1
MEGAFON - Zbirka Pesama Delfinov let Zagledan u ponor slanog doma svog delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let. Zaljubljen u nebo, eto takvim se rodio, previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet. I uvek kad bi pomislio kako krstari albatros sekao je pucinu – k'o adrenalin sto sece mu krvotok; sirio je krila da dohvati Bozji svod, al' ta su su krila bila dovoljna tek za po koji kratak skok… Neki dodju srecni – pa tako i odu, on je pripao taboru drugom… i tog je dana na obalu smrknut okean izneo telo skrhano tugom. … Stepam svoje rane dok provodim dane izmedju zelja i istine. Logike ponestaje, rebus ne prestaje da mi para vijuge. Pravila ne vaze, moj prijatelj kaze da sve vise veruje da cudne su sile podigle vile da nas gresne razonode. Ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna al', kao i delfina, bukagije dubina sve vise me vuku ka veridbi dna… ……………da li sam to ja?
Epicentar Mozda je bilo bolje da me ne zoves, da ne budimo pucinu Atlantika… meridijane seku impulsi… Kako se blizu cini prokleta Amerika… Jos pamtim dan i djavolji pakt kad maler kao vir je posejao sunovrat. Takve stvari kada spoje – nema "moje", nema "tvoje", ti zauvek ces ostati moj rodjeni brat. 2
Energija, svemocni epicentar, magicni spektar bezbriznih boja. Viziran rezervni bolan plan, potpisan mlazom "Boing"-a. Mozda je bilo bolje i da ne pocinjem… Zove me mart, taj niski start dok turiramo srca gradskog izloga. Visoki napon, spontanog besnila zakon, prosuta tinta ziga ludila… Energija, svemocni epicentar, magicni spektar bezbriznih boja. Ordenje nocnih shtihova cuvacu u dzepu stihova…
5. oktobar, kontra-aspekt Gospodar zveri ustolicen na drustveni tron te noci je ostao budan do kasno. Okrenuv ledja prozoru sto sluti Molotov uzdahnuo je…skoro polu glasno.
25 Kad stara udje u stan da mi ugrozi dan ka..e "novo je sve, al' ti se ne menjas, ne. Bitan je dobar zvuk…" u sobi zavlada muk dok gorim kao fitilj uz pitanje: - Gde si do sad? Kakav je plan? Zar ces celog svog zivota biti umoran? Znam, imas 25, polako rusi se svet, ruse se snovi, san po san… Kroz sapat koraka dolazi navika umesto oruzja natovarena prohtevima. Pita me "da li?", pita "s' kim?", pita "kako i gde?" Pita me "zasto?", pita "kada?", ona pita me: - Gde si do sad? Kakav je plan?… Ovde, u grobu svog perjanog sna dok ispraćam dane niko ne sme da zna: mimo grehova, naspram ogledala stojim sebican, sledi monolog logican: - Gde si do sad? Kakav je plan?… 3
Andjela Hej, Vi ljudi iza toplih prozora pomozite da shvatim ko sam stvarno ja jer ne znam puno toga sto bih trebalo da znam kako je to biti gospodar svog zivota? Ja se zovem Andjela slatka slana suzica osmeh kao rodjendan sto ne volim taj dan ja se zovem Andjela sanjam jedan isti san: niko me ne poznaje al' poznajem ja Vas. Hej, Vi ljudi, sidjite sa tockova da pokrenemo krug uz milion pitanja: kakva mahovina čudna moje srce pritiska? O, dal' je stvarno to, il' samo tako izgleda? Ja se zovem Andjela slatka slana suzica osmeh kao rodjendan što ne volim taj dan ja se zovem Andjela sanjam jedan isti san: da niko me ne poznaje i da ne poznajem sama sebe.
Avijone, baci mi bombone Ni proroci nisu videli sta bi eto, moglo da se dogodi casna pionirska rec), a kao mali sam slusao bend koji je sve znao unapred - svi su se smejali, kao na skec… Rodjeni na raskrscu ratova i paktova spremni smo cekali vesti u 6 (o, Boze gospode…) Nekad provokacija zvuci kao uvreda - ti to ne kapiras, zar ne? I dok sanjas svoj popodnevni san tvoj ce sin, mali vragolan mahati ka nebu i u trku pevati iz sveg grla: 4
"Avijone, baci mi bombone a ja tebi pare – da kupis cigare!"… Mislio sam da ce proci sve i nestati ko oziljak pod obrvom… Nikad nisam umeo da lazem, a sada lazem sebe da je sve pod kontrolom. Samo slepi nisu videli kakav je reziser Toma Talicni (ma ko bi rekao…). Tog je dana cistio cev i hladan cekao hvalospev. Njega ne zanima moj gnev.
Berza bez granica II Na istoku zapada, severno od juga, fijakerom mlaznim – sledeca stanica, slucaj me odveo u malenu zemlju - postojbinu Berze bez granica. Polio sam pogledom sljastav horizont gde sarenog izbora klecale su tezge i tek sto sam stao na prasnjavo tle, gramzivo sam zeleo da kupim bas sve: Par dobrih drugova (tek da mi se nadju), maserku u crvenim najlonkama, soliter sa pogledom na deponiju gradsku, glas koji nikad ne falsira, sredstvo za kontracepciju zivotinja da poklonim ga vatrenim sodomistima, atomsku bombu pogodnu za pecanje da je bacim na sred mora i svu ribu pobijem. Bogat asortiman artikala i trgovci vesti, sto se zavlace u dzep, bas kad sam ostao totalno bez para na sledecoj tezgi stajao je lek; zastao sam tu, gde otkupljuju tajne i taman sto me pogledao - sasuh mu u uvo te reci, tako teske, meni poverene, vredne dostojanstva …ali se isplatilo! Sad sam opet vrsljao po pijaci cudnoj s' dzakom punim zelja i pohlepe i kupovao sve sto se kupiti moze, a ovde se moze kupiti – bas sve.
5
Betty Kao druid ukopan u pescani krug, vec dugo stojim tu na uglu, placam prokleti dug. Jos uvek sanjam svoj prokleti san, kada sam upoznao tebe neka proklet je dan! Naime, Betty je bila tako prljava a cista, kao sareni leptir nikad dosadno ista. Negde izmedju krajnosti je znala da postojim, ona je igrala po pravilima, naravno – svojim. Zardjale sakupljam po krevetu ciode, vesto kradem svaki detalj, pazim da je ne ubode, da je ne probudi…Betty je sanjala okean kako divlja, kako urla ispod Statue slobode. A ja, k'o jedrenjak nasukan na sprud, odavno umoran od svega pitam "ko je ovde lud?" Ne odgovara. Samo doziva me prstom, k'o da kaze "nocas zelim da te ljubim bas svud…"
Boze, pravde Voditelj sa govornim manama, retardirani pevac na naslovnim stranama, a mene hvata frka kad pomislim da treba ici odavde… Tek po koji iskren prijatelj, celog zivota sebi roditelj, o, kako boli ova robija – "majka" Srbija. Boze, pravde… Pozornici pricaju viceve, klinci sanjaju spric - problem prokleto velik udaram jako, trazim slabu tacku ne zna za slabu tacku celik. Prognoziram sudar svetova sudim da dosudim faul bice to visokog napona pad u uragan kad budem krenuo kraul. - Jednu za sebe, jednu za mene, za nase zdravlje zapali svecu. Zamisli neko srecnije vreme… - Ne mogu i necu!
6
Usmeri pogled – zvezdani dvogled ka granicama balkanskog ludila, sa srca ljudi, probaj, otopi led -pa onda reci da li pomaze molitva!
Boze, kakav divan dan Nesanica gori u mraku, zakljucujem: jos jedan dan sto nosi negativan skor. Jos jedan glupi film, ostvarenje nekog majmuna, jos jedan mrtav pesak – jer je bio spor. Jos jedan od nas ide u Vojsku Jugoslavije, jos jedan abortus (brak je za starije). Jos jedan hektolitar mrznje, pucaju granice, jos jedan nuklearni tovar krece sa stanice. Kako zaspati posle svega ovog, posle ovakvih stvari kako pasti u san? Da li ce sutra doneti nesto novo, plasim se, jos gore? Boze, kakav divan dan! Sirena teretnjaka donosi vece, cini mi se, mracnije od onog juce: jos jedan skok u prazno sa desetog sprata, jos jedan uslovno pusteni psihopata. Jos jedan ranjenik u agoniji drhti i jeca, jos jedan penzioner histerise u redu za hleb, jos jedan prosjak sa uverljivim tekstom na uglu, jos jedan novi zakon nam gura ruku u dzep. Kako zaspati? Posle svega ovog kako pasti u san? Da li ce sutra doneti nesto novo, plasim se, jos gore? Boze, kakav divan dan!
Care, brate, tebra Istine fitilj dogoreva TV je pun raznih kretena novac je muzike maligna zlezda danas je svako prokleta zvezda Kafanske drolje uglavnom su bolje od zvezda te produkcije medijska licnost od stila gura sina debila crnca s' nedostatkom pigmentacije mislim: care, brate, tebra – to se rimuje sa zebra ali nema neke logike...ne. 7
Halter magija osvaja silikon glupost sakriva pornografija u zmajevom gnezdu ne znas da pevas, ali odlično zevas nocas od tebe stvoriću zvezdu Kafanske drolje uglavnom su bolje od zvezda te produkcije medijska licnost od stila gura sina debila crnca s' nedostatkom pigmentacije mislim: care, brate, tebra – to se rimuje sa zebra ali nema neke logike...ne.
Crno nebo Kao u lutkarskoj predstavi, razdesenih udova, sa ocima bez sjaja ljudi teturaju u gomili, * s neba padaju paketi humanitarne pomoci… Ne mogu da verujem da se ovo nama desava! da li se iko krivim oseca? Zovu me pasnjaci, krda slonova : sto pre! Da odem odavde i da ne gledam kako isforsirano bratstvo propada. Ruske mecave, mozda Afrika, bilo gde. …Gde je dovoljno daleko pobeci da zaboravim sve grobove i crno nebo, delo nepoznatog majstora? Vreme bogatih i ubogih. Carstvo lopova. Kradi da bi imao, ubij ako je potrebno! Ponekad stvarno pozelim da nisam tu, u zemlji divljaka na Balkanu prokletom. I dok lazem sebe da je sve ovo samo ruzan san, vetar donosi daleke glasove: Zovu me pasnjaci, krda slonova… * E. A. Po , Covek gomile
Daleko bilo… Daleko bilo… i ne pomisljam da si zelela da odem indisponiran pognute glave, kao, tuzan (pseto lazljivo) stafeta ponosa svetluca nesnalazljivo.
8
Uporno strogo, samokaznjavaju}i logo na lice fotokopiram… inertno-emotivne sile zakucavaju debile po cenu svega dalje putujem sam.
Daleko blizu daleko Dugo sam disao sam, glumeci uvek da znam pravi razlog mog prokletog cutanja. Zaspalih ljubavi dah…pluskvamperfekat. Tog petka pao je mrak, moj korak – sve osim lak bas je gubio nadu kad se desio taj aperkat: citav svemir skriven ispod njenih obrva. Delfinu prelepi moj, sta god da pomislis, ovako blesav i lud vec te godinama trazim svud sledjen pri pomisli da mozda…i ne postojis. Kise dosadni ples samo golica zedj da ti pomerim sa cela tvrdoglavi taj pramen smedj, pa naslonim usne – k'o balon od sapunice. Znam, znam – ti mislis: tuzan je dan kada semofor je crven, a ti zuris u stan… Vest za tebe glasi: ima ko da te spasi, pogledom gladnim oslobodi. Moj telefon gubi smisao… ne znam zasto sam uopste i pisao sve te brojeve… kupole bojeve prosto prorade u glavi kad se pojavi - na njemu tvoj broj. Cesto uzdahnem sam i sasvim sigurno znam pravi razlog mog prokletog cutanja: daleko blizu daleko sanjas isti san.
Dok nebo bojim strahom Zovem se Miki, vec dugo… Kroz moje oci nista ne vidis. Velika biti, u dilu s tugom probaj, pa nekim cudom mozda mi se svidis. Sumnjiv je san sutrasnji dan… Poveruj u mene, makar i da ne postojim. Kupi me smehom, sto nikad se ne proda. Ja sam zeton za taj dzuboks , ma necu ni da brojim 9
tvoje uzdahe sto prosipas kad odem svaki put i protiv uroka taj tango tvojih koraka. Noga na gasu, srce u kasu dok nebo bojim, strahom manje vise, dahom tvojih usana. Znam tvoje ime, al' novo ime trazim da samo ja te njime ponekad dozovem stignu me rime dok pletem lazi da prevarim u glavi taj nedvosmisleni problem mojih jutara, pijanih od tebe svaki put umesto odgovora prefinjeni goblen pitanja u levoj traci, sporih hiljadu na sat‌
Dok udara srce - Zivot je lep kada zatvoris oci i strpas u sebe koji miligram! - Mislim, slazem se s' tim, samo nesto te koci: noc u strahu i znoju kada prespavas dan. - Zivot je lep posle petnaestog piva na gajbu kad privedes neku laku robu! - Bice to dozivljaj, zaista nezaboravan, sutra, kad je ugledas debelu i golu. Reci mi, tebe to cini srecnim? Reci mi, to te ispunjava? siroke zenice te ne cine vecim, samo propadas duboko, dublje, do dna. Polako prolazi voz, moj mali brate, ne reci kako temu bi da promenis jer, dok udara srce, ovo govori glava sto vec je bila tamo gde ti odlazis. Skrivena u mraku ceka crvena pruga. Zgazis je, pa lazes da je sve OK. Starim kisobranom protiv radijacije‌ kako se zivot pretvori u kosmar za tren. Reci mi, tebe to cini srecnim? Priznaj, to te ispunjava? Tvoja prijateljstva ne cini vecnim ta glupava, ta tvoja prokleta navika.
10
Dosadan dan Uopste ne moram da bavim se sobom - saznam od drugih da sam spavao sa tobom, pa onda cujem kako sam zlatan… razvlacim lice u kez neverovatan. Da li je bedak minus novac prava formula da se postane lovac na najbolju pricu koju ovaj grad servira? O, ne! Dosadan dan, padam u san motam pedale nevidljive bojim se da krilima ne dotaknem device stidljive Dosadan dan, neprovetren stan otvaram prozor ludila probaj i sam – ispruzi dlan, pa me sa njega najzad oduvaj …u ovaj dosadan dan. Roje se bajke o vaskrslom meni, nisam ni znao da se lupam po veni (!?) mada ponekad budem omiljen lik pune case kad progovore umesto Njih. Da li je sivo zbog oblaka, da li je sve to samo odraz Bozjeg ludila? …ili je nebo ogledalo vaseg sivila? Ko to zna?… Dosadan dan.
Dva minuta straha Srce slome cak i usta nekog neznanog junaka brzinom zvuka dok tone moj brod. Ovu noc zato provodim budan i sam, k'o osudjenik. Dajte mi rec na samo dva minuta straha, dajte mi glas, al' znajte, gluvi ce me cuti. Ovo je kanonada, rat u mojoj glavi, srusen je svet pravljen od pepela i praha. Pogled odozgo okom plavog goluba, hiljadu prica, saka srece i tisine. Nije ni srce uvek crvena fasada -pukne bas onda kada najmanje se nadas. 11
Razmisli dobro i reci mi, ne vidis sebe, ali vidis njih - zivote tihe i prazne‌ Trac kao vesti proverene, ti vidis druge, ali sebe NE. Vise ne brojim jer, po ko zna koji put, budnog sam nocas opet zatekao sebe. Svetlom po mraku najzad pisem poruku: Cuvaj se dobro jer ja dolazim po tebe! Ovo ce biti prvi poslednji put, vidis li znake na nebu? Od sad te prati pogled ostar i ljut, ja nocas slavim svoju pobedu! Srce slome cak i usta nekog neznanog junaka brzinom zvuka dok tone moj brod. Ovu noc zato provodim budan i sam, k'o osudjenik.
Fabricka greska Kise padaju, evo vec stoti dan smisljam oblake kako da oteram. Prizivam vraceve drevnih plemena da zajedno sa njima otpevam molitvu za Sunce, makar neonsko‌ samo se bojim da ne pokleknem i promuknem. Na ivici sam snage. Hvala na visku inspiracije, u mom gradu je "glupo" voziti skejt. Ja sam fabricka greska generacije, dovoljno pametan, steta – previse slep. Moji su drugovi biseri rasuti‌zauvek. Sanjam talase obalskih mirisa i parce neba gde je mesec uvek pun. Mesto na kome vise necu biti usamljen nikad niko nece mo}i da mi oduzme. Stvarno se bojim da se neko ne usudi i pokusa da me probudi, da dirne prljavom rukom u jedino sto je ostalo - pucacu u grudi!
12
Frodo Brzinom pogleda repetiram menjac, u patos nabijam gas. Na najmanji znak postajem ludak spreman na sve. Ulica Akacija. Erik ne postoji. Paranoja u boji. Glupi TV. Ljudi postaju jadni, kulture gladni, ou-je! Da li je to mene strah, pa glumim da sam jak? Novo jutro – novi ambis. Skoro da se ne secam bas takvih vetrova… drhtim kao Frodo Baggins. Pojeli mi mladost. Pojele tebe vajarke – godine. Shamar. Kako udara mi damar dok te gledam kako skidas se. Fuck! Napolje palim, ne vidim razlog da te povalim. Asvalt me zna…U tajnom dilu on i ja cutimo, o – ne! Da li je to mene strah, pa glumim da sam jak? Novo jutro – novi ambis. Skoro da se ne secam bas takvih vetrova… drhtim kao Frodo Baggins.
Hvala ti za ovaj suncan dan Cekalo je jutro celo jutro da se naspavam znajuci dobro kakav miran sanjam san kazem mu ''dobro jutro, ti jutro pazljivo i hvala ti za ovaj suncan dan Zivim u vreme cudno, strah da ga zivim budno ponekad me tako lako uspava cutnja i nespokoj da ne izvuku broj bas moj za jos jedan plac Malo je pravih stvari ostalo za sve nas: prijatelje, poznanike, slucajne prolaznike... Glad sa ekrana slika vesto zalaguje gutamo frejmove ko komsijske jabuke Pitam se ''dokle tako?'' izumire polako zelja za carobnom gumicom da brisem tuzna stanja, suze, razocaranja raspertlane duse hodam ulicom Kazem '' dobro jutro, ti jutro pazljivo, i hvala ti za ovaj suncan dan'' .
13
Hvata me panika Kao i uvek kada me zbunis, bezbroj jednacina bez razloga. Hvata me panika, bolje da ne pricam… Boze, oprosti mi, svasta pomisljam. Uporno gutam to da zelim da me probudis, osmehom molim da postanes zvezda repatica, moja drugarica, beskrajno duga noc, najlepsa muzika. Ovo je prica bez zakljucka, nemo stojim kao upitnik. Ti si prosta kao slozena recenica, a ja sam nesto kao srecni dobitnik. Svake me noci mocno opija film u kome uporno glavnu igras ulogu; levo – desno, napred – nazad, ja se borim sa njim, cak i kad zelim, od sebe da pobegnem ne mogu. Ti si kao najlepsi dan. Ti si miris novina. I uporno se nerviram, uporno pokusavam da makar na tren budem svoj, gubim razum, gubim granice… Samo jedan okrecem broj i disem u telefon poput psihopate.
Kalifornija Kako crnja pravi veselu pesmu? Moj ortak Bane ima teoriju…kaze: "lepo: probudi se, ne stavlja glavu pod cesmu - on ima Zapadnu obalu…" Umesto sata, crna zena mu kuca na vrata, zavesu spusta suncan dan, a, kako bez alata nema ni zanata - crnja ima alat za jutarnji plan. "All the leaves are brown…" a ja sam umoran. Palma mazi prozore, neki klinac dole vozi skejt (licno preferiram talase), ni minut ne bih bio strejt.
14
Ta bi mi klima odgovarala - tamo je i u februaru jul. Komsika me ne bi ogovarala - s' komsikom bi' bio kul… "All the leaves are brown…" a ja sam umoran.
Kanal 6 (Pola tone eksploziva) Bolje Vas nasli, dobrodosli na Kanal 6! (kroz stroboskope nazire se prevara) I, uz zvuke cirkulara sada krece ludi ples: Gospodin Predsednik i ja, Dylan Dog i pola tone eksploziva… U kadru sasvim spontan sudar svetova, za mene bas ni malo cudna situacija. Saznajem iz pouzdanih izvora: ove ce noci da pobesni cela nacija. Kao da fali pola tone eksploziva… Pulsira masa tiha, savim tiha, kao Tihi Don suvise istim tokom isprana u kamenje i mulj. Kao da fali dodir vetra da stampedo nasrne, kao da fali samo iskra da zagore ulice… Kao da fali pola tone eksploziva… Statira rulja, k'o u stondu vec pedeset godina, velika usta, srce malo – tuzna kombinacija. Promuklo grlo, bojni poklic moj niko ne cuje (a fali samo iskra da zagore ulice), zato mi dajte -bar pola tone eksploziva!
Megafon Slusaj ovu etidu sa izlizane matrice zivota mog! Akvarel klasike nevesto uramljen urbanim zakonom. Ne trazim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta - krojaca sudbine. Lucidne uloge uvek odbijem. U ovom orkestru limenih truba, do korozije promuklih i pospanih, ja samo zelim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori
15
a to je sad, o, muci me glad za megafonom jakim 200 hiljada vati nek stanu vozovi, nek puknu prozori, dosta sam cutao, bre, neka popuca sve, ja hocu da govorim! Dvogled za svet, preko ramena let pogledu se oteo, a tamo – detinjstvo, da li jesmo, il' nismo generacija za preokret? Crnih barjaka mars, putem promena – bas negde ispred cilja zastao… Pominju Zapadna vrata…pre bi raku zirafa poklonila svoj divlji cvet! Dajte mikrofon, pa nek popuca sve! Jar bar ne brinem ni zbog kakve etike. Da cutim ko zid dok me nagriza stid? Ja sam lajavi pas, meni se jebe za vas, ja hocu da govorim!
-i+ Kada bih crtao strip ili pisao stih hiljadu suncanih dana bih sacuvao za njih, za bracu po srcu, vetar vreo i sum - pesmu srece urla daska kad je spustis niz drum. Najpre pogled u ponor, kao potpis na gips, i krv, k'o dinamit, iznenadi celo. Ubrzava puls, sta daju minus i plus kad jurnes u strah, kad cujes vrisak tockova…
Ne pitaj Kao neuspeo grafit na okrecenom zidu, cutim iz noci u dan. Nikad pomislio ne bih da se tako lako bledi, da cu ikad biti bas toliko sam. Nekad otme mi se uzdah…prijalo bi, da za uzvrat, jos neko samnom uzdahne. Album nepoznatih slika; osmeh starog dobrog lika odavno ne podseca ne mene. Ni je dan maj nije bio kao ovaj, ne umes da slusas, zato ne pitaj. Secanja snop, sareni kaleidoskop ne pomaze da u oci vratim sjaj. Pravo cekalo je vreme da proklija greha seme i pokloni mi zasluzeni plod: cilim dogadjaja cudnih, crnim ordenom bludnih to me odlikuje 16
dobri nas Gospod… Mada stojim iza svega, pitao bih licno njega : kakav to merac ima Nebeski Sud? Nemog filma sekvence – malo stroge konsekvence za nekog ko je bio…samo malo lud… Ni jedan maj nije bio kao ovaj, ne zapitkuj me i ne prekidaj… Secanja snop – tek srece krop ne pomaze da u oci vratim sjaj.
Ne veruj nikome Ne veruj nikome u gradu stalih satova (dugo sam bio naivan – pa znam), ne veruj nikome u zemlji zardjalih zakona ovde je novac jedina gramatika. Tvoje su oci umorne, njihove ruke prljave i tako sve odlicno funkcioni{e. Ja sanjam isti san kako ne smem ispred sebe ni da pogledam ja sanjam novi dan kako budim se lep i pametan Ne veruj nikome u gradu malih stanova (dugo sam bio zakljucan – pa znam) ne veruj nikome, jer, lud i dobar (braca rodjena) gaze po sudbinama, sede mi na grudima. Tvoje su usi umorne, njihove usne balave i tako to, moj brate, funkcionise! Ja sanjam isti san kako ne smem ispred sebe ni da pogledam ja sanjam novi dan kako budim se lep i pametan …
Ne znam ni sam Ne znam ni sam zasto uvek trazim pravu rec da manje te zaboli kad te njome udarim. Nije te blam, cak ni sada kada znas da zbog tebe veceras pijem sasvim sam. Izvan vremena, kao minut cutanja Proci ce i ovaj kisni dan…
17
Spajam daljine kao padalica zvezda koja ponovo ce stici svuda osim na moj dlan. Strah od visine, ili nesto sasvim tre}e, ucinice da, naravno, propadne moj plan. Bijem poslednju bitku, placam poslednji dug, previse lazi odjedanput da bih ostao tu, sam u ovom tudjem svemiru.
Nekako najvise me bolis ti K'o vrabac kisu predosetim saplice zivot da me podseti da skoro ce kraj, da je sareni zmaj jaÄ?i od konca mog srecnog detinjstva. I ne bih nikad rekao frka u praznom dzepu kada zbuni se ruka samo ti trepni kao da me razumes i cela prica imace smisla. Ne boli me ni kad se drugi nasmeju sta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kada nemas ideju sta da mi sapnes kada naviru suze. Boli me zulj u cizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najvise me bolis ti. U gradu sto se nikad nece zvati mojim previse mislim, dakle jedva da postojim makar me slazi da me stvarno razumes kad dirnem zvekir na grudima tvojim. Ne boli me ni kad se drugi nasmeju sta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kada nemas ideju sta da mi sapnes kada naviru suze. Boli me zulj u cizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najvise me bolis ti.
18
Olovke izlomljenog srca Jos jedan tuzan dan i sve podseca na san nek probudi me neko, ovo stvarno boli… al' nema nikoga osim hladnog odjeka i cudnih mirisa u mojoj sobi I niko nije kriv, Da li kriv sam sto sam ziv? Voleo bih samo da smo jednaki pred Bogom. U ljubav verujem, mozda i preterujem, mozda trebalo je ranije da popricam sa tobom… Da zajurim strah, kako uplasiti mrak? Moje oruzje su olovke izlomljenog srca. Ma prevaricu sve, kad stavim cvikere u grudima mi bomba sporije kuca. Oci ko u psa, to sam, kao, novi ja: tuzan, bezvezan i veran svojim zeljama. Al' ne dodiruj dno, pazi bice prekasno ako cekanje me pretvori u nekog drugog…
Ovde je kraj "Ovde je kraj", rece ona, "ja odlazim… Mislim, cemu zavaravanje kad ti vise nisi ti? Sad ces imati vremena, pa razmisli da li si dobio, ili gubis." A tog je dana bila lepsa od same sebe, tako ozbiljna i stroga po prvi put. Ja sam stajao i blenuo, kao, kroz nju iznutra razoren, spolja hladan i krut ali sam znao da stvari nikad vise nece biti iste kao pre, sa sobom odnela je vagon srece, tone smeha, punu sobu ljubavi… bilo je jasno kao dan da je sa mnom gotovo. "Ovde je kraj, ja odlazim…" reci koje nikad necu moci da zaboravim. cesto sebe uhvatim da mastarim, gledam svoj omiljeni film.
19
Ovde me neces naci, bejbe Udisem zadnje sate nozdrvama davljenika i ovaj grad me stvarno nece sresti vise nikad. Plima razocaranja, akcija bez pokajanja: idem – tek da se ne vratim. Ovde me neces naci, bejbe… Pogled – retrovizor, u njemu poznat put. O, kakav glupav prizor, trajalo je samo minut… tacka na vratima uvezbavana satima: bezbolan ocekivani kraj. Ovde me neces naci, bejbe…
PO Box Kad tuga polomi, pisanje stiha je rutinska stvar i nisu pesnici bili bogovi, vec samo tuge robovi, (znam). Ovih se dana neki cudan vetar razduvao, neko bez skrupula (i vrlo glup!) me pljuvao i dok sam drzao svoj sesir i cuvao glavu prolece je stiglo u nas kraj; ne po prvi put, sad sam ostao sam. Kako da prevarim sebe da ne razmisljam? Moram da priznam, ovaj slucaj me je razbio skroz …sipaj jos jedno da ti otpevam… Kad tuga polomi, misao telegram a srce k'o postanski fah… i kad bih imao grudi Bozje sve ove reci bi stale u dah jer ovih dana neki igraju se bogova. Kako da oprostim tom deficitu mozgova? Gledam nebo novim ocima i kristalno vidim: prolece je stiglo u nas kraj: ne po prvi put, sad sam ostao sam. Kako da prevarim sebe da ne razmisljam? Moram da priznam, ovaj slucaj me je razbio skroz …sipaj jos jedno da ti otpevam… P.S. Sedim bez sanse da dobijem sansu. Mali oglas "menjam ljubav za jeftinu romansu" me i z l u dj u j e. 20
Pevam u inat Osvanuo je dan predodredjen za poraz, pazljivo isplaniran pod perom sudbine. Vec dugo nema starog da me ustine za obraz i da kaze "glavu gore, bice bolje, sine". Povuk'o sam dim uz jos jedno "sta se moze…" i pomislio "Boze, kakav divan dan…" Uz kiseo osmeh sanjao sam leto, po prozorima slikao je januar… Stari se hrast zakleo u kisu da nista slicno tome nije video; neko je ukrao san, ugasio dan, a ja sam sedeo pod njim i pevao. Izmedju neba i tla nemo se rodila duga, valjda uplasena portetom pobednika. Gorak ukus pod jezikom se zove tuga, a ja pevam jos jace, pevam u inat.
Pogresan san Kako je strasno to sto prezir mi dusu obuzima! Da li to tako bude kad djavo porez uzima? Gorcina tupa, nekonkretna. Potmula, mutna. Niskofrekventna. Pazi…duge godine sanjas san. Zbog njega mladost poklonis Bogu a san, jebote, pogresan! (To djavo Bogu podmece nogu.) Sad proklinjem zvezde i psujem nebo, ne sto sam sam, sto tuga grebe… i ne sto me vise ti ne zelis, nego sto ja ne zelim tebe!
Produzena Dok Milan i ja pijemo kafu a stvari se vuku mimo nas, osecam spokoj, ponos i snagu …ponekad samo brinem za Vas.
21
Jutro ozbiljnih planova Pomozi mi da shvatim, pomozi da zaokruzim pravi broj. Daj mi bar jedan znak konktretan - za kompas te moji tvoj glupi kapetan. "Na koju stranu da usmerim brod?", razgovara zulj sa kormilom. Ne verujem da nesreca plovi tek da prepreci put nekom nebitnom kao sto sam ja, glavna uloga u niskobudzetnom bez nominacija. Da li smetam, ko ukrstenicu tugom kada popunim recenicu? Naravno – DA. Pomozi mi da ustanem, da pobedim odranih dlanova. Poljubi mi rane, pozuri da svane to jutro ozbiljnih planova. Snajpera oko, slepo duboko htelo bi da ugleda cvet na terasi sto strpljivo ceka nekog svog sasavog biologa kao sto sam ja, a-ha, recikliran i spreman da ubadam. Kako bas tebi pod kozom da pukne Upravo ova rdjava igla?
San Po mom licu se razlio predivan prolecni dan. Uz zvuke najdrazeg benda sam gledao sebi u dlan. A tamo – nista‌ Odvratan san!
Second hand Vec simptomaticno konzumiram mrak. Ponovo budan i iznova lud, jer samo nocu radi ljubavi konzulat na cija vrata moje srce kuca uzalud. Dal senke goni kasnog taxija far, il' sjaj u oku pali san od stakla (?) 22
samo na tren, a tren je dovoljan, tek tako da sujeta zaboravi tu raskrsnicu pakla na kojoj stoji neki vostani ja, broji minute, poslednje sa tobom "ma ne, ne drhtim…to me probija vetar"… dok trgujes tim usnama k'o second-hand robom. Prica o tebi – tezak usmeni rad. Otme se Pelin, pa se otme i rec… Moj gorak osmeh mozda prevari druge, dubok uzdah kad zagrebe grudi kao skrec. Iskreno toplo, moje poslednje zbogom. K'o kisno nebo kad se nasminka dugom, skrivena iza svojih decjih godina -cik me pronadji u nekom drugom…
Spavaj Otvorim pune staka oci i istina probije na povrsinu, razbije lazi da je sve u redu obuzdavam vrisak da ne uplasi tisinu... Jer daleko odavde jos neko ne spava. cuvar sam tog srca sto za mene udara. Spavaj, jedina... Spavaj... bar ti! Znaj, trebas mi vise nego ikad ne, ne cini mi se - volim te! Ova godina - sad i vise nikad. Uskoro vracam se, cekaj me! Uronim u sebe duboko, do dna suze udare na oci, ali nije me stid. Ciklon beznadja umne vijuge rasece i sputao bih ruke da se razbiju o zid... Al' ne boli prva krv iz njih. Kroz brda ti saljem poruku, ne smem biti tih! Spavaj...
23
Srebrni letac Iznenadjenje kao testament je bio onaj dan kad je saznao svet da postoji, jaci od Sunca vatromet - televizija. Ti se kunes kako ne pratis trend, a meni je sve sto imam prokleti bend ‌ponekad pomisljam da zauvek odustanem ali prepoznajem drhtaj u pogledu tvom i sasvim novo NE u osmehu svom. Do mojih visina papirna krila nisu dovoljna. Ja sam srebrni letac, lovac presretac, barem se danas tako osecam‌ Ja sam usna harmonika, nasloni usne kako treba i bice muzika, samo ne foliraj, halo-halo, ovde istina! Oslobodjenje frekvencije, pozovi jedno, pusti duha iz konzerve videces, boji se nebo, pa sakriva oblake. Ne. Ti mislis da je dovoljan znak kad siris se u stilu "brate, mnogo sam jak" Tvoja je dusa invalid zakovan u mrak. Prepoznajem drhtaj u pogledu tom, kunem se, ovog puta nece biti po tvom! Do mojih visina papirna krila nisu dovoljna. Ja sam srebrni letac, lovac presretac, barem se danas tako osecam‌
Stari vrabac Kao stari vrabac, zivot provodi ovde-onde, tuda-svuda. Tezak od sinoc, hladnim jutrom poliven on pozdravlja u nizu jos jedan dan. I, pre nego sto stvari prodju sasvim mimo njega, preko ramena, k'o skretnicar me gleda s' tugom. Znace skriveni pod liscem tragovi: on se seli iz srca mog u neko drugo. ‌ 24
Zapamticu dobro to budjenje uz samar kao citulju sa likom nekog koga znam. Od tada stvarno ne verujem nikom, putar svog puta, sanjar svog sna. … U inat svima sto su brojali mi suze, kradom, u mom se oku ogledao oblak siv. Nebeski znak – odjednom mrak! Glas u pravi cas da ovu parodiju spasi lose kritike.
Matorom.
Strah Cesto se bojim situacije i pomisljam na moguce komplikacije u slucaju da odlucis da promenis pol i odes na Antartik. ϑ
Superbata Mene zovu Bogart, mada nesto i nisam bogat kao on svi bi da sam Flenders, ja bih da sam kao Homer Simpson. Kuca, sljaka i bend – mnogi kazu da to nije savrsena taktika al' ja sam Lenin tata, ja sam Superbata iz Vasega komšiluka. Topim noc u novi dan, cak i onda kada probudim se rascupan pored mene spavas, sanjas: budan sam, stedim sate planiram... Ovaj rock and roll je uzeo sve, dao jedva nesto malo da se pomene al' pre bih svirao i dalje makar ni za kakve pare nego sada da odustanem! Topim noc u novi dan, cak i onda kada probudim se rascupan pored mene spavas, sanjas: budan sam, stedim sate planiram...
25
Tek da se zna… Skontali smo brzo da od beda nema vajde, da se razmrdamo malo, kazem, blago meni hajde pa smo ja i moj brat poveli rat protiv sranja koje nudi ovaj jebeni grad. Prolece je palilo hormone k'o kerozin, "brat mi fura pank" dok ja kao ludak vozim. "Plava ptica" plus "Ibiza" i u njima krdo pica - to je bila nasih dana definicija. Nije proslo dugo, tu se digla zesca frka, od laganih poena vec nam pripadala muka. Na tridesetsest – udarna vest: ribice na moru su spremne za mrest! Nasu gutu ni u "Voban"-u da prebroje ne mogu, na pedalu gasa stavio sam nadrkanu nogu. Dole autoput, gore nebeski svod nasi detektori traze nerafinisan jod. "…under the sea, under the sea…" U zubima "Havana", pod jezikom tekila, la prego Taliano, ajde udri ziva bila! Romana, Trzan Goca i jos poneka droca - odjednom sve u celjustima gladnih krokodila. Neke cave bi u nasim dzepovima da se dave (seks je najbolji spas da te ne pokida bas), al mi smo rokeri, a ne – brokeri… kazu: ma nema veze, mi bi se pele na Vas! Sad sedimo na minus i sumiramo skor sa nacina milion da se pobedi smor. Nove stanice, nema granice u glavama dok peva zenskih glasova hor …tek da se zna ko je centarfor! "…under the sea, under the sea…"
Tvoj zivot je lep Kada u nekom prepozna{ sebe cini se – odlicna stvar. Milion ljudi, a ja nadjem tebe i spakujem srce na dar. I prodje vreme, istrosis teme - pa nije to razlog za plac. Iskrene zelje, zdravlje, veselje tek pokosi sudbine mac. Sada gledam, nista ne vidim cesto okrenem glavu, valjda se stidim 26
tvojih poteza, naglih pokreta, vestackog kikota… Tvoj zivot je lep, jebeno slep… Kad mi u letu padne na smec taj pogled tvoj, pitanja pun, svaku mi zelju da pogazim re~ ubije zbunjeni jun. Okrecem glavu, valjda se stidim istina, pozelim kad-kad da te vidim… kao nekad…osmeh i zar, stari uragan u grudima… Tvoj zivot je lep, prokleto slep Mene foliras? Daj, vise ne sijas…
Umesto osmeha Kao da se neko sapleo na osigurac mrak se spustio na grad. Tinjaju u tami oci bojom feninga. Dal' se pravi ili stvarno sporo kapira ovo nebo? Boze, pogledaj nas! Gori Zapad, svetionik. Mamuran na sanku zelja trazim dupli kiseonik. Zadnje sanse nestaju. Putem juga ptica let zauvek je otkazan. Ma, kuda ide ovaj svet? Svuda oko mene neuspelog plana senke, prolazi kroz mlade vene izgubljenih dana rikoset. Zelim samo jedno: pustite me da… dozvolite da budem. Kao da je neko gurnuo stand-by prekidac flota svetskih vlasnika dolazi po svoje, reket sto im pripada, jer oni pisu pravila…i to se zove poredak (!) Pogledaj nas, Bozue, okovane u tisinu! Vristim, jer na usnama umesto osmeha kao tetovazu nosim strah, znoj i prasinu. Kuda ide ova hendikepirana nacija? Svuda oko mene neuspelog plana senke, prolazi kroz mlade vene izgubljenih dana rikoset. Zelim samo jedno: pustite me da… Pustite da ja – budem ja!
27
Umukni malo Ne volim jutra u kojima budjenje se pretvara u milion tvojih zelja koje ne bih da ispunjavam. Ne volim noci u kojima kao masina ne progovaram, pucaju prepone od tvoje nenormalne potrebe. Sad znam da te ne volim vise, godinama padas sve nize i nize - treba mi neko da me sasvim pokrene. Jer moje je grlo rezervoar (takvih kao ti u njega puno je stalo). Pusti, neka prica price trotoar i molim te…umukni malo! Ne volim tvoje uzdahe, ta jebena glad vec preteruje. Simfonija laganja. Vreme je da prestane. Mozda jednog dana i pronadjes sebe, u nekom drugom prepoznas bas mene, ovaj trip me vise ne radi…izvini… znam da te ne volim vise.
Untitled I ova noc me kao lukava hostesa docekuje i zagonetno poziva da svratim. Kazem – ja ne bih da se zadrzavam… ustvari lazem, nemam zapravo cemu da se vratim. Parada klovnova, redovna pojava. Nista neuobicajno. Nista sto me plasi. Ipak, ne bih da sam tu. Osluskujem kroz muziku: kisa ne prestaje. Davim se u casi.
Vesela pesma Sam sa svojim strahovima plovim kroz zivot poput oblaka na beskonacnom nebu, ne dodirujuci nista i ne ostavljajui za sobom trag.*
28
Kao suma posle pozara u pepelu secanja tinja mnogo ruznih dana. Ja sad, najzad zelim da ih zaboravim. Da ih zaboravim da ih zaboravim da ih zaboravim …
*"Mac od Shanare", Teri Bruks
Visa sila Kada pocne da propada sve, sve sto imas svetlo nestane, senka te napusti …bice da sasvim si sam. Stavljas prst na celo, gledas u nebo, pitas se "zasto bas ja?". Ko se to igra sa tvojim zivotom nije ti jasno. Zasto na trenutak sklopis ruke kao da ocekujes da kisa sto ti kvasi misli sto pre prestane? Da li postoji neka sila iznad nas? "Boze, pomozi!", zoves i shvatas - niko ne cuje tvoj glas. I kao da si hteo da dohvatis nebo da iz njega iscedis krivca za sve ruzno sto ti se dogodilo, kad tamo – sivi oblak spava, niceg osim beskraja… Mozda je Darvinova teorija ipak ispravna? Ustvari, sile postoje samo kada neko treba da najebe, da plati grehe – jos ne pocinjene. Kise u glavi sad padaju jos jace, a ti, kao kroz san, mrmljas molitve, tiho, najtie …i onako te niko ne cuje.
29
Poslednja kap Jednom, kad protrcim kroz ogledala‌ (ne zelim da vidim nikog koga znam) ni jedan vetar nec moci da me pronadje. Svu svoju ljubav, ponos i nadanja dacu na poklon pticama, da makar one odlete tamo gde ja ne stignem. Stvarno je bila poslednja kap kad ste u mene prodrli zubima stajao sam vise nego zacaran kad je stigao eho vasih glasova - nije mu nista, samo se folira‌ Skriven od nocnih patrola stajao sam tako, vi ste umrljani krvlju, kamuflirani blatom svi se smejali tudjem porazu. Trulih zuba pobeda, bitno je da neko aplaudira. Ma, sta je laz - samo kriva istina? Stvarno je bila poslednja kap kad ste u mene prodrli zubima stajao sam vise nego zacaran kad je stigao eho vasih glasova - nije mu nista, samo se folira‌
P.S. Nema niceg sto moze da zaboli kao kada pukne blam, a ti tvrdis, sasvim sam, da si neduzan. Metak u celo? To ne bih bio ja.
30
This document was created with Win2PDF available at http://www.win2pdf.com. The unregistered version of Win2PDF is for evaluation or non-commercial use only. This page will not be added after purchasing Win2PDF.