Јосиф,једанаестисинЈаковаиРахеле,лепивољен. Његоваборбапротивегипатске заводнице.
1 Препис Јосифовог тестамента.
2 Када је требало да умре, сазвао је своје синове и своју браћу и рекао им:
3 Браћо моја и децо моја, послушајте Јосифа, љубљеног Израела; послушајте, синови моји, свог оца.
4Видеосамусвомживотузавистисмрт,алинисам залутао, него сам истрајао у истини - Господњој.
5 Ова моја браћа су ме мрзела, али ме је Господ волео:
6 Хтели су да ме убију, али ме је чувао Бог отаца мојих.
7 Пустили су ме у јаму, и Свевишњи ме је поново подигао.
8 Продан сам у ропство, и Господ свих ме ослободио:
9 Одведен сам у ропство, и његова снажна рука ми је помогла.
10 Обузела ме је глад, а сам Господ ме је нахранио.
11 Био сам сам, и Бог ме је утешио:
12 Био сам болестан, и Господ ме посетио.
13 Био сам узатвору, и мој Бог ми је указао милост;
14 У окове, и он ме је ослободио;
15 Оклеветао, и он се бранио за моју ствар;
16 Египћани су ми горко говорили и он ме је избавио;
17 Завидели су ми суробови, и Он ме је узвисио.
18 И овај фараонов поглавар поверио ми је своју кућу.
19 И борио сам се против једне бестидне жене, подстичући ме да преступим с њом; али ме је Бог Израиљев оца избавио од пламена који гори.
20 Бачен сам у тамницу, тучен сам, ругао ми се; али ми је Господ дао да нађем милост у очима тамничара.
21 Јер Господ не оставља оне који Га се боје, ни у тами, ни у оковама, ни у невољама, ни у невољама.
22 Јер Бог није посрамљен као човек, нити се као син човечији плаши, нити је слаб или уплашен као онај који је рођен на земљи.
23 Али у свим тим стварима Он пружа заштиту, и на различите начине теши, иако за мало простора одлази да искуша склоност душе.
24 У десет искушења показао ми је одобрење, и у свима сам издржао; јер издржљивост је моћна чар, а стрпљење даје многа добра.
25 Колико често ми је Египћанка претила смрћу!
26 Колико пута ме је давала на казну, а онда ме звала и претила, а кад нисам хтео да јој се дружим, рекла ми је:
27 Бићеш мој господар и све што је у мојој кући, ако ми се предаш, и бићеш као наш господар.
28 Али сам се сетио речи свог оца, и ушавши у своју собу, плакао сам и молио се Господу.
29 И ја сам постио тих седам година, и указао сам се Египћанима као да живим деликатно, јер они који посте Бога ради добијају лепоту лица.
30 А да је мој господарбио далеко одкуће,ја нисам пиовино; нити самтридана узимаохрану,негосам
је давао сиромасима и болеснима.
31 И рано сам тражио Господа, и плакао сам за Египћанком из Мемфиса, јер ме је она непрестано узнемиравала, јер је и ноћу долазила к мени под изговором да ме посети.
32 И пошто није имала мушко дете, претварала се да ме сматра сином.
33 И једно време ме је загрлила као сина, а ја то нисам знао; али касније је настојала да ме увуче у блуд.
34 И кад сам то приметио, туговао сам до смрти; а кад она изиђе, дођох к себи, и оплакивах за њом много дана, јер препознах њену превару и њену превару.
35 И јавио сам јој речи Свевишњега, ако би се можда одвратила од своје зле пожуде.
36 Стога ми је често ласкала речима као светом човеку, и лукаво у свом говору хвалила моју чедност пред својим мужем, желећи да ме ухвати у замку када смо били сами.
37 Јер ме је отворено хвалила као чедну, а у тајности ми је рекла: Не бој се мужа мога; јер је убеђен у твоју чедност; јер ако би му ко рекао за нас, не би веровао.
38Збогсвегатога лежаосамна земљиимолиоБога да ме Господ избави од њене преваре. 39 И пошто тиме ништа није надвладала, поново је дошла к мени под молбом поуке, да научи реч Божју.
40 А она ми рече: Ако хоћеш да оставим своје идоле, лези са мном, а ја ћу наговорити свог мужа да оде од својих идола, и ми ћемо ходити по закону од твога Господа.
41 И рекох јој: Господ неће. да они који га поштују треба да буду у нечистоти, нити да ужива у онима који чине прељубу, него у онима који Му приступају чистим срцем и неокаљаним уснама. 42Алиона јепазилана свој мир,жудећида оствари своју злу жељу.
43 И још више сам се предао посту и молитви, да ме Господ избави од ње.
44 И опет, једном другом приликом, рекла ми је: Ако не починиш прељубу, убићу свог мужа отровом; и узми те за мужа.
45Јасамдакле,кадчухово,раздријеххаљинесвоје
и рекох јој:
46 Жено, поштуј Бога и не чини ово зло, да не будеш уништена; јер знај заиста да ћу објавити ову твоју намеру свим људима.
47Она је,дакле,уплашена,молиладане прогласим ову направу.
48 И отишла је умирујући ме даровима и шаљући
ми сваку радост синова људских.
49 А после ми је послала храну помешану са чаролијама.
50 А када дође евнух који га је донео, подигох поглед и видех страшног човека који ми даје са посудом мач, и приметих да је њена замка била да ме превари.
51 И кад је изашао, плакала сам, нити сам окусила ту или било коју другу њену храну.
52 Онда је после једног дана дошла к мени и посматрала храну, и рекла ми: Зашто ниси јео од јела?
53 И рекох јој: То је зато што си га испунила смртоносним чаролијама; и како си рекао: Не приближавам се идолима него једином Господу.
54 Сада, дакле, знај да ми је Бог мог оца открио преко свог анђела твоју злоћу, и ја сам то сачувао да те осудим, ако можда видиш и покајеш се.
55 Али да би научио да злоба безбожника нема власт над онима који се клањају Богу са чедношћу, ево, ја ћу је узети и јести пред тобом.
56 И рекавши то, молио сам се овако: Боже отаца мојих и анђео Авраамов, буди са мном; и јели.
57, И када је то видела, пала је ничице пред моје ноге, плачући; и ја сам је подигао и опомињао.
58 И обећала је да више неће чинити ово безакоње.
59 Али њено срце је још увек било у злу, и гледала је око себе како да ме ухвати у замку, и дубоко уздахнувши она се снуждила, иако није била болесна.
60 А кад ју је муж угледао, рекао јој је: Зашто ти се лице обори?
61 А она му рече: Боли ме срце, и стењање мога духа ме тлачи; и тако је тешио њу која није била болесна.
62 Затим, искористивши прилику, појури к мени док јој муж још није био, и рече ми: Обешићу се или бацити преко литице, ако нећеш да легнеш са мном.
63 И када сам видео да је Белијаров дух мучи, помолио сам се Господу и рекао јој: 64Заштоси,бедна жено,узнемиренаиузнемирена, заслепљена гресима?
65 Запамти да ако се убијеш, Астехо, конкубина твог мужа, твој супарник, пребиће твоју децу, а ти ћеш уништити свој спомен са земље.
66 А она ми рече: Ето, онда ме волиш; нека ми је ово довољно: само се трудите за свој живот и моју децу,а ја очекујемда ћуија уживатиусвојој жељи.
67 Али није знала да сам због свог господара овако говорио, а не због ње.
68 Јер, ако је човек пао пред страст зле жеље и постао јој роб, као и она, шта год да чује о тој страсти, он то прима у погледу своје зле жеље.
69 Изјављујем, дакле, вама, децо моја, да је било око шестог часа када је отишла од мене; и клечах
пред Господом цео дан и целу ноћ; а око зоре устадох, плачући и молећи се за ослобођење од ње.
70 Коначно је, онда, ухватила моју одећу, на силу ме вукући да имам везу са њом.
71 Када сам, дакле, видео да се у свом лудилу чврсто држи моје хаљине, оставио сам је и побегао гол.
72 И држећи се за одећу, она ме лажно оптужи, и када дођењенмуж,баци ме утамницуусвојој кући; а сутрадан ме је избичевао и послао у фараонов затвор.
73 И када сам био у оковама, Египћанка је била притиснута тугом, и дошла је и чула како сам захваљивао Господу и певао хвалу у пребивалишту таме, и радосни се гласом радовао, славећи Бога свог што сам избачен од пожудне жеље Египћанке.
74 И често ми је слала говорећи: Пристани да испуниш моју жељу, и ослободићу те од твојих окова, и ослободићу те из таме.
75 И чак ни у мислима нисам јој приклонио.
76 Јер Бог воли онога ко у јазбини зла спаја пост са чедношћу, него човека који у краљевским одајама комбинује раскош са допуштењем.
77 И ако човек живи у целомудрености, и жели и славу, и Свевишњи зна да је то корисно за њега, Он мени и ово дарује.
78 Колико је често, иако је била болесна, силазила к мени у недоглед, и слушала мој глас док сам се молио!
79 И када сам чуо њено стењање, ћутао сам.
80 Јер када сам био у њеној кући, она је имала обичај да обнажи своје руке, груди и ноге, да бих могао да лежимс њом; јерјебилавеомалепа,сјајно украшена да ме заведе.
81 И Господ ме је сачувао од њених намера.
ПОГЛАВЉЕ 2
Јосиф је жртва многих завера опаке домишљатости Мемфијске жене. За занимљиву пророчку параболу,видетистихове73-74.
1 Видите, дакле, децо моја, како велике ствари делује стрпљење и молитва уз пост.
2 Тако и ви, ако следите целомудреност и чистоту са стрпљењем и молитвом, уз пост у понизности срца, Господ ће пребивати међу вама јер воли целомудреност.
3 И где год да пребива Свевишњи, иако завист, или ропство, или клевета задеси човека, Господ који пребива у њему, ради чедности његове не само да га избавља од зла, него га и узвисује као и мене.
4 Јер се човек усваком погледу уздиже, билоделом, било речју, било мишљу.
5 Моја браћа су знала како ме је отац волео, а ја се ипак нисам узвисио у свом уму: иако сам био дете,
имао сам страх Божији у срцу свом; јер сам знао да
ће све проћи.
6 И нисам се дигао против њих са злим намерама, него сам поштовао своју браћу; и из поштовања
према њима, чак и када су ме продавали, уздржавао сам се да кажем Исмаилцима да сам Јаковљев син, велики човек и моћан.
7 Имајте ли и ви, децо моја, страх од Бога у свим својим делима пред очима, и поштујте своју браћу.
8ЈерсвакогаковршизаконГосподњионћеволети.
9 И када сам дошао у Индоколпита са Исмаилцима, питали су ме говорећи:
10 Јеси ли ти роб? И рекох да сам рођени роб, да не посрамим своју браћу.
11 А најстарији од њих ми рече: Ти ниси роб, јер то показује и твој изглед.
12 Али ја сам рекао да сам њихов роб.
13 А када смо дошли у Египат, они су се препирали око мене, ко од њих да ме купи и узме.
14 Зато је свима било добро да останем у Египту код трговца њиховим занатима, док се они не врате носећи робу.
15 И Господ ми је дао милост у очима трговца, и поверио ми је своју кућу.
16 И Бог га је благословио мојим средствима и увећао га у злату и сребру и у кућним слугама.
17 И био сам с њим три месеца и пет дана.
18 И отприлике у то време, жена из Мемфије, Пентефријева жена, сиђе у колима, с великом помпом, јер је чула од својих евнуха за мене.
19 И рекла је свом мужу да се трговац обогатио помоћу младог Јеврејина, а они кажу да је сигурно украден из земље хананске.
20. Сада му, дакле, учини правду и одведи омладину својој кући; тако ће те благословити Бог Јевреја, јер је на њему милост с неба.
21 А Пентефрис се убеди њеним речима, и заповеди да доведу трговца и рече му:
22 Шта је ово што чујем о теби, да крадеш људе из земље хананске и продајеш их за робове?
23 Али трговац паде пред његове ноге и мољаше га говорећи: Молим те, господару, не знам шта говориш.
24 А Пентефрис му рече: Откуд је, дакле, Јеврејин роб?
25 И рече: Исмаилци су ми га поверили док се не врате.
26 Али он му није веровао, већ је наредио да га свуку и туку.
27 И када је истрајао у овој изјави, Пентефрис је рекао: Нека се доведу млади.
28 И када сам доведен, поклонио сам се Пентефрису, јер је он био трећи по рангу фараонових официра.
29 И одвоји ме од себе и рече ми: јеси ли роб или слободан?
30 А ја рекох: Роб.
31 А он рече: Чији?
32 А ја рекох: Исмаили.
33 А он рече: Како си постао њихов роб?
34 И рекох: Откупили су ме из земље хананске.
35 А он ми рече: Заиста лажеш; и одмах заповеди да ме скину и туку.
36 Сада ме је Мемфијанка гледала кроз прозор док
су ме тукли, јер њена кућа је била близу, и послала му је говорећи:
37 Твој суд је неправедан; јер слободног човека
који је украден кажњаваш као да је преступник.
38 И када нисам променио своју изјаву, иако сам био претучен, наредио је да ме затворе, док, како је рекао, не дођу власници дечака.
39 А жена рече свом мужу: Зашто држиш заробљеног и добророђеног дечака у окове, кога би радијетребалопуститинаслободуичекатинањега?
40 Јер она је хтела да ме види из жеље за грехом, али ја сам био у незнању о свему томе.
41 А он јој рече: Египћани немају обичај да узимају оно што припада другима пре него што се да доказ. 42 Ово је, дакле, рекао за трговца; али што се тиче момка, он мора бити затворен.
43АпоследвадесетичетириданадођошеИсмаили; јер су чули да Јаков мој отац много тугује за мном. 44 И дођоше и рекоше ми: Како то да си рекао да си роб? и гле, сазнали смо да си ти син моћног човека у земљи хананској, а твој отац још увек тугује за тобом у костријети и пепелу.
45 Када сам то чуо, моја се црева растворила и срце ми се растопило, и силно сам желео да заплачем, али сам се уздржао да не посрамим своју браћу.
46 И рекох им: Не знам, ја сам роб.
47 Тада су се, дакле, саветовали да ме продају, да се не нађем у њиховим рукама.
48 Јер су се бојали мог оца да не дође и изврши над њима тешку освету.
49 Јер су чули да је моћан пред Богом и људима.
50 Тада им трговац рече: Ослободите ме Пентифријевог суда.
51 И дођоше и замолише ме говорећи: Реци да смо те купили новцем, и он ће нас ослободити.
52 А жена Мемфијанка рече свом мужу: Купи младића; јер чујем, рече она, да га продају.
53 И одмах је послала евнуха Исмаилцима и замолила их да ме продају.
54 Али пошто евнух није пристао да ме купи по њиховој цени, вратио се, након што их је судио, и рекао је својој господарици да су тражили велику цену за свог роба.
55 И посла другог евнуха, говорећи: Иако траже две мине, дај им, не штеди злата; само купи дечака и доведи ми га.
56 Зато је евнух отишао и дао им осамдесет златника, и примио ме; али Египћанки је рекао да сам дао сто.
57 И иако сам то знао, ћутао сам, да се евнух не би посрамио.
58 Видите, дакле, децо моја, какве сам велике ствари поднео да не посрамим своју браћу.
59 Да ли и ви, дакле, волите једни друге, и дуготрпљиво скривајте једни друге грешке.
60 Јер Бог ужива у јединству браће и у намери срца које ужива у љубави.
61 И када су моја браћа дошла у Египат, сазнали су
да сам им вратио њихов новац, и нисам их прекорио, и тешио их.
62 А после смрти Јакова, мог оца, ја сам их још више волео, и све што је заповедио учинио сам за њих веома обилно.
63 И дозволио сам им да не буду мучени ни у најмањој ствари; и све што беше у мојој руци дадох им.
64 И њихова деца су била моја деца, а моја деца као
њихове слуге; и њихов живот је био мој живот, и сва њихова патња била је моја патња, и сва њихова
болест била је моја немоћ.
65 Моја земља је била њихова земља, а њихов савет мој савет.
66 И нисам се узвисио међу њима у охолости због своје светске славе, него сам био међу њима као један од најмањих.
67 Ако и ви, дакле, будете ходили по заповестима Господњим, децо моја, Он ће вас тамо узвисити, и благословиће вас добрима у векове векова.
68 И ако неко жели да вам учини зло, чините му добро и молите се за њега, и бићете откупљени од Господа од сваког зла.
69 Јер, гле, видите да сам из своје понизности и дуготрпљења узео за жену кћер хелиопољског свештеника.
70 И сто таланата злата ми је дато с њом, и Господ их је дао да ми служе.
71 И дао ми је такође лепоту као цвет изнад лепих Израелових; и сачувао ме је до старости у снази и лепоти, јер сам у свему био сличан Јакову.
72 И чујте ви, децо моја, и визију коју сам видео.
73 Дванаест јелена је хранило; и деветоро је прво било расејано по целој земљи, а исто тако и три.
74 И видео сам да се од Јуде родила девојка у ланеној хаљини, и од ње се родило јагње без пеге; а на левој руци му беше као лав; и све звери навалише на њега, и јагње их победи, и уништи их и гази их.
75 И због њега су се радовали анђели и људи, и сва земља.
76 И ове ствари ће се догодити у своје време, у последње дане.
77 Да ли, дакле, децо моја, држите заповести Господње и поштујете Левија и Јуду; јер ће вам од њих устати Јагње Божије, које узима на себе грехе света, које спасава све незнабошце и Израиљ.
78 Јер Његово је царство вечно царство, које неће проћи; али ће моје краљевство међу вама доћи до краја каолежаљкастражара,којапослелета нестаје.
79 Јер знам да ће вас Египћани после моје смрти мучити, али Бог ће вас осветити и увести вас у оно
што је обећао вашим оцима.
80 Али ви ћете носити моје кости са собом; јер када моје кости буду узнесене тамо, Господ ће бити с вама у светлости, а Белиар ће бити у тами са Египћанима.
81 И однесите своју мајку Асенату на хиподром, и близу Рахеле, своје мајке, сахраните је.
82 И када је рекао ове ствари, испружио је ноге и умро у доброј старости.
83 И сав Израиљ је туговао за њим, и сав Египат, уз велику тугу.
84 И када су синови Израиљеви изашли из Египта, понели су са собом Јосифове кости, и сахранили су га у Хеброну са оцима његовим, и година његовог живота била је сто и десет година.