Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 9

IMPRESSUM

Uređivački odbor

Istraživanja i projektovanja za privredu Zvanično izdanje Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi 11108 Beograd 12, p. fah 59 www.iipp.co.yu Rešenjem Ministarstva za kulturu i informisanje časopis je upisan u Registar javnih glasila pod brojem 3516. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine uvrstilo je časopis u spisak referalnih časopisa.

ISSN 1451-4117 UDC 33 Za izdavača: Prof. dr Branko Vasić

Uređivački odbor u proširenom sastavu Dr Robert Bjeković, Nemačka; Prof. dr Jozef Aronov, Rusija; Dr Jezdimir Knežević, Engleska; Dr Nebojša Kovačević, Engleska; Dr Jelica Vujačić, SAD; Adam Zielinski, Poljska; Dr Peter Steininger, Austrija.

Izdavački savet Mr Slobodan Rosić, Železnice Srbije; Nebojša Divljan, Delta osiguranje, Beograd; Prof. dr Miloš Nedeljković, Mašinski fakultet, Beograd; Milutin Ignjatović, CIP, Beograd; Radovan Bajić, NIS-Naftagas, Novi Sad; Mr Srećko Nijemčević, Ikarbus, Beograd; Dr Miljko Kokić, Zastava automobili, Kragujevac; Dr Zdravko Milovanović, Vlada Rep. Srpske, Banja Luka; Dr Drago Šerović, Jadransko brodogradilište, Bijela; Vladimir Taušanović, JKP BVK, Beograd; Dušan Basara, Ratko Mitrović, Beograd; Ljubiša Vuletić, Narodna Banka Srbije, Beograd.

Prof. dr Jovan Todorović

glavni urednik

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor u penziji

Dr Predrag Uskoković

odgovorni urednik

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija pomoćnik generalnog direktora

Prof. dr Gradimir Danon Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

Doc. dr Dušan Milutinović Institut „Kirilo Savić“ direktor istraživačko-razvojnog centra za mašinstvo

Mr Đorđe Milosavljević IHTM Preduzeće za tehnološki razvoj A.D., Beograd Direktor

Prof. dr Vladan Božić Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

Redakcioni odbor D. Curović N. Stanojević L. Vujović Redakcija zadržava sva prava redakture tekstova, naslova, međunaslova i tehničkog oblikovanja svih primljenih materijala. Preštampavanje je dozvoljeno samo uz navođenje izvora. Časopis izlazi četiri puta godišnje D i z a j n i p r i p r e m a : IIPP

Prof. dr Nenad Đajić Rudrsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

Prof. dr Vlastimir Dedović Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

Š t a m p a : Libra

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

3

OD UREĐIVAČKOG ODBORA

Poštovani čitaoci, Došla su nova vremena, dolaze nova znanja, metode i tehnologije, prate ih nove reči. Deklarisali smo nameru da idemo u Evropu, ali očekujemo i da Evropa dođe kod nas, kroz transfer tehnologije, ne samo u domenu proizvodnje i usluga, već i u oblastima prava, propisa i standarda.

Prof. dr Vlastimir Dedović

Obuzeti brzinom i svakodnevnim problemima, često ne primećujemo koliko nam je jezik iskvaren, koliko je teško da kratko i jasno izrazimo neku misao, objasnimo postupak ili proces. Nedostaju nam reči i pojmovi, ali i kultura izražavanja u širem smislu. Stručni jezik nam je prepun stranih izraza ili loših, pa čak i pogrešnih prevoda, nekad nakaradnih i sasvim mimo duha našeg jezika.

Ponekad to nije slučajno - imali smo mnogo opsenara koji su komplikovanim izražavanjem i stranim rečima pokušavali (i često uspevali) da impresioniraju svoju publiku. Da li je to vreme prošlo?

Zamislite da ste menadžer kompanije i da od vašeg personalnog asistenta dobijete sledeći egzekutivni izveštaj: Benčmarking i kompjuterska simulacija ukazuju da efektivnost našeg kor-biznisa zaostaje. Menadžment kvaliteta će organizovati breinstorming koji će pokazati da li će se u cilju poboljšanja rezultata preporučiti autsorsing, konkurentsko inženjerstvo ili neki drugi postupak.

Možda bi vam kao direktoru preduzeća više odgovarao sažeti izveštaj vašeg poslovnog sekretara u nešto drugačijoj formi: Poređenje i računarska simulacija ukazuju da efektivnost naše osnovne delatnosti zaostaje. Služba upravljanja kvalitetom organizovaće razmenu mišljenja koja će pokazati da li će se u cilju poboljšanja rezultata preporučiti korišćenje spoljnih usluga, metode simultanog inženjerstva ili neki drugi postupak.

Bez ksenofobije, svesni da jezik mora da se prilagođava i evoluira, ne zagovaramo izmišljanje novih reči ili stvaranje nakaradnih domaćih kovanica. Smatramo da je jedna od uloga časopisa, oko koga se okupljaju inženjeri i profesionalci koji rešavaju praktične probleme, stvaranje terminologije koja će pomoći i olakšati prenos znanja, otvarajući nam toliko željeni put ka evropskim integracijama. U tom smislu pozivamo vas na saradnju i očekujemo vaš doprinos.

Evropa od nas traži ljude za komunikaciju, stručnjake svih profila koji će reprezentovati zemlju, sposobne i spremne da razumeju pojmove i propise. Od njih se očekuje da budu u stanju da acquis communautaire prenose i objašnjavaju na domaćem terenu. Zemlje koje su na tom putu ispred nas morale su da obezbede i ovom poslu posvete od 800 do 3.000 takvih ljudi. Nimalo lak zadatak za nas, u zemlji u kojoj procenat realno nepismenih prelazi 50 odsto.

Utoliko je važnije da ovaj zadatak shvatimo izuzetno ozbiljno.

4

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

SADRŽAJ

M. Demić Prilog projektovanju poluaktivnog sistema oslanjanja motornog vozila

7

S. Savić, M. Stanković, B. Anđelković Preventivno inženjerstvo -sistemsko inženjerstvo rizika

17

M. Glavonjić, D. Milutinović, S. Živanović Pokazni centar za mašine sa paralelnom kinematikom

29

Ž. Zarić OUTSOURCING – gde je granica?

35

M. Todosijević, A. Marić, Lj. Đorđević, S. Gligorijević Radna sposobnost mašina i njihovo održavanje

43

D. Brkić Projektovanje posebne klase gasnih distributivnih mreža

49

S.Babić Prilog analizi zonskog parkiranja u Beogradu

57

Prikazi skupova

62

Najave skupova

66

Knjige koje preporučujemo

71

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

5

6

Istra탑ivanja i projektovanja za privredu 9 /2005

PRILOG PROJEKTOVANJU POLUAKTIVNOG SISTEMA OSLANJANJA MOTORNOG VOZILA Prof. dr Miroslav Demić, akademik, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac Sistemi oslanjanja imaju veliki uticaj na karakteristike vozila, posebno na njegovu oscilatornu udobnost i ponašanje na putu. Klasični sistemi oslanjanja vozila mogu da obezbede samo kompromis između zahteva oscilatorne udobnosti i ponašanja na putu i to u uskom dijapazonu eksploatacionih uslova. Bolje karakteristike pokazuju sistemi oslanjanja sa regulisanim karakteristikama: poluaktivni- i aktivni. Aktivni sistemi oslanjanja imaju posebne generatore sila, sa zahtevima za dodatnom energijom i povoljne karakteristike. Zbog toga su veoma skupi, pa primenu nalaze samo kod vozila visoke klase. Poluaktivno oslanjanje je zasnovano na regulaciji parametara opruga, ili, češće amortizera, pri čemu su im karalkteristike sasvim zadovoljavajuće. U poslednje vreme imaju široku primenu kod vozila srednje i više klase. Zbog toga će u ovom radu biti više reči o projektovanju poluaktivnih sistema za oslanjanje vozila, zasnovanim na regulaciji parametara prigušenja. Za optimizaciju parametara poluaktivnog sistema oslanjanja, korišćena je metoda “stohastičke parametarske optimizacije”. Cilj optimizacije je bilo istovremeno minimiziranje oscilatornih kretanja oslonjene mase i standardnog odstupanja sila u kontaktima točkova i tla.

Ključne reči: vozilo, poluaktivni sistem oslanjanja, optimizacija UVOD Motorna vozila imaju složene dinamičke karakteristike, koje se manifestuju pojavom prostornih kretanja, promenom karakteristika u toku eksploatacije, velikim brojem poremećajnih uticaja, pojavom zazora, trenja, histerezisa i sl.

[5-7,10-14,17-23,25-28,30-32,34-36,38,39]. Pomenute dinamičke pojave, a posebno vibracije, dovode do zamora korisnika i vozača, smanjuju vek trajanja vozila i njegovih sistema i sl.

Osnovni cilj sistema za oslanjanje je da smanji pomenute negativne efekte, poboljša ponašanje vozila na putu i omogući eksploataciju vozila u širem spektru eksploatacionih uslova.

Klasični sistemi to ne mogu da zadovolje, pa se javila potreba za uvođenjem novih sistema za oslanjanje, sa regulisanim karakteristikama (ukratko nazvanim «poluakivni», ili «aktivni» sistemi). Njihove podele i klasifikacije su poznate iz [31,34], pa o tome ovde neće biti više reči.

U praksi postoje dve vrste sistema sa regulisanim karakteristikama i to [5-7,10-14,1723,25-28,30-32,34-36,38,39], poluaktivni i aktivni.

Kako su njihove performanse detaljnije opisane u [20,31], o njima neće ovde biti više reči.

Imajući u vidu da u praksi postoje konstruktivna rešenja sa regulacijom sila u oprugama i prigušenja u amortizerima, kao i činjenicu da se češće primenjuje princip regulacije sile u amorIstraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

tizerima, ovaj koncept će biti predmet pažnje u ovom radu. Kako u literaturi postoji više algoritama za regulisanje prigušenja u amortizerima, ocenjeno je celishodnim da se neki od njih ovde prikažu u najkraćim crtama.

U [21] se kontrolisana sila u amortizerima definiše izrazima:

Fa = k (t )( z 2 − z 1 )

(1)

pri čemu je njena veličina:

⎧0 ∀ − ks z 2 (z 2 − z 1) ⎪ Fa = ⎨kmax (z 2 − z 1) ∀ − ks z 2 (z 2 − z 1) <− kmax (z 2 − z 1)2 (2) ⎪k z za ostale slučajeve ⎩s 2 gde su: k(t)- kontrolisana vrednost koeficijenta prigušenja, kmax- maksimalna vrednost koeficijena prigušenja, k.s – .koeficijent u povratnoj sprezi (skyhook),

z1 , z2 - brzine neoslonjene i oslonjene mase (za

slučaj četvrtinskog modela vozila), respektivno.

U [5] se kontrolni signal prigušenja u amortizeru definiše:

⎧kd ∀ z 2 ( z 2 − z 1 ) > 0 u=⎨ (3) ⎩kmin ∀ z 2 ( z 2 − z 1 ) ≤ 0 7

k (t ) = k p − β km

pri čemu je:

⎧ z 2 ⎪kmax ∀ k s > kmax z2 − z1 ⎪ ⎪ z 2 z 2 kd = ⎨k s ∀ k p ≤ ks ≤ kmax z 2 − z 1 ⎪ z 2 − z 1 ⎪ z 2 ≤ kmax ⎪k p ∀ ks z 2 − z 1 ⎪⎩

pri čemu važi relacija :

0 ≤ k (t ) ≤ kmax (4)

gde je kp- nepromenljiva vrednost koeficijenta prigučenja, dok su ostale oznake identične onima iz (2).

Algoritam opisan u [30] definiše koeficijent prigušenja u obliku:

kmax ∀ z 2izm ⋅ z 2max < z 2izm ⋅ z 2min kmin ∀ z 2izm ⋅ z 2min < z 2izm ⋅ z 2max gde su: . .

(6)

(5)

(7)

Pored toga, u [34] daje se i mogućnost linearne aproksimacije izraza (7).

Neki autori [34,35] preporučuju korišćenje sistema sa preklopnicima (“uključeno”“isključeno”), čija je karakteristika jednostavnost konstrukcije i niska cena. Imajući u vidu ekonomsku situaciju u našoj zemlji, kao i tehnološki nivo proizvođača komponenti i vozila, ocenjeno je celishodnim da se, u ovom radu, ova koncepcija regulacije sile u amortizeru bliže analizira.

Optimalno projektovanje sistema poluaktivnog oslanjanja će biti demonstrirano na primeru nelinearnog prostornog modela vozila.

MODEL VOZILA

.

z2izm , z2 min , z2 max

- izmereno ubrzanje i ubrzanja oslonjene mase za minimalno i maksimalno prigušenje u amortizeru, respektivno. .

.

z ,z Napominje se da se umesto 2 max 2 min u iz-

Imajući u vidu cilj istraživanja, ocenjeno je celishodnim da se posmatraju sledeća sekundarna (oscilatorna) kretanja masa vozila (slika 1.).

razu (5) često koristi odgovarajuća sila u amortizeru.

Oslonjena masa (z vertikalne oscilacije poskakivanje, φ valjanje i θ galopiranje).

Regulacija koeficijenta prigušenja u amortizeru [34], je definisana algoritmom:

•

•

-Vertikalne vibracije točkova (zpl - prednji levi, zpd - prednji desni, zzl - zadnji levi i zzd – zadnji desni).

Slika 1. Prostorni model vozila sa poluaktivnim sistemom za oslanjanje (“A,B,C,D” sistemi opruga fiksnih parametara i amortizera sa regulisanim prigušenjem)

8

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Diferencijalne jednačine oscilatornih kretanja prikazanog modela vozila napisane su uz primenu programskog paketa «NEWEUL».

Priprema ulaznih podataka je izvršena u skladu sa zahtevima pomenutog programa, a za definisanje dinamike modela vozila sa sedam stepeni slobode kretanja, korišćeno je 24 koordinatnih sistema (uključujući i inercijalniglobalni koordinatni sistem OI1I2I3), u odnosu na koje su definisani inercijalni parametri, sile i sl.

Imajući u vidu da je postupak pripreme ulaznih podataka detaljno opisan u [29,33], ovde o tome neće biti više reči.

Treba napomenuti da su generalisane koordinate oslonjene mase (z, φ, θ i generalisane koordinate poskakivanja masa točkova (zpl, zpd, zzl i zzd) definisane od njihovog ravnotežnog položaja pa težine posmatranih masa ne figurišu u diferencijalnim jednačinama kretanja [19,20,28,32,36]. Koristeći programski paket «NEWEUL» i sliku 1., napisane su nelinearne diferencijalne jednačine kretanja posmatranog modela vozila, [29,33]:

Mq + K = QE

ms , mp i mz oslonjena i neoslonjene mase, respektivno, Ix moment inercije oslonjene mase za «x» osu, Iy moment inercije oslonjene mase za «y» osu, a Iz moment inercije oslonjene mase za «z» osu.

U slučaju posmatranog prostornog modela vozila, diferencijalne jednačine koje opisuju oscilatorna kretanja su oblika: ..

z = (QE[1] − k[1]) / ms ..

ϕ = (QE[2] − k[2]) /( I x cos2 θ + 2I z sin 2 θ ) ..

θ = (QE[3] − k[3]) / I y ..

z pl = (QE[4] − k[4]) / mp

(9)

..

z pd = (QE[5] − k[5]) / mp ..

zzl = (QE[6] − k[6]) / mz ..

zzd = (QE[7] − k[7]) / mz Matrice K, i QE su date izrazima:

(8)

K [1] = 0

gde su: M – matrica inercijalnih parametara (SSKxSSK - SSK broj stepeni slobode kretanja), K - matrica Koriolisovih i centrifugalnih sila (1xSSK), QE – matrica generalisanih sila (1xSSK), ..

q, q matrice generalisanih koordinata i nihovih ubrzanja, respektivno (1xSSK).

Inercijalne parametre posmatranog vozila definišu veličine:

modela

. .

K [2] = 2( I z − I x ) ϕθ sin(θ ) cos(θ ) . 2

K [3] = ( I x − I z ) ϕ sin(θ ) cos(θ ) K [4] = 0 K [5] = 0

(10)

K [6] = 0 K [7] = 0

QE[1] = − ( Fupl + Fupd + Fuzl + Fuzd ) cos(ϕ ) cos(θ ) QE[2] = ( Fupl − Fupd ) s1 cos(ϕ ) cos(θ ) + ( Fuzl − Fuzd ) s2 cos(ϕ ) cos(θ ) QE[3] = ( Fupl + Fupd ) a cos(θ ) + ( Fuzd − Fuzl ) s1 sin(ϕ ) sin(θ ) − ( Fupl + Fupd )b cos(θ ) + ( Fuzd − Fuzl ) s2 sin(ϕ ) sin(θ )

(11)

QE[4] = − Fppl + Fupl cos(ϕ ) cos(θ ) QE[5] = − Fppd + Fupd cos(ϕ ) cos(θ ) QE[6] = − Fuzl + Fuzl cos(ϕ ) cos(θ ) QE[7] = − Fpzd + Fuzd cos(ϕ ) cos(θ )

Pomeranja karakterističnih tačaka koja su značajna za izračunavanje zbirnih sila u oprugama i amortizerima (Fupl, Fupd, Fuzl i Fuzd) su automatski izračunate istim programom. Ona su data izrazima:

Δ pl , Δ pd = a sin(θ ) ± s1 sin(ϕ ) cos(θ ) + z cos(ϕ ) cos(θ ) Δ zl , Δ zd = −b sin(θ ) ± s1 sin(ϕ ) cos(θ ) + z cos(ϕ ) cos(θ ) Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

(12)

9

Koristeći izraze (12) možemo izračunati relativna pomeranja klipova u amortizerima:

Δ* pl = Δ pl − z pl Δ* pd = Δ pd − z pd

(13)

Δ* zl = Δ zl − z zl Δ* zd = Δ zd − z zd . *

(Δ

. *

,Δ

. *

pd

,Δ

. *

zl

,Δ

)

zd Brzine pomeranja se mogu izračunati diferenciranjem izraza (12) po vremenu, što ovde neće biti učinjeno. pl

Radi praćenja daljeg teksta posmatraćemo sliku 2. na kojoj je prikazana predložena šema upravljanja poluaktivnim sistemom oslanjanja za posmatrani model vozila. U konkretnom slučaju je razrađen koncept upravljanja sistemom oslanjanja koja se ostvaruje preko dve grupe povratnih sprega.

Zadatak spoljašnjih povratnih sprega je da minimiziraju uticaj mikroneravnina puta, a unutrašnjih da upravljaju silama u amortizerima. Preciznije rečeno, spoljašnje povratne sprege vrše kontrolu

⎡ f z ⎤ ⎡ − cϕ cθ ⎢ ⎥ ⎢ ⎢ f ϕ ⎥ = ⎢ s1cϕ cθ ⎢ f ⎥ ⎢⎣ acθ − s1 sϕ sθ ⎣ θ⎦

− cϕ cθ − s1 cϕ cθ

(15)

odakle sledi:

⎡ ⎢ ⎢ ⎢ ⎢ ⎢⎣

f pl f pd f zl f zd

L c ϕ cθ L c ϕ cθ L c ϕ cθ a L c ϕ cθ

(14)

(16)

A−1 = AT ( AAT ) −1

(17)

T

gde je A transponovana matrica matrice A. Imajući u vidu složenost matrice A (izraz 14), pseudoinverzna matrica je izračunata uz korišćenje programa Mathematica [39], tako da je dobijena relacija:

−

( s 1 + s 2 ) s ϕ sθ − s 2 L c θ 2 L ( s1 2 + s 2 2 ) c ϕ c 2θ

−

( s 1 2 + s 2 2 ) s ϕ sθ + s 2 L c θ 2 L ( s1 2 + s 2 2 ) c ϕ c 2θ

2

f pl ⎤ ⎥ f pd ⎥ f zl ⎥ ⎥ f zd ⎥⎦

Iz linearne algebre je poznat postupak izračunavanja pseudoinverzne matrice A-1

( s 1 2 + s 2 2 ) s ϕ sθ − s 1 L c θ 2 L ( s1 2 + s 2 2 ) c ϕ c 2θ

b a

FF = A−1 F

( s 1 2 + s 2 2 ) s ϕ sθ + s 1 L c θ 2 L ( s1 2 + s 2 2 ) c ϕ c 2θ

b

⎡ ⎤⎢ ⎥⎢ ⎥⎢ − bcθ + s 2 sϕ sθ ⎥⎦ ⎢ ⎢⎣ − cϕ cθ − s 2 cϕ cθ

− bcθ − s 2 sϕ sθ

gde su radi lakšeg pisanja uvedene skraćenice s(.)=sin(.) i c(.)=cos(.), a dimenzije matrice su 4x3. Pri tome treba naglasiti da u izrazu (14) figurišu samo sile u amortizerima jer se njihovi parametri kontrolišu, dok su parametric opruga fiksne veličine.

Izraz (14) možemo napisati i sažetije, u matričnom obliku:

⎡ ⎢− ⎢ ⎤ ⎢ ⎥ ⎢− ⎥ = ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢− ⎥⎦ ⎢ ⎢ ⎢− ⎢⎣

Kako su sile u elastoprigušnim elementima (zbir sile u opruzi i amortizeru) Fupl , Fupd , Fuzl i Fuzd zavisne od poskakivanja, valjanja i galopiranja oslonjene mase, neophodno je razdvojiti komponente koje izazivaju poskakivanje-z od onih koje izazivaju valjanje-φ i galopiranje-θ (videti blok «Rasprezanje» definisan na slici 2.). U tom smislu treba posmatrati prvu, drugu i treću jednačinu (11) i članove uz odgovarajuće generalisane koordinate, na osnovu kojih se može zaključiti da postoje relacije koje definišu upravljanje silama poskakivanja, valjanja i galopiranja oslonjene mase u obliku:

− cϕ cθ s 2 cϕ cθ

acθ + s1 sϕ sθ

F = AFF

oscilatorne udobnosti vozila, a unutrašnje omogućavaju povoljnu raspodelu opterećenja i nivelisanje istog, tokom manevara vozilom (aspekt ponašanja vozila na putu). Sa slike je očigledno da je ovaj koncept poluaktivnog oslanjanja baziran na registrovanju vertikalnih ubrzanja poskakivanja, ubrzanja valjanja i galopiranja oslonjene mase (koja su integracijom omogućila izračunavanje odgovarajućih brzina), kao i hodova klipova cilindara i njihovih odgovarajućih brzina.

2

1 ⎤ 2 L cθ ⎥⎥ 1 ⎥ ⎥ ⎡ fz ⎤ 2 L cθ ⎥ ⎢ ⎥ ⎥ ⋅ ⎢ fϕ ⎥ 1 ⎥ ⎢f ⎥ − 2 L cθ ⎥ ⎣ θ ⎦ ⎥ 1 ⎥ − 2 L cθ ⎥⎦

(18)

gde fzd, fzl, fpd i fpl (e7, e8, e9 i e10) predstavljaju delove upravljačkih signala sila u amortizerima.

10

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 2. Blok dijagram posmatranog poluaktivnog sistema oslanjanja

Na osnovu usvojenog koncepta upravljanja sila u amortizerima i slike 2. mogu se napisati sledeće relacije:

Fazd = e15 ⋅ Aaz ⋅ ( z zd − z tzd ) Fazl = e16 ⋅ Aaz ⋅ ( z zl − z tzl )

e1 = θ želj − θ ,

e2 = e1x[1]

Fapd = e17 ⋅ Aap ⋅ ( z pd − z tpd )

e3 = ϕ želj − ϕ ,

e4 = e3 x[2]

Fapl = e18 ⋅ Aap ⋅ ( z pl − z tpl )

e5 = z želj − z,

e6 = e3 x[2]

fϕ = e2 − x[6]ϕ ,

fθ = e4 − x[5]θ

f z = e5 − x[4]z , e7 = f zd ,

e8 = f zl ,

e9 = f pd ,

e10 = f pl ,

e11 = e7 − x[7], e13 = e9 − x[9],

e12 = e8 − x[8] e14 = e10 − x[10]

e15 = step ( e11) ,

e16 = step ( e12 )

e17 = step ( e13) ,

e18 = step ( e14 )

(19)

Ukazuje se na činjenicu da veličine e7-e18 predstavljaju upravljačke veličine za sile na zadnjem desnom i zadnjem levom, prednjem desnom i prednjem levom amortizeru (fazd,fazl,fapd,fapl), respektivno – videti sliku 2. U ovom radu su, imajući u vidu usvojeni koncept upravljanja prigušenjem i izraz (1), sile u amortizerima definisane relacijama:

gde smo sa Aap i Aaz označili maksimalne površine otvora kroz koje struji ulje u prednjim i zadnjim amortizerima. Imajući u vidu napomene u vezi korišćenja preklopnika “uključeno”“isključeno”, usvojena je zavisnost upravljanja koeficijentom prigušenja u amortizerima oblika:

⎧⎪kmax ∀ z s ( z s − z t , s ) > 0 k=⎨ ⎪⎩0 ∀ z s ( z s − z t , s ) ≤ 0 (21) s = pl , pd , zl , zd Na osnovu slike 2. očigledno je da veličine e15e18 imaju vrednosti 0 ili 1, a u zavisnosti odgovarajućeg proizvoda u izrazu (21). Nelinearne sile u oprugama koje nisu objekt upravljanja definišu izrazi [14,32]:

Fozd = x[11] ⋅ (Δ zd − z zd ) + x[12] ⋅ (Δ zd − z zd )3 Fozl = x[11] ⋅ (Δ zl − z zl ) + x[12] ⋅ (Δ zl − z zl )3 Fopd = x[13] ⋅ (Δ pd − z pd ) + x[14] ⋅ (Δ pd − z pd )3

(22)

Fopl = x[13] ⋅ (Δ pl − z pl ) + x[14] ⋅ (Δ pl − z pl )3 Radijalne sile u pneumaticima možemo izraziti na osnovu njihovih radijalnih deformacija [14]:

Ft , s = c p1, s Δ s + c p 2, s Δ s 2 − c p 2, s Δ s 3 s = pl , pd , zl , zd .

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

(20)

(23) 11

gde su deformacije pneumatika date izrazima:

Δ s = z s − zo , s s = pl , pd , zl , zd .

(24)

Dinamičke procese sistema opisuju spregnute jednačine (8-24). Imajući u vidu njihov karakter, kao i slučajan, ili udarni karakter pobude mikro profila puta, evidentno je da ih moramo rešavati numerički, metodom Runge-Kuta. Numerička integracija je izvršena sa vremenskim korakom od 0,01, sek u 4096 tačaka, što je dovelo do pouzdanosti rezultata o oblasti, približno, 0,025 – 50 Hz [2-4], a to je zadovoljavajuće sa aspekta oscilatorne udobnosti i ponašanja vozila na putu [36].

pokrivača, l talasna dužina. fp- talasna dužina neravnine (fp = 1/l), v- brzina vozila.

U nedostatku podataka za fazne uglove, pretpostavićemo ih u obliku [32]: (27) ε ( f ) pl = 2π ( RND − 0.5) gde su RND ravnomerno raspoređeni slučajni brojevi u intervalu {0, 1}.

Na osnovu slike 1. može se videti da posmatrani model vozila osciluje pod uticajem pobuda mikroneravnina puta na prednjim i zadnjim točkovima.

U literaturi postoji veliki broj podataka o neravninama mikroprofila puta [19,20,23,28,32,36], ali su oni, pretežno, zasnovani na definisanju spektara snage. Ti spektri ne omogućavaju vršenje inverzne Furijeve transformacije, a koja je neophodna pri definisanju vremenskih funkcija pobuđivanja [14]. Zbog toga je u ovom radu prihvaćen postupak definisanja poliharmonijske vremenske funkcije pobude iz [6,7,1014], a koji će ukratko biti opisan. Polazni podaci o mikroneravninama puta su preuzeti iz [32], a prikazani na slici 3.

Pretpostavićemo da funkciju pobude od mikroneravnina puta na levom prednjem točku vozila opisuje relacija: z opl (t ) =

NH

∑

A ( f ) sin [ 2 π ft + ε ( f )]

(25)

1

gde su: zopl , zopd , zozl , zozd funkcije pobude od mikroneravnina puta na odgovarajucem točku, A(f) - amplitude mikroneravnina puta, f - učestanost, ε(f) - fazni ugao, t - vreme, NH - željeni broj harmonika.

Slika 3. Granične vrednosti puteva (1- savremeni put, 2- loš betonski put, 3 – reparirani asfaltni put, 4 – gradska ulica u dobrom stanju

Funkcija pobude levog zadnjeg točka se može izračunati na osnovu izraza:

z o zl = z o zl ( t − L / v )

(28)

gde je L = a+b – osno rastojanje vozila.

Imajući u vidu slučajan karakter izraza (25), a time i (26-28), logično je da se može usvojiti da se i pobuda na desnoj strani vozila može opisati izrazima (25-28).

Kako se, sistemi poluaktivnog oslanjanja vozila moraju testirati i u najtežim eksploatacionim uslovima [15,24,26,37], ocenjeno je celishodnim da se utvrdi ponašanje vozila u rigoroznim uslovima pobuda. U te svrhe će biti korišćena udarna pobuda prikazana na slici 4., sa koje se može uočiti da je amplituda pobude prednjih i zadnjih točkova jednaka, ali da postoji fazno kašnjenje zbog uticaja osnog rastojanja.

U ovom radu je usvojena funkcija pobude od 100 harmonika, koja omogućava pobuđivanje u oblasti učestanosti 0,015-35, Hz. Na osnovu slike 3, možemo napisati:

A( f ) pl = ( A0 + B0 f p ) / v

(26)

gde su: Ao, Bo – koeficijenti zavisni od vrste putnog 12

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 4. Usvojene udarne pobude prednjih i zadnjih toÄ?kova vozila

IstraĹživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

13

METODA OPTIMIZACIJE Metoda «stohastičke parametarske optimizacije» nalazi primenu pri optimizaciji oscilatornih parametara motornih vozila [4,6,7,10-14], a bazira se na metodama nelinearnog programiranja [4].

Kako u procesu optimizacije postoje ograničenja konstruktivnih parametara, problem se rešava uvođenjem «spoljašnjih», ili «unutrašnjih» kaznenih funkcija. U konkretnom slučaju je za optimizaciju parametara poluaktivnog sistema oslanjanja vozila, korišćena metoda «stohastičke parametarske optimizacije» [4,6, 7,10-14] bazirana na Hooke-Jevees metodi i «spoljašnjim» kaznenim funkcijama [4]. Imajući

u vidu da je ovaj metod optimizacije detaljno opisan u [6,7,10-14], ovde to neće biti učinjeno, a napominje se da je program realizovan u Pascalu. Ocenjeno je celishodnim da se optimalan izbor parametara poluaktivnog sistema oslanjanja izvrši istovremeno sa aspekta oscilatorne udobnosti i ponašanja vozila na putu. U konkretnom slučaju, a imajući u vidu posmatrani model vozila, minimizirana su ubrzanja poskakivanja, valjanja i galopiranja oslonjene mase (zahtevi oscilatorne udobnosti) i standardna odstupanja dinamičkih reakcija tla (zahtevi pouzdanog kontakta točkova i tla ponašanje vozila na putu) [7,34], a funkcija cilja je imala oblik:

Φ = rang1 ⋅ z ef + rang2 ⋅ ϕ ef rang3 ⋅ θ ef + rang4 ⋅ σ Fdpi + rang5 ⋅ σ Fdpd + rang6 ⋅ σ Fdzi + rang7 ⋅ σ dzd (29) gde su: rang1-7 težinski faktori koji definišu rang uticaja veličine uz koju se nalaze na funkciju cilja « » i omogućavaju prevođenje veličina koje definišu podciljeve u iste jedinice. U nedostatku preporuka za izbor ovih koeficijenata, a u želji da se veći uticaj da oscilatornoj udobnosti u odnosu na ponašanje vozila na putu [6,7,10-14], njihove vrednosti su usvojene: rang1=rang2=rang3=1000 i rang4=rang5=rang6=rang7=1, ..

..

..

z ef , ϕ ef θ ef

efektivne vrednosti ubrzanja poskakivanja, valjanja i galopiranja oslonjene mase, a

σ

F fl

,σ

F fr

σ

F r ll

,σ

F rr

- standardna odstupanja

dinamičkih reakcija tla.

Kako u praksi postoje konstruktivna ograničenja optimizućih parametara, optimizacija parametara poluaktivnog sistema oslanjanja je izvršena uz uvođenje oblasti definisanosti: 0<=x[i]<=10000, i=1-14.

Ocenjeno je korisnim da se optimizacija izvrši za asfaltni put u dobrom stanju [36], uz korišćenje izraza (2-20) i podataka o pobudama sa slike 3. Pri tome je ocenjeno celishodnim da

se optimizacija izvrši za putničko vozilo čiji su parametri dati u Tabeli 1.

Oslonjena masa, ms, kg 1500 Masa prednjeg točka, mp, kg 59 Masa zadnjeg točka, mz, kg 59 Moment inercije, Ix, kgm2 750 Moment inercije, Iy, kgm2 2160 Moment inercije, Iz, kgm2 2160 Osno rastojanje, L, m 3,1 Položaj težišta, a/b, 1,4/1,7 *Krutost pneumatika uz 190000 linearni član, cp1,N/m *Krutost pneumatika uz 1900000 kvadratni član, cp2,N/m2 *Krutost pneumatika uz 19000000 linearni član, cp3, N/m3 Željena visina vozila, zželj, m 0,5 Željeno valjanje oslonjene 0 mase, φ želj, rad Željeno galopiranje oslonjene 0 mase, θ želj, rad Karakteristična brzina vozila, 30 v, m/s Tabela 1. Osnovni podaci o modelu posmatranog vozila * Za pneumatike prednjih i zadnjih točkova

Broj iteracija tokom procesa optimizacije Imajući u vidu da se, u praksi, problem nalaženja globalnog minimuma rešava time što se optimizacioni proces započinje sa više polaznih vrednosti optimirućih parametara [4,6,7,10-14], ocenjeno je celishodnim da se u ovom slučaju on započne sa tri početne vrednosti tih parametara.

Optimizacija je vršena na računaru Pentium 4 (Intel 1,8 GHz, 512 Mb RAM), a iterativni proces automatski prekinut kada su dve susedne vrednosti funkcije cilja bile 1e-05. Vreme optimizacije po jednoj kombinaciji je iznosilo oko 1,5 sat, a rezultati optimizacije dati su u Tabeli 2, u čijoj su prvoj vrsti date početne vrednosti optimirućih parametara.

14

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

X[i] 1, N/r 2, N/r 3,N/m 4,Ns/m 5,Ns/r 6,Ns/r 7,Ns/m3 8,Ns/m3 9, Ns/m3 10,Ns/m3 11,N/m 12,N/m3 13,N/m 14,N/m3 *NIT,

X[i]=2000 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 2.0000000000000E+003 1.0000000000000E+003 1.0000000000000E+003 1.1920928955078E-004 5.8406896288480E+004 3007

X[i]=5000 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 5.0000000000000E+003 2.5000000000000E+003 2.5000000000000E+003 2.5000000000000E+003 1.4901161193847E-004 5.8661617958954E+004 3219

X[i]=8000 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 8.0000000000000E+003 4.0000000000000E+003 4.0000000000000E+003 4.0000000000000E+003 1.1920928955078E-004 5.9308648932928E+004 3346

Tabela 2. Rezultati optimizacije

ANALIZA REZULTATA Analizom podataka iz Tabele 2. može se zaključiti da je najniža vrednost funkcije cilja dobijena u slučaju kada su početne vrednosti optimirućih parametara bile najmanje (2000, i=1-14). Zbog toga se iz praktičnih razloga ova kombinacija usvaja kao globalni minimum funkcije cilja [4].

Kako posmatrani model vozila predstavlja dinamički sistem sa četiri pobude, od interesa je da se utvrdi uticaj svake od pobuda na poskakivanje, valjanje i galopiranje oslonjene mase. To se može učiniti primenom «metode linearnih sistema konstantnih parametara» poznatom iz [2-4], a koja je realizovana u paketu DEMPARKOH [9].

Primenom pomenutog paketa, izračunate su funkcije parcijalnih koherenci za optimalne vrednosti parametara sistema, a radi ilustracije, na slici 5. prikazujemo parcijalne koherence koje se odnose na valjanje oslonjene mase vozila.

Analizom parcijalnih funkcija koherenci, čiji je ilustrativan primer dat na slici 5., može se utvrditi da učestanost utiče na njihovu veličinu.

Pri tome je uočeno da postoji čvršća veza između vertikalnih oscilacija oslonjene mase, nego što je to slučaj sa valjanjem i galopiranjem iste mase i pobuda na točkovima. U ovom slučaju sve pobude imaju približno isti uticaj na analizirane veličine Radi daljih analiza, ocenjeno je celishodnim da se izračunaju prenosne funkcije poskakivanja, valjanja i galopiranja oslonjene mase u zavisnosti od pobuda na točkovima. To je realizovano uz korišćenje programskog paketa ANALSIGDEM [8], a radi ilustracije, na slikama 6.-8. prikazane su prenosne funkcije: poskakivanje oslonjene mase - pobuda na prednjem levom točku, valjanje- pobuda na prednjem levom točku i galopiranje oslonjene mase pobuda na prednjem levom točku, za optimalne vrednosti parametara sistema aktivnog oslanjanja.

Analiza svih izračunatih prenosnih funkcija (koje su delimično prikazane na slikama 6.-8.) je pokazala da dinamičko pojačanje u posmatranom domenu interesantnih učestanosti (32,5 Hz) [36] zavisi od učestanosti, ali je uvek značajno manje od jedinice.

Slika 5. Funkcije parcijalnih koherenci: Ubrzanje valjanja oslonjene mase-pobude od mikroprofila puta Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Pri tome se ne uočava uticaj masa točkova na rezonance sistema, a što ukazuje na prihvatljive funkcionalne karakteristike posmatranog optimiranog sistema poluaktivnog oslanjanja.

15

slikom 4. Zbog ograničenog prostora, a imajući u vidu da su točkovi prvi u lancu prenošenja pobuda, radi ilustracije, na slici 9. prikazano je poskakivanje prednjeg levog točka vozila.

Analiza svih podataka o ponašanju vozila sa poluaktivnim sistemom oslanjanja pri nailasku na pravougaonu prepreku velikom brzinom, pokazuje da se oscilacije veoma brzo prigušuju, kao što pokazuje ilustrativni primer sa slike 9.

Slika 6. Prenosna funkcija: poskakivanje oslonjene mase- pobuda na prednjem levom točku, za optimalne parametre povratnih sprega

Prethodne činjenice ukazuju na to da projektovani sistem poluaktivnog oslanjanja, pokazuje povoljne karakteristike stabilnosti i u rigoroznim uslovima eksploatacije za posmatrano putničko vozilo.

ZAKLJUČAK

Slika 7. Prenosna funkcija: valjanje oslonjene masepobuda na prednjem levom točku, za optimalne parametre povratnih sprega

Razvijeni postupak «stohastičke parametarske optimizacije» može biti uspešno korišćen u slučaju optimizacije parametara poluaktivnog oslanjanja vozila. Posmatrano vozilo sa poluaktivnim oslanjanjem uz korišćenje preklopnika “uključeno”-“isključeno” je pokazao povoljne karakteristike u karakterističnim eksploatacionim uslovima.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta koji finansira Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Vlade Republike Srbije, a uz podršku Centra za naučna istraživanja SANU u Kragujevcu.

LITERATURA

Slika 8. Prenosna funkcija: galopiranje oslonjene mase-pobuda na prednjem levom točku, za optimalne parametre povratnih sprega

Slika 9. Poskakivanje prednjeg levog točka za udarnu pobudu

Pored prethodnih analiza, ocenjeno je celishodnim da se utvrdi ponašanje vozila sa optimiranim poluaktivnim sistemom za oslanjanje u rigoroznim uslovima eksploatacije. Kao što je poznato [14], veoma teški uslovi su nailazak točkova vozila velikom brzinom (30 m/s) na pravougaonu prepreku, koja je prikazana 16

/1/ Bendat, J. S., Piersol, A. G.: Random DataAnalysis and measurement procedures, John Wiley and Sons, 2000. /2/ Bendat, J. S.: Nonlinear Systems– Techniques and Applications, John Wiley and Sons, 1998. /3/ Bendat, J. S., Piersol, A.G.: Engineering Applications of Correlation and Spectral analysis John Wiley & Sons, New York, 1980. /4/ Bunday, P.: Basic optimization methods, Spottiswoode Ballantyne, Colchester and London, 1984. /5/ Chan, J., B.and other: A Ray-tracing Aprroach to Simulation and Evaluation of Real Time Quarter Car Model with Semi-active Suspension System usingMatlab, ASME 2003 Design Engineering Rechnical Conferences and Computers and Information in Engineering Conference, Chicago, Illinois, USA, September 2-6, 2003, pp. 1-6. /6/ Demić, M.: Identification of Vibration parameters for Motor Vehicles, Vehicle System Dynamics, Vol. 27, 1997 pp 65-88. /7/ Demić, M.: Optimization of Characteristics of Elasto-Damping Elements from Aspect of Oscillatory Comfort and Vehicle Handling, Int. J.of Vehicle Design, Vol.17, No 1, 1996 pp 76-91. /8/ Demić, M.: ANALSIGDEM: Software for signal analysis, www.ptt.yu/korisnici/i/m/imizm034/, 2003. /9/ Demić, M.: DEMPARCOH: Software for Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

partial coherence function calculation, www.ptt.yu/korisnici/i/m/imizm034/, 2003. /10/ Demić, M.:Optimization of Vehicles ElastoDamping Elements Characteristics From the Aspect of Ride Comfort, Vehicle System Dynamics, Vol. 23 (1994), pp. /11/ Demić, M.:A contribution to optimization of vehicle seats, Int. J. of Vehicle Design. 5/6, 1991, 10 pp 618-629. /12/ Demić, M.:A contribution to the optimization of the characteristics of elasto-damping elements of passenger cars, Vehicle System Dynamics, Vol. 19, 1990, pages 3-18. /13/ Demić, M.: Analysis of Influence of Design Parameters on Steered Wheels Shimmy oh Heavy Vehicles, Vehicle System Dynamics, Vol. 26, 1996, pp. 343-379. /14/ Demić, M.: Optimizacija oscilatornih sistema motornih vozila (monografija) - Mašinski fakultet u Kragujevcu, 1997. /15/ Doule, J. And other: Feedback Control Theory, Mc Millan Publishing Co, 1990. /16/ Dorf, R., Bishop, R.: Modern Control Systems, Addison-Wesley, 1998. /17/ Florin, M. and other: Active and semiactive suspension design, CONAT2004018, Brashov, 20-22, October, 2004, CD. /18/ Frolov, K.V., Furman, F.A.: Prikaldnaja teorija vibrozaštitnih sistem, Mašinostrojenije, Moskva, 1980. /19/ Genta, A.: Motor Vehicle Dynamics, Politecnika di Torino, 2003. /20/ Gillespie, T. D.: Fundamentals of VehicleDynamics, SAE, 1992. /21/ Hac, A. And other: Elimination of Limit Cycles Due to Signal Estimation in Semi-active Suspensions, SAE, 1999-01-0728, pp. 1-7. /22/ Hrovat, D., Hubbard, M.: Optimum Vehicle Suspensions Minimizing RMS Ratllespace, Sprung mass, and Jerk, ASME, 81WA/DSC-23, 1982, pages 1-9. /23/ ISO 8608: Mechanical vibration- road surface profile- Reporting of measuring data, 1995. /24/ Jack, H.: Automating Manufacturing Systems with PLCs, Version 4.5, Copyright juckh@gvsu.edu, 2004. /25/ Margolis, D.: Semi-active Control of Wheel Hop in Ground Vehicles, Journal of Vehicle System Dynamics, Vol. 12, 1983, pages 317-330. /26/ Merrit, H.:Hydraulic Control Systems, John Willey & sons, Inc., New York, London, Sydney, 1967. /27/ Miliken W., Miliken D.: Race Car Dynamics, SAE, 1995. /28/ Mitschke M.: Dynamik der Kraftfahrzeuge, Springer Verlag, 1972. /29/ NEWEUL, Manual, TU Stutgart, 2000. /30/ Nell, S. And other: An allternative control strategy for semi-active dampers on off-road vehicles, Journal of Terramechanics 35 (1998), pp 25-40.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

/31/ Popović, V.: Projektovanje i simulacija sistema aktivnog oslanjanja, Magistarski rad, Mašinski fakultet u Beogradu, 2001. /32/ Rotenberg R.: Podveska avtomobilja, "Masinostroenie", Moskva, 1972. /33/ Schiehlen, W.: Modeling and Analysis of nonlinear Multibody Systems, Vehicle System Dynamics, 15(1986), pp 271-288. /34/ Silani, E.: Active and semiactive suspensions control strategies in road vehicles, Ph.D. Politecniko di Milano, Dipartimento di electronica e informacione, 2004. /35/ Slaski, G., Walerjanczyk, W.: Possibilities of impruving active safety by using semi-active suspension, KONMOT 2004, Krakov, pages 597-604. /36/ Simić D.: Dinamika motornih vozila, "Naučna knjiga", Beograd, 1988. /37/ Tomović, R. i dr.: Uvod u nelinearne sisteme automatskog upravljanja, Naučna knjiga, Beograd, 1974. /38/ Yoshimura, T., Watanabe, K.: Active suspension of a full car model using fuzzy reasoning based on single input rule modules with dynamic absorbers, Int. J, if Vehicle Design, Vol.31, No 1, 2003. pp. 22-40. /39/ Wolftram Research: Mathematica 4.

A CONTRIBUTION TO DESIGN OF SEMIACTIVE VEHICLE SUSPENSION SYSTEM Suspension systems have great influence on vehicle characteristics, especially ride comfort and handling. Classical suspension systems may only offer a compromise among requirements for ride comfort and vehicle handling in a narrow range of service conditions. Better characteristics are provided by application of suspension systems with controlled characteristics: semiactive and active systems. Active suspension systems introduce special force generators, power demanding, so as to obtain favorable characteristics. Their prices are fairly high, so that the application may take place in high vehicle class. Semiactive suspension is based on control of spring characteristics, or, more often, damping characteristics, providing acceptable output characteristics for medium and high class vehicles. Therefore, this paper will mostly deal with the design of semiactive suspension systems, based on control of damping parameters. A method of »stochastic parameters optimization« has been utilized for the optimization of parameters of semiactive suspension. The optimization objective was a simultaneous minimization of sprung mass vibration and standard deviation of dynamic ground reactions.

Key words: vehicle, semiactive suspension system, optimization 17

PREVENTIVNO INŽENJERSTVO SISTEMSKO INŽENJERSTVO RIZIKA∗ Dr Suzana Savić, red. prof., Dr Miomir Stanković, red. prof., Dr Branislav Anđelković, red. prof., Fakultet zaštite na radu, Niš U radu su analizirani savremeni koncepti i metodologije istraživanja i upravljanja kompleksnim sistemima. Date su karakteristike sistemskog i preventivnog inženjerstva kao sredstava za realizaciju politike upravljanja kvalitetom i rizikom. Posebno je analiziran sistem upravljanja rizikom i njegovo mesto u sistemu upravljanja kvalitetom. Na kraju su date osnove za integraciju sistema upravljanja i podrške pojedinim aspektima kvaliteta.

Ključne reči: preventivno inženjerstvo, upravljanje kvalitetom, upravljanje rizikom ∗

Rad je realizovan u okviru projekta Multimedijalna platforma za upravljanje vanrednim situacijama u tehnološkim sistemima (evidencioni broj ugovora TR-6237A) koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije

UVOD Sistemi u našem okruženju (tehnički, biološki, ekonomski, društveni, ekološki) su sve kompleksniji. U kompleksnim sistemima je često prisutna neodređenost, kako u pogledu definisanja granica i ciljeva sistema, tako i u pogledu načina i uslova njihove primene, odnosno egzistencije. Odlučivanje u ovim sistemima je složenije, a posledice pogrešne odluke znatno ozbiljnije i skuplje. Značajne odluke su uvek praćene neizvesnošću koju donosi budućnost u kojoj će biti realizovane (Vujošević, 1999).

Istraživanje kompleksnih sistema u kojima je prisutna neodređenost, pa i neizvesnost parametara, nije moguće u okvirima klasičnih inženjerskih pristupa i metoda. Ono zahteva sveobuhvatno sagledavanje problema, prioriteta, interakcija, raspoloživih resursa, kao i ocenjivanje efekata i verifikaciju izabranih rešenja i/ili donetih odluka. Međutim, iako je poznato da rešavanje problema na nivou sistema daje veći efekat od usavršavanja pojedinih njegovih delova, danas postoji nesrazmerno više metoda i postupaka za rešavanje parcijalnih problema u sistemu.

Primenljivih i konzistentnih metodologija za rešavanje problema na nivou sistema, koji sadrže i postupke za rešavanje parcijalnih problema, ima veoma malo (Stanojević, Mišković, 1997). Zbog toga je svako istraživanje na ovom polju, u cilju unapređenja postojećeg stanja itekako značajno.

Osnovni problem kompleksnih sistema jeste problem upravljanja kvalitetom, a u okviru njega 18

problem upravljanja rizikom. Njihovo rešavanje zahteva bitno novu koncepciju pristupa i metodologiju izučavanja, što se realizuje primenom sistemskog prilaza i sistemske analize.

U radu su date osnovne karakteristike sistemskog inženjerstva kao integralnog prilaza realizaciji zahtevanog kvaliteta sistema i preventivnog inženjerstva kao podrške realizaciji zahtevanog kvaliteta i u uslovima mogućih realizacija rizičnih događaja. Razmatrani su sistemi upravljanja rizikom, a u cilju isticanja potrebe za njihovim međusobnim integrisanjem i implementacijom u sistem upravljanja kvalitetom.

SISTEMSKI PRILAZ I SISTEMSKA ANALIZA Sistemski prilaz predstavlja metodološki i konceptualni aparat za shvatanje i naučno uobličavanje problema celina koje nazivamo sistemima (Srića, 1981). Karakteristike sistemskog prilaza su (Balaban, Ristić, Đurković, 1996; Anđelković, 1998; Stanković, Savić, Anđelković, 2002): • nadređenost celine elementima iz kojih je sastavljena (celina se ne može rastaviti na elemente, a da pri tome ne izgubi svoje bitne karakteristike); • povezanost elemenata na osnovu uzajamnih interakcija i odnosa u procesu funkcionisanja celine (a ne obrnuto); • interdisciplinarnost tj. istovremeno proučavanje elemenata, pojava i procesa u sistemu sa stanovišta različitih interaktivno povezanih naučnih disciplina, pri čemu se njihova povezanost ne ostvaruje samo na planu Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

predmeta znanja, već i na planu koncepata i metoda, a pre svega na planu principa i aksioma; • transdisciplinarnost tj. stvaranje nove aksiomatike za već formirane interdisciplinarne nauke.

Sistemski pristup ne treba shvatiti kao nauku, teoriju ili disciplinu već kao metodologiju zasnovanu na određenoj količini i organizaciji akumulisanog znanja.

Sistemski pristup je način razmišljanja i delovanja koji je omogućio da se sjedine tradicionalno odvojeni predmeti istraživanja, kao i tradicionalno razdvojene sfere čovekove aktivnosti. Tako je došlo do pojave novih naučnih disciplina kao što su: kibernetika, opšta teorija sistema, informatika, operaciona istraživanja, sistemska ekologija, sistemsko inženjerstvo. Opširnije o sistemskom pristupu videti u (Petrović, Dakić, 2002; Kendall and Kendall, 2005).

Izučavanjem sistema i njihovih zakonitosti bavi se opšta teorija sistema. Njen zadatak je da formuliše, razvije i primeni opšte zakonitosti ponašanja sistema u raznim naučnim područjima, kao i da obezbedi jedinstven skup pojmova, metoda i instrumenata za istraživanje i opis kompleksnih sistema.

Istraživanje kompleksnih sistema vrši se svođenjem sistema na nivo kompetentnog istraživača. To se postiže na dva načina (Černiček, 1996): • izdvajanjem i istraživanjem samo bitnih karakteristika kompleksnog sistema; • rastavljanjem kompleksnog sistema na delove koje je moguće neposredno istražiti.

Proces misaonog, teorijskog ili praktičnog rastavljanja sistema na delove, kao i njihovo istraživanje, čine osnovu klasične analize.

Ovom analizom upoznaju se elementi, ali ne i celina. Stoga analiza predstavlja početnu fazu istraživanja. Na nju se nadovezuje sinteza, koja, povezivanjem analizom dobijenih rezultata, treba da dovede do novih saznanja o sistemu. Klasična sinteza daje dobre rezultate kada su elementi sistema aditivne prirode.

Međutim, kada sistem ima bitno različite osobine i karakteristike od aditivnih osobina svojih elemenata, što je slučaj u kompleksnim sistemima, klasičnom analizom i sintezom se takav sistem ne može istražiti. Istraživanje ovakvih sistema neophodno je sprovoditi u okvirima sistemske analize.

Sistemska analiza je opšta metodologija istraživanja sistema čiji je cilj da definiše Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

probleme u sistemu i utvrdi načine i puteve njihovog rešavanja. Ova metodologija dovodi do racionalnog sistemskog postupka postavljanja pitanja i davanja odgovora u vezi sa ciljem sistema, ograničenjima, raspoloživim resursima, funkcionalnim interakcijama, interakcijom sistema i okruženja. Istovremeno, ona ukazuje na informacije i podatke koje treba prikupiti, obraditi i upotrebiti radi upoznavanja karakteristika sistema ili poboljšanja njegovog funkcionisanja. Najzad, ona upućuje na metode ocenjivanja i verifikacije izabranih rešenja i/ili donetih odluka. Sistemska analiza moćno koristeći poznate tehnike i metode, uspeva da problem kvaliteta kompleksnih sistema zadovoljavajuće postavi i reši.

Sistemska analiza se ostvaruje kroz nekoliko osnovnih faza i funkcija. Faze sistemske analize su zaokružene svrsishodne radne celine u okviru postupka istraživanja. Postoji pet osnovnih faza sistemske analize: • • • • •

formulisanje problema istraživanja; utvrđivanje ciljeva; utvrđivanje ograničenja i formulisanje kriterijuma; definisanje sistema; ocena funkcionisanja sistema.

U okviru faza vrše se određene aktivnosti kojima se prikupljaju i koriste informacije o istraživanom sistemu. Ove aktivnosti predstavljaju funkcije sistemske analize. Osnovne funkcije sistemske analize su (Srića, 1981): • • •

formiranje modela; prikupljanje informacija; sinteza informacija pomoću modela.

Svaka faza sistemske analize se sprovodi u skladu sa unapred definisanim prilazom (modelom) na osnovu koga se prikupljaju odgovarajuće informacije i donosi zaključak kroz sintezu prikupljenih informacija, u okviru i pomoću definisanog modela.

Funkcije sistemske analize su međusobno povezane. Model bilo kog aspekta istraživanja sistema nema svoj puni smisao bez konkretnih informacija koje se u njega ugrađuju i odražavaju stvarno stanje istraživanog sistema. Isto tako, prikupljene informacije nemaju puni značaj ako se ne interpretiraju kroz usvojeni model.

SISTEMSKO INŽENJERSTVO Istraživanje kompleksnih sistema zasnovano na sistemskom prilazu i sistemskoj analizi uslovilo 19

je pojavu sistemskog inženjerstva. Sistemsko inženjerstvo je integrisani prilaz realizaciji zahtevnog kvaliteta sistema, koji podrazumeva primenu metoda, tehnika i instrumenata sistemske analize. Sistemsko inženjerstvo obezbeđuje zahtevani kvalitet sistema tako što uzima u obzir iterativnost (redosled) i interaktivnost (međusobnu povezanost) svih faza životnog ciklusa sistema: planiranje i marketing, projektovanje (istraživanje, razvoj, ispitivanje, verifikacija), proizvodnju, primenu (korišćenje, eksploataciju) i odlaganje. Stoga se za sistemsko inženjerstvo često koristi termin “inženjerstvo životnog ciklusa”, ali i termini “simultano inženjerstvo” i “konkurentno inženjerstvo” (Papić, 1999).

Sistemsko inženjerstvo uključuje tri generalna ciklusa: • sistemsko planiranje i marketing; • sistemsko projektovanje i proizvodnju; • sistemsku primenu i odlaganje.

Iz navedenog proizilazi da je sistemsko inženjerstvo sredstvo za realizaciju politike upravljanja (menadžmenta) kvalitetom kompleksnih sistema. Opširnije o sistemskom inženjerstvu videti u (Blanchard and Fabrycky, 2002; Petrović, Dakić, 2002).

zahteve kupaca i ostalih zainteresovanih strana (Simić, 2000). Kvalitet entiteta (proizvoda, procesa, kompleksnog sistema) prema navedenim standardima podrazumeva kompleks karakteristika koje zahtevaju korisnici ali i šira društvena zajednica (bezbednost i zaštita zdravlja, zaštita životne sredine).

U sistemskom inženjerstvu se i upravljanje tretira kao sistem. Upravljanje se, kao sistem, ostvaruje kroz strukturu i ponašanje.

Skup elemenata upravljanja i njihovih međusobnih veza čini strukturu sistema upravljanja. Osnovne karakteristike strukture su uređenost i organizovanost. Uređenost je odraz odnosa među elementima i vezama sistema uspostavljenih pri njegovom formiranju i funkcionisanju. Organizovanost, pored uređenosti podrazumeva i specifične odnose i uloge elemenata sa gledišta njihovih doprinosa ciljevima i funkcionisanju celine. Funkcija cilja definiše cilj sistema upravljanja i nosilac je njegovog ponašanja. Struktura sistema upravljanja je određena funkcijom cilja i procesima koji doprinose ostvarenju cilja ili ostvaruju uslove za njihovu realizaciju. Naime, funkcija cilja se ostvaruje interakcijom procesa upravljanja, a ovi interakcijom aktivnosti elemenata upravljanja, slika 1.

Termini upravljanje i menadžment se ravnopravno koriste u našoj naučnoj i stručnoj javnosti, s tim što je termin menadžment prisutniji kada se kompleksni sistem odnosi na organizaciju (organizacioni sistem), ili kada se želi da naglasi organizacioni aspekt upravljanja.

Menadžment je proces planiranja i odlučivanja, organizovanja, rukovođenja i kontrole ljudskih, finansijskih, fizičkih i informacionih resursa organizacije radi ostvarenja njenih ciljeva na efikasan i efektivan način (Simić, 2000).

Prema JUS ISO 8402 kvalitet predstavlja ukupnost svih karakteristika nekog entiteta koje se odnose na mogućnost zadovoljenja utvrđenih ili indirektno izraženih potreba. U napomeni 3 navedene definicije potrebe se prevode u karakteristike primenom odgovarajućih kriterijuma. Potrebe mogu obuhvatati aspekte radnih karakteristika (performanse), upotrebljivost, sigurnost funkcionisanja (raspoloživost, pouzdanost i pogodnost održavanja), sigurnost, okolinu (zahteve društva), ekonomičnost i estetski izgled (Kostić, 1993, 1995). JUS ISO 9000:2000 definiše kvalitet kao poželjno svojstvo skupa inferentnih karakteristika proizvoda, sistema ili procesa da može da ispuni 20

Slika 1. Interakcije elemenata i nosilaca ponašanja (Savić, Stanković, Kitić, 2003)

Cilj sistema upravljanja se može ostvariti kroz realizaciju određenih podciljeva, odnosno mera.

Mere predstavljaju podređene ciljeve (podciljeve) koji omogućavaju postizanje nadređenih ciljeva. To znači da svi ciljevi (podciljevi) nisu istog značaja, odnosno da među njima postoji Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

određena hijerarhija. Zbog toga se nijedan cilj (podcilj) posmatran sam za sebe ne može potpuno i pravilno shvatiti bez poznavanja hijerarhije ciljeva kojoj pripada (Gereke, 1995).

Ukoliko se cilj sistema upravljanja može dekomponovati na podciljeve, tada se mogu identifikovati i delovi sistema (elementi, aktivnosti, procesi, funkcije) kojima se ti podciljevi ostvaruju. U tom slučaju se može govoriti o dualnoj prirodi procesa i funkcija jer oni realizuju njima pridružene podciljeve (mere), a istovremeno su upravljani višim ciljevima.

Najviši nivo dekompozicije sistema upravljanja kvalitetom je njegova podela na: • planiranje upravljanja • operativno upravljanje.

Sa metodološke tačke gledišta, planiranje upravljanja pretpostavlja sistemski prilaz, odnosno identifikaciju ciljeva i prioriteta u primeni i razvoju sistema, utvrđivanje raspoloživih resursa, rangiranje i kvantifikaciju zahteva, formulisanje kriterijuma i ograničenja, definisanje programa i mera za ostvarivanje ciljeva (Srđević, Radović, 1997). Rezultat planiranja je plan upravljanja.

Na nivou operativnog upravljanja, osnovne upravljačke strategije su poznate, već definisane na nivou planiranja upravljanja. Na ovom nivou se definišu operativna pravila upravljanja, kontrolišu i ocenjuju njihovi efekti u realnom vremenu. Operativno upravljanje zahteva bitno različite pristupe, tehnike i alate u odnosu na planiranje upravljanja. Donošenje operativnih odluka podrazumeva postojanje odgovarajuće informatičke infrastrukture i primenu određenih segmenata informacionih tehnologija. Ako je strategija sistema poznata, operativne odluke se zasnivaju na simulaciji upravljačkih akcija i utvrđivanju stepena saglasnosti sa globalnim strategijama (Srđević, Radović, 1997).

SISTEMSKO INŽENJERSTVO RIZIKA U sistemskom inženjerstvu zahtevani kvalitet sistema predstavlja željeni ishod funkcionisanja sistema (željeno stanje i/ili ponašanje), dok se nepreferentna odstupanja kvaliteta tretiraju kao gubitak, odnosno šteta. Gubitak može biti narušavanje performansi sistema, ugrožavanje materijalnih dobara, bezbednosti i zdravlja ljudi, narušavanja ekološke ravnoteže, nekvalitetan, skup ili na vreme neisporučen proizvod itd.

Mera gubitaka može biti izražena u novčanim jedinicama ili može biti neimenovan broj.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Događaj koji izaziva gubitak je rizični događaj i on je moguća posledica stanja rizika sistema.

Prema tome, rizik je stanje u kome postoji verovatnoća pojave nepreferentne promene zahtevanog kvaliteta sistema (Kuljba, Stanković, Savić, 1999).

Međutim, u praksi se termin rizik najčešće koristi za očekivanu vrednost rizika koja predstavlja proizvod verovatnoće rizičnog događaja i mere gubitka (njime izazvane nepreferentne promene kvaliteta sistema).

Ovako dobijena kvantitativna vrednost se koristi da okarakteriše ili izmeri rizik, odnosno kao mera rizika. Međutim ona ne daje uvid u posmatranu rizičnu situaciju u smislu da li se radi o situaciji veoma male verovatnoće veoma velikog gubitka ili o situaciji veoma velike verovatnoće veoma malog gubitka. Ona, takođe, ne uzima u obzir aspekt vremena. Naime, posledica mora biti povezana sa njenim razvojem u toku vremena. S druge strane, često ne postoji precizno znanje o verovatnoći pojave različitih rizičnih događaja i/ili o vrednovanju uticaja (efekata) ovih događaja.

Kao rezultat, teško je odrediti precizne konture hipotetičke krive koja bi mogla odvojiti različite rizične kategorije (Sage, 1995).

Sistemsko shvatanje rizika zahteva nov pristup tretiranju problema rizika sistema kao neodvojivog aspekta upravljanja kvalitetom.

Razlozi posebnog istraživanja ovog aspekta upravljanja nalaze se u prisutnoj tendenciji rasta materijalnih, energetskih i ekonomskih potencijala proizvodnih sistema, kao i u porastu razmera i efekata potencijalnih rizičnih događaja, a koji se ogledaju u (Белов, 1996): • proširivanju polja dejstva faktora opasnosti; • porastu broja potencijalno ugroženih ljudi i materijalnih resursa; • porastu težine povređivanja i veličine razaranja; • povećanju teritorije mogućeg narušavanja ekološke ravnoteže; • povećanom obimu neophodnih resursa za prevenciju i sanaciju rizičnih događaja.

Potreba za planiranjem i smanjivanjem rizika dovela je do pojave sistemskog inženjerstva rizika, odnosno preventivnog inženjerstva.

Preventivno inženjerstvo obuhvata skup metoda, tehnika i instrumenata kojima se primenom sistemskog prilaza i sistemske analize: identifikuje, analizira i procenjuje rizik; utvrđuju, primenjuju i ocenjuju mere zaštite sa 21

stanovišta njihovog doprinosa smanjivanju rizika i kontroliše realizacija utvrđenih zaštitnih mera i postupaka (Vujović, 1997). Preventivno inženjerstvo koristi sistemsku analizu rizika u cilju boljeg upravljanja rizikom.

Rizik se može klasifikovati prema različitim kriterijumima.

Prema činiocima koji izazivaju rizik postoje: • biološki rizici, uzrokovani živim organizmima (bakterije, paraziti ili virusi) koji su prisutni u sirovinama ili uneti tokom njihove prerade, a koji mogu štetno uticati na željeni kvalitet proizvoda; • hemijski rizici, koji mogu biti rezultat kontaminacije sirovina ili hemijskog tretmana tokom proizvodnje; • fizički rizici, koji potiču od fizičkih komponenti (temperatura, pritisak, električna energija, buka) koje mogu uzrokovati bolest, povredu ili udes.

Prema stepenu identifikacije rizici mogu biti: • specifični rizici, koji se mogu identifikovati i čiji se obim može utvrditi; • integralni rizici, koji uključuju veći broj specifičnih rizika, i čiji obim nije moguće tačno utvrditi.

Prema dinamici razvoja postoje: • udesni rizici, koji se brzo razvijaju i ako se ne preduzmu određene mere oni progresivno postaju sve gori; • kumulativni rizici, koji se sporo razvijaju i tokom kojih se promene postepeno akumuliraju.

Prema načinu donošenja odluka za preuzimanje rizika postoje: • dobrovoljno preuzeti rizici, koji su obazrivo i promišljeno preuzeti na određenom individualnom nivou; • nametnuti rizici, koji se nalaze izvan kontrole pojedinca i koji su rezultat tzv. “tvrdoglave” odluke (reagovanje pojedinca na nametnuti rizik je ograničeno).

Prema mogućnostima upravljanja rizikom postoje: • neupravljivi (programski, osnovni) rizici, koji se javljaju usled događaja koji su izvan formalne kontrole procesa upravljanja, a uzrokovani su unutrašnjim faktorima ili faktorima okruženja; • upravljivi rizici, kojima je moguće upravljati, i u koje spadaju: - tehnološki rizici, - rizici podrške, - rizici performansi proizvoda, 22

- rizici bezbednosti i zaštite zdravlja, - ekološki rizici, - finansijski rizici.

Programski rizik je osnovni pokretač rizika. On utiče na tehnološki rizik i rizik podrške, a oni direktno na rizike performansi, bezbednosti i zaštite zdravlja, na ekološke i finansijske rizike.

Svakako da postoji i povremeni povratni uticaj između ovih rizika. Ovako uslovljeni rizici se često nazivaju "vezani rizici".

UPRAVLJANJE RIZIKOM - OSNOVA PREVENTIVNOG INŽENJERSTVA Upravljanje rizikom je aspekt upravljanja kvalitetom koji ima podržavajuću ulogu u ostvarivanju zahtevanog kvaliteta sistema.

Osnovni cilj upravljanja kvalitetom je takva implementacija strateškog plana upravljanja koja obezbeđuje zahtevani kvalitet sistema, dok je cilj upravljanja rizikom zadržavanje kvaliteta sistema i u slučaju mogućih realizacija rizičnih događaja. Upravljanje rizikom treba da obezbedi kontinualnu egzistenciju sistema (Vauglan, 1997).

Pristupi upravljanju rizikom mogu biti (Sage, 1995): • pristup prihvatanja rizika, u kome se ne uzima u obzir mogućnost da se stvari ne moraju dogoditi onako kako je planirano; • pristup retroaktivnog upravljanja rizikom, koji podrazumeva pokušaje smanjenja posledica nakon realizacije rizičnog događaja, • pristup interaktivnog upravljanja rizikom, u kome se za svaku fazu životnog ciklusa sistema unapred preduzimaju mere da do rizika ne dođe; • pristup planskog upravljanja rizikom koji zahteva planiranje i predviđanje mogućnosti pojave rizika, a zatim usvajanje onih aktivnosti kojima se, na najbolji način, kontroliše mogući rizik.

Jasno je da upravljanju rizikom treba pristupiti sa tačke gledišta planskog upravljanja rizikom.

Interaktivni pristup ima svoju vrednost ali on ne može da predvidi i spreči sve rizike. U izuzetnim prilikama javiće se rizične situacije iako su i planski i interaktivni pristupi primenjeni. To pokazuje da postoji potreba i za retroaktivnim upravljanjem, ali ono mora biti podržano planskim i interaktivnim upravljanjem.

Retroaktivni pristup podrazumeva upravljanje štetom. Ne postoji nijedan argument koji bi opravdao pristup prihvatanja rizika.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Upravljanje rizikom je sveobuhvatni proces podrške odlučivanju u upravljanju kvalitetom, implementiran kao program, integrisan kroz definisane uloge i odgovornosti u regulativu, održavanje, inženjering i menadžment kvaliteta.

Upravljanje rizikom: • proizvodi, strukturiše i predstavlja najbolje raspoložive informacije o riziku u cilju podrške i olakšavanja kvalitetnijeg odlučivanja; • omogućava bolju komunikaciju između upravljačkih odluka i osnova za njihovo donošenje; • uključuje identifikaciju, analizu i interpretaciju rizika; indentifikaciju, analizu i selekciju alternativnih mera za kontrolu rizika; i odgovarajuću procenu performansi; • kontinualno prati sve parametre procesa podložne promenama i na osnovu informacija povratne veze vrši ažuriranje inicijalnih izlaza elemenata procesa, a u sklopu celokupnog procesa odlučivanja; • podrazumeva verovatnoće i posledice incidenata (rizičnih događaja); • ispituje ceo spektar rizika od relativno učestalih događaja sa malim posledicama, do vrlo malo verovatnih incidenata koji mogu naneti znatnu štetu; • identifikuje i procenjuje relativne doprinose aktivnosti za redukciju verovatnoće rizičnih događaja, kao i aktivnosti za ublažavanje posledica ako se oni materijalizuju; • olakšava komunikaciju između sistema i javnosti (društva) u pogledu prirode rizika i racionalne baze za odlučivanje po pitanju upravljanja datim rizicima; • povećava, integriše i ističe vrednost informacija koje se tiču bezbednosti; • prati ceo životni ciklus sistema uzimajući u obzir međuzavisnost svih faza.

Programi za upravljanje rizikom su struktuirani, ali fleksibilni, omogućavaju razvoj specijalizovanih pristupa za specifične rizične situacije, ohrabruju inovacije i podržavaju kontinualno poboljšanje sistema.

Program za upravljanje rizikom sadrži dve grupe elemenata: programske i procesne.

Programski elementi su oni delovi sveobuhvatne programske infrastrukture koji obezbeđuju razvoj i primenu upravljanja rizikom kao integralnog dela upravljanja kvalitetom. To su: administracija, komunikacija, dokumentacija, evaluacija i poboljšanje. Procesni elementi programa su tehnički i analitički delovi programa Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

upravljanja rizikom neophodni za ocenu rizika, alociranje resursa za kontrolu rizi-ka, praćenje performansi i primenu informacija za poboljšanje procesa ( ,1999). Procesni elementi programa za upravljanje rizikom prikazani su na slici 2.

Slika 2. Procesni elementi programa za upravljanje rizikom ( ,1999)

Posmatrajući upravljanje rizikom u okviru pojedinih ciklusa sistemskog inženjerstva (definisanih u delu 3 ovog rada) kao aspekte upravljanja rizikom, može se zaključiti da su u svakom aspektu upravljanja prisutni isti tipovi rizika: programski, tehnološki, rizici podrške, rizici performansi proizvoda, rizici bezbednosti i zaštite zdravlja, ekoločki rizici, finansijski rizici.

Slika 3, formirana na osnovu rada (Sage, 1995), ilustruje interakcije između različitih aspekata upravljanja rizikom.

Ukoliko je kontrola rizika dobro planirana i realizovana za svaki aspekt, ne bi trebalo da se jave unutrašnji uzroci rizika. Međutim rizici okruženja postoje i oni mogu dovesti do programskih-osnovnih rizika sistema. Zbog toga 23

se rizikom ne može potpuno upravljati, odnosno rizik se ne može eliminisati. Opširnije o upravljanju rizikom videti u literaturi (Stanković,

Savić, Anđelković, 1990; 2000; Anđelković, Stanković, 1998; ,1998).

Slika 3. Interakcije između aspekata upravljanja rizikom P o d si st em p lan iran ja rizik a

I d en ti f i k ac i j a A n al i z a I n ter p retac i j a

S i st em u p r av l j a n j a rizik om

P o d si st em sm an j i v a n j a r i z i k a

D etek c i j a D i jag n oz a K o r ek c i j a

Slika 4. Dekompozicija sistema upravljanja rizikom (Sage, 1995)

SISTEM UPRAVLJANJA RIZIKOM Sistemi upravljanja rizikom su sistemi upravljanja čiji je cilj planiranje, kontrola i redukcija rizika.

24

Raznovrsnost i složenost zadataka koji se javljaju pri nastanku i razvoju rizičnog događaja, kao i neophodnost njihovog brzog rešavanja, zahteva dekompoziciju sistema upravljanja rizikom na niz međusobno koordinisanih podIstraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

sistema. Pri tome je neophodno obezbediti optimalnost dekompozicije u smislu zadovoljenja cilja sistema.

Dekompozicija cilja sistema upravljanja rizikom je moguća, s obzirom da svi parametri sistema ne ulaze u svaki kriterijum. Osim toga, parametri i njima odgovarajući kriterijumi mogu se, najpre, posmatrati generalizovano, a zatim detaljnije. Dekompozicija opšteg cilja upravljanja rizikom se sastoji u određivanju podciljeva i zadataka koordinacije. Ona se smatra konačnom kada se dobije takva struktura donošenja odluka u kojoj svaki lokalni cilj (podcilj) ima sopstveni algoritam odlučivanja i zadovoljava date kriterijume.

U sistemu upravljanja rizikom najčešće se koristi dekompozicija po fazama upravljanja.

Dekompozicija podrazumeva podelu upravljanja na planiranje rizika (strateško planiranje) i smanjivanje rizika (operativno upravljanje rizikom). Struktura ovih podsistema određena je ciljevima i kriterijumima upravljanja i ograničenjima, dok se ciljevi podsistema ostvaruju kroz funkcije prikazane na slici 4.

U programu planiranja rizika identifikuju se, analiziraju i tumače potencijalni rizični događaji i formiraju scenariji razvoja identifikovanih događaja.

Planiranje rizika, shodno planiranju upravljanja, podrazumeva sistemski pristup, odnosno formiranje sistema ciljeva upravljanja, skupa podciljeva, kompleksa mera neophodnih za njihovo ostvarivanje, kriterijuma kvaliteta, kao i definisanje ograničenja koja se javljaju pri sintezi optimalnog strateškog plana realizacije definisanog kompleksa mera.

Sistem ciljeva se formira u vidu stabla ciljeva na osnovu podataka iz scenarija razvoja rizičnog događaja, koji uključuje: najverovatnije puteve razvoja rizičnog događaja, razvoj koji vodi najvećim gubicima i procenu očekivanih gubitaka.

S obzirom na specifičnosti funkcionisanja sistema upravljanja rizikom (Aрхипова, Кулъба, 1998; Кuljba, Stanković, Savić, 1999) neophodno je formirati sledeće preventivne strateške planove (Косяченко и др., 1998): • plan koji se sprovodi u stacionarnom režimu rada sistema upravljanja; • plan koji se realizuje u režimu povećane gotovosti; • plan koji se koristi kao polazna varijanta u režimu rizika.

Plan koji se realizuje u stacionarnom režimu najčešće se formira kao dugoročni plan, odnosIstraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

no program koji sadrži kompleks mera i rokove za realizaciju zadataka, lica ili organizacije odgovorne za njihovo sprovođenje i neophodne resurse. Preventivni strateški plan koji se realizuje u režimu povećane gotovosti formira se u stacionarnom režimu rada sistema upravljanja rizikom i sadrži: • plan za izmenu režima funkcionisanja potencijalno rizičnih objekata; • plan za povećanje stanja pripravnosti snaga i sredstava za sprovođenje spasilačkih i drugih neodložnih poslova; • plan za povećanje stanja pripravnosti materijalno-tehničkih resursa.

Na osnovu ovih planova i informacija o mogućoj pojavi i najverovatnijem razvoju konkretnog rizičnog događaja, formiraju se operativni planovi mera u režimu povećane gotovosti.

Preventivni strateški plan za režim rizika formira se na osnovu bazičnih scenarija razvoja rizičnih događaja i sadrži kompleks mera kojima se ublažava ili sprečava pretpostavljeni razvoj rizičnog događaja. Ovaj plan predstavlja odgovor na konkretan rizični događaj i podložan je operativnim korekcijama shodno realnom razvoju rizičnog događaja. Opširnije o sadržini navedenih planova videti u (Aрхипова, Кулъба, 1998).

Kvalitet procesa izbora, realizacije i korekcije operativnih rešenja zavisi od umeća rukovodstva da raspoložive snage adekvatno iskoristi za eliminisanje uzroka rizičnih događaja i njihovih posledica.

Izbor operativnih rešenja u uslovima pojave i razvoja rizičnog događaja je stvaralački i odgovoran zadatak. Njegova suština je, da u skladu sa postavljenim ciljem, bazičnim planovima i tekućim okolnostima, definiše opšti plan operacija za saniranje rizičnog događaja, konkretne mere za njegovu realizaciju, redosled dejstva snaga i sredstava pri njihovoj realizaciji i neophodnu podršku. Operativna rešenja donosi rukovodilac i on ima personalnu odgovornost.

Operativna upravljačka rešenja treba da budu pravovremena, argumentovana, jednoznačna i obavezujuća. Prilikom izbora upravljačkog rešenja prisutne su sledeće protivurečnosti: • složenost ocene situacije i izbora rešenja, a praktično nepostojanje vremenskih resursa za izbor i realizaciju upravljačkih odluka; • sve veća specijalizacija za donošenje odluka na nivou operativnih zona i neophodnost sistemske integracije na nivou rukovodstva; 25

• potreba centralizacije upravljanja zbog koordinacije poslova i decentralizacije upravljanja koja garantuje stabilnost, operativnost i inicijativu rukovodstva na nivou operativnih zona; • zasnovanost donetih odluka i operativnost upravljanja.

Razrešenje navedenih protivurečnosti je osnovni cilj usavršavanja sistema operativnog upravljanja u uslovima rizičnih situacija.

Osnovna svojstva kvaliteta sistema operativnog upravljanja su: efektivnost, rezultativnost i operativnost (Косяченко и др., 1998).

Efektivnost je strateški pokazatelj kvaliteta kojim se ocenjuje postizanje cilja sistema.

Rezultativnost je operativni pokazatelj kojim se ocenjuje izvršavanje poslova. Operativnost je sposobnost sistema upravljanja da pravovremeno rešava zadatke upravljanja saglasno cilju sistema i ograničenjima.

Kvalitet sistema upravljanja rizikom zavisi od principa i načina dekompozicije sistema, segmentacije razvoja rizičnog događaja, organizacije funkcija upravljanja, usklađivanja lokalnih ciljeva, mogućnosti eliminisanja posledica rizičnog događaja postojećim resursima.

Prikupljanje i raspodela resursa vrši se nezavisno od mogućnosti i dinamike razvoja konkretnog rizičnog događaja. Dakle, uporedo sa rešavanjem neodložnih operativnih zadataka, sistem upravljanja realizuje funkcije strateškog planiranja i upravljanja. Neophodnost izrade dugoročne strategije prevencije i sanacije posledica rizičnog događaja predstavlja suštinski nov zadatak u sistemima upravljanja i zahteva novu organizaciju upravljanja. Pojava i razvoj rizičnog događaja su, često, uslovljeni nepredvidivim i neočekivanim okolnostima i ne mogu se analizirati i rešavati na osnovu prethodnog iskustva.

• princip individualnog upravljanja (jedinstva ovlašćenja i odgovornosti) i • princip raspodele ovlašćenja i odgovornosti.

Rukovodioci u sistemu imaju personalnu odgovornost za stanje sistema, ali istovremeno koordinišu svoj rad sa rukovodiocima različitih nivoa realizujući princip raspodele odgovornosti. Po pravilu, obaveze strateškog upravljanja rizikom preuzima grupa rukovodilaca viših nivoa upravljanja, koja raspolaže ovlašćenjima i resursima za brzu operativnu realizaciju izabrane strategije upravljanja.

Međutim, konkretna operativna realizacija dozvoljava upotrebu operativnih mera prilagođenih razvoju rizičnog događaja. Ova mogućnost izbora operativnih mera različitih od mera strategije neposredne reakcije na konkretan rizični događaj, čini suštinu principa elastičnosti.

Princip adaptivnosti se realizuje kroz polistrukturnu organizaciju sistema upravljanja rizikom. Za razliku od klasičnih sistema upravljanja u kojima se proces upravljanja odvija kroz jednu konstantnu, nepromenljivu strukturu, sistem upravljanja rizikom ima mogućnost promene strukture saglasno trenutnom razvoju rizičnog događaja. Pritom je polistruktura karakteristična za organizacionu strukturu sistema upravljanja, dok se upravljanje postojećim objektima u uslovima razvoja rizičnih događaja odvija, uglavnom, u okvirima klasičnih struktura.

SISTEMI UPRAVLJANJA KVALITETOM I RIZIKOM - JEZGRO INTEGRISANIH SISTEMA UPRAVLJANJA

Da bi sistem upravljanja rizikom kvalitetno reagovao na neočekivane promene uslova okruženja, njegova struktura mora da zadovoljava principe elastičnosti i adaptivnosti.

Upravljanje rizikom je takav pristup upravljanju koji je zasnovan na identifikaciji i kontroli onih oblasti i događaja u okviru sistemskog inženjerstva, koji su potencijalni izazivači neželjenih promena u sistemu. Stoga se upravljanje rizikom uključuje u sva tri generalna ciklusa sistemskog inženjerstva.

Organizacioni mehanizmi u sistemima upravljanja rizikom moraju biti u stanju da prepoznaju nove probleme, donose i realizuju nova rešenja (odluke), obezbede mogućnost maksimalne koncentracije resursa, objedine postojeće rezerve i mobilišu snage da za najkraće vreme saniraju posledice rizičnog događaja. U okviru strukture sistema upravljanja treba realizovati dva međusobno isključujuća principa:

S obzirom da pomenuti ciklusi sistemskog inženjerstva sadrže sve faze životnog ciklusa sistema, i da se u svakoj od njih mogu javiti neuspesi i krizne situacije, upravljanje rizikom je uključeno u svaku fazu životnog ciklusa sistema. Slika 5, formirana na osnovu rada (Sage, 1995), ilustruje mesto i značaj upravljanja rizikom u okviru upravljanja kvalitetom, pri čemu su korišćena tri pristupa upravljanju rizikom: planirano, interaktivno i retroaktivno upravljanje.

26

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Rezultati planskog upravljanja rizikom se primenjuju u cilju predviđanja problema na nivou planiranja za svaki ciklus. Pristup interaktivnog

upravljanja rizikom se primenjuje u svakoj fazi svih ciklusa.

Slika 5. Integracija sistema upravljanja rizikom i sistema upravljanja kvalitetom

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

27

Slika 6. Ilustracija integrisanja sistema upravljanja (Arsovski, 2001)

Na slici 5 nisu prikazani uticaji retroaktivnog upravljanja na rezultate ciklusa upravljanja kvalitetom, jer je retroaktivno upravljanje u suštini, kontrola gubitaka. Kontrola gubitaka je bolja od nepostojanja kontrole, mada je bolje predvideti potencijalne probleme i preduzeti mere da se oni spreče, nego reagovati na njih kada se pojave. Ovo ukazuje da je upravljanje rizikom jedan od osnovnih elemenata sveukupnog upravljanja kvalitetom.

Upravljanje kvalitetom podrazumeva ostvarivanje ciljeva u oblasti kvaliteta, odnosno smanjivanje rizika sistema.

Aspekti kvaliteta sistema mogu biti: kvalitet proizvoda, kvalitet bezbednosti i zaštite na radu, kvalitet zaštite životne sredine. Za ove aspekte kvaliteta sistema, kao parcijalni odgovori pojavili su se sistemi upravljanja kvalitetom (ISO 9000:2000), upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14000), upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu (ISO 18000). Takođe je promovisan i sistem upravljanja rizikom (ISO 17000).

Između ovih sistema mogu se uspostaviti određene relacije i na taj način izvršiti njihovu integraciju vodeći računa i o specifičnostima 28

svakog pojedinačnog sistema (Arsovski, 2001; Krivokapić, Vukčević, 2001) Integracija sistema obuhvata tri faze: • dekompoziciju svih sistema koje treba integrisati; • izdvajanje zajedničkih elemenata integracije; • integraciju dekomponovanih sistema.

Zajednički elementi navedenih sistema su: • iste interesne grupe (zaposleni, rukovodstvo, poslovni partneri, stanovništvo, država, akcionari); • isti procesi u organizaciji i okruženju; • slične metode i tehnike, teorije i praksa upravljanja; • slični koncepti upravljanja procesima; • slični koncepti upravljanja resursima; • isti koncepti merenja, analize i unapređenja; • ista odgovornost rukovodstva; • ista vizija, misija i poslovna politika organizacije.

Na osnovu navedenih zajedničkih elemenata moguća je integracija i drugih sistema upravljanja, kako je to prikazano na slici 6.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Integrisani sistem upravljanja predstavlja viši nivo organizacije sistema i novi kvalitet u odnosu na pojedine sisteme čijom integracijom je nestao. Okvir za njihovu integraciju i interaktivno delovanje predstavlja “kvalitet shvaćen kao pragmatična sistemska disciplina” (Kostić, 1999), ali i rizik kao neizbežni pratilac svih antropogenih sistema.

UMESTO ZAKLJUČKA Osnovni alati upravljanja rizikom su kontrola i finansiranje rizika. Kontrola rizika uključuje tehnike izbegavanja (neprihvatanja) i redukcije rizika, dok finansiranje rizika podrazumeva tehniku zadržavanja rizika. Ako se rizik zadržava zbog nemogućnosti ostvarivanja pogodnih efekata u pogledu smanjivanja rizika, onda se njime može upravljati kroz transfer ili raspodelu rizika. Klasičan vid ovog aspekta upravljanja rizikom je osiguranje. Nakon preuzimanja rizika osiguravač u saradnji sa osiguranikom upravljanja preuzetim rizikom (Vujović i dr., 1997). Stoga je osiguranje zainteresovano za razvoj alata, tehnika i metoda preventivnog inženjerstva, a u cilju adekvatnog sagledavanja problema kojima se osiguravač izlaže preuzimanjem rizika.

LITERATURA /1/ Anđelković, B., 1998, Sistemski pristup u analizi bezbednosti tehnoloških sistema i oceni rizika, Zbornik radova sa konferencije Kvalitet životne sredine i ekonomski razvoj, Fakultet zaštite na radu, Niš, str. 188-197. /2/ Анђелковић, Б., Станковић, М., 1998, Управление риском в трудовой и окружающeй среде в соответствии со стандардами ISO9000 i ISO14000, 6. международная конференция Проблемы управления безопасностъю сложных систем, Москва. /3/ Anđelković, B., Stanković, M., Savić, S., (1996), Sistemski pristup u analizi zaštite od požara, Preventivni inženjering, godina IV, broj 1, Dunav Preving, Beograd, str. 28-35. /4/ Архипова, Н.И., Кулъба, В.В., 1998, Управление в чрезвичайных ситуациях, Российский государственный гуманитарный университет, Москва. /5/ Arsovski, S., (2001), Pristup razvoju i implementaciji integrisanog sistema menadžmenta- QMS/EMS/ OHSMS/RM, Kvalitet, godina XI, broj 1-2, Poslovna politika AD, Beograd, str. 25-28. /6/ Balaban, N., Ristić, Ž., Đurković, J., 1996, Principi informatike, Savremena administracija, Beograd.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

/7/ Белов, П.Г., 1996, Теоретические основы системной инженерии безопасности, ГНТП “Безопасностъ” МИБ СТС, Moсквa. /8/ Blanchard, B.S. and Fabrycky, W.J.,2002, Systems Engineering and Analysis (third edition), Prentice Hall, New Jersey. /9/ Černiček, I., 1996, Teorija sistema, Stilos, Novi Sad. /10/ Gereke, Z., 1995, Ekologija i organizacija, Znamen, Beograd. /11/ Kendall, K.E.,Kendall, J. E., 2005, Systems Analysis and Design (sixth edition), Pearson Prentice Hall, New Jersay. /12/ Kostić, S. B., (1995), Totalno upravljanje kvalitetom i sistemsko inženjerstvo, Kvalitet i standardizacija, godina 23, broj 1-2, str. 21-28. /13/ Kostić, S. B., 1999, Uloga logistike u realizaciji ciljeva savremenog koncepta kvaliteta, 2.

DQM Konferencija Upravljanje održavanjem ’99 - Uvodna izlaganja, ETITEX, Čačak, str.

50-63. /14/ Kostić, S. B., (1993), Sigurnost funkcionisanja – karika koja povezuje sistem kvaliteta i kvalitet proizvoda, Kvalitet, godina III, broj 9-10, Poslovna politika AD, Beograd, str.

36-38. /15/ Косяченко, С. А., и др., (1998), Моделы, методы и автоматизация в условиях чрезвичайной ситуации, Автоматика и телемеханика, Но 6, Москва, стр.3-36. /16/ Krivokapić, Z., Vukčević, M., (2001), Integralni pristup - ISO9000:2000 + ISO14000, Kvalitet, godina XI, broj 1-2, Poslovna politika AD, Beograd, str. 22-24. /17/ Kuljba, V.V., Stanković, M., Savić, S., (1999), Primena Petri-mreže za modeliranje rizičnih događaja, Prevetivni inženjering, godina VII, broj 2, Dunav Preving, Beograd, str. 23-36. /18/ Papić, Lj., 1999, Konkurentno inženjerstvo: okvir projektovanja za održavanje, 2.DQM Konferencija Upravljanje održavanjem ’99 Uvodna izlaganja, ETITEX, Čačak, str. 79-98. /19/ Petrović, B., Dakić, R., 2002, Osnove teorije sistema, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad. /20/ Risk Management Program Standard, 1999, Produced by Joint Risk Management Program standard Team, DRAFT, pp 1-38. /21/ Sage, A., 1995, Sistems Engineering for Risk Management, in Computer Supported Risk Management, Kluwer Academic Publishers, Netherlands, pp 3-31. /22/ Savić, S., Stanković, M., Kitić, T., 2003, Upravljanje kvalitetom i rizikom – osnova integrisanih sistema upravljanja, Zbornik radova sa 6. međunarodne konferencije Upravljanje kvalitetom i pouzdanošću DQM2003, Istraživački centar za upravljanje kvalitetom i pouzdanošću, Čačak.

29

/23/ Simić, V., (2000), Merenje, kvalitet, izvrsnost, Kvalitet, godina X, broj 9-10, Poslovna politika AD, Beograd, str. 14-16. /24/ Srđević, B., Radović, B., 1997, Sistemska analiza i informatika u upravljanju ekološkim sistemima, Zbornik radova sa EKOkonferencije ’97, Novi Sad, str. 295-300. /25/ Stanković, M., Anđelković, B., Savić, S., (1990), O oceni rizika od požara i eksplozija u sistemu radne sredine, Požar-eksplozija, preventiva, broj 1-2, Institut za zaštitu od požara i eksplozija, Sarajevo, str. 31-38. /26/ Stanković, M., Savić, S., Anđelković, B., 2002, Sistemska analiza i teorija rizika, Zaštita press, Beograd. /27/ Srića, V., 1981, Sistem, informacija, kompjuter-primena sistemskog mišljenja u ekonomiji, Informator, Zagreb. /28/ Stanojević, P., Mišković, M., 1997, Preventiva u postupcima projektovanja organizacionotehnoloških sistema, Zbornik radova sa savetovanja Preventivni inženjering u planiranju i organizaciji prostora, projektovanju tehnologija i objekata, Dunav Preving, Beograd, str. 30-35. /29/ Understanding Risk Analysis, 1998, Produced by American Chemical Society, Internet Edition, pp 1-39. /30/ Vauglan, E.J., Risk Management, 1997, John Wiley & Sons, New York.

/31/ Vujošević, M., 1999, Primena teorije pouzdanosti u analizi rizika, Zbornik radova sa međunarodne konferencije Tehnički sistemi i sredstva zaštite od požara, eksplozija, havarija i provala, Dunav Preving, Beograd, str. 21-27. /32/ Vujović, R. i dr., 1997, Uticaj preventivnog inženjeringa na redukciju rizika i određivanje procenjene najveće štete, Zbornik radova sa savetovanja Preventivni inženjering u planiranju i organizaciji prostora, projektovanju tehnologija i objekata, Dunav Preving, Beograd, str. 21-27.

PREVENTIVE ENGINEERING - SYSTEMS RISK ENGINEERING Summary: In this paper, contemporary concepts, research and complex system management methodologies are analysed. The characteristics of systems and preventive engineering as means of realizing the quality and risk management policy are presented.

Risk management system and its place in the quality management system are given special attention. At the end of the paper, the basis for the integration of management and support systems are presented.

Key words: preventive engineering, quality management, risk management

POKAZNI CENTAR ZA MAŠINE SA PARALELNOM KINEMATIKOM Prof. dr M. Glavonjić, Prof. dr D. Milutinović, Mr S. Živanović, Mašinski fakultet, Beograd Uspostavljen je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u Centru za nove tehnologije. Ima i svoju Internet adresu http://cent.mas.bg.ac.yu/mpk/index.htm. Označen je kao CeMPK. U njemu je bilo aktivnosti prilikom izrade diplomskih radova, jednog magistraskog rada i jedne disertacije. U toku su i nova istraživanja koja obogaćuju sadržaj ovog Centra. Najviše aktivnosti je bilo prilikom realizacije projekta Troosne paralelne mašine. Po tome se može smatrati da je CeMPK razvojna baza za paralelne mašine. Iz njega je potekla i koncepcija mehanizma pn101, u njemu se priprema i program petoosnih paralelnih mašina za naredni trogodišnji period istraživanja.

Ključne reči: paralelna kinematika, troosna mašina UVOD Jedan ovakav Pokazni centar za mašine sa paralelnom kinematikom (CeMPK), je zaokružena celina u kojoj su predstavljeni 30

rezultati desetogodišnjih istraživanja iz ove oblasti. CeMPK ima veze sa spoljašnjim okruženjem putem Interneta, čime smo naš centar ostavili otvorenim za saradnju, zapažanja i sugestije sa spoljašnjim zainteresovanim okruženjem. Ovaj centar je prvobitno Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

planiran kao laboratorijski i takav je ostao.

Uspostavljen je na Mašinskom fakultetu, u Centru za nove tehnologije i ima i svoju adresu.

Ima i svoju web prezentaciju na adresi http://cent.mas.bg.ac.yu/mpk/index.htm, slika 1.

Slika 1. CeMPK na internetu

SADRŽAJ EDUKACIONOG KOMPLETA Sadržaji pokaznog centra su ostvarivani kroz aktivnosti prilikom izrade diplomskih radova, jednog magistraskog rada i dve doktorske disertacije, od kojih je jedna završena, a druga je u toku izrade. Sadržaji ovog centra se planiraju koristiti za edukaciju i naučno istraživačke delatnosti. U tom pogledu sadržaji centra se već koriste u nastavi iz predmeta mašine alatke i industrijski roboti, na Katedri za proizvodno mašinstvo. Nastava se ostvaruje kroz osmišljeni edukacioni komplet koji obuhvata sledeće celine: • Tehnološke module sa paralelnim mehanizmom (2D i 3D TeMoPaM); • Bazne mašine tradicionalne koncepcije HBG 80 i HMC 500; • P3 - funkcionalni simulator troosne glodalice sa paralelnom kinematikom za baznu mašinu HBG80; • pn 101_4 fizički model troosne paralelne mašine u razmeri 1:5; • Prototip LOLA pn 101_4 v1. troosne mašine sa paralelnom kinematikom (nalazi se u LOLA Sistemu); • PaKiCUT – funkcionalni simulator troosne glodalice sa paralelnom kinematikom za baznu mašinu HMC500; Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

•

CAD/CAM/CAE radno mesto, (CA – tehnologije za automatizovano inženjersko projektovanje primenom računara, npr.

Pro/Engineer, CATIA i dr.), uz poštovanje principa simultanog inženjerstva; • Uputstva za rad sa CA – tehhologijama; • Prezentacije, internet sadržaji.

• Laboratorijske vežbe sa praktičnim radom, uključujući realizaciju programa rada od papira do konture dobijene obradom ili crtanjem primenom tehnološkog modula sa paralelnim mehanizmom; • Ispitivanje radne i geometrijske tačnosti mašina sa paralelnom kinematikom; • Procedure ispitivanja i obrasci izveštaja za obavljanje ispitivanja, Praksa je da se informacije o postojećoj opremi, procedurama upotrebe i planovima ispitivanja, budućim korisnicima dostave izvesno vreme pre početka eksperimenta, radi upoznavanja sa problematikom i efikasnijeg iskorišćenja postojeće opreme.

FIZIČKI MODELI MAŠINA SA PARALELNOM KINEMATIKOM Prve provere valjanosti računa inverznog kinematičkog problema, kao i određivanje oblika i dimenzija radnog prostora mašina sa paralelnom kinematikom ostvareno je na fizičkim modelima ovakvih mašina. Prvi ovakav model je prikazan na slici . To je model mašine alatke i robota na bazi Stjuartovog mehanizma sa sledećim karakteristikama: u bazi i platformi su napravljeni otvori za različite rasporede zglobova, simetrične i nesimetrične po krugu, ili slobodni raspored; u bazi su napravljeni i pomoćni otvori, za baziranje i stezanje probnih obradaka; u platformi je napravljen otvor koji treba da nosi model prenosnika za glavno kretanje (ovde model dvoosne glave) ili endefektor; na platformi je postavljen model dvoosne glave, tako da model mašine alatke ukupno ima osam stepeni pokretljivosti, od čega su na glavi dva i služe za dosezanje teže dostupnih površina obradka; zglobovi su realizovani tako da omogućavaju proizvoljno kombinovanje sfernog i kardanovog zgloba.

Moduli ovog modela su korišćeni i za drugačije konfiguracije paralelnih mehanizama.

31

se pomoćno kretanje zadavalo ručno, čime bi bilo moguće ostvariti obradu pene (stiropora).

Predviđeno je da se na taj način omogući približna obrada udubljenja koje odgovara obliku i veličini radnog prostora, pošto model ne poseduje pogone i upravljanje po translatornim osama.

Slika 2. Prvi fizički model mašine alatke i robota sa paralelnom kinematikom

Prilikom početnih istraživanja na temu troosnih paralelnih mašina, napravljeni su i prvi fizički modeli ovakvih mašina. Uzor za edukacionu troosnu mašinu sa paralelnom kinematikom je Tojoda konfiguracija, sa translatorno pokretnim zglobovima i nogama konstantnih dužina. Pošto je planirano da ova mašina bude tehnološki modul koji će koristiti resurse bazne mašine HBG80, to su i njene translatorne ose morale biti paralelne sa osama bazne mašine. Provera održivosti ovakvog mehaizma je ostvarena na drvenom modelu, koji je pokazan na slici 3.

Pošto je proba bila uspešna, pristupilo se daljim istraživanjima u ovom pravcu, što je na kraju rezultiralo i uspešnom gradnjom funkcionalnog simulatora P3.

Slika 3. Fizički model 3D MPK od drveta

Pored drvenog modela, napravljen je i model mini mašine sa pogonom za glavno kretanje.

Zbog postojećih ograničenja u resursima, model je realizovan sa ručnim pomeranjem translatronih osa, pomoću zavojnih vretena koje pomeraju klizače po vođicama tipa lastinog repa, dok je za pogon glavnog vretena iskorišćen mali elektromotor, koji je ugrađen u šupljinu pokretne platforme. Ideja je bila da se u glavno vreteno postavi odgovarajući alat, dok bi

32

Slika 4. Fizički model 3D MPK

TEHNOLOŠKI MODULI SA PARALELNIM MEHANIZMOM U pokaznom centru se nalazi zaokružena celina na temu funkcionalnih simulatora mašina sa paralelnom kineamtikom kao tehnoloških modula koji se postavljaju na bazne mašine serijske kinematike. Ovakvi tehnološki moduli su pogodni za laboratorijska istraživanja i edukaciju. Izrada ovakvih modula je mnogo jeftinija i pristupačnija nego kupovina novih mašina sa paralelnom kinematikom. Do sada su realizovana dva tehnološka modula, a treći je u fazi konfigurisanja. Ovi moduli obuhvataju jedan dvoosni (2D MPK) i dva troosna tehnološka modula (P3 i PaKICUT).

Dvoosni TeMopaM (2D MPK) Prva iskustva u definisanju metoda za ispitivanje i verifikaciju geometrije i programiranje mašina sa paralelnom kinematikom ostvarena su na primeru dvoosnog 2D tehnološkog modula sa paralelnim mehanizmom (2D TeMoPaM) koji je dataljno opisan u [1,2]. Ovaj paralelni mehanizam se kao modul postavlja na baznu mašinu HBG 80.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 6. P3 funkcionali simulator na HBG 80

Slika 5. Instalisani dvoosni TeMoPaM

P3 funcionalni simulator (3D MPK) Troosna mašina sa paralelnom kinematikom (3D MPK) je nastavak ideje realizacije mašine kao tehnološkog modula sa paralelnim mehanizmom, po uzoru na uopštenu koncepciju paralelnog mehanizma sa translatorno pokretnim zglobovima i spojkama istih konstantnih dužina. Ovakav modul se ugrađuje na postojeće ose obradnog centra HBG80 slično kao prethodno opisani mehanizam. Na taj način je napravljen funkcionalni simulator troosne glodalice sa paralelnom kinematikom, [3,4], pod nazivom P3.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Osnovna koncepcija podrazumeva paralelnost osa tradicionalne mašine sa osama po kojima se kreću klizači sa zglobovima. Platforma i klizač su sa po dve noge konstantnih dužina sfernim zglobovima međusobno povezane. Na taj način bi se translatornim pomeranjem klizača menjala pozicija platforme po tri ose, slično kao što se to ostvaruje i na tradicionalnim troosnim mašinama, ne menjajući orijentaciju alata, koji ostaje stalno paralelan horizontalnoj Z osi .

Uređaj sa paralelnom kinematikom PaKICUT Priča o funkcionalnim simulatorima se zaokružuje projektom uređaja sa paralelnom kinematikom pogodnim za montažu na obradne centre tipa HMC500, ali i na svim drugim sličnim mašinama tradicionalne koncepcije, obradnim centrima i glodalicama sa tri ortogonalne ose. Ovaj uređaj je u fazi konfigurisanja i biće završen u toku ove godine.

33

Slika 7. PaKiCUT uređaj sa paralelnom kinematikom na HMC 500

TROOSNE PARALELNE MAŠINE Najviše aktivnosti je bilo prilikom realizacije ovog projekta. Po tome se može smatrati da je CeMPK razvojna baza za paralelne mašine. Iz njega je potekla i koncepcija mehanizma pn101, u njemu se priprema i program petoosnih paralelnih mašina za naredni trogodišnji period istraživanja. Neki od ovih rezultata detaljno su prezentovani u [5-10].

Model je napravljen u razmeri 1:5 u odnosu na prave vrednosti parametara pn101_4. Kretanje po tri translatorne ose, je ostvareno po vođicama, kretanjem klizača sa točkićima (kotrljajna verzija) ili klizanjem klizača (klizna verzija). Pogon na ove translatorne ose se dovodi pomoću zavojnih vretena. Pogon može biti ručni, ili pomoću 3 motora. Motor glavnog vretena je ugrađen u šupljinu glavnog vretena, koje je vezano za pokretanu platformu. Pored istraživanja ovaj model je planiran i za edukaciju, slika 9.

Inicijalni model paralelnog mehanizma Polazna verzija paralelnog mehanizma pn101 imala je oznaku pn101_1. Pokazana je na slici 8. Prve provere geometrije i kinematike ovog mehanizma vršene su na njegovom fizičkom modelu. Istraživanja su vršena na proračunskim modelima pn101-1 do pn101-4. Da bi konačni parametri za mašinu bili usvojeni za verziju modela pod rednim brojem 4. Početna postavka mašine za prva dva modela, je bila sa horizontalnim glavnim vretenom, da bi se u daljim istraživanjima usvojio koncept sa vertikalnim glavnim vretenom.

Slika 9. Fizički model mehanizma pn101

LOLA pn101_4 V1.

Slika 8. Prospekt mašine LOLA pn101_4 V1.

Model mašine sa paralelnim mehanizmom Prilikom realizacije ovog modela, ideja je bila da se proveri usvojeni proračunski model mehanizma pn101, kako po konstrukciji tako i po razmeri, da bi se zadržala veza sa dobijenim parametrima usvojenog koncepcijskog rešenja.

34

Na osnovu usvojenog koncepta i projektnih parametara razvijen je prvi industrijski prototip vertikalne glodalice sa paralelnom kinematikom u LOLA Sistem AD Beograd, slika 10. Aktuatore čine servomotori, zavojna vretena i linearne vođice. Ovo je još uvek široko primenjen koncept zbog niza prednosti u pogledu cene, pouzdanosti i održavanja, ali je planirano i korišćenje linearnih motora u cilju poboljšanja brzine i ubrzanja. Upravljački sistem je baziran na adaptiranom upravljačkom sistemu robota.

Programiranje je konvencionalno primenom razvijenog postprocesora za konverziju CL datoteke u G kod. Posle planiranog ispitivanja gemoetrijske tačnosti projektovan je i urađen nestandardni test radni predmet, za ispitivanje radne tačnosti u cilju određivanja strategije za dalja ispitivanja i kalibraciju prototipa.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 10. Industrijski prototip LOLA pn101_4 V1.

U cilju razvoja troosne glodalice sa dugačkom X osom koja zadovoljava uslove savremene proizvodnje razvijen je novi troosni mehanizam sa paralelnom kinematikom. U radu je opisana struktura mehanizma, modeliranje i simulacije na primeru razvijenog prototipa vertikalne glodalice.

Predloženi mehanizam opisan u ovom radu predstavlja obećavajući alternativni koncept u poređenju sa nekim postojećim troosnim paralelnim mehanizmima. Razvijeni prototip vertikalne glodalice ukazuje da bi ovakva komercijalna mašina mogla biti supe-riorna u odnosu na slične postojeće mašine u pogledu cene, dinamike i tačnosti što opravdava dalja istraživanja u ovom pravcu. Kao što je pokazano u radu, varijantnost strukture mehanizma omogućava široku oblast primene za horizontalne troosne mašine kao i za hibridne paralelno-serijske, slika 11, što je takođe predmet daljih istraživanja.

ZAKLJUČAK

Slika 11. Hibridna petoosna paralelno-serijska mašina Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Pokazni centar za mašine sa paralelnom kinematikom nastao u toku realizacije projekta Troosne paralelne mašine. Može se smatrati razvojnom bazom za paralelne mašine. U njemu su uključeni svi rezultati dosadašnjih, i posejane klice budućih istraživanja. A ta buduća istraživanja se odnose na program petoosnih paralelnih mašina.

35

/6/

Slika 12.Pokazni centar CeMPK

LITERATURA /1/

Živanović S., Tehnološki modul sa paralelnim mehanizmom, magistarska teza, Mašinski fakultet Beograd, 2000.

/2/

Živanović S., Parallel Kinematic Machines, International Journal of Production Engineering and Computers, Volume 3, Number 3, pp.49-54, 2000.

/3/

Čović N., Razvoj koncepcijskog projektovanja jedne klase fleksibilnih tehnoloških sistema, doktorska disertacija, Mašinski fakultet Beograd, 2000,

/4/

Čović N., Živanović S., Glavonjić M., Osnovna koncepcija jednog prototipa troosne mašine sa paralelnom kinematikom, 28. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije, Zbornik radova, Mašinski fakultet Kraljevo, Mataruška banja, 2000.

/5/

Glavonjić M., Milutinović D., Živanović S., Kvrgić V., Višnjić Z., O jednoj troosnoj paralelnoj mašini, 30.

JUPITER konferencija, 26. simpozijum NU - Roboti FTS, Zbornik radova, str. 3.49-3.54, Mašinski fakultet, Beograd, 2004.

36

Glavonjić, M.,Milutinović, D., Živanović, S., Sistem za kalibraciju, Projekat:Troosne paralelne mašine -MIS.3.02.0101.B, Elaborat 02-02-2004-01-02, Mašinski fakultet, Beograd, 2004. /7/ Glavonjić, M.,Milutinović,D., Živanović, S., Elaborat: MIS.3.02.0101.B Troosne paralelne mašine, Završni izveštaj, Mašinski fakultet, Beograd, 2004. /8/ Glavonjić, M., Živanović, S., Milutinović, D., Troosna paralelna mašina pn101, 31.

JUPITER konferencija, 27. simpozijum NU - Roboti - FTS, Zbornik radova, ISBN 867083-508-8, str.3.1-3.5, Mašinski fakultet, Beograd, Zlatibor, april 2005. /9/ Milutinović, D., Glavonjić, M., Kvrgić, M., Živanović, S., Novi paralelni mehanizam za glodalice sa dugačkom X osom, 31.

JUPITER konferencija, 27. simpozijum NU - Roboti - FTS, Zbornik radova, ISBN 867083-508-8, str.3.6-3.11, Mašinski fakultet, Beograd, Zlatibor, april 2005. /10/ D. Milutinovic, M. Glavonjic, V. Kvrgic, S. Zivanovic, A New 3-DOF Spatial Parallel Mechanism for Milling Machines with Long X Travel, 2005., Annals of the CIRP DEMONSTRATIVE CENTER FOR MACHINERY WITH PARALLEL KINEMATICS This center is appointed at Belgrade faculty of mechanical engineering within Center for new technology. CeMPK (acronim for mentioned center) has its URL: http://cent.mas.bg.ac.yu/mpk/index.htm.

Several final exames as well as one master thesis and one PhD thesis were accomplished through work in CeMPK, but the highest level of acctivity was during realization of the project Triaxial parallel machines. Accordingly to everything mentoned and because of the fact that machinery conception pn101 was developed thare CeMPK can be threated as developmental base for parallel machines. The programme for the development of the fiveaxial parallel machines for subsequent triennial researc period is beeng prepared.

Key words: parallel kinematics, triaxial machine

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

OUTSOURCING – GDE JE GRANICA? Dipl. inž. Željko Zarić, IBL „DUGA“ Holding A.D., Beograd Cilj rada je da se na realnom sistemu u hemijskoj industriji prikaže organizacija i način rada organizacione celine koja se bavi održavanjem. Opisom bi trebalo da budu definisane i zakonske obaveze koje se postavljaju pred jedan takav sistem i strategija njihove realizacije.

Efekti dugogodišnjeg korišćenja Outsourcing-a biće dati kroz podatke o kretanjima broja zaposlenih, organizacionim promenama, procentualnom učešću spoljnjih resursa u realizaciji aktivnosti održavanja, procenama u učešću u nastupajućem periodu, problemima koje izazivaju ili rešavaju spoljni resursi.

Na bazi iznetih podataka želja je da se podstakne rasprava ili postavi kontrapitanje koje bi trebalo da dâ odgovor na pitanje: „Gde je granica u OUTSOUCING-u?“, u pogledu aktivnosti u održavanju, kao i ocena kvaliteta održavanja i određivanja nosioca odgovornosti, kada nivo broja zaposlenih u pojedinim sektorima (naročito u održavanju) pada ispod minimuma ili je struktura kadrova takva da ne može odgovoriti svim zahtevima.

Ključne reči: Outsourcing, organizacija, spoljni resursi, održavanje UVOD U novija vremena OUTSOURCING nije samo jedna od najmoćnijih i realnih opcija za unapređenje performansi bilo koje organizacije, nego je i tema oko koje se najviše priča i komentariše u menadžerskim krugovima, ali i na nivou najnižeg zaposlenog u hijerarhiji. Za prve je to put ka podizanju efikasnosti poslovnih sistema (čitaj “manji troškovi – veća zarada”), a za ove druge to je, nažalost, najčešće poistovećivanje sa situacijom: “gubitak posla”. Da li je to uvek tako i da li u novonastaloj situaciji treba nalaziti rešenja i za jedne i za druge?

Pojam “OUTSOUCING”-a Činjenica jeste da Outsourcing praktično postoji od kada postoje i firme/fabrike/preduzeća kao pojam, ali se u poslovnom rečniku koristi u poslednje dve decenije. Do tada takve “pojave” nisu bile identifikovane na taj način, odnosno uvek je sve svođeno na nivo neophodnih troškova bez ulaska u dublje analize “ŠTA? KO? KAKO? ili ZAŠTO?”, odnosno “DA LI MI IMAMO ZAPOSLENE KOJI TO RADE ILI MOGU DA URADE?”.

Moderan pristup vođenju preduzeća, procesni model i mnogo sistematičniji pristup planiranju i naročito analizi troškova (ABC analize, funkcija Kontroling-a i dr.) diktirali su identifikaciju velikog broja aktivnosti i troškova koji su sprovođeni za potrebe fabrike od strane drugih organizacija. Sa druge strane okrenutost “core Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

business”-u stavljala je u prvi plan aktivnosti i procese koji su bitni za poslovanje jedne firme (marketing, proizvodnja, nabavka…) dok su se svi ostali prateći procesi stavljaju na listu želja za potencijalnom zamenom od strane spoljašnjih resursa. Delovi glavnog procesa su uvek pod ekonomskom analizom isplativosti i čeka se svaki momenat za adekvatnom zamenom koja će doprineti glavnom cilju: veća efikasnost i veća zarada.

OUTSOUCING, stoga, definišemo kao preuzimanje ili okretanje, velikih i srednjih preduzeća spoljašnjim resursima, ka drugim organizacijama od kojih se očekuje da rade neke od definisanih procesa za njih.

Ovo je naravno samo jedna od interpretacija pojma Outsourcing-a, ali je važno napomenuti da gledano sa različitih tačaka u bilo kojoj organizacionoj šemi možemo identifikovati različite tipove, nivoe, količine i potencijale outsourcing-a.

OUTSOUCING - nekad i sad U modernim organizacijama svaki organizacioni deo zbog sopstvene “egzistencije ili opravdavanja postojanja” primoran je na kontinualna analiziranja sopstvenog nivoa poslovanja i efikasnosti. Tu se završava njihova misija i sve dalje se nalazi u rukama Top menadžmenta.

Top menadžment sa svoje pozicije, donoseći ključne i sistemske odluke, čini to da su sve organizacione celine stavljene u nezavidan 37

položaj jer od uslova poslovanja, potencijala outsourcinga, zakonskih mogućnosti i dr. veliki broj aktivnosti prelazi u nadležnost drugih organizacija, a organizacione celine se ukidaju. Često se samo zbog isticanja pojedinih ciljeva donosi odluka o odgovarajućem outsourcing-u bez ekonomske opravdanosti gledano na duži vremenski period. Praktično OUTSOUCING postaje pokriće i za sve nedoslednosti u sprovođenju dugoročnih planova razvoja, personalne politike, obuke zaposlenih i drugih segmenata poslovanja.

Načini organizovanja privrednih subjekata tokom 70-tih, 80-tih i ranih 90-tih godina činili su da, bez razmišljanja o dugoročnim implikacijama na razvoj, personalna politika ili strategija nije praktično uopšte vođena ili je bila diktirana društvenim kretanjima. U tom periodu sve firme su se frontalno razvijale u svim pravcima i imale su u svojim organizacionim šemama mnoštvo delova koja su se bavila raznim aktivnostima.

Početkom 90-tih neki od njih su se jednostavno pretvarali u nezavisna, profitabilna preduzeća dok je daleko veći deo njih, naročito kod velikih sistema, ostao vezan za matična preduzeća

opterećujući ih svojim resursima (ljudskim, materijalnim i finansijskim). Fleksibilniji i inventivniji sistemi (naročito srednja preduzeća) su početkom 90-tih pokušali da iskoriste te potencijale i ulažući u neke od njih da stvore profitne centre, što je olakšalo odluke o odvajanjima tih delova, smanjenju ljudstva ili prodaji određenih celina.

Danas kada su tržišni odnosi korenito promenjeni i kada je okrenutost proizvodnji i prodaji evidentna i centralna, situacija je znatno promenjena. Veliki broj procesa/aktivnosti predstavalja opterećenje, i rešenje se traži u upošljavanju dodatnih ekternih resursa za široki spektar aktivnosti. Sve se to realizuje radi postizanja planiranih ciljeva i bez obzira na posledice koje to izaziva.

U tablici 1. dat je pregled udela outsoucing-a pojedinih procesa ili aktivnosti za firme u USA tokom 2002. godine sa procenom da će to u 2004 godini iznositi oko 25% od budžeta kompanija, a prognoza je da će taj udeo u bliskoj budućnosti iznositi između 34 - 45% (2006. - 2008. godine).

PROCESI AKTIVNOSTI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Catering (restoranske usluge – hrana i napici) Inženjering i održavanje Usluge transporta Usluge registracija, arhiviranja, snimanja, evidentiranja Pravne usluge Proizvodnja komponenata Skladištenje, distribucija ili isporuka proizvoda Poštanske i dostavljačke usluge Štampanje i objavljivanje publikacija Reklama i promocija Špedicija i prijem Projektovanje i izrada planova/osnova Obračun plata i isplate Sklapanje prizvoda, testiranje i pakovanje Internet servis (sa Web hosting-om) PR i spoljna komunikacija Vođenje i procesuiranje poreskih obaveza Ulazna logistika Materijali i snabdevanje Regrutovanje, selektovanje i zapošljavanje radnika

Procenat OUTSOUCING-a 77 75 75 69 66 62 62 62 59 57 54 53 53 52 52 51 50 48 48 46

Tabela 1. Pregled udela Outsoucinga pojedinih procesa ili aktivnosti za firme (izvor The 2002 Strategic Outsoucing Study, Michael F. Corbett & Associates)

Osnovni razlozi za korišćenje outsoucing-a su sledeći: • • • • 38

smanjenje troškova (> 48%) fokusiranje na “core business” (> 17%) varijabilni troškovi (> 13%) obuke ili nedostatak znanja (> 9%)

• • •

povećanje kvaliteta čuvanje kapitala inoviranje procesa itd.

Za bolje razumevanje prikazanih podataka u njima se nalazi i udeo outsourcing offshore-a pošto se u razvijenim ekonomijama (Evropska Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

zajednica i USA) veliki deo proizvodnih aktivnosti sprovode u zemljama u razvoju ili u Jugoistočnoj Aziji. To naravno dovodi do drugih efekata vezanih za ekonomije iz kojih oni potiču tj. dolazi do povećanja stope nezaposlenosti, zatvaranja firmi, udruživanja velikih poslovnih sistema radi opstanka, ali i radi monopola u svetskim razmerama.

U našim okvirima tek predstoje ovakva kretanja i sigurno je da će kretanja biti jako slična, izuzev diverzifikacije proizvodnje koja će biti u mnogo manjem obimu i za karakteristična samo za istaknute poslovne sisteme.

dugogodišnje neulaganje u sisteme održavanja; loše poslovno okruženje; nepostojanje dobrih personalnih resursa iz redovnog školovanja ili na berzi rada; nepozdanost poslovnih partnera jer i kod servisnih organizacija problem kadrova i finansiranja se reflektuje na nivo usluge koje pružaju i poslovna okrenutost profitu diktira okrenutost strategiji (samo) korektivnog održavanja.

-

-

OUTSOUCING u održavanju Održavanja u svim većim sistemima, bez obzira na efekte svoga rada ili nerada, predstavlja trošak za poslovni sistem i uvek su na udaru “Cost controlling”-a. Troškovi održavanja predstavljaju akumulator u finasijskom pogledu jer ovi troškovi su pre svega okrenuti manjim firmama koje zavise od njih. Najčešće su ovi troškovi na kraju prioriteta kao obaveza jer uvek postoji mogućnost za promenu dobavljača usluga u održavanju (!?). Širok dijapazon delovanja i zahteva koji se postavljaju pred održavanje nije moguće pokriti sa bilo kakvom operativnom ili fleksibilnom organizacionom strukturom uz garanciju upošljavanja svih zaposlenih na maksimalnom mogućem nivou. Sa druge strane, prirode zahteva i zakonskih obaveza kao i frekvencije njihovog aktiviranja ne daju veliki prostor za adekvatno planiranje aktivnosti i dublje definisanje troškova. Zbog toga postoji veliko oslanjanje na spoljne resurse i u zavisnosti od uspostavljenih poslovnih odnosa dobija se i kvalitet usluge održavanja.

Sve aktivnosti u održavanju su zavisne i od interne sistemske podrške i eksternog nadzora i zakonskih obaveza. Na slici 1. dat je prikaz opšteg delovanja organizacionog dela održavanja u bilo kom poslovnom sistemu (saglasno PDCA principu).

Na efikasnost delovanja organizacionog dela koji se bavi održavanjem u našem okruženju utiče veliki broj faktora i svakako da je to različito od slučaja do slučaja, ali su svakako najbitniji: -

nepotpuna zakonska regulativa i procesi uslaglašavanja sa Evropskim normama; stalni zahtevi menadžmenta za smanjenjem broja zaposlenih i smanjenjem troškova; tehnološko i organizaciono zaostajanje;

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 1

Samo su novi poslovni sistemi delimično van ovih problema i to uz uslov: dobre postavke sistema i dobre finansijske i logističke podrške.

OUTSOURCING u realnom sistemu U procesnoj industriji (kakva je industrija boja i lakova) i uz definisane nadležnosti nad svim objektima, opremom i prostorima postavlja se problem efikasnosti delovanja po svim segmentima. Pozicija Sektora održavanja (do 1999. godine Službe održavanja) je bila u direktnoj zavisnosti od strategije Top menadžmenta i postavljene opšte organizacione strukture.

Ciljevi delovanja ovog organizacionog dela su uvek isti: • • • • • •

Zadovoljenje svakog korisnika/klijenta, (eksternog i internog), Partnerstvo na obostrano zadovoljstvo, Smanjenje potrošnje energenata, Domaćinsko ponašanje, Otvorenost za saradnju, Kvalitet usluge.

39

Poslovi i aktivnosti održavanja su: Preventivno održavanje Naknadno (korektivno) održavanje Investiciono održavanje Kombinovano održavanje Praćenje troškova Ispunjavanje zakonskih normi Materijalni tokovi Dokumantacioni tokovi Informacioni sistem Sistem kvaliteta Unapređenje resursa “Duge” i Sektora održavanja Predmeti održavanja u sistemu su: • • • • • • • • • • •

• • • • • • • • • • •

Objekti Proizvodne linije i proizvodna oprema Skladišna oprema Transportna oprema Manipulativna oprema Merno-kontrolna oprema Sigurnosna oprema EX oprema Energetska infrastruktura Instalacije i cevovodi Ostale instalacije i oprema POSLOVI ODRŽAVANJA

KOMBINOVANO ODRŽAVANJE

• • • • •

Inspekcija zaštite životne sredine Protivpožarna inspekcija Inspekcija zaštite na radu Vodoprivredna inspekcija Inspekcija parnih kotlova

i saradnja sa preko 250 dobavljača raznih vrsta usluga ili radova i saradnja sa interno integralnom podrškom.

Za postizanje što veće efikasnosti u ovakvom okruženju neophodno je i organizacionom strukturom održavanja postaviti osnove koje su pretpostavka ispunjenju ciljeva.

Na slici br. 3. data je organizaciona šema Službe održavanja koja je bila sastavni deo Sektora proizvodnje u jednoj matričnoj organizacionoj strukturi. To je predstavljalo fleksibilan sistem sa velikim mogućnostima, ali sa slabom kadrovskom strukturom i bez podrške top menadžmenta za podizanjem efikasnosti.

NAKNADNO (KOREKTIVNO) ODRŽAVANJE

PREVENTIVNO ODRŽAVANJE

Prikaz Sektora održavanja u ovakvom sistemu je dat na slici br. 2. Uz to svakako treba dodati podatak o eksternom nadzoru nadležnih ministarstva i inspektorata:

INVESTICIONO ODRŽAVANJE

ZAKONSKE NORME

MATERIJALNI TOKOVI

PRAĆENJE TROŠKOVA

UNAPREDJENJE RESURSA SEKTORA

UNAPREDJENJE RESURSA FABRIKE

DOKUMENTACIONI TOKOVI

INFORMACIONI SISTEM

SISTEM Q

PREDMETI ODRŽAVANJA

ORGANIZOVANJE PROIZVODNA OPREMA SKLADIŠNA OPREMA TRANSPORTNA OPREMA MANIPULATIVNA OPREMA MKO SIGURNOSNA OPREMA

PLANIRANJE

PROIZVODNE LINIJE TEHNOLOŠKI POSTUPCI ODRŽAVANJA

AKTIVNOST ODRŽAVANJA

"ISTORIJAT" PREDMETA ODRŽAVANJA

IZVEŠTAVANJE

RESURSI ODR@AVANJA

IZVRŠENJE AKTIVNOSTI

RUKOVODJENJE

OBJEKTI

LJUDI

LJUDI

OPREMA

OPREMA

INFORMACIJE

DOKUMENTACIJA

NABAVKA

ZALIHE

FINANSIJE

INFORMACIJE

TRANSPORT

ENERGETSKA INFRASTRUKTURA Ex - OPREMA OSTALE INSTALACIJE

ZALIHE

KONTROLISANJE I ANALIZIRANJE

OSTALA OPREMA

INTERNET NADLEŽNA MINISTARSTVA EKSTERNE BAZE PODATAKA

SAJMOVI I SEMINARI

NADLEŽNI DOBAVLJAČI INSPEKTORATI (IZVODJAČI)

INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA EKSTERNI NADZOR I PODRŠKA

Slika 2. Način rada, poslovi, predmeti i podrška održavanju

40

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Prelaskom na Holding kao način organizovanja Sektor održavanja ostaje u okvirima Matičnog dela preduzeća, ali sa istim poslovima i obavezama. U tom mometu postojale su dve opcije organizacione struktura Sektora održavanja: Proaktivna-Razvojna (data na sl. 4) i Organizaciona šema (koja je i postojeća) koja je bila okrenuta spoljnim resursima. Odluka je doneta u korist ove druge opcije zbog ne postojanja realnih uslova za investiranja i dalji razvoj u postojećim okvirima ali sa podizanjem kontrolnih funkcije i dodatnim obučavanjem postojećih kadrova.

SEKTOR ODRŽAVANJA Direktor sektora

SLUŽBA ODRŽAVANJA Rukovodilac službe

TEHNIČKA PRIPREMA

TEHNIČKA OPERATIVA

Šef Biroa tehničke pripreme

Šef Tehničke operative

KONTROLNI CENTAR PROIZVODNJE Šef kontrolnog centra

RADIONICA/SERVIS Poslovodja/Nadzornik

RADIONICE I SERVISI

DISPEČERSKI CENTAR

mašinbravarska radionica energetika elektromehaničarska radionica radionica za vodoinstalaterske i kanalizacione radove radionica za održavanje transportnih sredstava radionica za zidarsko-molerske radove servis za održavanje čistoće servis za pranje ambalaže servis za hemijsko čišćenje

Priručni magacin

Slika 3. Organizaciona šema održavanja (pri bazičnoj matričnoj organizaciji preduzeća)

SEKTOR ODRŽAVANJA Direktor sektora

SLUŽBA ODRŽAVANJA Rukovodilac službe

TEHNIČKA SLUŽBA Rukovodilac službe

Operativni centar Projektni centar POGON ZA TRETMAN OTPADNIH MATERIJA Šef pogona servis za održavanje čistoće odeljenje za reciklažu sode i prečišćavanje otpadnih voda odeljenje za tretman otpadnih materija(sekundarnih sirovina) magacini sekundarnih sirovina deponija otpadnih materija

TEHNIČKA OPERATIVA Šef Tehničke operative

Pripremni centar Administracija sektora

RADIONICE I SERVISI mašinbravarska radionica energetika elektromehaničarska radionica radionica za gradjevinsko-zanatske radove radionica za održavanje transportnih sredstava servis za pranje ambalaže servis za hemijsko čišćenje

RADIONICA/SERVIS Poslovodja/Nadzornik Priručni magacin

Slika 4. Organizaciona šema Održavanja sa progresivnom – razvojnom strategijom Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

41

SEKTOR ODRŽAVANJA Direktor sektora Administracija sektora

SLUŽBA ODRŽAVANJA Rukovodilac službe

Operativni centar

TEHNIČKA OPERATIVA

SERVISNI CENTAR Šef servisa

Šef Tehničke operative

servis za održavanje čistoće servis za pranje ambalaže odeljenje za reciklažu sode odeljenje za tretman otpadnih voda servis za hemijsko čišćenje

RADIONICE i priručni magacini mašinbravarska radionica energetika elektromehaničarska radionica radionica za održavanje transportnih sredstava radionica za građevinsko zanatske radove

deponija hemijskog otpada magacin sekundarnih sirovina

Slika 5. Postojeća organizaciona šema održavanja

Nakon dužeg niza godina postojanje ove organizacione strukture evidentni efekti u smanjenju broja zaposlenih su dati u dijagramima 1 (ukupan broj zaposlenih) i 2 (po radionicama).

Broj zaposlenih

Fluktuacija zaposlenih u SO 92-04 200 150 100 50 0 1990

1992

1994

1996

1998

2000

2002

2004

2006

Godina

Dijagram 1. Fluktuacija broja zaposlenih u Sektoru održavanja Fluktuacija zaposlenih po radionicama 92-04

Broj zaposlenih

Mašinbravarska 40

Elektromehaničarska

35

Energetika

30

Gradj.-zanatska

25

Automehaničarska

20

Servis za pranje

15

SOČ

10 5

20 05

20 04

20 03

20 02

20 01

20 00

19 99

19 98

19 97

19 96

19 95

19 94

19 93

19 92

0

Godina

Dijagram 2. Fluktuacija zaposlenih po radionicama

42

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Da bi ovako koncipirana organizaciona struktura dala svoje rezultate odnosno pozitivne efekte bilo je nužno upošljavanje velikog broja firmi, uslužnih organizacija, ali i angažovanja ljudskih resursa različite strukture. U tabelama 2 i 3 data je podela poslova i aktivnosti koje je bilo nužno eksterno angažovati.

Vrsta troška Outsoucinga Servisiranje transportnih sredstava

Servisiranje kancelarijske opreme

Servisiranje opreme i delova instalacija

Zakonske obaveze

Ugovorne obaveze (sve aktivnosti za koja zakonska ograničenja ili definisane strategije pretpostavljaju postojanje Ugovora sa dobavljačem / serviserom)

Elektro radovi

Mašinski radovi

Građevinsko zanatski radovi

Ostali

Aktivnosti / tip radova Servisiranje sredstava unutrašnjeg transporta Servisiranje sredstava spoljašnjeg transporta (putnička) Servisiranje sredstava spoljašnjeg transporta (teretna) Servisiranje delova informacionog sistema Servisiranje kancelarijskog nameštaja Servisiranje fotokopir aparata Servisiranje telefona i telefonskih centrala Servisiranje fax aparata Servisiranje opreme i uređaja Servisiranje elektrokomponenti (prekidači, motori,..)

Servisiranje pumpi Servisiranje MKO Servisiranje sigurnosnih uređaja i instalacija Servisiranje ostalo Baždarenja i pregledi Kontrolisanje Merenja Izrada elaborate i projektne dokumentacije Održavanje UGI Održavanje železničke skretnice Održavanje MKO Održavanje liftova i dizalica Ugovori o iznajmljivanju opreme ili ljudskih resursa Ostale ugovorne obaveze Izviđenje elektro instalacija Revizija trafo stanica Radovi na gromobranskim instalacijama Radovi na telefonskim instalacijama Ostali elektro radovi manjeg obima Izvođenje mašinskih instalacija Izrada rezervnih delova Montažerski radovi Bravarski radovi Ostali mašinski radovi manjeg obima Adaptacija i rekonstrukcija objekata (manjeg obima) Izvođenje vodovodnih i kanalizacionih instalacija Molerski-farbarski radovi Izolaterski radovi Limarski radovi Ostali građevinsko-zanatski radovi manjeg obima Ostale aktivnosti neobuhvaćene prethodnim opisima

Tabela 2. Spisak ousourcing aktivnosti koje se odnose na tekuće održavanje Vrsta troška Outsoucinga Zakonske obaveze

Građevinsko zanatski radovi

Mašinski radovi

Elektro radovi

Osnovna sredstva (sve aktivnosti vezane za OS)

Aktivnosti / tip radova Izrada elaborate i projektne dokumentacije Merenja, izrade stručnih nalaza i mišljenja Nadzor nadležnih službi Rekonstrukcija ili adaptacija objekata Izrada novih objekata Izvođenje vodovodnih i kanalizacionih instalacija Ostali građevinsko zanatski radovi Izvođenje tehnoloških instalacija i montaža opreme Izvođenje instalacija grejanja Izvođenje instalacija ventilacije ili klimatizacije Izvođenje mašinskih konstrukcija Izvođenje ostalih instalacija (PP, gasne itd) Izvođenje elektroinstalacija (elektropogon i osvetljenje) Izvođenje gromobranskih instalcija Izvođenje sigurnosnih instalacija Ostali elektro radovi Transportna sredstva Tehnološka oprema Laboratorijska oprema Ostala oprema

Tabela 3. Spisak ousourcing aktivnosti koje se odnose na investiciono održavanje.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

43

Pareto analiza troškova, koji su nastali korišćenjem outsourcing-a, na bazi najbrojnijih aktivnosti, finansijski najvećih, po intenzitetu pojavljivanja (broj aktivnosti na nivou meseca ili tromesečja) daje kao rezultat sledeće: • • • • • •

Servisiranje transportnih uređaja– Servisiranje sredstava spoljašnjeg transporta (teretni) Servisiranje opreme– Servisiranje pumpi Servisiranje transportnih uređaja– Servisiranje sredstava spoljašnjeg transporta (putnički) Servisiranje elektrokomponenti Servisiranje MKO Servisiranje kancelarijske opreme itd.

ZAKLJUČAK Analizom izloženih podataka moguće je primetiti osetno opadanje broja zaposlenih tokom prethodnih godina adekvatnom primenom outsoucing-a.

Obimi i vrste poslova i zahteva koji se postavljaju pred održavanje postaju sve složeniji posebno uplivom novih tehnologija i nove opreme.

Najznačajniji problemi za normalno poslovanje su: zastarelost opreme i instalacija i smanjeno investiranje, finansije, nabavka, neadekvatno tehničko interno i eksterno okruženje, nedostatak adekvatne tehničke dokumentacije, ali i inspektorski nadzor koji je nesrazmeran u odnosu na realne mogućnosti.

Iako je status održavanja u potpunosti potcenjen, bez obzira na važnost funkcije i procesa u njemu, njegove karakteristike će

44

uvek biti u direktnoj zavisnosti od politike firme, planova i strategije koji se donose. Efikasno delovanje zavisiće i od rastućih eksternih zahteva koji se već nameću postojećom zakonskom regulativom i koje će biti znatno uvećane usaglašavanjem iste sa evropskim normama i regulativama.

Korišćenje outsourcing-a omogućilo je normalno poslovanje održavanja.

OUTSOURCING – WHERE ARE THE BONDARIES? The main objective of this paper is to show organization in company within chemical industry as well as the functioning of its maintenance sector. The paper should comprehend different legislative and strategy for their realization.

The effects of long term use of outsourcing will be shown trough records such as number of employees, organization changes, participation of external resource in maintenance activities realization, estimation of their future participation and problems caused or salved by external resources.

It is a wish to, upon shown records, actuate an adequate discussion or to give an answer to question “Where are the limits of outsourcing?”

The priority should be review of maintenance quality and responsibility assignment especially when number of employees is below minimum or by structure unable to respond upon every demand.

Key words: outsourcing, organization, external resources, maintenance

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

RADNA SPOSOBNOST MAŠINA I NJIHOVO ODRŽAVANJE Miodrag Todosijević, Mr Spomenka Gligorijević, VTŠIM – Kruševac Aleksandar Marić, dipl. inž., DP”Branko Perišić”– Kruševac Prof. dr Ljubodrag Đorđević, Mašinski fakultet – Kraljevo Zbog slabe investicione mogućnosti korisnici mehanizacije za zemljane radove su prinuđeni da radnu sposobnost ovih mašina produžuju uz pomoć preventivnog održavanja i remonta. Pošto se radi o složenoj proceduri sa puno uticajnih faktora na krajnji rezultat potrebno je za ove aktivnosti imati odgovarajuću osposobljenost preduzeća, što je i tema rada.

Ključne reči: održavanje, remont, radna sposobnost, tehnička dijagnostika.

UVOD Radna sposobnost mašina za zemljane radove jeste stanje pri kome su one sposobne da sigurno i pouzdano izvršavaju zadate funkcije propisane u tehničkoj dokumentaciji.

Pod zadatom funkcijom smatra se iskop i planiranje terena za dozere, utovar i prenošenje iskopanog materijala za utovarivače, kopanje kanala za bagere, sabijanje zemljišta i šljunkovitih materijala za valjke, itd.

Za sve ove funkcije mašine za zemljane treba da raspolažu odgovarajućim tehničkim karakteristikama koje se menjaju u toku radnog veka mašina. Menja se dakle radna sposobnost mašina (učinak, potrošnja goriva i maziva, kvalitet izvršenih radova itd.) i svako odtupanje ovih karakterisrika ukazuje na neku neispravnost mašine.

Ostvarenje pune radne sposobnosti moguće je ako se sprovodi plansko održavanje u toku radnog veka mašina i odgovarajuća tehnička dijagnostika koja treba da nam ukaže kada treba pristupiti planskim opravkama mašina.

ODRŽAVANJE MAŠINA Plansko održavanje ima preventivni karakter jer omogućuje da se spreče neispravnosti i umanje otkazi. Ono sadrži preventivne preglede čišćenje, podmazivanje i planske opravke.

Pravovremeno otkrivanje neispravnosti postiže se odgovarajućom dijagnostikom koja uključuje Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

vizuelno posmatranje i merenje određenih parametara na elementima, mehanizmima, komponentama i uređajima.

Primenjeno na mašine za zemljane radove plansko održavanje uključuje razrađivanje (uhodavanje) novih i remontovanih mašina, održavanje mašina u eksploataciji i planske opravke.

UVOĐENJE MAŠINA U EKSPLOATACIJU Mašine su složene mašine. Sastoje se iz velikog broja komponenata (motor, menjač, hodni stroj), radnih uređaja (kašika, nož, razrivač) i instalacija (električna, hidraulična pneumatska) pa se razradi mašina a time i njenih komponenata i uređaja posvećuje velika pažnja.

Razrada novih i remontovanih mašina se sprovodi sa postepenim opterećenjem. Time se postiže dobro međusobno naleganje (uparivanje ) kontaktnih površina elemenata.

Od pravilne razrade veoma zavisi radni vek, pouzdanost, učinak i ekonomičnost mašine.

Period razrade traje oko 100 radnih sati, pri čemu se počinje bez opterećivanja a kasnije se opterećivanje postepeno povećava.

U periodu razrade treba naročito voditi računa o efikasnom podmazivanju (dopuni i zameni radnih fluida ) jer se u ovom periodu to čini češće nego pri eksploatacionom održavanju a to je predviđeno u tabelama servisnih pregleda (literatura 5).

45

UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVANJE Prvo treba istaći da se mašine za zemljane radove u eksploataciji moraju koristiti prema tehnologiji namene i pri tome poštovati sva uputstva proizvođača u vezi rukovanja i održavanja.

Pravovremeno plansko održavanje omogućiće da mašine imaju potrebnu radnu spsobnost bez prevremenih otkaza. Prema vremenu izvođenja i sadržaju operacija plansko održavanje sadrži dnevne i periodične preglede.

Dnevni pregledi obuhvataju spoljašnje čišćenje, proveru nivoa i količine radnih fluida i goriva, proveru ispravnosti dijagnostičkih instrumenata, eventualno dotezanje razlabavljenih veza. Ove preglede izvode rukovaoci mašine na početku svakog radnog dana. U (literaturi 6) ove aktivnosti su date kao vremenski intervali od 10h.

Periodični pregledi služe za opštu proveru tehničkog stanja mašine bez rasklapanja a radi ocene njihove radne sposobnosti za dalju eksploataciju ili se predlažu mere planskih opravki.

Pri periodičnim pregledima se korišćenjem sredstava tehničke dijagnostike proveravaju

motor, menjač, hodni stroj, upravljački i kočioni mehanizam, komponente hidraulične, pneumatske i električne instalacije. To se čini merenjem parametara kao što su temperature, pritisci, protoci, sile, hodovi, buka, vibracije.

Periodični pregledi se vrše u određenim unapred zadatim vremenskim intervalima. Kao primer navode se tabele u literaturi 6. One sadrže vremenske intervale od 50, 100, 200, 300 i 1000 h i odnose se na periode podmazivanja i periode kontrole i podešavanja, pri čemu su radi lakšeg snalaženja radnika održavaoca (servisera) date aktivnosti odvojene prema vrsti radnih fluida (motorna ulja, hidraulična ulja, masti i goriva). Iz istih razloga u tabelama je dat broj mesta na kojima treba uraditi predviđene aktivnosti.

Značajna pomoć u realizaciji dnevnih i periodičnih pregleda radnicima održavanja jesu i šeme vremenskog održavanja na kojima su određenim simbolima prikazana mesta na kojima se sprovode aktivnosti kontrole, dolivanja i zamene radnih fluida, podešavanje mehanizama, pranje i čišćenje. Primer jedne takve šeme dat je na slici 1 i u tabeli 1.

Slika 1

46

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Red.broj

20 21 22 23 23a

MESTO ZA PODMAZIVANJE MOTORNA ULJA Korito motora Centralni razvodnik Kučišta bočnih kvačila Prečistač ulja motora Elektropokretač ATF-ULJA Menjač Fini prečistač ulja menjača Grubi prečistač ulja menjača HIPOIDNA ULJA Kučište konusno tanjir. para Bočni reduktori Kučište opruga gusenica HIDRAULIČNA ULJA Hidraulične komande bočnih kvačila Hidraulična instalacija Rezervoar hidraulike (prečistač povratnog voda) Rezervoar hidraulike (prečistač usisnog voda) REDUKTORSKA KOMPAUND. ULJA Noseći valjci Vodeći valjci Zatezni točkovi ULJA ZA ISPIRANJE Hidraulična instalacija MASTI Zaštitni prsten pogonskog točka Unutrašnji ležaj rama gusenice Spoljni ležaj rama gusenice Ležajevi gibnja Klipnjača za zatez. gusenice

REDUCER COMPOUND OILS Carrying rollers Support rollers Idlers FLUSHING OIL Hydraulic system GREASES Spocker’s protecting ring Track frame inner bearing Track frame outer bearing Leafspring bearings Piston rod for track tension

24

Ležajevi angldozerskog uređaja

Angledozer attachment bearings

4

25

Ležajevi ripera

Ripper bearings

15

26 27

Cylinder bearings “GL”Bearings on cylinders

2 4

Gearbox timer control levers

3

29

Ležajevi nosača cilindra “GL”Ležajevi na cilindrima Komandno polužje razvodnika menjača Ležajevi pedala kočnica

Brake pedal bearings

6

30

Ležajevi komande bočnih kvačila

Steeing clutches control bearings

6

GORIVO

FUEL

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

19

28

PLACE FOR LUBRICATION MOTOR OILS Engine oil sump Central distributor Steering clutches housings Engine oil filter Electric starter ATF-OILS Gearbox Secondary gearbox oil filter Primary gearbox oil filter HYPOID OILS Bevel gearing housing Final drives Track spring housing HYDRAULIC OILS

Broj mesta 1 1 4 1 1 1 1 1 1 2 2

Steering clutches hydraulic control

1

Hydraulic system

1

Hydraulic tank (return line filter)

2

Hydraulic tank (suction line filter)

1 12 4 2 1 2 2 2 2 2

31

Rezervoar goriva

Fuel tank

1

32

Taložnik goriva

Fuel sump

1

33

I prečistač goriva

I fuel filter

1

34

II prečistač goriva

II fuel filter

1

OSTALO

OTHER

35

Hladnjak za vodu

Water radiator

1

36

Sistem za hlađenje

Cooling system

1

37

Akumulator

Storage battery

1

38

Suvi prečistač vazduha

Dry air filter

1

39

Posuda suvog prečistača vazduha

Dry air filter vessel

1

40

Indicator

1

Fan belt

1

Steering clutch hydraulic control

2

43

Indikator Kaiš ventilatora Hidraulične komande bočnog kvačila Gusenice

Tracks

2

44

Kočnice

Brakes

2

45

Ventili

Valves

12

46

Brizgaljke Četkice i kolektor diname i elektropokretača Cevi,creva,priključci

Nottles Brushes and colector of dynamo and electric starter Pipes,hoses,attachments

6

41 42

47 48

2 Svi

Tabela 1. Šema vremenskog održavanja traktora TG-90C Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

47

PROMENA STANJA U EKSPLOATACIJI I ODRŽAVANJE Planske opravke se preduzimaju da bi se obnovila ( povratila ) radna sposobnost mašine koja je narušena u toku eksploatacije usled habanja i drugih oštećenja.

Naravno, radnu sposobnost mašine određuje veliki broj različitih karakteristika stanja koje su u složenoj međusobnoj zavisnosti pošti ih čine fizičke, hemiske, mehaničke, tehničke, električne osobine mašina odnosno delova i sklopova od kojih se mašina sastoji. Sve ovo utiče na mnoštvo pokazatelja karakteristika stanja koje je teško numerički vrednovati pa su naučni i stručni poslenici u ovoj oblasti za određivanje radne sposobnosti uveli sumarnu karakteristiku stanja mašina. Dijagramski prikaz ove karakteristike tokom eksploatacije dat je na slici 2, gde se vidi uticaj održavanja na radnu sposobnost mašine.

puno rasklapanje mašine na elemente, zatim se vrši selekcija elemenata na elemente koji se mogu dalje koristiti, na elemente koji su za reparaciju i na elemente koji se proglašavaju za škart.

U zavisnosti od karaktera oštećenja delova radi se tehnološki postupak remonta, koji obuhvata obim i redosled operacija.

Montaži remontovane mašine prethodi remont komponenata i uređaja, njihovo ispitivanje na probnim stolovima i tek po prijemu od strane nadležne funkcije kontrole kvaliteta pristupa se kompletiranju mašine u celini.

Predlog blok šeme tehnološkog procesa remonta prikazan je na sl. 3. Tehnološki postupak remonta po ovoj šemi može se sprovesti ako su ispunjene određene pretpostavke. Treba imati odgovarajuču tehničku dokumentaciju, savremenu radionicu sa specijalizovanim radnim mestima, opremu za kontrolu i ispitivanje kao i osposobljen kadar koji ovako značajne aktivnosti može da obavi. Realno je očekivati da najbolje preduslove za ovako složene poslove imaju matična preduzeća u kojima se proizvode nove mašine iz sve oblasti.

ZAKLJUČAK

Slika 2

Kmax = Početna radna sposobnost Kmin = Minimalna radna sposobnost K=f(t) Kriva promene radne sposobnosti u toku eksploatacije Pi = Vreme početka planske opravke Zi =Vreme Osnovne karakteristike ovog dijagrama jesu: - da se planske opravke moraju preduzimati čim se kriva promene stanja radne sposobnosti približi minimalnoj vrednosti (Kmin).

- opravke se moraju obavljati efikasno na osnovu defektaže i tehnološkog postupka opravki.

- mora se uzeti u obzir činjenica da je nemoguće 100%-tno vratiti početnu radnu sposobnost (Kmax) mašine kao i da se posle više uzastopnih popravki mašini i ne može vratiti radna sposobnost (Kmin) pa se mašina potpuno isključuje iz procesa eksploatacije– rashoduje se (Tmax).

Pod planskim opravkama velikog obima (generalnim remontom) podrazumeva se pot48

U uslovima niske investicione sposobnosti korisnika ove mahanizacije i visoke cene novih proizvoda na svetskom tržištu kao neminovnost se postavlja zadatak da se na adekvatan način primeni preventivno održavanje i remont ovih proizvoda (koji su u eksploataciji po 20-tak godina) kako ba radna spobnost bila očuvana u što dužem periodu.

Bitno je istaći da se održavanje i remont obavljaju u uslovima i po sadržaju koji važi za proizvodnju novih mašina, a takve uslove imaju pre svega dobro opremljena matična preduzeća jer raspolažu odgovarajućim radionicama, alatom, priborom i probnim stolovima za proveru dimenzija i funkcije novih proizvoda.

U cilju obezbeđenja maksimalnog kvaliteta planskog održavanja mogu se na osnovu iskustva u “IMK 14 OKTOBAR” iz Kruševca istaći: - potreba za adekvatnom kadrovskom, prostornom i marerijalnom pripremom za ove radove.

- doslednost u primeni tehničke i tehnološke dokumentacije, alata i pribora u proizvodnji i kontroli proizvoda.

- verifikovana osposobljenost preduzeća za predmetne radove.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Slika 3.

LITERATURA /1/ Petrov J.N. i dr. Osnovi remonta mašina, Moskva, 1972 /2/ Uljman I.E. i dr. Remont mašina, Moskva, 1967 /3/ Kapustin N.M. i dr. – Tehnologija proizvodstva guseničnih i kolesnih mašina, Moskva, 1978 /4/ Jovanović D.-Organizacija održavanja mašina, Beograd, 1989 /5/ Stručna dokumentacija IMK “!4 OKTOBAR“, Kruševac /6/ Priručnik za rukovanje i održavanje traktora TG-90.IMK “14 OKTOBAR ”, Kruševac

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

MAINTENANCE AND RE-ASSEMBLY INFLUENCE ON MACHINES FOR CONSTRUCTION JOBS WORKING ABILITY Users of construction machines are forced to continue working abilityof these machines because of poor investments by preventing maintenance and reassemblyhelp.

Since that procedure is very complex with a lot of powerful circumstancess on the final score,it is necessary to have appropriate skillfulness in Company that is paper’s target.

Key words: maintenance, re-assembly, working ability, tehnical possibilites

49

50

Istra탑ivanja i projektovanja za privredu 9 /2005

PROJEKTOVANjE POSEBNE KLASE GASNIH DISTRIBUTIVNIH MREŽA Dipl. inž. Dejan Brkić, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Istraživač-pripravnik; stipendista Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine Ukoliko se pri projektovanju gasne distributivne mreže sa prstenovima predvidi da pojedine cevi prelaze jedna preko druge bez spajanja (ukrštaju se), takva mreža postaje prostorna, i kao takva zahteva uvođenje dodatnih korekcija. Pri proračunu Hardi-Kros metodom klasične dvodimenzionalne gasne distributivne mreže sa prstenovima (postavljena u jednoj ravni) postoje dve korekcije protoka. Prva korekcija se odnosi na pripadajući prsten (konturu), dok se druga uzima iz susednih prstenova (kontura) sa kojom postoje zajedničke cevi. Kod prostornih gasnih distributivnih mreža sa prstenovima postoje cevi koje su zajedničke za tri ili više kontura, tako da se uvode korekcije trećeg ili višeg reda.

Ključne reči: Hardi-Kros metod, Gas, Prostorne mreže, Popravke UVOD Ukoliko se pri koncipiranju gasne distributivne mreže sa prstenovima predvidi ukrštanje bar dve cevi bez spajanja u najmanje jednoj ili više zatvorenih kontura mreže (prstenova) takva mreža postaje prostorna. Konturu predstavlja skup cevi kojima se iz polazne može vratiti u tu istu tačku (za proračun uobičajeno najkraći put), dok se pod čvorom1 podrazumeva najčešće mesto gde se spajaju dve ili više cevi, vrši merenje, napaja mreža ili pridružuje potrošnja duž cevi. Kada se dve cevi ukrštaju bez spajanja (ne grade čvor) u najmanje jednoj konturi mreže, ili ako se u najmanje jednoj konturi mreže više cevi ukršta tako da nijedna ne učestvuje u više od jednog ukrštanja takva mreža je trodimenzionalna. Kada u najmanje jednom prstenu mreže postoji bar jedno ukrštanje tri cevi bez spajanja takva mreža je četvorodimenzionalna, itd. Svaka mreža koja ima tri dimenzije ili više može se nazvati prostornom. U praksi se ovakva ukrštanja bez spajanja izbegavaju, tako da je većina mreža dvodimenzionalna, tj. postavljena u jednoj ravni.

KONCEPT GASNE DISTRIBUTIVNE MREŽE Za korišćenje gasa u gradovima potrebno je izgraditi veoma razuđenu i složenu gasovodnu mrežu. Ova mreža se sastoji obično od gasovoda sa dva nivoa pritiska. Viši pritisak od 6·105Pa do 12·105Pa, vlada u napojnom gasovodu koji se napaja preko glavne merno1

Na planovima se obeležava najčešće sa N (eng.

Node- čvor) Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

regulacione stanice (GMRS) iz magistralnog gasovoda pritiska od 30·105Pa do 50·105Pa. Na kraju napojnog gasovoda nalazi se mernoregulaciona stanica (MRS) sa distributivnom mrežom u kojoj vlada pritisak ispod 3·105Pa (odnosno 4·105Pa aps.), odnosno u nekim slučajevima pritisak ispod 1·105Pa. Iz napojnog gasovoda se napajaju direktno preko posebne merno-regulacione stanice svi potrošači snage veće od 1MW (veće kotlarnice i veći komunalni potrošači). Domaćinstva i manji potrošači (do 1MW) se napajaju preko distributivne mreže, sa tim da cela distributivna mreža ima posebnu merno-regulacionu stanicu (MRS) kojom se napaja gasna distributivna mreža sa prstenovima (mada može biti i razgranata ili kombinacija razgranate i prstenaste).

Napojna mreža je po pravilu manjeg obima i jednostavnija je za postavljanje i proračun.

Nasuprot, distributivna mreža je veoma razuđena i složena. Zavisno od dela grada koji se gasifikuje, distributivna mreža se može sastojati od nekoliko stotina deonica različitog prečnika, čija ukupna dužina iznosi više desetina kilometara. Gradi se danas standardno od polietilenskih cevi koje su znatno jeftinije od čeličnih, tako da odabir nešto većih prečnika malo poskupljuje gradnju.

Korišćenjem Hardi-Kros metode može se postići brz proračun prstenaste distributivne gasne mreže u gradovima, bez ograničenja broja deonica. Koncept distibutivne gasovodne mreže treba da odredi mesta napajanja mreže, postavi protoke i smerove protoka po deonicama u prstenastoj i razgranatoj strukturi 51

mreže (Hardi-Kros metod se koristi samo za proračun prstenaste, a ne i razgranate gasne mreže). Korišćenjem Hardi-Kros metode izbegava se rešavanje niza sistema jednačina.

Klasičnim načinom rada morala bi se postaviti jednačina protoka za svaku cev u svakom prstenu i time bi se formirao sistem jednačina koji se sastoji od onoliko jednačina koliko ima cevi u svakom pojedinačnom prstenu. Pored toga što je ovakav način rada komplikovan, često ga je za složenije mreže nemoguće sprovesti do kraja usled poteškoća koje se javljaju imajući u vidu da postoji veliki broj cevi koje su zajedničke za više prstenova. Ovime bi rešenja sistema jednačina koja su dobijena za susedne prstenove (a za cev koja je zajednička za oba prstena) kojima bi bio određen protok, bilo neupotrebljivo. U opštem slučaju bi se protoci (odnosno prečnici) dobijeni rešenjem sistema jednačina susednih prstenova za njima zajedničke deonice razlikovali, što je fizički nemoguće. Kada je mreža kombinovana, tj. kada se sastoji od prstenastog i razgranatog dela, proračun prstenastog dela se vrši HardiKros metodom, a potrošnja pojedinačnih nezavisnih grana pridružuje se potrošnji u čvoru u kome je grana (ili grane) spojena sa prstenastim delom. Razgranati deo mreže se u tom slučaju proračunava naknadno neiterativnim postupkom kakav je uobičajen i za proračun dovodnog gasovoda.

Slika 1. Transformacije prividno prostornih mreža

Određenim transformacijama na osnovu pravila o ekvivalentnim cevima i prečnicima mreže oblika kocke mogu se transformisati u nedvosmisleno ravanske mreže (slika 1; desno). U prethodno prikazanim oblicima kocke faktički ne postoje ukrštanja cevi, tako da bi pri proračunu ovakvih mreža Hardi-Kros metodom bilo potrebno koristiti samo dve popravke Δ1 i Δ2 (iako su kocke geometrijski prostorni oblici).

Ipak ne može se svaka mreža u obliku kocke transformisati u ravanski oblik:

Razgranat deo mreže je uvek najviše dvodimenzionalan, odnosno bilo kakvo ukrštanje razgranatih delova mreže koje na terenu može da se javi može se uvek svesti na dvodimenzionalni problem pri proračunu. ŠIRE O PROSTORNOSTI MREŽE U prethodnom izlaganju je napomenuto da gasna distributivna mreža sa prstenovima postaje prostorna u slučaju da postoje bar dve cevi unutar prstenastog dela mreže koje se međusobno ukrštaju bez spajanja. Međutim, vidi se iz daljeg da se prostorna mreža može bez problema predstaviti u jednoj ravni (slika 3 i slika 7). U običnom svakodnevnom opažanju za kocku se može nesumnjivo tvrditi da je telo, odnosno da je prostorna. Ako se zamisli da su strane kocke u stvari cevi jedne mreže a njeni rogljevi čvorovi mreže, može se na prvi pogled tvrditi da je i ovako konstruisana mreža prostorna (slika 12; levo).

2

Na slikama 1, 2, 3 cevi su obeležene arapskim, a čvorovi rimskim brojevima, dok konture nisu opisivane

52

Slika 2. Transformacija kocke sa prostornom dijagonalom u ravansku sliku

Dodavanjem prostorne dijagonale kocke, mreža postaje i sa gledišta Hardi-Kros metode prostorna (slika 2).

U praksi se slučajevi kao na slikama 1 i 2 skoro nikada ni ne javljaju. U principu prostorne mreže treba izbegavati kada god je to moguće pošto dodatni čvor umesto ukrštanja doprinosi sigurnijem snabdevanju i olakšava proračun.

Inače u najvećem broju slučajeva prostorne gasne distributivne mreže sa prstenovima su složene strukture i kao takve retko se mogu (skoro nikada) transformisati u ravanske.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

električnom naponu, dok je protoku analogna električna struja).

Q1 : Δp1

Q2 : Δp 2 1

3

Q5 : Δp5

I Q3 : Δp3

Q 4 : Δp 4 2

Q6 : Δp6

Slika 4. Padovi pritisaka Δpi i protoci Q u delu distributivne mreže Slika 3. Tipična prostorna mreža za distribuciju gasa sa prstenovima

PRINCIPI PRORAČUNA PO HARDI-KROS METODI Hardi-Kros metodom proračuna se unapred odabira maksimalna potrošnja po čvorovima, i jedno ili više mesta za napajanje distributivne mreže. Ovi parametri su konstante u proračunu.

Proračun mreže se dalje vrši tako da se kao rezultat proračunaju protoci kroz deonice u zavisnosti od izabranog prečnika cevi. Na kraju se vrši provera dozvoljenih brzina strujanja gasa po deonicama i padovi pritisaka, odnosno pritisci u čvorovima.

Osnovne pretpostavke (Slika 4) koje moraju biti zadovoljene po Hardi-Kros metodi je da algebarski zbir protoka po čvoru, računajući i potrošnju gasa svedenu na čvor bude jednak nuli (prvi Kirhofov zakon) (j-na 1), i da ukupan zbir padova pritiska po konturama na kraju proračuna mora težiti nuli (drugi Kirhofov zakon) (j-na 2). nn

∑Q i =1

i

=0

nk

∑ Δp i =1

i

≈0

(1) (2)

Padovi pritisaka se po dogovoru uzimaju sa pozitivnim predznakom ukoliko se smer obilaženja konture poklopi sa smerom protoka gasa, i obrnuto. Prvi Kirhofov zakon mora biti zadovoljen u svakom trenutku. Međutim, u iterativnom postupku uslov po drugom Kirhofovom zakonu biva zadovoljen tek u kasnijim iteracijama (algebarski zbir padova pritisaka po konturama kovergira ka 0).

Proračun je složeniji nego kod električnih kola zato što ekvivalent električnog otpora u gasnim mrežama nije konstantna veličina već zavisi od protoka i pritiska (razlika pritisaka je analogna Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Tabela 1: Kirhofova pravila za slučaj sa slike 4

Prvi Kirhofov zakon Čvor 1 Q1=Q2+Q3 Čvor 2 Q3=Q4+Q6 Čvor 3 Q5=Q4+Q2

Drugi Kirhofov zakon Kontura I

Δp3+Δp4≈Δp2

U praksi potrošači su raspoređeni duž pojedinih grana mreže celom dužinom. Sva potrošnja duž određene grane se svodi na potrošnju u čvoru.

Potrebno je voditi računa da protok gasa po deonicama ne pređe maksimalnu dozvoljenu brzinu (u tom slučaju se uzima veći prečnik cevi i proračun se ponavlja ispočetka za celu mrežu).

Zadatak projektanta je da na osnovu prostornog rasporeda potrošača nacrta prostorni razmeštaj vodova mreže (trasu distributivne mreže) sa određenim brojem zatvorenih prstenova. Kao olakšica za proračun potrebno je svaku cev i svaku konturu označiti brojem (npr. cev arapskim brojem, a konturu rimskim). Cela mreža može da se napaja iz jedne ili više tačaka. Crtanje prostornog razmeštaja vodova na odgovarajućoj karti iz koga će se potrošači snabdevati gasom sledi nakon određivanja potreba za gasom pojedinih potrošača.

Poželjno je prostorni razmeštaj mreže odrediti uz pomoć geografskog informacionog sistema (GIS-a), kojim se određuje optimalna trasa na osnovu unapred zadatih parametara (konfiguracije terena, rasporeda ostale komunalne infrastrukture itd.). U ovoj fazi se još uvek ne pretpostavljaju protoci po pojedinim granama, već se na trasi mreže čvorovima pridružuju planirane potrošnje gasa duž trasa. Ove potrošnje se u daljem toku proračuna ne menjaju, a biraju se tako tako da zadovolje najveće moguće potrošnje koje mogu da se jave.

53

Tabela 2: Kombinacije znakova za odabir algebarskog znaka druge ili popravke višeg reda3

U daljem toku proračuna na osnovu potrošnje po čvorovima pretpostavlja se protok po deonicama tako da bude zadovoljen prvi Kirhofov zakon za svaki čvor (j-na 1) uzimajući u obzir i potrošnju gasa u svakom čvoru. Ovi protoci su inicijalni i tokom proračuna se menjaju: • veći protoci se pretpostavljaju blizu tačaka napajanja, i ka većim potrošačima, • sama mesta napajanja mreže se biraju tako da mreža grana ravnomerno od njih što doprinosi povoljnijoj strukturi prečnika Na osnovu prvih pretpostavki protoka, se biraju unutrašnji prečnici po sledećoj formuli:

Qa = v ⋅ Ac = v ⋅

d u2 ⋅ π 4 ⋅ Qa ⇒ du = v ⋅π 4

(3)

U ovoj formuli figuriše vrednost protoka na uslovima pritiska koji vlada u mreži. Ukoliko u distributivnoj mreži vlada nadpritisak od 3·105Pa, odnosno Pa=4·105Pa apsolutnih, potrebno je svesti vrednosti protoka sa normalnih uslova prema proporciji Pa·Qa=Pn·Qn. Za ovako dobijene vrednosti unutrašnjih prečnika biraju se najbliže standardne cevi (du~Du). Ovako izabrani prečnici ostaju dalje tokom proračuna nepromenljivi.

Rešenje zavisi od potrošnje i ulaznih količina gasa po čvorovima, prečnika i dužina cevi i za takav sistem je jedinstveno uz konstantne vrednosti pritiska na ulazima (tj. ulazu). Ukoliko za potpuno iste navedene podatke odaberemo različite početne inicijalne protoke po cevima, rezultat će konvergirati istom rešenju posle manje ili više iteracija.

Hardi-Kros metodom za dimenzionisanje mreža proračun se vrši iterativnim postupkom.

Znak uz protok Q 0 0 0 0 1 1 1 1

Gornji znak G 0 0 1 1 0 0 1 1

Donji znak D 0 1 0 1 0 1 0 1

Odabran algebarski znak A 1 0 0 1 0 1 1 0

Svaki znak + (plus) ili – (minus) mogu biti zamenjeni logičkom jedinicom (1) ili nulom (0).

Logička jedinica (1) se najlakše može zamisliti kao zatvoren prekidač, odnosno kao električno kolo kroz koje teče struja, dok logička nula (0), predstavlja prekid, odnosno kolo kroz koje ne teče struja. Sve kombinacije tri relevantna elementa za odabir konačnog algebarskog znaka druge popravke (i popravke višeg reda) su date u tabeli 2 i ima ih ukupno 23, tj. 8 (tabela 2).

Na osnovu pravila Bulove algebre zakonitost u tabeli 2 može se predstaviti sledećim izrazom (j-na 4): A = Q ⋅ G ⋅ D + Q ⋅ G ⋅ D + Q ⋅ G ⋅ D + Q ⋅ G ⋅ D (4) U prethodnom izrazu nadvučeno slovo predstavlja komplement (suprotnu vrednost) logičke promenljive, dok tačka (·) predstavlja operaciju logičkog množenja, a plus (+) operaciju logičkog sabiranja. Na osnovu ovog izraza (j-na 4) mogu biti konstruisana logička kola (slika 5 i slika 6):

LOGIČKA PRAVILA ZA ODABIR ZNAKA POPRAVKI DRUGOG I VIŠEG REDA Pravila za odabir znaka druge popravke i popravki višeg reda (koje se odnose na susedne konture) izneta su eksplicitno u ovom radu u daljem tekstu i primenjena na primeru (tabela 4). Međutim ukoliko se mreža ne proračunava primenom gotovih programskih paketa može se vrlo lako pogrešiti u odabiru znaka. Logička pravila koja su ovde izneta ili slična su implementirana u svaki program za proračun mreža Hardi-Kros metodom koji dozvoljava mogućnost ukrštanja cevi.

Primenjujući pravila Bulove algebre vrlo lako se mogu proveriti sve moguće kombinacije algebarskog znaka koji stoji uz protok i gornjeg i donjeg znaka uz drugu popravku ili popravku višeg reda.

54

Slika 5. Logičko kolo za odabir algebarskog znaka druge ili popravke višeg reda – varijanta 1

Slika 6. Logičko kolo za odabir algebarskog znaka druge ili popravke višeg reda – varijanta 2 3

Logička nula (0) prestavlja znak – (minus), dok logička jedinica (1) predstavlja znak + (plus) Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Na slikama 5 i 6 su prikazane dve varijante logičkih kola za odabir algebarskog znaka druge ili popravke višeg reda koja daju isti rezultat (sa tim da u varijanti 2 – slika 6 sva kola imaju po dva logička ulaza). Logičko kolo sa slike 6, može se predstaviti izrazom (j-na 5):

A=C⋅D +C ⋅D

(5)

gde je C pomoćna logička promenljiva (j-na 6):

C = Q ⋅G + Q ⋅G

(6)

Logička kola prikazana na slikama 5 i 6 nisu jedina logička rešenja za odabir algebarskog znaka druge popravke ili popravke višeg reda, već se logički izrazi (j-ne 4, 5, 6) mogu transformisati dalje pravilima Bulove algebre.

svesti na dvodimenzionalnu fiktivnim uklanjanjem po jedne cevi sa svakog mesta gde se ukrštaju dve cevi bez spajanja (kod prostorne mreže na slici 7 uklanja se fiktivno cev 154 i dobija se fiktivna dvodimenzionalna mreža kao na slici 8). Sada se opisuju konture za fiktivnu dvodimenzionalnu mrežu (u primeru bez cevi 15 – slika 8). Zatim se vraćanjem fiktivno uklonjenih cevi opisuje za svaku takvu cev još jedna nasumična kontura koja obuhvata tu konkretnu cev (kontura V na slici 7 – isprekidana linija). Ovime se broj kontura koje bi bile opisane za dvodimenzionalnu mrežu, povećava za još onoliko kontura koliko ima dodatnih cevi koje se ukrštaju bez spajanja.

PRORAČUN PROSTORNIH PRSTENASTIH GASNIH DISTRIBUTIVNIH MREŽA Cevi koje se nalaze sa spoljne strane mreže pripadaju jednoj konturi (u dvodimenzionalnoj mreži), dok su cevi unutar mreže zajedničke za dve konture (u dvodimenzionalnoj mreži).

Ukoliko cevi prelaze jedna preko druge mreža postaje trodimenzionalna odnosno prostorna.

Ove cevi koje prelaze jedna preko druge na mestu ukrštanja ne prave čvor (cev 6 i cev 15 na slici 7).

Slika 8. Fiktivna dvodimenzionalna mreža – primer (uz sliku 7)

Fiktivnim uklanjanjem cevi 15, dobijaju se protoci koji fizički nisu mogući u cevima 8 i 9.

Međutim, treba imati u vidu da stvarna mreža ima fizički cev 15. Za razliku od dvodimenzionalne mreže gde svaki zatvoreni sistem cevi čini konturu, u trodimenzionalnoj mreži se dodatna konture za ukrštene cevi koje su fiktivno sklonjene u proračunu mogu birati na više različitih načina. U primeru, za fiktivno uklonjenu cev 15 se opisuje još jedna kontura koja može biti izabrana na više načina. U primeru konturu 5 čine cevi 9, 10, 11, 12 i 15.

Ova kontura je mogla da se izabere i preko cevi 8, 7, 5, 2 i 15.

Slika 7. Prostorna gasna distributivna mreža sa prstenovima – primer

U datom primeru cevi od 1 do 14 čine dvodimenzionalnu mrežu, i grade 4 konture (od I do IV). Dodavanjem cevi 15 koja nije povezana sa cevi 6 na mestu ukrštanja mreža postaje trodimenzionalna. Konturu V grade cevi 9, 10, 11, 12 i 15. Cevi 9 i 10 su zajedničke za konture 5 i 3, cev 11 je zajednička za konture 5 i 2, a cev 12 je zajednička za konture 2, 4 i 5.

Kod opisivanja kontura trodimenzionalne (prostorne) mreže potrebno je prvo ovu mrežu Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

Naravno uz svaku konturu mora se po posebnim pravilima uračunati popravni5 protok iz susedne konture sa kojima postoje zajedničke cevi.

Svaka formula za određivanje pada pritiska pri protoku gasa za srednje i visoke pritiske može se izraziti u obliku Δp2=R•Qn, i u obliku Δp=R•Qn za niske pritiske (ispod 1bar): 4

Može se fiktivno ukloniti cev 6 a ostaviti cev 15 Popravni protok, odnosno popravka ili korekcija (u tabeli 4 obeležen sa Δ) 5

55

•

npr. Renoarova jednačina za proračun distributivnih mreža srednjeg pritiska:

p − p = 46742 ⋅ 2 1

2 2

ρ r ⋅ L ⋅ Q 1,82 D 4 ,82

(7)

može se napisati u obliku Δp2=R•Qn, gde je: n=1,82, a R = 46472 ⋅

•

ρr ⋅ L D 4,82

(8) npr. Pole-ova jednačina za proračun distributivnih mreža niskog pritiska:

Δp = 1970 ⋅ 10 6 ⋅

ρr ⋅ L ⋅ Q2

(9)

Du5

može se napisati u obliku Δp=R•Qn, gde je n=2,

R = 1970 ⋅ 10 6 ⋅

ρr ⋅ L Du5

(10) Celokupna količina gasa koji ulazi u mrežu ostvarena je preko čvora 1 koji se nalazi sa leve strane mreže prikazane na slici 7. Tačke snabdevanja potrošača se nalaze u čvorovima, a grafički su prikazani ravnim strelicama sa ispunjenim vrhom (slika 7 i slika 8) i odgovaraju potrošnji i ulazima koji se tokom proračuna ne menjaju (suma svih potrošnji po čvorovima moraju biti jednaki ulaznom količinom gasa).

Pretpostavljeni smerovi protoka u prvoj iteraciji predstavljeni su strelicom sa neispunjenim vrhom (slika 7 i slika 8). Problem inicijalnih pretpostavki protoka može biti rešavan tako što se sa pretpostavkom protoka počinje sa strane ulaza sa daljom raspodelom protoka ka periferiji mreže ili ako ima više ulaza ka delovima najudaljenijim od svih ulaza.

Dve iteracije urađene za mrežu sa slike 7 prikazane su u tabeli 4. Rezultat posle druge iteracije daje delimično uravnoteženu mrežu (potrebno je još uraditi izvestan unapred nepoznat broj iteracija).

Za primer sa slike 7 predviđena potrošnja gasa po čvorovima je data u tabeli 3, dok se mreža snabdeva gasom preko čvora 1 (7000m3/h).

Tabela 3: Potrošnja gasa po čvorovima (slika 7)

Čvor 1 2 3 4 5 56

Potrošnja m3/h

Čvor

Potrošnja m3/h

60 -7000 2100 170 90 200

6 7 8 9 10 11

2500 300 170 850 280 280

Gornji znak + (plus) ili – (minus) u korekciji Δ2 i Δ3 u primeru sa slike 7 (tabela 4) ili korekcija drugog i višeg reda u prostornim mrežama uopšte, ukazuje nam na način obilaženja susedne konture u odnosu na pretpostavljeni smer protoka. Ukoliko se smer pretpostavljenog protoka poklopi sa smerom obilaženja susedne konture usvaja se gornji znak + (plus), u suprotnom – (minus) u drugoj i trećoj popravci (tabela 4). Donji znak se prepisuje iz prve popravke susedne konture sa kojom postoji zajednička cev. Korekcija Δ1 se odnosi na pripadajuću konturu, dok se korekcije Δ2 i Δ3 usvajaju iz kontura kojima pripadaju zajedničke cevi. Onoliko koliko mreža ima dimenzija, toliko ima i korekcija, odnosno popravki (da se u jednoj konturi tri cevi ukrštaju bez spajanja mreža bi bila četvorodimenzionalna, i postojala bi popravka Δ4).

Algebarsko sabiranje treba izvršiti na osnovu sledećih pravila: 1.

2.

Algebarski znak za popravku 1 treba uzeti sa različitim predznakom od svog znaka, tj. potrebno je sabrati kada je znak – (minus), i obrnuto; Algebarska operacija za korekciju Δ2 i Δ3 treba biti suprotna od njegovog donjeg znaka kada je gornji znak isti kao onaj uz protok sračunat u prethodnoj iteraciji6, u suprotnom je isti kao donji znak.

Proračun u skladu sa ovim pravilima za dati primer iz tabele 4 za mrežu sa slike 7 (protok u m3/h) je ovde prikazan za nekoliko cevi: iteracija 1 Kontura 1, cev 1: +200+77,42=+277,42 Kontura 1, cev 2: -250+77,42+113,58=-59,00 Kontura 2, cev 12: -300-113,58-1257,03-491,11=-2161,72 Kontura 4, cev 12: +300+1257,03+113,58+491,11=+2161,72 iteracija 2 Kontura 3, cev 10: -357,86-7,11+13,19=-351,78 Proračun se prekida u onoj iteraciji u kojoj po svim konturama algebarski zbir padova pritisaka padne ispod unapred zadate vrednosti (tj. dostigne zadatu tačnost), koja može biti npr.

6

odnosno u prvoj iteraciji znak uz pretpostavljen inicijalni protok Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

1·105 Pa, odnosno kada popravni protok padne ispod unapred zadate vrednosti po svim konturama (tj. dostigne zadatu tačnost); npr. ispod 1,5 m3/h.

Da bi se utvrdio pritisak u čvorovima mreže potrebno je počev od čvora sa poznatim pritiskom (ulazni čvor) algebarski dodavati padove pritisaka bilo kojim putem do svakog čvora. Kada je pri prolazu po cevi smer protoka istovetan smeru prolaza, pad pritiska se uzima kao negativan, u suprotnom je pozitivan.

Ukoliko je mreža dobro uravnotežena, bilo kojim putem da se krene od ulaza ka čvoru mora se dobiti ista vrednost pritiska u čvoru.

Nakon što je usvojen smer obilaska kontura (u ovom slučaju u pravcu kazaljke na satu), i dodeljeni prvi probni protoci po cevima može se započeti iterativni postupak. Popravni protok Δ u primeru sa slike 7 za svaku konturu računa se na osnovu jednačine Renoara (j-na 7) prema sledećem izrazu (j-na 11) i algebarski se dodaje pripadajućem prstenu nakon svake iteracije na osnovu prethodno iznetih pravila: Δ =

∑ R ⋅Q 2 ⋅∑ R ⋅Q

n n −1

(11)

pri upotrebi Renoarove jednačine (j-na 7) za nestišljiv fluid tada je: n=1,82, a R se dobija kao u jednačini 8.

Tabela 4: Proračun prostorne gasne distributivne mreže sa prstenovima po Hardi-Kros metodi (primer sa slike 7)

KORIŠĆENE OZNAKE I JEDINICE p-pritisak [bar] L-dužina cevi [km] ρr-relativna gustina gasa [-] Q-protok gasa [m3/h] Qa-protok gasa [m3/s] D-prečnik cevi [mm] Δ-popravni protok gasa [m3/h] n-eksponent protoka Q iz osnovne j-ne Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

(za j-nu 4; n=1,82) du-unutrašnji prečnik cevi [mm] osim u j-ni 3 [m] Du-standardni unutrašnji prečnik cevi [mm] Ac-površina poprečnog preseka cevi [m2] v-brzina strujanja gasa [m/s] π -Ludolf-ov broj ( π =3,1415...)

R-otpor strujanju gasa [~Ω] Q, G, D, A, C-logičke promenljive [0; 1] 57

ZAKLJUČAK Svaka gasna distributivna mreža gasa sa prstenovima u kojoj postoji bar jedno ukrštanje cevi bez spajanja može se smatrati prostornom mrežom. Pri uravnoteženju ovakvih mreža Hardi Kros metodom potrebno je pored uobičajene dve popravke za ravanske mreže (odnosno jedne za spoljne cevi ravanske mreže) uneti još dodatnih popravki u zavisnosti od dimenzije mreže. Ovakve prostorne mreže u praksi treba izbegavati, jer pored toga što otežavaju proračun doprinose i smanjenoj sigurnosti snabdevanja. Naime ukoliko je moguće svako ukrštanje treba zameniti čvorom, odnosno spojiti dve (ili više) cevi bez ukrštanja.

Kod proračuna prostornih mreža dodatno otežava proračun nešto komplikovaniji odabir algebarskog znaka za popravku drugog ili višeg reda. Pri pravljenju računarskog programa za proračun mreža Hardi Kros metodom potrebno je predvideti poseban logički modul za izbor algebarskog znaka popravki reda višeg od drugog, dok je samo unošenje parametara prostornih mreža otežano (ili u nekim komercijalnim programima nije ni moguće).

LITERATURA /1/ /2/

58

***, Gas Engineers Handbook, Industrial press inc. (chapter 9), New York 1974.

Dejan Brkić, Dijagnostikovanje problema nastalih pri proračunu prstenaste gasne distributivne mreže niskog pritiska, Tehnička dijagnostika (broj 2 godina 4); Beograd 2005.

/3/

/4/

/5/

Dejan Brkić, Nenad Đajić, Povećanje tačnosti pri proračunu gasne distributivne mreže Hardi-Kros metodom; XXXII Symopis (u štampi), Vrnjačka Banja 2005.

Dejan Brkić, Određivanje graničnih parametara upotrebe prirodnog gasa u Beogradu; Magistarski rad (u fazi odbrane), Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2005.

Božidar Prstojević, Nenad Đajić, Vojislav Vuletić, Distribucija prirodnog gasa (u pripremi), Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2005.

DESIGNING OF SPECIFIC CLASS OF GAS DISTRIBUTION NETWORKS If during the gas network with loops projecting are forecasted that some of pipes are crossing each other without connecting, this sort of network became rather spatial, and such as are requiring initiation of additional corrections.

According to Hardy-Cross calculation of classical two-dimensional network with loops (allocate in one flat) are existing two correction of flow. First correction is correlated to matched loop (contour), while the second correction are brought from adjoining loops (contours) whit which are existed joint pipes. The pipes common for three or more contours are existed at spatial gas distribution networks with loops are which, so here are inducted corrections of third or higher order.

Key words: Hardy-Cross Method, Gas, Spatial Networks, Corrections

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

PRILOG ANALIZI ZONSKOG PARKIRANJA U BEOGRADU Srećko Babić, dipl. inž. saob.

Automatika d.o.o. Institut Mihailo Pupin, Beograd Beograd je u cilju rešavanja problema stacionarnog saobraćaja, po ugledu na mnoge metropole, pribegao zonskom, odnosno restriktivnom parkiranju u centralnoj zoni. Osnovna karakteristika ovakvog rešenja je ograničenje vremena parkiranja i sankcionisanja prekršaja. Ovim rešenjem je povećana je maksimalna i minimalna akumulacija parkiranja van zoniranog područja na uličnom frontu i parkiranje na trotoaru. Svako peto vozilo je parkirano na mestu gde je zabranjeno parkiranje.

Zonsko parkiranje u jednoj zoni će uvek prouzrokovati da se zahtevi za parkiranjem ″sele″ u zone koje nemaju ograničenja u parkiranju. Planirano proširivanje ovog načina naplate van postojećih zona je generisanje novog koncepcijskog problema. Moralno je da se korisnicima ponudi alternativa pa tek onda postoji pravo sankcionisanja prekršaja. Tehnički sistemi koji zamenjuju čoveka u naplati dokazuju da su to jeftinija i pouzdanija rešenja sa stanovišta grešaka prema korisniku.

Ključne reči: zonsko (restriktivno) parkiranje, akumulacija parkiranja, upravljanje stacionarnim saobraćajem UVOD U cilju rešavanja problema stacionarnog saobraćaja u Beogradu potreban je višefazni stručni konsenzus, jer ovo pitanje zahteva dugoročno rešavanje. Usvojeni pravci rešavanja treba da se rukovode stalnim poboljšanjem ovog problema i treba da budu okrenuti korisniku.

Poslednjih 15 godina u Beogradu došlo je do izgradnje novih poslovno-trgovačkih centara nakupljanja, a koje nije pratila izgradnja adekvatnih kapaciteta za parkiranje. S druge strane, pretežno nisu poštovane zakonske obaveze i planerske preporuke koje obavezuju investitore da sa izgradnjom poslovno-trgovačkih i stambenih centara izgrade i potreban broj parking mesta. Centralni deo Beograda stalno je povećavao svoju atrakciju i privlačio putovanja iz svih ostalih delova grada. Ovaj deo Beograda ima i visoku gustinu stanovanja.

Parkirana vozila smanjuju protočnost dinamičkog saobraćaja i povećavaju vreme putovanja.

Za mnoge ulice, proširenje poprečnog profila, kao jedan od načina povećanja protočnosti vozila, je praktično nemoguće.

Beograd je u cilju rešavanja problema stacionarnog saobraćaja, po ugledu na mnoge metropole, pribegao zonskom, odnosno restriktivnom parkiranju u centralnoj zoni. Osnovna Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

karakteristika ovakvog rešenja je ograničenje vremena parkiranja.

PLANSKI AKTI I REŠAVANJE PROBLEMA PARKIRANJA U planskim aktima Beograda kao što je Generalni Urbanistički Plan (GUP), prepoznati su problemi u oblasti stacionarnog saobraćaja.

U tački 6.1.1. GUP-a se konstatuje ″da je postojeće stanje saobraćajnog sistema ... rezultat dugogodišnje eksploatacije u režimu minimalnog ili nikakvog održavanja, pogrešnih investicija i zapostavljanja strateških planova ... kao i manjak javnih i namenskih kapaciteta za parkiranje: zakrčenost saobraćajnih površina automobilima i ugroženost osnovnih funkcija ulične mreže – neometano i bezbedno kretanje vozila i pešaka″. Rešenje za ovakvo stanje se daje u tački 6.1.5. GUP-a u ″ograničavanju automobilskog saobraćaja u Centralnoj zoni ... uvođenju nove tarifne politike koja podrazumeva vremensko ograničavanje trajanje parkiranja, odgovarajući monitoring i efikasno sankcionisanje prekršaja″.

Predviđeno je rešavanje ovog problema u dve faze. ″Prva faza podrazumeva utvrđivanje i primenu normativa ... definisanje režima parkiranja, tržište parking mesta″ i ″zatim izgradnju vanuličnih parkirališta i parking garaža u Centralnoj zoni za stanovnike i javnu namenu″.

59

Takođe, ″u prvoj fazi ... predlaže se tehničko regulisanje uličnih frontova u krugu dvojke, što bi obuhvatilo obeležavanje oko 6000 parking mesta uz izvesne građevinske intervencije u regulacionim širinama saobraćajnica″.

• •

GUP predviđa realizaciju javnih parking garaža na sledećim lokacijama: • izgradnju garaže sa oko 400 mesta ispod • • • • •

dela Pionirskog parka, dogradnju postojeće garaže na Obilićevom vencu za oko 200 mesta, izgradnju garaže sa oko 200 mesta kod Republičke Skupštine, izgradnju garaže sa oko 200 mesta kod Bajlonijeve pijace, izgradnju garaže sa oko 550 mesta kod Slavije i izgradnju garaže sa oko 300 mesta kod crkve Svetog Marka.

Planira se takođe ″razvoj mreže javnih garaža kao samostalnih objekata ...″ što će biti ″predmet izrade posebne studije i planske dokumentacije″. ″Druga faza ... je izgradnja garaža i vanuličnih parkirališta na obodu Centralne zone sa uvođenjem sistema Park and Ride″, uz mere koje imaju za cilj stimulisanje korišćenja vozila javnog prevoza.

U periodu od pune dve godine, do usvajanja GUP krajem 2002.godine, započeta je samo izgradnja garaže ispod Pionirskog parka i postavljena su montažna parkirališta preko puta Glavne pošte, kod Ekonomskog fakulteta i kod zgrade Politike.

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA U CENTRALNOJ ZONI BEOGRADA Na osnovu Studije [2] (u daljem tekstu Studija) iz jula 2003. g. osnovne karakteristike parkiranja u centralnoj zoni Beograda (zona ″kruga dvojke″ i uticajne zone oko tog kruga) su: • 90% svih parkiranja je na uličnom frontu (UF); • svaki treći korisnik traži mesto duže od 10

minuta; • u periodu od 6 do 13 sati prosečno trajanje svih parkiranja 304 minuta, a za posetioce 184 minuta; • svako treće parkiranje u periodu od 6 do 13 sati je sa svrhom "rad"; • u periodu od 13 do 20 sati prosečno trajanje 60

•

•

svih parkiranja 93 minuta, a za posetioce 69 minuta; svako treće parkiranje u periodu od 13 do 20 sati je sa svrhom "posao"; 62% stanovnika centralne zone koriste raspoložive parking prostore na uličnom frontu (UF); 90% korisnika ocenjuju tri kriterijuma za parkiranje kao bitna: da imaju slobodno mesto, da je vozilo bezbedno i da je mesto parkiranja što bliže cilju kretanja (Tabela 9.2.

Studije); nedostaje između 204 i 798 parking mesta za kategoriju korisnika koji moraju da se parkiraju (stanovnici).

Studija je prezentirala sledeće zaključke: 1. ″ceo krug 2 se ne može smatrati kontinualnom zonom za kompleksno uređenje podistema parkiranja pa ni za sveobuhvatno tehničko regulisanje parking mesta na UF.″ (strana 44, Studije); 2. minimalna akumulacija parkiranja u svim zonama veća od broja raspoloživih parking mesta; 3. broj parking mesta koja nedostaju ne mogu se obezbediti ni po obodnim zonama, ni po postojećim javnim parkiralištima i garažama (tačka 5.2.1. Studije); 4. ″problem parkiranja stanovnika treba rešavati izgradnjom vanuličnih kapaciteta u unutarblokovskim površinama ili u parking garažama″ i da u tom smislu je po DUP-u planirana izgradnja 47 objekata sa ukupno 10800 mesta za parkiranje, od toga u javnim garažama 69%; 5. ″primena mera će dovesti do usložnjavanja problema u delovima kruga dvojke van navedenih zona″ (misli se van Zone 1 i podzone 2.2.2); kao i da se ne sme ″dok se ne obezbede potrebni kapaciteti, ni regulisati broj parking mesta prema zakonskim propisima i normativima za dimenzionisanje.

Stanje u tim zonama imaće obeležje urbanog haosa. ... Kapaciteti koji nedostaju moraju se obezbediti izgradnjom parking garaža. ... U sklopu izrade Plana mreže garaža treba izvršiti reviziju postojećih DUPova.″ (tačka 8. Studije); 6. ″U ostalim zonama sveobuhvatno tehničko regulisanje parkiranja može se izvršiti tek kada se na vanuličnim parkiralištima i parking garažama obezbedi broj parking mesta koji nedostaje.″ Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

GENEZA I EFEKTI ZONSKOG PARKIRANJA Zonsko parkiranje u centralnoj zoni Beograda podrazumeva ograničenje vremena parkiranja na jedan, dva ili tri sata na UF, u zavisnosti od lokacije. Ograničenje vremena parkiranja podrazumeva da posle tog vremena, korisnik mora vozilo izmestiti na drugo mesto.

Posle ovih zaključaka, Studija navodi da ″S obzirom da krug 2 obuhvata relativno veliki prostor, neophodno je, analizom utvrditi da li neka od manjih, prostorno kontinualnih zona ... ispunjava uslove za prostorno i tehničko regulisanje″(strana 44. Studije). U cilju analize koja podzona ispunjava uslov za sveobuhvatno tehničko regulisanje, u analizu se uključuju kapaciteti obodnih parkirališta i garaža. Na primer, na osnovu uključivanja kapaciteta garaže na Obilićevom vencu, pod pretpostavkom da se merama tarifne politike može privući deo korisnika severno od ulica Kolarčeva i Vasina da koriste usluge ove javne garaže, zaključeno je da i taj deo Zone 1 ispunjava uslove za tehničko regulisanje parkiranja.

Na Tabeli 1. prikazani su uporedni podaci pre uvođenja zonskog parkiranja (Studija) i nakon uvođenja zonskog parkiranja (Studija [3] iz juna 2004. g. u daljem tekstu Efekti).

Povećana je maksimalna i minimalna akumulacija parkiranja ″van kruga dvojke″ na UF. Svako peto vozilo je parkirano na mestu gde je zabranjeno parkiranje (2034 vozila na UF je parkirano na neregulisanim površinama). Vrlo neznatne promene su se desile na javnim parkiralištima (P) i garažama (G) i kako je njihov uticaj mali (samo 10% parkiranja otpada na ove kapacitete) one ne mogu da bitnije promene gornju konstataciju.

Većina navedenih zaključaka je ignorisana, pa je mera za Zonu 1 i podzonu 2.2.2. proširena na ceo krug dvojke, iako su ostale zone bile predložene kao 2. i 3. faza primene zonskog parkiranja.

UF Zona Studija Efekti Studija Efekti

maks

P

min

G

∑

maks/ maks/ maks/ maks min maks min maks min min min

maks/ min

min

13952 8655

1.61

301

81

3.72

1220 284 4.30 15473 9020 1.72

10456 6845

1.53

471

92

5.12

1272 271 4.69 12199 7208 1.38

11685 8617 Van kruga 2 13526 9945

1.36

298

72

4.14

115

78

1.47 12098 8767 1.69

1.36

54

14

3.86

115

75

1.53 13695 10034 1.36

25637 17685 1.48

599

153

3.92

1335 362 3.69 27571 17787 1.55

23982 16790 1.43

525

106

4.95

1387 346 4.01 25894 17242 1.50

Krug 2

Studija

∑

Efekti

Tabela 1. Atraktivnost centralne zone

Posle uvođenja zonskog parkiranja učešće parkiranja na kolovozu (K) ″u krugu dvojke″ se povećalo (sa 23% pri maksimalnoj akumulaciji odnosno sa 21% pri minimalnoj akumulaciji, na 30% i 28%, respektivno) i približno za isti postotak T Zona Studija Efekti Studija Efekti Studija Efekti

maks min

se smanjilo na trotoaru-kolovozu (TK), (sa 28% pri maksimalnoj i minimalnoj akumulaciji, na 21% i 20%, respektivno). Ovo se može uzeti kao pozitivan efekat, ali se zato povećalo parkiranje na trotoaru (T) ″van kruga dvojke″ u apsolutnom iznosu (Tabela 2).

K

TK

∑

maks-min maks-min maks-min maks min maks min maks % % %

min

6803 4425

49-51

3291 1838

23-21

3858 2392

28-28

13952 8655

5199 3556

50-52

3115 1943

30-28

2142 1346

21-20

10456 6845

Van 6738 4636 kruga 2 7983 5592

58-54

1453 954

12-11

3494 3027

30-35

11685 8617

59-56

2203 1404

16-14

3340 2949

25-30

13526 9945

Krug 2

∑

13541 9031

4744 2751

7352 5375

25637 17272

13182 9148

5318 3347

5482 4295

23982 16790

Tabela 2. Raspodela parkiranja prema mestu za parkiranje na UF Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

61

Na osnovu jednog anketnog pitanja iz Studije da korisnici imaju ″pozitivan odnos prema bezuslovnom uvođenju naplate parkiranja i pozitivan odnos prema savremenom načinu naplate parkiranja″, usvojeno je tehničko rešenje restrikivnog parkiranja. U tački 5.4.

Studije je objašnjeno ovo rešenje. Ova tačka Studije će ostati trajno sporan deo.

ZAKLJUČAK Zonsko, odnosno restriktivno parkiranje ne može biti dugoročno rešenje za Beograd.

Planirano proširivanje ovog načina naplate van postojećih zona je generisanje novog koncepcijskog problema.

Problemi stacionarnog saobraćaja u Beogradu su toliko veliki da oni prevazilaze i snagu i kompetentnost javnog preduzeća Parking servis. Ovi problemi zahtevaju angažovanje šire stručne javnosti.

Prioritet u rešavanju problema stacionarnog saobraćaja u Beogradu treba da budu studije opravdanosti i idejni projekti za izgradnju planiranih ali i novih javnih garaža i parkirališta i njihova izgradnja.

Stacionarni saobraćaj je drugi oblik dinamičkog saobraćaja i upravljanje ukupnim saobraćajem podrazumeva upravljanje sa obe ove komponente: počev od planiranja i učešća u izradi planskih akata, preko izbora opreme i softvera za pristupnu kontrolu na javnim garažama, parkiralištima i na parkinzima uličnog fronta do promene načina naplate i formiranje pouzdane komunikacijske povezanosti ovih kapaciteta pomoću optičkih kablova.

Postavljanje montažnih parkirališta morala je da prati studija ili projekat opravdanosti, a ne da slobodne površine budu jedini kriterijum.

Garaže velikog kapaciteta locirane u centru grada, kao što je Obilićev venac (sa sadašnjih 650 mesta), privlače i generišu veliki broj kretanja, a u pojedinim delovima dana mogu da potpuno blokiraju ostali saobraćaj u ulicama koje okružuju ove garaže. S toga nije preporučljivo da se ova garaža dogradi za dodatnih 200 mesta, posebno zbog toga što se obe saobraćajnice na koje se ova garaža oslanja slepo zavrašavaju na jednom kraju i neće nikad biti protočne.

Sprovođenje politike ″tržišta parking mesta″ znači samo restrikciju u slobodi kretanja korisnika parkinga i administriranje bez 62

dugoročnih poboljšanja. To uvećava naknadne troškove celog društva kroz kaznenu politiku.

Moralno je da se korisnicima ponudi alternativa pa tek onda postoji pravo sankcionisanja prekršaja. Bizarnost "berze parking mesta" se ogleda u tome što se zbog isteklog vremena parkiranja mora napustiti recimo koncert ozbiljne muzike da bi se premestilo vozilo na drugo parking mesto.

Izgradnja garaža na obodu centralne zone sa uvođenjem sistema ″parkiraj se i vozi″, podrazumeva pouzdan sistem javnog saobraćaja. U Beogradu, problemi sa javnim saobraćajem su toliko veliki, počev od upravljanja, prevelikih troškova poslovanja, kadrovske nepovoljne strukture i tome slično, da potezi koji samo imaju za cilj snižavanje starosne strukture vozila nisu dovoljni da privuku korisnike u cilju češćeg korišćenja javnog prevoza.

Zonsko parkiranje je posledica ignorisanja dobrih zaključaka Studije. Investitor se rukovodio voluntarističkim tumačenjima i ostaje utisak kao da je investitora interesovala samo tačka 5.4. Studije.

Efekti su pokazali da je pogrešna pretpostavka da se merama tarifne politike može pospešiti korišćenje javnih garaža bez uzimanja u obzir karakteristika koje su date u tabeli 9.2. Studije.

Nažalost, ova pogrešna premisa je uticala kao argument investitoru da primeni Studiju na celu centralnu zonu.

Zonsko parkiranje u jednoj zoni će uvek prouzrokovati da se zahtevi za parkiranjem ″sele″ u zone koje nemaju ograničenja u parkiranju.

U prva tri meseca primene zonskog parkiranja, prema podacima iz JKP ″Parking servis″, bilo je prosečno dnevno 1200 prekoračenja vremena parkiranja i shodno tome isto toliko napisanih kazni. To čini da samo od kazni prihod iznosi 64 miliona dinara, što je za 10 puta veće od prihoda regularne naplate. Primera radi, garaža na Obilićevom vencu u 2003. godini imala je prihod od 41 milion dinara. To pokazuje da zonsko parkiranje ne rešava problem stacionarnog saobraćaja Beograda i da umesto naplate usluge svodi se na naplatu prekršaja, a da korisnicima nije ponuđena nikakva alternativa.

Tehničko rešenje zonskog parkiranja će trajno ostati sporni deo Studije. Prvo, bez studije opravdanosti ne bi trebalo ulaziti u skupa rešenja. Drugo, tim autora nije konsultovao ni Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

jednu instituciju koja se bavi upravljanjem procesima u realnom vremenu. Treće, bez korišćenja domaćih kadrovskih potencijala ovakva tehnička rešenja nemaju onu meru skalabilnosti koja treba da ima svako tehničko rešenje.

Sistemi naplate koji se oslanjaju na čoveka su latentno ili potencijalno kompromitujući. Nema garancije da ovlašćeno lice na terenu neće pogrešiti. Tehnički sistemi koji zamenjuju čoveka u naplati dokazuju da su to jeftinija i pouzdanija rešenja sa stanovišta grešaka prema korisniku.

LITERATURA /1/ Generalni Urbanistički Plan Beograda do 2021. /2/ Studija: Istraživanje karakteristika parkiranja u centralnoj zoni Beograda sa predlogom mera za poboljšanje uslova parkiranja, Institut Saobraćajnog fakulteta, Beograd, juli 2003.

A CONTRIBUTION TO THE ANALYSIS OF PARKING ZONES POLICY IN BELGRADE In trying to solve parking problems, like many other metropolises, Belgrade has introduced a parking zones policy or restricted parking. The main feature of this policy is a limited parking time and fining for breaking the regulations.

In this way maximum and minimum parking accumulation has been increasing on streets front and the pavements without parking zones.

Every fifth vehicle is parked on a forbidden place.

Parking zones policy will always cause parking demands to migrate to places without limited parking. The planned expansion of parking zones will create a new conceptual problem.

/3/ Efekti uvođenja zonskog sistema parkiranja u ″krugu dvojke″ - I faza, Institut Saobraćajnog fakulteta, Beograd, jun 2004.

It is useful and moral to offer users an alternative and after that be entitled to sanction violations. Technical systems that substitute a human being in parking fee collection have proved to be more reliable and cheaper from the standpoint of errors towards users.

/4/ Regulacioni plan mreže javnih garaža na teritoriji Beograda – radna verzija, Urbanistički zavod Beograda, decembar 2002.

Key words: parking zones policy (parking restricted), parking accumulation, parking management

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

63

PRIKAZI SKUPOVA XXX NAUČNO STRUČNI SKUP ODRŽAVANJE MAŠINA I OPREME (NSS OMO) XXX Naučno stručni skup o održavanju mašina i opreme ove godine održan je iz dva dela – prvi 16. Juna na Mašinskom fakultetu u Beogradu a drugi od 21. do 24. Juna u Budvi, u kompleksu hotela Slovenska plaža. Skup su zajednički organizovali Mašinski fakultet iz Beograda, Institut za istraživanja i projektovanja u privredi i Društvo održavalaca tehničkih sistema (DOTS). U pet radnih dana skupu je prisustvovalo preko 300 učesnika, kojima se organizatori zahvaljuju na kooperativnosti.

Na otvaranju skupa govorili su prof dr Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, dr Jovan Todorović, ispred DOTSa, dr Ivo Čala, ispred Hrvatskog društva održavaoca, dr Todor Davčev sa Mašinskog fakulteta iz Skoplja, mr Srećko Nijemčević, generalni direktor IKARBUS Zemun, mr Slaven Tica, direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd i prof. dr Aleksandar Sedmak ispred Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. U radnom delu skupa u Beogradu izloženo je i pet naučno-stručnih radova, uz učešće brojnih izlagača (IIPP, WURTH, HAHN+KOLB, RMS, ICI, KROMA, SPM, TRC pro, RRC, INKOSOFT, ALTOM, BELL, JUGOALAT, SRBOAUTO, TRIBOTEC, BATREX, HOFMANN MARINKOVIĆ, ONIKS, KOMING PRODUKT, INDUSTRIJA PRECIZNE MEHANIKE, GOODYEAR, SULZER, CASTROL, BELTECH i dr.) kojima se ovom prilikom posebno zahvaljujemo.

Drugi deo skupa, u Budvi od 21. do 24. Juna, bio je koncipiran na izlaganju naučno-stručnih radova, poseti Luci Bar i fabrici kliznih ležajeva Daido Kotor, kao i održavanju stručnih seminara iz oblasti održavanja tehničkih sistema.

Prilikom posete Luci Bar učesnike je pozdravio gospodin Milan Čelebić, direktor sektora za strateški razvoj, a radove su izložili i učesnike upoznali sa Lukom mr Deda Đelović, kome organizatori i učesnici posebno zahvaljuju na organizaciji posete, zatim gospoda Danilo Radoman i Tomislav Nedović. Nakon izlaganja radova od strane zaposlenih iz Luke Bar i učesnika XXX NSS OMO, organizovan je obilazak iste gde su učesnici imali prilike da se upoznaju sa načinom funkcionisanja jednog veoma kompleksnog sistema kakav je Luka Bar, načinu skladištenja, pretovara, održavanja tehničkih sistema i dr.

Poseta fabrici DAIDO METAL KOTOR organizovana je uz nesebičnu pomoć gospodina Borisa Rajmana, kome se posebno zahvaljujemo, i gospodina Pavla Stanaćeva, izvršnog direktora fabrike, koji je učesnike skupa pozdravio nakon organizovanog obilaska fabrike. Učesnike su pozdravili i poželeli im dobrodošlicu i Managing Director gospodin Yukio Kitagawa i Deputy Managing Director gospodin Kiminori Shigemitsu. U toku obilaska učesnici su imali prilike da se upoznaju sa načinom funkcionisanja fabrike čiji su osnovni proizvodni program klizni poluležajevi, klizne čaure i uporni prstenovi za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Posebnu pažnju učesnika privukao je način kontrole kvaliteta (počev od ulazne sirovine, preko kontrole u toku proizvodnje do završne kontrole) koji se primenjuje u fabrici, a prema standardima koji su važeći u industriji motornih vozila – ISO/TS 16949:2002.

Radove su u drugom delu posete izlagali gospoda Boris Rajman i Ante Tasovac ispred fabrike, kao i učesnici XXX NSS OMO. Skup je zatvoren 24. Juna izlaganjem naučno-stručnih radova, okruglim stolom OUTSOURCING – ZA I PROTIV, i izletom brodom na plažu Kamenovo, gde je organizovan i prigodan koktel.

Osnovni zaključak skupa je da se aktivnosti sa stanovišta održavaoca tehničkih sistema ne smeju ograničiti samo na skupove koji se periodično održavaju već su poželjni šire povezivanje, razmena iskustava i druge aktivnosti u toku cele godine, a kroz organizovanje stručnih Odbora u okviru DOTS-a koji bi se bavili konkretnom problematikom.

Predsednik organizacionog odbora XXX NSS OMO Mr Dejan Curović 64

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

PRIKAZI SKUPOVA 31. JUPITER KONFERENCIJA Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu (Katedra za proizvodno mašinstvo i Centar za nove tehnologije) i JUPITER asocijacija su organizovali 31.JUPITER (Jedinstveno Upravljanje Proizvodno-Tehnološkim Informacionim Resursima) Konferenciju u periodu od 12.-14. aprila 2005.godine na Zlatiboru.

JUPITER Konferencija, kao najznačajnija stalna aktivnost JUPITER asocijacije (asocijacije industrije, fakulteta, instituta, viših škola i komora), koja se održava svake godine i kroz svoje tradicionalne simpozijume, seminare i kolokvijume objedinjuju istraživačkorazvojne i obrazovne aktivnosti domaće industrije i nauke.

Rad 31. JUPITER Konferencije se odvijao kroz Simpozijume (22. simpozijum “CIM u strategiji tehnološkog simpozijum “CAD/CAM”, 25. simpozijum “NU – Roboti simpozijum “Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade simpozijum “Kvalitet”) i plenarne sednice.

tradicionalne razvoja”, 16.

– FTS”, 31. metala” i 9.

Na Simpozijumima (u okviru kojih je bilo uvršteno 80 radova) su prikazani rezultati domaćih i stranih istraživača u oblasti savremenih proizvodnih tehnologija, a posebno tehnologija baziranih na primeni računara, čiji su razvoj i uvodjenje imperativ za održavanje konkurentne sposobnosti domaće industrije prerade metala.

Na plenarnoj sednici su izloženi uvodni radovi: «Industrija prerade metala Republike Srbije sa aspekta spoljnotrgovinske razmene», «Uticaj tranzicije na industriju proizvodnje i prerade metala u crnoj Gori «, «Stanje privrede Slovenije i perspektive saradnje sa SCG» i «Organizovano neznanje- Fenomen Srbije». Ovi uvodni radovi su bili osnova za okrugli sto koji je održan na temu «INDUSTRIJA PRERADE METALA SCG – Kako izaći iz krize?, a u nastavku su izdvojeni najvažniji zaključci : • Potrebno je da svi privredni subjekti posvete veću pažnju unapređenju znanja kroz sve vidove edukacije.

• Potrebno je uspostaviti tesnu saradnju između fakulteta i kompanija iz industrije kako bi se potrebne edukacije sprovodile metodama kod industrijski razvijenih Zemalja.

• Potrebno je da subjekti u Široj društvenoj zajednici prepoznaju i pomognu razvoj kompanija pre svega kroz stabilizaciju propisa i podrške u pogledu kreditiranja prema procesu rada i vremenu obrta sredstava.

• Potrebno je permanentno vršiti praćenje kako kvaliteta proizvoda tako i metoda koje se koriste za edukaciju kadrova kako bi se što je moguće brže i lakše opstalo na vrlo probirljivom svetskom tžištu i došlo do što većeg broja kupaca naših proizvoda i što većeg broja korisnika naših usluga.

Konferencija je ostvarila svoj cilj povezivanja nauke i industrije sa željom svih učesnika za što brže i uspešnije uključivanje i u Evropske integracije.

Predsednik Programskog odbora 31. JUPITER Konferencije Prof dr Ljubodrag Tanović

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O KVALITETU - ICQ 2005 (ORGANIZATOR- JUSK) U organizaciji JUSK-a (Udruženja SCG za kvalitet i standardizaciju) i Društva Srbije za kvalitet i standardizaciju je, u beogradskom Domu sindikata, od 30. maja do 03. juna održana Međunarodna Konvencija o kvalitetu, pod motom KVALITETOM KA EVROPSKIM I SVETSKIM INTEGRACIJAMA. Konvenciji je prisustvovao veliki broj učesnika iz 26 zemalja i sa četiri kontinenta (Australija, Azija, Evropa i Amerika) i to je, po mišljenju učesnika, najveći i najbolji naučno-stručni skup o kvalitetu ikada održan u našoj zemlji. Konvencija je imala podršku najznačajnijih međunarodnih organizacija i institucija iz šire oblasti kvaliteta: International Institution for Production Engineering Research (CIRP) Paris, France; Japanese Union of Scientits and Engineers (JUSE), Tokyo, Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005 65

PRIKAZI SKUPOVA Japan; European Organization for Quality (EOQ), Brusssels, Belgium; European Foundation for Quality Management (EFQM), Brussels, Belgium; American Society for Quality (ASQ), Milwoku, USA; International Federation for Information Processing (IFIP), Laxenburg, Austria; International Measurement Confederation (IMEKO), Budapest, Hungary; International Federation of Automatic Control (IFAC), Laxenburg, Austria.

Rezultat angažovanja tima međunarodnih i domaćih naučnika i eksperata je presek svetske i domaće teorije i prakse kvaliteta sublimiran kroz 15 Konferencija (od toga 6 međunarodnih) koje su održane na ovoj Konvenciji. To su, između ostalih: •

•

•

•

•

•

•

•

•

66

Treća Međunarodna Konferencija ‘’Total Quality Management – Advanced and Intelligent Approaches’’, uz podršku najznačajnijih organizacija iz sveta (CIRP, EOQ, EFQM, JUSE, IFIP, IFAC, IMEKO i ASQ). Ovaj bijenalni međunarodni skup je prvi i do sada jedini skup uspostavljen u našoj zemlji koji je ušao u kalendar svetskih Konferencija iz oblasti kvaliteta, a koga podržavaju napred navedene svetske organizacije. Na njoj su poznati međunarodni eksperti i domaći stručnjaci razmenili znanja i informacije iz teorije i prakse razvoja TQM/BE u svetu i kod nas.

U saradnji sa nacionalnim organizacijama za kvalitet Balkana, JUSK je organizovao prvu Balkansku Konferenciju o kvalitetu, pod nazivom ‘’Balkan kao region kvaliteta’’. Na njoj je dat presek primene QM/QMS modela u ovim zemljama, a povodom ove Konferencije donet je zajednički dokument o saradnji na regionalnom nivou između nacionalnih organizacija za kvalitet. Inicijativa i ideje JUSK-a na ovim pitanjima su dobile opšte prihvatljivu podršku Održana je, 32 put po redu, Nacionalna godišnja Konferencija o kvalitetu, na kojoj su izloženi domaći napori u oblasti unapređenja kvaliteta i razmatrani najnoviji trendovi u razvoju QM, QMS-a i IMS-a. U okviru ove Konferencije održane su četiri Specijalne Konferencije sa sledećim temama: (I) Nivoi QM u sertifikovanim organizacijama, (II) Modeliranje procesa za integrisane menadžment sisteme, (III) QM u proizvodnji NVO i (IV) QMS za IT. Globalna tema 32 Konferencije su bila pitanja u vezi sa teorijom i praksom integrisanih menadžment sistema.

Najuglednija Sekcija JUSK-a- Sekcija za farmaciju (koja je prošle godine obeležila 30 godina rada), održala je svoju 19-tu Konferenciju. Farmaceutska industrija je lider u unapređenju kvaliteta u našoj zemlji i, samim tim, lider u evropskim integracijama za kvalitet u ovoj oblasti. Tema ovogodišnje Konferencije se odnosila na nove trendove u unapređenju kvaliteta u farmaciji.

Procesi evropskih integracija u oblasti poljoprivrede i veterine se odnose i na uređenje nacionalne infrastrukture za menadžment kvalitetom u ovoj oblasti. Treća Konferencija JUSK Komiteta za ovu oblast bavila se ovim problemima, kao i novim standardima koji povezuju HACCP i QMS – ISO 22000.

Posebnu pažnju JUSK posvećuje pitanjima unapređenja kvaliteta u javnom sektoru, a zdravstvo je jedan od najvažnijih sektora. Na Konvenciji je održana posebna Konferencija JUSK Komiteta za unapređenje kvaliteta u zdravstvu, gde su razmotrena najvažnija pitanja iz ove oblasti.

Pitanja unapređenja kvaliteta u obrazovanju su izuzetno značajna za zemlje u tranziciji, a, kada se povežu sa menjanjem vlasničke strukture u ovoj oblasti, postaju još kompleksnija.

Sve ovo, kao i neka druga pitanja koja se odnose na modele unapređenja kvaliteta u ovoj oblasti, razmotreno je na Konferenciji JUSK Komiteta za unapređenje kvaliteta u obrazovanju. Takođe su na ovoj Konferenciji izložene aktivnosti JUSK-a na uvođenju i primeni EOQ šeme obrazovanja (EOQ PRU Schema).

Suštinska transformacija velikih sistema kakvi su javna preduzeća (elektroprivreda, železnica, komunalni sistemi, ...) se ne može izvršiti bez njihovog uređenja prema modelu QMS-a. Neki rezultati u ovoj oblasti su ostvareni u našoj zemlji, i na Konferenciji JUSK Komiteta za unapređenje kvaliteta u javnim preduzećima su detaljno razmatrana sva ova pitanja.

Jedna od suštinskih karakteristika nove strategije JUSK-a je stalna promocija novih trendova u oblasti unapređenja kvaliteta u svetu i u našoj zemlji. Na ovoj Konvenciji je Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

PRIKAZI SKUPOVA

• • •

održana Konferencija JUSK Komiteta za šest sigma, na kojoj su razmotreni prilazi u ovoj oblasti kao i mogućnosti primene u našoj zemlji.

SCG Quality Project je na ovoj Konvenciji prezentovan kroz posebnu Konferenciju i specijalni Seminar. Izložen je napredak na ovom projektu kao i postignuti rezultati.

Jedan od najvažnijih segmenata primene QMS-a u privredi/uslugama su akreditovane laboratorije, odnosno primena standarda ISO 17025 u njima. Rezultati u ovoj oblasti su sumirani na Konferenciji JUSK Komiteta za akreditovane laboratorije.

Sekcija JUSK-a za unapređenje kvaliteta u turizmu je takođe održala svoju Konferenciju, na temu primene QM modela u ovoj oblasti

30. maja u 19 sati je, posle koktela dobrodošlice, održan okrugli sto na temu – Ocenjivanje QM nivoa - stanje i budući trendovi, na kome su strani i domaći eksperti razmenili mišljenja u ovoj oblasti. U sledeća tri dana je održano 28 sednica (od čega 5 plenarnih) i, kroz dva Zbornika radova (TQM, ICQ) obima 900 strana, objavljeno je 128 radova koji su prihvaćeni posle recenzije.

Pored toga, časopis JUSK-a ''Total Quality Management and Excellence'', posle 33 godine izlaženja kao nacionalni, povodom JUSK ICQ 2005 počinje da izlazi kao međunarodni časopis.

Pored velikog broja najpoznatijih svetskih i domaćih naučnika i eksperata za kvalitet, specijani gost Konvencije bio je Bertrand Jouslin, General Secretary of EOQ (European Organization for Quality). Na zvaničnim razgovorima koji su biti tom prilikom održani, JUSK je podneo zvaničnu kandidaturu za domaćina EOQ Kongresa u našoj zemlji.

JUSK je ovom Konvencijom neizmerno doprineo jačanju nacionalnog pokreta za kvalitet, kao i porastu njegovog ugleda u svetu kod međunarodnih učesnika i zvaničnika.

Podpredsednik JUSK-a Prof. dr Vidosav D. Majstorović, dipl. maš. inž.

IV MEĐUNARODNA KONFERENCIJA „MODERNI TEHNIČKI POSTUPCI U KANALIZACIJI“ POVODOM 100 GODINA BEOGRADSKE KANALIZACIJE Ova je Konferencija održana od 15. do 16. septembra 2005.godine u „Sava centru“, u organizaciji Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije i Crne Gore, Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, JKP Beogradskog vodovoda i kanalizacija i Instituta „Jaroslav Černi“.

Cilj konferencije je bio da se napravi poređenje kanalizacione tehnike koja se primenjuje kod nas i u inostranstvu, a ujedno i da se obeleži jubilej- 100 godina od početka izgradnje modernog kanalizacionog sistema grada Beograda.

Konferencija je imala dve tematske oblasti: - Kanalizaciona tehnika kroz ino- i domaća iskustva, i - Modernizacija Beogradske kanalizacije.

Za prvu temu bilo je izloženo 18 radova, od kojih devet iz inostranstva (Francuske, Rusije, Slovenije, Bugarske, Hrvatske, Austrije, Makedonije i Bosne i Hercegovine).

Druga tema je obradjena sa 10 radova.

U radu skupa učestvovalo je oko 300 učesnika koji su bili zadovoljni temama jer su imali prilike da se upoznaju sa savremenim tendencijama i načinom rada u velikim kanalizacionim sistemima.

Ovakav tip skupa se održava svake druge godine, što znači da će 2007. godine Beogradska kanalizacija moći da prezentira stepen efikasnosti na održavanju kanalizacione mreže i kolektora sa specijalizovanom opremom koja je nabavljena u zadnje dve godine.

Po načinu rada, interesovanju i organizaciji ovaj stručni skup je potpuno uspeo.

Dr Predrag Uskoković Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

67

NAJAVE SKUPOVA

REDAKCIJA ČASOPISA ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA ZA PRIVREDU, MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU i AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE I CRNE GORE organizuju i pozivaju Vas na Simpozijum „ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA ZA PRIVREDU – IIPP 2005“ koji će se održati 06. i 07. oktobra 2005. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Simpozijum će okupiti eksperte iz raznih oblasti čiji istraživački rad i/ili projekti, studije, ekspertize, imaju značajne primene u privredi.

Detaljnije informacije možete dobiti na adresi www.iipp.co.yu.

PROGRAMSKI ODBOR: Prof. dr Jovan Todorović, Mašinski fakultet, Beograd, predsednik Dr Predrag Uskoković, JKP BVK, Beograd Prof. dr Gradimir Danon, Šumarski fakultet, Beograd Prof. dr Vlastimir Dedović, Saobraćajni fakultet, Beograd Prof. dr Vladan Božić, Ekonomski fakultet, Beograd Prof. dr Nenad Đajić, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Doc. dr Dušan Milutinović, Institut „Kirilo Savić“, Beograd

Mr Đorđe Milosavljević, IHTM A.D. Dr Robert Bjeković, Nemačka Prof. dr Jozef Aronov, Rusija Dr Jezdimir Knežević, Engleska Dr Nebojša Kovačević, Engleska Dr Jelica Vujačić, SAD Adam Zielinski, Poljska Dr Peter Steininger, Austrija

OKVIRNE TEMATSKE OBLASTI SIMPOZIJUMA SU ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA U:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

pouzdanosti i održavanju informacionim i ekspertnim sistemima finansijama i bankarstvu menadžmentu vojnoj primeni rudarstvu i geologiji oblasti softvera upravljanju proizvodnjom i zalihama ekologiji energetici ekonomiji

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

logistici inženjerstvu kvaliteta prerađivačkoj industriji državnoj upravi, javnim preduzećima i komunalnim sistemima osiguranju poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi transportu i saobraćaju upravljanju rizikom turizmu obrazovanju

OBAVEŠTENJE POTENCIJALNIM AUTORIMA Organizatori su obezbedili učešće eminentnih predavača sa fakulteta, naučnih instituta i iz privrede koji će po pozivu održati predavanja iz oblasti svog delovanja, kao i po napred navedenim tematskim oblastima skupa.

Pozivaju se zainteresovani autori da dostave svoje radove i na taj način uzmu učešće u radu Simpozijuma IIPP 2005. Preliminarno prijavljivanje radova može se izvršiti na e-mail adresu simpozijum@iipp.co.yu.

Zbornik radova biće u elektronskom (CD) izdanju, tako da se autori radova ne ograničavaju u pogledu broja strana rada. Rad treba dostaviti na disketi ili poslati na navedenu e-mail adresu. Format rada je: A4, program: MS Word za Windows 98 - XP, font: Arial (koristiti Unicode font - Serbian Latin, Croatian ili Slovenian tastatura), pismo: latinica, prored: single, fusnote: na prvoj strani puna imena i titule autora, naziv i adresa firme, obavezna literatura na kraju rada. Zbornik radova biće dostavljen svim učesnicima na samom Simpozijumu.

Rok za slanje rezimea je 23.09.2005. a za slanje kompletnih radova i prijavu autora 30.09.2005.

IZLOŽBE, PROMOCIJE, PREZENTACIJE, SPONZORSTVA I OGLAŠAVANJE Organizatori nude različite mogućnosti za sponzorstvo, promocije, prezentacije i oglašavanja u Završnom programu Simpozijuma i Zborniku radova, kao i izlaganje proizvoda, opreme, instrumenata, usluga i softvera, na posebnom prostoru ispred sala. Informacije o svim uslovima možete dobiti na telefone: 3302-451 i 3302456; fax za slanje prijava je 011/3302-450.

INFORMACIJE I PRIJAVE Svi zainteresovani učesnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu www.iipp.co.yu čime će biti uvršteni na listu za dalja obaveštenja. Molimo Vas da u e-mail poruci navedete Vašu e-mail adresu, telefon, fax i poštansku adresu.

68

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

NAJAVE SKUPOVA

DRUŠTVO ODRŽAVALACA TEHNIČKIH SISTEMA, INSTITUT ZA ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA U PRIVREDI i MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

organizuju i pozivaju Vas na KONFERENCIJU „UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM TRANSPORTNIH SREDSTAVA“ U decembru 2005. godine u Beogradu će se održati Konferencija „UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM TRANSPORTNIH SREDSTAVA“. Tema ovogodišnjeg skupa je Protektiranje pneumatika, u skladu sa zaključcima skupa "PneUMAtici 2004" održanog oktobra meseca prošle godine. Ovoj temi se daje centralno mesto jer predstavlja dobar primer kako se može upravljati produžetkom životnog ciklusa jednog elementa transportnih sredstava.

Detaljnije informacije možete dobiti na adresi www.dots.org.yu.

15. i 16. decembar 2005.

OKVIRNE TEMATSKE OBLASTI SKUPA SU UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM: 1.

2.

3.

4.

5.

drumskih vozila železničkih transportnih sredstva vazduhoplova brodova vojnih transportnih sredstava

6.

7.

8.

9.

sredstava unutrašnjeg transporta vozila specijalne namene vozila kombinovane namene agregata, sklopova i elementa koji čine transportna sredstva

OBAVEŠTENJE POTENCIJALNIM AUTORIMA Do slanja ovog poziva organizatori su obezbedili učešće eminentnih predavača sa fakulteta, naučnih instituta i iz privrede koji će po pozivu održati predavanja iz oblasti svog delovanja, kao i po napred navedenim tematskim oblastima skupa. Spisak predavača sa temama biće objavljen naknadno. Pozivaju se zainteresovani autori da dostave svoje radove i na taj način uzmu učešće u radu Konferencije. Preliminarno prijavljivanje radova može se izvršiti na e-mail adresu ts@dots.org.yu. Zbornik radova biće u elektronskom (CD) izdanju, tako da se autori radova ne ograničavaju u pogledu broja strana rada. Zbornik radova biće dostavljen svim učesnicima na samoj Konferenciji.

Rok za slanje rezimea je 02.12.2005. a za slanje kompletnih radova i prijavu autora 14.12.2005.

IZLOŽBE, PROMOCIJE, PREZENTACIJE, SPONZORSTVA I OGLAŠAVANJE Organizator nudi različite mogućnosti za sponzorstvo, promocije, prezentacije i oglašavanja u Završnom programu Konferencije i Zborniku radova, kao i izlaganje proizvoda, opreme, instrumenata, usluga i softvera, na posebnom prostoru ispred sala. Informacije o svim uslovima možete dobiti na telefone: 3302-451 i 3302-456; fax je 011/3302-450.

INFORMACIJE I PRIJAVE Svi zainteresovani učesnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu www.iipp.co.yu čime će biti uvršteni na listu za dalja obaveštenja. Molimo Vas da u e-mail poruci navedete Vašu email adresu, telefon, fax i poštansku adresu.

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

69

NAJAVE SKUPOVA EUROMAINTENANCE 2006 – 3RD WORLD CONGRESS ON MAINTENANCE 20 – 22 June 2006, Convention Center, Basel, Switzerland The Maintenance and Facility Management Society of Switzerland, MFS, together with the German Maintenance Society, GFIN, and the European Federation of National Maintenance Societies vzw, EFNMS, will organize the 18th European Maintenance Congress – EuroMaintenance 2006 and the 3rd World Congress on Maintenance in Basel, Switzerland, on 20th to 22nd June 2006.

Main Topics for the Congress: Sharing knowledge and success for the future!

Management and Technology E1 Management and Competence E2 Knowledge / Communication E3 Life Cycle Management E4 Business Excellence E5 Partnership / Networking E6 Advanced Technologies / R+D E7 Standards / Certification E8 ...

W1 W2 W3 W4 W5 W6 W7 W8

Global Issues World Economy Investment / Risk Management Sustainability / Environmental Risks People / Infrastructure Social and Political Aspects Training / Education / Qualification Responsibilities ...

Thesis: Over 20% of the World Gross National Product is spent on Maintenance and Operative Costs: International and Governmental Organizations– Banks– Insurances– Legal System– Asset Owners– Asset Operators– Asset Users– Government Agencies – Organizations for Standardization.

Congress Features: 25,000 targeted contacts– 2000m2 exhibition surface– Congress facility for 500 participants Plenary Sessions– Workshops– Round Table Discussions– Networking Events– Awards More information: www.ewc06.ch INTERNATIONAL CONFERENCE CONTROL 2006: 30th August to 1st September 2006, Glasgow, Scotland Aims: This is the sixth bi-ennial UKACC Control Conference, which traditionally brings together the practitioners and the scientists working in the broadly understood area of control engineering. The Conference covers Methods, Technology, Applications and Education in Control Engineering.

Important Deadlines: The submission of Draft Paper 10th Feb. 06 Notification 10th April 06 Final Submission 2nd June 06 Organised by University of Strathclyde and University of Glasgow

More information: www.control2006.org 70

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

NAJAVE SKUPOVA III MEĐUNARODNO STRUČNO SAVETOVANJE «TEHNIČKA REGULATIVA U OBLASTI VODOVODA I KANALIZACIJE» U Beogradu će se, od 9 -11. novembra, održati III Medjunarodno stručno savetovanje «Tehnička regulativa u oblasti vodovoda i kanalizacije» u organizaciji: - Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, - Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije, - Instituta za vodoprivredu «Jaroslav Černi», u saradnji sa Zavodom za standardizaciju i Privrednom komorom Beograd.

Donošenjem odluke predstavnika Evropske unije o prihvatanju studije izvodljivosti za zajednicu Srbije i Crne Gore, pred stručnim aocijacijama je veoma veliki posao za harmonizaciju naših propisa sa propisima Evropske Unije.

Ocenjeno je da se radi o veoma važnom i obimnom poslu, te je stoga nastavljen kontinuelni rad kroz najavljenu III konferenciju, savetovanje sa tematskim oblastima: - pravna regulativa, - tehnički propisi, i - standardi.

Do sada je prijavljeno 12 radova na temu poslovna regulativa i 35 obradjenih tehničkih propisa i standarda EN – JUS. Smatra se da će ovakvo savetovanje pobuditi veliko interesovanje stručne javnosti iz oblasti vodovoda i kanalizacije. st

The 31 st FISITA 2006 World Automotive Congress 22 – 27 October 2006, Yokohama, Japan The FISITA World Automotive Congress is the longest established international technology conference in the automotive industry. For more than 50 years, the FISITA World Automotive Congress has been the meeting place for thousands of the industry's senior innovators and technical decision-makers.

FISITA 2006 is an essential event for all engineers, technical specialists, scientists and executives working in the global automotive industry.

Delegates attend from across the automotive spectrum including: • OEMs • component & systems suppliers • research establishments • engineering / design consultants • service providers (including testing, proving, measurement, software, e-business etc.)

• academia • government bodies The FISITA World Automotive Congress is recognised as the leading international forum for the exchange of ideas, technologies and techniques relevant to the automotive industry. FISITA 2006 in Yokohama will bring together engineers and related specialists in a spirit of global co-operation to share knowledge and to advance all aspects of automotive technology. In particular the congress will focus on high-quality technical information presented by the leading engineers and scientists from the industrial and academic worlds • Powertrain Technology • Vehicle Design & Manufacturing • Vehicle Dynamics & Intelligent Control Systems • Driver/Vehicle Interface, Information & Assistance Systems • Transportation Challenges in Emerging Economies FISITA 2006 is jointly organised by JSAE (Society of Automotive Engineers of Japan, Inc.) and FISITA (International Federation of Automotive Engineering Societies).

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

71

NAJAVE SKUPOVA Aerospace Testing Expo Europe 2006 Europe's only dedicated international trade fair for Aerospace Testing, Evaluation and Inspection 4, 5, 6 April 2006 Hamburg, Germany Aircraft Interiors Expo Hamburg 2006 The 7th International Showcase for Aircraft Interior Design and Equipment 4, 5, 6 April 2006 Hamburg, Germany Automotive Testing Expo Europe 2006 The Leading Automotive Test and Evaluation Exhibition and Open Technology Forum 9, 10, 11 May 2006 Messe Stuttgart, Germany Crash Test Expo 2006 The Leading Automotive Test and Evaluation Exhibition and Open Technology Forum 9, 10, 11 May 2006 Messe Stuttgart, Germany Customer Quality Expo & Congress 14, 15, 16 June 2006 Palais des Festivals et des Congres, Cannes, France Engine Expo 2006 Engine Design, Components, Manufacturing, Test and Development 9, 10, 11 May 2006 Messe Stuttgart, Germany European Automotive Components Expo 2006 The new and much needed annual, trade-only exhibition for automotive component suppliers targeting Europe.

9, 10, 11 May 2006 Messe Stuttgart, Germany Passenger Terminal Expo 2006 The World's Leading International Exhibition and Conference on Passenger Terminal Design, Security, Technology and Management 21, 22, 23 March 2006 Paris, France Post-Expo 2005 The World's Leading Exhibition and Conference Devoted Solely to the GlobalPostal, Courier and Mailing Industries 3, 4, 5 October 2005 Paris Nord, Paris, France Professional Motorsport World Expo 2006 8, 9, 10 November 2006 Koln, Germany Railway Interiors Expo 2005 29, 30 November & 1 December 2005 Koln Messe, Germany Safe Highways of the Future 2006 9, 10 May 2006 Messe Stuttgart, Germany Tire Technology Expo 2006 7, 8, 9 March 2006 Messe Stuttgart, Germany Vehicle Dynamics Expo 2006 The Dedicated International Showcase Exhibition and Conference for Vehicle Dynamics Technologies and Components 9, 10, 11 May 2006 Messe Stuttgart, Germany VIĹ E INFORMACIJA NA ADRESI www. ukintpress.com/events

72

IstraĹživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

KNJIGE KOJE PREPORUČUJEMO LIFTOVI Autor: Prof. Dr Slobodan Tošić U knjizi Liftovi, autora prof. dr Slobodana Tošića, u izdanju Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izložena materija odražava rezultate višegodišnjih napora autora na projektovanju, konstruisanju, proračunavanju i ispitivanju liftova, mehanizama i opreme i mnoge rezultate istraživanja autora sa saradnicima, publikovanih u naučno-stručnim časopisima ili izloženih na naučno-stručnim skupovima, u zemlji i u inostranstvu.

Materijal u knjizi je izložen na 701 strani, sa odgovarajućim crtežima i fotografijama (282), tabelama (60), dijagramima (88) i dr. ilustracijama. Spisak literature dat je na 5 stranica i sadrži 87 naslova, među kojima ima dosta Pravilnika i Standarda iz oblasti normativa proračuna, konstruisanja i projektovanja liftova i opreme liftova.

Knjiga Liftovi je podeljena u dva zasebna dela. U I delu izložena materija je, zbog lakšeg shvatanja, razvrstana u 15 poglavlja. Osim uvodnih razmatranja obuhvaćeni su: projektovanje liftova; projektovanje i proračuni mehanizama za dizanje; vozno okno; mašinska prostorija i prostorije užetnjača; kabine i ramovi kabina; protivteg sa ramom; vođice; vrata kabina i voznog okna; hvatački uređaji; upravljanje i automatizacija; elektropogoni; sistemi liftovskih postrojenja.

U II delu su razmatrani liftovi na hidraulički pogon i to: vrste, oprema, montaža, kontrola, ispitivanje i održavanje, sa uputstvom za rukovanje.

U knjizi se objašnjava i suština automatizacije upravljanja liftova u grupnom rasporedu, primenom mikroprocersorskog upravljanja, sve u cilju optimizacije transportnih tokova osoba i tereta, što doprinosi značajnom povećanju kapaciteta bilo novougrađenih ili modernizovanih starih liftova (zamena sistema za upravljanje liftom, novim – mikroprocesorskim). Priloženi su u većem obimu i rezultati autora sa saradnicima na Katedri za mehanizaciju u okviru Inovacionog projekta, ev. br. I.5.1624, finansiranog od Ministarstva za nauku i tehnologiju RS, (1998.): “Savremeni pristup formiranju moderne tehnike projektovanja liftova na električni pogon za vertikalni prenos osoba i tereta”. Priložene skice i tabele će nesumnjivo koristiti studentima pri izradi projekata i završnih diplomskih radova, kao i istraživačima i projektantima pri izradi projekata iz oblasti vertikalnog transporta osoba i tereta.

Knjiga svojim obimom i sadržajem svakako prevazilazi uže okvire udžbenika iz ove oblasti, i tako predstavlja korisnu naučno-stručnu literaturu tehničkom kadru koji se bavi problematikom liftogradnje, montaže, servisiranja, održavanja, pregleda i ispitivanja, kao i tehničke kontrole i prijema liftova i opreme.

Izabrana poglavlja iz oblasti projektovanja liftova na električni i hidraulični pogon mogu koristiti kandidatima za dobijanje licenci za odgovornog projektanta ili za izvođenje radova transportnih sredstava, skladišta i mašinskih konstrukcija i tehnologija. I konačno, knjiga se može preporučiti i magistrantima i doktorantima u oblasti istraživanja vertikalnog transporta osoba i tereta.

U knjizi su naslovi i podnaslovi međusobno dati na jedinstven način, a podele odgovaraju obimu i specifičnostima pojedinih poglavlja. Struktura teksta odgovara sadržaju. Knjiga je pisana dobrim jezikom, a strani nazivi i imena dati su na jedinstven način.

Knjiga odražava savremena naučna i stručna dostignuća u oblasti, sa doslednom primenom mernih jedinica i simbola. Nazivi su prilagođeni Zakonu i odgovarajućim preporukama i u celini su konsekventno i jedinstveno korišćeni, tako da je jasnim jezikom knjiga u celini dostupna i lako razumljiva i studentima i diplomiranim inženjerima, kao i drugim licima koja je koriste u svojoj struci.

Knjiga u celini predstavlja značajan doprinos obogaćivanju udžbeničke i naučno-stručne literature, na visokom stručnom i naučnom nivou u oblasti liftogradnje, a koja je još uvek veoma oskudno zastupljena u tehničkoj, stručnoj literaturi na srpskom jeziku. Knjiga Liftovi je već pozitivno prihvaćena od šire čitalačke publike i nagrađena je od Naučno-nastavnog veća Mašinskog fakulteta u Beogradu na dan Svetog Save, 2005. godine kao najbolja knjiga u 2004. godini.

Recenzent: Prof. dr h.c. Dragutin Popović, red. prof. u penziji Mašinskog fakulteta u Beogradu Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

73

KNJIGE KOJE PREPORUÄ&#x152;UJEMO Engine Analisys- Analytical & Numerical Methods Edition 2005, 305 pages, 230 figures, 4C printing This handbook is primed to support your design, research and development efforts. Packed with numerous examples and best practises from OEMs, suppliers and CAE software vendors - which cover topics ranging from crankshaft materials, bearing analysis, and cam design to the fatigue analysis of crankshafts, and the optimization of engine NVH - it supplies the guidance you need for designing, developing and optimizing engines.

Fundamentals:

Economic, ecological and technological challenges - Benefits of simulation - The use of simulation over the product life cycle - Contribution of simulation to sales and profits - Analytical and numerical simulation techniques

Analytical Methods:

Crankshaft analysis (basics of crankshaft design, crankshaft materials, fatigue analysis, torsional vibration analysis) - Crankshaft bearing analysis (bearing loads, oil film pressure, oil film thickness) - Bearing shell analysis (hoop stresses, radial pressure shell/ housing, bearing clearances) Connecting rod stress analysis (small/big end, shank, bolts ) - Piston pin analysis (evaluation of pin deflections, permissible deflections, pin stresses, pin bearing loads) - Valve train analysis (equivalent systems, rocker arm geometry, rocker arm ratios, cam design, parameters for the evaluation of the cam design, valve spring calculation) - Cylinderhead bolt analysis (non-retorque-type/retorque-type cylinder head fixation) - Oil pump calculations (required pump capacity, evaluation of the discharge volume, power consumption)

Numerical Methods:

Introduction to FEA (fundamentals, CAD import, cleaning and healing, element types, how element types effect quality and efficiency, element formulations, element quality factors, convergence, simulating the reality, meshing) - How analysis complements testing (strengths and weaknesses of testing and analysis, how analysis and testing complement each other, updating of FE models) - Basics of the FE theory (linear statics, normal modes, buckling, heat transfer analysis, nonlinear statics, linear/nonlinear dynamics) - Example problems (basic evaluation of engine components (deformations, stiffness, stresses, contact pressure), normal mode analysis of engine components, dynamics/durability of crankshaft/flywheel assemblies, durability of the crankcase/cylinderhead compound, dynamics of balancing shaft units, NVH analysis & optimization of engine assemblies) - Trends in FEA (more solving power, more engineering productivity, blurring of traditional lines) - Choosing the computer system for FEA (software and hardware requirements).

Economic Aspects:

The return on a simulation investment, ROI examples (reduced physical prototypes and tests, faster to market with lighter products, increased design productivity, reduced warranty costs)

More information: www.payerconsulting.com/publications.htm

74

IstraĹživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

POSLOVNO-TEHNIČKE INFORMACIJE UPUTSTVO AUTORIMA Dostavljen rad može biti napisan na srpskom ili engleskom jeziku. Obim rukopisa ograničen je na deset strana A4 formata, uključujući slike, grafikone, tabele i dr. Na stranicama rukopisa sve margine trebaju da budu 2 cm, dok je za njegovo kucanje potrebno koristiti font Arial, veličine 11 (upotrebljavati Unicode font – Serbian Latin, Croatian ili Slovenian tastatura) Slike, sheme i grafikone koje koristite u okvirima rada, molimo Vas, da nam šaljete i odvojeno u nekom od standardnih formata za slike (jpg, gif, tif, wmf...), radi jednostavnije manipulacije tekstom i slikama. Potrebno je da rukopis sadrži rezime na srpskom i engleskom jeziku, ključne reči, literaturu i jasne podatke o autoru. Rezime ne bi trebao da sadrži više od 150 reči. Radovi se dostavljaju Izdavaču u jednom štampanom i jednom elektronskom primerku (e-mail, disketa, CD) na adresu: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11108 Beograd 12; p. fah 59 ili na sledeću e-mail adresu:

Uvažavajući stručne i poslovne rezultate Vaše Kompanije, nudimo Vam mogućnost da iste prezentirate u našem časopisu. Mišljenja smo da je to izvanredna mogućnost da se Vaša saznanja i dostignuća prezentuju velikom i stručnom krugu ljudi, kao i onima na koje ste poslovno upućeni POZIVAMO VAS: • da se pretplatite na naš časopis, • da u časopisu “Istraživanja i projektovanja za privredu” objavljujete Vaše poslovne informacije.

Ovuda iseći

nstanojevic@mas.bg.ac.yu GUIDE TO AUTHORS Paper submitted for publication may be written in Serbian or English. The lenght of a manuscript is limited to ten A4 pages including pictures, charts and tables. The margins of pages shoud be 2 cm, and the paper should be written in Arial font, size 11 (using Unicode font – Serbian Latin, Croatian or Slovenian keyboard). Pictures, schemes and charts that are used in the paper should be sent aside in one of the following standard formats (jpg, gif, tif, wmf...). It is necessary that the manuscript contains abstract in Serbian and English, keywords, literature and informations about the author. The papers should be sent to the Publisher in one printed and one electronic form (floppy, CD, e-mail) to the following address: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11108 Beograd 12; p. fah 59 or to the following e-mail addressis: nstanojevic@mas.bg.ac.yu Obaveštenja (information): 011/ 3370 622; 011/ 3302 451; 065/ 3370 622

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005

75

CIP – Katalogizacija u publikaciji Народна библиотека Србије, Београд 33 ISTRAŽIVANJA i projektovanja za privredu / glavni urednik Jovan Todorović ; odgovorni urednik Predrag Uskoković.– God. 1, br. 1 (2003) -. – Beograd : Institut za istraživanja i projektovanja u privredi, 2003- (Beograd : Libra) . – 29 cm Tromesečno ISSN 1451 – 4117 = Istraživanja i projektovanja za privredu COBISS.SR-ID 108368396

76

Istraživanja i projektovanja za privredu 9 /2005