Prirucnik za vaspitače by Inovacija Joksimović

СВЕТЛАНА ЈОКСИМОВИЋ

НАДА КОРАЋ

ПРИРУЧНИК

ЗА ВАСПИТАЧЕ УЗ РАДНЕ СВЕСКЕ

Приручник за васпитаче уз радне свеске, прво издање 2012. година Главни и одговорни уредник Проф. др Нада Кораћ Уредници Жарко Лукић Гордана Опалић Јелена Ивковић Рецензенти Проф. др Розалија Мадарас, Природно математички факултет Универзитета у Новом Саду Доц. др Јасмина Московљевић Поповић, Филолошки факултет Универзитета у Београду Власта Ленхарт, васпитачица, вртић Кошута, Београд Ратка Димитријевић, учитељица, ОШ Љуба Ненадовић, Београд Илустрација на корици Ненад Вукмировић Дизајн Милош Јоксимовић Лектура и коректура Весна Лужајић-Блажевић Издавач Иновација Јоксимовић д.о.о. Београд Предузеће за издаваштво „Иновација Јоксимовић“ д.о.о. Далматинска 21/6, 11000 Београд Тел/факс: 011/ 27 54 395, моб. 063 7398 098 E-mail: inovacijajoksimovic@hotmail.rs Штампа SCANNER STUDIO Београд Тираж 300

Садржај

1. Реч на почетку: Нешто између………………………....5 2. Радне свеске и приручник за васпитаче – концепција и начин коришћења……….………………………….....7 2. Корак по корак до бројева - упутства за рад и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма……………………………….11 3. Корак по корак до буквара - упутства за рад и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма.................................................42 5. Корак по корак у свет око мене - упутства за рад и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма.................................................74

1. Реч на почетку НЕШТО ИЗМЕЂУ - Које предмете имате у школи? - пита на почетку школске године једна мама свог првака. - Предмете? Па, имамо столице, клупе, свеске, оловке... - Ма, не, мислила сам на предмете које учите у школи, знаш оно – српски, математика ... - А то, ... па имамо српски, математику, књиге, радне листове... Овај разговор, вођен својевремено између данашњег гимназијалца и његове маме, наведен је овде из најмање два разлога. С једне стране, он добро илуструје позицију детета у првом сусрету с једним за њега новим светом у коме се, на за њега често збуњујуће начине, додирујy и преплићy познато и непознато: непознато се може разумети само ако се на неки смисаон начин повеже сa познатим, али и познато често добија нова, до тада непозната значења. С друге стране, позиција одраслог који помаже детету да се снађе у таквој ситуацији такође је препуна изазова, што ће лако увидети свако ко покуша да замисли наставак овог дијалога: колико је пажљивог „превођења“ потребно да би дете схватило разлику између предмета који се уче и предмета који служе за учење, колико стрпљења и „слуха“ за дететов начин поимања ствари, да би се у његовој глави старо и ново значење једне једине речи сместили где треба и „умрежили“ како треба. Тим сложеним и дуготрајним процесом „умрежавања“ постепено се ствара систем појмова и знања који представља основу нових, сложенијих нивоа учења. Због тога је на овом, почетном нивоу, активна и континуирана сарадња одраслог са дететом од кључне важности за његово даље напредовање: као и непосредно пре него што је било способно да направи своје прве самосталне кораке, детету ће и сада бити много лакше ако га одрасли држи за руку. Та рука ће, међутим, бити ефикасна подршка једино ако омогући детету да напредује својим темпом и, колико год је могуће, на свој начин. Ова врста подршке одраслог - као онога који више зна и о детету и о свету који га

окружује - веома је важна током читавог школовања. Она је утолико важнија што је узраст детета млађи, а посебно је важна у времену које непосредно претходи поласку у школу, на прекретници која је нешто између (необавезног) вртића и (обавезне) школе, у кратком интервалу у коме је дететов живот подједнако снажно обележен и оним што више није и оним што још није. Комплет радних свезака који је пред вама усредсређен је на оно што дете у том периоду јесте, ослањајући се на оно што је до тада било и отварајући врата ка ономе што ће ускоро постати. Светлана Јоксимовић Нада Кораћ

У Београду, 9.6.2007.

Радне свеске и приручник за васпитаче - концепција и начин коришћења Радне свеске и овај приручник, направљени су с намером да помогну у савладавању свих задатака које поставља Припремни предшколски програм – како пред дете, тако и пред васпитача. У складу са захтевима Припремног предшколског програма (видети Просветни гласник бр. 14, 2006) прописани садржаји сврстани су у три свеске, од којих свака обухвата једну од три основне тематске области: математику, српски језик и свет око нас. Циљ тог сврставања, мада се на овом узрасту још неће стриктно сводити на предмете, јесте да и детету и васпитачу олакша сналажење у савладавању Припремног предшколског програма. Водило се, међутим, рачуна о томе да процеси стицања почетних знања из три основне тематске области буду у што већој мери међусобно усклађени. У све три радне свеске појављују се садржаји усмерени на подстицање развоја социјално-емоционалних вештина, које су изузетно важне за успешно прилагођавање детета школској средини. Тешкоће у том прилагођавању битно успоравају наставни процес, па је зато у предшколском узрасту веома важно стварати услове за њихово превазилажење. Да би се адекватно припремило за рад у школи и свакодневни боравак у школској средини, дете треба да формира хигијенске и радне навике, да развија вештине слушања, да стиче вештине за грађење конструктивних односа са другом децом и одраслима, да препозна и поштује сопствене потребе и осећања, као и потребе и осећања других; треба да развија осећање припадности групи, да преузима одговорност, поштује договорена правила, усмерава своју активност у складу са задатком који поставе одрасли, опажа и прихвата сопствену различитост и различитост других; треба да развија истрајност у активностима и задацима, да тражи и прима подршку и помоћ друге деце и одраслих, али и да оно пружа подршку и разумевање другима. Задаци који подстичу развој свих ових социјално – емоционалних вештина налазе се, као нека врста повезујућег ткива, у свакој од три радне свеске.

Понуђене радне свеске нису, наравно, предвиђене за самосталан рад код куће. Оне су радни материјал који ће, уз помоћ васпитача, детету олакшати савладавање задатих програмских захтева. Штавише, тај материјал ће му помоћи да се, кроз низ занимљивих и развојно примерених активности, постепено навикава на коришћење радних свезака, па и уџбеника (не заборавимо, постоје и деца за коју ће ово бити прве књиге које ће уопште имати у рукама). Занимљиви задаци, представљени уз помоћ привлачних илустрација, најбољи су начин да се дете „отвори“ и мотивише за предстојећи рад са школским уџбеницима. Техничко решење радних свезака, које омогућује да се листови по потреби исцепе, може се искористити за прављење индивидуалних портфолија, што васпитачу треба да олакша праћење напредовања детета у свакој од понуђених области. Такво праћење може послужити и као извор значајних информација, пре свега за родитеље, али и за будућег учитеља или педагога / психолога. Морамо напоменути, међутим, да сврха тих портфолија нипошто не сме бити (јавно) поређење деце, нити посебно обележавање детета на било који начин. Избор садржаја и начин њихове презентације у нашим радним свескама омогућују да све што дете ради, и како ради, буде у непосредној функцији захтева Припремног предшколског програма, уважавајући потребе деце предшколског узраста, њихова интересовања, искуства и развојне могућности. Верујемо да ће тако одабрани и представљени садржаји помоћи детету да учење доживи као активност која за њега има смисла. У овом комплету посебна пажња је посвећена управо Приручнику за васпитаче, због тога што Припремни предшколски програм у овој фази представља новину не само за децу, него и за васпитаче који ће га реализовати. У том смислу, приручник представља неопходну подршку васпитачу који преузима нову, и то двоструку улогу – улогу посредника између деце и радних свезака, као и између вртића и школе. Сврха овог приручника је да помогне васпитачу да на најадекватнији начин осмисли, припреми и реализује свој свакодневни рад са децом. Напомињемо да се у овом приручнику, осим детаљних објашњења начина обраде појединих садржаја датих у радним свескама где год је то потребно, уз скоро сваку

тему налазе и додатне идеје и предлози за извођење рада са децом. Те идеје и предлози, као и појединачни наставни садржаји у свакој свесци, конципирани су тако да се могу реализовати у временским оквирима од 30 до 45 минута, што такође треба да допринесе постепеном прилагођавању деце на уобичајени начин и ритам рада у школи. Исту сврху има и предлог да се, опет по угледу на школу, свакодневно обрађују садржаји везани за српски језик и математику, а да се свет око нас обрађује 2 до 3 пута седмично. Да би се могућности које нуде наше радне свеске оптимално искористиле за квалитетну припрему детета за школу, важно је имати на уму следеће:

Н •

•

Коришћење радних свезака у остваривању циљева Припремног предшколског програма намењено је употреби у непосредном раду с децом у време предвиђено за реализацију одговарајућих програмских садржаја, а не индивидуалном раду код куће. Задаци су садржински и формално прилагођени очекиваном распону могућности детета предшколског узраста, што значи да сваки од њих неће бити подједнако приступачан сваком детету: индуивидуалне разлике у развојном нивоу и / или одговарајућем искуству могу бити врло значајне, па је због тога веома важно да васпитач, на основу сопствене процене могућности сваког детета, па и групе у целини, одлучује о томе да ли ће задати или прескочити неки задатак. Одлучивање о задавању (или незадавању) појединих задатака биће олакшано тиме што су сви задаци поређани од лакших ка тежим, што омогућује прављење адекватног избора за свако дете, па и групу, с обзиром на способности, искуство и интересовања. С обзиром на то да већина деце овог узраста не зна да чита (чак и ако препознаје поједина, па и сва слова), предвиђено је да задатке поставља и сва потребна упутства и објашњења даје васпитач. Текстови задатака одштампани у радним свескама служе

•

одштампани у радним свескама служе искључиво као подсетник и помоћ за васпитача. Деци која знају да читају, међутим, свакако се може допустити да сама читају задатке, будући да су они речником, формом и дужином реченице (мада не и величином слова) прилагођени могућностима детета предшколског узраста. Већини задатака одговара индивидуална форма рада. Задаци којима више одговарају групна форма рада и рад у пару, видно су обележени одговарајућим симболима, назначеним у легенди. Ти задаци упућују децу да једна другима постављају питања, да се међусобно допуњују, сукобљавају мишљења, да заједнички траже решења ... Текст у курзиву, наведен пре образовних задатака (појединачних или груписаних по темама), преузет је онако како је формулисан у Припремном предшколском програму (в. Просветни гласник бр. 14, 2006).

Ознаке и њихова значења

А - активност И - игре Н - напомена

Корак по корак до бројева

упутства за коришћење радне свеске и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма 1. Исте боје; различите боје Опажа, препознаје, разликује и открива боје предмета који га окружују; пореди предмете по боји; издваја битно од небитног. Стр. 5. и 6. Шестогодишњаци по правилу разликују и умеју да именују основне боје, па и неке нијансе (нпр. розе, наранџаста) девојчице су у овоме, обично, нешто успешније. Решавање задатака на 5. и 6. страни послужиће проверавању ових способности и њиховом увежбавању. Припрема за рад у радној свесци може бити именовање предмета и њихових боја, поређење два истоврсна предмета по боји (бојица, фломастера, делова гардеробе...), тј. игре и активности препознавања, именовања и поређења боја. Припрема се може остварити кроз следеће игре:

Шта је ове боје? За ову игру потребна је већа коцка чије су стране обојене различитим бојама. Једно дете у групи баца коцку, остала деца препознају и именују боју. Кад открију боју, њихов задатак је да у својој околини истраже шта је све те боје. Памтим и бојим За ову игру потребно је припремити једноставан цртеж обојен различитим бојама (три до пет боја). Васпитач тражи од деце да пажљиво посматрају цртеж, а затим га склања. Задатак деце је да насликају све боје које су запамтили.

При поновном показивању цртежа њихов задатак је да га упореде са својим радом. Следе питања: „Да ли си насликао/ла све боје? “, „ Које боје си заборавио/ла? “ и сл. Корпе са цвећем Унапред припремити на картону нацртане и исечене цветове од хартије у истим бојама као траке на корпама. Свако дете узима неколико цветова и од њега се захтева да сваки цвет стави у одговарајућу корпу (боје цвета и корпе треба да се подударају). 2. Исти и различити облици Опажа, препознаје, разликује и открива исте и различите облике. Стр. 7. и 8. Дете предшколског узраста је у стању да издвоји облик као својство по коме се предмети око њега разликују, чак и онда кад су по другим својствима ти предмети исти (боја, величина, материјал). Пре почетка рада у радној свесци, добро је усмерити децу на опажање, препознавање, разликовање и откривање облика предмета који га окружују као и на њихово груписање по облику (исти облик - различит облик), иако нека друга својства понуђених предмета могу бити иста. С обзиром да је у радној свесци, за разлику од реалног света, могуће (по вољи) елиминисати боју, та могућност је искоришћена да би се облик, као критеријум за разликовање, јасно издвојио од свих осталих. 4. Веће, мање Опажа, препознаје, разликује,открива величину предмета који га окружују; пореди предмете користећи релацију веће-мање; открива једноставне правилности. Стр. 9. 10. и 11. Разумевање појмова димензија започиње спонтаним уочавањем, организованим посматрањем и упоређивањем истоврсних предмета по величини, уз слободну процену њихових димензија. Величину истоврсних предмета из свог окружења дете 12

треба да процењује користећи изразе већи, мањи, највећи, најмањи, једнаки. Као увод за рад у радној свесци, добро је да деца односе веће-мање одређују у паровима: једно дете нацрта (или обликује од пластелина) неки предмет, а друго дете црта (или обликује) предмет истог облика који је мањи / већи. Затим се улоге промене.

Пре израде седмог задатка деци треба објаснити начин проналажења и одлепљивања налепница са радних листова. Корисне су вежбе сечења и лепљења које могу да претходе овом задатку. За формирање појмова веће и мање корисне су следећа игра и активност:

Веће - мање Деца стоје у кругу у коме су мања и већа лопта. На реч „већа“ додају један другом већу лопту, а на реч „мања“ додају мању лопту. За ову игру могу се користити било која два истоврсна предмета различите величине.

А Васпитач припреми парове истоврсних предмета различитих величина и каже: „Пажљиво посматрај ова два предмета. Опиши их. Који је већи / мањи? “. Затим предмете склања, а деца их цртају. 4. Горе, доле Уме да се оријентише у простору користећи одреднице горе,доле. Стр. 12. и 13. У задацима који се тичу разумевања просторних односа, васпитача не треба да изненади ако су дечаци нешто успешнији од девојчица (ова разлика се примећује и у одраслом добу).

За формирање појмова горе и доле добро је стављати дете у ситуације да положаје горе-доле практично показује, тражећи од њега да врши разне покрете тела у поменутим положајима („подигни руке горе“, „спусти ногу доле“, „подигни оловку горе“, „спусти кутију доле“ ...). На 12. страни је цртеж који приказује животиње у парку. У уводном задатку, васпитач помаже деци да одреде ко је где (лисица је горе, меда је доле), а у осталим задацима на тој и следећој страни треба тражити од деце да сама одређују ове односе. За формирање појмова горе - доле подесна је и игра „Лети , лети“ (не пропустити да се приликом давања упутства деци нагласи да за оно што заиста лети, руке треба подићи горе). 5. Надоле; нагоре; уз; низ Уме да се оријентише у простору користећи одреднице: надоле, нагоре, уз, низ. Стр. 14. 15. и 16. Појмове надоле, нагоре, уз и низ, деца најлакше и најбрже усвајају стављањем у ситуације кретања у задатим смеровима. У уводном задатку тражити од деце да опишу све што виде на слици, а онда их подстаћи да уоче у ком се смеру крећу деца која се санкају. Остале задатке решавати према одговарајућим упутствима. За формирање појмова надоле и нагоре корисна је и игра:

Ухвати лопту Деца формирају круг, а у средини круга је васпитач. Васпитач баца лопту нагоре и изговара име детета које треба да ухвати бачену лопту. Ако то постигне, оно баца лопту нагоре и именује друго дете које ће покушати да ухвати лопту. Важно је да васпитач током игре не пропусти да нагласи да ће

она, или неко од деце, лопту бацити нагоре, а да ће лопта сваки пут падати надоле. 6. Испред, иза, између Уме да се оријентише у простору користећи одреднице: испред, иза, између; посматра, испробава, експериментише, изграђује логичко-математичка сазнања: уређује и ставља у различите односе – ређа, мења редослед. Стр. 17. 18. и 19. Одређивање положаја у простору на предшколском узрасту неће бити компликован задатак, под условом да се од детета не очекује да дату ситуацију сагледа с тачке гледишта која је различита од његове (као кад би се нпр. у уводном задатку на стр. 17 од детета тражило да однос испред – иза одреди с тачке гледишта пса на ливади или дечака у дворишту). Морају се узети у обзир тешкоће које дете предшколског узраста има с разумевањем релативности просторних односа, тако што ће се у сваком задатку јасно прецизирати тачка гледишта. Појмови везани за положаје у простору најлакше и најбрже се формирају практичним демонстрирањем и извођењем; на пример постављањем деце у врсту и тражењем да дете одреди свој положај у врсти (између кога је, испред кога је, иза кога је) и положај другара који су испред или иза њега. Ово је најбоље радити тако што се од деце тражи да стану у врсту у којој се могу и мењати места, а онда се тражи да дете одговори на питање типа „Иза кога си?“, или да испуни захтев типа „Стани између Јелене и Зорана,“ итд. Од детета се може тражити и да стане тако да иза или испред њега буде сто, прозор, клупа... Исто се може постићи ређањем два предмета и стављањем трећег између њих. На пример: „Између бојице и гумице стави резач; испред резача стави лењир; а сад резач стави испред гумице ...“ и сл.

Прво се одређују односи предмета / особа према посматрачу, а затим односи предмета према предмету. 7. Изнад, испод, у, на, ван Уме да се оријентише у простору користећи одреднице: изнад, испод, у, на, ван; посматра, испробава, манипулише, учи кроз сопствено откриће; издваја битно од небитног; уопштава, замишља, планира.

Стр. 20. 21. и 22. Као и у претходном случају, и овде се морају имати у виду тешкоће које дете предшколског узраста има с разумевањем релативности просторних односа. У уводном задатку на стр. 21, све што је на средњој полици истовремено је и изнад и испод, у зависности од тумачења међусобних односа; нпр. доња полица је испод средње, али и испод горње; горња полица је изнад средње, али и изнад доње; испод доње полице може се замислити још нешто, изнад горње такође... Ово практично значи да се сваки појединачни захтев одређења ових односа мора сасвим јасно прецизирати. То, међутим, не подразумева ограничавање сваког детета на задате захтеве, јер ће се и међу предшколцима наћи понеко ко ће бити у стању да разуме сложену мрежу односа о којима је реч. Са таквим дететом разговор треба водити следећи меру његовог разумевања и интересовања, а уводни задатак у овом одељку пружа одговарајуће могућности за то (нпр. змај је изнад тврђаве, а испод кутије итд.). Таква деца ће, на овом узрасту, бити изузетно ретка. Најбржи и најуспешнији начин схватања појмова изнад и испод јесте стављање деце у ситуацију да те положаје практично показују. Пример: „Стави оловку испод свеске. “ Од деце треба тражити да одређују шта је где. Као подршка схватању ових појмова могу се користити следећа игра и активност:

Принцеза и џин Двоје деце (принцеза и џин) се ухвате за руке. Остала деца из групе пролазе испод њихових руку. Дете које је успело да прође, стаје иза детета за које се само определи (иза принцезе или џина). Пратећи дечју игру, васпитач непрестано наглашава да дете пролази испод спојених руку друге деце.

Представљање просторних односа своје околине коришћењем различитих предмета (кутија, аутомобилчића, кућа и других објеката направљених од глинамола или пластелина...). Прављење, уз помоћ васпитач, неке врсте макете предмета, модела, цртежа, играчака... Кад је модел направљен, питати децу да објасне шта је где.

Стр. 21. Усвајање релација у, на и ван, може се започети следећом игром:

Вук и јарићи На поду собе (или у дворишту) нацртати кредом затворену линију (тор). Једно дете представља вука, а остала деца из групе представљају јариће. На васпитачев узвик: „Вук!“, јарићи беже у тор, а вук их лови. Јарићи који уђу у тор су безбедни. Подесно је и именовање предмета који су у ранцу, на столу, на полицама, у соби, ван собе. Приликом сређивања собе за играње рећи деци да ставе меду на полицу, лутку у колица, ауто у гаражу, радну свеску на сто и сл. После ових практичних активности, решавати задатке из радне свеске према упутствима. Као подршка усвајању појмова на, у и ван, могу се користити и следеће игре:

Ловац и птице Деца стоје на ниској клупи (греди) као птице на грани. Скоче на под и слободно се крећу у простору. Кад наиђе ловац (може бити неко од деце или васпитач, по договору), пењу се на клупу. Дете које се не попне на клупу, испада из игре. Ако се сва деца попну, из игре испада дете које се последње попело. Приликом играња ове игре, васпитач више пута наглашава да се дете попело (или није) на клупу. Рода и жабе „Жабе“ поскакују по простору. Кад их „рода“ појури, одскакућу у бару (у простор обележен обручем, кредом, конопцем...). Правила за испадање су иста као у претходној игри, а одговарајуће просторне термине (у и ван) треба користити на исти начин. Стр. 22. Задаци на овој страни намењени су рекапитулацији појмова обрађених у оквиру ове теме. 8. Лево, десно Уме да се оријентише у простору користећи одреднице лево – десно. Стр. 23. 24. и 25. Од свих појмова везаних за простор, дете предшколског узраста има највише тешкоћа с разумевањем релације лево – десно, управо зато што је смисао те релације непосредно везан за тачку гледишта. Више него код других просторних односа, овде је неопходно прецизно одређивање тачке гледишта у сваком задатку. За разумевање релације лево - десно биће потребан дужи период, при чему је важно што чешће, у разним приликама,

користити одговарајуће термине. Пракса показује да је веома корисно инсистирати на томе да деца запамте која им је десна, а која лева рука, што ће се најлакше постићи везивањем за активности које претежно обављају одређеном руком: цртање, једење кашиком ... (вероватно није ни потребно напомињати да при том не долазе у обзир никакви вредносни судови, тј. да је за поменуте радње лева рука подједнако добра као и десна). Посебно је ефикасно да се, уз коришћење одговарајућих термина, тражи од деце да изводе разне покрете: „Подигни десну руку; стави леву руку на леву руку свог пара; подигни десну ногу; покажи лево уво (своје, свог пара); скочи на левој нози два пута ...“ Увежбавати се може и стављањем неког предмета на сто, док се лево и десно од њега стављају други предмети, па се онда одређују њихови релативни положаји. При свему овоме је важно имати на уму све претходне напомене везане за тешкоће које деца предшколског узраста имају са разумевањем просторних односа, а које проистичу из релативности одговарајућих појмова. игра:

Приликом усвајања појмова лево и десно биће корисна

Горе - доле, лево - десно Изводи се у пару. Држећи се за руке, деца су окренута једно према другом. Док изговарају следећи текст, изводе одговарајуће покрете: Доле, горе, онда стој. Тако ради, друже мој. Доле, горе, онда стој. Окрени се према њој. Пружи руке, па пљесни, на лево се окрени, пружи руке, па пљесни, на десно се поклони.

Кад је реч о просторним односима у целини, веома је важно свакодневно их се дотицати у различитим

активностима - нпр. тражити од деце да се крећу напред, уназад, налево, надесно, уз, низ, око нечега, да у дворишту воде лопту левом, односно десном руком, да у просторији за игру возе аутомобилчић налево / надесно... и сл. Увек јасно и гласно треба изговарати одговарајуће просторне термине, а од деце тражити да их и она изговарају приликом извођења поменутих радњи. 9. Праве и криве линије Уочава, именује, разликује и црта праве и криве линије; уме да се служи лењиром при цртању правих линија. Стр. 26. 27. 28. и 29. Дете предшколског узраста увелико је упознало линију као средство које користи приликом цртања. На линију као предмет сазнања, тек га треба усредсредити. Појам линије формира се најуспешније кроз активности које се лако могу изводити у вртићу: кретање по правој - кривој линији означеној кредом, уочавање правих и кривих линија на предметима, одређивање разних положаја тела (кад ходају, спавају, кад се нагну на страну...) као апроксимације правих или кривих линија. Најближа од свих апроксимација које је могуће постићи у свакодневним условима вртића јесте затегнут конац као модел праве линије, а опуштен као модел криве линије. У уводном задатку формирање појма криве / праве линије започиње посматрањем датих цртежа и разговором о њима. После другог задатка од детета се може тражити да црта криве линије. Томе претходи цртање кривих линија (слободном руком, у једном потезу) од стране васпитача. Сваком детету треба показати како се лењиром цртају праве линије, онолико пута колико је то потребно. Корисне су и ликовне игре цртања линија разноврсних по врсти (праве и криве), различитих смерова и боја. Кад деца нацртају линије, скренути им пажњу да смер и боја не утичу на врсту линије (како год је линија окренута, и какве год је боје, она је или крива или права). У овом контексту ће бити корисна и следећа активност:

А Свако дете има по један лист (са било ког дрвета) окренут на наличје. Васпитач усмерава децу на пажљиво посматрање линија на листу. Затим дете склања лист и црта линије које је запазило и запамтило. Поновним гледањем лист упоређује са својим радом. Следе питања: „Шта си заборавио/ла да нацрташ? По чему су линије на листу и цртежу сличне? По чему се разликују? “ 10. Краће, дуже Уме да пореди предмете користећи релације краће – дуже; посматра, експериментише, процењује, разликује, учи кроз сопствено откриће, ређа, придружује, представља на различите начине. Стр. 30. и 31.

Н Садржаји у оквиру тема 10 и 11 захтевају од детета да пореди предмете по димензији дужине, односно висине. Иако је на овом узрасту још непримерено систематски користити метакогнитивни језик (језик мишљења, којим се означавају интелектуалне активности), ово је једно од места погодних да се покуша с његовим постепеним увођењем. У сваком од задатака на означеним странама корисно је, дакле, уводити речи и изразе који означавају операције које дете изводи на приказаним садржајима (у овом случају, то је реч „упоредити“). Ако процените да (бар нека) деца разумеју значење ове или неке друге речи ове врсте (нпр. „закључити“, „предвидети“ и сл.), биће веома корисно употребљавати такве речи кад год то одговара задатку. Овим се ствара могућност да и она деца која дату реч у почетку нису разумела, постепено почну да откривају њено значење (на основу радно – говорног контекста) и да је укључују у свој говорни репертоар. Искуство показује да је највећем броју деце овог узраста познат однос краће – дуже.

Потребно је проверити правилност разумевања тог односа и подстаћи његово потпуније усвајање посматрањем, експериментисањем, проценом. Формирање појмова димензија започиње спонтаним уочавањем, а затим се наставља организованим посматрањем и упоређивањем истоврсних предмета по дужини, проценом дужине одока.

Предмети за које треба проценити који је дужи / краћи треба да буду изразито различитих дужина. Важно је поставити их један близу другог, као и то да по један крај сваког предмета буде поравнат са крајем другог предмета. Припрема за четврти и пети задатак на 31. страни може бити практично поређење тих предмета (оловака, лењира) по дужини, на претходно описани начин. Корисне су и ликовне игре цртања линија различитих по дужини, врсти (криве и праве), боји и смеру, с тим да се овде деци скреће пажња на разлике у дужини (какве год да су боје, било да су криве или праве, неке линије су дуже, а неке су краће). 11. Виши, нижи Уме да пореди предмете (бића) по висини; разуме и користи операције придруживања, класификовања, ређања у серијални низ,процењивања. Стр. 32. и 33. Овде је реч о једноставним операцијама серијације и класификације за које је дете предшколског узраста, по правилу, способно. Припрема за рад у радној свесци може бити упоређивање два детета по висини или упоређивање по висини два предмета из окружења (ормар – сто, виша и нижа полица и сл.). Предмети или бића која се одређују (процењују) по висини, треба ради лакше процене, да буду изразито различитих висина. Од детета се може тражити и да именује све што је више/ ниже од њега - у соби, у околини ...

Корисна је и следећа активност:

А Васпитач издваја једно дете, а осталој деци поставља задатак да стану поред њега, најпре сви који мисле да су нижи / виши од њега, а затим они који мисле да су исте висине. Процена се може проверити ређањем у врсту по висини. 12. Лопта, квадар, коцка Уме да препозна, именује, разликује лопту, квадар, коцку; практично користи предмете ових облика, описује изглед тих предмета; превођење са предметног на сликовно представљање лопте, квадра, коцке. Стр. 34. и 35. Као увод, деца опсервирају различите облике. Модели који служе за опсервацију могу бити лопта, јабука, ормар, коцкица за игру „Не љути се, човече“. Дете посматра један предмет, описује га, ваја. Корисна је и следећа игра:

Ухвати лопту и одговори Деца су у полукругу. Васпитач баца лопту једном детету и поставља неко питање. То дете треба да одговори на постављено питање. Свако дете овог узраста зна за лопту. Било би добро донети неколико различитих лопти и описивати их: „По чему су сличне? У чему се разликују?“ При томе треба стално скретати пажњу на облик лопте као својство заједничко лоптама разних величина и боја. Подстаћи децу да именују различите предмете облика лопте. Затим може да следи разговор о цртежима из радне свеске. Већини деце овог узраста познати су облици квадра коцке, али обично не умеју правилно да их именују, тј. најчешће и коцку и квадар називају коцком. 23

Потребно је донети моделе квадра и коцке: разне врсте кутија, коцке шећера, коцкице за слагање, моделе од пластелина... Разговором подстаћи дете да именује предмете облика квадра / коцке које препознаје из свакодневног живота и да каже за шта се ти предмети користе. Корисна је и следећа игра:

И У игри учествују сва деца. Шетају, а на речи: „Додирни предмет облика квадра“, проналазе, додирују тај предмет (облика квадра) и стају поред њега. Деца која не пронађу облик квадра излазе из игре. 13. Круг, правоугаоник, троугао, квадрат Посматра, експериментише, учи кроз сопствено откриће; уме да препозна, именује, разликује круг,описује изглед предмета кружног облика који практично користи. Стр. 36 – 40 Стр. 36. Усвајање појма круга може се започети следећом игром:

Варијанта А: Деца ходају у кругу. На договорени знак трче / ходају по одређеном простору. На речи: „Нађи своје место“, стају кружно, као на почетку игре. Варијанта Б: Деца формирају више мањих група (од четворо до петоро деце). Групама се могу дати називи годишњих доба, дана у седмици, бројева, месеца у години... Васпитач изговарањем назива групе одређује групу деце која треба да ходају кружно, држећи се за руке. Кад васпитач изговори други назив, ходају деца те групе, а претходна група се

заустави. Васпитач може истовремено да изговори више назива група. У обе варијанте је важно да васпитач наглашава формирање облика круга. Усвајање појма круга може се реализовати показивањем обојеног модела круга. Први задатак из радне свеске може се решавати тако што се прво уочи круг који је истакнут у горњем левом углу. Затим се може од детета тражити да покаже и именује све нацртане предмете облика круга. После решавања овог задатка, дете треба подстаћи да у свом окружењу именује предмете облика круга. Усвајање појмова правоугаоника, троугла и квадрата може се реализовати на сличан начин.

Пре решавања другог задатка (на 36. стр.) деци објаснити и показати поступак издвајања облика (кругова, правоугаоника, троуглова, квадрата) из радног листа број 2. Пошто свако дете (први пут) издвоји елементе одређеног облика и уради задатак с њима, васпитач узима те елементе и ставља их у одговарајуће кутије (за сваки облик постоји по једна кутија) где се чувају до следеће употребе. У радној свесци је на 40. страни предвиђена игра штампања и умножавања. Важно је дати јасне инструкције за извођење те активности, корак по корак. После усвајања појма круга, правоугаоника, троугла и квадрата, може се реализовати следећа игра:

Ко пре до мене На поду се нацртају правоугаоник, круг и троугао. То су „кућице“ у овој игри. Васпитач даје сваком детету „беџ“ облика круга, правоугаоника или троугла. На реч „круг“ деца са кружним беџом улазе у одговарајућу кућицу. Иста активност се понавља за сваки облик.

14. Цело, део Схвата појам целине и појам дела неке целине; изграђује логичко - математичка сазнања; ређа, придружује, сортира, групише, представља на различите начине, комбинује, повезује симболе и значење. Стр. 41. и 42. Речи „цело“ и „део“ су већини деце овог узраста познате из свакодневног говора. Потребно је проверити заснованост ових представа (и појмова) и исправљати децу ако је потребно. Најбоље је поћи од практичних активности васпитача и деце. Васпитач сече јабуку на два дела, дели чоколаду на више делова и сл. и каже: „Ово је цела јабука. Кад је исечемо, добијамо делове те јабуке.“ Добро би било да припрема за други и трећи задатак буде практична активност – демонстрирање различитих начина сечења модела круга / квадрата, а затим састављање тих делова, уз подстицање сваког детета да уочи да сви делови чине једно цело. Затим деца самостално понављају исте / сличне активности. Можете и да припремите троуглове, квадрате или кругове исечене на два или три дела, зависно од облика и могућности деце да их препознају и саставе. Затим следи таква активност деце. Да би се на почетку деца лакше снашла, сваки исечени део неког облика (нпр. квадрата) има нацртане заједничке симболе (цвет у истој боји, пчелицу ...). Корисне су и следеће активности:

Разговором подстаћи децу да наведу ситуације у којима су са неким нешто делила на пола (на два једнака дела). Следи практична активност васпитачице, нпр. ломљење чоколаде на два једнака дела, уз коментар: „Ако су ови делови једнаки, онда су то две половине ове чоколаде“.

Затим се може показати половина модела круга, правоугаоника или троугла, чиме се дете подстиче да уочи да две половине чине једно цело. Узимање воћа са тацне на којој су половине јабука и целе јабуке, половине шљива и целе шљиве ... Уочавати шта није цело, а шта јесте. Тражити од деце да кажу: „Узимам целу шљиву и половину јабуке“, и слично. 15. Скуп Зна да групише објекте на основу неког заједничког својства; уочава сличности и разлике међу предметима; издваја битно од небитног; уопштава, планира, полази од „ мисли“ ка „акцији“; издваја и разликује својства предмета, саставља и раставља скупове. Стр. 43. 44. и 45. Појам скупа на овом узрасту, па и далеко изнад њега, заснован је на опажању. Зато сви примери морају бити из окружења или дати путем слике. Формирању појма скупа доприносе све активности које укључују класификацију. Деца треба да учествују у сортирању предмета у вртићу, нпр. да помажу у сортирању нових играчака или раздвајању старих од нових, сортирању материјала за игру, расподели материјала за игру и сл. Наведене активности су заједничке за васпитача и децу. Са формирањем појма скупа може се почети кроз игре груписања предмета / бића према неком заједничком својству, нпр. скуп дечака или девојчица, прибор за цртање, намештај у соби, играчке... Мањи елементи скупова (бомбоне, коцке, аутомобилчићи...) могу се груписати на листовима папира, у кутијама, кесама, на столовима... Решењу првог задатка треба да претходи разговор: „Шта видимо на слици?“; затим именовање сваког нацртаног предмета, свих нацртаних играчака и, на крају, њихово заокруживање. Ако дете зна да реши четврти задатак на 44. страни, односно зна да утврди која је заједничка особина елемената

датог скупа, онда можемо рећи да је, на нивоу примереном свом узрасту, схватило шта је скуп. Пре решења петог задатка потребно је деци објаснити поступак проналажења и одлепљивања капа са радног листа и – њиховог лепљења на страну 44. Седми задатак на 45. страни можете дати деци која су посебно заинтересована и даровита за математику. Таквим задацима се мотивишу успешнија деца. 16. Именујем, бројим Уме да врши једноставна пребројавања;повезује симболе и значења користећи различите начине представљања, симболизује, планира, разуме и користи почетне математичке операције придруживањем, образлаже начине долажења до решења. Стр. 47. и 48. Прва дечја бројања треба да буду сасвим слободна. Деца спонтано броје колико умеју и докле умеју. Броје се предмети, кораци, прсти на рукама... Овим бројањем се проверава дечје знање о бројевима. Задатак васпитача је да помогне детету да спонтани појам броја постепено систематизује. Посматрајући дечје спонтано бројање, васпитач користи прилику да провери и евидентира да ли деца знају да броје до 10.

Н Тачно бројање не значи да је појам броја усвојен. Искуство каже да већина деце овог узраста броји механички, тј. ниже речи (називе бројева) без правог разумевања. Припрема за први задатак може бити следећа игра:

Нахранимо животиње Потребно је за свако дете припремити цртеже неколико животиња и исти број цртежа њихове хране. Дете

прво одређује да ли има онолико животиња колико има комада хране, а затим одређује коју храну воли која животиња. У првом задатку треба поћи од посматрања слике лимуна и тражити да дете изброји колико их има. Дете треба подстаћи да сâмо уочи да је лимун у десном правоугаонику представљен једним кружићем. Оној деци која не успеју да то уоче, васпитач објашњава начин решавања овог задатка.

Поступак решавања сваког дела овог задатка је исти. Потребно је да васпитач демонстрира начин означавања бројности скупова (линијама, кружићима,цветићима...). Припрема за други задатак може бити издвајање три модела троугла, четири модела правоугаоника и пет модела квадрата (из радног листа бр.2 или из коверте у коју су они већ издвојени). Активност бројања код деце тек почиње и треба је свакодневно примењивати у животним ситуацијама: свакодневно процењивање бројности скупова у непосредном окружењу, бројање, придруживање, стављање у серијални низ предмета из непосредне околине, евидентирање присутне и одсутне деце тако што се за свако присутно дете на пано или магнетну таблу стави договорени знак, док одсутно дете обележава неки други знак. 17. Бројеви од један до пет Формирање појма броја један (два, три, четири и пет); препознавање цифре као симбола (писање цифара према интересовању и могућностима детета);формирање појма бројног низа, место броја у бројном низу; повезивање симбола и значења коришћењем различитих начина представљања. Стр. 49. – 59. Усвајање појма броја један може почети на неки од следећих начина:

1. Набрајањем свега што деца искуствено препознају као једно: уста, нос, глава, мајка, отац, табла, врата на соби у којој се тренутно налазе (ако су једна)... 2. Постављањем захтева: савиј један прст, скачи на једној нози, подигни једну руку... У радној свесци се код формирања појма броја један ослањамо на појам једночланог скупа. Дете треба подстаћи да уочи слике једног балона, динара, дрвета, прста, кружића, једне бомбоне, линије. Потом васпитач записује број један испод сваког једночланог скупа, а деца читају: „један“. Припрема за писање броја један (за заинтересовану децу) је и „писање“ броја у ваздуху, на клупи... смером који показује васпитач.

Н Формирање појма броја два, три, четири и пет реализује се на начин сличан формирању броја један. За формирање појма броја корисна је и следећа активност:

А Уочавамо једну коцку на столу; уочавамо један кружић (балон, динар, јабуку...) на слици у радној свесци. Затим додајемо још једну коцку (формирамо стуб од две коцке), а онда уочавамо два кружића, два балона, два динара, две јабуке... Свему овоме одговара број два. Поступак је сличан и за остале бројеве до десет. Код формирања појма броја два подстаћи дете да усвоји и појам пара (по два). Питати дете: „Како се другачије каже станите у ред по двоје?“ Корисне су и следеће игре:

Пронађи пара Један примерак из парова истоврсних фигура (коцке, квадра, лопте) стави се на једно место (нпр. на сто), а други на

друго место (нпр. у кесу). Дете бира један предмет са стола, именује његов облик, а затим у кеси проналази његов пар (предмет истог облика). Погледај и запамти За ову игру припремити парове сличица чији садржаји треба да буду осмишљени тако да свака сличица недвосмислено има само један одговарајући пар (нпр. рука – рукавица, шоља – тацна, свеска – оловка, цвет – ваза ... ). Задатак је да дете споји све сличице у што краћем року и да одреди број парова. Задатак може бити и спаривање сличица исте боје. Корисни су задаци типа: „Смисли причу у којој се помињу парови“. За формирање појма бројног низа корисне су и следећа активност и игра:

А Деца ходају у кругу. Васпитач даје налоге: „један“ деца стану, „два“ - деца чучну, „три“ - скок на левој нози, „четири“ – скок на десној нози... И

Број даље За игру је потребна велика коцка. На свакој страни коцке је одређен број цртежа; нпр. две оловке, пет цветова... Дете баца коцку. Гласно пребројава цртеже и узима толико жетона (модела кругова...), а онда од деце из групе добија задатке у вези са бројем које је добило (толико пута пљесни рукама, издвој толико бојица и сл.). Затим друго дете из групе баца коцку. Поступак се понавља.

18. Редни бројеви Формирање појма редног броја, тј. упознавање бројева који показују који је по реду неки предмет/биће; осмишљавање математичких проблема замишљањем. Стр. 60. и 61. Деца већ имају неке представе о редним бројевима на основу означавања редоследа задатака, пласмана на различитим такмичењима, стајања у реду... Важно је подстаћи децу да различита искуства у том смислу практично демонстрирају, на пример стајањем у врсту и изговарањем: „Ја сам први“. Кад деца стану у врсту васпитач поставља питање: „Ко је први у врсти?“ Кад је усвојен појам редног броја (бројева који означавају који је неко / које је нешто по реду), може се прећи на решавање задатака из радне свеске.

Н На 57. страни се налазе задаци који треба да подстакну разумевање редних бројева како у временском смислу, тј. да је прво оно што се догодило најраније, друго оно што се догодило после тога итд. (задатак 3) тако и у просторном смислу, тј. да нешто може бити прво, друго, треће по распореду у простору (задаци 4 и 5). Четврти задатак се, заправо, може схватити као комбинација оба поменута критеријума. 19. Упоређивање бројева од 1 до 5 Зна да упоређује бројеве од један до пет. Стр. 62. и 63. Припрема за усвајање појма упоређивања бројева од један до пет може бити градња стубова од једнаких коцкица и њихово упоређивање по висини. Тако ће деца врло лако уочити да је, на пример, стуб од три коцке нижи од стуба саграђеног од 5 коцака, односно да је стуб од 5 коцака виши од стуба од три коцке.

За усвајање појма броја корисне су и следеће активности:

А „Чега има више, вас или оловака на столу?“ Рећи деци да свако од њих узме по једну оловку. „Колико је оловака остало на столу? Чега има мање(више)?“ Успешнију децу треба питати: „За колико је број деце мањи од броја оловака?“ „Опцртај своју шаку. Преброј прсте на цртежу (свом, свог пара, деце из групе). Да ли сва деца имају једнак број прстију? А одрасли?“ Трећи задатак је намењен деци даровитој за математику. Ипак, важно је подстаћи сву заинтересовану децу на његово решавање. Припрема за решавање овог задатка може бити следећа игра: У продавници За ову игру су потребни модели металних новчаница у вредности од једног динара (или праве новчанице), затим жвака, лизалица, балон и спајалица. Васпитач је продавац, а деца су купци. Деца стану у ред испред „продавнице“, а онда једно по једно дете прилази и купује предмет по избору. Свако дете треба да дâ т ачан износ новца (до пет динара). Васпитач наплаћује и поступак гласно коментарише. Кад је игра схваћена, улогу продавца преузима дете. Игра се наставља у мањим групама (троје до петоро деце мењају улоге). У продавници треба да има најмање онолико предмета колико има деце у групи.Игра не треба да траје дуже од десет минута.

Упоређивање бројева је сложен захтев за децу овог узраста, па је зато дат већи број оваквих задатака.

20. Сабирање до 5 Формирање појма сабирања; осмишљавање математичких проблема помоћу предмета и замишљањем. Стр. 64. и 65. Стр. 64. Додавањем коцкица смо већ створили неке представе о сабирању бројева. Сада тај појам систематизујемо и проширујемо, без увођења назива бројева које сабирамо. Уводни задатак се може демонстрирати на деци познат начин. Стубу од три коцкице додајемо једну коцкицу (додајемо броју три број један). Васпитач постављи питање: „Колико је укупно коцкица?“ Слично се може демонстрирати и други задатак. Трећем задатку на 64. страни може да претходи следећа игра: У продавници Васпитач се налази у улози купца и каже: „Купујем две различите бомбоне. Плаћам три динара једну бомбону и два динара другу бомбону. То је укупно пет динара''. Суму одређује пребројавањем. Поступак се може поновити и са другим одговарајућим предметима (лизалице, спајалице, пластичне чаше...). Корисни су и задаци типа: „Смисли причу у којој се нешто сабира“.

Н С обзиром да је сабирање тежак захтев за децу овог узраста, веома је важно примењивати га што чешће у свакодневним ситуацијама.

21. Одузимање до 5 Формирање појма одузимања; осмишљавање математичких проблема помоћу предмета и замишљањем. Стр. 66. и 67. Један од најлакших и најбржих начина формирања појма одузимања јесте скидање коцкица са стубића саграђеног одређеним бројем коцкица. Уводни задатак се може демонстрирати на следећи начин: Са стубића од четири коцкице скидамо једну. Пребројавањем одређујемо колико је коцкица остало. Други задатак се може демонстрирати на сличан начин.

Н Задаци на 67. страни су намењени деци даровитијој за математику, што не искључује покушаје све заинтересоване деце, при чему се подразумева помоћ васпитача. 22. Бројеви од шест до десет Формирање појма броја шест(седам, осам, девет, десет);упоређивање бројева од један до десет. Стр. 68. – 76. Број шест уводимо на начин сличан увођењу бројева од један до пет: помоћу скупова одговарајуће бројности и додавањем броја један броју пет. И остали бројеви (до десет) формирају се на сличан начин.

За изграђивање појма броја потребно је да деца свакодневно броје, процењују бројност до десет одока, сабирају и одузимају предмете из околине, бића... На 76. страни деца упознају примену бројева у свакодневном животу. Разговором их треба подстаћи да наведу разне примере примене бројева у свакидашњим ситуацијама.

23. Мерим и бројим Уочава у природном окружењу објекте који могу да послуже као модел дужи; зна да врши једноставна мерења и пребројавања користећи те објекте као мерне инструменте нестандардних мера;анализира, ствара претпоставке, замишља, планира, полази од „мисли“ ка „акцији“, истражује, експериментише. Стр. 77. Почетна веома важна фаза јесте процењивање одока: колика је дужина нацртане шаргарепе, оловке, кашике... изражена нпр. дужином гумице. Мерењем, које следи, проверава се колико је процена била тачна. Дете треба подстаћи да приликом мерења, као и приликом упоређивања одока, користи термине дуже и краће. После овога могу да следе различита практична мерења дужина нестандардним мерама (корацима, шаком...). Формирање појма дан (делови дана);активно коришћење јединица за време (дан, делови дана); културно комуницирање са децом и одраслима (поздрављање). 24. Дан Стр. 82.

Н Перцепција времена и разумевање временских односа се најтеже и најдуже формирају. Важно је имати у виду да их на овом узрасту можемо формирати само на најједноставнијем и најповршнијем нивоу. Појам дана се најлакше формира ако његово трајање везујемо за искуство детета, тј. за радње које се често понављају у истим временским интервалима. С обзиром да се термин „обданица“ (светли део дана) у свакодневном говору користи изузетно ретко, сматрамо да децу овог узраста њиме не треба оптерећивати. Уместо тога, деци треба рећи да се дан дели на светли и тамни део, тј. део дана кад се види без вештачког осветљења (који обично означавамо речју „дан“), и део дана кад се не види без вештачког осветљења, који 36

зовемо „вече“ или „ноћ“. Први корак ка разумевању појма „дан“ може бити тражење од детета да исприча шта је радило од једног буђења до другог буђења (уз навођење само најважнијих активности) и упућивањем на то да је један дан време које је потребно да се обаве све те радње. Разумевање делова дана може се подстаћи и помоћу цртежа који приказују карактеристичне активности. Пре захтева да дете у својој причи употреби речи: јутро, пре подне, подне, после подне, вече, ноћ (први задатак), треба разговарати с децом: Шта си радио/ла пре подне? Шта ћеш радити после подне (вечерас, ноћас)? Припрема за трећи задатак може да буде набрајање важнијих активности код куће, уз навођење на закључак да само спавање дуже траје од боравка у вртићу.

Потребно је сваког дана подсетити децу који је део дана у току, шта смо радили тог дана, шта ћемо радити следећег дана (сутра) и сл. Уз ову тему биће корисна игра улога, у којој се изговарају поздрави приликом сусрета и одлазака: добро јутро, добар дан, добро вече, лаку ноћ, здраво. Формирање појмова: јуче, данас, сутра, и њихово активно коришћење; прављење и изражавање избора, планова, одлука; опажање и прихватање сопствене и различитости других; замишљање; примењивање знања у новим ситуацијама. 25. Јуче, данас, сутра Стр. 83. Појмове јуче, данас, сутра, објашњавамо на следећи начин: Јуче је један дан раније. Данас је дан који је сада, који је у току. Сутра је један дан касније. Објашњења везујемо за знања и искуства деце. Следи примена стечених знања: испричај шта си радио/ла јуче и сл., а затим рад на задацима у радној свесци.

Формирање појма седмица; активно коришћење те јединице за време; примењивање стечених знања у новим ситуацијама, планирање, замишљање, конструктивно учествовање у кооперативним и такмичарским активностима и играма. 26. Дани у седмици Стр. 84. и 85. Појам седмице најлакше се формира ако њено трајање везујемо за заједничка искуства деце, тј. за радње које се често понављају у истим временском интервалима.

Н Називе дана деца брзо науче напамет (или их већ знају), али често без разумевања. Зато је потребно сваког дана подсетити их који је дан у току, који један био јуче, а који ће бити сутра. Питати их: Којим данима идемо у вртић? Након тога се може рећи да сви ти дани (заједно са суботом и недељом) чине седмицу. Стр. 84. После првог задатка децу треба подстаћи да направе свој избор ужине за сваки дан у седмици, избор начина коришћења слободног времена и сл. Може користити и следећа игра:

Који је дан после. Деца стану у круг. Васпитач је у средини и држи лопту. Добацује лопту једном детету и пита: „Који је дан после понедељка?“ (и тако за сваки дан који васпитач изговори). Кад дете одговори, враћа лопту васпитачу. Деца која погреше испадају из игре. Васпитач може да пита и који је дан пре оног који изговори, као и који је дан био јуче, који је дан данас, који ће дан бити сутра.

Стр. 86. Кад деца заокруже сличице питати их које од тих ствари могу да раде само уз помоћ одраслих. 38

Да би се жеље сместиле у реалан животни контекст, може користити и следећа активност:

Изрицање жеље: дете каже како жели да проведе слободно време (односи се на активности које не могу да се остваре без одраслих). Дефинисање препрека: дете наводи препреку која отежава остварење жеље ( пристанак родитеља, баке, старијег брата). Налажење решења: дете наводи начин на који ће убедити дату одраслу особу на пристанак. Планирање времена: дете каже када би желело да се његова жеља испуни. Формирање појма година; активно коришћење тог појма 27. Година и годишња доба Стр. 87. и 88. Стр. 88. Појам године формираћемо најлакше ако њено трајање вежемо за дечја искуства, тј. за радње које се понављају у истим временским интервалима. Разговором сазнати више о начинима на које деца разумеју појмове о којима је овде реч. Питање које је погодно да се њиме отвори ова тема је: „Колико имаш година?“. Рећи им да је једна година време које протекне од једног до другог рођендана, кад прођу сва четири годишња доба, прође једна година... Децу можете подсетити и на друге дане који се славе једном годишње (Нова година, слава, Ускрс...). Нпр. јелку китимо за Нову годину – до следећег дочека Нове године прође једна година; јаја фарбамо за Ускрс – до следећег Ускрса прође једна година. Стр. 88.

Н После бојења оквира слика које приказују једно годишње доба (нпр. пролеће) проверити тачност решења и потом поновити поступак за остала годишња доба. 39

Формирање појма; активно коришћење јединица за време: година, месец. 28. Месеци у години Стр. 89. Појам месеца формираћемо најлакше ако трајање месеца вежемо за дечја искуства. Разговором доћи до дечјих предзнања: Ког месеца си рођен/а? Кажи називе месеца које знаш (не инсистирати на редоследу). Који је месец сада? Колико једна година има месеци? Пошто на овај начин стекнемо увид у дечја предзнања, можемо њихове представе и појмове о месецу и месецима у години исправљати и употпуњавати. Формирање појмова који се односе на велике временска интервале (година, месец) може се почети посматрањем и проучавањем слика у радној свесци, уз упоредно коришћење зидног календара. Са децом се може разговарати о дочеку Нове године и тако доћи до имена првог месеца у години. Затим следи разговор о јануару: Какво је време у јануару? Којих игара се играте у том месецу (кад има снега)? Које је тада годишње доба? Коме је рођендан у јануару? Због чега је у радној свесци нацртан Снешко Белић (за јануар)? Шта би нацртао/ла уместо Снешка, а да те то подсећа на јануар? Нацртај то. Окрећемо календар на следећи месец. Поступак се понавља редом, за све остале месеце у години. Своје цртеже деца ређају редоследом који одговара редоследу месеци у години. На крају, систематизујемо дечја знања помоћу њихових цртежа за месеце у години. Подстаћи их да посматрањем својих цртежа именују месеце у години, али их не морају именовати све, нити треба инсистирати на редоследу. У систематизацији ће помоћи и питања: Којим месецом почиње година? Којим месецом се завршава? Који је месец сада? Који месец следи?

Деца не могу да науче називе месеци у години за један дан. Зато их треба стално понављати. На пример, првог дана месеца априла, рећи: „Прошао је месец март. Почиње април“. Неколико пута у току месеца децу подсетити који је месец у току. Тако ће та знања постати трајна.

Корак по корак до буквара:

упутства за коришћење радне свеске и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма У циљу што адекватније припреме деце за полазак у школу, значајно је да васпитачи који раде са предшколцима обрате посебну пажњу на оне проблеме с којима се срећу учитељи на почетку свог рада с првацима. Кад је реч о развојним карактеристикама првака, пракса и одговарајућа истраживања указују на следеће тенденције: •

Код великог броја деце уочљив је несклад између нивоа интелектуалне и емоционалне зрелости, тј. деца су често у интелектуалном домену зрелија него у емоционалном.

•

Код деце овог узраста примећују се проблеми са усмеравањем и одржавањем пажње (кратка пажња), као и са концентрацијом.

•

Уз овај одељак, посебно је важно имати у виду оне карактеристике које се тичу говорних и језичких способности:

•

У скоро сваком одељењу има деце која неправилно изговарају неке гласове, најчешће: с, ш, л, љ, ћ, ч, џ, ђ, х, р, а неке од њих мешају (нпр. џ и ђ; ч и ћ).

•

Велики број деце опажа речи искључиво као целине и није способно да их разложи на гласове, па зато занемарују разлике типа МАМА и МИМА. Из истих разлога око 50% деце на почетку првог разреда не успева да састави реч од задатих гласова, ако је број тих гласова већи од три.

•

Велики број деце која знају да читају имају неправилну технику читања и често спорије напредују од почетника који их, неретко, престижу.

•

Приликом читања и писања многа деца се не сналазе при преласку из једног реда у следећи.

•

Велики број деце оловку превише стеже, или је држе лабаво тако да им испада из руке.

•

У комуникацији са одраслима и вршњацима, деца често употребљавају ограничен фонд речи и нису довољно слободна у вербалној комуникацији.

•

Последице неких од наведених тешкоћа могу бити: појачана несигурност, повлачење у себе, слаба самоконтрола, агресивност, понекад одбијање да се иде у школу...

Радна свеска Корак по корак до буквара усмерена је на вежбе за развијање свих способности које имају значајну улогу у описмењавању: развијање говора и језика, побољшање визуелних способности, просторне оријентације, побољшање фине координације покрета, вежбе за графомоторику, а све у складу са захтевима Припремног предшколског програма. Дете је спремно да научи да чита и пише кад има адекватно развијено визуелно опажање, одговарајућу оријентацију у простору и довољно развијену фину моторну координацију, кад јасно разликује гласове, појединачно и у саставу речи), уме да рашчлани краће речи на гласове, уме да састави реч од понуђених слогова (2 до 4), или гласова (3 до 5). За овај узраст је битно да дете слободно говори у различитим комуникативним ситуацијама, да уме да исприча догађај представљен сликама, да исприча догађај коме је присуствовало, да преприча кратку причу која му је прочитана, и да изрази свој доживљај одређене ситуације. Садржаји радне свеске Корак по корак до буквара одабрани су и изложени тако да буду у функцији наведених захтева. 43

Вежбе за организовање пажње, визуелног опажања, памћења; вежбе за развијање говорних и језичких способности,опажање и разумевање сопствених емоционалних стања и емоционалних стања других; конструктивно учествовање у такмичарским играма и активностима; учење кроз сопствено откриће, образлагање начина долажења до решења. Стр. 9. Задацима на овој страни могу да претходе вежбе покретања очију којима се поглед усмерава у одређени део видног поља, без померања главе. На пример: погледај, не померајући главу: лопту, торбу, прозор, врата, патике, плафон... Корисно је поновити вежбу, враћајући поглед са одређеног предмета на првобитну тачку гледања. Може се искористити и следећа игра:

Откриј шта је померено Ставите испред деце три истоврсна предмета (на пример оловке) и реците да их добро погледају и запамте где се који од њих налази. Затим им реците да зажмуре и да ћете ви за то време да померите један предмет. Њихов задатак је да одреде који предмет је померен. Кад деца добро савладају вежбу са три предмета, повећајте број предмета на четири, а затим на пет. Следи посматрање слика из радне свеске, по задатом редоследу. Тражити од деце да уоче зеку и свеске које су померене.

Стр. 10. Првом задатку може да претходи цртање неког предмета/бића на табли од стране васпитача. Од деце тражити да га именује и опише његов изглед. Затим тражити да зажмуре, а васпитач треба да избрише неки део цртежа. Задатак је да деца одреде шта недостаје цртежу.

Развијање културних навика и саосећајности;препознавање и поштовање својих потреба и осећања, као и потреба и осећања других; развијање осећања припадности групи; преузимање одговорности; поштовање правила и њихова примена у свакодневном животу; развој комуникативних способности; развијање вештине слушања; причање на основу личног искуства. Стр. 12. Припрема за причање приче која произилази из посматрања слике у радној свесци може бити читање Ленине приче. Ленина прича После школе сам изашла у двориште да се играм. У дворишту није било никога, па сам ушла у ходник зграде у којој живим да се ту играм „школице“. Мало је лупало док сам скакала, али нико није дошао да се буни и успела сам да завршим игру. Тек онда је изашао комшија и питао да ли сам икада чула за кућни ред. Наравно да јесам! То је оно што све комшије помињу кад разговарам са Соњом која живи у поткровљу, па морам да вичем да би ме чула са мог првог спрата. Разговор о причи. Шта мислиш о Ленином понашању? Читање кућног реда (васпитач треба да га донесе) и разговор о њему. Причање на тему: Шта све може да узнемири комшије? (причање на основу личног искуства или туђих искустава). Следи причање приче на основу посматрања слика из радне свеске. Разговор: Шта се догодило? Где? Како су се осећала деца, а како комшија? Шта би ти урадио / ла у тој ситуацији да си једно од деце? Како би се понашао / ла да си комшија? Предлагање наслова приче.

Захтев за децу која боље памте: Испричај причу не гледајући слике. Васпитач може да евидентира умешност слободног причања на задату тему и богатство дечјег речника. Стр. 13. Слободно причање на тему задату на овој страни је још једна прилика за упознавање говорних способности детета и речника којим влада.

Н Деци, која не могу дуже да задрже пажњу на једном објекту / ситуацији, треба дати вежбе за развијање визуелних способности усмеравањем погледа у одређени део видног поља и треба тражити од њих да детаљно опишу слике или делове слика. Деци је занимљиво и да, на основу њихових описа, други погађају и именују одређени предмет, или да они именују предмет на основу туђег описа. Стр. 15. и 16. Други и трећи задатак намењени су вежбању визуелног памћења. Њима могу да претходе следеће активности:

А Ставите испред деце неколико предмета. Тражите да их пажљиво погледају и покушају да их запамте. Затим им кажите да зажмуре, а да ћете ви за то време склонити један предмет. Њихов задатак је да одреде шта је склоњено. Ставите на сто неколико (највише четири) деци познатих предмета. После посматрања склоните или покријте те предмете. Од деце тражите да именују оно што су видела. Покажите деци цртеж на коме су четири једноставно нацртана предмета. Склоните цртеж и тражите да деца нацртају оно што су видела. Н

Цртање је веома корисно у овом периоду. Њиме се ослобађа рука, вежбају се и усавршавају покрети руке, шаке и прстију, дете се припрема за писање. Пожељно је да дете, сем

изолованих предмета, црта и различите ситуације, али се деца у погледу ових способности веома разликују. Због тога је веома важно не инсистирати на цртању ако се процени да је захтев за дете исувише компликован. У противном, може се створити отпор према активности која ће на основношколским узрастима бити бажна и веома заступљена. Добро је да деца сама бирају теме за цртање, осим кад је потребно задати тему која је у функцији задатка. Припрема за четврти задатак може бити следећа активност:

A Ставите испред детета четири истоврсна предмета (на пример три исте оловке и једну различиту). Од детета тражити да узме оловке које су исте и да каже по чему се оловка која је остала на столу разликује од осталих. Ако сва деца нису успешна у овој активности, потребно ју је поновити са другим предметима. Тек кад сва деца успешно обаве задату активност, може се прећи на задатке из радне свеске. У четвртом задатку употребљена је реч упоредити. У вези са употребом метакогнитивног језика, видети напомену у овом приручнику која иде уз стране 30. и 31. радне свеске Корак по корак до бројева. Подстицање детета на причање према низу слика поређаних по логичном редоследу; васпитавање детета за живот и рад у духу културних односа и сарадње међу вршњацима. Стр. 17. Посматрање слика из радне свеске, по одређеном редоследу. Затим дете исприча шта види на појединачној слици и покуша да састави целину приче. Корисни су и овакви налози: Пронађи цртеж на којем девојчица даје лењир дечаку. Шта му је рекла? Шта је он рекао њој? Предлагање наслова приче.

Пре решавања другог задатка научити децу да прстима месе и омекшавају пластелин.

Н Фина координација покрета на овом узрасту није довољно развијена и узрокује проблеме при писању. Зато свакодневно треба радити одговарајуће вежбе. Препоручујемо следеће вежбе: низање перли, хватање ситних предмета јагодицама кажипрста и палца, слагање коцкица, савијање и сечење папира, везивање шала и пертли, откопчавање и закопчавање дугмади, обликовање фигура од пластелина ... Развијање визуелног опажања (опажање облика, величина, положаја, односа дела и целине); развијање визуелног памћења, истрајности у активностима; залагање; однос успех - неуспех; уочавање веза; примењивање стечених знања. Стр. 18. и 19. Припрема за задатке на овим странама може бити активност слагања делова у целину.

А Деца цртају једноставан цртеж. Пошто га опишу, секу га на три или четири дела. Помешају делове, а затим их састављају у целину. У случају неуспеха, подстаћи дете да поново покуша. Ако је неуспешно у више покушаја, треба му помоћи (васпитач, или неко од вршњака). Н

Ако у 3. задатку на стр. 19. неко дете каже да ниједан цртеж није бољи од његовог, питати га, не изражавајући зачуђеност нити било какав вид неодобравања, због чега тако мисли. Осталу децу питати да ли се слажу с тим. Искористити овакву ситуацију за разговор о поређењу постигнућа. Рећи да је сасвим у реду да неко сматра да је у нечему најбољи, али да је могуће (и такође у реду) да се други не слажу с тим. Разговарати мало о критеријумима за процену постигнућа (зашто нам неки цртеж изгледа добро, а неки други мање

добро; зашто мислимо да неко лепо пева, а да неко други мање лепо пева...). Циљ оваквог разговора је: (а) да деца схвате да је добро високо ценити своја постигнућа, али да морамо имати у виду и мишљења других; (б) да деца схвате и прихвате постојање разлика у мерилима и укусима и да различитости не доживљавају као претњу или средство за омаловажавање других... Развијање визуелног опажања, памћења, мишљења, организоване пажње. Стр. 21. и 22. Припрема за решавање првог задатка на 21. страни може бити решавање загонетки о животињама: Игле има, кројач није. Игле има, ал' не шије. Игле има, па се брани њима.

Дуге уши, кратак реп, сви му кажу да је леп. Воли купус, воли зеље, детелина му весеље. (зец)

(јеж)

Под крошњама Читав дан путује, весело скакућем. из кућице не излази. Волим шумски мир. (пуж) Да зими не гладујем, у кућицу носим лешник и жир. (веверица) Од детета тражити да детаљно опише цртеж и на њему пронађе скривене животиње. Корисна ће бити и следећа игра:

Доврши цртеж Припремити делове цртежа који приказују половину предмета или бића, а који су јасни, препознатљиви и занимљиви детету (нпр. пола лептира, пола лопте, пола аутомобила ...). Свако дете бира по један део цртежа и довршава га. Деца могу и једно другом да задају овакве „визуелне загонетке“.

Подстицање детета на причање приче према низу слика поређаних по логичном редоследу, стваралачко изражавање; развијање маште; коришћење сопственог знања и искуства; васпитање детета за живот и рад у духу сарадње, разумевања, толеранције, решавања проблема разговором. Стр. 23. Причање приче према низу слика. Образлагање властитог става: Шта би урадио(ла) у тој ситуацији да си девојчица, мама, брат ... Деца слободно бирају, али их треба замолити да покушају да објасне поступке са сва три становишта. Како је девојчица могла да реши проблем с млађим братом без мамине помоћи? Разговор на тему тужакања због најмањег неспоразума (конкретне ситуације); указивање на потребу вођења рачуна о својим стварима. Читање приче по избору деце (васпитач претходно предложи неколико наслова познатих прича). Препричавање прочитане приче.

Н У трећем задатку се први пут помиње реченица. У вези с тим треба имати у виду да деца овог узраста могу да схвате овај појам искључиво на интуитивном нивоу. Иако већ на узрасту од 3 - 4 године умеју да препознају да нека реченица (нпр. са испремештаним редом речи, или погрешно употребљеним падежом) није у реду, она не умеју ни да је исправе, нити да објасне њене некоректности. Способност за овакве исправке и давање адекватног објашњења јавља се тек на узрасту од 6 – 7 година, и то код мањег броја деце. О обради појма реченице на предшколском узрасту видети још у напомени уз стр. 33. радне свеске Корак по корак до буквара. Стр. 24. – 28. Припрема за рад на 24. страни могу бити одговарајућа игра и активност:

Воз Деца се, држећи се за рамена, играју локомотиве и вагона. Крећу се задатом брзином: споро, брже, брзо, споро . На реч „Стоп“ дете које је последње у колони изговара своје име. Затим деца мењају места у колони и то се понавља неколико пута, с тим што касније своје име изговара дете које је прво у колони. У овој игри је важно да васпитач увек довољно гласно и јасно изговори речи последњи и први.

Доврши започету причу Васпитач започне причу и тражи од детета да је настави (шта је даље могло да се деси). На пример: „Маја је спаковала ранац и кренула ...“ Потом треба усмерити дечју пажњу на цртеже на 24. страни и подстаћи их да кажу шта виде, редом, на свакој поједначној слици. Тек затим треба прећи на решавање постављених задатака. Овај поступак примењивати и на стр. 25. – 27. Побољшање фине координације покрета; практична употреба предмета; развој способности комуницирања, сналажења, памћења, истрајности у активностима и задацима. Стр. 29. Пре него што се од деце тражи да покушају да вежу шал, начин везивања је потребно показати неколико пута. Развој говорних и језичких способности детета; издвајање битног од небитног; стваралачко изражавање (замишљање, развој маште). Стр. 31. и 32. Читање бајке „Три прасета“ и разговор о њој. Причање бајке (деци која не умеју да испричају целу бајку, дати задатак да испричају део бајке по сопственом избору).

Да би дете мењало ликове познате приче (4. задатак на 31. страни) мора добро да упозна њен садржај. Садржај познатих прича дете може интерпретирати као да се то њему десило (причање у првом лицу). Да би дете решило први задатак на 32.страни, неопходно му је објаснити значење израза „у међувремену“ на конкретним примерима из живота, водећи рачуна да задати интервали не буду предуги, тј. да обухватају највише део једног дана (нпр. „Јасна је у два сата поподне дошла кући из школе. У осам сати је вечерала, а у међувремену је...“ и сл.). Ово је погодно време да се почне с евидентирањем способности усменог изражавања сваког детета. Ради лакшег евидентирања, може се користити дата чек листа: − јасно формулише реченице у слободном причању и препричавању; ДА НЕ − води разговор држећи се теме; ДА НЕ − никад сам / а не започиње разговор, већ само одговара на постављена питања; ДА НЕ − дословно понавља краће вербалне садржаје; ДА НЕ − препричава краће задате садржаје; самостално уз туђу помоћ − прича о догађајима;

самостално

уз туђу помоћ

− одговара на постављена питања у вези са прочитаном (испричаном) причом. не да, уз туђу помоћ самостално

Развијање визуелних представа и говорних способности (причање и описивање на основу личног искуства); изражавање захвалности и извињење.Препознавање изговорених реченица; причање и описивање на основу личног искуства. Стр. 33. За усвајање појма реченице могу се користити илустрације из радне свеске. Дечак плива. Девојчица трчи. Дечак и девојчица се играју лоптом. Дечак и девојчица гледају сликовницу. Затим деца именују предмете око себе (речи). О сваком предмету кажу понешто (реченице). Може се наставити тако што ће се од деце тражити да кажу што више речи које су у вези с неким познатим појмом („кажи што више речи које те подсећају на јесен“, нпр. јесен – лишће – жуто), треба да употребе те речи у реченицама („Лишће је жуто у јесен“), а затим да о свакој од употребљених речи кажу понешто. На овај начин ће се деци помоћи да развијају осећај за реченицу.

Н Појам реченице је веома тежак и апстрактан за децу овог узраста. Због тога је на постепеном усвајању тог појма неопходно свакодневно радити, и онда кад се обрађују други садржаји (нпр. „Реци нам једну реченицу о томе какво је време у јесен“; „Испричај нам у две реченице шта ћеш радити данас послеподне“). Ово ће помоћи да се појам и функција реченице схвате на искуственом нивоу и тако ће се припремити терен за сложеније видове разумевања. За почетак, важно је да дете, на интуитивном нивоу, разликује реченицу од онога што није реченица. Најједноставнији начин да се на овоме ради је да, ако дете, на пример, каже „деца, парк“ , васпитач реагује са „Не разумем. Хтео/ла си да кажеш нешто о деци и парку? Хајде пробај поново.“ Припрема за други задатак може бити описивање свог или туђег изгледа. Деци је занимљиво да именују предмете / бића на 53

основу описа. Васпитач или дете описује неки предмет, а остала деца га именују. Опис може изгледати овако: Жута је и сочна. Расте на дрвету. Једемо је. Воли је и меда. (Одговор: крушка). Следи именовање предмета (бића) на основу дечјих описа. Иначе, ово би требало радити што чешће. Од детета тражити детаљан опис слике из радне свеске (парка и девојчице Саре).

Од деце која имају проблема са описивањем, тражити да посматрајући описују нешто (играчку, слику, животиње...). Развијање фине координације покрета, опажања, визуелног памћења, организовања пажње.

Стр. 34. Припрема за први задатак може бити слагање разних облика од палидрваца или штапића, ситних предмета, жетона, карата, модела геометријских фигура... Могу се користити и следеће активности:

Покажите деци три једноставна цртежа. Склоните цртеж и тражите да нацртају оно што су видели. Поновите ово за сваки цртеж. Читање песама по избору деце. Разговор о песмама. Вежбе графомоторике; развијање вербалне и невербалне комуникације. Стр. 35.

Ако су деца добро савладала вежбе визуелног опажања и просторне оријентације и ако су развила фину моторну координацију руке, можете започети са вежбама графомоторике. У супротном, ове вежбе треба одложити. Деца

треба прво да савладају хоризонталне и вертикалне линије, а затим косе, исцртавајући их с леве на десну страну и одозго на доле. Припрема за други задатак може бити имитација по избору деце. Деци која немају идеје дати предлоге (васпитач или друга деца). Вежбе за графомоторику, побољшање фине координације покрета, развијање просторне оријентације; неговање истрајности у активностима и задацима. Стр. 36. и 37. Први задатак на 37. страни може се реализовати као први задатак на 29. страни (везивање шала). После овог задатка, дете подстаћи да се сети нечега што недавно није могло да уради, а сада уме. Тражити да доврши реченицу: Поносим се што сада могу / умем, знам.. Може се организовати и игра пантомиме.

Пантомима Дете пантомимом показује активност у којој је напредовало (пливање, цртање, везивање пертли...), а остали погађају о чему је реч. Дете које је прво погодило, преузима улогу пантомимичара. Развијање визуелних способности и логичког мишљења; причање и описивање на основу личног искуства; графомоторне вежбе.

Стр. 38. Првом задатку претходи објашњење значења речи сличан на конкретним примерима. Деци показати два цртежа која се разликују по једном детаљу. „Цртежи су слични, разликују се само по...“ Васпитач црта јабуку, свеску... Дете црта што сличнији цртеж. Следи анализа цртежа (уочавање сличности и разлика).

Другом задатку може да претходи разговор о другу / другарици: Када сте се упознали? Где се дружите? Зашто волиш да се дружиш са њим / њом? Затим може да следи описивање његовог / њеног спољашњег изгледа. Развијање просторне оријентације;графомоторичке вежбе. Стр. 39. и 40.

Време потребно за увежбавање графомоторике је индивидуално. Оно зависи од зрелости и спретности детета, као и од његовог претходног искуства (пре свега са цртањем) па је за успех у овим вежбама неопходно да васпитач испољи много стрпљења и уважавања индивидуалних могућности детета. Припрема за графомоторичке вежбе: Обнављање појмова: у, на, горе, доле, иза, испред, лево, десно (појмови обрађени у оквиру математике), стављањем у ситуацију практичног извођења. Васпитач на табли црта шаре које су у радној свесци задате за копирање на жутој траци. Деца их „цртају“ у ваздуху, или по клупи, опонашајући правце извођења покрета, а затим то исто раде у радној свесци. Деци којој је тај задатак тежак најбоље ћете помоћи ако узмете дечју руку у своју и заједно цртате исту шару неколико пута. Трећи задатак на 39. страни намењен је деци чије су способности закључивања развијеније него што је то уобичајено за овај узраст. Развијање визуелних представа, побољшање просторне оријентације Стр. 41. Задатку могу да претходе следећа активност и / или игра:

А И

Oписивањe предмета и погађањe о ком je предмету реч.

Пронађи ме Васпитач сакрије предмет (деца жмуре). Дете које је одређено бројалицом, треба да нађе скривени предмет, уз помоћ васпитача који користи речи - појмове везане за просторне односе: горе, доле, испред, иза, изнад, лево, десно, између... У првом задатку, од деце најпре треба тражити да, гледајући слику, покушају да открију како се он решава (в. текст испод слике). Важно је да васпитач, док описује деци шта треба да раде, прати да ли сви цртају исти део цртежа у исто време и да им скреће пажњу да тако треба да раде.

Н За свако дете треба евидентирати начин организације коришћења простора на папиру (равномерно испуњава простор, црта само на средини папира, црта на доњој половини папира, црта у углу папира...) Стр. 42. Лексичка игра - смишљање и изговарање речи супротних по значењу: мало-велико, ниско-високо, брзо-споро... У другом задатку, васпитач изговара парове речи (нпр. брз – спор, висок – низак итд.) Задатак сваког детета је да каже једну реченицу у којој се јављају те речи. На пример: Веверица је брза. Пуж је спор. Стр. 43. Као увод се може искористити следећа лексичка игра.

Велико - мало Смишљање и казивање речи које означавају нешто умањено. Васпитач каже реч, а деца траже реч умањеницу, нпр. цвет-цветић.

Првом задатку треба да предходи именовање сваког цртежа. Подстаћи дете да после решавања првог задатка каже неке друге деминутиве. У решавању трећег задатка од детета се очекује да својим речима саопшти правила игре коју је управо играло са својим паром. Иако су правила веома једноставна, ово неће бити лак задатак за сву децу, због тога што се правила исказују уопштеним формулацијама, које деца не користе често у свакодневном говору.

Н Казивање својим речима је веома корисно и треба га примењивати што чешће. Деца на тај начин развијају говор, а васпитач је у ситуацији да уочи њихов ниво способности служења говором, као и да ли су деца разумела шта треба да раде. Стр.45. Решавање загонетки. Смишљање загонетки са описивањем предмета / бића. Смишљање речи које се римују.

Н Смишљање речи које се римују је веома корисно и деци занимљиво, стога га треба примењивати што чешће. Усвајање појма речи и реченице; развијање осећаја за основне говорне јединице; препознавање изговорених речи и реченица. Стр. 46 и 47. За усвајање појма речи могу се користити предмети / бића из окружења. На пример: Како се зове предмет који држим? После више именовања, рећи деци: Све има своје име. Кад изговоримо име - то је реч.

Н Разумевање и усвајање појма речи, на нивоу примереном предшколском узрасту, задатак је који се реализује из дана у дан. Исто важи и за припреме за писање оспособљавање деце за коришћење прибора, вежбање покрета руке, шаке, прстију, треба да буде континуирано и упорно. Оно што деци овог узраста ствара посебне тешкоће је раздвајање речи, саме по себи, од онога што она означава – номинални реализам (нпр. дете овог узраста ће, на питање да ли је дужа реч коњ или реч зечић, бити склоно да одговори да је дужа прва од те две речи, имајући заправо на уму да је „дуже“ оно што та реч означава). Свест о конвенционалној природи речи, тј. да је реч само ознака за нешто што постоји у реалности, а да је однос ознака – означено арбитраран, јавља се тек на млађем основношколском узрасту, а огледа се у прихватању могућности промене имена предмета / бића. Важно је, кад год је то могуће, појмове речи и реченице доводити у међусобну везу као што је учињено на страни 47. радне свеске. Вежбе за графомоторику Стр. 48. Другом задатку може да претходи вежба за развијање визуелних представа – именовање на основу описа. Пример: Црвена је и сочна. Воће је. Обично је гриземо. (Одговор: јабука) Усвајање појма гласа. Стр. 49. Усвајању појма гласа могу да претходе игре груписања речи на различите теме: имена људи, храна, одећа, воће... До схватања појма гласа доћи рашчлањавањем речи на следећи начин: издвајамо реченицу, а из реченице реч; реч рашчлањујемо на гласове. Васпитач нуди више примера, а затим деца дају своје примере.

Н Појам гласа је деци овог узраста тежак и апстрактан, па је рад на његовом разумевању задатак који се свакодневно реализује, у оквиру различитих активности. Припрема за задатак може бити игра На слово, на слово.

С обзиром на име игре, ово је права прилика да се први пут помене разлика између слова и гласа, тако што ће се деци рећи да се гласови изговарају и чују, а слова настају кад се гласови запишу и могу да се прочитају. Ако васпитачица до сада није евидентиралa начин изговарања свих гласова, ово је прилика за то. Пример: Јасно изговара све гласове, појединачно и у саставу речи. Не уме да изговори глас Р. Неправилно изговара гласове Ш и Ћ. Уочавање гласа у различитим позицијама. Стр. 50. За други задатак децу треба припремити тако што ће им се захтев обајснити уз помоћ примера. Одговарајуће речи је најлакше тражити тако што ће се почети од глагола (нпр пева, трчи, чита...), па од деце тражити да пронађу одговарајућа имена (нпр. Петар, Тијана, Чеда ...). После овога, деца могу да наставе сама.

Ово је једна од добрих прилика да се појмови гласа, речи и реченице доведу у међусобну везу која ће детету помоћи да овим за њега потпуно апстрактним појмовима припише неки искуствени смисао.

Развијање појма гласа, речи, реченице; развијање способности апстраховања и замишљања. Стр. 51. – 53. После трећег задатка на стр. 52. од деце се може тражити да нацртају неколико ствари (бар две) које почињу истим словом као име сваког од њих. Уколико је то нешто што је тешко нацртати, васпитач заједно с дететом тражи лакше решење, а ако прво слово имена детета не оставља много избора, предложити детету да најпре опише, а затим и именује, те предмете – без цртања. Трећем задатку на стр. 53. могу да претходе вежбе коришћења истих речи у различитим значењима – нпр. Дуња је воће. Дуња је девојчица. Дуња расте на дрвету. Дуња станује у мојој згради. Графомоторичке вежбе; неговање говорних и стваралачких способности детета. Стр. 54. и 55. После трећег задатка на стр. 54. може се реализовати следећа активност:

Речи о... Од деце се тражи да изговарају речи на задату тему (нпр. путовање – воз, авион, аутобус...) и да затим изговарају реченице користећи те речи. Ако процените да у групи има довољно деце која воле и умеју добро да цртају (под условом да нема оне која у томе имају изразите тешкоће) можете задати и следећу игру:

Погоди где желим да путујем! Свако дете нацрта место на које жели да путује (или, ако му је то тешко, бар нешто што га подсећа на то место, нпр. за море – чамац на води). Не откривајући то место, свако дете даје свој цртеж детету поред себе, а оно има задатак да објасни свима где аутор цртежа жели да путује.

Развијање појма гласа, уочавање гласа у различитим позицијама; развијање способности апстраховања и замишљања; графомоторичке вежбе; неговање говорних и стваралачких способности детета; развијање осећаја за глас, реч, реченицу;неговање маште и креативности; уочавање чињенице да написани текст носи неку поруку; развијање интересовања и увођење детета у свет писане речи. Стр. 56. – 63.

Од кад се почне с обрадом гласа, било би веома корисно да васпитач свакодневно, кад год јој се укаже прилика, подстиче развој фонолошке свести. Деца која имају фонолошку свест знају, нпр. да се речи могу римовати, да могу да почну и заврше се истим гласом, да се гласови из једне речи могу одузимати, додавати и / или прекомпоновати тако да се формира нова реч и сл. Фонолошка свест се подстиче врстом активности у којој ће растављати речи (не дуже од три гласа), нпр. на следећи начин: „Знам посебан начин да се кажу речи. Оне се раставе и сваки део се каже посебно. Слушај ме: Ана се каже а-н-а, пас се каже п-а-с, итд. Хајде сад ти пробај.“ Једна сложенија варијанта ове врсте активности дата је у првом задатку на овој страни. Приликом постављања тог задатка, важно је да се називи нацртаних предмета и бића не изговарају редом којим су постављени на страни. Стр. 56. Игра и активност које могу да претходе задатку су:

Последњи глас имена Прво васпитач изговори име које се састоји од највише четири гласа, рашчлани га на гласове и каже: „Последњи глас овог имена је...“ (Глас на крају овог имена је...). Затим тражи од сваког детета да учини исто. Некој деци ће бити потребна знатна помоћ.

Брзалице Најпре навести неколико примера брзалица, из којих деца треба да схвате да је реч о кратким текстовима који се изговарају неуобичајено брзо. Сваку брзалицу прво изговарати умереним темпом, па онда брже. Миш уз пушку, миш низ пушку. На врх брда врба мрда. Четири чавке чуче на чамчићу. Стр. 58. Први задатак на овој страни намењен је пре свега деци с довољно развијеном фонолошком свешћу. На почетку ће бити корисна следећа говорна игра:

Погађамо име Дете изговара први и последњи глас неке речи, а остала деца погађају ту реч. Дете које прво открије која је реч у питању, даје сличан задатак осталој деци из групе. Стр. 59. После графомоторичких вежби може да следи игра:

Где ја стадох, ти продужи... Једно дете изговори реченицу. Друго дете изговара само последњу реч из те реченице и даље саставља реченицу у којој је та реч сада прва. На пример: Волим птице. Птице лете. Лете и авиони... Припреми за причање онога што деца виде кроз прозор собе у вртићу може да претходи описивање изгледа радне собе вртића или своје собе...

Стр. 61. Задатку може да претходи бројање гласова у речима које изговарају васпитач и деца (речи би требало да имају највише пет гласова). Могућа је и следећа игра:

Сваки глас – једна тачка Двоје деце изговоре краће речи по сопственом избору и означе тачкама број гласова у њима. Треће дете одређује (бројањем тачака) која од тих речи има више гласова. Троје деце, учесници у игри, могу да мењају улоге. Стр. 62. Прва три задатка на овој страни намењена су пре свега деци с довољно развијеном фонолошком свешћу. Стр. 63. Припрема за први задатак може се извести на следећи

начин: 1.Прибор за цртање стави испред... иза... између... 2.Цртање предмета у низу. Именовање оних који се налазе између првог и последњег. 3. Васпитач даје примере изговарања само оних гласова који су између првог и последњег: „Сада ћу изговорити реч воће тако што ћу први и последњи глас изговорити у себи, па ћете чути само оне гласове који су између њих“. После неколико таквих примера, прећи на први задатак. Припрема за други задатак може бити смишљање и изговарање речи које се римују (слажу). Затим се може дати задатак да дете открије што више речи које завршавају словима: - че (паче, гаче, тече, скаче, маче, ђаче, рече, плаче, мече, вече...), при чему увек треба нагласити последња два гласа. После учења бројалице (трећи задатак), корисно је примењивати је на различите начине, у различитим ситуацијама: за одређивање ко ће први почети игру, ко ће изаћи из игре, ко ће ући у игру, ко ће коју улогу имати, ко ће бити капитен, вођа групе и сл.

Бројалице су веома корисно средство да се деци помогне да схвате поделу речи на слогове. Најбоље је примењивати бројалице при одређивању улога које сви желе, као и оних непожељних. Тада се деца не љуте јер верују да тако мора бити, што је истовремено и корак ка прихватању правила игре. Графомоторичке вежбе; препознавање ситуација које плаше дете и откривање начина превазилажења страха. Стр. 64. Трећем задатку може да претходи радионица о страху. Кроз цртање, причање и размену ситуација које их плаше, деца откривају начине да превазиђу осећање страха (Размена ситуација тражи да деца кажу како би се могао превазићи страх у свакој прилици у којој су се уплашили; нпр. били су сами, а нестало је струје; заглавили су се у лифту; изненада је залајао пас ...). Може се говорити и о вези између стида и страха. Деци треба објаснити да стид често проистиче из осећања страха: стидимо се да нешто тражимо, јер се плашимо да ћемо бити одбијени или прекорени због своје жеље. Треба разговарати са децом о тим осећањима. Увођење детета у свет писане речи; упознавање и интерпретација разноврсних текстова који су доступни и користе се у свакодневним животним ситуацијама: радна свеска, сликовница, новине, обавештења, честитке, поруке, позивнице, огласи, улазнице и слично; активно укључивање детета у стварање наведених и сличних продуката; повезивање изговорених речи са написаним. Стр. 67. – 84. Стр. 67. Пре решавања трећег задатка може се водити разговор о рођендану, о садржају и изгледу рођенданских позивница, а затим се оне могу и правити.

Н Ово је још једна прилика да се скрене пажња на међусобни однос слова и гласа, тако што ће се деци рећи да се гласови изговарају и чују, а слова настају кад се гласови запишу и могу да се прочитају. Читање и интерпретација песме „Деда и унука“, Ј. Јовановића Змаја; физичке карактеристике писаног текста Стр. 73. Читању песме може да претходи разговор о деди, као и лексичка игра проналажења речи које се слажу (римују). Од дтета тражити да преприча песму. Деца која желе могу да науче песму или један њен део напамет, али на овоме не инсистирати.

С обзиром да се најлакше уче песме које имају музичку подлогу, најбоље је управо њих бирати да бисмо подстакли децу да их уче напамет. Представљањем збирке песама подстаћи дете да уочи физичке карактеристике песме. Слушање, разумевање и тумачење песме „Доктор мачак“, Љ. Ршумовића; неговање говорних и стваралачких способности детета Читање песме Разговор о песми Препричавање песме После препричавања активност:

може

се

реализовати

следећа

Шта ко ради (ређалице). Фризер... Глумац... Зубар... (Деца говоре шта ко ради.)

Стр. 74. Разговор о домаћим животињама и њиховим младунцима. Читање приче „Коза и седам јарића“ (васпитач). Разговор о садржају приче (деца одговарају на постављена питања која су у вези с прочитаном причом). Деца препричавају целу причу (или део који им се највише допада) уз помоћ слике из радне свеске, а ако је потребно, и уз помоћ васпитача. Може да следи покушај процењивања успешности препричавања. Чије вам се препричавање највише допало и због чега? Подстаћи децу да открију поруку ове приче и да наведу свој пример примене те поруке. Други задатак је намењен заинтересованијој деци. Ради подсећања на познате приче, деци се могу дати одговарајуће слике или сликовнице са тим причама. Може се од деце захтевати и да нацртају насловну страну за неку од тих прича. Слушање, разумевање и препричавање басне „Цврчак и мрави“; елементарна знања о садржају приче, ликовима и месту радње; драматизација по идеји васпитача или деце; развој способности служења говором у разноврсним ситуацијама – неговање говорних и стваралачких способности детета.

о раду:

Стр. 79. Читање басне (васпитач). разговор о басни (садржај, ликови, место радње). Препричавање басне (деца). После препричавања могу се користити пословице и изреке „Ко лети хладује, зими гладује.“ „Ко ради, не боји се глади.“

„Сваки посао је вредан.“ „Живи као трут – не ради ништа.“ Други и трећи задатак су намењени заинтересованијој и усппешнијој деци. Покушај драматизације приче. Сто (мравињак). „Мрави“ трчкарају око „мравињака“, доносе храну (зрна пшенице, мрве хлеба, траву...) и стављају је на сто. Мало даље од њих лежи цврчак који свира.

Додатни предлози активности у циљу развијања говорних и jeзичких способности У наставку овог одељка дајемо додатне предлоге активности које се могу изводити у циљу развијања говорних и језичких способности деце. Веома је важно да се, ако је могуће, свакодневно ради по нека од ових активности – оне не морају да трају дуго, али је важно радити их што чешће. У циљу подстицања слушања и разумевања језика (језичке перцепције) препоручују се следеће активности: У почетку Свакодневно: • тапшање у ритму музике; кретање (корачање, марширање) у ритму музике или ритмичког говора; • тапшање на сваку реч у реченици, потом тапшање на сваки слог: свако дете изговори и одтапше слогове свог имена (васпитачица прозива по имену или презимену), или слогове назива дана у недељи, месеца ...; има ли исти број тапшања у Сне-жа-на и Ми-ле-на? А у Ми-ле-на и Ле-на...? • читање римованих песмица, понављање... питати: јеси ли чуо/ла све речи које се слажу/римују? Повремено: • читање текстова са алитерацијом (чучи чавка на чвору чворноватог чамца, лиже Лила лизалицу, Марко маже мед ...); • ко се зове на слово/глас ...? чије се име завршава на глас ...? у чијем имену имa глас ...? Касније Свакодневно: • васпитач чита, повремено прекида читање и од детета тражи да понови последњу реч која је прочитана; • васпитач изговара различите синтагме (велика кућа, на ливади, кроз воду, се купала, јутрос Маја ...), ирегуларне реченице (Палачинке шпорету мама пече на.) и коректне

реченице (Миша се пење на дрво.), а од детета се тражи да каже „да“ ако је у питању реченица и „не“, ако није. • васпитачица изговара речи (од 3 до 4 гласа; нпр.: кућа, меда, Јана, брдо, трчи...), а дете треба да док понавља изговорену реч истовремено одтапше/откуцка број гласова у њој. Повремено: • замена речи у познатим стиховима: Јесте'л чули децо / верујте без шале / отвара се школа / за јариће мале ... • тражити од детета да покаже све слике које започињу истим гласом као и аудитивно презентована реч; • препознавање и груписање слика предмета/бића у чијем се називу налази исти (а) иницијални (деда, дрво, дим); (б) финални (жир, сир, оквир); и медијални (бара, јаре, кров) глас; • вађење предмета из вреће и разврставање на гомилу где се налазе предмети чији називи почињу истим гласом; • колико речи има у реченици: Шест дечака се игра. Осам девојчица није дошло... и сл. • слушај и реци ми која је реч дужа: воз или аутомобил; обданиште или зграда; ролери или мач ... • васпитачица изговара слогове, гласове, речи, а од детета тражи да каже „да“, ако је у питању реч и „не“, ако није. Важно је да међу речима буду измешане садржинске речи (мама, кућа, плаво, трчи, сутра ...) и функционалне речи (је, се, на, у, био ...) јер деца све до 7 – 8 година греше у идентификовању функционалних речи као речи. • која се реч не слаже/ не припада овој групи речи : снег, брег, миш? тетка, четка, лонац? .... • тражити од деце да направе колекцију сличица (из новина, часописа и сл.) предмета/бића/појава чији се називи римују. У циљу подстицања способности употребе језика (језичке продукције), препоручују се следеће активности:

У почетку Свакодневно: • уз поједине речи тражити да се изговори реч/скуп гласова који се римује (маче – паче, лед – мед ...) • деца нижу речи једну за другом док не направе реченицу (маца - пије – млеко и сл.). Повремено: • деца допуњују стихове на основу риме и/или значења (могу се користити, између осталог, Стихови за допуњавање Ј.Ј. Змаја); • деца се добацују лоптом седећи у кругу; први каже реч и добаци лопту, онај ко је прими каже реч која се римује, или реч која почиње истим слогом, (касније) гласом ... • једно дете започне познату песмицу, а неко други је заврши; Касније Свакодневно: • игре на слово – на слово по различитим категоријама: имена људи, називи животиња, биљака, предмета, дана у недељи, имена месеци, ...; • васпитачица држи гињол-лутку и каже да се она покварила и да зато чудно говори, а деца треба да погоде које речи изговара (њихова имена, називе играчака, итд). Речи се у изговору деле најпре на слогове (Ми-ли-ца, Дејан, А-на ...), а касније на гласове. • васпитач држи гињол-лутку која док прича прави грешке. Деца треба да јој помогну да научи да правилно говори тако што ће је исправити кад год погреши. Лутка понекад говори правилно (отприлике у трећини случајева, као и кад је реч о дужим и сложенијим реченицама), а у око две трећине случајева греши. Лутка прави грешке у: • реду речи (Ја био сам мору на.) • облицима речи ( Код баке сам јахала коњове. Дај ми мало солија. Одближи ме од стола. На морету

сам пуно пливао. Какво је ово смрдљевање?) • конгруенцији (Вредна дечак помаже мами. Јелена је јуче дошао у вртић.) • рекцији (Сваког дана идем у вртићу. Сваког дана перем зуби. Ја волим да ручам у вртић. Меда шета кроз шуми.) Пожељно је да васпитачица бележи грешке које чује у спонтаном говору деце, па да такве или сличне грешке изговара лутка. Ово је посебно важно у срединама у којима је говор дијалекатски обележен. Повремено: • деца смишљају реченице у којима свака реч почиње истим гласом (Петар пише писмо пријатељу Павлу Поповићу ...) • речи – слагалице: сличица неког предмета се исече на одговарајући број слогова (у почетку), односно на одговарајући број гласова, деца слажу сличицу истовремено изговарајући слог по слог, односно глас по глас. • шта ти остане ако узмем прво / задње слово твог имена? • шта остаје ако узмем прво / задње слово из речи ...? • деца се такмиче ко ће да изговори најдуже / најкраће речи • деца наводе примере за речи које су кратке, а означавају нешто дугачко/велико (воз, слон ...) и обрнуто (гусеница, папричица ...), затим речи које су кратке и означавају нешто мало (трн, око...), па речи које су дугачке и означавају нешто велико (солитер, жирафа); • игре замене имена предметима, затим бићима („Хајде да данас књигу зовемо – лопта, а лопту – књига. Која је слика на првој страни лопте? Добаци ми књигу!“ Овакве игре ће, нарочито у почетку, изазивати много забуна, али ће деци бити веома забавне. Њихова важна функција је у томе да децу директно суоче са арбитрарном природом речи и да им помогну да се постепено ослобађају номиналног реализма.

• •

деца нижу реченице у причу; једно дете прича познату причу, а друга деца погађају која је; ко први погоди, почиње нову причу.

Осим ових активности, за развој металингвистичке свести биће корисно и следеће: • обележити ствари сваког детета посебном ознаком – ово ће помоћи детету да схвати општи однос ознака – означено; • сваке седмице читати нову причу или песмицу, и то понављати сваког дана (и прича и песмица могу да се драматизују, допуњавају, мењају, а песмица може и да се пева); • подстицати децу да представљју слова рукама, ногама, телом; може и прича или песмица о слову ... • што чешће се бавити сегментацијом: текста на реченице, реченица на речи, речи на слогове, слогова на гласове; • на крају сваке радне целине везане за језик, направити врло кратку рекапитулацију: „Данас смо се играли на слово на слово, па смо помагали лутки да правилно говори, па смо замењивали имена стварима...“

Корак по корак у свет око мене

упутства за коришћење радне свеске и предлози за реализацију садржаја Припремног предшколског програма 1. Први сусрет деце, родитеља и васпитача Стр. 5. Битно је да дружење деце, родитеља и васпитачице започне у ведром расположењу, чиме се ствара позитиван однос деце и родитеља према васпитачици и установи. Битно је и да деца и родитељи имају могућност да стекну увид у то шта ће се и како радити у предшколској установи. Добро је да деца и родитељи седе тако да могу да виде једни друге. Васпитач тражи да прво родитељи, па деца, кажу своје име (и још понешто о себи ако желе) и да се међусобно упознају деца која се не познају одраније. Тако се, већ при првом сусрету, деца ослобађају да говоре пред другим особама. Упознавање детета са просторијама у вртићу и њиховом наменом; васпитавање деце за живот и рад у духу сарадње и културних односа међу вршњацима и деце и одраслих; подстицање детета на причање према низу слика; побољшање организовања пажње и визуелног памћења. 2. Просторије у вртићу Стр. 6. После обиласка вртића – упознавања просторија и њихових намена, следи посматрање слика из радне свеске. Затим децу треба подстицати да причају шта виде на свакој слици. Могу да следе налози типа: Погледај слику на којој куварица даје храну деци. Како се зове просторија у којој се они налазе? Може се играти и следећа игра:

Погоди о којој просторији је реч! На кругу изрезаном од картона налепе се слике разних предмета (тањир, прибор за јело, играчка, чесма, сто и столица...), као цифре на бројчанику сата. У средини је казаљка која показује „добитак“. Дете окреће казаљку. Кад се она заустави, дете треба да каже шта је „добило“ и у којој се просторији тај предмет налази. Упознавање деце са запосленима у вртићу; опажање и разумевање улога одраслих у вртићу и њиховим послом; опажање и разликовање личних и групних интереса; васпитавање деце за живот и рад у духу културних односа и сарадње са одраслима. 3.Ко ради у вртићу Стр. 8. После упознавања деце са онима који раде у вртићу и њиховим пословима, као припрема за задатак из радне свеске може се организовати следећа игра:

Погоди шта недостаје За игру се припреме цртежи којима недостаје један део. Деца треба да пронађу део који недостаје сваком цртежу и да га ставе на одговарајуће место. Следи посматрање слика из радне свеске и дечје причање о томе шта виде на свакој слици. Затим исецају и лепе сваки део слике на одговарајуће место.

Деци објаснити и показати начин руковања маказама и указати им на опасности које су могуће у случају неправилног руковања и неопрезности. На крају деца причају шта у вртићу раде васпитач, чистачица, медицинска сестра и куварица.

пример:

Деца могу решавати и загонетке о тим занимањима, на

•

Она је с тобом кад те боли. Сетиће се деца сва, она ти каже: „Реци А-А-А”. Ко је то? (лекарка)

•

Носим белу капу и бело одело. Постављам вам јело. (сервирка, куварица)

•

Стижем од свих пре, да нам чисто буде све. (чистачица)

•

Она је у вртићу да те воли, чува, учи и разуме. Она помаже, она се смеши и саветује кад се греши. (васпитачица) Упознавање неких активности у вртићу; развијање осећања припадности групи; конструктивно учествовање у кооперативним играма и активностима; праве и изражавају изборе и потребе; развијају вештине слушања, визуелне способности. 4. Шта се ради у вртићу

Стр. 10. Разговор о играма и активностима којима су се деца бавила предходних дана. Проналажење слика које приказују те активности. Деца причају шта виде на другим сликама и тако остварују увид у то шта ће се и како радити у вртићу.

Одговор на питање: „Шта још желиш да радиш у вртићу?“ дете може исказати и покретима, а да друга деца откривају ту активност или игру.

Н Васпитач може да евидентира активности које свако дете посебно воли, што може искористити као критеријум за формирање група за рад према интересовањима деце. Самосазнавање: изглед, грађа сопственог тела; узрасне, полне особености; опажање и разумевање других; узрасне, полне особености других, сличности и разлике; стицање знања кроз активно самостално долажења до одговора: посматрањем, истраживањем, упоређивањем; примена стечених знања у новим ситуацијама. 5. По чему смо исти или слични; по чему се разликујемо Стр. 12. и 13. Може се почети следећом игром:

Додирни... Деца шетају по соби или дворишту, очекујући налог шта треба да ураде. Васпитач даје налоге: Додирни нос. Ухвати се за уши. Погледај ноге... Деца која не ураде оно што треба не излазе из игре. Њима се помаже у извршавању задатака (васпитач или друго дете). Може да следи рад у пару (дечак − дечак, девојчица − дечак, девојчица − девојчица) са сличним налозима: 1. Додирни своју косу и косу свог пара. 2. Покажи кажипрстом своја уста, а затим уста свог пара. 3. Ко је виши (нижи)? 4. Да ли су вам шаке исте величине? ... Подстаћи децу разговором да одговоре на питања: По чему сте слични? По чему се разликујете?

Следи посматрање слика из радне свеске (12.страна) и разговор о њима на тему сличности и разлика у изгледу тела, а затим рад на задацима на 13. страни.

Н Један дан раније рећи деци да се погледају у огледало и уоче изглед своје косе, очију, носа, уста... па их сутра питати да опишу свој изглед. Могу се организовати и овакве активности:

Нека се ухвате за руке сви који имају плаве (црне, смеђе ...) очи (косу), дугачку (кратку) косу ... Једно дете легне на табаке хамера који су на поду. Остала деца из групе (3 −5 деце) цртају његову силуету. Затим именују нацртане делове тела и довршавају цртеж (очи, обрве, нос, уста...). Откривање различитих начина стицања знања кроз самостално долажење до одговора: посматрањем, истраживањем, предвиђањем, откривањем узрочнопоследичних односа, на основу личног искуства; примена стечених знања у новој ситуацији; развијање вештине слушања. 6. Шта чујемо Стр. 14. и 15. Рад се може започети следећом игром:

Шта смо чули? По звуку или шумовима, деца треба да погоде којим се предметом радња изводи. Васпитач тражи од деце да зажмуре и пажљиво слушају. За то време производи разне звукове: шуштање хартије, звецкање кључевима, лупкање руком (оловком) о сто, пљескање... Може се укључити фен, усисивач... После сваке радње васпитач пита: Шта сте чули? Затим деца могу преузети васпитачеву улогу.

Следи рад на задацима из радне свеске ( стр. 15.). Питања постављати по означеном редоследу, а затим на прескок. Као припрему за други, трећи и четврти задатак на овој страни васпитач може изабрати следећу игру или једну од активности:

Покварени телефони Васпитач шапне једноставну поруку првом детету (редослед се одређује бројалицом). Оно на исти начин преноси поруку даље. Последње дете наглас каже поруку коју је чуло. Затим се упореде прва и последња порука.

Изгубљено пиле Једно дете стоји окренуто леђима другој деци. Друго дете сакрива неки предмет („пиле“). Пошто је „пиле“ сакривено, дете које је било окренуто леђима га тражи, а деца му помажу певајући песму „Изгубљено пиле“. Ако се дете приближава „пилету“ − песма је гласнија, а ако се удаљава, тиша је. Кад дете пронађе „пиле“, мења улогу с оним код кога га је нашао (или се та улога одређује бројалицом).

А Васпитач може направити аудио запис различитих врста звукова: капање воде из чесме, шкрипу врата, кораке... Деца слушају и цртају оно што су чула. 7. Шта видимо Стр. 16. Рад се може започети набрајањем и описивањем предмета које деца виде у соби. Може се наставити следећом игром:

Ја видим, ви не видите Васпитач узима један по један цртеж који деца не виде и каже „Ја видим, ви не видите воће .“ Деца погађају о којем је 79

воћу реч. Игра траје док деца не погоде све што је нацртано. На цртежима могу бити: животиња, превозно средство, играчка... Деца могу да погађају предмете (бића) и по опису васпитача, или неког од деце. Народне изреке у којима се помињу очи приближити деци помињањем конкретних ситуација: Бака је мазила унука и рекла му „Око моје”. Због чега му је бака то рекла? Шта мислиш ко би то теби рекао? Због чега? После објашњења значења сваке од ових изрека тражити од деце да их примене у новим ситуацијама, помоћу питања: Ко хоће све да учини за тебе (кад ти оком а он / она скоком)? Ко те чува као очи у глави? Зашто? Да ли ти имаш око соколово? По чему то знаш? Волиш ли да једеш јаје на око? Кажи одока колико оловака има на столу.

Приликом овог разговора веома је важно имати у виду да деца предшколског, па и млађег основношколског узраста, тешко могу да схвате било који вид преносног значења. Другим речима, исправно тумачење ових и сличних израза и изрека на овом узрасту ће бити пре изузетак него правило. Због тога је током овог разговора неопходно велико стрпљење и истанчан „слух“ за начин на који свако дете, корак по корак, долази до преносног значења. Ово подразумева стално позивање на дететово непосредно искуство и потстицање да изводи закључке на основу њега. 8. Шта радимо рукама Стр. 17. Разговор: Шта радимо руком / рукама? (цртамо, носимо, хватамо, померамо, гурамо, котрљамо, свирамо, перемо, додирујемо, пљескамо...) Васпитач (дете) изводи одговарајуће покрете рукама (као у пантомими) а деца погађају радњу.

Следи рад на задацима из радне свеске. Развијање осећања припадности групи; опажање и прихватање сопствене и различитости других; изражавање својих потреба и осећања; препознавање и поштовање потреба и осећања других; прављење и изражавање избора; развијање стваралачких способности. 9. Ја и други. Осећања Стр. 18. 19. и 20. Стр. 18. Припрема за први задатак може бити формирање група деце по ономе што воле да раде. Васпитач каже: Нека се ухвате за руке (у круг) деца која воле да цртају, глуме, вајају фигуре од пластелина, разгледају сликовнице, певају ... Од деце тражити да после сваког формирања групе погледају око себе и са ким су у кругу, а ко је остао ван круга. Било би добро организовати се да деца после опредељивања и израде задатака у радној свесци заиста и раде оно што највише воле. Стр. 19. У првом задатку, деца помоћу слика откривају оно што се од њих тражи. Замишљају да се налазе у тим ситуацијама и вербално изражавају осећања о којима је реч. У наставку се може играти следећа игра:

Погоди ... Дете пантомимом показује шта му се десило и како се због тога осећало. Остала деца погађају. Дете које прво погоди, преузима улогу онога који показује. Припрема за други задатак може бити употреба речи: Изволи! Хвала! Извини! Молим те (Вас)... у неком кратком исказу (може и у једној реченици).

После решавања петог задатка разговарати са децом о осећањима девојчице на слици, о могућим разлозима због којих је одбачена и о могућим начинима решавања њеног проблема. Од деце можете тражити и да замисле себе у истој ситуацији и кажу шта би тада радила. Стр. 20. У деветом задатку, после откривања одговора на постављена питања (уз помоћ цртежа), од деце тражити да кажу шта би они одговорили на ова питања. Формирање културних, хигијенских и радних навика, развијање саосећајности и вештине слушања; стицање вештине за грађење конструктивних односа са другом децом; развијање пријатељства; преузимање одговорности; учествовање у доношењу и поштовању правила; осамостављивање у њиховој примени у свакодневном животу. 10. Лепо понашање Стр. 21. Деца откривају, помоћу слика, сваку приказану ситуацију. Кроз игру процењују понашања и означавају их одређеним знаком. Да ли се ово догађа и код нас? Шта да радимо кад се то деси? Разговарати о непожељним понашањима – типичним дечјим сукобима у вртићу. Подстаћи их да налазе начине како ти сукоби могу да се реше тако да сви буду задовољни. Од деце тражити да испричају две ситуације приказане цртежима, а затим да наброје понашања својих другара која им се допадају (не допадају). Скренути им пажњу да не наводе имена деце о чијим лошим поступцима причају. Разговарати о томе зашто је добро да не кажу имена кад се ради о нечему негативном. Деци се може дати и задатак да на свој начин објасне шта значи кад неко каже: „Поштоваћу договорено“ и „Понашаћу се онако како желим да се други понашају према мени“ и да то поткрепе навођењем конкретних ситуација.

Проширивање знања о просторијама у кући (стану) – именовање и намена; причање коришћењем сопственог знања и искуства; развијање способности да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, мисаоно заокружују; развијање просторне оријентације (коришћење простора на папиру). 11. Просторије у кући Стр. 23. Решавању задатака на овој страни могу претходити следеће игре:

И вртићу.

Погоди о којој просторији је реч Опис ове игре дат је код упознавања просторија у

Где ово припада? За игру припремити слике намештаја за дневну и спаваћу собу, уређаја у кухињи, купатилу... Одредити места за кухињу, купатило, дневну собу и спаваћу собу. Деца извлаче слике из „чаробне“ кутије (кесе...). Задатак је да се слике однесу на места којима припадају. Уочавање веза и начина повезивања чланова породице и сопствене везе са члановима породице; коришћење сопствених знања и искустава; развијање осећања припадности породици и љубави као основне снаге која држи њене чланове у заједници; тражење, давање, примање подршке и помоћи чланова породице; преузимање одговорности; учествовање у доношењу и поштовању договора (правила); упознавање и прихватање култура у породици (обичаји, празници...). 12. Породица и родбина; одрасли и ја Стр. 24. – 27.

Стр. 24.

Н Ако у групи има деце која не живе са оба родитеља или уопште не живе са родитељима (старатељске или породице са усвојеном децом) поменути и такве породице, настојећи да се ни на који начин вредносно не квалификују (одређују као добре или лоше). Ако неко дете сугерише или постави питање у том смислу, рећи да су то породице које, као и све друге, имају добрих и лоших страна, а да је у свакој породици најважнија љубав, подршка и поверење које чланови добијају једни од других. Размена у круг (ко хоће): Љубав је кад... Како исказујеш љубав члановима своје породице? Љубав није кад ...(кратки одговори, без описа ситуације). Стр. 25. Песма: „Бака и они други“ В. Стојиљковића може бити мотивација за вођење разговора о родбини и одговарајућим називима: тетка, теча, стриц, стрина, бака, дека, ујак, ујна... Бака и они други Стрина те воли кад је слушаш, а стриц те воли кад си вредан, деда те воли кад у спорту постигнеш успеш изванредан. Ујна те воли кад си миран и кад се ни са ким не потучеш. Ујак те воли кад се окупаш и кад се после лепо обучеш. Тетка те воли кад си учтив. Теча кад учиш добро у школи. Једино бака не тражи ништа. Бака те воли јер те воли.

Усвајање појма – лична хигијена; осамостављивање детета у одржавању личне хигијене, облачењу, обувању, самосталности у кретању, комуницирању са вршњацима и одраслима. 13. Чистоћа и здравље Стр. 28. и 29. Припрема за рад на 28. страни може бити показивање цртежа или предмета (једног по једног): четкице за зубе, пешкира, шампона, чешља, штапића за уши, сапуна, маказица за нокте, фена и разговор о томе за шта се користи сваки од њих. У одговору на друго питање, деца пантомимом могу показати начине њиховог коришћења. На 29. страни, деци треба рећи да, ако нешто од приказаног сликама не умеју да ураде без помоћи одраслих, слободно траже од њих да их томе науче. Кад је реч о одласку у вртић, дете то сме да чини самостално искључиво ако тај пут није далек и опасан.

Важно је да родитељи схвате важност сопствене улоге у процесу осамостаљивања детета. Да би им се пружила могућност боље да процене степен самосталности свог детета, после 29. стране радне свеске може се одржати приредба на тему осамостављивања деце: „Шта умемо сами да урадимо?“ Група деце може демонстрирати оне активности које би на овом узрасту требало да обављају самостално без тешкоћа: облачење, чешљање, распремање играчака, припремање стола за оброк, везивање пертли, паковање прибора за рад у ранац, групни рад на некој заједничкој активности...

Занимања људи; схватање односа међу људима, сарадња, облици удруживања; опажање и разликовање личних и групних интереса; заштита и очување животне средине (неговање и брига о природној и друштвеној средини); континуитет идентитета кроз време и ситуације (лична будућност); преузимање одговорности; учествовање у доношењу и поштовању правила, осамостављивању у њиховој примени у свакодневном животу. 14. Шта раде одрасли Стр. 31.- 33. Стр. 31. Уз помоћ слика деца откривају различите послове одраслих (занимања). Корисно је организовати сусрет деце и родитеља различитих занимања, са личностима из јавног и културног живота. Припремити децу за тај сусрет. Подстаћи их да питају оно што их интересује у вези с тим занимањем. Стр. 33. Првом задатку, који се реализује у облику игре, може да претходи и ова игра:

Коме ово припада? За игру је потребно припремити разне предмете (или слике предмета) које користе људи различитих занимања, нпр. лекар (слушалице, бели мантил...), апотекар (лекови, рецепти...), фризер (маказе, пешкир, чешаљ, фен...). Деца се поделе у онолико група колико је одабраних занимања. Васпитач поставља одговарајућа питања једној по једној групи деце (нпр. прва група треба да одреди шта припада лекару, друга шта припада фризеру итд.). Деца узимају одговарајуће цртеже / предмете, један по један, и стављају их на сто који је одређен за њихову групу. Васпитач и деца констролишу тачност свих решења.

После ове игре може се водити разговор на тему: Кад порастем, бићу... у коме, између осталог, треба питати децу због чега желе баш то да буду. У познавању различитих занимања може користити и следећа активност:

Мали новинари Деци би најпре требало прочитати неке занимљиве садржаје из новина, после чега им се саопшти да се људи који су сазнали и за читаоце написали све те занимљиве ствари зову новинари. Затим им предложити да и âс ми пробају да буду новинари, тако што ће друга или другарицу до себе питати да им о себи кажу све што они желе да сазнају.

После ове активности било би добро, ако је могуће, организовати посету новинара. Упознавање појма насеља као места у којем живе људи; разликовање градова и села; упознавање свог насеља (објеката који се налазе у њему); развијање осећаја припадности заједници; причање коришћењем сопственог искуства и знања; иницирање промена у свом насељу: предлози, дискусије. 15. Насеља Стр. 34. Васпитач каже: „Мене на село подсећају речи: домаће животиње, ливада, њива, трактор... Које речи вас подсећају на село?“ Слично рећи и за град. Уз ову тему водити децу у обилазак насеља, ако је мање, или околине вртића (у већим насељима), уз уочавање важнијих објеката. После тога водити с њима разговор на тему: Шта би променио/ла у свом насељу? Због чега? Шта му недостаје? Због чега?

Долажење до одговора посматрањем, постављањем питања, откривањем, коришћењем сопствених знања и искустава, процењивањем, предвиђањем, истраживањем, проверавањем, закључивањем; упознавање са елементарним правилима понашања у саобраћају и њиховом применом; преузимање одговорности, поштовање правила, осамостаљивање у њиховој примени, брига о својој личној безбедности и сигурности; примењивање стечених знања у новим ситуацијама. 16. Ја у вртићу и око њега Стр. 36. – 42.

Н Препоручује се заједничко кретање кроз непосредну околину вртића – организовано посматрање и уочавање објеката који се налазе у близини вртића. Деци рећи да на свом путу од вртића до куће и обрнуто, обрате пажњу на оно шта се налази на том путу. Тражити од деце да најпре испричају, а затим и нацртају, шта се налази на њиховом путу од куће до вртића. Један од најважнијих задатака приликом поласка детета у школу јесте његово осамостаљивање у кретању, за шта је потребан дужи период учења који подразумева активно укључивање родитеља. Родитељима се могу дати следеће препоруке: На познатом путу до вртића, продавнице, до друга или места за игру, пустите дете да вам буде водич. Нека оно каже куда треба ићи, где и како треба прећи улицу... Ако је пут од куће до вртића дуг, „поделите га на делове”, па нека их дете савлађује један по један. Упоредо са стицањем самосталности у кретању, упутите дете у коришћење и чување кључа од стана и научите га како тачно гласи његова адреса становања. Ако је то претежак задатак за њега, онда му на парчету папира напишите адресу стана, име и презиме, број телефона и ставите га у ранац. Самостални одлазак у вртић, самостална куповина... следе тек пошто сте више пута то чинили заједно са дететом и пошто сте га за те животне ситуације постепено осамосталили.

Ако се у близини вртића налази пешачки прелаз са семафором, васпитач треба да поступак прелажења улице објасни практичном активношћу, с тим што ће он одредити време и место преласка. Ако таква могућност не постоји, импровизовати ту ситуацију обележавањем пешачког прелаза у дворишту вртића. После практичних активности следи рад на задацима у радној свесци. Пре решавања првог задатка на 39. од деце тражити да испричају како се прелази улица на којој има, односно нема, семафора. Питајте децу због чега црвеном бојом бојимо оквир слика које приказују децу која греше, а зеленом уоквирујемо слике које приказују децу која правилно поступају. Предлог за упознавање околине вртиће је заједничка израда макете дела насеља у околини вртића. Томе претходи разговор о изгледу (описивање) тог дела насеља. Активност описивања насеља се понавља после израде макете. Формирање појма природе: ваздух, вода, светлост, земљиште, жива бића; разликовање живе и неживе природе („живог и неживог”); откривање узрочно − последичних веза у природи; брига о природној средини − заштита и очување природе; развијање самосталности и иницијативности; прављење и изражавање избора; примењивање стечених знања у новим ситуацијама, коришћење сопственог знања и искуства; упоређивање, истраживање, експериментисање. 17. Жива и нежива природа Стр. 44. и 45. Претходна знања деце о живој и неживој природи најпре проверити следећом игром:

Живо је, живо... Васпитач изговара: „ Живо је, живо... дете... камен... цвеће... зец... ваздух... дрво... риба... пчела... земљиште...“ Деца подижу руку кад васпитач изговори име нечега што је живо. Деца која погреше искључују се из игре. Децу подстаћи да уоче на цртежу све што је живо, да на Радном листу бр. 1 пронађу сличицу која то приказује и залепе 89

је у одговарајући круг у радној свесци. Затим их питати: Како једним именом називамо: дете, маму, тату, баку, комшију, васпитачицу, неког певача... ? (људи). Како једним именом називамо: лисицу, вука, кокошку, зеца, патку, свињу, лава... (животиње). Како једним именом називамо: дрво цвет, траву... (биљке). Рећи деци да, иако се људи, животиње и биљке међусобно веома разликују, заједничко им је то да су живи, те да их због тога зовемо жива природа (не инсистирати на овом називу, довољно је да знају шта је живо).

На овом узрасту није примерено детаљно се бавити критеријумима разликовања живог и неживог, али је свакако корисно поменути их и бавити се њима у оној мери у којој проценимо да су деца за то спремна. И овде, како и другде, важи принцип што непосреднијег ослањања на дечје лично искуство: скренути им пажњу најпре на сличности између живих бића, на пример човека, кућног љубимца (домаће животиње) и биљке (кућне украсне или нпр. воћке у башти) – сви расту, сазревају, старе и умиру, свима је потребна храна да би живели. Пошто се кроз разговор покаже да су (бар нека) деца ово разумела бар на најповршнијем нивоу, позабавити се разликама између живог и неживог, поређењем било ког одабраног примерка живе природе са, на пример, каменчићем. Разликовање живог и неживог може бити олакшано и следећом игром:

Расте, расте... Васпитач каже: - Расте, расте... дрво, јабука, ормар, краставац, лењир, трава, ружа... Деца подижу руку када васпитач изговори име нечега што расте. Из игре се искључују деца која погреше. У току игре повремено скретати деци пажњу да је све што расте – живо.

Сада деца могу цртати жива бића по свом избору: једну животињу, једну биљку, једно људско биће (мушкарца, жену или дете). Стр. 44. Пошто деца залепе прву сличицу са радног листа бр. 1, подстаћи да је упореде са горњом сликом и уоче разлике. Скренути им пажњу на воду, затим на земљиште (које је на залепљеној слици потпуно прекривено травом) и најзад на ваздух, који се на горњој слици издваја плавом бојом неба, али је заправо провидан, свуда око нас. Питати их: Да ли су сунце, земљиште, вода и ваздух живи? Рећи им да је нежива природа све што није живо, а није га створио човек (у вези с приступом овој теми такође видети претходну напомену). Сада се може залепити и друга слика са радног листа бр. 1, изнад текста о неживој природи. У области неживог такође је корисно направити разлику између неживе природе и онога што није живо, а створио га је човек. У том циљу може се одиграти игра као на почетку. Васпитач изговара: Човек је створио (направио): столицу..., пут..., ваздух..., кревет..., сунце..., воду..., кућу..., земљиште... Препознавање биљака; разликовање и категорисање биљака по њиховим својствима; стицање основних знања о биљакама које их окружују; причање на основу искуства и знања кроз активно, самостално (уз подстицај) долажење до одговора: посматрањем, упоређивањем, експериментисањем, класификовањем, предвиђањем. 18.Биљке Стр. 47. - 54. Стр. 47. По могућству организовати посматрање биљака у непосредном окружењу, уз њихово именовање и описивање изгледа. Може да следи причање о биљкама са слике, уз помоћ питања: Које биљке препознајеш на слици? (именовање). Да ли си их некад видео/ла? Где?

Стр. 48. Припрема за уочавање делова биљака може бити разговор о деловима тела. Деци се може рећи: Као што ми имамо руке , ноге, главу, стомак... тако и биљке имају: корен, стабло, лист, цвет, плод. Показати на било којој биљци делове које она има. Може да следи причање о деловима биљака уз помоћу прве слике. Не инсистирати на запамћивању свих делова биљака. Питањима подстаћи децу да уоче да и јабука и парадајз имају корен,стабло, лист, цвет, плод али да се они разликују. Да ли све биљке имају исте листове? А стабла? По чему се разликују? Трећи задатак се реализује праћењем раста пасуља, што би било најбоље урадити кроз одговарајућу практичну демонстрацију. Ако то није могуће, за исту сврху коритити слике у радној свесци. Стр. 49. Као увод у рад на овој страни биће корисне следеће игре:

У шумици зека... Деца ходају у круг и певају: „У шумици зека седи, спи, седи ,спи, јадан зеко шта ти би, да не можеш скочити. Скочи сад, скочи сад, скочи сад!” На речи: „да не можеш скочити” деца стају, а на речи „скочи сад” скоче три пута унапред имитирајући зечје скокове. Замислите ... Замислите да смо у шуми − на месту где живи дрвеће и неке друге биљке. Уз помоћ цртежа открићемо које дрвеће живи у шуми у којој смо. Децу усмерити на посматрање једне по једне слике дрвећа (именовање, уочавање сличности и разлика међу њима). Деци можемо рећи и да се од стабала шумског дрвећа праве различите ствари: намештај, врата, папир, паркет ..., да се стабла дрвећа користе и за загревање станова и кућа.

Стр. 50. Као увод у рад с радном свеском, децу питати да наброје воће које знају и да кажу које највише (најмање) воле. Може се и донети неко воће. Деца га могу посматрати и описивати. За упознавање различитих врста воћа може бити корисна и следећа игра:

Које сам воће? Именовање воћа на основу података које дају васпитач и деца која то желе. Задаци се постављају у првом лицу, нпр. „Ја сам дугуљаста, жута, слатка, воле ме и мајмуни...“

Може се водити и разговор о значају воћа у исхрани, ако васпитач процени да уме да изабере одговарајући, занимљив и подстицајан приступ (сваки другачији начин представљања оваквих тема децу ће пре одбити него што ће их придобити да формирају корисне навике, између осталог и у исхрани). Било би добро да васпитач и / или деца донесу разно поврће: шаргарепу, кромпир, зрна пасуља, грашка... или њихове слике. Деца могу да именују то поврће, описују њихов изглед, обликују га од пластелина. Може да следи именовање поврћа са слика у радној свесци. За упознавање поврћа корисна су и следећа питања: Замислите да је наша куварица употребила све ово поврће у спремању хране. Која би јела била на столу? Шта би изабрао/ла од тога за ручак? Стр. 51. После првог задатка може се прочитати песма „Жалила се шаргарепа“ Љ. Ршумовића и разговарати о њој. Стр. 52. Било би добро да васпитач донесе зрна пшенице, кукуруза, сунцокрета и мало брашна, а онда да децу усмери на цртеже из радне свеске који приказују биљке чији су то плодови. С децом разговарати о производима који се од тих плодова праве. Рећи им да се из семенки сунцокрета прави уље за исхрану људи. Притискањем семенки сунцокрета на папир деца могу да уоче да оне остављају мастан траг. 93

Стр. 53. Ову тему васпитач може започети на следећи начин: „Замислите да смо на ливади у пролеће. Чега бисмо се играли? Шта бисте могли да берете? Посматрамо цртеж ливаде. Именујемо биљке које су нацртане: трава, камилица, маслачак, боквица.“ Затим прочитати песму: „Лутка ми је болесна“, Ј. Ј. Змаја. Разговарати о песми и надовезати на њу следећу причу: „Лутку је заболео стомак. Девојчицина мама јој је скувала чај од једне биљке која расте на ливади а зове се нана. Погледајте како та биљка изгледа (цртеж на шољи првој слева). Лутку је стомак је све мање болео и на крају је престао да је боли. Већ сутрадан, лутка се опет разболела. Имала је упалу грла. Опет је мама прискочила у помоћ и скувала чај од биљке која расте не ливади а зове се жалфија. Погледајте у радној свесци како та биљка изгледа (цртеж на шољи трећој слева). После два дана боловања, лутка је била јако узнемирена, није могла да спава. И - ко јој је помогао? Опет девојчицина мама! Лутка је сад попила чај од камилице. Убрзо је заспала и мирно спавала целу ноћ“. Децу разговором подстаћи на закључак да су нана, камилица и жалфија ливадске биљке које могу да лече (лековите биљке – поменути овај назив али не инсистирати на његовом памћењу, довољно је да деца уоче да неке биљке могу да лече). Тема о биљкама биће погодно употпуњена и следећом игром:

У цвећари У „цвећари“ су цртежи разноврсног цвећа. Тражити од деце да га именују ако знају. Деца затим купују цвеће и кажу због чега га купују (да поклоне мами за неки празник, баки за рођендан, да улепшају собу, да украсе двориште...) Рећи деци да цвеће украшава собе, терасе, дворишта, паркове... и да га зато зовемо украсним биљкама. До назива украсне биљке може се доћи разговором о украсима на новогодишњој јелци. Рећи им да се новогодишњи украси тако зову зато што украшавају јелку, собе, зграде, улице ... за Нову годину. Затим питати децу: Шта мислите, зашто цвеће другачије зовемо украсне биљке?

Стр. 54. Уз помоћ слика из радне свеске, деца траже одговоре на питања: Зашто су биљке важне људима? Зашто су биљке важне животињама? Разговором их подстаћи да наведу и своје примере. Може им се рећи и да су зелене биљке важне свим живим бићима јер испуштају кисеоник без којег жива бића не могу да дишу (живе). На очекивано питање о томе како биљке то раде, одговорити да ће то учити кад буду старији. Именују, разликују, класификују, категоришу животиње по њиховим својствима; стичу основне појмове о животињама које их окружују; причају на основу сопственог искуства и знања; користе различите начине стицања знања кроз активно самостално долажење до одговора: посматрањем, истраживањем, упоређивањем, предвиђањем; конструктивно учествују у кооперативним и такмичарским играма и активностима; примењују стечена знања у новим ситуацијама. 19. Животиње Стр. 55. – 64. Стр. 55. Причање о животињама са слике уз помоћ питања: Које животиње препознајеш на слици? (именовање). Да ли си их негде видео/ла? Где? Рећи им да о овим животињама брине човек. Он им обезбеђује смештај, храну, брине њиховом здрављу... Зато се ове животиње зову гајене (или, чешће, домаће) животиње. Препознавање домаћих животиња проширити следећом игром:

Свако има свој говор Деца се поделе у групе и смештена су у кућице (простор обележен кредом или на неки други начин). Свака кућица је означена цртежом једне домаће животиње. Васпитач пролази поред кућица и каже: „Нека се јаве они који живе у овој кућици.“ Деца се јављају: Пас (ав, ав) Кока (коко-коко-да) Гуска (га-га) Петао (кукурику)

Пилићи (пи, пи, пи-пи-пи) Ћурке (пиј, пиј) Ћурке (пиј, пиј) Овце (бее) Краве (мууу, му-му) Магарци (иха, иха) Козе ( ме-е-е-е) Мачке (мјау, мјау) Затим децу подстаћи да уз помоћ цртежа описују животињу (по свом избору), а затим се може играти следећа игра:

Чије је младунче? Васпитач припреми слике младунчади домаћих животиња. Прича може да тече овако: Младунци неких домаћих животиња су се изгубили. Хајде да им помогнемо да нађу своје мајке. Следе питања: Чије је ово младунче? Како се зове? Ако свако дете (или свака група деце) има слике младунчади, може се дати и овакав захтев: Нађи кокошкино младунче. Како се зове?...

Стр. 56. Деца уз помоћ цртежа откривају због чега људи гаје сваку од нацртаних животиња. Стр. 57. Деца кроз игру примењују стечења знања о корисности домаћих животиња за људе.

Н Пре почетка игре упутити децу да прстом прођу цео пут од старта до циља, именујући притом сваки нацртани предмет. Стр. 58. Решавањем загонетки деца могу откривати имена дивљих животиња, проналазити их на сликама и описивати њихов изглед (посматрањем слика и на основу сопственог знања).

„Дуге уши, кратак реп, Сви му кажу да је леп.“ „Игле има, кројач није. Игле има, ал' не шије. Игле има, па се брани њима.“ „Знате ли ме, му, му, му, имам бунду дебелу, када дођу зимски дани, од зиме ме она брани.“ „Репом вевери, зубима круцка. Воли шуму, мир, лешнике и жир.“

(зец)

(јеж)

(медвед)

(веверица) Деци се може дати и захтев да, гледајући слику, именују животиње којима је зец храна (вук, лисица). Рећи деци да животиње приказане на овој слици брину саме о себи и да се зато зову негајене (дивље) животиње. Тражити да наброје још неке дивље животиње. Загонетке о инсектима „Свилено крилце, скривено рилце, кад те убоде, ето незгоде, али и сласти кад те почасти.“ (пчела) „Кад те убоде сврби и боли. Када зуји, досада права, не да да се спава.“ (комарац)

„Без разбоја – тка, без оружја ловац, без крила летач. Муве хвата у своју мрежу.“ (паук) С обзиром да је последња загонетка тешка за решавање, пре ње се може водити разговор о паучини или организовати следећа игра:

Паук и муве Сва деца осим једног стоје, око њих је кредом обележен круг, који представља паукову мрежу. Деца, која представљају муве ухваћене у паукову мрежу, зује. На реч: „Паук“ муве беже из мреже. Ако „паук“ (дете претходно одређено бројалицом) ухвати „муву“, она остаје у мрежи. Други „паук“ се одређује бројалицом. За упознавање инсеката биће корисна и следећа игра:

Мрав, лептир и скакавац Деца ходају у кругу. На реч „скакавац“ зауставе се, чучну и скакућу као скакавци. На реч „лептир“ рукама имитирају махање крила, а на реч „мрав“ спусте руке на под и имитирају ношење хране на леђима.

Не треба инсистирати на томе да деца систематски и

прецизно разликују домаће и дивље животиње, као и инсекте. На овом узрасту сасвим је довољно да деца умеју да препознају и именују неке животиње. Стр. 62. Које су птице селице деца откривају уз помоћ цртежа у радној свесци (ласте, роде, дивље патке). На исти начин откривају се и птице станарице.

Не треба инсистирати на запамћивању појмова птице станарице и птице селице – за дете овог узраста довољно је да зна да именује неке птице, као и да зна да се неке сезонски селе, а неке не. Пошто деца реше први задатак, може се играти следећа

игра:

Птице лете у своје кућице На простору за игру обележити кругове (кућице) за голубове, врапце, вране и детлиће. Поред сваке кућице стоји цртеж одговарајуће птице. Деца ходају. На речи: „Врапци у кућу“, деца траже одговарајућу кућицу и улазе у њу. Поступак се понавља за сваку птицу.

Стр. 63. .

Птичји пут до гнезда За ову игру потребни су коцкица за „Не љути се човече“ и фигурице или било који други предмет за померање (зрно пасуља, жетон...). Пре почетка игре, с децом разговарати о свакој сличици: Шта је на њој приказано? Испричај који ти се поступци деце допадају (не допадају)? Због чега? Два играча се такмиче ко ће пре стићи на циљ. Ако је оквир слике црвене боје, враћају се једно поље уназад, а ако је оквир слике зелене боје, иду још једно поље унапред. Подстаћи их да уоче да слике које имају црвени оквир приказују лоше поступке људи према птицама, а зелени добре поступке. Деци рећи да, кад стану на поље са сличицом, треба да кажу шта је на њој приказано, као и због чега су „награђени“ или „кажњени“. Стр. 64. Припрема за разговор о начинима кретања животиња може бити следећа игра:

Куда се крећу ове животиње? Деци се дају цртежи животиња: пса, коња, кокошке, три различите птице и три различите рибе. Следи разговор о овим животињама који је усмерен на њихово препознавање и именовање. Затим се од деце тражи да издвоје слике животиња које се крећу по земљи, у води или кроз ваздух. Стр. 65. Набројати ствари које деца и васпитач користе у вртићу. Разговарати о томе како их чувамо. Разговором подстаћи децу да се сете шта нам је то све свима потребно, па то зато морамо сви да чувамо (зграда у којој живимо, парк, река, шума ...). Подстаћи децу да кажу правила понашања којих се треба придржавати у чувању намештаја у вртићу, играчака... и да донесу нова правила. Постићи договор о томе како да се прати да ли се та правила поштују. Стр. 66. Уз помоћ слика деца проширују своја знања о томе шта се дешава са отпацима које бацамо у канту. Подстаћи децу да, после решавања задатка, кажу неке своје примере доброг и лошег понашања деце у одражавању чистоће вртића, улице, парка... Стицање основних појмова о природним појавама; активно долажење до одговора (уз подстицај): посматрањем, истраживањем, разликовањем, упоређивањем, предвиђањем, откривањем узрочно − последичних односа међу појавама и стварима, примењивањем сопствених знања и искуства; примењивање стечених знања у новим ситуацијама. 20. Временске прилике Стр. 67. и 68. Стр. 67. Са децом прво разговарати о временским приликама тог

дана. Затим деца, по групама, цртају симболе за временске прилике: 1. група: облачно (облак...) 2. група: сунчано (сунце...) 100

3. група: кишовито време (облак из којег пада киша, кишобран...) 4. група: ветровито (повијене гране дрвета ...) 5. група: снежно ( облак из којег пада снег, санке ...) Деци којој је то потребно, васпитач помаже сугерисањем идеја. Истаћи на пано све дечје предлоге дате за временске прилике и упоредити их са цртежима у радној свесци (сличности, разлике). Потом може да следи активност:

Предвиђам... Од деце тражити да издвоје цртеже који означавају какве ће временске прилике бити сутра. Сутрадан тражити од њих да издвоје радове деце која су „погодила“ временске прилике.

Н Потребно је свакодневно подсећати децу на реализацију другог задатка. Стр. 68. После трећег задатка од деце се може тражити да испричају где се налазе деца са цртежа, шта раде и слично. Активно долажење до одговора (уз подстицај): посматрањем, откривањем узрочно-последичних односа међу појавама, разликовањем...; причање коришћењем сопственог искуства и знања; примена стечених знања у новим ситуацијама. 21. Пролеће Стр. 70. и 71.

Ову тему треба обрађивати у пролеће.

101

Стр. 70. Уводна активност (питалица): Када долазе птице селице и цветају висибабе и љубичице?

(у пролеће) Васпитач каже: Стигло је пролеће. Деца допуњавају реченице: Олистаће... Процветаће... Озелениће... Долетеће... Затим тражити од деце да, уз помоћ слика и уз подстицај васпитача, испричају причу о пролећу. Активно долажење до одговора (уз подстицај): посматрањем, откривањем узрочно-последичних односа међу појавама, разликовањем...; причање коришћењем сопственог знања и искуства; примена стечених знања у новим ситуацијама. 22. Лето Стр. 72. Деца допуњавају реченице: Лето је кад пливамо у... Лето је кад се облачимо... Лето је када уживамо у... 23. Јесен Стр. 73.

Реализовати у јесен.

Погодно је да деца допуњавају реченице које васпитач изговара: Јесен је кад се неке птице селе... Јесен је кад ђаци полазе у... Јесен је кад се медвед припрема за...итд.

102

Н Пошто неколико деце исприча причу по датом редоследу, од других тражити да опишу поједине слике изабране случајним редоследом. Активно долажење до одговора (уз подстицај): посматрањем, разликовањем, откривањем, узрочно − последичних односа међу појавама; примењивање стечених знања у новим ситуацијама; причање коришћењем сопственог знања и искуства.

Реализовати зими 24. Зима

Стр. 74. и 75. Деца уз помоћ слика допуњавају реченице које васпитач започиње: Зима је кад се људи облаче... Зима је кад је дрвеће са којег опада лишће ... Зима је кад је хладно и кад се станови и куће... Зима је кад се деца... Зима је кад је птицама...

Н Децу је, током наредних дана, потребно подстицати да раде на четвртом задатку на 75. страни. 25. Сунце Стр. 78. и 79. Са децом разговарати о изворима светлости и топлоте које познају: сунце, сијалица, свећа, шибица... Класификовати их на оне које је створио човек и оне које није створио човек. Осим игре сенкама уз помоћ вештачког светла (стр. 79.), ако услови дозвољавају, може се играти и следећа игра:

Ми и наше сенке Ако је сунчан дан, изаћи у двориште. Рећи деци да покушају да побегну од своје сенке, стану на сенку свог пара, оцртају сенку свог пара кредом на бетону и сл.

103

26. Вода Стр. 80. – 83. Стр. 80. Игре и експерименти са водом, соком и другим течностима, на основу чега треба да уоче да све течности теку, па се зато тако и зову. Пре трећег задатка деца сипају воду из пластичне флаше у различите посудице. Подстаћи их да уоче да вода има облик суда у коме се налази (тј. да, кад воду сипамо у неки суд, она добије облик тог суда). Стр. 81. Од деце тражити да, посматрањем слике открију где има воде у природи и да наведу још неке сопствене примере. Стр. 46. „Где је нестао шећер?“ „Где је нестала со ?“ Сипати воду у две пластичне чаше до половине. У једну ставити кашичицу шећера, а у другу кашичицу соли. Добро промешати. Пре него што деца пробају, упозорити их да узму само врло мали гутљај, јер им се укус можда неће допасти. Каквог је укуса вода у којој је шећер? А она у којој је со? Шта се десило са шећером? (Растворио се у води). Где је со? (Растворила се у води). Деца довршавају реченицу: Вода може да раствори... (шећер и со). Деци напоменути да вода не раствара само шећер и со. Дати им воћни сируп, мастило, темпере ... да их мешају са водом. Експериментисањем ће уочити шта још вода може да раствори. Може се извести и овакав оглед: У две чаше с водом (хладном и топлом) ставити по једну коцку шећера. Питати децу: Где ће се шећер пре растворити? Деца погађају, а затим извођењем огледа проверавају своје предвиђање (уочиће да је растварање брже у топлој води).

104

Ово је једно од места погодних да се покуша с постепеним увођењем метакогнитивног језика. У овом конкретном случају, значење речи „предвидети“ може се деци објаснити на следећи начин: „Кад нешто предвиђаш значи да очекујеш да ће се то догодити. На пример, ако на небу видиш густе тамне облаке, предвиђаш да ће пасти киша“. Ако процените да (бар нека) деца разумеју значење ове или неке друге речи ове врсте (нпр. „закључити“, „упоредити“ и сл.), биће веома корисно употребљавати такве речи кад год то одговара задатку. Овим се ствара могућност да и она деца која дату реч у почетку нису разумела, постепено почну да откривају њено значење (на основу радно – говорног контекста) и да је укључују у свој говорни репертоар. Пре трећег задатка деца могу сама откривати шта се раствара, а шта се не раствара у води, експериментишући одговарајућим материјалима. Дати им: мало уља, металну новчаницу, мултивитаминске грануле, таблету витамина „це“... Стр. 83. За рад на овој страни деца се могу припремити тако што ће се из фрижидера извадити комадићи леда и ставити у пластичне чаше. Деца посматрају како се лед топи. Кад се лед истопи, питати их: Где је лед? Шта треба да урадимо, па да вода опет постане лед ? Следи причање на основу посматрања слика у првом реду. За објашњење испаравања децу припремити следећом активношћу коју изводи васпитач:

А У суд сипати хладну воду и загревати је на решоу. Изнад суда ставити огледалце. Рећи деци да посматрају шта ће се десити. Огледалце ће се замаглити и на њему ће се појавити капљице. Скренути им пажњу да се то често дешава и на огледалу у купатилу, кад се туширамо − огледало се замагли зато што вода испарава, постаје пара. Пошто је огледало хладно, пара, кад га додирне, поново постаје вода. Можете и рано ујутру (чим деца стигну у вртић) пластичну чашу с мало воде ставити на топли радијатор. Посматрати у току дана шта се догађа с водом. Сутрадан видети шта је остало у чаши. Где је вода?

105

Припрема за рад са сликама у последњем реду (први задатак) мое бити следећа активност:

Водени сладолед У пластичну чашу у коју је вода сипана до половине, сипамо и воћни сируп, промешамо и ставимо у замрзивач. Питамо децу шта предвиђају да ће се десити. Кад се „сладолед“ заледи, извадимо га и ставимо на тањирић. Посматрамо како се топи. 27. Ваздух Стр. 84. и 85. Уз слике у последњем реду на 84. страни децу питати: Шта би било кад би прозори у просторији у којој боравимо стално били затворени? Ако неко од деце уме да рони, нека исприча шта се догађа. Упознавање са начинима покретања различитих предмета. 28. Шта можемо да покренемо и како Стр. 87. Разговором проверити дечја знања о томе како можемо да померимо или покренемо неке предмете. Питати, на пример: Како можемо да померимо сто? (подизањем или гурањем); Како покрећемо бицикл? (окретањем педала); Како покрећемо санке узбрдо? (вучемо их). Како можемо да покренемо лопту? (бацањем, котрљањем, гурањем...) Деца, уз помоћ слика на овој страни, допуњују реченице које васпитач започиње: Котрљамо... Гурамо... Вучемо... Возимо... Подижемо... Децу подстаћи да наведу и своје примере за начине покретања предмета по свом избору.

106

29. Играмо се магнетима Стр.90. За експериментисања магнетом треба припремити: картон, кључ, чиоде разнобојних главица, спајалице, мале ексере. Уз помоћ ових предмета, деца се могу укључити у следеће активности:

Кључ на ексеру На картону нацртамо ексер. На нацртани ексер ставимо кључ. На другу страну картона причврстимо магнет. Зашто кључ виси на нацртаном ексеру? Разнобојни цветови На поклопац кутије ставити чиоде разнобојних главица. Повлачити магнет испод картона. На шта личе чиоде? (на цветно поље, на шарени тепих ...). Бродићи плове Направити с децом бродиће од папира. У сваки бродић забости чиоде и ставити га на картон. Бродиће покрећемо магнетом који је постављен испод картона. Пецамо рибице На папир ставити рибице од картона, на које су причвршћене спајалице или мали ексери. Уз помоћ штапова на којима су уместо удица постављени магнети, деца пецају рибице. Кроз описане игровне активности, деца решавају проблеме: Зашто кључ виси на ексеру? Како то да се бродићи покрећу на сувом? Како смо упецали рибице? На овај начин, деца откривају феномен магнета, тј. чињеницу да магнет привлачи неке предмете.

Н Ако нека деца примете да су предмети који се овде појављују увек од метала, то искористити да се скрене пажња на чињеницу да магнет привлачи искључиво метал. Ако деца сама не покрену ову тему, не треба се њоме бавити.

107

30. Играмо се електрицитетом Стр. 91. За експериментисање електрицитетом припремити: пластични чешаљ, папир, мали комад крзна, балон. Кроз одговарајуће активности деца откривају да се неки предмети, ако се трљају, могу наелектрисати.

Чешаљ се игра Деца исцепкају папир на ситне комадиће. Затим се чешљају пластичним чешљем и принесу га папирићима. Шта се десило? Папирићи су се покренули и „залепили“ за чешаљ. Скакање зечева Од колаж папира исећи фигурице зечева. Пластични чешаљ добро протрљати крзненом крпом и примаћи га зекама. Шта они раде? (Зеке скачу). Балон на стаклу Деца надувају балон. Надувани балон протрљавају о косу (или крзнену крпу) и принесу га стаклу. Балон остаје на стаклу. Без улажења у, за овај узраст исувише компликовану, причу о електрицитету, отворити могућност да деца постављају питања и коментаришу појаве које су видела, уз напомену да ће о њима много више сазнати у школи. Формирање појма: предмет; развијање истрајности у активностима и задацима; прављење и изражавање избора, одлука; грађење вештине процењивања свог и делања других; формирање културно − хигијенских навика; процењивање свог и делања других. 31. Предмети Стр. 92. – 95. Стр. 92. Од деце тражити да наброје предмете који се налазе у вртићу (њиховом стану, ранцу...). Следи рад на задацима из радне свеске. 108

Стр. 93. Задатак се може решавати на следећи начин: Рећи деци да пронађу сличицу са предметима од пластике, одлепе је и залепе у прво кружно поље. Тражити да именују предмете на слици и наброје још неке који су од пластике. Поступак је исти и за остале сличице. Стр. 95.

Н Пре решавања задатка објаснити деци која врста материјала иде у коју канту и проверити да ли су разумела. Задатак може се решавати на следећи начин: Рећи деци да пронађу сличице онога што је направљено од папира, а треба га бацити, и да то „баце“ у прву канту тако што ће га линијом повезати с њом... Затим то треба да учине и с предметима од других материјала. Кад „баце“ све сличице предмета у одговарајуће канте, питати их: Шта сте данас заиста бацили у канту? Од чега су били ти бачени отпаци?

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 373.2.022(035) ЈОКСИМОВИЋ, Светлана, 1963Приручник за васпитаче уз радне свеске / Светлана Јоксимовић, Нада Кораћ. - 1. изд. Београд : Inovacija Joksimović, 2012 (Београд : Scanner studio). - 109 стр. ; 21 cm Тираж 300. ISBN 978-86-6245-006-7 1. Кораћ, Нада [аутор], 1950a) Предшколско васпитање - Методика Приручници COBISS.SR-ID 192841484

109