Chick Corea

Džez virtuoz na klaviru

Pre samo četiri godine slušali smo ga u Beogradu, gde je nastupao sa svojim Chick Corea Elektric Bandom, a početkom godine zatekla nas je vest da je iznenada preminuo nakon kratke i teške bolesti.

Ana Eraković

Chick Corea ostaće poznat kao klavirski džez virtuoz, koji je pomerio granice žanra uvodeći u njega ne samo elemente latinoameričke muzike već i klasičnih kompozicija, a njemu pripisuju i modernizaciju zvuka Milesa Davisa početkom sedamdesetih. Paralelno sa solo karijerom, osnivao je bendove i neprestano išao na turneje, želeći da se što bolje poveže s publikom. Dokle god je nastupao i snimao, nije mu nedostajalo novih ideja. Tokom karijere uspeo je da objavi više od 100 albuma i osvoji čak 23 Grammy nagrade.

Počeci

Armando Anthony Corea rođen je 1941. u državi Masačusets, nedaleko od Bostona, a poreklom je bio Italijan. Otac mu je bio džez trubač koji je predvodio Dixieland bend tokom tridesetih i četrdesetih godina u Bostonu i upravo je on taj koji je Armanda, još dok je bio dete, naučio da svira klavir i uveo u svet džeza slušajući izvođače poput Dizzyja Gillespieja, Charlieja Parkera i Horacea Silvera. Sa svega osam godina, Corea će početi da svira i bubnjeve, što će uticati na njega kao pijanistu. Veliki uticaj na njegovo sviranje i kompletan muzički izraz imao je i njegov učitelj Salvatore Sullo, koji ga je učio da svira klasičnu muziku. Armando je već u srednjoj školi počeo da nastupa po lokalnim džez klubovima. Nešto kasnije se seli u Njujork kako bi studirao na Kolumbija univerzitetu, potom i na prestižnom Džulijardu, ali napušta oba, razočaran onim što se tamo nudilo.

Šezdesete

Uprkos ranim počecima i potpunom posvećivanju muzici, profesionalnu karijeru počeo je tek krajem šezdesetih godina. U isto vreme počinjali su i drugi velikani, poput Stana Getza, s kojim je snimio albume “Sweet Rain” 1967. i “Captain Marvel” 1972, i Herbieja Manna, koji je i producirao Armandov prvi album “Tones for Joan’s Bones”, objavljen 1968. Samo dve godine kasnije izdaje “Now He Sings, Now He Sobs”, urađen u saradnji s bubnjarom Royem Haynesom i basistom Miroslavom Vitoušom i snimljen kao improvizacija na osnovu Coreinih ideja. Ovo izdanje mnogi džez muzičari smatraju jednim od najboljih džez trio albuma svih vremena.

Miles Davis bend

Kako je tokom živih nastupa često koristio modulacije za svoj električni klavir, privukao je pažnju Milesa Davisa krajem šezdesetih. Navodno, Corea je imao velikih zasluga za zvuk na jednom od kultnih Davisovih albuma “Bitches Brew”, na kom je svirao električni klavir. Pojavljuje se i na drugim izdanjima čuvenog džez trubača, poput “Filles de Kilimanjaro”, “In a Silent Way”, “A Tribute to Jack Johnson” i “On the Corner”, kao i na živim izdanjima iz 1970. “Black Beauty: Live at the Fillmore West” i “Miles Davis at Fillmore: Live at the Fillmore East”. Armando je išao i na turneju s Davisom u bendu, koji su činili saksofonista Steve Grossman, pijanista Keith Jarrett, basista Dave Holland, perkusionista Airto Moreira i bubnjar Jack DeJohnette. Inspirisani radom s Milesom, 1971. on i Holland osnivaju svoj avangardni džez bend pod nazivom Circle, kome će se pridružiti multiinstrumentalista Anthony Braxton i bubnjar Barry Altschul. I ovaj sastav je trajao svega godinu dana, pre

nego što se Armando otisnuo u solo vode i snimio sesije koje će nazvati “Piano Improvisations, Vol. 1” i “Piano Improvisations Vol. 2”.

Return to Forever

Već 1972. Chick Corea osniva bend Return to Forever s Florom Purim kao vokalistkinjom i perkusionistkinjom, Joeom Farrellom na flauti i soprano saksofonu, Airtom Moreiraom kao bubnjarom i Stanleyjem Clarkom kao basistom. Oni snimaju svoj istoimeni debi te godine, koji će biti fuzija džeza i latinoameričke muzike. Druga postava benda će se sastojati od bubnjara Lennyja Whitea i gitariste Billa Connorsa i biće orijentisana kako ka latinoameričkom zvuku, tako i ka roku i fanku. Oni su zajedno 1973. izdali album “Hymn of the Seventh Galaxy”, a kad je Al Di Meola zamenio Connorsa kao gitaristu, snimili su još i “Where Have I Known You Before” iz 1974, “No Mystery” i “Romantic Warrior”, oba izdata 1975. Chick Corea je nastavio paralelno da radi na svojoj solo karijeri i 1976. objavio je “My Spanish Heart”, koji je bio fuzija džeza i flamenka, a na kome peva njegova supruga Gayle Moran, a Jean-Luc Ponty svira električnu violinu. Sedamdesete je Corea takođe proveo sarađujući s muzičarima poput vibrafoniste Garyja Burtona, s kojim je snimio nekoliko albuma, a nastupao je i s čuvenim pijanistom Herbiejem Hancockom, gde je svaki izvodio kompozicije onog drugog.

Chick Corea Elektric Band

Od 1986. pa sve do svoje iznenadne smrti, praktično, Chick Corea nastupao je sa svojim Elektric Bendom, koji su, pored njega, činili još i Eric Marienthal na saksofonu, Frank Gambale na gitari, John Patitucci na električnom basu i Dave Weckl na bubnjevima. Zajedno su izdali sedam albuma. Corea je umro u februaru ove godine u svom domu na Floridi nakon što mu je nedavno dijagnostikovan redak oblik kancera.