljenim, kako mu kvasi usne kockicom leda i miluje tanušne ruke koje su je tokom svih tih dragocenih godina držale u sigurnom zagrljaju. Radila je ono što je radila skoro čitavog života i čemu je i mene naučila – ostajala je zadivljujuće hrabra i puna ljubavi, uprkos tolikom bolu. Znala sam kakve joj se misli vrzmaju po glavi: Da li ću sutra, kad se probudim, moći da ga poljubim za dobro jutro? Koliko ću još minuta držati njegovu šaku? Koliko ću još puta čuti kako izgovara moje ime? Ni tren nije bio previše mali za brižnost ni previše nebitan da bi bio odbačen.

Izašla sam na nekoliko sati da se malo osvežim, a kad sam se vratila u sobu, majka je delovala uzrujano. „Den se čudno ponaša“, rekla je. „Stalno se bacaka po krevetu, diže ruke uvis i traži da mu dodam šolju. Mislim da je žedan, ali kad mu pružim šolju, još više se uznemiri.“ „Možda je takav zbog morfijum“, rekla sam utešnim glasom. „Idi do restorana da se malo odmoriš, a ja ću paziti na njega. Posle možeš da se vratiš.“ Sela sam pored Denove postelje, nadajući se da ću uspeti da ustanovim šta se dešava.

Den je odjednom otvorio oči, primetio me i oslovio po imenu. Potom je podigao ruke i počeo nešto da mrmlja, iznova i iznova, zureći u tavanicu.

Savila sam se ka njemu da čujem šta pokušava da mi kaže. „Šta je bilo, Dene? Šta želiš?“, upitala sam.

On je ponovio svoje reči i ovog puta sam ga savršeno jasno čula: Hoću da odem gore. Hoću da odem gore.

258

Alhemija duše Den je sebe oduvek opisivao kao ateistu, a pre nego što se razboleo, često sam se šalila s njim, predviđajući da će se jednog dana, kad napusti svoje telo i probudi se s one strane, setiti mene i reći: „Barbara je bila u pravu.“ Sada smo stigli do tog trenutka i shvatala sam šta se dešava – njegova duša je već počela da se odvaja od tela. Mogao je da oseti da postoji nešto „tamo gore“, možda je to čak i video, i želeo je da krene tamo, ali nije znao kako. „Da, Dene“, rekla sam blagim utešnim glasom. „Tako je. Uskoro ćeš otići gore! Možeš da kreneš kad god budeš spreman. Ne brini, mili. Nećeš biti sam u tome – imaćeš pomoć. Veruj mi, znaćeš kako! Ti znaš kako se to radi jer ti ovo nije prvi put. Uskoro ćeš krenuti gore.“ Osetila sam kako se Denova duša momentalno opušta jer je jednim delom bića shvatio šta mu govorim. Prestao je da mlatara rukama i naprasno se smirio. A onda je, na moje iznenađenje, pružio ruku ka meni preko ogradice bolničkog kreveta, kao da je hteo da mi zahvali što sam mu pomogla da se spremi „za gore“. Nežno sam stegla njegove koščate prste. Skoro da je otišao. Čak i u trenucima strašnog bola često možemo da pronađemo blagost i, što je još čudnije, humor. Dok sam čekala da se majka vrati, nisam mogla a da se ne osmehnem, tek tada shvativši zašto je bila tako zbunjena. Mama je bila nagluva, a mrzela je da nosi slušni aparat, i zato je, dok je Den mrmljao: „Hoću da odem gore“, mislila da on zapravo kaže: „Hoću da pijem vode.“ Tada je sigurno pitala i: „Hoćeš malo soka?“, očigledno frustrirajući sirotog Dena, koji je iznova pokušao da joj objasni šta želi, ali bez uspeha.

Negovateljice su mi kasnije rekle da je majka cela dva dana uporno tražila da Denu donesu sok u bolničku sobu – koji on, naravno, nije hteo da pije jer nije bio žedan. Bio je naprosto spreman da se vrati kući.

Malo kasnije, dok je Den spavao, majka je sa mnom izašla u hodnik i briznula u plač. „Ne želim da me vidi kako plačem“, priznala je. „Zašto, mama?“ „Pokušavam da budem snažna, da delujem veselo pred njim“, rekla je. „Ne želim da se uplaši.“ „Njemu sad nije potrebno da budeš snažna. On se već sprema za veliki povratak kući“, objasnila sam. Tad sam joj ispričala šta se desilo dok nije bila u sobi, da je Den zapravo govorio da želi da krene gore, a ona je zajecala u mom zagrljaju kad je shvatila šta je Den pokušavao da joj kaže prethodna dva dana. „Misliš da treba da mu kažem da je u redu da ode?“, upitala je. „Da može da ode gore?“ 259

Barbara de Anđelis „Mislim da je spreman ako si ti spremna. Ali ne pokušavaj da budeš jaka, mama. Sad treba čitavim srcem da budeš uz njega. Ako potiskuješ bol, zajedno s njim potisnućeš i ljubav. Ne drži to u sebi. Pruži mu svu svoju ljubav, do poslednje kapi, da je ponese sa sobom.“ Majka se potom vratila u bolničku sobu, zamolivši me da pođem s njom.

Sela je na krevet pored Dena, nežno ga zagrlila i briznula u plač dok mu je pričala koliko ga voli, koliko je ponosna na njega i kako joj je pružio sve što je ikad mogla da poželi. Rekla mu je da želi da se njegova patnja okonča i da je u redu ako hoće da pođe. „Ja ću biti dobro, dušo“, ponavljala je, mada tad sigurno nije verovala u to. „Možeš slobodno da kreneš.“ Sledećeg jutra, Den je zaista otišao. * * *

Ti poslednji dani s Denom spadaju među najsvetije dane u mom životu. Bili su sveti jer se svaki trenutak računao. Bili su sveti jer je među nama postojala samo istina. Bili su sveti jer mi je Den pružio svojevrsni oproštajni dar kroz privilegiju da prisustvujem trenutku njegovog prisećanja da tamo gore nešto postoji. I najviše od svega, bili su sveti jer na kraju nije bilo važno ništa osim ljubavi.

Na svom indijskom hodočašću posetila sam čudesne drevne hramove i svetilišta i doživela nebrojena dirljiva i uzdižuća duhovna iskustva. Moje završno odredište trebalo je da bude jedan od najveličanstvenijih hramova u čitavoj Indiji, ali sam otkazala tu posetu kad sam saznala da je Den na samrti.

I tako je moja poslednja stanica na putu postala ta bolnička soba u Filadelfiji.

Umesto kipova od zlata i mermera, umesto vanserijske lepote i živopisnih ukrasa, bila sam okružena oporim mirisom sredstava za dezinfekciju i institucionalnim zelenim zidovima. Umesto mirisa venaca ispletenih od egzotičnog cveća i opojne arome tamjana, udisala sam atmosferu raspadanja i smrti. Umesto utešnog hipnotičkog glasa indijskih bramana, koji pevuše verske himne i mantre stare tri hiljade godina, slušala sam sportske prenose koji su treštali s televizora u dnevnom boravku i hladna površna obaveštenja i pozive za dežurstvo koji su odjekivali iz bolničkog razglasa. Uprkos svemu tome, to će zauvek ostati jedno od najsvetijih hodočašća na koja sam se otisnula u ovom životu.

Dok razmišljam o tome, shvatam da je trebalo da znam da je ljubav koju su majka i očuh delili bila snažnija od vremena i prostora. Za manje od godinu i po dana, kod moje majke, koja je čitavog života bila zdrava kao dren, dijagnostikovan je izuzetno agresivan oblik kancera, koji je za nekoliko 260

Alhemija duše prekratkih meseci rezultirao time da i ona ode gore. Bila sam skrhana od tuge i srce me i dalje boli što ona više nije ovde, na ovom zemaljskom svetu, zajedno sa mnom. Strašno mi nedostaje i jecam čak i sada, dok ispisujem ove reči, ali zbog sebe, ne zbog nje. Ona je upravo tamo gde je želela da bude, sa svojom istinskom ljubavlju.

Sveti dar vremena Počni da živiš još ovog časa i gledaj na svaki dan kao na zaseban život.

Seneka

Priča o mojoj majci i Denu, koju sam upravo podelila s vama, nije samo divna priča o ljubavi, već i svojevrsna lekcija koja će vam pomoći da ostvarite unutrašnju promenu koja se tiče poimanja vremena. Prosečnom ljudskom biću podareno je približno 28.000 dana na ovoj planeti i u ovom telu. To ukupno iznosi oko 448.000 budnih sati. Vreme koje nam je podareno veoma brzo prolazi. Kako starimo i dospevamo u doba kada se za nama nalazi više godina nego pred nama, počinjemo da priželjkujemo da nam je dodeljeno više tog vremena koje se skuplja i osipa pred našim očima.

Kad u sebi osetite tu neporecivu istinu, treba da postavite naredna pitanja za unutrašnju promenu:

Pitanja za unutrašnju rekalibraciju Imam li vremena za gubljenje?

Imam li dovoljno vremena da ga protraćim na stanje nesvesnosti?

Imam li dovoljno vremena da živim u zaboravu ili poricanju?

Kakvi su vaši odgovori na ova pitanja? Ako bi se neka božanska sila ovog časa spustila pred vas i rekla: Slušajte, treba da se odreknete od nekoliko 261

Barbara de Anđelis hiljada dana, odnosno na desetine hiljada sati koji su vam dodeljeni na ovoj planeti. Nekom drugom je potrebno to vreme. Znam da je trebalo da dobijete 28.000 dana, ali sad treba nekom da ustupite devet hiljada. Možete li to da mi učinite? Naravno, vaš odgovor bi bio munjevit i kategoričan: Ne, nikako! Nemam vremena za gubljenje. Nemam dovoljno vremena da ga protraćim u nesvesnom stanju. Nemam vremena da živim u zaboravu ili poricanju. Ne želim da se odreknem ni jednog jedinog dana, pa čak ni jednog jedinog sata koji mi je dodeljen.

Pa ipak, mnogi od nas čine upravo to. Odbacujemo vreme. Nebrojeni dani, sati i minuti našeg najdragocenijeg poklona odlaze unepovrat, kao da imamo sve vreme ovog sveta... a nemamo!

Zato u svakom trenutku treba da se setimo najuzvišenijeg: Mogu li da priuštim da uludo potrošim ovaj dan? Mogu li da priuštim da uludo potrošim ovaj sat? Mogu li da priuštim da uludo potrošim ovaj trenutak? Naravno, to ne znači da sebi ne treba da ostavimo vremena za opuštanje, uživanje ili spavanje. To samo znači da nijednog časa ne smemo zaboraviti istinu: Vreme provedeno na način koji ne podržava vaše najuzvišenije predstavlja uludo potrošeno vreme.

Znam da vam ovim šaljem veoma snažnu, čak i zapaljivu poruku, ali smatram da to treba da podelimo dok razmišljamo šta zaista znači voditi svestan i ispunjen život. Koliko ste hiljada sati potrošili osećajući ljutnju ili bes, smatrajući sebe žrtvom, misleći da vam se čini nepravda, stupajući u štrajk, zatvarajući se i isključujući, gurajući ljubav od sebe, ignorišući svoje emocije, zaglibivši se u ozlojeđenosti, osećanju krivice, kritičnosti ili osveti? Koliko ste hiljada sati potrošili zaglavljeni u vlastitoj taštini, samopovlađivanju i površnosti?

Odbacivanje svih tih sati otprilike je isto kao da nekog otvoreno pozovete da pokrade sav vaš imetak i ušteđevinu, a da sebi potom kažete da ne marite za to. U stvari, to je nešto još gore jer uvek možete da zaradite još novca, ali nikad više ne možete da dobijete još vremena. Vreme je daleko dragocenije od novca. Ležeći na samrtničkoj postelji, mnogi basnoslovno bogati ljudi shvatili su da, uprkos neizmernom bogatstvu, ne mogu da kupe još jedan dan sa svojom porodicom, pa čak ni još jedan minut.

To je naše najveće duhovno poricanje: zabluda da imamo više vremena nego što zaista imamo, da sebi možemo priuštiti da ga uludo traćimo, 262

Alhemija duše da ga možemo odbaciti ili potrošiti na stvari i osećanja koja potiru njegovu vrednost, kao da raspolažemo beskrajnom količinom vremena.

Kad ne poštujemo vreme, to ne znači samo da ne poštujemo sebe, već i ono što nazivamo Bogom, Duhom ili kosmičkom inteligencijom. Ne poštujemo silu koja nam je podarila to vreme, kao da kažemo: „Hvala ti što si mi dao ovaj život i ovo vreme, ali meni to ne znači mnogo pa nemam nameru da ga čuvam.“ Nikad ne govorite sebi da nešto nije važno jer je sve važno.

Svaki trenutak u kome ste živi ravan je čudu.

Svaki trenutak je važan.

Upravo sada, u ovom trenutku, neko nekoga obaveštava da mu je ostala još krajnje ograničena količina vremena na ovom svetu. Ti ljudi bi dali sve što imaju za dane i sate koje ste vi možda bacili u smeće. Jedva bi dočekali da mogu da ugrabe vaše ostatke.

Kad bi vam neko rekao da možete dobiti još samo jedan dan s nekim koga ste voleli, a ko je zauvek otišao – s ocem ili majkom, babom ili dedom, detetom, bratom, sestrom ili kućnim ljubimcem – zar to ne bi bilo neprocenjivo?

Prihvatili biste tih 24 sata kao najveće blago i ne biste straćili nijedan trenutak.

Sada imate tih 24 sata i, uz božju volju, još 24 i još 24 i još 24! Osetite radost tog čudesnog otkrivenja. Ovde smo! Živi smo! Neka ovo bude dan koji će sve promeniti. Uzmite dar vremena i čvrsto ga stegnite. Zaštitite ga i poštujte. To je svetinja.

Od merenja do divljenja Kad bismo mogli jasno da vidimo čudo sadržano u samo jednom cvetu, čitav naš život bi se promenio.

Džek Kornfild

Jedan od najvećih blagoslova sadržanih u bolu i gubitku jeste njihova izvanredna sposobnost da sve postave u jasnu perspektivu i da nas podsete na ono što je zaista važno. Ja sam to upečatljivo iskusila godinu dana nakon očuhove smrti, kada je mojoj majci saopšteno da ima rak i da joj je ostalo 263

Barbara de Anđelis još samo nekoliko meseci života. Ona je u to vreme još delovala zdravo i vitalno i nije osećala nikakve tegobe. U Denovom slučaju imala sam vremena da se spremim za krajnji ishod, ali me je neočekivana spoznaja da je moja majka osuđena na smrt potresla do srži.

Oduvek sam imala izuzetno snažnu duhovnu vezu s majkom. Kad je bolest počela da uzima maha i kad sam shvatila da će njena duša uskoro napustiti telo, počelo je da se dešava nešto zapanjujuće i gotovo nadrealno.

Počela sam sve da doživljavam kroz njene oči i srce, kao da je živela moj život zajedno sa mnom, pomažući mi da sve sagledam iz perspektive osobe kojoj je ostalo još veoma malo dana na ovoj planeti.

Sećam se kad mi se to prvi put desilo: jednog jutra sam sedela na verandi i jela breskvu. Odjednom me je ošinula spoznaja da za nekoliko nedelja ona više neće biti tu. Neće moći da uživa u sočnom slatkom ukusu breskve, što je čitavog života radila. U tom trenutku sam jednostavan čin jedenja breskve doživela kao čudo. Sve u vezi s tim postalo je sveto. Briznula sam u plač, istovremeno ispunjena radošću što sam živa i smoždena od tuge što će me majka uskoro napustiti.

Nakon toga, iz dana u dan, sve što bih okusila, videla, čula ili osetila, sve sam doživljavala iz majčine perspektive.

Sećam se kako sam šetala pored okeana, osećajući kako mi sunce greje lice i kako mi povetarac mrsi kosu, i shvativši da moja majka, koja je odrasla na obali i bila zaljubljena u okean, uskoro više nikad to neće moći da vidi, bar u ovom životu, da više nikad neće osetiti dražestan ukus soli u vazduhu i slušati serenadu galebova.

Sećam se kako sam posmatrala cveće koje je raslo u mom dvorištu, u bokorima koji su podsećali na živahne šarene dragulje, i kako sam tada shvatila da moja majka, koja je oduvek volela baštovanstvo, više nikad neće iskusiti radost koju je osećala kad bi zagnjurila šake u zemlju da zasadi novo seme i lukovice i da ih potom zalije vodom iz svoje omiljene stare baštovanske kante.

U tim srceparajućim nedeljama svaki trenutak mog života se promenio.

Oduvek sam bila blagoslovena ogromnom milošću i zahvalnošću, ali je sada čak i najsitnije životno iskustvo postalo uzdignuto i uzvišeno usled pomisli da ću to jednog dana izgubiti. Sve je delovalo čarobno, važno, dragoceno, transformisano usled spoznaje da će jednom doći dan kad to više neću moći da iskusim. Čak i kad verujemo da smo savršeno svesni, toliko toga uzimamo zdravo za gotovo.

Previđamo svakodnevne radosti naprosto zato što ovaj svet i život obiluju njima.

264

Alhemija duše Zaboravljamo da primetimo čudesnost jer je ona tako sveprisutna.

Kad biste sebi dopustili da iskusite pun vibracioni uticaj obitavanja na ovoj planeti, živeli biste u svetom stanju neprestane zadivljenosti.

Moja majka je provela život kao otelotvorenje velikodušnosti i bezuslovne ljubavi. Na neki način, u tim teškim danima koji su prethodili njenom neminovnom odlasku, uspela je da mi pruži nešto jednako značajno kao i ono što mi je pružala čitavog života. Iako je napustila svoje telo, u nasleđe mi je ostavila to sveto stanje neprestane zadivljenosti. To je bio njen poslednji i večiti dar. * * *

Sad želim da vam podarim još jednu unutrašnju promenu koja može da izvrši dubok uticaj na vaše poimanje vremena.

Promena iz duše

Promena od pukog merenja vremena do zadivljenosti zbog sveprisutnih blagoslova Da biste zaista iskusili punoću života, nije dovoljno da nešto naprosto primetite, već da ga istinski doživite, nije dovoljno da naprosto odmerite njegovu vrednost, već da ostanete zadivljeni njegovim postojanjem, da sebi dopustite da osetite čuđenje i poštovanje.

Istraživači sa Stanfordskog univerziteta nedavno su objavili naučnu studiju o vrednosti iskustva duboke zadivljenosti. Ustanovili su da je to iskustvo u vizuelnom i konceptualnom smislu tako ekspanzivno da moramo rekonfigurirati svoju svest kako bismo uopšte mogli da ga registrujemo. Dopao mi se njihov zaključak: redovna izloženost iskustvu zadivljenosti može da nas transformiše. Uticaj takvih iskustava zadržava se u nama, stvarajući istinsku promenu u svesti, koja se odražava kroz pojačano osećanje blagostanja i samilosti prema drugima.

265

Barbara de Anđelis Suštinski posmatrano, pomenuto istraživanje otkriva da, kad sebi dopustimo da iskusimo duboku zadivljenost, stvaramo konkretnu i merljivu promenu na nivou duše. Šta znači biti nečim zadivljen? To znači iskusiti nešto punim srcem, a ne samo umom. Ako primetite da je breskva slatka i ako ste zahvalni zbog toga, to je samo po sebi dobro, ali zadivljenost zahteva da se potpuno otvorite tako da istinski sagledate tu breskvu i doživite njenu čudesnost. Zadivljenost nad čudima koja sačinjavaju naš život predstavlja jedan od najuzvišenijih oblika ljubavi.

Da bismo iskusili zadivljenost nad čudesnošću života, treba vežbati da stvari vidimo onako kako sam ja naučila da ih vidim u vreme dok sam se opraštala s majkom: očima koje se nisu zamorile od neprestane izloženosti životnim čudima; srcem koje nije otupelo za čudesno samo zato što se ono nalazi svuda oko nas; dušom koja je širom otvorena i koja poziva sve što postoji da nas vibraciono prožme, zagrli i ushiti.

U nastavku izlažem tehniku za unutrašnju rekalibraciju koja će vam pomoći da vežbate zadivljenost. Za to vam je potrebno samo nekoliko minuta.

Tehnika za unutrašnju promenu: osetite zadivljenost Sada, ili kad odvojite dovoljno vremena, pronađite neku voćku i uzmite je u ruku. Potom se vratite na ovu stranicu i pratite uputstva.

Dopustite da se vaša svesnost u potpunosti usredsredi na voćku i ni na šta drugo.

Duboko se zagledajte u njenu zadivljujuću boju – narandžastu, crvenu ili purpurnu.

Kako je lepo posmatrati voćku!

Koliko bi bila drugačija da je smeđa ili siva!

Dopustite vibraciji boje da prodre kroz vaše oči. Upijte je u sebe.

Sad razmislite odakle je ta voćka došla – od sićušne semenke u zemlji, nevidljive ali prožete inteligencijom da stvori sladak plod koji trenutno držite u ruci.

Zamislite suštinu pomorandže ili suštinu jabuke, koja je misteriozno prisutna u semenu, kao vibraciona matrica iz koje će se jednog dana razviti plod koji držite u ruci.

266

Alhemija duše Sad zamislite drvo koje je izraslo iz te semenke, isprva sićušno, s tanušnim i golim smeđim grančicama. Pogledajte u plod, ispunjeni spoznajom da je on već bio prisutan u toj mladici.

Osetite korenje drveta koje pije vodu iz zemlje i šalje je naviše ka granama, da hrani lišće i cvetove koji se tek formiraju.

Zamislite kako cvet vene i kako unutar njega počinje da se formira sićušan pupoljak ploda.

Osetite vrelo sunce koje blista nad sićušnim pupoljkom, puneći ga životom kako bi nastavio da se širi. Dok držite voćku, zamislite da možete da osetite toplotu i ljubav sunca koja još vibrira u njoj.

Sad zamislite zreo plod koji strpljivo čeka na grani. On je umeo da proceni savršen trenutak kad treba da prestane s rastom. Osetite njegovo zadovoljstvo zbog vlastite punoće.

Zamislite kako neko ustaje pre zore, odlazi do voćnjaka i vredno ubira plod koji će na kraju stići do vas.

Zamislite kako se vaša voćka spušta u gajbicu i prelazi nebrojene milje, seleći se iz kamiona u kamion, na svom putu ka vama. Zamislite i osetite vozače, ljude koji istovaraju kutiju s vašom voćkom, prodavačicu koja je spušta na raf, sve dok konačno ne dospe u vaše ruke.

Sve o čemu ste upravo razmišljali i što ste upravo osetili – od osobe koja je zasadila to stablo pre ko zna koliko godina i koja možda više nije živa, preko pulsa svesti koja se usled svoje vibracione matrice manifestuje kao voćka, pa sve do putovanja na koje se taj plod otisnuo da bi dospeo do vas – sve se to desilo upravo zbog ovog trenutka, trenutka kad držite tu voćku u ruci.

Još jednom se zagledajte u voćku i, ako želite, odgrizite komad ili odsecite krišku. Dok to radite, iznova proživite kompletan proces koji je počeo od nevidljivog izvora i shvatite da jedete svest kamufliranu u kostim voćke.

Ako ste sebi dopustili da sve ovo u potpunosti doživite, to što trenutno osećate je zadivljenost nad čudesnošću života...

Ovaj trenutak je ono što je sveto.

Vi ste ono što je sveto.

267

13 Prebacivanje na zahvalnost i otvaranje ka milosti

Moglo bi se reći da smo zaista živi samo u onim trenucima kad su naša srca svesna našeg blaga.

Tornton Vajlder

Pomislite na neki predmet ili osobu koja u vama pobuđuje osećaj iskrene zahvalnosti. To mogu da budu vaša deca, partner, kuća u kojoj živite ili posao koji imate privilegiju da obavljate. To mogu da budu vaši verni kućni ljubimci ili dragi ljudi koji vas prate kroz život. To može da bude oporavak od bolesti, šansa koja vam se otvorila ili osoba koja je podstakla ogromnu promenu u vašem životu. To može da bude neko prelepo mesto u spoljašnjem svetu, koje ste imali sreće da posetite, ili neko sveto mesto unutar vas, do koga ste uspeli da doprete.

Usredsredite svoju svesnost u središte grudi, oko svog srca, i na trenutak obratite pažnju šta doživljavate dok osećate zahvalnost. Da li se osećate otvorenije ili zatvorenije? Otvorenije. Da li se osećate zgrčeno ili opušteno? Opušteno. Da li se osećate uznemirenije ili spokojnije? Spokojnije.

Ovde ne tražim da registrujete misli koje u vama pobuđuje osoba ili predmet, koji vas čine zahvalnim. Umesto toga tražim da osetite kako na vas deluje konkretna vibracija prebacivanje na zahvalnost: ona vas širi, ona vas otvara, ona vas uvodi u trenutno stanje mira i zadovoljstva. Ona vas momentalno vraća ka vašem najuzvišenijem. Često čujem kako ljudi govore da u svom nastojanju da vode probuđen život redovno praktikuju stav zahvalnosti. Sigurno ste mnogo puta čuli ovu frazu, a možda je čak i sami koristite. Šta to znači za većinu nas? Znači da pokušavamo da budemo pozitivni, da prepoznamo dobre strane onog što nam se dešava, da verbalno izrazimo zbog čega smo zahvalni i imamo pozitivan stav prema životu.

Alhemija duše Kucnuo je čas da ostvarimo unutrašnju promenu od poimanja zahvalnosti kao mentalnog ili intelektualnog sagledavanja – to jest kao pukog stava – do razumevanja zahvalnosti kao dinamičnog vibracionog iskustva.

Promena iz duše

Promena od nastojanja da negujemo stav zahvalnosti do doživljaja zahvalnosti kao vibracionog iskustva Jednostavno rečeno, zahvalnost nije stav. To je jedan od transformacionih unutrašnjih činova o kojima sam govorila dok sam definisala promene iz duše, čin koji potiče od najuzvišenijih duhovnih istina i koji je u potpunom skladu s njima. To je otvaranje u prisustvu nečega što smatramo zaista vrednim.

Ne možemo da iskusimo zahvalnost u glavi. To nije osećanje zahvalnosti, već samo misao. Istinsko iskustvo zahvalnosti kreće iz srca i predstavlja rezultat našeg izbora da sprovedemo taj blagodatni unutrašnji čin, da napravimo promenu iz duše.

Zahvalnost nije stav koji potiče iz uma.

Zahvalnost je unutrašnje iskustvo punoće i širenja u našim srcima, širenja koje spontano proističe iz prepoznavanja ljubavi, dobrote i uzvišenosti.

Stoga, u svom najuzvišenijem obliku, zahvalnost nije praksa.

To je živi izraz naše proširene svesti.

Kad shvatimo vibracioni mehanizam zahvalnosti, uviđamo da je to jedan od najlakših i najefikasnijih načina da iskusimo trenutnu promenu iz duše. Videli smo koliko je važno da u životu praktikujemo ono što nas vibraciono širi – jer nas širenje energetski otvara, rekalibrira i usklađuje s najuzvišenijim delom našeg bića. Poput ljubavi, i zahvalnost ima snažno ekspanzivno dejstvo. Mi zato biramo da uđemo u iskustvo zahvalnosti ne samo zato što verujemo da je to dobar i duhovni čin već i zato što je to tehnika za unutrašnju promenu koja nas momentalno uzdiže ka našoj najuzvišenijoj vibraciji.

269

Barbara de Anđelis

Naručena zahvalnost nasuprot bezuslovnoj zahvalnosti Poznajem mnogo iskrenih ljudi koji praktikuju ono što ja nazivam naručenom zahvalnošću: Svakog jutra kad ustanem, izgovoriću tri rečenice koje odišu zahvalnošću; ili: Na kraju svakog dana zapisaću pet stavki za koje sam zahvalna; ili: Jednom mesečno okupim se s prijateljima i onda posedamo ukrug da podelimo zahvalnost prema nečemu. Nema apsolutno ničeg lošeg u tim postupcima – to može da bude smislen način da započnete ili okončate dan ili da oplemenite druženje s prijateljima. Na svojim predavanjima i seminarima često praktikujem slične tehnike.

Međutim, jedan od problema koji mogu da iskrsnu kad sebi govorimo da praktikujemo zahvalnost jeste u tome što zahvalnost shvatamo kao duhovnu vežbu ili tehniku, umesto kao dosledno stanje svesti. Žaklina Vinspir, autorka krimi-romana, efikasno ističe tu poentu kad kaže: „Zahvalnost nije samo ono što prožima molitvu koju izgovarate pre večere. To je način života.“ Zahvalnost treba da bude stanje svesti u kome obitavamo, a ne samo stavka na spisku duhovnih tehnika.

Sagledavanje s mesta punoće i izobilja ne treba da bude prosvetljen zadatak za naročite prilike ili za nekoliko minuta dnevno.

Svest prožeta zahvalnošću omogućava nam da stupimo u vibracionu interakciju sa svetom i ljudima koji nas okružuju na takav način da taj čin iz trenutka u trenutak proizvodi moćno iskustvo ljubavi i širenja za nas i sve koji se nalaze u našem vibracionom polju.

Biti duhovno zreo znači živeti u stanju bezuslovne zahvalnosti.

Promena iz duše

Promena od uslovne do bezuslovne zahvalnosti

270

Alhemija duše Mnogi od nas sebi dopuštaju da iskuse zahvalnost kada su srećni zbog nečega što im se dešava, zbog načina na koji se ljudi ophode prema njima i darova koje univerzum spušta pred njihov prag. Lako je biti zahvalan kad nam se dešava nešto pozitivno. Ali šta se dešava kad neko uradi nešto što nas povredi? Šta se dešava kada smo suočeni s bolnim ili izazovnim okolnostima? Šta se dešava kad život počne da se odvija na način koji ne shvatamo i koji nam deluje užasno nepravedno?

Naša duhovna namera da negujemo svest prožetu zahvalnošću ne znači apsolutno ništa ako je ne živimo. Ne znači ništa ako je naša zahvalnost uslovna. Ne znači ništa ako se razbesnimo na univerzum čim neka sitnica krene naopako. Ne znači ništa ako, čim nešto ne ispadne onako kako smo se nadali, ljutito zaključimo da se čitav univerzum urotio protiv nas i zaboravimo na sva dobra kojima smo svakodnevno blagosloveni.

Osećaj nelagodnosti i osećaj zahvalnosti Istina koju većina ljudi ne shvata dok ne postane prekasno jeste da, što se više trudite da izbegnete patnju, utoliko više patite jer počinju da vas muče sve sitnije i sve beznačajnije stvari, u srazmeri s vašim strahom od povređenosti.

Tomas Merton

Jedna od najprepoznatljivijih ljudskih osobina koju svi delimo jeste odbojnost prema bolu i težnja ka zadovoljstvu. Prirodno je da želimo da se osećamo dobro, a ne loše. Još od trenutka kad dođemo na svet, naša prirodna ljudska reakcija na nelagodnost je da se naljutimo. Sve bebe to rade.

Zamislite bebu koja zadovoljno guguče u kolevci, srećna, bezbrižna i beskrajno slatka, a onda se odjednom nešto menja: beba je napunila pelenu, ili je gurnula ćebence na pod pa joj je postalo hladno, ili je naprasno ogladnela, ili joj je stariji brat oteo zvečku. Beba počinje da vrišti: „Buuuaaaa! Bila sam tako srećna, blažena i ušuškana, a sad se grozno osećam. Mrzim ovo što mi se dešava!

Buuuaaaa! Plakaću i vrištaću sve dok nešto ne učiniš da mi ponovo bude lepo!“ Mala deca, pa čak i tinejdžeri, ispoljavaju isti obrazac ponašanja kad ostanu uskraćeni za neko zadovoljstvo, bilo da je reč o sladoledu, privremenoj zabrani interneta ili zabrana vraćanja kući u tri sata ujutru. Međutim, kad postanemo zrela i svesna bića, naše svakodnevne reakcije više ne smeju da budu kontrolisane bolom ili zadovoljstvom već isključivo našom svešću.

271

Barbara de Anđelis Briljantan citat koji sam navela u uvodu, koji potiče od pokojnog američkog katoličkog pisca i mistika Tomasa Mertona, na upečatljiv način predočava kako naša averzija prema bolu zapravo stvara bol. Moje zapažanje je sledeće: kad postanemo prestravljeni pomišlju na nelagodnost, gubimo bilo kakvu toleranciju za podnošenje neudobnog i neprijatnog.

Usput rečeno, na tome se zasniva mehanizam zavisnosti. Oni koji su se tokom života suočili s nekim oblikom zavisnosti sigurno poznaju situacije u kojima um funkcioniše na principu dobrog i lošeg osećaja, što često rezultira porivom da loš osećaj otupimo alkoholom, narkoticima, hranom ili nekom drugom supstancom. Mnogi od mojih učenika i klijenata uspeli su zauvek da se oslobode zavisničkih navika uvidevši da, kad imaju loš osećaj, ne moraju istog časa da ga se otarase. Umesto toga, mogu da odaberu da vide, osete i shvate šta se dešava i da upotrebe to što su saznali kao prolaz ka isceljenju i svesti.

Da li nešto stvara dobar ili loš osećaj, nije uvek precizno i ispravno merilo na duhovnoj stazi.

Ono što izaziva loš osećaj ponekad može biti dobro za nas, dok ono što podstiče dobar osećaj može biti loše po nas.

Setite se da nas naša crno-bela perspektiva i razmišljanje tipa ili-ili navode da neprestano osciliramo od jednog do drugog stava: Osećam se tako nelagodno, što znači da je život grozan; ili: Stvari trenutno sjajno stoje, pa sam zahvalna i verujem univerzumu. Šta kad bismo umesto toga pokušali da dotičnu situaciju sagledamo iz šire perspektive?

Možete da osećate nelagodnost, a da ipak budete zahvalni.

Možete da priznate da prolazite kroz neprijatan ili nesrećan period i da istovremeno dopustite svojoj svesti da oseti zahvalnost prema lekcijama koje učite, prijateljima koji vas podržavaju i neočekivanim blagoslovima koje taj izazov donosi.

Zamislite da se posečete i da vam se parče stakla zarije duboko u šaku, uzrokujući ozbiljno krvarenje. Odmah odlazite u hitnu pomoć i dežurni lekar vam kaže da mora ukloniti staklo kako bi vam očistio i zašio ranu.

Potom vas sprema za predstojeći postupak, objašnjavajući da će morati da upotrebi veoma oštar skalpel da izvadi strano telo.

272

Alhemija duše Dok tokom hirurške intervencije ležite na bolničkom stolu, osećate da se u vama istovremeno dešavaju dve krajnje kontradikcije. Prva je da to opako boli i da se osećate grozno! Druga je da ste, uprkos tome, veoma zahvalni.

U glavi vam se smenjuju suprotstavljene misli: Hvala bogu što sam došao ovde i što ovi ljudi znaju šta rade. Uh, ala boli!

Hvala bogu što će mi ovaj lekar pomoći. Uh, ovo će me ubiti! Tako sam zahvalan što je moj prijatelj bio sa mnom i što me je doveo ovde. Čoveče, ovaj doktor je pravi sadista!

Da li je to što vam se dešava dobro ili loše? Dobro je što ste došli kod doktora koji će ukloniti staklo, mada osećaj svakako nije nimalo prijatan.

Mrzite što morate da prođete kroz hirurški postupak, ali ste istovremeno zahvalni što će vam sanirati povredu.

Promena iz duše

Promena od odbacivanja zahvalnosti u izazovnim situacijama do razumevanja da istovremeno možete da osećate i nelagodnost i zahvalnost Ova unutrašnja promena podrazumeva dubok i proširen pristup zahvalnosti. Ona vam otvara mogućnost koja ranije nije postojala – da transformišete vibraciono kontraktilnu energiju izazova, oslanjajući se na vibraciono ekspanzivnu energiju zahvalnosti.

Ne odbacujte zahvalnost samo zato što privremeno osećate nesreću ili nelagodnost.

Potrudite se da u sebi pronađete zahvalnost, čak i onda kada osećate patnju, strah ili bol. Štaviše, ona vam je tada najpotrebnija.

273

Barbara de Anđelis

Zahvalnost za ono što se ne dešava Najbolje stvari u životu nisu samo besplatne; one su obično i nevidljive.

Tadeuš Golas

Svi smo se naslušali fraza koje govore da se ne treba nervirati zbog sitnica – ali, kao što sigurno znate, to je lakše reći nego učiniti. To je jedan od najvećih blagoslova zahvalnosti: obitavanje u neprestanom stanju zahvalnosti pomaže nam da stvari postavimo u pravu perspektivu.

Nešto se sagledava kao sitno u odnosu na nešto što je krupnije od toga.

Na primer, možda ste odrasli u kući za koju ste mislili da je normalne veličine, sve dok niste otišli kod drugarice koja je živela u džinovskoj kući.

U poređenju s njenom, vaša kuća je odjednom postala sićušna. Dakle, da bismo nešto mogli da sagledamo kao sitno ili beznačajno, moramo najpre da spoznamo šta je krupno.

Tu na scenu stupa zahvalnost. Videli smo da zahvalnost stvara vibracionu ekspanziju, što nam pomaže da se izdignemo iznad onog što nas vuče naniže. Kad smo neprestano zasićeni zahvalnošću, spontano postavljamo stvari u doličnu perspektivu.

Ako razvijemo naviku da primećujemo krupno zbog kojeg smo zahvalni, sitni problemi, sitne smetnje i sitna razočaranja neće moći tako lako da nas izbace iz ravnoteže. Ako se neprestano prisećamo koliko smo blagosloveni u svakom trenutku, nećemo se zaglaviti u tričavim životnim problemima, koji mogu da isisaju svu radost iz nas i da istovremeno unesreće i ljude oko nas.

Zahvalnost vas blagosilja.

Ona vas otvara kako biste mogli više da primite.

Ona doslovno širi vibracioni prostor oko vas.

Kad živite u tom ekspanzivnom prostoru, još više darova može da se slije u vaš život. * * *

Jednog dana, u vreme kad sam počela da pišem ovu knjigu, odjednom sam začula stravičan metež: zavijanje bušilica, zaglušujuću lupu, verglanje motora i dreku, koji su dopirali kroz prozor. Kad sam izašla da proverim 274

Alhemija duše šta se dešava, bila sam užasnuta: direktno preko puta, s druge strane ulice, komšija je počeo da renovira kuću. Dvorište je bilo puno pneumatskih bušilica, mešalica za cement i bučne opreme svih mogućih vrsta.

Ne, ne sada! – zavapila sam u sebi, obuzeta pukom nevericom. Prozori moje kancelarije bili su otvoreni (topla Kalifornija!), okrenuti ka ulici, koja se nalazi u do tada veoma mirnoj stambenoj četvrti. Obično mogu da čujem sve što se naokolo dešava. Tih dana sam se taman upustila u poduhvat koji je zahtevao dvanaest sati intenzivnog pisanja dnevno, tako da su mi mir i tišina bili neophodni.

Iz nedelje u nedelju, čak i preko vikenda, građevinski radovi su se neumoljivo nastavljali. Svakog jutra strepela sam od trenutka kad ću začuti povorku kamiona kako tandrče ulicom. Dok pišem, uvek slušam posebnu opuštajuću instrumentalnu muziku, pa sam morala da razvijem novu tehniku, koja se sastojala u tome da pustim muziku dovoljno glasno da prigušim tu stravičnu larmu. Građevinski radnici i ljudi iz komšiluka sigurno su se pitali šta se dešava, misleći da je u mojoj kući možda smešten neki nju ejdž hram. Nisam marila za to. Samo sam želela da buka prestane.

Jednog dana sam, kao i obično, sela za sto, spremna da prionem na posao, i nakon nekoliko trenutaka primetila da se osećam čudno. Nešto nije štimalo.

Onda mi je sinulo: napolju je tiho. Izjurila sam na ulicu i zaista – kamiona više nije bilo. Glavni radovi su okončani. Mir se vratio u komšiluk i moju kancelariju.

Tog dana, uporedo s radošću pisanja, osećala sam kako me zahvalnost zapljuskuje poput nadirućih talasa. „Hvala bogu na ovoj tišini“, ponavljala sam u sebi. „Hvala bogu što ponovo čujem pesmu ptica. Hvala bogu što mogu na miru da pišem.“ Osećala sam duboku zahvalnost zbog onog što se nije dešavalo. Ja to nazivam zahvalnošću zbog odsustva nečega.

Zahvalnost zbog odsustva nečega jednako je važna kao i zahvalnost zbog prisustva nečega. Obično se usredsredimo na situacije, ljude i stvari zbog kojih treba da budemo zahvalni. Međutim, takođe možete da praktikujete svesnu zahvalnost zbog onoga čega više nema – na primer, zbog okolnosti ili pojedinaca koji su nestali iz naših života, bilo dejstvom vaše vlastite volje, sudbine ili božanske intervencije.

Promena iz duše

Promena od zahvalnosti samo za ono što je prisutno do zahvalnosti i za ono što je odsutno 275

Barbara de Anđelis Pomislite na neku situaciju ili okolnost koja je postojala u vašem životu, ali je u međuvremenu nestala.

Sad osetite koliko ste zahvalni zbog njenog odsustva.

Na primer, možda ste mesecima radili na nekom ogromnom i zahtevnom projektu, izloženi neprestanom pritisku da posao završite u roku. Po čitav dan i noć razmišljali ste samo o tome. Konačno ste završili. Tog prvog dana možda osećate zahvalnost zbog svog uspeha, ali ona će već sutradan ustuknuti pred sledećim zadatkom. Umesto toga, možete da budete zahvalni za odsustvo roka. Svakog jutra kad se probudite, možete da proslavite odsustvo pritiska: danas ne morate da razmišljate o tome da li ćete zadatak završiti na vreme!

Možda ste nakon višegodišnjih muka sa starim automobilom konačno uspeli da kupite novi. Normalno, prvih nekoliko dana ste uzbuđeni i svesno uživate u svim pogodnostima, ali ubrzo se navikavate na novonastalu situaciju. Umesto toga, možete da produžite ekspanzivno iskustvo zahvalnosti tako što ćete primetiti odsustvo određenih stvari: odsustvo škripe kad pritisnete kočnicu; odsustvo zaglavljenih vrata; odsustvo iskrivljenog branika i izgrebane farbe; odsustvo pohabanog tapacira na sedištima.

Odsustvo nečega često predstavlja ogroman blagoslov.

Umesto da budete usredsređeni samo na prisustvo onoga zbog čega se osećate zahvalno, razmislite o zahvalnosti koju osećate zbog onoga što više nije prisutno.

Sad ću vas upoznati s divnom tehnikom za unutrašnju rekalibraciju, koju sam nazvala: Proslava onoga što je odsutno Svakog dana obratite pažnju na darove koje dobijate zbog odsustva nečega. Evo nekih primera: Odsustvo bola nakon oporavka od povrede ili bolesti.

Odsustvo neprestanog psećeg laveža nakon što je komšija odlučio da se preseli.

Odsustvo tenzije koju je širila osoba koja više ne radi u vašoj firmi.

276

Alhemija duše Odsustvo kiše i hladnoće kad se sunce konačno probije kroz oblake.

Odsustvo gužve na auto-putu dok se vraćate kući.

Odsustvo mrava koji su se konačno povukli iz vaše kuhinje.

Odsustvo prljavih sudova nakon što ste konačno raščistili haos u sudoperi.

Odsustvo prljavih pelena nakon što se vaše dete konačno naviklo na nošu.

Odsustvo prljavog veša u kupatilu kad ga konačno operete i složite.

Odsustvo travnjaka koji više ne morate da održavate nakon što ste iz kuće prešli u stan.

Odsustvo začepljenosti u nosu nakon što ste se izborili s prehladom i počeli normalno da dišete.

Odsustvo haosa u plakaru nakon što ste konačno pronašli vremena da ga sredite.

Odsustvo tenzije između vas i vašeg partnera kad se konačno poljubite i pomirite.

Proslava onoga što je odsutno nije tehnika za jednokratnu upotrebu.

To može da postane vaša redovna svesna navika dok posmatrate šta se dešava oko vas. Na primer, prošlo je sedam meseci otkako su se radovi u dvorištu mog komšije milostivo okončali, ali ja, uprkos tome, više puta tokom svakog dana odvojim malo vremena da uživam u odsustvu buke i blaženoj tišini.

277

Barbara de Anđelis

Čar primanja Mi smo voljeni i oduvek smo bili voljeni.

To nije pitanje zasluge ili uspeha.

Božanska ljubav je ovde.

Treba samo da ispružimo dlanove i da se otvorimo ka njoj.

Džanet Berson

Ne možemo govoriti o zahvalnosti dok ne promenimo shvatanje primanja. Poznajem mnogo ljudi koji sebe smatraju svesnim i razvijenim bićima i koji neprestano artikulišu i iskazuju svoju zahvalnost. Pa ipak, u stvarnosti, oni pokazuju izrazit otpor prema primanju.

Primanje je čin koji nam omogućava da u potpunosti iskusimo zahvalnost.

U sebi možemo da imamo osećanje zahvalnosti koje niko drugi ne može da vidi ili oseti jer su stavovi nevidljivi. Međutim, kad praktikujemo čin primanja, naša zahvalnost prerasta u oživljeno iskustvo kome darodavac može da prisustvuje i da ga oseti na vibracionom i energetskom nivou.

Promena iz duše

Promena od ideje o primanju do vibracionog iskustva primanja Primanje bilo čega – komplimenta, ljubavi, mudrosti, pomoći, poklona – jeste čin zahvalnosti i poštovanja prema onome što nam se daruje.

Kad dopustimo da osoba koja nam nešto daje izvrši emocionalni i vibracioni uticaj na nas, uzimamo učešće u istinskom činu zahvalnosti.

Neki od vas će ovo možda doživeti kao zapanjujuće otkrivenje jer tek sada shvatate da ste najveći deo života proveli bez umeća primanja. Primećujete da ljudi pokušavaju nešto da vam pruže. Verbalno izražavate da cenite to što vam nude. Međutim, ne dopuštate sebi da to u potpunosti primite na vibracionom nivou ili da drugima pokažete čin primanja.

278

Alhemija duše Učtivo priznavanje činjenice da vam neko nešto nudi nije isto kao kad toj osobi dopustite da vidi i oseti da zaista primate to što vam daje.

Tri stvorenja koja svrstavam među svoje najveće životne blagoslove bila su moja tri kućna ljubimca: mačka Luna i dva kovrdžava bišona Bižu i Šanti.

To su bili moji verni prijatelji u malim belim krznenim telima, koji su se vratili u svoja anđeoska obličja u nekoj drugoj dimenziji.

Moj najmlađi ljubimac Šanti bila je nestašna mala ženka šarmantne i prilično hirovite naravi. Kad bih joj dala neku poslasticu, recimo pseći biskvit, nikad ga ne bi pojela preda mnom. Prvo bi skrenula pogled, kao da hoće da mi pokaže da joj nije naročito stalo do biskvita. Potom bi ga munjevito zgrabila i odjurila u drugi deo kuće, gde bi ga krišom pojela, tamo gde je niko ne vidi, ili ga sakrila za kasnije. Šanti nikad nikom ne bi dopustila da je vidi da uživa u onome što je dobila.

Moj drugi pas Bižu, mužjak, veoma napredna i ekstremno prisutna duša, posmatrao bi Šantine egzibicije sa izrazom spokojnog zadovoljstva, a onda bi mi poljubio ruku kad bih mu pružila biskvit, kao da je time želeo da mi prenese zahvalnost. Potom bi tiho i elegantno pojeo biskvit pred mojim očima, dopuštajući mi da uživam u njegovoj radosti.

Zahvalna sam svojim učiteljima u krznenim telima za tu divnu lekciju o primanju. Mnogi od nas su poput Šanti – kad nas neko časti biskvitom ljubavi, mudrosti ili radosti, mi ga zgrabimo i odjurimo u neki skroviti kutak, možda ne baš u fizičkom, ali svakako u energetskom smislu. Potom u emocionalnoj privatnosti grickamo to što smo dobili i stvarno osećamo zahvalnost zbog toga, ali ne dopuštamo darodavcu da vidi da zaista uživamo u njegovom daru. Možda imate prijatelje, rođake, kolege ili članove najuže porodice koji se ponašaju na isti način, koji odbijaju da vam pokažu koliko vas cene i vole tako što bi vam dopustili da vidite i osetite da su u dotičnom trenutku u potpunosti primili vašu ljubav, da ste uspeli da ih dirnete ili rastopite svojim činom.

Zamislite da nekome koga volite donesete buket cveća. „Izvoli“, kažete, „kupio sam ti ovo cveće zato što te volim.“ Sad zamislite da ta osoba, umesto da prihvati buket, kaže: „Oh, hvala ti. Možeš da ga spustiš na sto.“ Uopšte se neće potruditi da omiriše cveće, reći da joj se sviđa ili ga staviti u vazu s vodom.

Kakvu će reakciju to proizvesti kod vas? Imaćete osećaj da to što ste pružili nije primljeno, mada je cveće fizički prešlo u vlasništvo te osobe. Dobili ste intelektualno priznanje da je dotična osoba registrovala i uvažila vaš poklon, ali ne možete da vidite da je on zaista primljen jer vam ta osoba ne dopušta da zavirite u njena osećanja. Takvi ljudi ne uživaju u svom biskvitu!

279

Barbara de Anđelis Drugi ljudi se identično osećaju kad vi ne umete da primite ono što vam daju. To je nalik sebičnom gomilanju emocionalnog blaga. Imate mnogo neotvorenih paketa koje su drugi ljudi poklonili. Znate da ste ih dobili, ali još ih niste raspakovali. Jedan deo vas oseća: Neću da ti dopustim da vidiš kako utičeš na mene. Tu postoji vibracioni otpor prema ljubavi, mudrosti ili pomoći – suštinski, prema protoku božanske energije koja pokušava da dopre do vas. Odbijanje da to primite predstavlja oblik emocionalne škrtosti.

Kojoj kategoriji primalaca pripadate?

Da li krijete svoje biskvite od univerzuma i grickate ih sami, ili dopuštate ljudima da vide koliko uživate u njihovoj ljubavi?

Da li dopuštate da vaš partner primeti da ste dirnuti i ganuti onim što čini za vas?

Da li dopuštate svojim kućnim ljubimcima da vide koliko ste radosni što ih imate pored sebe?

Da li dopuštate svojoj deci da vide kako se topite od miline dok vas zasipaju svojom ljupkošću i naklonošću?

Da li sebi dopuštate da vas svakog dana nešto dirne?

Tako se putuje kroz život s otvorenim i velikodušnim srcem.

Srdačno vas pozivam da naučite da milosrdno primate darove koji vam se nude.

Promena iz duše

Promena od nevoljnog i uzdržanog primanja do milosrdnog primanja

280

Alhemija duše Ako želite da naučite da milosrdno primate, poenta nije u tome da postanete elokventniji i da upućujete komplimente drugoj osobi. Poenta je u energiji koja nastaje kad dopustite da vibraciono primite nečiju ljubav i da ta ljubav odjekne u vama. Kad u potpunosti primite nečiji dar, drugi će to primetiti jer u svom srcu osećaju vibraciju vašeg primanja.

Primanje stvara izobilje Ako je jedina molitva koju u životu izgovorite reč „hvala“, to je sasvim dovoljno.

Majstor Ekhart

Kad pomenemo reč „izobilje“, većina to povezuje sa željama kao što su: želim prelepu kuću punu divnih stvari; želim mnogo klijenata; želim novac; želim ljubav. Međutim, činjenica da nešto želimo predstavlja samo prvi korak u stvaranju izobilja. Drugi korak sastoji se u manifestaciji te želje, ali treći i verovatno najvažniji korak jeste primanje.

Mnogi od nas su prilično vešti kad nešto treba da požele, ali nisu naročito vešti kad nešto treba da prime.

Svi imamo dosta iskustva sa željama, ali kad počnemo da dobijamo ono što smo želeli, često smo toliko nevešti u primanju da se čini kao da ništa nismo ni dobili.

Poštovanje onoga što nam je podareno predstavlja oblik izobilja. Primanje takođe predstavlja oblik izobilja. Kad umete dostojno da primite, univerzum želi da vam pruži još.

Zamislite kako odlučujete da nekoj dragoj osobi izmasirate stopala i da ta osoba pasivno sedi ispred vas ne puštajući ni glas. Vi pitate: „Da li ti ovo prija?“, a ona nevoljno odgovara: „U redu je.“ To vas odjednom navodi da pomislite: Ruke me bole. Mislim da ovo dovoljno dugo traje. I tako prestajete s masažom.

A sad zamislite da ista ta osoba, kad je upitate da li joj prija to što radite, odgovori: „Oh, gospode! Ovo je najbolja masaža stopala koju sam u životu iskusila. Čini mi se da sam u raju!“ Vi u tom slučaju verovatno pomislite: Dobro, onda neću da prekidam. Nastaviću bar još petnaestak minuta. Kad neko u potpunosti i sa zahvalnošću primi vaš dar, to u vama podstiče želju da pružite još više. Svakom od nas prija osećaj da radimo nešto što ima smisla. To je u ljudskoj prirodi.

281

Barbara de Anđelis Kad blokirate svoja energetska vrata za primanje, u vama dolazi do velikog grča i tenzije. Jeste li nekad posmatrali kako majka pokušava da nagovori dete da popije neki gorak lek? Dete pravi grimase, stiska oči i grize usne, nadajući se da će tako uspeti da izbegne strašni napitak. Usta su mu prkosno stisnuta, a njegovo energetsko polje takođe se zatvara.

Primanje ima suprotno dejstvo: ono vas širi i otvara. Setite se šta treba da uradite kako biste nešto primili – treba da otvorite šake, ili usta, ili ulazna vrata. Svako otvaranje predstavlja ekspanzivni čin. To važi i za naše unutrašnje otvaranje.

Dok razvijamo naviku primanja, istovremeno negujemo naviku otvaranja. Što se više vibraciono otvaramo, pravimo više mesta za primanje svake blagodati. * * *

Pre nekoliko godina svratila sam do bakalnice blizu kuće da nešto kupim. Malo pre toga sam se vratila s jednog seminara i bila sam preplavljena osećanjem zahvalnosti prema učenicima, zbog privilegije da budem njihov učitelj i zbog moćnog isceljujućeg iskustva koje je taj događaj priuštio svima koji su mu prisustvovali.

Dok sam stajala u redu pred kasom, ispred sebe sam primetila ženu koja je prebrojavala sitniš u prljavoj plastičnoj kesi da bi platila samo jednu limenku gaziranog soka. Bila je čudno obučena i delovala je kao beskućnica, kao jedna od onih sirotih duša koje sam često viđala na parkingu ispred prodavnice. Čim sam platila svoj račun, izjurila sam napolje, nadajući se da ću pronaći tu ženu i dati joj dvadeset dolara koji su mi ostali u novčaniku, da sebi kupi nešto za jelo. Ušla sam u kola i prešla nekoliko blokova, uspevši da je stignem dok je gurala kolica sa svojom ubogom imovinom niz ulicu.

Izašla sam iz kola i prišla joj, držeći novac. „Videla sam vas u prodavnici“, objasnila sam. „Ne bih želela da vas uvredim, ali mislila sam da će vam dobro doći nešto novca da kupite hranu. Molim vas da ovo prihvatite jer želim da vam pomognem.“ Nikad neću zaboraviti ono što je usledilo.

Beskućnica je ljutito sevnula očima, a onda se zapiljila u moju šaku i zavrištala: „Dvadeset dolara! Dvadeset dolara! To je ništa! Ako nemaš frenklina (novčanica od 100 dolara), ne treba mi tvojih $$##&& 20 dolara!“ A onda se besno stuštila niz ulicu dok sam ja zaprepašćeno blenula za njom.

282

Alhemija duše Vratila sam se kući potresena i rastužena tim iskustvom. Sledeće nedelje ponovo sam videla istu ženu ispred iste prodavnice i shvatila da nema šanse da opet pokušam da joj ponudim novac. Sve u meni se zgrčilo već pri samoj pomisli da treba da joj priđem. Umesto toga, primetila sam jednog starijeg muškarca, kome sam često davala novac, i pružila mu dvadeset dolara, a on je prihvatio moj dar i srdačno se zahvalio.

Dok sam išla nazad ka kolima, osetila sam duboko sažaljenje prema toj sirotoj ženi. Sećam se da sam se tada upitala da li je zato bila tako izgubljena – zato što nije umela da prima. Ko zna koliko ju je njen ponos koštao u životu? Međutim, meni je bila još upečatljivija moja reakcija na taj događaj: to što je ta žena odbila moju ponudu, u meni je poništilo želju da ponovo pokušam nešto da joj pružim.

Ovo je izuzetno moćna lekcija za kontemplaciju o odnosu između čina primanja i zahvalnosti. Ja sam iz toga izvela zaključak da, ako smo škrti u svojoj zahvalnosti prema univerzumu, jer ne umemo milostivo da primamo, univerzum će takođe biti škrt prema nama. Baš kao što sam ja postupila u tom slučaju, odlučiće da svoje darove ponudi nekom drugom. Kada je rečno korito blokirano nekom preprekom ili zidom, voda menja pravac i teče oko njega.

Da li vi umete da primate milosrdno? Kad dobijete sto dolara, da li to smatrate blagoslovom ili se razbesnite što niste dobili hiljadarku? Kad dobijete jednu šansu u nedelju dana, da li se osećate zahvalno ili ste kivni što vam univerzum ne pruža više od toga?

Kad nešto ne umete da primite, ljudi se osećaju prevareno i uskraćeno: Kad ne umete dostojno da primite, sprečavate mogućnost da čar primanja poteče kroz vas i dospe do osobe koja vam nešto daruje.

Kad ne umete dostojno da primite, sprečavate mogućnost da mudrost osobe koja vam nešto daruje dospe do vas.

Kad ne umete dostojno da primite, drugima uskraćujete šansu da iskuse vlastitu vrednost.

Kad ne umete dostojno da primite, drugima uskraćujete šansu da osete da mogu učiniti nešto važno.

Kad ne umete dostojno da primite, drugima uskraćujete šansu da postanu vaši heroji.

283

Barbara de Anđelis Veoma je važno da naučimo da dostojno primamo. Pa ipak, ne možete naprosto da odlučite: „U redu, od ovog trenutka počeću dostojno da primam. Vidiš, sedim ovde i stvarno se trudim da primim to što mi se daje.“ Kao što smo videli kod ostalih unutrašnjih promena, primanje nije nešto što činite, već nešto što se dešava u vama kad prestanete da činite ono što je u sukobu s vašom sposobnošću da primite. Onog časa kad vibraciono eliminišete stavove i obrasce koji blokiraju vašu sposobnost da primite i kad ih sklonite s puta, primanje će se realizovati samo od sebe.

Primanje se dešava u srcu kada se to srce otvori.

Ono prirodno proističe iz situacija kad sebi dopustite da se dovoljno otvorite i budete dovoljno prijemčivi da u potpunosti osetite da vas je neko dirnuo, pokrenuo i izvršio uticaj na vas.

Blagoslov ili teret?

Mi čekamo da nas Bog blagoslovi, dok Bog čeka da prihvatimo blagoslov.

Betsi Oter Tompson

Kada s drugim ljudima podelim priču o beskućnici koja je odbila moj poklon, većina reaguje na isti način: Ne mogu da shvatim tako negativan stav. Čovek treba da bude zahvalan za ono što prima. Kako je mogla da bude uvređena time što si htela da joj pomogneš? Ovo su razumljive reakcije. Možda ćete zato biti iznenađeni kad čujete nastavak naše lekcije o primanju: Svi svakodnevno doživljavamo blagoslove, samo što ih mi u svom umu pretvaramo u teret.

Sigurna sam da ja nisam od tih, mislite u sebi. Zaista? Čitajte dalje...

Samo što sam došla s posla, a deca su se odmah sjatila oko mene da se igraju i da mi pokažu šta su danas napravila u školi. Taaaako sam umorna, ali ipak treba da provedem malo vremena s njima. Možda mogu da uključim televizor, da im skrenem pažnju, a ja ću za to vreme virnuti na svoj tablet.

Blagoslov ili teret?

284

Alhemija duše Frižider je potpuno prazan. Zašto ne mogu da se odmorim bar subotom ujutru? Trebalo bi da odem do supermarketa i kupim namirnice za sledeću nedelju, ali mrzim da vikendom idem u šoping. U prodavnicama je užasna gužva. Blagoslov ili teret?

Pogledaj ovaj haos u plakaru – katastrofa! Unutra ima toliko nagurane odeće da ništa ne mogu da pronađem. A tek ono brdo stvari koje treba da odnesem na hemijsko! Daj da bar pokupim stvari koje su razbacane po podu.

Blagoslov ili teret?

Majka je sinoć ponovo zvala da pita kako sam prošla na razgovoru sa šefom. To mi tako ide na živce. Mislim, ona uopšte ne razume šta radim, ali insistira da joj opisujem svaki važan sastanak i govori mi da ništa ne brinem i da će sve biti cakum-pakum. Zaboga, nemam više deset godina! Blagoslov ili teret? Šta? Pas opet mora napolje? To je drugi put noćas. Ma daj, Lusi, zar ne možeš da se strpiš do jutra? Čoveče, tako je dosadno imati matorog psa. Ne sećam se kad sam se poslednji put pošteno naspavao. Blagoslov ili teret? Često gubimo doličnu perspektivu o onome što je stvarno, istinito i dragoceno u našim životima i dopuštamo da nam preko očiju padne veo zaborava: Porodica koja vas voli predstavlja blagoslov, a ne teret.

Mogućnost da kupite sve što vam je potrebno i da frižider napunite svežim zdravim namirnicama predstavlja blagoslov, a ne teret.

Plakar pun prelepe odeće predstavlja blagoslov, a ne teret.

To što imate živu majku, koja vas svakodnevno zasipa brižnošću i koja je ponosna na vas predstavlja blagoslov, a ne teret.

To što imate ostarelog kućnog ljubimca, koji se hrabro nosi s neprijatnostima koju mu nameće pozno životno doba, i dalje vam praveći društvo i nudeći vam bezuslovnu ljubav, predstavlja blagoslov, a ne teret.

I ovo što trenutno radimo, dok uviđamo i iskopavamo istinu, dok rekalibriramo i isceljujemo sebe, takođe predstavlja blagoslov, a ne teret.

Promena iz duše

Promena od jadikovanja zbog onoga što posmatramo kao teret do negovanja toga kao blagoslova

285

Barbara de Anđelis Previše lako dopuštamo da se naša zahvalnost za životne blagoslove i izobilje utopi u sputavajućim navikama gunđanja, jadikovanja i kukumavčenja zbog određenih stvari, ljudi ili situacija čije postojanje treba da cenimo i negujemo. Neko ko je izgubio dete nikad ne bi pomislio da igranje s decom predstavlja teret i dao bi sve na svetu da ponovo bude sa svojim detetom, koliko god to ponekad bilo iscrpljujuće. Neko ko gladuje na drugom kraju sveta bio bi presrećan da može prošetati kroz prepun supermarket i kupiti koju god hranu želi – štaviše, pri pogledu na to izobilje imao bi osećaj da je umro i stigao u raj.

Neki siromah koji ima samo gomilicu pohabane odeće bio bi presrećan da zaviri u haotičan plakar koji vrvi od garderobe – štaviše, pri pogledu na to izobilje imao bi osećaj da sigurno sanja, jer je to previše lepo da bi bilo istinito. Neko poput mene, ko je izgubio jednog ili oba roditelja, bio bi presrećan da neprestano odgovara na dosadne telefonske pozive ispunjene ljubavlju, pohvalama i ponosom – štaviše, svakog dana bi se molio za makar još samo jedan od tih dragocenih razgovora. Neko ko je izgubio voljenog kućnog ljubimca zaplakao bi od sreće kad bi mu se ukazala šansa da provede još jednu dragocenu besanu noć brinući o svom starom vernom krznenom anđelu.

Kad nešto proglasimo za teret, time odbacujemo svu čar i radost koju to može da nam pruži.

Kad nešto sagledamo kao blagoslov, prestajemo to da doživljavamo kao teret i dopuštamo mu da nas proširi.

Jedno te isto iskustvo može da nas uzdigne ili da nas smoždi, zavisno od toga kako mu pristupamo u svom srcu.

Možete li da se zagledate ono što doživljavate kao teret i da ga preobratite u blagoslov?

Svako od nas život može da prihvati kao teret ili kao blagoslov. Ograničeni ego će u svemu videti teret. Vaše najuzvišenije sopstvo će u svemu videti blagoslov.

Svakog trenutka birate – teret ili blagoslov?

Ova unutrašnja promena poseduje moć da vam transformiše život.

Vi ste deo veličanstvenog čuda koje se odigrava svud oko vas.

Radujte se tome!

Otvorite se ka blagoslovima!

286

14 Zašto ste ovde: Promenite svet svojom vibracijom

Bilo bi zastrašujuće pomisliti da je u čitavom kosmosu, koji je tako harmoničan, tako upotpunjen i ujednačen, samo ljudski život nasumičan, da je samo ljudska sudbina lišena smisla.

Mirča Elijade

Moji najbliži preci bili su imigranti koji su, zajedno s desetinama miliona drugih, početkom XX veka stigli u Ameriku iz različitih krajeva sveta. Nakon duge plovidbe na pretrpanim brodovima stigli su na ostrvo Elis, noseći svoju ubogu imovinu i stiskajući vlažno izgužvano parče papira na kome je neko ispisao čudnu adresu u nepoznatom gradu, zajedno s imenom nekog dalekog rođaka ili prijatelja nekog prijatelja. To je bila njihova karta za budućnost.

To parče papira bilo je neprocenjivo jer je simbolizovalo ulazak u novi svet, jer je značilo nadu, slobodu i nov život ispunjen nezamislivim mogućnostima. Svesna sam da ja, i još toliko drugih ljudi koji danas žive u Severnoj Americi, nikad ne bih dospela na ovaj svet da nije bilo tih dragocenih cedulja. Ja sam danas živa zahvaljujući hrabrosti i viziji onih koji su te cedulje privijali na grudi, moleći se da ovde pronađu svoju novu svrhu.

Verujem da ste i vi, ako čitate ove reči, stigli na ovu planetu, u ovo vreme, u ovaj život, zato što postoji nešto što treba da uradite. I vi imate nevidljivu cedulju koju čuvate u svom srcu i koja vas vodi ka vašem odredištu.

Možda oduvek znate šta je napisano na tom sićušnom komadu papira i nikad to niste dovodili u sumnju ni zazirali od zadatka koji vam je dodeljen.

Možda već dugo pokušavate da dešifrujete poruku koja vam je stavljena u

Barbara de Anđelis dušu i shvatite šta treba da uradite. Možda ste zaturili tu kosmičku cedulju i, mada znate da je ona tu negde, patite jer se osećate izgubljeno bez smernica koje su na njoj ispisane. Možda ste pre mnogo godina pročitali ono što piše s jedne strane tog papira i marljivo pratili te instrukcije, da biste nedavno otkrili kako nešto piše i na drugoj strani i da sad morate da promenite kurs i krenete u sasvim drugom pravcu.

Kako da promenim svet? Kako da otkrijem svoju svrhu? Kako da pronađem način da uradim nešto važno i značajno, nešto što stvarno ima smisla? To su pitanja koja odjekuju u srcima svih iskrenih tragača. Ja to odlično shvatam jer sam na početku svog duhovnog putovanja i sama postavljala ista pitanja. Ona su plamtela u mom srcu kao neumoljivi oganj, koji je zahtevao da mu poklonim dužnu pažnju. Šta treba da radim? Šta se od mene očekuje da radim?

Upravo u tim pitanjima nalazi se kapija za narednu promenu iz duše.

Ključ ovde počiva u reči raditi i uverenju da samo kad nešto radimo, kad nešto stvaramo, kad na nešto utičemo, kad nešto popravljamo ili isceljujemo, možemo i da uradimo nešto što će ostaviti trag.

Vi ste do sada shvatili da ste vibrantno biće koje u svakoj mogućoj situaciji vrši dubok vibracioni uticaj na sve stvari i ljude koji vas okružuju.

Odatle sledi da vi već radite nešto što ostavlja ogroman trag.

Ostavljanje traga ne svodi se na to da imamo određenu svrhu ili da uspešno dovršimo neki projekat.

To je neminovna posledica vaše svesti u svakom trenutku.

Vaša vibracija uvek ostavlja određeni trag.

Ključno pitanje glasi: kakav trag ostavljate?

Promena iz duše

Promena od nastojanja da ustanovimo kako da uradimo nešto značajno do spoznaje da uvek i u svakom trenutku već radimo nešto značajno Bili vi svesni toga ili ne, svakog minuta u svakom danu ostavljate određeni trag. Kad ste kod kuće sa svojom porodicom ili prijateljima, kad napustite kuću i negde izađete, dok prolazite pored nepoznatih ljudi na ulici ili šetate kroz prodavnicu, vaša vibracija uvek vrši određeni uticaj, čak i kad 288

Alhemija duše to ne želite. Vaše prisustvo ostavlja vibracioni trag od jedne do druge interakcije, od jedne do druge misli, od jednog do drugog izbora, od jednog do drugog srca.

Stvar nije u tome da jednog dana, kad se osetite spremnim, konačno počnete da ostavljate neki trag na ovom svetu.

Vi već ostavljate daleko veći i značajniji trag nego što možete da zamislite.

Prosto je nemoguće da ne ostavite svoj trag.

Ovo je radikalna unutrašnja promena koja može doslovno da transformiše način na koji doživljavate sebe, život i samoostvarenje. Većina nas je sklona da svoju želju da učinimo nešto stvarno značajno poveže s nekom vrstom odluke.

Odlučujemo da ostavimo trag na ovom svetu i nadamo se da ćemo to učiniti tako što ćemo postići određen nivo slave ili priznanja, zaraditi puno novca i biti okruženi ljudima koji znaju za nas i koji nam se dive. Ako su takvi spoljašnji dokazi našeg uspeha prisutni, osećamo da apsolutno radimo nešto što ima smisla.

Postavljanje i ispunjavanje merljivih ciljeva svakako je stvar vredna divljenja. Ako imate viziju i uspevate da je ostvarite tako da bude vidljiva za druge ljude, to vas svakako ispunjava dubokim zadovoljstvom. Međutim, ne morate uvek to da radite kako biste učinili nešto zaista važno.

Naša nova unutrašnja promena podseća nas da zapravo nemamo mogućnost izbora da li želimo ili ne želimo da ostavimo trag u svetu koji nas okružuje. Po prirodi stvari, kao vibrantna bića koja se nalaze u vibracionom odnosu sa svime što postoji, mi moramo da ostavimo određeni trag. Mi to neminovno radimo. Čak i da ne želimo svesno da izvršimo bilo kakav uticaj, ipak hoćemo!

Vibracioni dar vašeg prisustva Kako prostire nad njim svetlost svoju...

Knjiga o Jovu, 36:30

Kako želite da utičete na druge ljude? Šta želite da oni iskuse u vašem prisustvu? Ja sam oduvek želela da s drugim ljudima podelim ono što mi je u srcu, da im podarim iskustvo ljubavi, svetlosti i najuzvišenijeg i da ih 289

Barbara de Anđelis tako uzdignem svojim prisustvom. Zar svi to ne želimo: da se ljudi u našem prisustvu osećaju bolje, uzvišenije i srećnije?

Navikli ste da čujete reč uzdići, ali sad se nakratko zamislite nad njenom strukturom: uz + dići = podići uvis. Svakom od nas se dopada ideja da možemo uzdići druge, što zapravo znači da smo kadri da ih podignemo na viši nivo. Vaše energetsko prisustvo ne samo da utiče na druge, već može i da im služi, da ih promeni, da ih rekalibrira.

Na tome se zasnivaju dostignuća svih velikih iscelitelja – na našoj sposobnosti da uzdignemo vibraciju sveta vlastitim vibriranjem. Mi smo predodređeni da živimo kao uzvišena bića i, prema tome, da uzdižemo druge.

Naš istinski zadatak je da uzdignemo vlastitu vibraciju do tako visoke frekvencije da se ljudi u našem prisustvu osećaju uzvišeno – da im ono što jesmo pomogne da se i sami uzdignu.

Ako sebe rekalibriramo u skladu s najuzvišenijom vibracijom, time pružamo dar najuzvišenijeg svima oko sebe.

Zar postoji uzvišeniji način da služimo drugima nego da ih uzdignemo vlastitim prisustvom?

Kad to shvatimo, odjednom radosno uviđamo da u svakom trenutku možemo da živimo u skladu sa svojom najuzvišenijom svrhom.

Promena iz duše

Promena od traganja za svrhom života i razmišljanja da treba da je odložimo do ostvarenja svoje svrhe, upravo sada, u svakom trenutku Ovo nisu samo inspirativne ili ohrabrujuće reči, koje treba da vas podstaknu da se zamislite nad svojim životom. Duboko sam uverena da je najuzvišenija svrha svakog od nas da budemo provodnici svetlosti i ambasadori ljubavi, što više ljubavi u svakom mogućem trenutku. Kad počnete da uviđate da možete biti (i da zapravo jeste) provodnik nečega uzvišenijeg – svetlosti, 290

Alhemija duše ljubavi, samilosti, Boga, Hristove svesti, božanske energije, ili šta god smatrate najuzvišenijim – stižete do spoznaje da je to vaša krajnja životna svrha.

Samo trenutak nakon tog zadivljujućeg otkrivenja nastupa još spektakularnija spoznaja: ako je vaša istinska svrha u tome da uzdignete svet kroz uzdizanje vlastite vibracije – da budete onaj koji uzdiže – onda još ovog časa možete početi da živite u skladu sa svojom svrhom! Naravno da je važno postavljati i ispunjavati uobičajene opipljive životne ciljeve, ali ne morate čekati da završite fakultet, ili da steknete određeni broj klijenata u poslu kojim se bavite, ili da napišete knjigu, ili da napravite svoj veb-sajt, ili da uradite bilo šta drugo što smatrate da treba da uradite, pre nego što pređete na ono što ima pravi smisao. Već ispunjavate svoju životnu svrhu time što ste se otisnuli na putovanje unutrašnje promene i što ste počeli da rekalibrirate svoju vibraciju kako biste postali vibrantni svetionik ljubavi.

Kad ste usidreni u svom najuzvišenijem, vi po prirodi stvari postajete vibrantni svetionik za druge ljude. Vaše uzvišeno energetsko stanje podstiče druge da se takođe uzdignu najviše što mogu. Ako živite u vibraciji ljubavi, postajete hodajući blagoslov za druge ljude na nevidljive i misteriozne načine. * * *

Ljudi me često pitaju da im opišem šta tačno radim kao učitelj. Najprostije rečeno, ja služim ovom svetu kroz svoje nastojanje da mi srce bude neprestano otvoreno. Služim svetu tako što vibriram na svojoj najuzvišenijoj frekvenciji. Služim svetu živeći u vibracionom prostoru ljubavi, kako bih i druge mogla da pozovem da mi se pridruže. To je moj jedini istinski posao, moja životna svrha i profesija. Štaviše, lično verujem da, čime god da se bavimo na ovom svetu, to treba da bude svačija profesija. Šta svakog dana treba da bude vaša najuzvišenija svrha?

Da svojim vibriranjem isijavate što više ljubavi u svakoj situaciji i svakom trenutku.

Kakva god bila vaša profesija, obrazovanje ili životne okolnosti, šta god da radite i čime god da se bavite, ništa ne može biti lekovitije i u većoj meri uzdizati druge ljude nego vaš izbor da hodite kroz svet s otvorenim srcem punim ljubavi.

291

Barbara de Anđelis Ne treba vam vizitkarta na kojoj piše da ste vođa ili učitelj i da ste ovde da biste promenili svet. Nije važno čime se bavite ni kako zarađujete za život.

Možete da budete frizer, baštovan, medicinska sestra, advokat, prodavačica, instruktor joge ili šef kuhinje, ali ako dajete sve od sebe da budete usidreni u svom najuzvišenijem, to znači da imate dodatni i još važniji posao: da ste vibrantni ambasador najuzvišenijeg!

Ne mora glavno zanimanje u životu da vam bude menjanje sveta.

Ali način na koji živite može da podstakne važnu promenu na ovom svetu.

Vaš novi zadatak: Širite svoje blagoslove Činite što više dobra svim raspoloživim sredstvima i na svaki raspoloživ način, na svim mogućim mestima, u svakom mogućem trenutku, za sve ljude do kojih možete da doprete, najduže što možete.

Pripisano Džonu Vesliju, osnivaču metodizma

Širom naše planete postoje uzvišena bića koja predano i posvećeno služe ovom svetu stvarajući pozitivne i uzvišene vibracije. U Indiji, Kini, Tibetu, Burmi, Butanu i Nepalu, na primer, postoje bramani, vedski sveštenici, jogiji, hinduistički kaluđeri, tibetanski monasi i lame, koji žive u udaljenim i izolovanim ašramima i manastirima, daleko od svega. Oni nikad ne napuštaju ta mesta. Svakodnevno se posvećuju recitovanju mantri, meditaciji i obavljanju svetih obreda za dobro čitavog čovečanstva. Širom sveta postoje i katolički manastiri gde kaluđeri žive u potpunoj izolaciji, moleći se za čitav ljudski rod. Niko nikad neće saznati imena tih duboko posvećenih ljudi. Oni ne dobijaju platu za to što rade. Ne poseduju nikakvu imovinu. Vode život ispunjen predanom i nesebičnom službom, kako bi vibraciono podržali čitavo čovečanstvo.

Upravo sada, u ovom trenutku, postoji mnogo ljudi koji se očajnički mole za te blagoslove, koji mole za nadu i samilost, koji mole da osete da nisu sami. Upravo sada postoje ljudi koji mole za svetlost, koji mole za milost, koji mole da neko čuje njihovu molitvu.

292

Alhemija duše Baš kao što veliki sveci svakodnevno meditiraju u pećinama i hramovima moleći se za čitav svet, baš kao što kaluđeri i svamiji svakodnevno sede u ašramima i manastirima moleći se za čitav svet, i vi možete da postanete biće koje svetu šalje svoje blagoslove.

Pre nekoliko godina, dok sam bila u stanju duboke meditacije, u meni je odjednom izronila želja da stvorim molitvu za blagoslov čitave planete, molitvu koju ću moći da prenesem svojim učenicima, molitvu koja će podići vibraciju osobe koja je izgovara i fokusirati njenu energiju, ljubav i samilost.

Kad sam izašla iz meditacije, iz mene su potekle reči prelepog blagoslova.

Požurila sam da zapišem te rečenice pre nego što ih zaboravim, i kad sam ih pročitala, bila sam dirnuta onim što sam primila.

Molitva za blagoslov čitave planete predstavlja moćnu tehniku koju možete da darujete svetu i svim bićima koja žive na njemu. Dok odašiljete ovaj blagoslov, on će vam omogućiti da se sjedinite sa najuzvišenijim i da se uzdignete do svoje najviše vibracije.

Evo nekih predloga koji će vam pomoći da iskusite moć Molitve za blagoslov. * Možda ćete poželeti da molitvu prvo pročitate u sebi, ne izgovarajući naglas njene reči. Dok čitate svaku od fraza, dopustite sebi da osetite njeno značenje i zavibrirate u skladu s njim, a onda ponudite to osećanje zajedno sa svojom namerom.

Potom možete glasno da izgovorite blagoslov, prebacujući njegovo značenje i energiju iz svog srca u izgovorene reči. Ako te reči izgovarate s dubokim poštovanjem pravo iz srca, umesto da ih naprosto ponavljate u svom umu, to će vam pomoći da se otvorite dok odašiljete svoj blagoslov ka svetu. * Predlažem vam da molitvu čitate ili izgovarate veoma polako. Setite se da to nisu obične rečenice, već moćni vibracioni paketi. Dopustite da vibracija vaše ljubavi zapljusne zemlju i bića o kojima govorite. Dok razmišljate o tome i odašiljete svoj blagoslov, u sebi oživite spoznaju da se to zaista dešava. * Možda ćete poželeti da zamislite to što izgovarate i da svom blagoslovu dodate i tu dimenziju. Na primer, dok razmišljate o frazi „neka svi koji pate budu utešeni“, dopustite sebi da osetite te ljude, da ih zamislite na različitim krajevima sveta, da sagledate okolnosti njihove patnje. Zamislite da preko njih doslovno sipate ljubav i isceljenje, kao da ih zapljuskujete svetlošću.

293

Barbara de Anđelis * Ponekad vam može biti od pomoći da imate fizičku reprezentaciju planete dok izgovarate molitvu za blagoslov. Moji učenici koriste malu staklenu repliku planete Zemlje, koju možete lako da nabavite preko interneta.

Takođe možete da upotrebite fotografiju naše planete snimljenu iz svemira.

Možete da držite globus ili fotografiju ispred sebe, pa čak i da je prislonite na srce, kao da u naručju držite dete koje beskrajno volite. Ja uvek zamišljam da nežno grlim čitavu planetu i da u nju izlivam energiju svoje ljubavi. * Neki ljudi vole da zapale sveću na početku rituala, pre nego što počnu da izgovaraju molitvu, kako bi simbolizovali božansku svetlost koju prizivaju. * Možda ćete poželeti da ustanovite neki naročit termin kada ćete svetu darivati Molitvu za blagoslov, možda u jutarnjim satima, ili u vreme koje ste već rezervisali za molitvu i meditaciju, ili pre odlaska na počinak.

Ljudi ponekad praktikuju ovu molitvu kad izađu u prirodu ili nakon što čuju za tragediju ili katastrofu koja se negde desila. * Ovo je izuzetno moćna tehnika ako je praktikujete u društvu, jer tako širite opseg vibracionog energetskog polja kroz koje vaš blagoslov putuje. U virtuelnoj zajednici mojih učenika i čitalaca, ljudi se sa svih strana sveta okupljaju svakog dana na naročitoj telefonskoj konferenciji, tačno u podne po pacifičkom vremenu, kako bi tokom petominutnog rituala zajedno izgovorili ovu molitvu. Ako svoj blagoslov izgovarate u to vreme, imajte u vidu da ste se pridružili desetinama hiljada ljudi koji u istom trenutku zajedno s vama izgovaraju molitvu, i da ste, shodno tome, postali deo globalne mreže za isceljenje sveta. * Mnogi od mojih učenika uvrstili su ovaj blagoslov u redovni porodični ritual koji praktikuju sa svojom decom – recimo, tokom molitve uoči obroka ili odlaska na spavanje. Deca obožavaju da učestvuju u tom činu, da šalju ljubav čitavoj planeti, jer osećaju da time čine nešto veliko i važno, i uzbuđeno čekaju svoj red da uzmu globus ili fotografiju.

Evo kako glasi molitva:

294

Alhemija duše

Molitva za blagoslov čitave planete Pružam svoj blagoslov planeti Zemlji, mom domu dok obitavam u ovom telu.

Neka milost zapljusne svet i podari mu mir.

Neka svi koji pate budu utešeni i isceljeni.

Neka svi koji su potlačeni budu oslobođeni i povrate svoje dostojanstvo.

Neka se svi koji su izgubljeni u zaboravu probude iz Velikog sna i ožive svoje sećanje.

Neka sva bića žive zajedno u savršenoj harmoniji.

Neka se sve duše svrstaju uz svoje najuzvišenije.

Neka sve duše pronađu put ka ljubavi, i neka ta ljubav postane Svepostojeće.

Neka jedina savršena svetlost odnese pobedu nad tamom u svim ljudima i na svim mestima, viđenim i neviđenim, i neka Jedina savršena svetlost zauvek prevlada.

Neka bude mir.

Neka bude mir.

Neka bude mir.

Kad god izgovorite ovu molitvu za blagoslov, postaćete onaj koji isceljuje. Postaćete onaj koji uzdiže. Postaćete blagoslov za čitav svet. Kakvi god poslovi da vas očekuju tog dana, živećete u skladu sa svojom svrhom. * * *

295

Barbara de Anđelis Kad se otvorite za put unutrašnje promene, bili vi svesni toga ili ne, učinili ste nešto zaista važno i blagoslovili čitavu planetu.

Kad sebi dopustite da pročistite svoje srce, bili vi svesni toga ili ne, učinili ste nešto zaista važno i blagoslovili čitavu planetu.

Kad odaberete svetlost umesto tame, bili vi svesni toga ili ne, učinili ste nešto zaista važno i blagoslovili čitavu planetu.

U ovom trenutku oživite spoznaju da ste hrabri čuvar svetionika.

U ovom trenutku oživite spoznaju da ste, i da uvek možete da budete, donosilac uzvišenosti.

U ovom trenutku setite se zašto ste dospeli na ovaj svet – da postanete blagoslov koji hoda i diše.

To će biti vaše najveće duhovno dostignuće.

296

15 Zaveštanje ljubavi

Oni koji shvate da je svekoliki život Jedno na svakom mestu biće kod kuće i videti sebe u svim bićima.

Iz Tajtirija upanišade

Kad provodimo život kao učenici, uvek motrimo oko sebe tražeći učitelje i polako uviđamo da se oni pojavljuju u raznim neočekivanim obličjima. Na primer, na svom poslednjem putovanju u Indiju srela sam mnogo zadivljujućih učitelja na nimalo očekivanim mestima, od kojih većina nikad neće saznati da su me nečemu podučili.

Jednog popodneva, dok sam se vraćala iz posete hramu, prošli smo kroz selo čiji stanovnici uglavnom žive od pravljenja cigle. Šofer je zaustavio kola kako bismo mogli da izađemo i posmatramo radnike, mešovitu skupinu muškaraca, žena i dece. Nekoliko starijih žena obavljalo je naizgled mukotrpan posao, zahvatajući smesu napravljenu od blata i gline, koju su potom ubacivale u kalupe i pažljivo strugale višak tako da, kada se kalup ukloni, ostane samo glatka cigla. Te sveže cigle su potom danima ležale na suncu da se osuše, sve dok ne bi kucnuo čas da ih prenesu na drugo mesto, na dalju obradu.

Jedna žena mi je naročito zapala za oko. Na prvi pogled činilo se da je prevalila sedamdesetu, mada je verovatno imala tek pedeset i nešto godina. Nosila je pohaban pamučni sari, koji je nekad po svoj prilici bio jarkožute boje, ali je sada poprimio prigušenu izbledelu nijansu izgaženog peska. Znala sam da se ta žena čitavog života bavi tim poslom, iz dana u dan, iz godine u godinu, stojeći nad tom rupom pod usijanim suncem, pretvarajući blato u ciglu. Za hiljadu takvih cigala njena porodica zarađuje oko pet i po američkih dolara.

Barbara de Anđelis To je bila njena karma, da bude rođena u siromašnoj porodici u Indiji i da čitav život provede praveći cigle za tuđe kuće, za raskošne vile s klimauređajima na dalekim mestima, koja ona nikad neće videti, i to samo zato da bi sebi i svojoj deci obezbedila dovoljno hrane za opstanak i bezbedno mesto za počinak. To je bilo njeno dostignuće. Oči su mi zasuzile od smernosti i zahvalnosti kad sam pomislila na vlastiti život, na vlastitu dobru sreću, i tada sam poslala blagoslov svojoj indijskoj sestri, pomolivši se da joj u sledećem životu bude lakše i lepše nego sada.

Tog dana sam videla nešto još važnije. Dok sam posmatrala ženu, osetila sam da je ona, uprkos teškim životnim uslovima, monotoniji i mukotrpnom radu, bila zadovoljna. Čula sam kako tiho pevuši ime Site, verne i posvećene supruge Gospodara Rame. Posmatrala sam kako komadom platna pažljivo uklanja višak blata s kalupa. Bila je ponosna na svoje cigle. One su bile njene.

Ona ih je stvorila vlastitim rukama.

U mnogo pogleda, vi i ja nemamo ništa zajedničko s tom ženom, a opet, na drugi način, naš život je apsolutno uporediv s njenim. Svako od nas stoji pod vrelim suncem na vlastitoj misterioznoj stazi, praveći cigle mudrosti, cigle samospoznaje, cigle samilosti i cigle ljubavi. To je naporan i neprijatan posao, ponekad čak strašan i mukotrpan. Pa ipak, poput te žene, koliko god nam ponekad bilo teško, ipak nastavljamo dalje, znajući da ćemo od tih cigala sagraditi svoj put ka unutrašnjoj slobodi.

Kada se suočim s nekim izazovom, često pomislim na tu ženu iz anonimnog malog sela daleko na jugu Indije. Vidim njeno umorno naborano lice, kožu potamnelu od sunca, kvrgave šake i iskrivljena leđa – ali takođe vidim njen mir dok sa zadovoljnim osmehom na licu gleda u rastuću gomilu cigala koje je napravila. U takvim trenucima upućujem joj duboku zahvalnost što je nesvesno postala moj učitelj i što me je podsetila na ono na šta ja vas ovde želim da podsetim: svaka izazovna unutrašnja promena, svako odvažno iskustvo isceljenja, svako otkrivenje koje smo neustrašivo iskopali iz dubina svog bića, svako bolno ali neophodno odricanje, svaki trenutak smernog oproštaja – sve to pojedinačno predstavlja po ciglu pobede, ciglu slobode i ciglu uzdizanja, cigle od kojih ćete sagraditi novu palatu za probuđenu svest. * * *

Na početku ove knjige ispričala sam vam svoj san o prepreci koja je delovala kao džinovski zid, ali je zapravo predstavljala kapiju s ključem koji otvara prolaz na drugu stranu. Na isti način, ovo vam možda deluje samo kao 298

Alhemija duše knjiga ispunjena rečima, ali to je takođe svojevrsna kapija. Nadam se da su se iza nje već otvorile i da će nastaviti da se otvaraju vibracione staze, koje će vas povesti ka kraljevstvu ispunjenja, o kome ranije niste mogli ni da maštate.

Svim srcem se nadam da ste prihvatili smernice koje sam vam ponudila na ovom putovanju i da ste ih sproveli u delo. Primenjujte tehnike za rekalibraciju, radite vežbe, nastavite da vodite dnevnik, vratite se do uvodnog dela i iznova pročitajte uputstva za korišćenje ove knjige. Ti saveti će vam sada zvučati smislenije i pružiti vam novo vođstvo dok iznova iščitavate i apsorbujute mudrost sadržanu na ovim stranicama.

Po mom dubokom uverenju, unutrašnje promene koje sam ovde izložila odražavaju univerzalne duhovne istine i vibracione principe. One su meni lično poslužile kao mapa koja me je odvela dalje nego što sam ikad mogla da zamislim da ću otići – do mudrosti, isceljenja, slobode i buđenja.

Na istovetan način, vaše vlastite unutrašnje promene počeće da se razotkrivaju pred vama na čudesne načine. Motrite na njih. Prepoznajte ih kada se dese. Zapisujte ih, razmišljajte o njima i ne zaboravite da proslavite sve što ste uvideli i spoznali.

Univerzum neprestano pokušava da nas pokrene svojom ljubavlju, da nam se obrati kroz smerni cvet, kroz pesmu ili paperjaste oblake, kroz ono što slušamo i gledamo u vestima, kroz reči onih koje volimo i, naravno, kroz tihi šapat našeg vlastitog srca.

Treba samo da oslušnete... * * * Kad posejete seme ljubavi, ono procveta u vama.

Ma Džaja Sati Bagavati

Nakon priče o hrabroj Indijki koja mukotrpno zarađuje za život praveći ciglu, sledi priča o još jednom neočekivanom učitelju, priča u čijem se središtu nalazi jedno drvo iz Kalifornije.

Davne 1876. godine, dok se vraćao s duge plovidbe do Australije, jedan mornar se iskrcao u luci Santa Barbara. Među brojnim suvenirima koje je doneo s putovanja bila je i sićušna mladica koju je pronašao u stranoj zemlji. Uopšte nije znao koja je to biljka ni u šta bi ta mladica mogla da izraste, ali ipak je rešio da je zadrži i ponese je sa sobom.

299

Barbara de Anđelis Grupa mališana okupila se u pristaništu, uzbuđeno posmatrajući veliki brod koji je stizao s dalekog mesta. Mornar je primetio umiljatu devojčicu raširenih očiju, koja je stajala u blizini i, vođen trenutnim porivom, odlučio da joj pokloni mladicu. „Šta da radim s njom?“, upitala je devojčica, začuđeno gledajući u neobičan lisnati poklon. Mornar je odgovorio: „Posadi je i vidi šta će se desiti.“ Devojčica se vratila kući i zasadila mladicu u svom dvorištu. Njena porodica se uskoro odselila, ali je devojčica pre odlaska poklonila biljku jednoj drugarici, koja ju je presadila na mesto nedaleko od okeana. Šta se desilo s mladicom? Ona je danas poznata kao Smokva iz Mortonovog zaliva i to je najveće drvo iz porodice smokava u Severnoj Americi.

Dostiže visinu od 25 metara, a raspon krošnje iznosi skoro 60 metara – to je dve trećine dužine terena za američki fudbal. Ovo spektakularno drvo pruža hladovinu čija površina iznosi oko dve hiljade kvadratnih metara, a njegov koreni sistem pokriva 5.755 kvadratnih metara. Procenjuje se da ispod krošnje može da stane deset hiljada ljudi. Njegova pojava predstavlja zadivljujući prizor.

To drvo započelo je svoju karijeru kao spontani dar dobrodušnog mornara, koji je spazio ljupku radoznalu devojčicu i odlučio da joj pokloni suvenir koji je doneo s putovanja, znajući da se ona, za razliku od njega, verovatno nikad neće otisnuti na plovidbu preko pola sveta. Mnogo decenija kasnije, taj naizgled skromni dar izrastao je u impresivno stablo koje pruža sreću, radost i zadivljenost milionima ljudi. Ljudi sede pod njegovom krošnjom s voljenima, koriste ga kao zaklon od kiše i oluje, postavljaju stolove za piknik u njegovoj hladovini. To drvo je bilo svedok nebrojenih prvih poljubaca, veridbi, prosidbi, memorijala, društvenih skupova i romantičnih sastanaka.

Na stotine hiljada ptica gnezdilo se na njegovim raskošnim granama i cvrkutalo među njegovim lišćem. Nebrojene generacije veverica koriste ga kao igralište. Sva ta ljubav, život i slavlje potekli su od sićušne biljčice donete iz daleke Australije i poklonjene s ljubavlju.

Kada je mornar poklonio mladicu devojčici, ona je verovatno pomislila da je to zanimljiv poklon, mada na prvi pogled nije mnogo obećavao – samo nekoliko zelenih listića na sićušnoj stabljici. Sigurno nije mogla ni da zamisli u kakvu će grdosiju biljčica izrasti. Što se tiče mornara, on sigurno nije mogao ni da sanja da će jednog dana, sto pedeset godina kasnije, ljudi širom sveta u nekoj knjizi čitati priču o njegovom poklonu.

Smokva iz Mortonovog zaliva može da nam posluži kao čudesni učitelj dok se bližimo završnim stranicama ove knjige i da nas podseti na sledeće istine: 300

Alhemija duše Mi možda mislimo da znamo šta dobijamo kad primimo dar mudrosti, ali zapravo nemamo ni najblažu predstavu o pravom izobilju dara koji nam je uručen.

Mi možda mislimo da smo dospeli do najvećih dubina svog uma, srca i duše, ali postoje beskrajna kraljevstva divote i čudesnosti, za čije postojanje još uvek ne znamo i čije će nas otkriće ostaviti bez daha.

Mi možda mislimo da shvatamo u šta će izrasti seme naše spoznaje i istine, ali tačne razmere onoga što će nam se desiti, i spolja i iznutra, prevazilaze granice naše mašte.

Naša otkrivenja ponekad ne izgledaju kao nešto naročito. Promene u našem razumevanju deluju zanimljivo, ali ne možemo zamisliti da one mogu baš u tolikoj meri da nam transformišu život. Poput baštovana koji zaljubljeno posmatra svoje seme i potom ga stavlja u zemlju, znajući da će ono jednog dana procvetati i razviti se u nešto čudesno i zadivljujuće, ja takođe imam veličanstvenu viziju o onome što može da procveta u vama iz semena koje ste prikupili na ovom putovanju. Posadite ga i vidite šta će se desiti.

Zasadite prikupljeno seme istine, isceljenja i odvažnih uvida koji potiču iz dubina vaše svesti.

Zalivajte ga brižno i marljivo svojom kontemplacijom, posvećenošću i hrabrošću.

Budite strpljivi.

Još ovog trenutka dešava se nešto čudesno.

Vaše seme pušta korenje prosvetljenja.

Uzvišenost mu pomaže da se razvije.

Jednog dana, pre nego što očekujete, sedećete pod veličanstvenom razgranatom krošnjom vašeg vlastitog čudesnog drveta mudrosti i ljubavi.

301

Barbara de Anđelis

Vaše zaveštanje ljubavi Potrči kroz ovaj svet darujući ljubav, darujući ljubav...

Hafiz

Bilo da smo na ovoj planeti proveli osamnaest ili osamdeset godina, svako od nas razmišlja o putu koji smo prevalili od časa rođenja. Negde iz dubina naše duše odjekuju pitanja koja nas pozivaju da krenemo u potragu za odgovorima: Kakav život vodimo? Kako volimo? Šta smo naučili? Šta smo pružili svetu koji nas okružuje? Šta ćemo ostaviti za sobom kad pređemo prag koji vodi van ovog zemaljskog života? Šta će biti naše zaveštanje?

Dok je moja majka umirala, mnogo sam razmišljala o značenju zaveštanja. Moj odnos s njom bio je daleko dublji od tradicionalnog odnosa majke i ćerke. Još od samog početka nas dve smo jedna drugoj davale snagu na misteriozne načine i obe smo bile svesne toga, kao što stari prijatelji s naročitom duhovnom vezom o nama znaju mnogo toga o čemu uopšte ne moraju da pričaju, a zbog čega jedno drugom u potpunosti veruju.

Filis je bila moje sigurno utočište u veoma bolnom detinjstvu. Pre mog rođenja imala je dva pobačaja, pa je najveći deo trudnoće provela ležeći u krevetu i moleći se da preživim. Još od trenutka kada sam došla na svet, pružala mi je bezuslovnu ljubav. U meni i dalje žive duboka, slatka i topla sećanja na njene poljupce i zagrljaje. Stalno mi je pričala koliko sam posebna i ja sam joj verovala. Čak i dok sam bila veoma mala, osećala sam da sam bila njena svetlost u mračnim vremenima, u trenucima dubokog i teškog razočaranja zbog izdaje mog oca. Majka je bila dostojanstvena i hrabra u vreme kad se žene još nisu usuđivale da budu hrabre. Jedna od najvećih lekcija koje sam od nje naučila bila je da nikad, apsolutno nikad, ne dopustim da mi srce otvrdne zbog životnih nedaća. Ako osećate ljubav koju vam upućujem s ovih stranica, ona je zaslužna za to.

Kad sam postigla određen uspeh na svom životnom putu, činila sam sve što sam mogla da kompenzujem teške okolnosti u kojima smo živele u vreme mog detinjstva, trudeći se da joj što više olakšam život i učinim je što srećnijom. Međutim, nikad joj nisam podarila unučiće. Svesno sam odabrala da ne rađam decu, kako bih mogla u potpunosti da se posvetim ulozi učitelja. Na svoj tipičan i velikodušan način, majka je shvatila i prihvatila moju odluku i apsolutno nikad nije rekla ili učinila nešto što bi me navelo da se loše osećam zbog toga.

302

Alhemija duše A sada je, bez bilo kakvog upozorenja, morala da me napusti. Na brzinu sam se spremila i uhvatila let za Filadelfiju, znajući da joj nije ostalo još mnogo vremena, nadajući se da će još biti prisebna kada stignem. Postojalo je samo jedno što sam morala da uradim kad je vidim: da joj kažem za zaveštanje koje je ostavila za sobom, ne zaveštanje oličeno u potomstvu, već zaveštanje ljubavi. Pre toga sam zamolila svoje učenike i prijatelje da svako od njih mojoj majci napiše pismo u kome će objasniti koliko su se njihovi životi promenili zbog onoga što radim – za šta je ona direktno zaslužna – a onda sam od tih pisama napravila prelepu knjigu koju sam nazvala Zaveštanje ljubavi.

Provela sam nekoliko dirljivih i dragocenih dana kod kuće s majkom pre nego što sam morala da se vratim na posao. Veče uoči polaska sela sam pored nje, nežno je zagrlila i pokazala joj knjigu koju sam napravila. Tada je već bila veoma slaba, zbog terapije zračenjem, i nije puno govorila, ali suze su joj potekle niz obraze dok sam sa dubokom smernošću okretala stranice i glasno joj čitala svako pismo, reči duboke zahvalnosti i poštovanja koje su poticale od ljudi čije je živote dodirnula i transformisala preko mene – i tako ostavila svoje zaveštanje.

Mesec dana kasnije, moja voljena majka je preminula. Ovo je pismo koje sam joj pročitala te noći, a i na oproštajnom govoru na sahrani.

Moja najdraža mama, Većina roditelja se nada da će im njihova deca podariti osećaj da su nešto zaveštali ovom svetu, da su preneli ono najbolje od sebe onima koji dolaze posle njih, svojoj deci, unucima i praunucima. To im pomaže da veruju da će tako zauvek nastaviti da žive, čak i kad više ne budu u telu u kome su proveli vek.

Najdraža mama, znam da se na svom životnom putu trenutno suočavaš s okolnostima koje niko od nas ne može istinski da shvati, ali koje neminovno moramo da prihvatimo, i da sada sigurno nastojiš da se što dublje zagledaš u sebe i život koji si proživela.

Znaš da sam ja, kao tvoja jedina ćerka i izdanak tvoje ženske loze, odlučila da ne rađam decu i da će se ta loza zato okončati sa mnom. Umesto da odgajam decu, ja sam se odazvala pozivu da služim čovečanstvu, znajući da je svrha mog života u tome da podučim i probudim što više ljudi. Posvećenost tom cilju zahtevala je brojne žrtve, koje sam radosno i dobrovoljno prihvatila, počastvovana što mogu da učestvujem u tome.

303

Barbara de Anđelis I tako, mada ne mogu da ti pružim unuke koji će produžiti našu lozu, ipak mogu nešto da ti podarim. Za mene lično, to je najuzvišenije od svih zaveštanja – zaveštanje ljubavi.

Kroz tebe i od tebe naučila sam šta znači bezuslovno voleti, nesebično služiti i živeti čistog srca i širom otvorene duše. To je istinsko zaveštanje koje si mi ostavila, i ja sada, uz božju milost, nastavljam da prenosim to zaveštanje ljubavi milionima ljudi.

Ova knjiga predstavlja dirljiv odraz tog zaveštanja – u njoj su sadržane poruke mojih učenika i prijatelja u kojima oni objašnjavaju kakav si uticaj izvršila na njih, njihove porodice i njihove živote, podarivši im ono što se može smatrati istinskim blagoslovom.

Poklanjam ti njihove reči u ovim prelaznim danima. Neka ti one podare osećanje dubokog mira i ispunjenja dok posmatraš svoj život. Ponesi ih sa sobom na svom putovanju ka svetlosti.

I znaj da ću te zauvek voleti, izvan granica vremena i prostora, i da smo nas dve jedno.

Tvoja ćerka u ljubavi, Barbara * * *

To što sam svojoj majci napisala i pročitala ovo pismo smatram jednim od svojih najvećih duhovnih dostignuća. Želela sam da moja majka sazna za čudesno zaveštanje ljubavi koje je ostavila za sobom i sigurna sam da joj je to podarilo mir tokom prelaska na drugu stranu.

Možda u vašem životu takođe postoje ljudi koji treba da saznaju kakvo su vam zaveštanje ostavili pre nego što napuste ovaj svet.

Ne čekajte da neko koga volite napusti ovaj svet da biste mu ukazali počast.

Ne odlažite izražavanje svoje zahvalnosti do trenutka kad ta osoba više ne bude tu da primi dar vaših reči.

Recite joj to odmah, još ovog trenutka, bila ona mlada ili stara.

Nikad ne znamo kada će nečiji boravak na zemlji biti okončan.

304

Alhemija duše Šta će biti vaše lično zaveštanje? Jedna od najdubljih unutrašnjih promena koju svakodnevno treba da praktikujemo jeste da razmislimo o vlastitom zaveštanju, ali ne o zaveštanju koje ćemo ostaviti kad napustimo ovu planetu, već o zaveštanju koje ostavljamo upravo sada, još danas, i sutra, i narednog dana. U tome počiva suština našeg unutrašnjeg putovanja, u razumevanju da svakog dana ostavljamo svoje zaveštanje i da imamo slobodu i odgovornost da sami odaberemo kako će ono izgledati.

Sada je kucnuo čas da pređemo na završnu unutrašnju promenu.

Promena iz duše

Promena od razmišljanja o zaveštanju koje želite da ostavite na kraju života do razmišljanja o zaveštanju koje ostavljate danas Svakog jutra zapitajte sebe: Kakvo ću zaveštanje danas ostaviti?

Kakva će se promena do kraja dana desiti na ovom svetu zbog mojih izbora i postupaka?

Razmišljajte o tome tokom čitavog dana, ne fokusirajući se na poslove ili zadatke koje jeste ili niste obavili, već, kako smo naučili u prethodnom izlaganju, na vibracioni trag koji ostavljate na svemu što vas okružuje. Šta je najuzvišenije zaveštanje? Do sada sigurno znate kako glasi moj odgovor: ljubav. Kad smo u ljubavi, postajemo najveća i najmoćnija sila koja postoji. Kad vibriramo ljubavlju, postajemo najveći što možemo da budemo.

Ne možemo da budemo veći od toga.

Ne tražite dar. Budite dar.

Ne tražite nadu. Budite nada.

Ne tražite svetlost. Budite svetlost.

Ne tražite čudo. Budite čudo.

Ne tražite blagoslov. Budite blagoslov.

Ne tražite ljubav. Budite ljubav.

305

Barbara de Anđelis * * * Ljubav kaže: „Ja sam sve.“ Mudrost kaže: „Ja sam ništa.“ Između to dvoje protiče moj život.

Nisargadata Maharadž

I tako, dragi moji, stižemo do kraja našeg hodočašća, ali se iskreno nadam da to nije kraj vašeg hodočašća. Kako ste putovali? Da li osećate da je u vama sve počelo da se razvrstava, menja, usklađuje, rekalibrira, širi, otvara i rastapa? Da li naslućujete mistične struje sećanja koje se komešaju duboko u vašem srcu? Da li doživljavate neku svežu novu radost dok shvatate da ste se probudili i započeli svoj veliki povratak ka celovitosti?

Priča o pravom duhovnom hodočašću jeste priča koja zapravo ne može da se ispriča. To je nešto nečujno, nevidljivo i neopisivo. Reči samo pokušavaju da artikulišu ono što um veruje da je shvatio. Međutim, u našem unutrašnjem hramu – hramu srca – dešava se nešto duboko i čudesno. Na tom svetom mestu, izvan čulnog sveta, izvan samog jezika, otkrivate tajanstveni nektar koji vas čeka na kraju putovanja. Okusiti taj nektar znači iskusiti duboko divljenje, poštovanje i mir.

Kad sam imala osamnaest godina, ukus božanskog zapalio je vatru moje žudnje za duhovnom slobodom i formalno označio moje stupanje na stazu duhovnog tragača u ovom životu. Ukus božanskog doveo je do ovog trenutka, u kome sam se sastala s vama. Istinska priroda tog ukusa jeste sama milost jer, kad jednom iskusimo tu milost, poželimo da dobijemo još i našu žudnju više ne može utažiti ništa osim najuzvišenijeg. To nas podstiče da nastavimo dalje, ne dopuštajući da nas bilo šta zaustavi na našem veličanstvenom povratku kući.

To je oduvek bila moja istina, i sada, na kraju mog hodočašća na putu unutrašnje promene, znam da će tako i ostati.

306

Alhemija duše

Od mog srca vašem srcu Plima moje ljubavi visoko se podigla; dopusti da te preplavim.

Hafiz

To što sam napisala ovu knjigu može se opisati samo kao bezuslovna predaja pred oltarom ljubavi. Više od bilo čega što sam do sada napisala, ova knjiga je zahtevala da po strani ostavim sve ostalo, kako bih napravila mesta za ljubav koja je čekala da izbije iz mene – ali ne ljubav prema bilo čemu ili bilo kome, već ljubav koja sadrži i obuhvata sve što postoji.

Ta ljubav nije ono na šta mislimo kad ljubav zamišljamo kao srećno i veselo iskustvo. Ova ljubav sadrži radost i agoniju, izdaju i samilost, odricanje i iskupljenje, poniznost i trijumf, sve odjednom. Ona je celovita i upotpunjena jer obuhvata apsolutno sve i ne izostavlja ništa što je ljudsko, a potom se otiskuje još dalje ka dimenziji koju možemo opisati samo kao vrhovnu uzvišenost. To je ljubav prema nesavršenosti ljudske prirode koja ne poništava našu božansku prirodu.

Nesavršena posuda i dalje sadržava ono što je savršeno.

Nalik tome, ja sam ponizni drhtavi pehar koji je primio neizmernu količinu ljubavi, milosti i saosećanja kako bih mogla da ih prosledim vama.

Toliko puta mi se dešavalo da briznem u plač od siline energetskih talasa koji su se slivali u mene, toliko puta nisam mogla da zaustavim suze dok sam osećala bol čitavog sveta, moj bol, i naš bol, našu bitku s vlastitom tamom i našu žudnju za svetlošću, toliko puta sam osećala težinu bolnih srca i divnih zaplašenih duša koje pokušavaju da se izvuku iz mreže zaborava. „Držite se!“, vikala sam u sebi. „Držite se! Niste sami! Uradićemo to zajedno!“ Iznad svega ostalog, u trenucima kad bi se siloviti i nemilosrdni vetrovi neočekivano obrušili na moj život i uzdrmali me do temelja, molila sam se da posuda moje duše ostane dovoljno snažna, nepopustljiva i postojana, da se iz nje ne prospe nijedna dragocena kap nektara koji je preko mene trebalo da dospe do vas.

Ako ste primili moje reči, zajedno s ljubavlju i mudrošću koje one treba da vam prenesu, onda možete da me osetite baš kao što ja osećam vas, sada i oduvek. Vi ste moja voljena bića bez lica i imena, moje nadahnuće, oni 307

Barbara de Anđelis kojima služim iako ne znam čak ni ko ste – a opet, na neki volšeban način, vi ste tu pored mene, smešteni duboko u mom srcu dok ovo pišem, i vaša duša pravi društvo mojoj duši. To je misterija posla koji obavljam na ovoj planeti. * * * Mi smo samo duše koje jedna drugu prate do kuće.

Ram Das

Vi ste deo dubokog i veličanstvenog procesa koji se trenutno odvija, vi i još toliko drugih ljudi na ovoj planeti. Mi se nalazimo u međusobnom mističnom vibracionom odnosu, odnosu u kome smo energetski povezani na najdubljem nivou našeg istinskog duhovnog srca.

Ovo je krajnja i vrhovna unutrašnja promena: veliko sećanje i veliko ponovno sjedinjenje s našim najuzvišenijim i najistinitijim sopstvom.

Kada se svako od nas otvori, svi se otvaramo.

Kada se svako od nas isceli, svi smo isceljeni.

Kada se svako od nas promeni, svi smo promenjeni.

Kada se svako od nas uzdigne, svi se uzdižemo.

Kada svako od nas uđe u vibraciju ljubavi, svi vibriramo kao ljubav.

Na taj način, sjedinjenje naših iskrenih srca isceljuje čitav svet.

Ovo su moji najuzvišeniji blagoslovi za vas. Neka iz mog srca pređu u vaše srce.

Da se setite ko zaista jeste, šta je prava priroda vaše duše i šta treba da obavite dok ste u ovom telu, u ovom životu, u ovom posebnom trenutku na planeti Zemlji.

Da vaša iskrena težnja ka slobodi, isceljenju i oslobođenju bude primljena i posvećena milošću.

308

Alhemija duše Da sve prepreke u vama i izvan vas budu uklonjene kako bi svetlost mogla da ispuni vaše biće.

Da hrabro promenite kurs i krenete nazad ka celovitosti.

Da budete oslobođeni patnje. Da obitavate u miru.

Da budete blagoslov svetu i svakome koga sretnete, gde god da idete i šta god da radite, u svako vreme i u svakom trenutku.

Da ljudi zahvaljuju Bogu što postojite.

Da živite na takav način da postanete dar, nada, čudo, blagoslov i ljubav za svoju porodicu, svoje prijatelje i čitav svet.

Da najuzvišenija svetlost u vama sija kao večno sunce, tako snažno da i sami budete zaslepljeni njenim sjajem.

Da spoznate sebe kao tu svetlost i da se setite da već jeste ta svetlost. Samo svetlost i ništa osim toga.

Da se probudite. Da se probudite. Da se probudite.

Hvala vam što ste se pojavili na našem zakazanom sastanku i što ste mi pružili neizmernu privilegiju da kroz ove reči podelim svoju ljubav s vama.

Na mestu izvan uslovljenosti i uzročnosti, izvan vremena i prostora, ja sam sa vama.

A tu uvek postoji samo i jedino ljubav.

309

VAŠE PROMENE IZ DUŠE Promena od traganja do otvaranja Promena od traganja do viđenja Promena od prilagođenog viđenja do potpunog sagledavanja Promena od traganja do sećanja Promena od razmišljanja o transformaciji do njenog proživljavanja Promena od pokušaja da kontrolišemo spoljašnjost do nastojanja da sebe promenimo iznutra Promena od upravljanja do vladanja Promena od unapred ka unutra, od daljine ka dubini Promena od pozitivnog razmišljanja do pozitivnog vibriranja Promena od razmišljanja o sebi kao emocionalnom ili intelektualnom biću do shvatanja da ste zapravo vibrantno biće Promena od razmišljanja da je vaš odnos prema drugima zasnovan na emocijama do shvatanja da je svaka međuljudska interakcija prvenstveno vibraciona Promena od sagledavanja prošlosti kao niza emocionalnih događaja do shvatanja da su to zapravo vibracioni događaji koji su izvršili vibracioni uticaj na vas Promena od verbalnog izražavanja do vibracionog emitovanja istine Promena od pitanja da li se dopadam ljudima?

Do pitanja kakve vibracije emitujem?

Promena od vrhunske pojave do vrhunskog prisustva Promena od selektivnog biranja situacija kojih ćemo biti svesni do prisećanja da se sve računa

Promena od razmišljanja sve ili ništa do razumevanja sve je sve Promena od nastojanja da ostavimo dobar utisak do negovanja vibracione verodostojnosti Promena od razmišljanja o istinskoj veštini življenja kao stavu i nameri da se postigne izvrsnost do njenog pretvaranja u konkretnu praksu i naviku Promena od potrage za uzvišenošću do pripreme za uzvišenost Promena od skupljanja do širenja podsticanjem širenja i eliminisanjem skupljanja Promena od nastojanja da uklonimo ili potisnemo nepoželjne emocionalne i energetske obrasce do stvaranja uslova za širenje kako bi te energije mogle vibraciono da se razmotaju i rasprše Promena od pasivnog čekanja da vidite koji deo vas će odneti pobedu do svesrdnog navijanja za tim širenja Promena od sagledavanja određenih situacija kao dobrih ili loših do procenjivanja njihovog vibracionog uticaja Promena od pukog primećivanja šta se dešava do svesnog izbora u svakom trenutku Promena od primećivanja šta treba promeniti do svesnog činjenja onoga što je neophodno za promenu Promena od zaustavljanja kod lociranja i otkrivenja do svesnog odabira transformacije Promena od pitanja zašto ne mogu... Do pitanja zašto ne činim...

Promena od pokušaja da sve promenimo do izbora da nešto učinimo Promena od razmišljanja o najuzvišenijem do vibriranja u skladu s najuzvišenijim Promena od pukog nastojanja da budemo u svom najuzvišenijem do uočavanja kada, kako i zašto smo otplutali od svog najuzvišenijeg Promena od čekanja da budemo podignuti do pronalaženja načina za samostalno uzdizanje Promena od fokusa na spoljašnje ciljeve i postignuća do ukazivanja dužnog poštovanja duhovnim postignućima

Promena od nastojanja da spolja dobijemo ili uradimo više do nastojanja da postignemo više iznutra Promena od otkrivanja gde možete da dobijete ljubav do otkrivanja gde možete da pružite ljubav Promena od pukog merenja vremena do zadivljenosti zbog sveprisutnih blagoslova Promena od nastojanja da negujemo stav zahvalnosti do doživljaja zahvalnosti kao vibracionog iskustva Promena od uslovne do bezuslovne zahvalnosti Promena od odbacivanja zahvalnosti u izazovnim situacijama do razumevanja da istovremeno možete da osećate i nelagodnost i zahvalnost Promena od zahvalnosti samo za ono što je prisutno do zahvalnosti i za ono što je odsutno Promena od ideje o primanju do vibracionog iskustva primanja Promena od nevoljnog i uzdržanog primanja do milosrdnog primanja Promena od jadikovanja zbog onoga što posmatramo kao teret do negovanja toga kao blagoslova Promena od nastojanja da ustanovimo kako da uradimo nešto značajno do spoznaje da uvek i u svakom trenutku već radimo nešto značajno Promena od traganja za svrhom života i razmišljanja da treba da je odložimo do ostvarenja svoje svrhe, upravo sada, u svakom trenutku Promena od razmišljanja o zaveštanju koje želite da ostavite na kraju života do razmišljanja o zaveštanju koje ostavljate danas

MANTRA ZA UNUTRAŠNJU PROMENU

• Danas ću videti sve što treba da vidim, osetiti sve što treba da osetim, i spoznati sve što treba da spoznam.

Zahvalnice Čast mi je da ovde imenujem one koji su mi darivali svoju ljubav, koji su me vodili, pripremali, inspirisali, podržavali i pomagali mi da istrajem dok sam donosila ovu knjigu na svet.

Izražavam najdublju zahvalnost svojim duhovnim učiteljima, vodičima i zaštitnicima, božanskim i ljudskim, na ovom svetu i izvan njega: Hvala njegovoj svetosti jogiju Maharišiju Mahešu i gurumajiju Čidvilasanandi za neprocenjive darove buđenja, oslobođenja i beskrajne uzvišenosti, za koje sam se svim srcem molila i bez kojih ne bih uspela da ispunim svoj zavet u ovom životu.

Hvala mojoj voljenoj majci Filis Garšman i mom očuhu Denu Garšmanu, od kojih sam naučila toliko toga dragocenog čak i nakon što su napustili svoja fizička obličja, i koji me svakodnevno zasipaju svojom bezuslovnom ljubavlju iz onog drugog sveta.

Hvala mojim dragocenim životinjskim pratiocima na nebu, Bižuu, Šanti i Luni, što jesu i što će zauvek ostati moji anđeli.

Hvala mom bivšem suprugu Dagu Heningu za nepogrešive čarobne znake koji svedoče da odozgo motri na mene i da mi ponovo pomaže da lakše prođem kroz svoju metamorfozu.

Hvala svim božanskim nevidljivim bićima čija imena ne znam, ali čije prisustvo neprestano osećam. Počastvovana sam što mogu da budem smerni provodnik vaše blagodetne mudrosti.

Izražavam najdublju zahvalnost svojim poštovanim pomagačima, isceliteljima, podržavaocima i porodici po srcu: Hvala Leni i Alanu Vagneru za večne spone, prijateljstvo za sva vremena, za to što su uvek uz mene i što me vole u mojim brojnim misterioznim obličjima.

Hvala Marisi Morin, mojoj staroj srodnoj duši i mentorki, što je bila moj most ka najuzvišenijoj ljubavi i svetlosti i što mi uvek pokazuje put koji me vraća kući.

Hvala doktoru i učitelju Dži Gang Šau za duhovno isceljenje i ostala čuda.

Hvala doktorki Sat Kaur Halsi, Čakrapaniju Ulalu, Marku Lerneru, doktoru Nilu Korbinu, Šantal Evrar, Rašani Rei i Brentu Baru za saosećanje, putokaze i pravovremeno isceljenje.

Hvala Alison Bets za skoro dve decenije nenadmašne podrške i bezuslovne lojalnosti.

Hvala Rouz i Džeku Heršornu iz joga centra The Sacred Space za to što smo se ponovo pronašli u pravom času i što su deo moje dragocene porodice iz Santa Barbare.

Hvala Gejl Kingsberi što mi je pomogla da ostvarim novu ekspanziju i što je uvek tu za mene.

Hvala Džimu Kviku za briljantnost i nadahnuće.

Hvala Bilu Gledstonu i književnoj agenciji Votersajd što su prepoznali ono što stvarno jesam, što su shvatili potrebu za objavljivanjem ove knjige i što su me poveli u pravom smeru.

Hvala divnim ljudima iz izdavačke kuće Hej haus što su spremni da tako predano služe ovom svetu i što su velikodušno podelili svoje znanje i stručnost sa mnom, a naročito Luizi Hej što je prokrčila put, Ridu Trejsiju što mi je ponovo pružio priliku da podelim poruku ove knjige s toliko ljudi, Peti Gift što je ukazala počast mojim rečima i mudrosti, i Margaret Nilsen za dragocenu podršku i entuzijazam.

Hvala T. Harvu Ekeru, Brendonu Berčardu, Riku Frišmenu, Marku Viktoru Hansenu, Krejgu Dazvoltu, Debi Alen i Demijanu Liktenstajnu što su mi u proteklih devet godina velikodušno pomogli da podelim svoju poruku na pozornici i na filmu s toliko novih ljudi.

Hvala svim mojim saradnicima iz Šakti komunikacija, koji su moj čvrst i postojan oslonac u poslu kojim se bavim i koji mi nesebično pomažu da služim tolikom broju ljudi.

I najviše od svega, hvala mojim voljenim učenicima sa svih strana sveta, prošlim i sadašnjim, koji su održali svoje obećanje da me ponovo pronađu, baš kao što sam ja održala svoje obećanje da pronađem njih. Hvala vam što ste me se setili. Vi ste blagoslovi koje ću zauvek negovati u svom srcu.

BELEŠKA O AUTORU Barbara de Anđelis je istaknuti učitelj na polju lične i duhovne transformacije i stručnjak za međuljudske odnose. Kao ugledna autorka, govornica i medijska ličnost, ona je tokom osamdesetih godina XX veka među prvima doprinela popularizaciji pokreta za samorazvoj. Već duže od četiri decenije njene inspirativne poruke dospevaju do srca desetina miliona ljudi i pomažu im da se posvete životu istinske slobode, buđenja i samoostvarenja.

Barbara de Anđelis je napisala 14 bestselera, koji su postigli tiraž od preko 10 miliona primeraka i koji su prevedeni na 25 jezika, uključujući četiri naslova koji su se našli na prvom mestu bestseler liste Njujork tajmsa.

Ima svoje emisije na CNN-u, CBS-u i PBS-u i često gostuje u uglednim TV programima kao što su Šou Opre Vinfri, Danas i Dobro jutro, Ameriko.

Takođe je autor i producent nagrađenog informativno-komercijalnog programa Kako da ljubav deluje, koji su videli milioni ljudi širom sveta i koji je postao najuspešniji program iz oblasti međuljudskih odnosa.

Barbara de Anđelis je poznata kao izuzetno inspirativna i podsticajna govornica i spada među svega pet žena kojima je ukazana čast da se nađu na spisku najistaknutijih govornika veka po izboru organizacije Toustmasters internacional. Nastupala je kao govornik na nebrojenim konferencijama u društvu tako prosvetljenih i istaknutih ličnosti kao što su dalaj-lama, ser Ričard Brenson, Dipak Čopra, Vejn Dajer, Luiza Hej i mnogi drugi veliki učitelji.

Barbara de Anđelis sve svoje uspehe pripisuje nepokolebljivoj predanosti na putu lične transformacije. Kao ozbiljan duhovni tragač, krenula je tim putem još u svojoj devetnaestoj godini i nakon toga provela mnogo godina boraveći kod nekih od najistaknutijih duhovnih učitelja našeg vremena.

Kao predsednik Šakti komunikacija, Barbara de Anđelis je posvećena cilju da kroz svoje delo prenosi poruku prosvetljenja čitavom svetu. Drži seminare, radionice i onlajn-predavanja za sve koji osećaju težnju da vode život ispunjenja, samoostvarenja i slobode. Barbara de Anđelis je srećna stanovnica Santa Barbare u Kaliforniji.

Barbara de Anđelis Alhemija duše 2015.

I izdanje

Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Saša Petković Izvršni urednik Dubravka Trišić Urednik Svetlana Babović Lektura / Korektura Sanja Kuzeljević / Igor Stanojević Dizajn i prelom Vulkan izdavaštvo Štampa Vulkan štamparija Vojvode Stepe 643a, Beograd Izdavač Vulkan izdavaštvo d.o.o.

Gospodara Vučića 245, Beograd office@vulkani.rs www.vulkani.rs Tiraž: 1.000 primeraka CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI dostupna je u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd COBISS.SR-ID XXXXXXXXX