Silaza cele biljke kukuruza

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA „SOMBOR“ DOO SOMBOR

Kvalitet stočne hrane i proizvodnja mleka - primenom savremenih metoda ishrane muznih krava

Kvalitet stočne hrane i proizvodnja mleka - primenom savremenih metoda ishrane muznih krava

Lazar Lukić, dipl.inž.

Zvonko Džeba, dipl.inž.

Brošura je napravljena u u okviru Projekta „Kvalitet stočne hrane i proizvodnja mleka - primenom savremenih metoda ishrane muznih krava“ koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine

Silaža cele biljke kukuruza Siliranje je način konzervisanja visoko vlažnih hraniva pomoću mikrooganizama bez prisustva kiseonika iz vazduha, pri čemu nastaju lako isparljive masne kiseline (mlečna, sirćetna i buterna).

Najvažnija reakcija prilikom siliranja je fermentacija ugljenih hidrata rastvorljivih u vodi u mlečnu kiselinu, delovanjem bakterija – Lactobacila (Lactobacilus acidophylus). Prema tome ovo je jedna kontrolisana fermentacija usmerena u pravcu konzervisanja hraniva mlečnom kiselinom.

Suština siliranja je u tome da se u što kraćem vremenskom periodu silo-masa oslobodi kiseonika, kako ne bi došlo do aerobne fermentacije i oslobođenja velike količine toplote.

Biljna masa se isecka, zatim unosi u silo prostor i maksimalno sabija, kako bi se što pre i potpuno uklonio kiseonik i uspostavila anaerobna sredina. U tom slučaju temperatura mase ne prelazi 35°C, a najčešće dostiže vrednost 30°C. Zbog toga se ovaj postupak naziva hladni postupak.

Kvalitet silaže zavisi od tehnike siliranja, a ona obuhvata sve operacije sa masom koja se silira počev od kosidbe, usitnjavanja, transporta, punjenja silo prostora, sabijanja i izolacije silažne mase od vazduha. Ako su sve ove operacije izvedene sinhronizovano i brzo, efekat fermentacije će biti bolji. Pošto su se stekli uslovi za optimalno siliranje, hemijski procesi koji se odvijaju u silažnoj masi mogu se podeliti na 5 faza: 1. U prvoj fazi biljne ćelije još izvesno vreme žive i dišu trošeći kiseonik iz vazduha, koji nije istisnut iz biomase. Pri tome vrše oksidaciju rastvorljivih ugljenih hidrata. Kao produkt oksidacije nastaju ugljen-dioksid, voda i toplota. oslobođena voda pri ovoj reakciji povećava ukupnu količinu vode u siliranoj masi. Voda se zagreva usled oslobađanja toplote i utiče na povećavanje hidrolize ugljenih hidrata, a ovo na brži razvoj mikroflore. Pošto je u ovoj fazi izražena aktivnost enzima, ova faza se naziva enzimska faza.

To je faza gubitka ugljenih hidrata, a koliko će trajati zavisi od količine kiseonika koji je ostao u silo masi. Kod dobro sabijene

mase ona ne traje dugo. Već drugog dana temperatura dostiže maksimum od 30°C i stvara se anaerobna sredina.

2. Ova faza je karakteristična po intenzivnom razvoju mikroorganizama i trošenju šećera za proizvodnju sirćetne kiseline koja snižava pH vrednost mase sa 6 na 4,2.

3. Treća faza počinje nakon stvaranja uslova za razvoj mlečnih bakterija koje započinju mlečno-kiselinsko vrenje i stvaranje mlečne kiseline iz glukoze i fruktoze. pH se još više smanjuje i dostiže vrednost 4. Ovaj proces traje oko 2 nedelje.

4. U ovoj fazi dolazi do intenzivnog stvaranja mlečne kiseline.

Temperatura se postepeno smanjuje, a ph opada ispod 4 (3,7) i rad bakterija prestaje. Kod pravilnog procesa nakon tri nedelje proces konzervisanja je završen. Optimalna pH je oko 3,5.

Toleriše se i 3,5-4,5.

5. Ova faza je uslovna ukoliko nema dovoljno mlečne kiseline, te je pH vrednosgt visoka preko 4,5 u tom slučaju dolazi do razvoja bakterija buternog vrenja koje proizvode buternu kiselinu. Do iste pojave dolazi i zbog povećane vlage u siliranoj masi . Neke buterne bakterije (Clostridije) razgrađuju proteine i mlečnu kiselinu i stvaraju ugljen-dioksid i amonijak. nakon toga dolazi do truljenja mase i dobijanja neprijatnog ukusa i mirisa.

Šećerni minimum je količina rastvorljivog šećera koja je dovoljna da se prirodnom mlečnom-kiselinskom fermentacijom stvori silaža sa pH vrednošću manjom od 4,2. Kukuruzna biljka koja se lako silira sadrži 15 % šećera računat na suvu materiju. Puferni kapacitet se definiše kao količina mlečne kiseline koja je potrebna za podkišeljavanje silomase do pH 4. Optimalna faza za proces siliranja je od mlečno voštane do voštane faze zrenja.

Sredstva koja pomažu siliranje su obično organske kiseline koje direktno utiču na smanjenje ph vrednosti (mravlja i propionska), ili soli, često se dodaju i materije bogate rastvorljivim ugljenim hidratima (melasa, repini rezanci, repa, krompir, kukuruzna prekrupa i dr.).

Na kvalitet silaže utiče i tip silo prostora. Loš materijal i loše zaptivanje dovodi do velikih gubitaka i loše silaže Tipovi silosa su horizontalni i vertikalni. Grade se od različitog materijala. Za izgradnju stalnih silosa koristi se beton. Kod nas se grade horizontalni silosi i silo tornjevi uz dodatnu opremu (transporter za punjenje silosa, silo nabijač i silo izuzimač).

Ocena silaže: 1. Organoleptički metod, pomoću čula (boja, miris, ukus): • boja – kukuruzna biljka je žuto-zelene boje.

• miris – utvrđuju se nepoželjne kiseline i drugi produkti truljenja.

• ukus – treba da je prijatan i da životinje rado jedu silažu.

2. Hemijska metoda – utvrđuje se vlaga i pH koji mtreba da je 3,5 – 4,2.

• • • • • • • • •

Prednosti siliranja: hranivo se ne mora sušiti, proces proizvodnje je potpuno mehanizovan sadrži više hranljivih materija, nema gubitaka u toku pripreme hrane, silaža je ukusna te je veća konzumacija suve materije, u toku fermentacije se redukuju nitrati i druge toksične materije, ranija berba, smanjenje loma, manji gubici od štetočina.

Silaža zrna kukuruza Kod siliranja kukuruz se ubira sa višim procentom vlage (30-35 %), zrno se usitnjava (otvori na čekiću dimenzija 10-12 mm), a prekrupa se odmah stavlja u silos. Sabijanjem silažne mase istiskuje se vazduh.

Površina silirane mase prekriva se plastičnom folijom. Zidovi silosa moraju biti zaštićeni plastificiranim premazom ili plastičnom folijom.

Fermentacija dobro sabijene i izolovane mase teče brzo i već nakon 2-4 dana stvara se mlečna kiselina koja konzerviše siliranu masu. Trajanje procesa siliranja zavisi od vlažnosti mase (minimalna vlažnost zrna je 28 %, a dodavanje vode u slučaju nižeg sadržaja vlage rizično je zbog

mogućnosti kvarenja silaže), odgovarajućih anaerobnih uslova i temperature (pri nižim temperaturama u kasnu jesen proces siliranja je sporiji). Veliki porast temperature silirane mase, ukazuje na mogućnost kvarenja silaže, a uzrok je nedovoljno sabijanje i zaostajanje veće količine vazduha ili slaba bočna ili površinska izolacija.

Siliranje zrna kukuruza vrši se u horizontalnim silosima (ređe u silo tornjevima), a za izradu se koristi beton (ređe cigla, nerđajući čelik, drvo). Silosi se postavljaju neposredno uz objekte za smeštaj stoke.

Ranija praksa da se silosi ukopavaju u zemlju je napuštena zbog skupljanja velike količine atmosferske vode što otežava rad, ali i pogoršava kvalitet silaže.

•

Upotreba siliranog kukuruza ima mnoge prednosti: štedi se energija za sušenje i transport kukuruza,

• •

• •

smanjuje se opasnost kvarenja kukuruza i pojave plesni i mikotoksina. Silirana prekrupa je mikrobiološki potpuno ispravna, silirana masa je ukusnija, a hranljive materije su svarljivije.

Prisustvo mlečne kiseline i niska pH vrednost (4-4,3) povoljno deluju na mikrofloru digestivnog trakta, sprečava se razvoj koli infekcija i pojava proliva, korišćenjem kasnostasnih hibrida kukuruza povećava se prinos silažne mase što smanjuje troškove ishrane, siliranje omogućava 10-15 dana ranije ubiranje useva što omogućava bolju i jeftiniju pripremu zemljišta za naredni usev.

Pripremanje silaže od lucerke Prolećno i jesenje vreme koje obiluje obimnim i veoma čestim kišama nateralo je stočare da promene način čuvanja lucerke. Kao alternativa sušenju lucerke i pravljenju sena došlo se na ideju da se lucerka konzervira i to tako što će se stavljati u silose i praviti silaža.

Ovakav način spremanja lucerke u odnosu na seno u mnogo manjoj meri, zavisi od vremenskih prilika. Činjenica je da je tehnologija spremanja silaže od lucerke nešto komplikovanija pa se treba konsultovati sa stručnjacima ili onima koji to rade duži niz godina.

U uslovima suvog ratarenja prvi odnos je najprinosniji, ali ga je i najteže osušiti i napraviti kvalitetno seno. Zbog čestih kiša, atmosferske vlage i vlage zemljišta pokvašena lucerka se teško suši i lišće brzo otpada, tako da masa gubi na kvalitetu.

Lucerka je bogata proteinima, vitaminima i mineralima, ali ne sadrži potraban šećerni minimum za uspešnu fermentaciju, što se stavlja u III grupu prema pogodnosti za siliranje, to jest u grupu biljaka koje ne mogu same da se siliraju. Zbog toga, za uspešno siliranje, zelene lucerke se preporučuje dodavanje ugljenohidratnih hraniva, kao na primer mlevena prekrupa kukuruza 7-8 %, ili suvi rezanac šećerne repe 8-10 %. Najčešće se siliranje radi sa dodavanjem

bakterijsko enzimskih inokulanata. Inokulanti se dodaju po preporuci proizvođača i najčešće sadrže četiri vrste bakterija mlečne kiseline i enzima, a služi za siliranje različitih vrsta materijala. Upotrebom inokulanta skraćuje se aerobna faza fermentacije, brže se postiže optimalna pH vrednost, smanjuju se gubici organske materije, popravlja svarljivost i ukupni proizvodni rezultati.

U toku godine lucerka se kosi 3-5 puta, a visina kosidbe za spremanje silaže treba da iznosi 7-10 cm. Ta visina je poželjna da bi se što bolje obnovio rast lucerke za naredni odkos. Po mogućstvu treba izbegavati ulazak u lucerku tokom kišnog vremena, jer gaženje dovodi do skraćenja dužine života biljke. Pokošena lucerka se ostavi, u zavisnosti od temperature, par sati do jednog dana da se vlaga smanji na oko 65%.

Posle toga vršiti usitnjavanje na 3-5 cm, i voziti u silos. Poželjno je da se inokulant dodaje preko prskalica još prilikom sakupljanja i usitnjenja mase.

Kod spremanja silaže od lucerke neophodno je, kao i kod spremanja drugih silaža, dobro nabiti masu da bi se isterao vazduh, pokriti silažu najlonom, pritisnuti da se najlon ne bi od vetra podigao.

Tako pripremljena masa može se koristiti posle 3-4 nedelje, a ona u sebi sadrži sve vitamine i minerale koje je imala prilikom košenja.

Čičoka U našoj zemlji čičoka se gaji na malim površinama, a mogla bi postati značajna u ishrani stoke. Krtola je dobra za ishranu stoke , a i nadzemni deo se koristi za te svrhe. Čičoka se razmnožava krtolama, znači na vegetativan način.

Stablo je zeljasto, naraste 1,80m u visinu, pa i do 3,5-4 m. Lišće je srednje krupno i maljavo. Cvet je svetlo žut, a seme sitno (može se razmnožavati i semenom).

Uspešno se gaji u raznim klimatskim uslovima, ali treba paziti na rok setve, zato što je nadzemni deo biljke osetljiv na mrazeve. Najbolje uspeva na umereno vlažnom, lakom i rastresitom zemljištu, dok teška i zbijena za nju nisu pogodna. Dosta dobro podnosi umereno sušne uslove.

Kao predusevi za čičoku odgovaraju trave i strna žita. Posle nje je dobro sejati okopavine, da bi se pri kultiviranju uništile biljke koje izrastu iz preostalih krtola u zemlji.

Prinos krtole po hektaru može biti od 35 do 40, a nadzemne zelene mase od 40 do 50 tona. čičoka spada u prvu grupu biljaka koje se same mogu silirati.

Krtole čičoke se koriste se za ishranu stoke od jeseni, pa sve do kraja zime. Vade se postepeno iz zemlje, prema potrebi, a najviše za dvodnevnu ishranu stoke. Ovakvim načinom korišćenja one stalno ostaju sveže. Ako se stablo i list koristi u ishrani stoke kao zelena masa, čičoku treba koristiti pred cvetanje (u toku leta dobijaju se dva otkosa). Kada se ovako koristi zeleni nadzemni deo čičoke, prinosi krtola se smanjuju na polovinu.

Ishrana krava u proizvodnom ciklusu Za postizanje optimalne proizvodnje, reprodukcije i zdravlja životinja, mogu se definisati 5 faza: 1. Prva faza zasušenosti – do 21 dan pred telenje, 2. Druga faza zasušenosti – 21 dan pre telenja, 3. Rana faza laktacije – prvih 80 dana nakon telenja (maksimalna dnevna proizvodnja mleka), 4. Srednja faza laktacije – od 80 do 200 dana (maksimalno konzumiranje SM, opadanje proizvodnje mleka), 5. Kraj laktacije – 200 do 305 dana (opadanje proizvodnje mleka).

Ishrana krava u periodu zasušenosti Optimalna dužina perioda zasušenosti iznosi 6-8 nedelja.

Odgovarajućom ishranom krava u ovoj fazi može se: povećati količina proizvedenog mleka u toku laktacije za 300-700 kilograma, smanjiti mogućnost za pojavu metaboličkih bolesti. Obroci za ishranu zasušenih krava treba da obezbede potrebne hranljive materije za održavanje telesne mase, porast fetusa i zamenu izgubljene telesne mase koja nije zamenjena u toku zadnje faze laktacije. Cilj ishrane krava u periodu zasušenosti je: zasušivanje mlečne žlezde i regeneracija vimena pre telenja, obezbeđenje dopunskih hranljivih materija za razvoj embriona, postizanje odgovarajuće telesne kondicije, stimulisanje imunog sistema, stimulisanje razvoja poželjnih mikroorganizama u rumenu, svođenje metaboličkih poremećaja na najmanju meru.

Prvi deo faze zasušenosti traje od momenta zasušenja pa do 21 dan pred telenje. Krava se mora držati i hraniti odvojeno. Da bi se predupredila pojava metaboličkih bolesti treba ograničiti prirast krave na oko 400-500 g/dan i ocena telesne kondicije treba da poraste sa 3,0 na 3,5. Konzumiranje suve materije se kreće oko 2 % od telesne mase.

Konzumiranje koncentrata treba da bude 12-15 % od SM obroka (1,5-2,0 kg). Količina koncentrata zavisi i od kondicije krave (mršave krave mogu i više). Obavezno davati obrok iste strukture kao što će biti u narednoj laktaciji. Silažu cele biljke kukuruza davati u količini od 7 do 10 kg po kravi. Silažu obezbeđuje energiju, niži nivo kalcijuma i kalijuma i popravlja ukus. Poželjno je uključiti 2 do 3 kg slame u cilju sniženja energetske vrednosti obroka.

Drugi deo faze zasušenosti traje od 21 dana pred telenje do telenja. Veoma kritična faza u kojoj krava (rumen) treba da se priprema za fazu laktacije. Tele sve intenzivnije raste i zahteva sve više hranljivih materija. Konzumiranje suve materije opada na 1,4 do 1,8% od telesne mase. Konzumiranje koncentrata treba da bude 24-30% od SM obroka (2,5-4,0 kg). Ne dodavati so u obrok u slučaju pojave edema vimena. Od dodataka za preporuku je dodavanje živih ćelija kvasca, ako je ketoza problem treba davati neki od preparata na bazi propilen glikola ili kalcijum

propionata i niacin (6 g/dan), ako je mlečna groznica problem mogu se uključiti neki od komercijalnih preparata na bazi anjonskih soli (veoma oprezno).

U cilju uspešne prevencije metaboličkih poremećaja potrebno je kontrolisati kondiciju krava i prilagoditi ovoj nivo energije u obroku.

Obezbediti potrebe krava u hranljivim materijama. Sa prelaznim (tranzicionim) obrokom treba započeti tri nedelje pre telenja. Ne dopustiti konzumiranje suvišnih količina Ca i P. Ograničiti so na 30 g/dan kako bi se smanjila mogućnost za pojavu edema. Za ishranu treba koristiti seno trava, pošto leguminoze sadrže suvišne količine kalcijuma, a malo fosfora.

Ishrana krava u ranoj fazi laktacije

Predstavlja najkritičniji period u ishrani krava visoke mlečnosti.

Dolazi do brzog porasta mlečnosti i nakon 6-8 nedelja postiže se maksimalna proizvodnja, dok maksimalno konzumiranje obroka se postiže tek nakon 10 nedelja laktacije. Povećanje maksimalne dnevne mlečnosti za 1 kg, povećava ukupnu mlečnost krave u toku laktacije za preko 200 kg. Krava u ranoj fazi laktacije bi smela maksimalno dnevno da izgubi oko 900 g telesne mase ako se žele izbeći problemi u reprodukciji i pojava metaboličkih bolesti. Odnosno krava ne bi trebalo da izgubi više od 1 do 1,5 poena od ocene telesne kondicije (55 do 90 kg). Jedna ocena telesne kondicije (sistem 1 do 5) je približno jednaka 55 kg telesne mase.

Prvi deo rane faze laktacije je period od prve tri nedelje nakon telenja. Obavezna je individualna briga o svakoj kravi. Prati se konzumiranje hrane. Takođe se prati stanje materice. Sprovodi se test na ketozu. Ne praviti nagle promene u obroku (postepeno povećavati). Ne davati velike količine dodate masti. Od dodataka za preporuku je dodavanje pufera, živih ćelija kvasca, ako je ketoza problem davati propilen glikol ili kalcijum propionat i niacin (12 g/dan).

Drugi deo rane faze laktacije traje od 21 dana do 80 dana laktacije. U ovoj fazi krave dostižu maksimalnu proizvodnju mleka. Javlja se gubitak telesne mase. Konzumacija suve materije se postepeno povećava.

Da bi se povećalo konzumiranje obroka treba preduzeti sledeće mere: 1. promene u sastavu obroka ne smeju biti nagle, 2. nakon telenja postepeno povećati količinu koncentrata (0,5-1 kg/dan), 3. koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta,

4. obrok treba da sadrži adekvatnu količinu i strukturu proteina, 5. omogućiti stalni pristup hrani, stresna stanja treba svesti na najmanju meru.

Ishrana krava u sredini laktacije

Traje od 80 do 200 dana. Ovaj period je faza u kojoj se postiže maksimalno konzumiranje suve materije. Potrebe krava u proteinima niže su od potreba u predhodnom periodu. Koliko je to moguće treba održati maksimalnu dnevnu proizvodnju mleka. Krave ne smeju gubiti telesnu masu, već je moraju održavati ili neznatno prirastati. U ovoj fazi treba početi sa popravkom telesne kondicije.

Ishrana krava na kraju laktacije

Ova faza počinje nakon 200 dana laktacije pa traje do momenta zasušenja. Sa aspekta organizacije ishrane ovo je najjednostavnija faza.

Konzumiranje hranljivih materija obično prelazi potrebe, a proizvodnja mleka opada. Ovo je vreme za obnovu telesne mase, izgubljene u toku rane laktacije. U toku ove faze laktacije ima najmanje problema u ishrani.

Krave u zadnjoj fazi laktacije zahtevaju znatno manju količinu hrane za zamenu 1 kg telesnih tkiva od zasušenih krava. Veoma je važno da ne dođe do suvišnog nagomilavanja telesne masti.

Važne praktične preporuke

Obezbediti kravama puno svetla, vazduha, vode, kretanja i naravno kvalitetne hrane. Kravama u ranoj fazi laktacije i kravama sa

visokom proizvodnjom davati najkvalitetnije seno i silažu. Krave treba da imaju na raspolaganju hranu i svetlo najmanje 20 časova u toku dana, a svežu vodu tokom 24 časa. Davati svih 365 dana u godini ista hraniva u obroku. Kompletan obrok, odnosno hraniva (seno, silažu i koncentrat) treba izmešati putem miks prikolice ili ručno vilama i na taj način sprečiti da krave mogu da biraju hranu. Hranu u jaslama treba što češće prevrtati, pošto se na taj način podstiče njeno konzumiranje.

Ako temperatura u objektu pređe 24°C dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, i u tom slučaju treba veći deo hrane davati tokom noći. Kravama ne smeta niska temperatura i veoma je važno da u stajama i zimi ima dovoljno svežeg vazduha. Kravama u fazi zasušenja davati ista hraniva koja su konzumirala tokom laktacije. Zasušenim kravama u prvoj fazi zasušenja (od momenta zasušenja pa do tri nedelje pred telenje) treba davati malu količinu koncentrata (1,5 do 2 kg/dan) sa visokom koncentracijom vitamina i mikroelemenata. Zasušenim kravama u drugoj fazi zasušenja (poslednje tri nedelje pred telenje) davati 3 do 4 kg/dan koncentrata i na taj način krave blagovremeno prilagoditi na povećane količine koncentrata koje treba da konzumiraju nakon telenja. U cilju sprečavanja pojave ketoze ne dopustiti gojenje zasušenih krava.

Nakon telenja postepeno povećavati količinu koncentrata za 0,5 do 1 kg/dan.

Preporuke receptura prema proizvodnim ciklusima krava Ishrana krava u periodu zasušenosti - livadsko seno - kukuruzna silaža - pšenična slama - sojina sačma - kukuruz zrno - dikalcijum fosfat - premiks za krave

3,0kg 10,0kg 2,0kg 0,5kg 1,5kg 0,05kg 0,1kg

Ishrana krava u ranoj fazi laktacije - lucerka seno - kukuruzna silaža - stočno brašno - kukuruz zrno - silirano kukuruzno zrno - sojina sačma - stočna kreda - premiks za krave

4,0kg 21,0kg 1,0kg 1,5kg 3,0kg 3,5kg 0,05kg 0,3kg

Ishrana krava u sredini laktacije - lucerka seno - kukuruzna silaža - kukuruz zrno - sojina sačma - suncokretova sačma - dikalcijum fosfat - so - stočna kreda - premiks za krave

6,5kg 20,0kg 6,0kg 2,0kg 0,3kg 0,15kg 0,1kg 0,1kg 0,1kg

Ishrana krava na kraju laktacije

- lucerka seno - kukuruzna silaža - kukuruz zrno - suncokretova sačma - dikalcijum fosfat - so - premiks za krave

8,0kg 18,0kg 4,5kg 1,5kg 0,1kg 0,1kg 0,1kg

Sadržaj

Silaža cele biljke kukuruza ....................

Silaža zrna kukuruza ....

Pripremanje silaže od lucerke ... Čičoka...

Ishrana krava u proizvodnom ciklusu ...

Poljoprivredna stručna služba„Sombor“ doo telefon: 025 5412488; 025 5414351 faх: 025 5422855 e-mail: agroso@open.telekom.rs web site: www.psssombor.rs 25000 Sombor, Staparski put 35