Рутх
ГЛАВА1
1Ауданекадасусудијесудиле,уземљизавладаглад. ИједанчовекизВитлејемаЈудеотишаоједаборавиу земљиМоавској,онињеговаженаињеговадвасина
2ИиметогчовекабилојеЕлимелех,аимењегове женеНоеми,аимењеговадвасинаМахлониХилион, ЕфратијаниизВитлејемаЈудеИдођошеуземљу моавскуиостадошетамо.
3ИЕлимелехНојеминмужумрије;иостаонаињена двасина
4Узелисуимженемоавскихжена;једнојбешеиме Орпа,адругојРута;иостадошетамоокодесетгодина 5ИМахлониХилионсуумрлииобојица;аженаје осталаодсвојадвасинаимужа.
6Тадајеусталасасвојимснахамадасевратииз моавскеземље,јерјечулауземљимоавскојкакоје Господпосетиосвојнароддајућиимхлеб.
7Затојеизашлаизместагдејебила,ињенедвеснахе сњом;икренулисупутемдасевратеуземљуЈудину
8АлиНоемиречесвојимдвемаснахама:„Идите, вратитесесвакакућисвојемајке;некаГосподучини добросвама,каоштостепоступилисмртвимаиса мном.
9ДаћевамГосподданађетеодмор,свакаодвасукући свогмужаЗатимихјепољубила;иподигошегласи заплакаше.
10Аонисујојрекли:„Заистаћемосевратитистобом утвојнарод
11АНоемирече:„Вратитесе,кћеримоје,заштоћете ићисамном?ималијошсиноваумојојутробидавам будумужеви?
12Окренитесе,кћеримоје,идитесвојимпутем;јер сампрестарадаимаммужаАкобихрекла:имамнаду, акобихималамужаиноћу,идабихродиласинове;
13Далибистесезадржализањихдокнеодрасту?
хоћешлиимостатиодмужа?не,мојекћери;јерме многожалостизбогвасштојерукаГосподњаизашла намене
14Иподигошегласиопетзаплакаше,иОрфапољуби својусвекрву;алиРутсеприљубилазању.
15Аонарече:Гле,твојаснахасевратиласвомнароду исвојимбоговима;
16Рутајерекла:„Молимедатенеоставим,нитидасе вратимдатенепратим;јеркудатиидеш,јаћуићи;и гдеситипреноћио,јаћупреноћити:твојнародбиће мојнарод,итвојБог,мојБог;
17Гдетиумреш,јаћуумрети,итамоћубити сахрањен:такомиучиниГоспод,ијошвише,акосамо смрттеименедели.
18Кадајевиделадајеодлучнадапођесањом,ондаје престаладајојговори
19ТакосуњихдвојеишлидокнисудошлиуВитлејем. Идогодисе,каддођошеуВитлејем,савсеград потресеокоњих,ирекоше:ЈелиовоНојемина?
20Аонаимрече:НезовитемеНоеми,зовитемеМара, јерјеСвемогућиврлогоркопоступиосамном
21Изађохпун,иГосподмевратикућипразна:зашто
22ТакосеНоемивратилаиРутаМоавка,њенаснаха,с
ГЛАВА2
1ИНоемијеималарођакасвогмужа,моћногчовека, изпородицеЕлимелехове;аимемујебилоБоаз
2АРутМоавкаречеНоеми:Пустимедаидемупоље искупимкласовезаонимучијимочимаћунаћи милостАонајојрече:Иди,кћеримоја
3Иотишлајеидошла,пабралаупољузажетеоцима, исрећајојјебиладаосветлидеопољакојијеприпадао Боасу,којијебиоизЕлимелеховогрода
4Игле,ВоздођеизВитлејемаиречежетеоцима: ГосподсвамаАонимуодговорише:Некате благословиГоспод
5ТадајеВоазрекаосвомслузикојијебиопостављен наджетеоцима:Чијајеоводевојка?
6Аслугакојијебиопостављеннаджетеоцима одговориирече:ТоједевојкаМоавкакојасевратила саНоемиизземљемоавске
7Аонарече:Молимте,пустимедаскупимискупим зажетеоцимамеђусноповима;такоједошла,и наставилајеодјутрадосада,дасемалозадржалау кући
8ТадајеБоазрекаоРути:„Зарнечујеш,кћеримоја? Неидидаберешутуђојњиви,нитиидиодавде,него останиовдекодмојихдевојака.
9Некатвојеочибудуупољукојежању,атиидиза њима:нисамлизаповедиомладићимадатенедирају? акадожеднеш,идидопосудаипијодоногаштосу младићиизвукли.
10Затимјепаланичице,поклониласедоземљеи рекламу:Заштосамнашламилостутвојимочима,да меспознаш,поштосамстранац?
11АБоазјеодговориоирекаојој:„Потпуномије приказаносвештосиурадиласвојојсвекрвиодсмрти свогмужа,икакосинапустилаоцаимајкуиземљу свогрођења,идошаосиународкојидосаданиси познавао.
12ГОСПОДнеканадокнадитвојтруд,инекатибуде данапунанаградаодЈехове,БогаИзраиљевог,под чијимкрилимасидошаодасеуздаш.
13Тадајерекла:Дозволимиданађеммилостутвојим очима,господарумој;јерсимеутешиоизатоштоси говориопријатељскисаслушкињомсвојом,иаконисам каоједнаодслушкињатвојих
14ИВоазјојрече:„Увремејела,дођиовамоиједиод
15Икадјеусталадабере,Воаззаповедисвојим младићимаговорећи:Некаскупљачакимеђу
16Инекајојпаднеинекеодшаканамера,иоставиих
17Такојепабирчилаупољудовечери,ипребијала
18Ионагаузеиотиђеуград;исвекрвањенавидешта јенабрала,идонелаје,идалајојштојесачувала поштојојјебилодоста
19Асвекрвајојрече:„Гдесиданасбрала?агдеси радио?некајеблагословенонајкојитеспозна.Иона показасвекрвисвојојскојомјерадила,ирече:Човјеку скојимсамданасрадилаимејеБоаз
20.ИречеНоемисвојојснахи:„Благословљенод Господакојинијеоставиодобротупремаживимаи мртвимаИречејојНоеми:Тајчовекнамјеблизак, једаноднашихследећихрођака
21РутаМоавкарече:„Ионмирече:„Чувајсеузмоје младићедокнезавршесвумојужетву.
22АлиНоемиречесвојојснахиРути:„Доброје,кћери моја,даизађешсањеговимдевојкама,датенесретну нинаједномдругомпољу.
23ТакоседржалакодБоазовихдевојакадапабирчидо крајажетвејечмаижетвепшенице;истановалакод свекрве.
ГЛАВА3
1ТадајојсвекрваНоемирече:„Кћеримоја,зардане тражимодморазатебе,датибудедобро?
2АсаднијелиБоазоднашегрода,сачијимси девојкамабио?Гле,онвејејечамдоноћинагумну
3Умијсе,дакле,ипомажисе,иобуцисвојуодећуна себе,испустисенапод,алисенејављајчовекудокне престанедаједеипије
4Ибиће,кадлегне,обележиместогдећелећи,иући ћеш,откритимуногеилећи;ионћетирећиштаћеш учинити
5Аонајојрече:Свештомикажешучинићу
6Ионасиђенаподиучинисвекакојојјерекла свекрва
7ИкадјеБоазјеоипио,исрцемусеразвеселило, отишаоједалегненакрајгомилежита; 8Идогодисеупоноћ,дасечовекуплашииокренусе, игле,женалежепредњеговимногама
9Аонрече:Косити?Аонаодговори:ЈасамРута слушкињатвоја;јертисиблизакрод
10Аонрече:„БлагословенадасиодГоспода,кћери моја,јерсипоказалавишељубазностинакрајунегона почетку,јернисиишлазамладићима,било сиромашнимилибогатим
11Асада,кћеримоја,небојсе;Учинићутисвешто тражиш:јерцеоградмогнародазнадаситиврлина жена.
12Асадајеистинадасамјатвојблискисродник,али постојирођакближиодмене
13Останиовеноћи,атоћебитиујутру,даакотион желидатиизвршиулогурођака,добро;некачини родбинскидео;алиакооннећедаучинисроднички деотеби,ондаћујатебидаучинимдеосродства,како јеживГоспод:лезидојутра 14Илежалаједоњеговихногудојутра,иусталаје пренегоштојеједандругогмогаодаупозна.Аонрече: Некасенезнадајеженадошланапод 15Такођејерекао:Донесизасторкојиимашнасебии држига.Икадгадржаше,онизмеришестмерајечмаи положинању;ионаотиђеуград
16Акадједошлакодсвекрве,реклаје:Косити,кћери
мирече:неидипразанкодсвекрвесвоје.
18Затимјерекла:Седимирно,кћеримоја,докнезнаш какоћестварпасти;јерчовекнећебитиумирудокне завршистварданас
ГЛАВА4
1ТадасеВоазпопенакапијуиседегатамо;комерече: Хеј,такав!окренисе,седиовдеИокренусеиседе 2Затимјеузеодесетљудиодстарешинаградаирекао: „СедитеовдеИонисусели
3Ирекаојерођаку:Ноеми,којајепоноводошлаиз моавскеземље,продајепарцелуземљекојаје припадаланашембратуЕлимелеху
4Имислиосамдатерекламирамговорећи:Купито предстановницимаипредстарешинамамогнарода. Акохоћешдагаоткупиш,откупига;алиакоганећеш откупити,ондамиреци,дазнам:јернемакодага откупиосимтебе;ајасамзатобом.Аонрече: откупићуга
5ТадајеБоазрекао:„Оногданакадаћешкупитињиву изрукеНоемине,морашјекупитииодРутеМоавке, женемртвих,даподигнешимемртвихнањеговом наследству
6Арођакјерекао:Немогугаоткупитизасебе,дане
јерганемогуоткупити
7ОвојебионачинранијеуИзраиљуупогледу откупљењаипромене,дасесвепотврди;једанчовек ишчупаоципелусвојуидаојеближњемсвом;иово бешесведочанствоуИзраиљу.
8ЗатојерођакрекаоБоазу:„КупитозатебеПаје изуоципелу
9ТадајеВоазрекаостарешинамаицеломнароду:Ви стеданассведоцидасамкупиосвештојебило ЕлимелеховоисвештојебилоХилионовои Махлоново,изрукеНојемине.
10Штавише,РутуМоавку,женуМахлонову,купио самзасвојужену,дабихподигаоимемртвихна његовубаштину,дасеимемртвихнебиизбрисало међуњеговомбраћомисавратањеговогместа:данас стесведоци
11Исавнародкојибешенакапијиистарешине рекоше:„СведоцисмоНекаГосподучиниженукојаје дошлаутвојдомкаоРахелуикаоЛију,коједве сазидашедомИзраиљев;иучинидостојноуЕфрати,и прослависеуВитлејему
12ИнекатвојакућабудекаокућаФарезова,когаје ТамарародилаЈуди,одсеменакојећетиГосподдати
16ИНоемијеузеладете,ставилагаусвојанедраи посталамудојиља.
17Аженењенекомшиједадошемуимеговорећи: Нојеминисеродиосин;идадошемуимеОбед:онје отацЈесејев,отацДавидов.
18АовосунараштајиФарезови:ФарезродиХесрона, 19АХесронродиРама,аРамродиАминадава, 20ААминадабродиНашона,аНашонродиСалмона, 21СалмонродиБоаза,аБоазОбеда, 22АОбедјеродиоЈесеја,аЈесејјеродиоДавида