Један од највећих српских сликара. Представник
је академског реализма.
Рођен је 16. јуна 1859. године у Вршцу.
На бечкој Академији школовао се од 1877. до 1880. године. Након завршетка студија наставио је да се усавршава.
На путовањима по Балкану налазио је инспира-
цију за своја дела, као што су Рањени Црногорац, Ма-
чевање, Гуслар, Кићење невесте, У заседи, Арбанас, Арнаут с чибуком, Издајица, Умир крви, Борба петло-
ва.
Живео је у Бечу, Лондону, Минхену и Паризу.
Члан Српске краљевске академије (данас САНУ) постао је 1888. године.
Паја Јовановић портретисао је неке од најзначајнијих историјских личности, као и чланове краљевских
породица.
Умро је 30. новембра 1957. године у Бечу. Урна са
пепелом је пренета у Београд, где и данас почива.
Паја Јовановић се убраја међу 100 најзначајнијих
Срба. Нека од најпознатијих дела Паје Јовановића
представљају историјске композиције: Сеоба Срба под патриархом Арсенијом III Црнојевићем, Furor Teutonicus (Битка у Теутобуршкој
Влада Краљевине Србије наручила је од Паје Јовановића да наслика КРУНИСАЊЕ ЦАРА ДУШАНА, како би с таквом сликом Србија наступила на Светској изложби у Паризу 1900. године.
У договору са Стојаном Новаковићем, Паја Јовановић је одлучио да уместо крунисања у цркви прикаже
проглас Законика на отвореном испред цркве, уз приказ војне и политичке снаге Царства.
Иако је влада Краљевине Србије наручила слику
под другим именом, сам Јовановић у једном свом писму
слику назива ПРОГЛАШЕЊЕ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА и то
је разлог зашто слика има два назива.
Одећа царске породице и осталих великаша
рађена је по византијској одећи.
Оклопи витезова сликани су по узору на немачке
и венецијанске оклопе тог времена, док је за народна одела Јовановић инспирацију тражио у српским
средњовековним манастирима.
Како би истакао значај догађаја који је насликао, Јовановић је насликао доста
застава.
“За Хералдику у слици, сам сретним случајем
наишао у Бечкој дворској библиотеци на једну велику
руком писану и измоловану књигу од неизмерне вредно-
сти што су Аустријанци при окупацији Херцеговине из
манастира Житомишљића узели и у Беч однели.
Књига садржава преко сто грба српских породи-
ца, почевши са грбом и цимиром Душановим, двоглавим
белим орлом садржавајући у средини цимире земаља којима је владао. Преко педесет тих грба у форми штита сам пресликао; најважнији се виде на фанијонима копља српске коњице, ту је Кобиловић - дед Милоша Обилића - три коњске главе - њега близу Охмућевића - са лепим грбом
”Крила” на штиту и фанијону отац Реље Крилатице - за Кастриоту прадеду Ђ. Скендербега је најлакше било, јер
се сопствени шлем Скендербега као и њихов силни дворучни мач находе у Бечком музеју. Кастриота се познаје
по шлему са козијом главом као цимир.”
(из писма Паје Јовановића Петру Стевчићу)
Постоји седам верзија слике. Једна од њих (димензије:
390 х 589 цм; техника: уље на платну) данас се чува у Народном музеју Србије у Београду.
На левој страни слике насли-
кано је пет једнобојних
застава, слева на десно беле, црвене, зелене, беле и плаве
боје. Њих у својим рукама
држе представници народа, чија се лица и не виде на слици.
На десној страни слике виде
се три једнобојне заставе.
Две су зелене и једна је црне
боје. Њих држе витезови чија
се лица не виде на слици.
Испред цркве налазе се два висока
црвено-бела стуба, са којих се вијори по један црвени
орифлам.
Банер Охмућевића (наизменично по три водоравне црне и златне пруге једнаке ширине са сребрном дијагоналном назубљеном гредом
преко њих) насликан је скроз десно на слици.
(Треба подсетити да је до појаве и развоја тзв. илирске хералдике дошло због Петра Охмућевића и његове амбиције да докаже своје племенито порекло)
Бели двоструки пенон са две водоравне црвене пруге и црвеним лавом између њих представља грбовну заставу Радета Облачића.
(Према скици Паје Јовановића ову заставу држи властелин Храбреновић)
Изнад кесара Прељуба
уочава се црни банер, раздељен дијагонално
златном пругом, која се
пружа од горњег лево
до доњег десног угла
банера.
Између кесара Прељу-
ба и властелина Хра-
бреновића вијори се
плаво-бело-плави банер положених поља
једнаке ширине.
Иза бугарског патријарха
Симеона стоји витез са
подигнутим копљем, са ког се вијори плави двоструки пенон са златном
водоравном траком која
се сужава од копља ка
слободној ивици заставе.
Црвена застава са златним нејасним мотивом стоји између двоструког белог пенона са црвеним пуним крстом и љубичастог банера.
Бели троструки пенон се види иза Обилићевог/Кобилићевог швенкела.
Не уочавају се било какви елементи због недовољне приказаности.
Иза белог троструког пенона вијори
се плави банер са нејасним белим елементом на средини.
Иза српског патријарха
Јоаникија стоји командант царевих најамника
Палман Брахт, који у десној руци држи
кацигу са златним рого-
вима. Огртач кациге је плав (постава је бела).
На средини огртача је бео детелинаст крст.
Јован Кастриот клечи на степеницама иза бугар-
ског цара. На глави му је
карактеристичан шлем са златном јарчевом
главом.
Повељу о проглашењу Законика чита
Гојко Мрњавчевић.
На његовој хаљини
виде се два идентична
плава лава са подигнутим извијеним репом
и подигнутом предњом левом шапом.
Изнад лавова виде се
два плава круга, са по једним мањим белим кругом, унутар ког је
златан пун крст, а око мањих кругова је више малих белих кругова.
Уз Гојка Мрњавчевића стоји паж, који у својим рукама држи витешку
кацигу. Кацига на врху има златну
круну, а на круни стоји крунисан бео двоглав орао, раширених крила.
Огртач кациге је бео, а постава је светлоплава. Кацига је царева.
Он у својој десној руци држи троструки пенон светлоцрвене боје, на коме се налази сребрни двоглави орао раширених крила.
Једна од најистакнутијих
личности, доминантно приказана на десној трећини слике, јесте кесар Прељуб.
Застава кесара Прељуба је једна од најуочљивијих и најистакнутијих на слици, а поред Обилићеве/Кобиловићеве, једина је детаљније скицирана од стране Јовановића.
Кесар Прељуб је обучен у китњаст
витешки оклоп, а на грудном делу
оклопа приказан је златан двоглав орао, истоветан орлу са заставе.
Коњ кесара Прељуба је огрнут љубичастим плаштом са доста златних крстића.
Прељубов паж је обучен
у плаво-белу одећу са
белим орлом на десној
страни груди.
