Informator

PSS „SOMBOR“ SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, Oktobar 2014.

Edukativni centar za poljoprivrednike Edukativni centar za poljoprivrednike u Somboru počeo je sa radom 18.08.2014. godine predavanjima profesora sa Tenesi univerziteta (SAD) poljoprivrednim proizvođačima i savetodavcima iz poljoprivrednih stručnih službi Vojvodine i Srbije.

Edukativni centar za poljoprivrednike je nastao saradnjom Grada Sombora, Poljoprivredne stručne službe Sombor i USAID Projekta održivog lokalnog razvoja.

24.septembra 2014.godine Edukativni centar i ogledno polje PSS Sombor je posetio i ambasador SAD-a NJ.E.Majkl D.Kirbi.

Centar je osnovan kako bi poljoprivrednici mogli da steknu nova znanja i veštine, povećaju produktivnost, unaprede kvalitet svojih proizvoda, uvedu nove sorte i nauče moderne tehnologije uzgoja. Preko 24.000 poljoprivrednih gazdinstava iz područja međuopštinske saradnje koje čine Sombor, Subotica i Kanjiža, moći će da koriste usluge Centra, kao i poljoprivrednici iz okolnih opština i gradova. Očekuje se da će Centar doprineti povećanju konkurentnosti proizvođača iz ovog dela Vojvodine, širenju agrobiznisa i otvaranju novih radnih mesta u poljoprivredi.

Edukativni centar namenjen je kako poljoprivrednim proizvođačima, tako i udruženjima žena i mladima na selu, kao i svim drugim zainteresovanima za treninge, obuke i seminare sa temama iz oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, kao i drugim temama za koje se ukaže potreba tokom rada Centra.

Obuke u Centru održavaće se tokom cele godine. U zimskom periodu obuke će se održavati u prostorijama Centra, a u letnjem periodu obuke će se održavati kako u Centru, tako i na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe Sombor. PSS Sombor poseduje ogledna polja na četiri lokaliteta, tri iz oblasti ratarstva, kao i jedan lokalitet na oglenim voćnjakom.

Edukativni centar za poljoprivrednike u okviru Poljoprivredne stručne službe u Somboru raspolaže sa prostorom preko 300 m2 i to sa tri sale, velika sala sa 136 mesta sa dva video bima i mogućnošću simultanog 2

prevođenja, mala sala sa 25 mesta sa interaktivnom tablom kao i kabinet sa 11 računara za obuku poljoprivrednika kao i sve prateće objekte prikladne za ovu namenu.

Ovim tekstom a i fotografijama na naslovnoj strani ovog informatora želimo da Vas obavestimo o našim novim mogućnostima i da Vas pozovemo na dalju još uspešniju saradnju.

S poštovanjem,

Direktor Vladimir Sabadoš, dipl.ing.

3

Jelena Ivan, dipl.ing.

Berba kukuruza U ranijem periodu gotovo celokupna količina kukuruza koji se proizvodio na privatnom posedu brala se u klipu beračima i skladištila u koševima tj. čardacima koji su najčešće bili drvene, a ređe metalne konstrukcije. Ovakav način proizvodnje podrazumevao je i značajno angažovanje radne snage. Tokom poslednjih deset godina situacija se izmenila jer sve značajnije mesto zauzima kombajniranje kukuruza u zrnu.

Kod individualnih poljoprivrednih proizvođača još uvek preovladava berba kukuruza u klipu kada se kukuruz smešta u čardak i troši se postepeno, prema potrebi. Ovim načinom nema troškova sušenja kukuruza ali je važno kontrolisati proces skladištenja kako ne bi došlo do pojave plesnivosti klipa kukuruza.Pri berbi kukuruza za čuvanje u koševima najbolje je kukuruz ubirati u potpunoj zrelosti kada je vlažnost zrna ispod 25% .Kvalitet skladištenog kukuruza značajno zavisi od vlage u zrnu tokom berbe i skladištenja. Ako je vlaga u zrnu do 25% i ako je skladišni prostor manji i dobro aerisan nema potrebe za povremenim premeštanjem kukuruza. Ako je vlaga 25 do 30% potrebno je povremeno premeštanje klipova, dok se skladištenje kukuruza preko 30% vlage ne preporučuje.

Praksa je da se prvo beru hibridi kraće vegetacije, a da se vlažniji kukuruz skladišti u gornjem delu čardaka, zbog boljeg sušenja.Kukuruz skladišten u koševima se prirodno suši,kada njegova vlaga padne na 14 do 15% zrno kukuruza se može mleti za dalju upotrebu. Za ovakvo skladištenje obično se gaje hibridi FAO grupa 500, 600 i 700. Berba kukuruza u zrnu sve je 4

značajnije zastupljena na posedima poljoprivrednih proizvođača u poslednjih desetak godina. Za ovakav vid ubiranja kukuruza veoma je bitan sadržaj vlage u zrnu u momentu kombajniranja. Procenat vlage u zrnu u momentu berbe ne bi smeo da bude veći od 20%., jer pri većim vlagama izuzetno rastu troškovi sušenja zrna kukuruza.U sušarama se kukuruz suši do vlage od 14 do 15% ,a zatim se skladišti. Za berbu u zrnu pogodniji su hibridi kraće vegetacije, prvenstveno FAO grupa 300 i 400.

Zoran Boca, dipl.ing.

Krmne biljke koje se ređe gaje Stočni kelj - Brassica oleracea ver. acephala Stočni kelj vodi poreklo iz Engleske. Kod nas je zastupljen na malim površinama sa tendencijom povećanja.

Biološki, stočni kelj je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini formira zadebljalo stablo sa lišćem, što i jeste upotrebno kao stočna hrana.

U drugoj godini formira generativne organe.

Razlikuju se dva tipa stočnog kelja i to: 1. stočni kelj stablaš (poznat i kao engleski kelj) 2. stočni kelj lišćar (razgranati kelj)

5

Kelj stablaš karakteriše zadebljalo stablo ispunjeno mekim parenhimom. Ova forma stočnog kelja je veoma otporna na niske temperature, podnosi i do - 20ºC. U okviru ovog tipa razlikujemo dva podtipa i to zeleni i plavi. Sorte zelenog podtipa su lisnatije i daju veće prinose, dok su sorte sa plavom bojom lišća otpornije prema niskim temperaturama.

Kelj lišćar ima niže stablo, manjeg obima , tanko i razgranato, ali vrlo dobro obraslo lišćem. Ova forma je još otpornija na niske temperature od stablaša i u uslovima blaže zime raste i razvija se te se krajem februara i u martu može koristiti u ishrani u stočarstvu.

Visina stabla kod kelja stablaša je 60 – 70 cm, a lišćar iako nižeg stabla sa lišćem dostiže visinu i preko jednog metra. List je prost, prekriven vostanom prevlakom, ima ureze i vrlo je sočan. Što se tiče uslova uspevanja stočni kelj nije preterano zahtevna biljka. Odgovaraju mu doboka, mogu i nešto teža zemljišta. Ima umerene zahteve prema toploti, a vegetativne aktivnosti se odigravaju i na svega par stepeni iznad nule. U zavisnosti od forme i sorte otpornost na mrazeve se kreće od – 4ºC pa do - 20ºC. Agrotehnika Za stočni kelj najbolje je rano u jesen obraditi zemljište, na veću dubinu, posebno je dobro zaorati veću količinu organskih đubriva (npr. stajnjak oko 30 t/ha). Ako će stočni kelj biti glavni usev, seje se u martu ili početkom aprila, preporuka đubrenja je oko 200 kg N, 130 kg P2O5 i oko 180 kg K2O. U kasnijim rokovima setve kao i u postrnim rokovima setve može se upotrebiti za 25 – 30% manje mineralnih đubriva.

Predsetvena priprema mora biti kvalitetna jer je stočni kelj sitnosemena biljna vrsta. Setvu je najbolje obaviti sa raymakom redova 50 cm (može i do 65, ali zbog praktičnosti je lakše na 50 cm). U zavisnosti od roka setve potrebna količina semena se kreće od 1,5kg do 4kg. Za prve rokove setve je potrebno manje semena.

Nakon nicanja poželjno je uraditi međuredno kultiviranje. Stočni kelj ima spor početni porast pa je slabo konkurentan sa korovima u ovoj fazi i poželjno je hemijsko i mehaničko suzbijanje korova. Od štetočina, 6

najrašireniji je buvač, međutim pravovremenom upotrebom odgovarajućih insekticida ovaj potencijalni problem se lako resava.

U praksi se kao način iskorišćenja koristi ispaša, čećše kao zelena krma koja se kosi. Međutim zbog sadržaja sumpornih materija i niskog sadržaja suve materije preporučuje se da se količina dnevnog unosa ograniči. Pored ove mane, mora se istaći da je svarljivost vrlo visoka, visok je i sadržaj sirovih proteina , kalcijuma, fosfora, vitamina.

Siliranje ide dosta tesko zbog visokog sadržaja vode, međutim može da se kombinuje sa silažnim kukuruzom.

Stočni kelj daje visoke prinose zelene mase. Ono što je važno prinos suve materije je najčešće do 10 t/ha. Prinos zelene mase ide i do 70 t/ha, medjutim procentualno sadržaj suve materije je od 9 – 15%.

Stočna repica - Brasicca napus ssp. oleifera Stočna repica je biljka kratke vegetacije, a za ishranu pristiže u vreme nestašice drugih hraniva te joj je i to jedna od prednosti. Najčešće se koristi kao postrni usev, ili međuusev, pa i kao zelenišno đubrenje.

Stablo stočne repice je zeljasto, uspravno, po dužini sa brazdama.

List je prost, sa urezima i pekriven pepeljastom vostanom prevlakom.

7

Cvasti se formiraju u pazuhu gornjih listova, cvet je žute boje, kao i kod drugih kupusnjača. Cvetanje traje oko mesec dana i ova biljka je vrlo medonosna.

Zahtevi prema uslovima uspevanja su slični kao kod stočnog kelja, što znači da su joj pogodna duboka zemljišta, mogu i zemljišta teže strukture, zahtevi prema toploti su skromni, ali ispod 5ºC nema vegetativne aktivnosti.

Setva i gajenje ove biljne vrste može biti od ranog proleća, pa do postrnog roka ili čak u rano u jesen, a od roka setve zavisi i količina semena.

Sa prvim rokom setve zbog kratke vegetacije, može se ostvariti 3 – 5 t/ha suve materije, dok setva u jesen uz iskorišćenje u proleće daje 8 – 9 t/ha suve meterije. Ovo važi za sorte koje su otporne prema niskim temperaturama.

Osnovna obrada je oranje na dubinu do 25 cm (slično kao za uljanu repicu). Setva se obavlja žitnim sejalicama na međuredni razmak od 15 – 25 cm, dubina setve je oko 2 cm. Potrebna količina semena je od 8 – 10 kg/ha. Đubrenje azotom je oko 80 kg/ha, oko 100 kg fosfora i oko 80 kg/ha kalijuma.

Zaštita od insekata je slična kao kod uljane repice ili kod stočnog kelja. Najviše obratiti pažnju na prisustvo buvača. Problem korova u prolećnom periodu je manje izražen i lakse ga je kontrolisati , dok setvom u jesen prisustvo korova može biti veće, ali primenom odgovarajućih herbicida i ovaj problem je rešiv.

U našim uslovima može se iskorišćavati od kraja marta ili početkom aprila. Kvalitet zelene mase ove biljne vrste jako opada nakon početka cvetanja (drsatično se smanjuje sadržaj sirovih proteina). Koristi se kao zelena masa za ishranu. Moguća je regeneracija i ostavrivanje dodatnog otkosa, ukoliko se prva kosidba ostvari na vreme (pre početka cvetanja ili ranije). Moguće je spravljanje silaže od stočne repice, ali košenje mora biti u kada je sadržaj suve materije najveći (12 – 14%) i šećera (15% do 20% od SM), potrebno je da se biomasa nakon kosidbe prosuši na parceli, potom biomasu sitnoiseckati silokombajnom , ne sabijati isuviše (ne sabijati jako kao silažni kukuruz). poželjno je dodati i sloj slame ispod silomase od stočne repice.

8

Od svih organskih đubriva najviše se primenjuje stajnjak, jer se on proizvodi na svakom gazdinstvu koje ima stoku. Važno je stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije, jer u suprotnom može kasnije da dođe do nejednake bujnosti useva i poleganja gde je bačena veća količina ovog đubriva. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati. Ukoliko se stajnjak rastura mnogo ranije od zaoravanja nastaju veliki gubici azota. Ako se stajnjak rastura 24 h pre zaoravanja gubici su 6-30 %, za 4 dana 15-56 %, a za tri meseca 26-60 %. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja.

Dubina zaoravanja stajnjaka zavisi od dubine oranja. Na težim zemljištima, gde su uslovi za zaoravanje stajnjaka slabiji, zaorava se pliće, a u lakšim zemljištima dublje. Nedostatak plićeg zaoravanja stajnjaka je što ga oruđa za dopunsku obradu zemljišta iznose na površinu. Nekada se primenjuje i svež stajnjak, njegova prednost je što nema spremanja za zrenje na samom đubrištu, pa su mu gubici manji, ali njega ne treba rasturati vremenski blizu setve i sadnje, jer njegovo burno razlaganje može škoditi mladim biljkama ili semenu pri klijanju. Svež stajnjak ima brojne nedostatke, kao što su: otežano rasturanje i zaoravanje, sporo razlaganje i 9

sporo delovanje, izazivanje azotne depresije i td. Količina stajnjaka za đubrenje zavisi pre svega od količine raspoloživog đubriva, kao i od klime, useva, preduseva, plodoreda. Po pravilu zemljišta koja su siromašna humusom treba đubriti obilnije, jer im stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine. Stajnjakom se đubre one kulture koje ga najbolje iskorišćavaju, a to su okopavine kao što je krompir, kukuruz, suncokret, kupusnjače, paprika, paradajz, vrežasto povrće. U drugoj godini na parcele đubrene stajnjakom mogu doći strna žita, lukovičasto i korenasto povrće, a u trećoj godini leguminoze.

Niska norma stajnjaka iznosi do 20 t/ha, srednja 20-30, visoka 30—40 t/ha, a vrlo visoka preko 40 t/ha. Najčešće se đubri srednjom normom. Iako je stajnjak đubrivo sa niskom koncentracijom N, P i K, usled velikih količina koje se rasturaju daju se i znatne količine ovih hraniva pri njegovoj primeni.

Stajnjak u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina zemljišta i klime, dubine zaoravanja i norme primene. Glavnina njegove vrednosti iskoristi se u prve tri godine, i to: u prvoj godini 50 %, u drugoj godini 30 %, i u trećoj godini 20 %. U lakšim zemljištima njegovo razlaganje je brže, pa je i delovanje kraće (1-2 godine), u težim zemljištima stajnjak se razlaže sporije i deluje duže (4-5 godina).

10

Jelena Ivan, dipl.ing.

Plodored u organskoj proizvodnji U prelasku na organski način proizvodnje plodored dobija znatno veći značaj no u konvencionalnoj proizvodnji. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskorišćava se zemljište tako da se mora voditi računa o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju. Promenom fizičko-mehaničkih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje, menjaju se vodni, vazdušni i toplotni režimi zemljišta, što se posebno odražava na karakter i intenzitet mikrobioloških procesa u zemljištu. Odgovarajućim plodoredima bi trebalo obezbediti ne samo održavanje nego i povećanje plodnosti zemljišta u dužem vremenskom periodu.

U organskoj proizvodnji plodored je praktično najefikasnija biološka mera sa fitosanitarnom funkcijom. Njime se prekidaju životni ciklusi mnogih korova, štetočina i bolesti. Postoje nekoliko pravila koja se moraju poštovati kako bi plodored u organskoj proizvodnji ostvario svoj pozitivni uticaj na plodnost zemljišta. Useve sa dubokim korenovim sistemom treba smenjivati sa onim sa plitkim korenom, kako bi se održala dobra struktura zemljišta. Važno je takođe smenjivati useve sa malom i velikom masom korena. Usevi sa velikom masom korena hrane zemljišne mikroorganizme, naročito kišne gliste. Posebno značajne u ovoj ulozi jesu travno leguminozne smeše. Dobar efekat pruža i smena useva koji imaju sposobnost azotofiksacije sa usevima koji ovu osobinu nemaju, odnosno koji su pri tome i veliki potrošači azota. U organskoj proizvodnji treba vršiti presetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje kako bi zemljište uvek bilo pod biljnim pokrivačem. Ovakvim iskorišćavanjem zemljišta sprečava se zakorovljenost, stvaranje pokorice, poboljšava se struktura zemljišta i sprečava se ispiranje hraniva u dublje zemljišne slojeve. Useve koji sporo niču i koji su osetljivi na korove treba smenjivati sa onim usevima koji sprečavaju razvoj korova, kao što su lucerka i travno leguminozne smeše. Poželjna je smena useva koji su korenasti sa lisnatim kulturama. Na parcelama gde postoji opasnost od 11

zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama treba izbegavati setvu osetljivih useva. Važna je i smena jarih i ozimih useva u cilju bolje kontrole korova i efikasnije organizacije rada na imanju.

Združivanje useva je praktično gajenje dva ili više useva istovremeno na istom mestu. Danas se smatra da ovo nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji, nego dobra alternativa i način zaštite i očuvanja prirodnih resursa. Združivanjem useva postiže se povećana produkcija biomase, bolje korišćenje raspoloživih resursa, manje štete od korova, bolesti i štetočina, veća stabilnost proizvodnje, sigurniji prihodi u ratarsko povrtarskoj proizvodnji. U intenzivnom plodoredu razlikuju se predkultura, glavna kultura koja ima najduži vegetacioni period, kao i naknadna kultura. Združivanjem različitih biljaka uglavnom niskog rasta kao pokrovnog useva u glavni usev može se napraviti pokrov od živog malča koji pored ostalog može imati ulogu i u zaštiti od nekih bolesti i štetočina. Primer ovakve proizvodnje je gajenje kupusnjača sa biljkama bele ili crvene deteline koje smenjuju napad kupusne vaši u združenom usevu.

Božana Panić Grba, dipl.biolog Smiljka Mojsović, dipl.ing.

Norme kvaliteta deklarisanog semena Kvalitet semena je kompleksno svojstvo i čini ga nekoliko komponenata: - sortna čistoća, - analitička čistoća - biološka čistoća - kapacitet klijavosti - zdravstveno stanje - sadržaj vlage 12

- masa 1000 semena Sortna čistoća osnovnog semena koju osigurava selekcioner je primarni faktor za održavanje visoke sortne čistoće tokom umnožavanja i proizvodnje komercijalnog semena što se postiže pregledom semenskih useva tokom vegetacije. Poslednjih godina kontrola sortne čistoće može se vršiti i u laboratorijskim uslovima ( pr.elektroforezom ).

Ostale komponente kvaliteta se vrlo precizno mogu odrediti laboratorijskim metodama.

Analitička čistoća podrazumeva odnos količine čistog semena vrste koja se ispituje i količine semena drugog kulturnog bilja, korova i inertnih materija.

Za svaku vrstu deklarisanog semena postoji utvrđena minimalna granica čistoće.

Biološka čistoća podrazumeva da je deklarisano seme oslobođeno prisustva drugog kulturnog bilja i semena korova.

Dozvoljena količina bioloških primesa u deklarisanom semenu je regulisana Pravilnikom o kvalitetu semena (sa posebnim akcentom na prisusvo karantinskih korova).

Pod kapacitetom klijavosti podrazumeva se utvrđivanja energija klijanja i klijavosti semena iz uzorka jedne partije semena u laboratorijskim uslovima. Energija klijanja predstavlja prvo ocenjivanje i pokazatelj je životne sposobnosti semena. Klijavost predstavlja broj normalnih klijanaca u odnosu na ukupan broj semena postavljenih na klijanje, nakon isteka predviđenog vremena za datu biljnu vrstu.

Zbog gustine setve i prinosa semena, u svakoj deklarisanij partiji semena mora biti obezbeđena minimalna klijavost semena za svaku biljnu vrstu.

Zdravstveno stanje semena označava prisutnost ili odsutnost karantinskih i određenih ekonomskih štetnih bolesti i štetočina utvrđenih za pojedine biljne vrste. Svo deklarisano seme pre stavljanja u promet, tokom vegetacije je kontrolisano kako na sortnu čistoću tako i na zaraženost bolestima i štetočinama. Dozvoljeni procenat štetnih biljnih 13

bolesti i štetočinama dat je u Pravilniku o obaveznom zdravstvenom pregledu useva i objekata u proizvodnji semena.

Vlaga semena predstavlja količinu vode u semenu izražena u %.

Procenat vlage najviše utiče na klijavost semena kao i na zdravstvenu ispravnost semena.

Masa 1000 semena je zančajni parametar pri setvi semena.

Veličina zrna je delom genetsko svojstvo ali je pri doradi semena potrebno izvršiti ujednačavanje semena da bi brzina ponika i ujednačenost useva bila zagarantovana.

Svo deklarisano seme tj.seme koje se nalazi u prometu ispunjava sve napred navedene parametre što mu daje garanciju kvaliteta (dokumentovano Izveštajem o ispitivanju i Deklaracijom o kvalitetu semena) a istovremeno i mogućnost za postizanje visokih i stabilnih prinosa.

Olivera Sekulić, dipl.ing.

Mogućnosti čuvanja povrća Proces čuvanja povrća počinje od momenta berbe do vremena korišćenja, razgradnje ili propadanja. Od posebnog značaja za uspešan proces čuvanja povrća je pravovremena berba. Vreme berbe zavisi od vrste i sorte, od mogućnosti dozrevanja, daljine tržišta odnosno dužine transporta. Zbog neblagovremene berbe u nekim slučajevima može se izgubiti 30-50 % ukupno proizvodenih količina povrća. Gubici u kvalitetu i kvantitetu povrća nastaju i u periodu između berbe i momenta upotrebe.

Do gubitaka u toku čuvanja svežeg povrća dolazi usled: isparavanja, disanja, produkcije etilena, fotosinteze, rasta i razvoja, transpiracije, fizioloških, fizičkih i patoloških povreda. Najvažnija osobina ubranog 14

svežeg povrća je da ono živi i da se u njemu nastavljaju procesi metabolizma. Uspešnost u smanjenju ovih gubitaka podrazumeva poznavanje bioloških osobina vrste i činilaca spoljne sredine koji dovode do oštećenja kao i primenu tehnike čuvanja koje će usporiti starenje. U optimalnim uslovima čuvanja pojedino povrće može da se čuva nekoliko nedelja dok u običnim uslovima ono opstaje samo nekoliko dana. Zbog razlika u osetljivosti na čuvanje ističe se potreba za odvajanjem povrtarskih vrsta na one koje se manje i one koje su više podložne propadanju. Klasifikacije prema biljnim organima ili fazama razvoja nisu strogo određene. Na primer temperature čuvanja za slatki krompir i cveklu su potpuno različite iako su obe korenaste vrste. Stoga samo poznavanje prirode ubranog povrća omogućava da se predpostavi njihovo ponašanje tokom čuvanja.

Zbog nedostatka skladišnih kapaciteta za čuvanje voća i povrća proizvođači često čuvaju različito povrće zajedno. U slučaju združenog čuvanja treba znati da se može kombinovati samo ono povrće koje je kompatibilno tj koje se slaže. Kako se često zajedno čuvaju povrća i voće neophodno je poznavati i mogućnosti čuvanja ovakvih kombinacija.

Primer moguće kombinacije čuvanja celera, kupusa, mrkve ili crnog luka zajedno sa jabukama i kruškoma, dok čuvanjem sa krompirom jabuke i kruške dobijaju neobičan ukus. Miris jabuka redovno absorbuju jaja, mlečni proizvodi i meso. Zbog toga je potrebno crni luk i krompir čuvati odvojeno. Mnoge vrste proizvode etilen kao prirodni produkt i on može da izazove nepoželjne efekte pri združenom čuvanju. Nepoželjni efekti se ogledaju u odbacivanju listova, žutilu, ubrzanom starenju i dr. Zbog toga povrća i voćekoje je osetljivo na etilen ne bi trebalo čuvati zajedno sa povrćem i voćem koji produkuju taj gas. Kupus, mrkva, salata, boranija, lubenica i krastavac je povrće koje je osetljivo na etilen. Povrtarske vrste koje stvaraju etilen su paradajz i dinja a od voćnih vrsta to su: jabuka, kruška, šljiva, breskva i nektarina. Etilen ubrzava zrenje mnogih vrsta a njegov uticaj na zrenje se odvija znatno sporije pri 00C.

15

Produkti sa mirisom

Produkti koji mogu da apsorbuju mirise

Jabuka Mrkva Praziluk Crni luk (zreo) Crni luk (mladi) Krompir Paprika (zelena) Kruška

Kupus, mrkva,,crni luk, smokve Celer Grožđe Jabuka Kruška Kukruz šećerac, gljive

Povrće koje se čuva treba da je zdravo, bez nagnječenja, bez oštećenja pokožice, da nije vlažno, da nije napadnuto bolestima ili štetočinama, da nije proklijalo, proraslo i dr. Pravilnim čuvanjem može se usporiti proces zrenja i disanja, usporiti ili zaustaviti gubitak vode, smanjiti produkcija etilena, usporiti ili zaustaviti razvoj bolesti te tako obezbediti dobar plasman.

mr Gordana Forgić Rđe na strnim žitima Proizvodna godina strnih žita koja je iza nas biće zapamćena po pojavi rđe na pšenici i njenom utuicaju na prinos.

Po ekonomskom značaju rđe spadaju u najznačajniju grupu bolesti na strnim žitima.

Pšenicu parazitiraju tri vrste rđa: stabljičina ili crna (prouzrokovač Puccinia graminis f.sp. tritici), lisna (prouzrokovač P.triticina) i žuta (prouzrokovač P.striformis f.sp. tritici).

16

Tokom 2014. godine dominirala je žuta rđa koja se na pojedinim parcelama u proizvodnji javila u intenzitetu zahvaćenosti biljaka od 20 do 100 %.

Intenzitet pojave zavisio je pre svega od osetljivosti sorte, preduseva, i vremena primene fungicida.

Prema podacima iz literature žuta rđa može smanjiti prinos od 10 do 70 %, a prema našim rezultatima ogleda prinos pšenice tokom 2014 godine je mogao biti smanjen od 20 do 50%.što je zavisilo od sorte, broja tretmana i vremena primene fungicida.

Pored pšenice P.striiformis parazitira raž, ječam i mnoge vrste iz familija trava (Poaceae) i nema alternativne domaćine kao ostale dve rđe.

Tokom 2014 godine na ječmu nismo imali značajniju pojavu ove rđe.

Razlozi pojave rđe u epifitotičnim razmerama u 2014.god.

Vremenski uslovi Topla jesen 2013, blaga i vlažna zima – uslovi povoljni za ostvarenje infekcije i prezimlavanje patogena, hladno i vlažno vreme 10°C do 15°C stepeni i česta pojava rose stvaraju optimalne uslove za razvoj ove rđe. Simptomi se javljaju 7 do 14 dana od ostvarenja zaraze.

Patogen se ne razvija na temperaturama iznad 25°C i ispod 2°C, ali literaturni podaci ukazuju da se infekcije šire brzo i ne zaustavljaju se i pri visokim temperaturama.(nove rase patogena) Povoljni uslovi za širenje patogena tokom vegetacije (vetar je značajan u širenju parazita sa ili bez kišnih kapi), vlažno proleće veoma pogodno.

17

Rana pojava patogena Žuta rđa se javlja znatno ranije od lisne i stabljičine rđa. U 2014 godini prvi simptomi žute rđe na našem regionu registrovani su oko 20.03 iako smatramo da je ona već bila prisutna i ranije na osetljivim sortama (početkom marta) , a moguće i tokom jeseni.

Vreme prvih tretmana Neblagovremena primena fungicida, kašnjenje u primeni fungicida jer svi tretmani koji su rađeni u periodu od 20 .03. do 10.04. su bili optimalni i dali su dobre rezultate u suzbijanju žute rđe i na osetljivim sortama. Veoma mali broj proizvođača je primenio mere zaštite u tom periodu.

Sortiment Prisutan osetljiv sortiment na poljima pod strnim žitima i izostanak blagovremene zaštite na tom sortimentu doprinelo je brzom širenju patogena.

Samonikle biljke pšenice Prisustvo samoniklih biljaka tokom zimskog perioda što je posledica i neadekvatne obrade zemljišta bile su izvor primarnih infekcija patogenom. Zaoravanje žetvenih ostataka je veoma važna mera kao i izbalansirana ishrana.

Agresivnost patogena Patogena žute rđe karakteriše kratak period inkubacije, brza sporulacija (velika brojnost spora) i njihovo rasejavanje ima za posledicu brzi razvoj i širenje bolesti.

18

Seme Patogen se prenosi semenom, a poznata je činjenica da se velike površine seju semenom “sa tavana”.

Izostanak stručnih kontakata Nedovoljna i zakasnela komunikacija proizvođača sa stručnjacima za zaštitu bilja.

Simptomi se javljaju u vidu crtica limun žute do narandžaste boje između nervatura lista. Nakon pojave simptoma nastaje sporulacija gljive koja podrazumeva formiranje sitnih žutih do narandžastih pustula rđe, a svaka pustula sadrži hiljade uredospora – “prah” koje vetar rasejava na granične i udaljene useve. Ovu gljivu karakteriše brza fruktifikacija tokom vegetacije (brzo se povećava količina spora) a takođe je karakteriše brzo nastajanje novih rasa što može da otežava posao oko stvaranja otpornih genotipova prema žutoj rđi, a otežava i mere suzbijanja fungicidima. U mnogim zemljama Evrope uveliko se spominju nove rase ovog patogena koje su agresivnije, otpornije i brzo se šire pa se sumnja da je i u Srbiji došlo do pojave nekih od novih rasa poznatim u Evropskim zemljama ili do pojave nove ili novih rasa žute rđe na pšenici (Jevtić R. Biljni lekar 2014.) na koje je postojeći sortiment osetljiviji, jer vremenske uslove povoljne za patogena imali smo i nekih drugih godina, a nije bilo ovakve zaraze žutom rđom Infekcija može da se javi od prvog lista pa sve dok biljke imaju zelenu boju.

Preporuke za narednu setvu i vegetaciju pšenice Sobzirom na 2014. godinu zasigurno infekcionog materijala žute rđe je dovoljno i za narednu vegetaciju tako da proizvođači strnih žita moraju poštovati nekoliko zanačajnih mera koje će sprečiti pojavu žute rđe u epifitotičnim razmerama kao što je bilo tokom 2014. Pogotovo što se vremenski uslovi ne mogu predvideti: 19

1. Sejati sertifikovano-deklarisano seme osim što ga karakteriše genetska čistoća i potencijal za prinos ono je kvalitetno dorađeno i tretirano fungicidima. Poznato je da se proizvođači uglavnom opredeljuju za setvu semena “sa tavana” naravno uz nanošenje fungicida, ali svakako da to nije kvalitetno i predstavlja improvizaciju, što sa sobom nosi rizik od pojave i drugih bolesti a ne samo žute rđe. Nije dovoljno samo naneti fungicid nego je veoma važna kompletna kvalitetna dorada što se može realizovati samo u registrovanim doradnim centrima.

2. Poštovati plodored, Ne sejati strna žita u ponovljenoj setvi, jer svaka samonikla biljka može biti izvor inokuluma već u jesen odmah po nicanju useva. Patogen prezimljava kao dormantna micelija (micelija u mirovanju) u listovima samonikle ili posejane ozime pšenice, a rano u proleće na takvom lišću formira se masa spora.

3. Sortu odabrati prema informacijama kompanija o otpornosti sorte prema ovom patogenu i poštovati preporuku o primeni fungicida za svaku sortu Najefikasniji, najjeftiniji i najprihvatljiviji način kontrole svih bolesti pa i rđe je gajenje otpornih sorti. Tokom 2014 godine bile su sorte pšenice na kojima nije bilo potrebe za primenom fungicida. Naravno ne treba potceniti i osetljive sorte koje mogu biti veoma prinosne i uz kvalitetnu tehnologiju zaštite postižu se odlični rezultati što pokazuju i naši rezultati ogleda u 2014 godini. Na njima je potrebno raditi dva ili više tretmana fungicidima. Njih treba početi štititi odmah na početku pojave bolesti. Širenjem rđe na usevu suzbijanje je veoma problematično i tada se moraju koristiti isključivo fungicid sa sistemičnim delovanjem.

4. Optimalno vreme setve Nesejati pšenicu suviše rano, jer se pokazalo u 2014 godini da je na uranjenim setvama pšenice bilo intenzivnija pojava bolesti, moguće 20

zbog dobrog bokorenja sobzirom na lepu jesen koju smo imali i nastalog mikroklimata u usevu.

4. Pratiti pojavu prvih simptoma tokom jeseni i uvek kada je moguće ući u usev i tokom zime, proleća…

5. Kontaktirati sa stručnjacima za zaštitu bilja

Zaštita hemijskim putem Fungicidi u pšenici se mogu primenjivati u tri vremenska perioda razvoja useva pšenice: 1.T1 (BBCH 31-33) - VREME VLATANJE PŠENICE 2.T2 (BBCH 39) - POJAVA ZASTAVIČARA 3.T3 (BBCH 61-65) - PERIOD KLASANJA I CVETANJA PŠENICE Naši proizvođači našeg regiona već duži niz godina primenjuju fungicide uglavnom u cillju zaštite tri zadnja lista i klasa pšenice, međutim u ovoj godini bilo je neophodno primeniti fungicide u fazi T1 odmah po pojavi žute rđe a najkasnije u fazi T2 što takođe pokazuju naši rezultati ogleda.

U 2014 godini na osetljivim sortama bilo je neophodno uraditi dva tretiranja i to u fenofazi T1 (fungicidi primenjeni u toj fenofazi su počeli da popuštaju nakon 23.04.) i početkom maja intenzitet zaraze je bio dosta visok tako da u fenofazi T2 bilo je neophodno ponoviti tretman.

Tokom 2014 godine nije moglo realizovati zaštitu klasa zajedno sa zaštitom od žute rđe što su mnogi proizvođači radili.

Na našem ogledu bila je veoma osetljiva sorta na žutu rđu i sa dva blagovremena tretmana dobili smo veoma dobre rezultate u zaštiti od ovog patogena. Naš zaključak i preporuka je da je prvi tretman u fenofazi T1 odmah nakon pojave simptoma žute rđe je važniji nego ukoliko je prvi tretman bio u T2 fazi koji je dao neke rezultate ali ne zadovoljavajuće kada je žuta rđa u pitanju.

21

Kada govorimo o prinosu postignute su značajne razlike između tretiranih varijanti i kontrole ali takođe značajne razlike u prinosu su postignute između varijanti sa različitim brojem tretmana kao i između varijanti sa različitim vremenom primene fungicida.

Prosek prinosa varijanti sa jednim tretmanom bez obzira na vreme primene je bio 7016 kg/ha, a sa dva tretmana 8202 kg /ha što je više za 16,9 % od varijanti sa jednim tretmanom. Prosečan prinos u varijantama sa jednim tretmanom u fazi T-1 je 6889 kg/ha dok u fazi zastavičara 7268 kg/ha što je više za 5,5 % što ukazuje da na ovoj sorti samo jedan tretman nije bio dovoljan u 2014 godini. Prinosi na kontroli (netretiranim varijantama ) se kretao od 4505 kg/ha do 4750 kg/ha.

Svi primenjeni fungicidi odlično kontrolišu žutu rđu i to su fungicidi inhibitora sinteze ergosterola (triazoli): epoksikonazol, protiokonazol, tebukonazol, ciprokonazol, metkonazol i flukvinkonazol, kao i fungicidi na bazi strobilurina: piraklostrobin, pikoksistrobin, azoksistrobin i trifloksistrobin naravno ukoliko su primenjeni na vreme.

Tokom 2014 godine najviše su se primenjivali fungicidi u kojima je kombinacija triazola i strobilurina što je dobro jer preparati na bazi inhibitora ergosterola imaju slabije delovanje pri nižim temperaturama koje smo imali tokom proleća 2014.

Jelena Perenčević, dipl.ing.

Bakterioze na povrću Vremenske prilike tokom proleća i leta u 2014.godini pogodovale su pojavi bakterioza na povrću. Najviše su stradali paradajz i paprika.

Najznačajnije bakterioze su: Pseudomonas syringe pv.tomato (crna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza),

22

Xanthomonas campestrist pv.versicatoria (bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova) i Erwinia carotovora subs.carotovora (vlažna trulež plodova).

Pseudomonas syringe pv.tomato (crna pegavost lišća lišć i krastavost plodova paradajza) - najrasprostranjenija na paradajzu, češće se javlja na usevu iz direktne setve.

Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka. Najpre se javljaju tamno zelene vlažne pege, oivičene hlorotičnim čnim oreolom. Tkivo u okviru pege dobija tamnomrku do crnu boju i izumire. Ova bakterioza je značajna za proizvodnju rasada u toplim lejama. Vlažne pege se razvijaju na kotiledonima i prvim pravim listovima. Tamno vlažne pege javljaju javljaj se i na stablu i peteljkama lista i ploda. Najkarakterističnije čnije promene javljaju se na mladim nezrelim plodovima. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu tkiva, deformacije ploda, gubitka prinosa i tržišne vrednosti ploda.

Izvor infekcije je zaraženo seme i biljni ostaci.

Optimala uslovi za razvoj bakterije su temperatura od 17-25ºC 17 i visoka relativna vlažnost vazduha. Bakterija se širi spiranjem vodom, kapima koje donosi kiša, a vrata za prodor u biljku su prirodni otvori i sveže rane na biljkama. Toplo i suvo vreme usporava razvoj bolesti.

Xanthomonas campestrist pv.versicatoria (bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova) – najznačajnije ajnije oboljenje paradajza i paprike.

23

Simptomi bakterija se javlja na nadzemnim delovima biljaka paradajza.

Na lišću se javljaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika.

Sredina pega dobija mrku boju, a ivični delovi ljubičastomrku. Spajanjem pega obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se javljaju vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje stabla i sušenje dela biljke iznad prstena. Najveće štete nastaju na plodovima paradajza. Pege na plodovima su zelenomrke i sitne. Širenjem pega, obolelo tkivo puca i plodovi na kojima su pege dobijaju izgled krasta.

Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost ili potpuno izumiru.

Bakterioza se prenosi semenom.

Izvor infekcije su zaraženi biljni ostaci. Bakterija prodire u gajenu biljku kroz stome i rane nastale od grada, insekata ili mehaničkim oštećenjem.

Optimala uslovi za razvoj bakterije su temperatura od 24-30ºC i visoka relativna vlažnost vazduha. Hladno i suvo vreme usporava razvoj bolesti.

Javlja se u periodu jun-avgust pri toplom i vlažnom vremenu.

24

Erwinia carotovora subs.carotovora (vlažna trulež plodova) - uočena tokom letnjih meseci i u gušćim sklopovima.

Simptomi prve promene javljaju se na plodovima pred prvo branje plodova, za vreme berbe i kasnije, na mestima oštećenja od insekata, mehaničkih oštećenja i nakon oštećenja nastalih od grada. Ispod pokožice ploda obrazuju se vlažne pege u okviru kojih se tkivo razmekšava i kasnije se pojavljuje braonkasti eksudat. Izvor infekcije su zaraženi biljni ostaci.

Optimalni uslovi za širenje ove bakterije je temperatura od 25-30ºC i visoka relativna vlažnost vazduha. Suvo vreme usporava razvoj bolesti.

Suzbijanje: plodored, uklanjanje zaraženih biljnih ostataka, sprečavanje povređivanja plodova od insekata (lisnih vaši, grinja, kukuruznog plamenca, pamukove sovice), dezinfekcija semena sa Prestige 290FS i folijarna primena bakarnih preparata, naročito posle padavina praćenih gradom ili pred kišu, prskanje ujutro ili pred veče zbog fitotoksičnosti za cvetove.

Od preparata na bazi bakra registrovan je preparat Fungohem-SC u koncentraciji 0,4-0,6%, pored ovog preparata za bakterioze primenjuju se preparati Kocide-2000 u koncentraciji 0,2% i Cuproxat 2,5-3l/ha. Primena preparata je u zavisnosti od inokuluma i uslova za zaražavanje tj.sa primenom od rasada do faze punog cvetanja, s tim da se u fazi cvetanja koncentracija smanji za 1⁄3.

25

Preparat Prestige 290FS nije registrovan za dezinfekciju semena u cilju suzbijanja bakterioza. Po svom sastavu predstavlja kombinaciju insekticida i fungicida, te je zbog toga korišten i kao baktericid.

U cilju dezinfekcije semena obavezna mera je i dezinfekcija semena 2% rastvorom masne sode-NaOH (držanje semena u rastvoru 10 minuta), nakon toga seme isprati vodom i osušiti.

Gordana Mrdak, dipl.ing.

Plamenjača krompira (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) Plamenjača krompira je jedna od najštetnijih i najstarijih bolesti krompira. Phytophthora infestans parazitira i druge vrste biljaka iz porodice Solanaceae, naročito paradajz i plavi patlidžan.

Simptomi: Simptomi plamenjače se pojavljuju na listovima, stabljikama i krtolama. Simptomi se na listovima ispoljavaju u obliku bledo zelenih, vodenastih pega koje često počinju da se razvijaju od ivica listova ili lisnih vrhova gde se nakuplja voda od kiše ili rose. Ivica ovih nekroza nepravilnog oblika je često okružena bledo žutom do žuto zelenom granicom koja se stapa sa okolnim zdravim zelenim tkivom.

Nekrotične površine se brzo uvećevaju i tkivo pocrni. Kada je relativna vlažnost vazduha iznad 90%, a listovi navlaženi od kiše ili rose, pojavljuje se beličasta micelijska navlaka sa naličja lista. Navlaka se sastoji od mase sporangija (spora) i struktura koje nose sporangije. Sporangije se dalje raznose do drugih delova biljaka i drugih biljaka putem vetra, kiše, mašina, radnika i divljih životinja. Tokom perioda visokih temperatura i niske relativne vlažnosti, nekroze se suše, a zaraženo lišće propada i otpada sa listova.

26

Stabljike i peteljke takođe mogu biti zaražene plamenjačom, potamne dobijajući braon ili crnu boju, a mogu uginuti i čitave biljke, u zavisnosti od mesta na kojima se nalaze nekrotične površine. Takođe, ove nekroze mogu biti prekrivene i masom sporangija tokom vlažnog vremena.

Sl.1. Simptomi na listu krompira prouzrokovani P. infestans Do zareze krtola dolazi kada se sa nadzemnih delova krompira sporangije (opna oko bespolnih spora) spiraju i kroz pukotine zemljišta dospevaju u kontakt sa krtolama. Najveći rizik od zaražavanja krtola postoji kod onih sorti kod kojih su plitko postavljene krtole ili tamo gde tip obrađivanja zemljišta uslovljava eroziju gredica ili stvaranje pukotina u zemljištu. Do infekcije krtola može doći i kada krtole dolaze u kontakt sa sporangijama ukoliko je prisutna cima prilikom vađenja krompira., šti znači da prilikom sadnje takvih krtola u narednoj vegetaciji može doći do infekcije. Na poprečnom preseku krtole uočavaju se braon pege nepravilnog oblika koje u zavisnosti od intenziteta zaraze prožimaju celu krtolu. Krtole koje su zaražene plamenjačom, često su zaražene i sa bakterijama i gljivama prouzrokovačima vlažne truleži, što obično tokom skladištenja prouzrokuje pojavu trulih krtola neprijatnog mirisa i kašaste konzistencije.

27

Ciklus razvoja: P. infestans obično prezimljava u obliku micelije u zaraženim krtolama u skladištu, u krtolama zaostalim u polju posle vađenja ili u krtolama izbačenim iz tropova u proleće. Iz krtola pri klijanju micelija prelazi u izdanke i tako dospeva na površinu zemljišta. Na izdancima se formiraju konidiofore i konidije( reproduktivni organi gljive) , koje se dalje šire i vrše primarne zaraze. Na početku vegetacije u usevu krompira se javljaju inicijalna zarišta u vidu pega na stablu jer se kapi kiše i rose duže zadržavaju u pazuhu lista. Parazit se duže održava na stablu u nepoviljnim uslovima nego na listu. Na zaraženim krtolama takođe može da dođe do fruktifikacije. Konidiofore se pojavljuju na površini krtole kroz lanticele i na njima formirane konidije služe za ostvarivanje primarnih zaraza. Pojavi plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme. Pri vlažnim uslovima gljiva formira ogroman broj konidija. U okviru jedne pege može se formirati preko 100.000 konidija. Formiranje konidija u jednoj pegi traje dugo, tako da dolazi do preklapanja generacija. Sunčano i suvo vreme je dovoljno da spreči klijanje sporangija, a ako takvo vreme potraje širenje bolesti biva ograničeno. S porastom biljaka i sklapanjem redova mikroklima u usevu krompira može postati povoljna za sporulaciju i klijanje sporangija. Konidije mogu klijati na dva načina. Pri temperaturi iznad 13 °C ili RH vazduha ne dositže 100% kada nastaju zoospore.

Zoospore se raznose kišnim kapima i odgovorne su za naglu pojavu bolesti u polju. Idealni uslovi za nastanak epifitocije su noćne temperature oko 12°C praćene jakom rosom ili kišicom i dnevne temperature od 16-24 °C sa visokom RH vazduha. Pri povoljnim temperaturnim uslovima inkubacija traje samo 3-4 dana, tako da u toku vegetacije ima više sekundarnih zaraza.Konidije sprane s lista dospevaju na krtole, gde direktno ili preko zoospora kroz lanticele ostvaruju infekciju, pa se tako parazit u krtolama održava u obliku micelije do sledeće vegetacije.

Zaštita krompira: Efikasna borba protiv fitopatogenih gljiva je moguća ako se poznaju bitne karakteristike i uslovi njihovog razvoja, predviđa njihova pojava, i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere kvalitetne zaštite. Svaki propust u ovim aktivnostima uticaće na gubljenje dela prinosa.

28

Plamenjača krompira se suzbija kombinacijom agrotehničkih i hemijskih mera.

Agrotehničke mere podrazumevaju sledeće: 1. Eliminisanje svih gomila odbačenog krompira i uništavanje samoniklih biljaka krompira koje se razvijaju iz prezimelih krtola. Ukoliko se ovi izvori inokuluma sa i iz neposredne blizine parcela uklone pre sezone gajenja krompira, pojava plamenjače će u značajnoj meri biti umanjena.

Gomile odbačenih krtola se mogu ukloniti odnošenjem na regularna đubrišta ili zakopavanjem na mestu gde se i inače nalaze, najmanje 1 m ispod površine zemljišta. Korišćenje odbačenih krtola u stočnoj ishrani je dozvoljeno samo ukoliko životinje u potpunosti pojedu takve krtole, a treba voditi računa i o tome da se stajnjak od tih životinja ne rastura na poljima gde se gaji krompir.

2. Sadnju zdravog semena koje je prošlo program certifikacije 3. Potrebno je obezbediti adekvatnu pokrivenost krtola sa zemljištem da bi se sprečila infekcija krtola 4. Uništavanje cime treba obaviti oko dve nedelje pre vađenja krompira, što će umanjiti prisutnu količinu inokuluma i obezbediti da se pre skladištenja mogu identifikovati zaražene krtole i na vreme odstraniti.

Mera je naročito značajna za semenski krompir.

5. Plodored-krompir ne treba gajiti na istom mestu najmanje jednu godinu.

Preporučuje se najmanje trogodišnji plodored. Duži plodored će doprineti smanjenju pojave bolesti .

Hemijske mere Pored preventivnih agrotehničkih mera, neophodna je zaštita biljaka primenom fungicida. Zaštita od plamenjače mora biti preventivna, sa kvalitetnom aplikacijom preparata na sve nadzemne delove biljaka. Na početku vegetacije, dok su biljke manje, a tada su obično i slabiji uslovi za 29

pojavu plamenjače dovoljno je koristiti fungicide kontaktnog delovanja, Bravo,Shirlan, Blauvit,Quadris i bakaroksihlorid. U vreme intenzivnog porasta biljke, pred, tokom i nakon cvetanja, preporučuje se primena preparata bržeg sistemičnog delovanja, kao što su Ridomil Gold MZ, Acrobat MZ-WG Folio Gold. Intervali primene fungicida prilagođavaju se vremenskim uslovima a češće se primenjuju u uslovima povoljnim za razvoj oboljenja.

2014. godina je bila veoma povoljna za pojavu plamenjače, zbog čestih padavina, dugim rosama i visokom relativnom vlagom. Na našem području prvi simptomi plamenjače su bili uočeni početkom jula meseca.

RC Sombor pomoću automatskih meteoroloških stanica prati uslove za pojavu plamenjače pomoću modela NoBlight. Model predviđa prvu pojavu simptoma plamenjače na osnovu akumulacije infektivnih vrednosti. Infektivne vrednosti bazirane su na kombinacijama broja sati sa relativnom vlagom od ili preko 90% i prosečnim dnevnim temperaturama.

U toku 2014. godine ostvarena su 10 – 11 perioda povoljnih za ostvarenje infekcije. Tako da su proizvođači u 2014. godini bili prinuđeni da primene značajno veči broj tretmana nego prethodnih godina.

Tatjana Veselinović, dipl.ing.

Krompirov moljac (Phthorimea operculella) Krompirov moljac je prvenstveno štetočina uskladištenog krompira, a oštećenja koja nastaju od larvi primećuju se tek tokom vađenja krompira, ali najčešće ipak u skladištu, gde u povoljnim uslovima štetočina nastavlja da se razvija.

Leptiri prezimljavaju u skladištu krompira, a izleću pri temperature od 8°C. Prva imaga ove štetočine u našim uslovima javljaju se krajem aprila i početkom maja. Ženka polaže jaja na list i zelene biljne delove.

30

Ispilele gusenice se ubušuju u list ili stablo. Veće štete na zelenim biljkama moljac pravi ako gusenice napadnu lisne nerve ili uđu u samu stabljiku praveći hodnike a zatim silaze u krtole. U skladištima se gusenice moljca ubušuju u krtole, usled čega one trule i propadaju i postaju neupotrebljive za ljudsku ishranu. Njegova životna aktivnost ne prestaje ni pri temperaturama oko 8°C, a imago može da izdrži tada i do 40 dana, pri čemu kopulira i odlaže jaja.

Dužina imaga je 10-12 mm, pipci su nitasti smeđe žute boje sa tamnim prstenovima između članaka. Prednja krila su sa tamno sivim mrljama razne veličine i oblika, a zadnja krila imaju sjajno ljubičasti preliv, obrubljena sa tankim i dugim resama.

Slika 1.-imago krompirovog moljca Površina jaja je glatka, bele boje i presvučena lepljivom materijom koja ga drži za podlogu. Jaje je ovalnog oblika, dužine oko 0.5 mm i širine do 0.35 mm. Gusenica (larva) je nakon piljenja veličine oko 1 mm, veoma aktivna, brzo se ubušuje u list, stablo, ili krtole gajenih biljaka. Hrane se tkivom lista, između lica i naličja, ali i drugim svim nadzemnim delovima. Živeći između naličja i lica lišća, gusenice prave hodnike ("mine"), a ubušuju se i u stablo. Potpuno razvijena gusenica je veličine 12 mm, zelenkaste boje ako se hrani tkivom lista ili stabla, a sivo-ljubičasta ako se hrani krtolama. Celi razvoj gusenica tokom leta traje desetak dana, a zimi više meseci. Razvijena gusenica obično napušta mesto razvića, te se zavlači u pukotine drva ili ispod zemlje gde se pretvara u lutku.U našim uslovima tokom godine može da ima 4-6 generacija.

31

Slika 2.-larva krompirovog moljca Glavni domaćin krompirovog moljca je krompir, ali ova štetočina može da oštećuje i paradajz, plavi patlidžan, duvan i korove iz familije pomoćnica (Solanaceae).

Gusenice se hrane tkivom lista praveći karakteristične mine. U pojedinim slučajevima gusenice iz lista dolaze i u lisnu dršku, pa čak i u stablo. Pri jačem napadu biljke se suše i propadaju.

Ekonomski najznačajnije štete gusenice prave ubušivanjem u krtole i oštećene krtole gube tržišnu vrednost. Tuneli koje izgrizu ispunjeni su izmetom gusenice.

Slika 3 i 4.-oštećenja od larvi krompirovog moljca Najčešće su napadnute krtole pri kraju vegetacije. Tada su krtole obično bliže površini zemljišta, pa čak su i jednim delom vidljive na površini zemljišta. Više su napadnute krtole na parcelama koje su potpuno oslobođene od korova, a manje na zakorovljenim parcelama. Na

32

površinama koje se navodnjavaju ili je pri kraju vegetacije bilo dosta padavina, manji je napad krompirovog moljca.

Pored direktnih šteta koje nastaju na oštećenim mestima se naseljavaju patogeni koji izazivaju trulež te takve krtole brže propadaju.

U toku vegetacije potrebno je utvrditi pojavu i brojnost imaga pomoću feromonskih klopki koje se postavljaju u usev krompira.

RC Sombor je tokom 2014. feromonske klopke postavio na tri punkta (Sombor, Karavukovo i Bački Brestovac). Ulovljena imaga registrovali smo samo na punktu Bački Brestovac dok na punktu Karavukovo i Sombor na feromonskim klopkama nismo registrovali ulovljena imaga. Najveću brojnost ulovljenih imaga registrovali smo u periodu od 19.-23. juna (ukupno ulovljeno 66 imaga).

Slika 4.-brojnosti ulovljenih imaga na feromonskim klopkama u 2014.

Za suzbijanje se mogu primeniti mere: - za sadnju treba koristiti samo zdrave i neoštećene krtole. Sadnju obaviti na dubinu 10-15 cm. Na polju je važna plodosmena krompira sa biljkama na kojima se ovaj moljac ne razvija. Neophodno je uništavanje alternativnih domaćina, korovskih biljaka i samoniklog krompira na kojima se ova štetočina može razvijati.

33

- krtole koje su bliže površini zemljišta su atraktivne za ovu štetočinu, naročito u uslovima suvog i toplog vremena, pa je tada potrebno odmah obaviti vađenje krtola.

- u skladište ne unositi oštećene krtole, u kojima mogu da se nalaze gusenice moljca. U skladištima održavati temperaturu ispod 90C, kada je razvoj štetočine onemogućen. Na prozore skladišta postaviti anti-insekt mreže, sa malim otvorima jer se na taj način onemogućava ulazak novih štetočina, ali i izlazak onih koji se razvijaju na uskladištenim krtolama.

Samo suzbijanje u polju je vrlo otežano jer je štetočina vrlo pokretljiva.

Od hemijskih mera za zaštitu se koriste insekticidi kao za suzbijanje krompirove zlatice. Primena insekticida je opravdana samo pri jačoj pojavi ove štetočine u polju (praćenje brojnosti pomoću feromonskih klopki) i to u drugom delu vegeatcije. Za suzbijanje u skladištu koriste se preparati veće isparljivosti kojih nema u slobodnoj prodaji te je za njihovu primenu potrebno kontaktirati DDD službu .

Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Ratarske prskalice – drift i mere za sprečavanje Svrha korišćenja prskalica je da obezbedi depoziciju pesticida na branjenu površinu, kako bi imali efikasnu kontrolu korova, biljnih bolesti, insekata i drugih štetnika. Pravilna primena hemikalija je od ključne važnosti u uspešnoj modernoj poljoprivredi. Najvažniji faktori efikasne hemijske zaštite bilja su tačnost doziranja i održavanje određene norme tretiranja. Preciznija distribucija pesticida znači: ravnomernija raspodela kapi, smanjivanje normi tretiranja, uz postizanje optimalnih brzina kretanja prskalice, a time i veći učinak. Smanjenjem drifta – odnošenja sredstva sa branjene površine, smanjuje se mogućnost zagađenja životne sredine.

34

VELIČINA POKRIVENE POVRŠINE PESTICIDOM

Integralni pokazatelj kvaliteta primene pesticida predstavlja broj deponovanih kapi na jedinicu “branjene“ površine i ravnomernost raspodele po njoj. Prvorazredni značaj za praksu imaju broj, veličina, putanja i domet kapi. Kapi nastaju hidrauličkom ili nekom drugom deformacijom tečnosti. Način nastanka kapi hidrauličkom deformacijom u raspskivaču pokazan je na slici 1.

Sl. 1 Način nastajanja kapi (Dombrowski and Johns, 1963).

U praksi, mlaz je sastavljen od kapljica, čija veličina varira u određenom opsegu. Broj kapi i njihov prečnik zavisi od fizičkih karakteristika tečnosti i radnih parametara rasprskivača (dizne): a) pritiska, b) rotacije c) protoka vazduha i tečnosti u injektorskim rasprskivačima. Broj i veličina kapi definišu se srednjim zapreminskim prečnikom (VMD), srednjim numeričkim prečnikom (NMD) i srednjom zapreminom kapi (VAD), čiji međusobni odnos VMD / NMD karakteriše uniformnost mlaza po broju i zapremini kapi što je pokazano na sl. 2.

35

Sl. 2 Uniformnost mlaza (Anonim)

Kvalitet aplikacije sredstva direktno zavisi od odnosa ove dve veličine Veća pokrivenost površine obezbeđuje se većim brojem sitnijih kapi i obratno. Za pravilan tretman (da li koristite kontaktne ili sistemične pesticide), nije dovoljno osloniti se samo na ovaj pokazatelj, jer sitnije kapi su pogodne odnošenju – driftu usled različitih razloga.

Primer pokazan na sl. 3 pokazuje pokrivenost određene površine različitom veličinom i brojem kapi na zadatoj površini, što je vidljivo brojem kapi na fotoosetljivoj hartiji..

Sl.3 Pokrivenost površine pesticidom (Anonim)

ZADATAK PRSKALICE Pojedini postupci zaštite bilja obavljaju se specifičnim mašinama i uređajima, od kojih se traži da ispunjavaju sledeće zahteve: a) na branjenu površinu treba da nanesu potrebnu količinu pesticida, koji treba da se zadrži određeno vreme potrebno da sredstvo deluje, b) pesticid treba da 36

prodre do svih delova branjene površine (naročito važno je naličje lista), c) pesticid treba da se nanosi u takvom obliku da pokrije što veću površinu, koncentracija zaštitnog sredstva mora da bude što ravnomernija, d) treba da imaju što veći učinak kako bi zaštita mogla da se izvrši u kratkom vremenskom periodu.

Pojedini proizvođači proizvode prskalice s vazdušnom podrškom. Ovakve prskalice su opremljene dodatnim izvorom vazduha, kako bi se povećao kvalitet aplikacije sredstava za zaštitu bilja, smanjio utrošak vode i pesticida. Na ovaj način smanjuje se drift, povećava pokrivenost tretirane površine, čime se bolje čuva životna sredina. Ovakve prskalice rade se u dva osnovna modela: 1. onaj u kom se svi rasprskivači nalaze u struji vazduha koju je moguće usmeravati, 2. onaj u kom se struja vazduha uvodi u sistem neposredno pre isticanja tečnosti, pa se vrši mešanje vazduha i tečnosti i tako pomešani fluidi izlaze iz rasprskivača čime se još više smanjuje utrošak tečnosti i pesticida, smanjuje drift i zagađenje životne sredine.

Rasprskivači(dizne), predstavljaju izlazne elemente prskalice. Pravilan odabir vrste i veličine rasprskivača jedan je od najvažnijih segmenata podešavanja prskalica. Efikasnost rada prskalice, njen eksploatacioni potencijal, tehnička ispravnost i pouzdanost uslovljeni su pravilnim radom rasprskivača. Na sl. 4 prikazana je podela rasprskivača po obliku mlaza.

Osnovne karakteristike rasprskivača su: 1- oblik mlaza, 2- domet mlaza, 3radni pritisak, 4- veličina kapljica, 5- kategorizacija po driftu, 6 - veličina protoka.

37

Sl.4 Podela rasprskivača po osnovnom obliku mlaza

Rasprskivači se, uglavnom, izrađuju za definisan radni pritisak, koji može da obezbedi potrebnu dezintegraciju kapljica. Da bi kvalitet zaštite bio dobar i vek rasprskivača duži, pritisak tečnosti mora da se održava u tolerantnim granicama. Dezintegracija rastvora, koja direktno utiče na veličinu kapljica, zavisi od tipa rasprskivača, načina izlaženja rastvora iz rasprskivača, veličini izlaznog otvora i pritiska. Sa povećanjem pritiska veličina kapljica se smanjuje. Protok kroz rasprskivač predstavlja količinu rastvora, koji se izbaci u jedinici vremena. Zbir protoka svih rasprskivača čini ukupan protok prskalice, od čega zavisi namena prskalice, njena brzina kretanja i uspešnost zaštite.Većina rasprskivača sa primenom u ratarstvu može se klasifikovati po veličini kapi koju proizvodi, bilo da su to (VF) vrlo fine, (F) fine, (M) srednje, (C) krupne ili vrlo krupne kapi (VC), ekstremno krupne kapi (XC), što se može pronaći u literaturi, a radi lakšeg razumevanja uputstva za primenu veličina čestica je standardizovana (BCPC), a primenjuje se kolor kodacija. Postoje i drugi standardi (ASAE), koji imaju drugu klasifikaciju.

Nove tipove rasprskivača koriste pojedini proizvođači pesticida nezadovoljni kvalitetom aplikacije, koji se postiže postojećim rešenjima, odlučni da aplikaciju svojih sredstava provode sopstvenim rasprskivačima.

38

Ovaj trend se ogleda uglavnom u primeni fungicida, s obzirom na specifične zahteve gajenih biljnih vrsta,(velika lisna masa, koja zahteva istovremeni tretman s lica i naličja lista).

ODNOŠENJE PESTICIDA – DRIFT Kad vršimo aplikaciju, odnošenje pesticida – drift je termin vezan za one kapi koje sadrže aktivnu materiju, a nisu deponovane na branjenu površinu. Obično su to kapi čiji je prečnik manji od 200 µm, a lako ih može pokrenuti vetar ili neki drugi klimatski činilac. Kada govorimo o driftu krupnoća kapi je najuticajniji faktor na pojavu drifta.

Veliki radni pritisak na rasprskivaču povećava udeo kapi podložnih driftu.

Drift prouzrokuje depoziciju pesticida na neke druge neželjene prostore, uz ozbiljne posledice kao što su: a) oštećenja na susednim osetljivim biljnim vrstama, b) površinska kontaminacija vodotokova, c) zdravstveni rizik za ljude i životinje, d) moguća kontaminacija branjene površine i susednih parcela i/ili moguća predoziranja branjene površine.

POSTUPCI I RADNJE ZA SMANJENJE ODNOŠENJA – DRIFTA Zaštita voda je jedna od najznačajnijih mera u brizi za očuvanje životne sredine i kao takva prepoznata na celoj planeti. Direktiva EU 128/2009/EC(2) o održivoj upotrebi pesticida daje nam specifične indikatore za sprečavanje rizika vezanih za drift. Mere za smanjenje drifta delimo na : • direktne – one koje redukuju drift kao izvor (vezane za opremu kojom se vrši aplikacija pesticida) i • indirektne – one koje redukuju izloženost driftu (uspostavljaju se zone koje se ne tretiraju, sade se zaštitni – vetrozaštitni – pojasi i koji onemogućavaju drift, i dr.).

Pravilno korišćenje rasprskivača na preporučenim pritiscima značajno utiče na smanjenje drifta. Povećanje pritiska povećava udeo kapi ispod 200 µm koje su podložne driftu, isto i kao povećanje brzine kretanja prskalice. Tretiranje sa veće visine takođe znatno utiče na povećanje 39

drifta, naročito pri nepovoljnim vremenskim uslovima. Primenom antidrift rasprskivača, aplikacija pesticida značajno je unapređena.

Anti-drift rasprskivači, za razliku od standardnih, imaju u sebi integrisanu pretkomoru prizmatičnog oblika. Opadanjem pritiska tečnosti u pretkomori smanjuje se udeo neželjenih sitnih kapljica, koje se razvijaju procesom dezintegracije tečnosti. Tim rasprskivačima ostvaruje se uži spektar kapi u mlazu, zadovoljavajuća distribucija, te značajnije smanjenje odnošenjem sredstva – drift. Prilikom tretiranja, ne tretirati sa veće ili manje visine nego što je preporučeno, jer i to utiče na povećanje drifta. Povećanje brzine kretanja, zbog vrtloga koji nastaju iza prskalice povećava drift U nekoliko evropskih zemalja, regulatorna tela, prepoznala su u primeni sredstava za zaštitu bilja način da zaštite životnu sredinu. U želji da zaštite otvorene vodotokove i tampon zone predvideli su, da se u cilju zaštite istih, na ivičnim delovima parcela smanji drift. Praksa koju su započele Nemačka, Velika Britanija, i Holandija će se harmonizacijom procesa u zaštiti bilja i odnosa u okviru zakonodavsta EU, uskoro proširiti i na druge evropske države. Da bi dostigli postavljene ciljeve u zaštiti životne sredine, redukovanje odnošenja pesticida – drifta, proglašeno je centalnim mestom vrednovanja procesa zaštite bilja.

Uz poštovanje tehničkih kriterijuma za smanjenje drifta, smanjenje tampon zona biće ostvareno primenom novih tehnika aplikacije (aplikacija elektro – statičkim uređajima) ili opreme koja je dokazana i proverena od strane državnih agencija i na taj način je postala standard.

Primenom LERAP – standarda u praksu se uvode novi rasprskivači koji redukuju drift za < 50% LERAP* ;> 75% LERAP**; ili < 90% LERAP*** u odnosu na postojeće standarde. Testiranja su rađena po BCPC standardima pri protoku 0,3 galona i pritiscima 3 bara. Širina zaštitnih zona u zavisnost od rasprskivača pokazana je na sl.5.

Uvođenjem u praksu ovih rasprskivača, smanjiće se širina zaštitnih zona, uz istovremeno smanjenje drifta. Korišćenjem rasprskivača za rubne redove, pojedinačnim uključivanjem / isključivljnjem rasprskivača moguće je smanjiti drift. Radom noću (uz upotrebu GPS tehnike), korišćenjem svetla – led dioda za svaki rasprskivač, mogućim isključivanjem/uključivanjem svakog pojedinačnog rasprskivača takođe se smanjuje drift, koji nastaje usled delovanja vremenskih činilaca.

40

Uobičajeni raspored rasprskivača na krilima ratarski prskalica je 50 santimetara jedan od drugog. Korišćenjem savremenih nosača rasprskivača oni su već pri postavljanju podešeni – zakrenuti za određeni ugao, kako ne bi dolazilo do sudaranja mlaza susednih rasprskivača, čime se takođe smanjuje drift. Preporučena visina tretiraranja zavisi od: vrste primenjenih rasprskivača, odnosno od ugla izbacivanja mlaza, širine trake, koju želimo da tretiramo i dr. Poštovanje preporučene visine tretiranja utiče na smanjenje drifta.

Sl. 5 Smanjenje zaštitnih zona(Anonim)

UTICAJ KLIMATSKIH ČINILACA NA POJAVU DRIFTA Klimatski činioci u velikoj meri utiču na kvalitet aplikacije pesticida. Čak i kad imamo savremenu tehniku, koja nam dozvoljava vrlo uniformnu raspodedelu pesticida na branjenu površinu, čime smanjujemo izloženost radnika na minimum, efikasnost tretmana zavisi od klimatskih činilaca.

Ovi činioci često ne idu na ruku korisnicima prskalica, pa su nove prskalice snabdevene led diodama za svaki rasprskivač, kako bi se tretmani, uz primenu GPS tehnologije mogli izvoditi i noću.

41

Karakteristika većine pesticida koji se primenjuju u poljoprivredi je da su izuzetno oseljivi na temperaturu vazduha, bilo da je reč o niskim ili visokim temperaturama. Preporuke proizvođača pesticida u pogledu primene sredstava na određenim temperaturama treba poštovati. Uticaj klimatskih činilaca na primenu pesticida pokazan je na sl. 6. Ovakav dijagram pomaže pri izboru tretmana, a treba ga uraditi za sopstveno klimatsko područje.

Sl. 6 Uticaj klimatskih činilaca na pojavu drifta (Anonim) Relativna vlažnost vazduha ima velik uticaj na primenu pesticida, pogotovo, onih koji se usvajaju preko otvorenih stoma na lisnoj površini. Najbolje vreme za ovakvu vrstu tretmana je u večernjim satima, kada se povećava relativna vlaga vazduha, što je pokazano na sl. 6. Brzina vetra ima najveći uticaj na povećanje drifta. Porastom brzine vetra raste i drift. Svud u svetu, poznato je da brzina vetra varira u toku dana, sl. 6, pa tretmane treba izvoditi kada je hladniji deo dana i manja brzina vetra. To se obično dešava u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima.

Uspeh tretiranja branjene površine zavisi od kvaliteta predsetvene pripreme (kod pre em. tretmana, kod tretiranja insekata, koji lakše mogu da se sakriju pod grudve zemljišta).

42

Poznavanje razvojnih faza, kako gajenih biljaka, tako i korovske populacije, vrlo je važno za uspešnu zaštitu bilja. Za ovu svrhu potrebno je poznavati skalu za označavanje stadijuma razvoja kulturnih biljaka i na osnovu toga odlučivati o postupcima u zaštiti bilja.

Zoran Stojšić, dipl.ing.

Spremanje silaže cele biljke kukuruza

Sam proces siliranja se definiše kao način konzervisanja biljaka u vlažnom stanju, koji se postiže fermentacijom pomoću mikroorganizama u odsustvu vazduha u siliranoj masi.

Da bi otpočeo postupak siliranja, moraju da se stvore određeni uslovi, a to su da je usev čist bez ikakvog zagađenja, u adekvatnoj zrelosti, kao i sadržaju vlage.

Najbolje vreme za početak siliranja je kada se na zrnu pojavi mlečna linija i to na 1/3 zrna prema kočanki. Prava zrelost osigurava odgovarajući nivo šećera za silažne bakterije, te ishrambenu vrednost za stoku. Zrelost za sobom povlači ujedno i određenu vlagu koja je kasnije bitna pri sabijanju mase kako bi se stvorili anaerobni uslovi,odnosno bitni uslovi za fermentaciju, kao i količinu SM. Stadijum

SM klipa %

SM cele biljke %

Mlečna zrelost

ispod 35

22 – 25

Početak voštane zrelosti

25 – 50

25 – 30

43

Napomena Zrno se lako gnječi, mlečni sadržaj zrna komušina i listovi zeleni.

Zrno mekano i testasto uosnovi još vlažno.

Voštana zrelost

50 – 60

30 – 35

Puna zrelost

preko 60

preko 35

Zrno voštano do brašnasto,noktom se pože zasecati.

Zrno staklasto,ne može se zasecati noktom a listovi i komušina suvi i lomljivi.

Ocena zrelosti kukuruza za silažu (Wyss, 2001a) Kosidba kukuruza u voštanoj zrelosti ima sledeće prednosti: - povoljna vlažnost - visok sadržaj energije kao i svarljivosti - visoko konzumiranje SM u ishrani - dobra sabijenost silaže Prilikom otpočinjanja siliranja mora se voditi računa o dužini isečene mase, a koja se kreće od 08-1,8 cm. Ovako iseckana masa je jedan od preduslova za dobro sabijanje iste. Finije, sitnije iseckana masa, može da ima negativan uticaj na sadržaj masti u mleku, pa i da dovede do dislokacije abomazuma. Krupnije iseckana masa otežava sabijanje, što dovodi do kvarenja silaže jer zaostali vazduh stvara aerobne uslove, uslove za stvaranje plesni.

Kada se stvore uslovi za početak siliranja, treba uskladiti brzinu skidanja zelene mase sa brzinom transporta od njive do mesta predviđenog za smeštaj iste. Težina mase nakon skidanja pri prevozu sa SM od 20 – 30% iznosi oko 300-400 kg/m3. Ovo je ujedno i podatak kako bi obezbedili dovoljan broj prikolica za prevoz.

Punjenje silosa treba da otpočne kada isti spremimo za prijem mase. Predhodne radnje koje treba obaviti su - silos očistiti od predhodne silaže i ostale nečisoće - postavljanje folije na zidove silosa Silos se puni prolaskom prikolica kroz isti, u koji se istovara ili se prikolice prazne ispred silosa gde se utovarivačem raznosi i raspoređuje masa. Koja se od ova dva načina koristi zavisi od tipa silosa, kao i od raspoložive mehanizacije. Prilikom istovara mase mora se voditi računa da se što manje zemlje unese u silos, kao i da se nanosi sloj po sloj mase u silos.

44

Jednom kada počne masa da pristiže u silos, poželjno je da se brzo i bez prekida istovara. Odlaganje punjenja silosa se ne preporučuje, jer to dovodi do gubitaka pri siliranju, kao i nestabilnosti silaže tokom izuzimanja.

Zavisno da li je silos prohodan sa obe strane, ili sa jedne strane, diktira način istovara silaže. Naime, u prvom slučaju masa se raspoređuje od sredine pa prema krajevima, gde bi sa zatvaranjem silosa najviša tačka bila na sredini, dok bi se prema krajevima spuštala. Za razliku od prvog tipa, drugi se puni tako što se kreće od krajnjeg dela silosa na kome se nalazi zid pa prema “ulazu”. Prilikom punjenja kosina treba da je oko 20 stepeni sa stalnim povlačenjem u nazad, dok je gornja površina sa blagim nagibom ka vanjskoj strani.

45

Da bi se postigla dobra sabijenost mase, a predhodno su ispunjeni svi uslovi treba pristupiti gaženju silaže. Ovo se obično obavlja teškim traktorima i u što kraćem vremenskom periodu. Što se brže istisne vazduh iz silaže, time se stvaraju bolji uslovi za umnožavanje bakterija mlečne kiseline, brže dolazi do snižavanja PH i smanjuju se gubici u hranljivim materijama.

Na kraju kada se silos napuni i ugazi, preporučuje se prekrivanje mase da bi se obezbedila kvalitetna silaža za dalju upotrebu. Obično se prekriva folijom na koju možemo poređati bale slame, stare auto gume i sve drugo koje ima težinu da zadrži foliju na postojećoj masi. Ako se silaža iz bilo kog razloga nekontrolisano otkrije, ili predhodno ista nije bila pokrivena, dovodi do gubitaka SM u gornjim slojevima do 1m. Ovo je 46

od posebnog značaja za horizontalne silose, jer je njihova gornja površina najveća. Pored gubitka SM dolazi i do kvarenja gornjeg sloja, pojavljuje se crna, lepljiva i blatnjava masa, neprijatnog mirisa sa visokom PH vrednošću.

Prilikom pravljenja silaže, poslu se mora pristupiti veoma ozbiljno i stučno. Sa kvalitetnom silažom će uživati kako stočar kao rezultatom svoga rada, tako i životinje koje će istu rado konzumirati. Treba imati u vidu, da se ista pravi za duži vremenski period, tako da nema mesta za greške, a ako se ista ne uradi kvalitetno, povratka nema, jer greške se skupo plaćaju.

47

Zvonko Džeba, dipl.ing.

Prašenje i odgoj prasadi na sisi Prašenje, kao i svaki porođaj, kritičan je moment i za majku i za mladunčad. Gubici prasadi u toku i neposredno posle prašenja mogu biti veoma veliki. Nije redak slučaj da se zbog neznanja i nepažnje izgubi cello leglo. Pravilan postupak je: - krmače se prase u zasebnom objektu – prasilištu. Na manjim farmama prasilište se izdvaja u posebno odeljenje; - u prasilištu svakako treba obezbediti system istovremenog punjenja i pražnjenja (sve unutra, sve napolje), da bi se potom detaljno očistilo, oribalo i dezinfikovalo. Da bi se postiglo istovremeno punjenje i pražnjenje prasilište se deli na odeljenja; - optimalna temperatura vazduha za prasad u prasilištu u momentu prašenja je 25°C, a na kraju četvrte nedelje oko 18°C, dok je optimalna temperature za krmače 15-18°C. Pored temperature vazduha za uspešan odgoj prasadi je veoma bitna i temperatura poda koja u momentu prašenja treba da iznosi 39-40°C a na kraju četvrte nedelje oko 25°C. Da bi se postigla optimalna temperatura za prasad koristi se dodatno zagrevanje.

Uz to, prasiljište mora biti suvo, dobro provetreno i bez promaje; - krmača se 10-15 dana pre ulaska u prasilište tretira u cilju oslobađanja od crevnih parazita (preparat piperazin). Na dan ulaska u prasilište krmača se kupa toplom vodom, uz upotrebu tečnog sapuna ili deterdženta. Protiv kožnih parazita koriste se preparati: vetiol, alugan ili neguvon; - krmače se uvode u prasilište najmanje pet-šest dana pre prašenja a poželjno je da se to uradi i 10 dana pre prašenja u cilju stvaranja imuniteta na mikrofloru prasilišta; - po ulasku u prasilište počinje priprema za prašenje postepenim smanjenjem obroka. Na dan prašenja krmači se daje retki napoj od mekinja ili koncentrata. Ovakva ishrana preporučuje se da bi se olakšalo 48

prašenje i sprečilo naglo nalivanje mleka. Posle prašenja treba postepeno povećavati dnevne količine hrane. Ali, u praksi nije nepoznato da se krmače u prasilištu hrane punim obrokom jer su gladne krmače uznemirene, često ustaju, što dovodi do povećanih gubitaka prasadi zbog prignječenja. Kao zaključak bi trebalo reći da količinu hrane neposredno pre i nakon prašenja treba tako podesiti da se postigne ravnoteža između sitosti krmače i njene uznemirenosti. Bez obzira na količinu hrane, u slučaju zatvora krmači se daje sredstvo za čišćenje (oko 50 g gorke soli dnevno ili neko drugo sredstvo); - krmača se prasi u posebnom boksu, koji treba da ima opremu za sprečavanje prignječenja prasadi – uklještenje. Pod u boksu može da bude od dobro izolovanog betona, s tim što u tom slučaju obavezno treba koristiti prostirku, barem tokom prašenja i neposredno po prašenju. Pod može bit ii od metalne rešetke ili žice, ceo ili samo u zadnjem delu boksa.

Ipak najčešće se koristi plastični podovi; - suprasnost prosečno traje 114 dana, a normalne granice su između 110-119 dana. Međutim, ako suprasnost traje više od 116 dana, prvo treba proveriti da li je tačan termin zadnjeg pripusta ili osemenjavanja. Ako jeste, krmaču treba tretirati preparatom luteolitika (nativni prostanglandin ili neki njegov sintetički analog) radi indukcije prašenja. U slučaju da je pauza između istiskivanja dva praseta duža od 30 minuta, treba utvrditi razlog. Ako je razlog zaglavljeno prase u porođajnom kanalu, treba ga postaviti u normalan položaj i izvući napolje.

Obično se porođaj nastavlja normalno. U Suprotnom, treba konsultovati veterinara. Davanje oksitocina se nikako ne preporučuje, pre nego se tačno ustanovi razlog otežanog ili prekinutog porođaja; - novorođenom prasetu treba očistiti njušku od sluzi, osloboditi ga ovojnice i obavezno osušiti trljanjem čistom krpom ili gužvom slame.

Pupčanu vrpcu, ako je duža, treba skratiti na 4-5 cm i obavezno dezinfikovati. Prasad se može odvajati i do kraja prašenja držati u sanduku sa prostirkom, ali je u slučajevima normalnog prašenja bole pustiti da sisa; - naizgled mrtvorođena prasad se može oživeti masažom, prskanjem hladnom vodom ili veštačkim disanjem (duvanjem vazduha prasetu u usta preko gaze). Na ovaj način se može oživeti najmanje svako treće na izgled mrtvorođeno prase. Isti postupak treba primeniti i ako se naiđe na tek prignječeno prase; 49

- Porođaj je završen po izbacivanju posteljica (loža). Za to ne postoji pravilo – lože se izbacuju posle svakog oprašenog praseta ili po završenom prašenju. Ako se posteljice ne izbace, radi se o zaostalim plodovima. U tom slučaju treba tražiti stručnu pomoć. Pomoć se mora tražiti i u situacijama kada ima više prasadi od broja posteljica, jer zaostajanje posteljica može da ima fatalne posledice; - po završetku prašenja ukloniti posteljice i promeniti mokru prostirku.

Pre stavljanja pod krmaču prasadi se poseku zubi; - zbog nepropustljivosti placente prase stiče imunitet isključivo preko kolostruma u kome se nalaze antitela koja ga štite tokom prve 2-4 nedelje života, odnosno do stvaranja sopstvenih antitela. Računa se da prase treba da posisa oko 40 cm³ kolostruma što se može obezbediti sa 2-3 dobra sisanja. Da bi posisala tu količinu mleka sitnija i slaba prasad treba da sisa 4-6 puta, jer ona tokom jednog sisanja uspeva da posisa 7-10 cm³. Za uspešnu zaštitu neophodno je obezbediti da se prvo sisanje obavi što pre nakon rođenja, jer koncentracija antitela u kolostrumu naglo opada.

Postoke preparati kojima se obezbeđuje dehidrirani kolostrum za prasad bez majke i sitnu i slabu prasad.

50

- novorođena prasad ima tendenciju da izbegava blistavu, belu svetlost, dok joj je po svemu sudeći crveno svetlo atraktivno. Korišćenjem dve sijalice – grejalice u momentu prašenja, bele u predelu vulve, a crvene iznad vimena, postiže se dvostruka korist: obezbeđuje se dodatni izvor toplote, a prasad se usmerava u pravcu vimena. Kako joj je taktilni instikt u tom momentu predominantan, prasad će njuškanjem i udaranjem rilom u sve vertikalne površine (krmačin bok i grudi) brzo i sigurno naći sisu; - mada akt dojenja traje 2 minuta, a često i duže, krmača luči mleko samo 19-20 sekundi. Početak lučenja mleka se dešava oko minut i 20 sekundi nakon što krmača potpuno legne na bok i izloži vime svom leglu.

Momenat početka lučenja mleka praćen je tipičnim groktanjem, dok prasad naglo ispruži vrat, obori uši i poveća intenzitet gutanja sa jedan na 3-4 u sekundi. Ako stočar ne pomogne da prekobrojna, sitna ili slabo razvijena prasad ostvari svojih "19 sekundi" u svakom od prvih četiri do pet sisanja, prasad nema šansu da preživi; - Prekobrojnu prasad, a to znači više od 10 do 12 u leglu, nakon sisanja kolostruma, treba podmetnuti drugoj krmači koja se oprasila u približno isto vreme. Ako je razlika u rođenju prasadi veća od 24 sata, podmetanje (ujednačavanje, egalizaciju) legla ne treba raditi. Po pravilu treba podmetati stariju prasad u mlađe leglo, a ne obrnuto; - krmaču u prvih 4-6 sati po prašenju tokom dojenja pušta mleko povremeno, a ne u kontinuitetu kako se do skoro mislilo. To je verovatno razlog što prasad često i naglo menjaju sisu, da bi se na kraju zadržala na onoj koju su izabrala, ili bolje rečeno, na onoj koju nisu zadržala jača prasad. U ovom periodu su pojačani agresivni napadi između prasadi. Po završetku tog perioda, koji traje oko 6 sati nakon prašenja, a čak nekoliko dana, agresivnost unutar legla opada i ograničava se na odbranu "osvojene" sise. Stabilnost rasporeda na sisama, gde svako prase sisa 1 ili 2 određene sise, je zavisna od veličine legla, mlečnosti krmače i gubitka pradadi;

51

- vernost (privrženost) određenoj sisi brže se razvija kod prasadi koja zauzima zadnje sise nego kod prasadi koja zauzima srednje sise.

Prasad koja zauzima prednje sise brže, rastu tokom dojenja, alii u tovu (mogu biti teža kod klanja i preko 5 kg) i ranije polno sazrevaju. Imaju čak i ređa i manje izražena oštećenja pluća i jetre, što se tumači činjenicom da su posisala veću količinu kolostruma; - u toku prva tri dana posle prašenja krmači se svakodnevno meri temperatura. Ako je telesna temperatura veća od 39,5ºC (normalna rektalna temperatura krmače je 38,9 ºC), krmača se leči. Blagovremenim lečenjem sprečava se poremećaj u lučenju mleka, prolivi i gubici prasadi.

I po završenom prašenju krmaču treba često obilaziti i posmatrati.

Pored povrede ili bolesti, blagovremeno se mora uočiti krmačin odnos sa okolinom, odnosno eventualno netipično ponašanje. Ponašanje krmače govori o njenom zdravstvenom stanju, ili o tome da li joj je udobno ili ne.

Npr. krmača po pravilu leži na boku, a ako leži na stomaku znak je da ne dozvoljava prasadi da sisa zbog upale vimena (mastitis). Krmača treba da ustaje lako, posebno kada čuje da je počelo hranjenje. Ako to nije slučaj, treba joj pomoći. Ukoliko krmača stalno leži i neće da jede, ali pije vodu 52

čim ustane, posebno ako ima temperaturu, može se očekivati da će početi da konzumira hranu. Krmaču kojoj je jedna strana tela prljava, ili joj se na jednoj strani zbog ležanja uočavaju nabori na koži, treba češće terati da ustaje.

Posebno treba naglasiti da sa krmačama uvek treba postupati vrlo pažljivo, bez udaranja i sa što manje buke. Svinje imaju veoma dobru memoriju, te negativno reaguju na grub postupak. Postoje jasni podaci o znatno boljim reproduktivnim rezultatima krmača sa kojima se postupa pažljivo, u odnosu na krmače sa kojima se postupa grubo.

53

Sadržaj Vladimir Sabadoš,dipl.ing.

Edukativni centar za poljoprivrednike Jelena Ivan,dipl.ing.

Berba kukuruza Zoran Boca, dipl.ing.

Krmne biljke koje se ređe gaje Jelena Ivan,dipl.ing.

Plodored u organskoj proizvodnji Božana Panić Grba, dipl.biol., Smiljka Mojsović,dipl.ing.

Norme kvaliteta deklarisanog semena Olivera Sekulić,dipl.ing.

Mogućnosti čuvanja povrća mr Gordana Forgić Rđe na strnim žitima Jelena Perenčević, dipl.ing.

Bakterioze na povrću Gordana Mrdak, dipl.ing.

Plamenjača krompira (Phytopthora infestans (Mont.)de Bary) Tatjana Veselinović, dipl.ing.

Krompirov moljac (Phthorimea operculella) Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Ratarske prsalice – drift i mere za sprečavanje Zoran Stojšić, dipl.ing.

Spremanje silaže cele biljke kukuruza Zvonko Džeba, dipl.ing.

Prašenje i odgoj prasadi na sisi

54

2 4 5 11 12 14 16 22 26 30 34 43 29