Propeler #8 / Graphic Design and Visual Communication

#8 Propeler VIZUELNE KOMUNIKACIJE I GRAFIÄŒKI DIZAJN

PROPELER #8 PROPELER #8 propélýr, -era i propeler m lat. drevna ili metalna naprava naročitog oblika koja okretanjem, obrtanjem u vazduhu ili u vodi pretvara okretanje motora za koji je pričvršćena u vučnu snagu povlačeći brod, avion i sl., elisa, vijak:brodski~, aeroplanski ~, zujanje propelera Elektronski časopis za umetnost i komunikacije propeler.fmk.edu.rs Departman Digitalne umetnosti Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum Karađorđeva 65, Beograd www.fmk.singidunum.ac.rs

Redakcija se zahvaljuje svima koji su svojim prilozima pomogli realizaciju ovog broja.

Izdavač Fakultet za medije i komunikacije jul 2016.

Urednica Isidora Nikolić Redakcija Isidora Nikolić, Maja Stanković, Dragan Pavlović, Tamara Grujić Savet Jovan Čekić, Borut Vild, Isidora Nikolić, Maja Stanković

Tekstovi Katarina Marković, Miloš Nikolić, Uroš Krčadinac, Jordan Cvetanović, Mane Radmanović i Isidora Nikolić Kreativna direkcija Isidora Nikolić, Mane Radmanović Koncept, dizajn i prelom Miloš Nikolić, Isidora Nikolić, Mane Radmanović, Katarina Marković Naslovna strana Dunja Jovanović, Oblique Strategies - Once the search has begun something will be found crtež, 2013 Kristina Pavlak, Propeler, logo, 2016

LOVE OR HATE? 009-031

ADD OR BLOCK? 033-055

LOVE OR HATE? 056-091

DRESSED TO KILL 092-131

IT IS COMPLICATED 132-157

BIG OR SMALL? 158-189

APP AND UP 190-216

Roze i plavo LOVE OR HATE?

VOLI ME / NE VOLI ME?

TEKST

KATARINA MARKOVIĆ

012-017

LEGENDA KURSEVA

INDEX RADOVA

1.GODINA OGD / Osnove grafičkog dizajna I i II semestar prof. Borut Vild saradnik Mane Radmanović

Ime studenta

Broj strane

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ

026

ALEKSANDAR ZDRAVKOVIĆ

011, 022-023

BOŠKO RADULOVIĆ

025

ĐORĐE MOJSILOVIĆ

018-019

FEĐA STAMENKOVIĆ

031

FILIP MAŠIĆ

025

KATARINA MARKOVIĆ

018-019

KATARINA MILANOVIĆ

028-029

LAZAR NIKOLIĆ

011

MARIJA KNEŽEVIĆ

024-025

SARA TVRDIŠIĆ

027

SUZANA STOJKOVIĆ

020-021

TIJANA ORELJ

028-029

2.GODINA GD1 / Grafički dizajn 1 III i IV semestar prof. Isidora Nikolić

SWATCH ME

A.GD1 Aleksandar Zdravković WATCH OUT, 2012 digitalni kolaž B.GD1 Lazar Nikolić Spremnost, 2014 kolor paleta A

Koncentracija

Košarka

Šipka

Jutarnje sunce

Ljubav

C 100 M 99 Y1 K3

C 42 M 77 Y 91 K 63

C 42 M 34 Y 35 K0

C 15 M0 Y 97 K0

C 13 R 255 M 57 G 122 Y0 B 243 K0

R 17 G0 B 159

R 77 G 32 B0

R 153 G 153 B 153

R 15 G 97 B0

B

011

SWATCH ME

Poetika boje Katarina Marković

Katarina Marković je studentkinja treće godine filma. Bavi se filmom i modnom fotografijom. Živi u Beogradu i Zagrebu.

001 Jean Luc Godard Ludi Pierrot, 1965 kadrovi iz filma

Pričati o bojama je već samo po sebi dugačka i neiscrpna tema za razmatranje. Njena moć najviše od svega leži u samoj percepciji onog koji posmatra, stoga ona dalje daje ideje o simbolici, senzibilitetu ili samoj igri kombinacija. Danas, kada smo pretrpani različitim znacima i simbolima kojima smo okruženi u svakodnevnom životu, ne možemo se odupreti neizostavnoj asocijaciji da određena boja ili font ili bilo kakva reč ne simbolizuje ono što nam je usađeno pukim posmatranjem. Recimo, u mom slučaju, crvenu boju uvek ću vezivati za komunizam, plavu za Iv Klajna, roze za devojčice i plavu za dečake. Na taj način, onim što mi je dato iskustvom, percipiram nijanse i senke onim što sam nekada negde u životu videla i naučila, davajući svim tim bojama ličnost, polno određenje ili simboliku. Ipak, ukoliko bismo uspeli da potpuno izbrišemo taj značenski segment koji boja sa sobom nosi, mogli bismo se posvetiti isključivo energetskom momentu koja ona nosi sa sobom. Naime, kada pričamo o različitim kontekstima u kojima se boja nalazi, možemo zahvaljujući njoj stvoriti određenu atmosferu, pa čak i personu. Zbog toga vrlo često biramo posebnu paletu boja koju oblačimo na sebe, čime želimo da prenesemo stanje u kome se nalazimo. Na vrlo sličan način ti konteksti se mogu podeliti i povezati kroz različite serije u kojima se nalaze, bilo da se radi o filmovima, modi, politici, umetnosti ili dizajnu. U svakom od ovih segmenata, boja nosi energiju koja mora biti vrlo pažljivo promatrana.

Davajući za primer film, jednako kako se biraju glumci i prostorije za snimanje, poseban karakter daje ton same fotografije.

Konkretno, kao jedan od najvidljivijih primera korišćenja boja na filmu koristi Ves Anderson, gde jednako kao i pažljivi izbor fonta donosi i boja i daje notu i personalizuje njegove karaktere i priču. Svaki od ovih filmova ima svoj spektar boja što verovatno vuče još od prvih filmova u boji kada su se koristila tri osnovna kolorita, crvenu, plavu i žutu, jer kamera nekada nije mogla da izvuče ostatak. Prvi filmovi u boji (posebno filmovi Žan Lik Godara) se na simboličan način služe ovom karticom jednostavnih boja s jedne strane zbog nemogućnosti da se druge boje iznesu, ali s druge strane jer one omogućavaju personalizaciju njegovih filmskih likova i davanje karakterističnog stava prema onome što se gleda, čime se definiše iščitavanje filma.

001

013

SWATCH ME

002 Richard Moss Enclave, 2013 fotografije, video instalacija

U drugom smislu, kombinujući politiku i umetnost, fotograf Ričard Mos u svom radu Enclave, koristeći kodak aerohrom film za snimanje scena poplava i rata u Kongu koristi živopisnu roze boju kojom prevazilazi kategorije fotožurnalizma i daje uzvišenu umetnost, kojom u isto vreme uznemirava i očarava u prikazu nasilja i pejzaža. Ovde roze boja sasvim prevazilazi neke logične reakcije i asocijacije, gubi se njena simbolika i dobija potpuno novo značenje i energija. Ona ovde nije očekivana boja čime se i naglašava netrpeljivost prema samoj slici.

015

SWATCH ME

003 Jean Luc Godard Prezir, 1961 kadrovi iz filma 004 Yves Klein Antropometrija bez naslova (ANT 130), 1960, 194 x 128 cm

Obojiti ne znači više samo prekriti ili sakriti nešto od nekog.

003

Lingvistički posmatrano, boja se može iščitati kroz etimologiju reči. Naime reč color, colour polazi od stare latinske reči colos koja znači covering (prekrivati), od stare engleske reči helan znači to cenceal, cover, hide (sakriti, prekriti). Stoga na ovaj način boju možemo gledati kroz oblačenje, ali ne samo u pogledu mode ili dizajna već nagog tela i njegove teksture i nijanse same kože.

004

Potapanje tih određenih nijasni može postati nivelisanje različitih sila za onog koji posmatra, bez obzira na to ko su i kako izgledaju. Zbog toga ne možemo govoriti o samo jednoj nijansi crvene ili plave ili žute. U ovom slučaju čak i naga (popularno nude) boja u svojoj igri senki može davati drugačiji spektar a to upravo daje personalizaciju. Ili govoreći jezikom rečnika, ona treba da predstavi kvalitet objekta ili materije u odnosu na svetlost koja se reflektuje, koja zavisi od zasićenosti hromom i time stvara posebne nijanse. Zato čak i kroz poetiku reči boja se nalazi svuda u muzici čime oslikava emocionalnu dubinu, time ona biva praćena vividnim slikama u našoj glavi. Recimo Džoni Mičel u svom albumu Blue koristi ovu boju kako bi je povezala sa sećanjima i emocijama koje su suviše bolna adresa u njenoj glavi.

Blue, there is a shell for you, inside you’ll hear a sigh Koja god boja da se koristi, u bilo kom kontekstu, nijansi ili teksturi, nosi svoj testament i daje glasni vizuelni potpis. Ona karakteriše emocionalnu dubinu, stav, poetiku i želje. Kroz istoriju, svaka od boja je sa sobom nosila simboliku i reprezentaciju koja bi vrlo često bila pogrešno prihvaćena i shvaćena.

Danas, njena poetika sa sobom nosi mnogo više istraživanja i reči koje bi se mogle povezati. Obojiti ne znači više samo prekriti ili sakriti nešto od nekog. Obojiti znači dati ritam i dubinu.

017

SWATCH ME

005.GD1 Đorđe Mojsilović J. S. Bach, 2012 digitalni kolaž 006.OGD Katarina Marković i/ili, 2014 digitalni crtež 007.GD1 Katarina Marković San, 2014 digitalni kolaž sledeće stranice 008.GD1 Suzana Stojković Tension, 2013 Tipografska slika

006

005

007

019

SWATCH ME

009.GD1 Aleksandar Zdravković Pet rečenica o sebi, 2013 a.Izgubljeno b.Optimistično c.Kontra d.Kreativno e.Depresivno digitalni print

e

b

d

a

c 023

SWATCH ME

011 010.GD1 Marija Knežević The Books, 2012 digitalni kolaž

ILI/I

011.OGD Filip Mašić I/ILI, 2013 digitalna ilustracija

010

012.OGD Boško Radulović I/ILI, 2013 digitalna ilustracija

012

025

SWATCH ME

013.OGD Aleksandar Milošević Smireno, 2016 kolaž 014.OGD Sara Tvrdišić Haotično, 2016 kolaž

014

013

027

SWATCH ME

Atlantic 015

015.GD1 Katarina Milanović Avangarda, 2012 kolor paleta 016.GD1 Tijana Orelj Geozavod, 2013 digitalni Kolaž

Atlantic

C M Y K

37 24 10 84

Ashes (to ashes)

Ashes (to ashes)

C M Y K

6 6 0 64

Snow

C M Y K

Snow

0 0 0 12

Blood

Artic Blue

Blood

Arctic Blue

C M Y K

30 100 88 43

C M Y K

22 0 12 32

016

029

SWATCH ME

017.GD1 Feđa Stamenković San, 2014 digitalni kolaž

031

Suoči se ADD OR BLOCK?

DODAJ ILI BLOKIRAJ?

TEKST

JORDAN CVETANOVIĆ

036-037

KATARINA MARKOVIĆ

046-049

LEGENDA KURSEVA

INDEX RADOVA

1.GODINA OGD / Osnove grafičkog dizajna I i II semestar prof. Borut Vild saradnik Mane Radmanović

Ime studenta

Broj strane

ALEKSA GREDO

034

ALEKSANDAR JEVREMOVIĆ

034

ANJA TURANSKI

053

BOŽO LUČIĆ

042-043

DAVID JOVANOVIĆ

037

DUNJA JOVANOVIĆ

050-051

HANA PIŠČEVIĆ

034

IVANA FINCI

042

JOVANA KEŽIĆ

034

JOVAN PAVLOVIĆ

043

KATARINA ILIŠKOVIĆ

055

MARIJA KNEŽEVIĆ

040-041, 051

MARKO ČARAPIĆ

034

MARKO PERAŠ

034

MARKO VELJOVIĆ

039

MILOŠ ĆOSOVIĆ DESKO

052

MILOŠ NIKOLIĆ

042

NINA PRAŠČEVIĆ

034

OLGA MILOSAVLJEVIĆ

034

OGNJEN OPAČIĆ

034

TAMARA TASIĆ

044-045

TIJANA NOVIČIĆ

038

2.GODINA GD1 / Grafički dizajn 1 III semestar prof. Isidora Nikolić GD2 / Grafički dizajn 2 IV semestar prof. Isidora Nikolić MASTER VP2 / Vizuelizacija podataka 2 II semestar prof. Isidora Nikolić

000.OGD, Portret, 2016, crtež

Aleksa Gredo Jovana Kežić Nina Praščević

001.OGD David Jovanović Autoportret, 2016 vektorski crtež

Aleksandar Jevremović Marko Čarapić Olga Milosavljević

Hana Piščević Marko Peraš Ognjen Opačić

FACE.IT

Jordan Cvetanović (1982, Nikšić) je dramski pisac, provokator i publicista. Od drama da valja napisao Terapiju, koja se već osam sezona uspešno igra u pozorištu Atelje 212.

Dobitnik Mihizove nagrade. Živi u Beogradu. Od advertajzinga.

Izvor fotografija: Lična arhiva autora

Selfie: Nevidljivi odraz užasa Kada je u maju prošle godine, u središtu elističkog i snobovskog Manhattana, u knjižari simboličnog naziva „Barnes&Noble“ promovisala svoju izuzetno obimnu knjigu „Selfish“, niko nije verovao da će kraljica reality programa svih vremena, zaista prodati i jedan primerak. Međutim, najpoznatija anonimna osoba na svetu Kim Kardashian koja je zaradila milione na sopstvenom životu, ne radeći aposlutno ništa, za samo dva meseca nakon što su njeni autoportreti mobilnim telefonom izašli iz štampe, knjiga je dospela u ruke preko 32 000 ljudi. U toj bibliji poziranja i zavodljivih pogleda, na preko 400 stranica, sa velikim uživanjem objavljena je velika selekcija selfie fotografija dotične dame iz raznoraznih uglova. Doduše, većina njih se svodi na prepoznatljivi pohotni pogled boginje show

buisnessa, svedenih na njena poluotvorena usta, obline i soft pornografiju.

Dugo se verovalo da će ta čudna potreba ljudi da se puće i nameštaju pred ekranom najnovije verzije pametnog telefona isčeznuti nalik prolaznom modnom trendu, međutim stvar je postala onoliko ozbiljna koliko se za celu pojavu zainteresovao i čuveni Oxford kada je odlučio da za reč godine 2014. proglasi upravo taj pojam. Dok smo se do juče slatko smejali, upirući prst u one “hrabre” koji nisu imali blama da to rade i u javnosti, a ne samo u klozetu, danas gotovo da nema osobe koje ne poseduje bar jednu takvu svoju fotografiju.

Upravo taj refleks sebe u delićima sekunde, kada smo u potpunosti sigurni da nam je lice uhvaćeno pod idealnim uslo-

vima, zapravo predstavlja mnogo više od pukog odraza ličnosti u ogledalu. U pitanju je apsolutno savršeni artefakt vremena u kome živimo, koji precizno ocrtava težnje da se uprkos anonimnosti naši životi bar za momenat transformišu u nešto što prepoznajemo kao celokupno savršenstvo, perfekciju, život bez mane. Fotošopirana realnost. Upeglana laž. Sublimacija vapaja za svim onim što niko od nas ne poseduje.

Tragajući za tom idealnom crtom lica, pod uglom za koji mislimo da je najbolji za nas, zahvaljujući razvoju društvenih mreža, sasvim nesvesno i nespretno pokušavamo da bildujemo sopstveno samopouzdanje, nezadovoljni onim što vidimo.

Selfie, poput podmukle bolesti ili najlošije hrane za svačiji ego, pokušava da zasiti sve naše nedostatke, koji već kroz nekoliko

minuta kasnije, stvaraju zavisnost od idealizacije. Uprkos teoriji koju smo otkrili još kada smo došli na svet, a koja kaže da strah od savršenstva zapravo ne postoji, jer ga niko nikada nije dostigao, selfie u tom kontekstu postaje globalna slamka spasa, dokaz da nada u ljudima poslednja umire.

Ako je verovati drevnim Indijancima da fotografija perfidno krade dušu čoveka, zamislite onda kakve posledice selfie ostavlja na čovečanstvo. Milioni tih pohotnih pogleda zagledanih u dubinu sopstvenog “ja” predstavljaju zapravo samo tužnu sliku civilizacije dokazujući da usamljenost i beznadežna samoća sasvim sigurno postaju kuga XXI veka.

037

FACE.IT

002

a

002.GD2 Tijana Novičić Autobiografija, 2015 003

a.radim sve naopako b.njušim ljude i stvari c.tiho spavam ilustracija 003.GD2 Marko Veljović Autobiografija, 2012 fotografija

b

c

039

FACE.IT

004.GD2 Marija Knežević Pet rečenica o sebi, 2013 digitalni crtež

Trenutno se osećam tako da ne pričam mnogo.

Nisam objektivna.

Ne volim da pričam o sebi, Isidora.

Hoću drugi da kažu o meni.

Marija.

041

FACE.IT

005.GD1 Miloš Nikolić Pixel people, 2014 digitalna ilustracija 006.GD1 Božo Lučić Pixel people, 2014 digitalna ilustracija 007.GD1 Jovan Pavlović Pixel people, 2014 digitalna ilustracija

006

008.GD1 Ivana Finci Pixel people, 2014 digitalna ilustracija

005

006

008

007 043

009.OGD Tamara Tasić Prljavo, 2016 kolaž

FACE.IT

010 Katarina Marković Mirror self 2 2014, analogna fotografija 011 Cindy Sherman Untitled #96, 1981 fotografija Prodata za 3.8 miliona dolara u maju 2011.

012 Sam Taylor Johnson Autoportret u odelu sa Harijem, 2001, fotografija 010

011 012

Kao projekcija želja heteroseksualnih muškaraca, žena je morala da pronađe put koji će je osloboditi od uloge pasivnog objekta i pretvoriti u aktivnog subjekta.

Ehoizam Katarina Marković

Fotografija je bila na dugačkom putešestviju od svog nastanka u 19.veku pa sve do današnjeg dana. Kroz istoriju dugačkih ekspozicija koje su mogle da traju i po deset minuta besomučnog nepomeranja iz kadra radi jednog savršenog portreta, preko fotografije u boji, prelaska sa filma na digitalnu sliku i danas gde svaki telefon ili kompjuter ima savršene rezolucije na svojim kamerama, fotografija je poprimila različite oblike i kontekste korišćenja portreta koji su preko nje uhvaćeni.

Kako se tehnologija razvijala, a samim tim i fotografski doživljaj, zabeležavanje portreta, a posebno autoportreta dobijalo je drugačije značenje. Autoportret kao umetnički stav dobija svoje značenje koje ga odvaja od objektivnosti fotografije. Kao

gledaoci uvek očekujemo da se iza autoportreta krije nešto. Kada sebe predstavljamo kao subjekat, pretpostavljamo da je umetnik izabrao da nama, gledaocima, otkrije najtajnovitije aspekte svog fizičkog i psihičkog bića. Iz ove perspektive, autoportret treba da predstavi direktnu liniju koja otkriva njegov identitet. Kod žena umetnica, autoportret predstavljao je mnogo dublju i kompleksniju crtu od otkrivanja svog ličnog bića. Kao projekcija želja heteroseksualnih muškaraca, žena je morala da pronađe put koji će je osloboditi od uloge pasivnog objekta i pretvoriti u aktivnog subjekta. Zbog toga, autoportret je vrlo često kroz istraživanje svog unutrašnjeg života i spoljne stvarnosti vodio do čestih regresija od autoportreta do autoprezentacije.

047

FACE.IT

UK

IN

Međutim, šta se krije iza ovoga?

BV

MR

MN KM

Danas, u 21.veku, autoprezentacija ima svoje nove ime.

U našem instagramskom, hiperlinkovanom i konektovanom svetu, autoportret je dobio svoju skraćenicu #selfie.

Pojavom tvitera i tvitpikova slavnih ličnosti, svet je samo povećao narcisoidnu opsesiju za objavljivanjem svojih likova na društvenim mrežama. Samo Velika Britanija objavi preko 35 miliona selfija po mesecu. Naši prijatelji su opsednuti njima, šefovi, ikone, ljubavi, čak ih i mi koristimo. Pojavom još jedne sprave, selfie stick-a, mogućnost je povećana da sada uhvatimo sebe (a i druge) pored neke značajne skulpture ili obeležja na putovanju. Više nismo ni sami, već se naše lice može zabeležiti u milion piksela zajedno sa pikselima poznate građevine. Ipak, najzabavnije jeste na koji način možemo uhvatiti naše lice. Današnjim aplikacijama poput snapchata, instagrama ili webcamtoya, možemo odigrati igru naše najbo-

lje strane lica. Autoportreti više ne sadrže dublje kontekstualno značenje već služe da bi zabeležili našu bolju stranu lica, bilo pod svetlom toaleta ili bašte. Demistifikujući, iskontrolisani, komičan i lični - selfi je način da se uhvati najbolja strana našeg lica, bez bora, bubuljica ili nepravilnosti, dodavajući filter koji najviše može da ispravi ono prirodno na nama. Ovaj filter pored toga što nas čini lepim i zadovoljnim, daje notu da je naš lični instagram dnevnik zapravo veoma srećan, rozikasto sunčani život. Uz samo jedan haštag, naša fotografija dobija nove pratioce, komentare i lajkove.

Međutim, šta se krije iza ovoga?

Isprva, sasvim suludo zvuči baviti se pojmom selfiija, baviti se nečim što je toliko lišeno dubine i emocije. Ipak, selfiji su svuda oko nas i verovatno će tu ostati. Desiće se milion puta da i sami budemo deo njih, nekad čak i nesvesno, kori-

steći ga kao personalno ogledalo u trenucima kada ogledala nema, nekad iz same dosade, a nekad i jer želimo da pokupimo što više podrške na socijalnim mrežama. Ovi samostvoreni autoportreti neki vide kao dokaz kulturnog ili bar generacijskog narcizma, ali drugi kao korišćenje nove tehnologije i istraživanje kroz istu. Masovnom pojavom smart telefona, ali i online aplikacija za webcam, povećao se i broj selfija, ovog puta i kamerama koje hvataju pokretnu sliku koja se kasnije različitim filterima može oblikovati, skraćivati, a potom objaviti na neku od socijalnih mreža.

Zbog toga je ovu pojavu lako povezati sa slikama u ogledalu, samo se ovog puta sa druge strane ogledala nalaze gledaoci/obožavaoci koji neguju nastavak selfie promocije svojim komentarima i podrškom u vidu lajkova, što je najveća socijalna hrana jednog prosečnog savremenog narcisoida.

Ipak, kada dođemo u situaciju da se telefon isključi, internet ne radi i sunce nestane, koliko je važno što smo pre toga napravili oko stotinak fotografija od kojih je izabrana jedna koja je prošla kroz 10 filtera, i napokon pobednička otišla online?

U celom tom procesu utrošeno je više od dva sata, možda rizikovan i život, da bismo dobili jednu savršeno ispeglanu fotografiju našeg najlepšeg profila. Koji zapravo nije lep. I neće nikada biti lep. Ali je dobio potvrdu naših prijatelja i nekoliko slučajnih instagramskih prolaznika iz Turske i Grčke.

Na kraju dana, nikoga nije briga koliko ste srećni ili tužni u trenutku kada se skroluje na telefonu. Nikoga nije briga da zaviri u intiman život instagram profila ili selfija.

049

FACE.IT

014

015

013.GD2 Dunja Jovanović Mos Def, 2013 digitalni kolaž

013

014.GD2 Marija Knežević Srećno/nesrećno mesto, 2013 fanzine 015.GD2 Dunja Jovanović Srećno/nesrećno mesto, 2013 dizajn nalepnice 051

FACE.IT

016.VP1 Miloš Ćosović Desko Vremeplov, 2016 ilsutracija, gif 017.GD1 Anja Turanski Autobiografija, 2013 fotografija 018.GD1 Anja Turanski Daft Punk, 2013 digitalni kolaž

017

018

016 053

FACE.IT

019.GD2 Katarina Ilišković Ja sam čovek baksuz, 2014 ilustracija

055

»Verujemo jednim drugima«

TEKST

MILOŠ NIKOLIĆ

063-069

LEGENDA KURSEVA

INDEX RADOVA

1.GODINA OGD / Osnove grafičkog dizajna I i II semestar prof. Borut Vild

Ime studenta

Broj strane

ALEKSANDRA JELINIĆ

082-083

DUNJA JOVANOVIĆ JR.

076-079

2.GODINA GD1 / Grafički dizajn 1 III semestar prof. Isidora Nikolić

DUNJA JOVANOVIĆ SR.

084

ĐORĐE MOJSILOVIĆ

070

MARIJA KNEŽEVIĆ

067, 085

GD2 / Grafički dizajn 2 IV semestar prof. Isidora Nikolić

MARKO VELJOVIĆ

071

MILOŠ ĆOSOVIĆ DESKO

091

MILOŠ NIKOLIĆ

081, 089

NIKOLETA KECOJEVIĆ

060-061

SENJA VILD

086-087

SOFIJA MARIJANOVIĆ

081

STEFANA BUDIMIROVIĆ

070

TAMARA GRUJIĆ

072-075

TIJANA NOVIČIĆ

080

MASTER KD1 / Kreativna direkcija 1 I semestar prof. Borut Vild MASTER VP2 / Vizuelizacija podataka 2 II semestar prof. Isidora Nikolić

IMAGE BANK

U budućnosti nas umesto klasičnih banaka na svakom ćošku očekuju bankomati emocija na kojima ćemo po potrebi podizati ljubav ili tugu, ukoliko naše srce bude kreditno sposobno za takve transakcije.

JORDAN CVETANOVIĆ

059

IMAGE BANK

001.OGD Nikoleta Kecojević Apstraktna bajka 2015, vektorska ilustracija

061

IMAGE BANK

003

002

002 Daily Gorilla Daily Gorilla & The Beatles, Holandija 2016, plakat 003 Trapped in Suburbia Zastava mira Holandija 2015, štampana zastava

Comic i/ili Comic Sans Nestabilno emotivni osvrt na stanje u dizajnu

Verujem da Comic Sans trenutno ima više potencijala da se primeni na određene stvari i da prenese adekvatno značenje, nego što to Helvetica trenutno radi.

Miloš Nikolić

004 Bogdan Ceausescu Saturday Funk Overdirve Rumunija 2015, plakati

Teško je reći šta sve spada pod anti–dizajn, a kamoli definisati ga i ponekad je skoro nemoguće razlikovati ga od lošeg dizajna ili takozvanog treša. Mogli bismo reći da je jedina razlika između lošeg i anti–dizaj-na svesno korišćenje i kršenje određenih dizajnerskih principa, poput kompozicije, proporcionalnog uveličavanja i smanjivanja tipografije, uklapanje boja itd. Ono što mene zapravo interesuje je zašto je došlo do želje da se naruše ta pravila koja smo godinama gradili i uspeli da ustanovimo, i šta da radimo sa pravcem kao što je anti–dizajn.

Poslednjih nekoliko godina možemo da primetimo kako polako ali sigurno težimo ka mediokritetu u dizajnu, pogotovo u komercijalnoj sferi. Dovoljno je pogledati samo jednakost koja se pojavljuje u vizuelnim identitetima i kampanjama novih korporacija, ili otići na Behance i gledati vizuelne identitete gde je isti font korišćen za hipsterski

restoran u Madridu i osiguravajuću kompaniju u Sjetlu, toliko sličnosti ima da tu vrstu dizajna već nazivam Behance dizajnom i mnogi oko mene znaju na šta mislim čim to pomenem – mediokritetno, uniformisano. To isto možemo da vidimo kroz jedan od omiljenih fontova dizajnera širom sveta, Helvetica-u, gde je taj font postao oličenje globalizma i korporativnih struktura. Helvetica je toliko korišćena da je prestala da govori išta, polako se pretvara iz vrhunca tipografije modernizma u beznačajnu i skoro nevidljivu svakodnevnu pojavu. Verujem da Comic Sans trenutno ima bolje potencijala da se primeni na određene stvari i da prenese adekvatno značenje, nego što to Helvetica trenutno radi. Naravno nije Helvetica kriva što je došlo do toga, niti svojevremeno Comic Sans kada smo isto mogli da ga vidimo svuda oko nas, već krivicu snose ljudi koji preterano i nepromišljeno koriste fontove.

063

IMAGE BANK

005 Kai Bergman I help companies sell stuff!

NemaÄ?ka 2016, plakat 006 ADF Manifesto Anti Design Festival London, 2010

005

006

065

IMAGE BANK

007

008

Svi trenutno imamo pristup kompjuterima, internetu i određenim softverima koji iako nama dizajnerima pomažu, utiču na prezasićenje određenim sadržajima. Često čujemo rečenicu To što neko zna da koristi Ilustrator ne znači da je dizajner, i verujte – istinita je. I ja sam u sebe sumnjao više puta da li spadam u tu kategoriju – iskreno i ne znam toliko dobro da koristim Adobe Illustrator. Jedan od meni najstrašnijih primera ovoga bi bio 99designs, sajt koji omogućuje da klijent objavi konkurs za logotip ili vizit karte i od širokog izbora koji mu ponude dizajneri koji učestvuju na konkursu, on izabere jednu. Šta je tu strašno? Cela struktura gde hiljade dizajnera svoje rešenje, bez ikakvog vremena za promišljanje i istraživanje, moraju brzo da kreiraju i stavi na sajt, gde ta rešenja često izgledaju slično međusobno. Na kraju se dešava biranje pobednika i isplaćivanje samo njega, iako je mnogo dizajnera podjednako radilo kao i sam pobednik konkursa. Uobičajno opravdanje za pribegavanje ovom sistemu je brza zarada, ali ta bezlična i nehumana struktura zapravo i dovodi da se tu često nalazi bezličan i nehuman dizajn.

007 Mariano Fazzi Mom seriously I’m a graphic designer 2016, plakat Italija 008 Marija Knežević Oblique strategies 2013, digitalni crtež

067

IMAGE BANK

Koristite Arial umesto Helvetica-e, rastežite ta slova neproporcionalno, isključite zatim kompjuter i brljajte rukama.

009

009

010 freštreš, future Slovenija 2016, fanzin

009 Studio Dumbar European Design Festival, Holandija 2010, print

Sve ovo već zvuči kao da prkosi mnogim principima dizajna, što verovatno i jeste istina ali taj dizajn spada u mainstream, korporativni i komercijalni dizajn. Ono što anti–dizajn predstavlja jeste odbijanje tog korporativnog i bezličnog, vraćanje na promišljanje same strukture principa dizajna koji kao da stoje u mestu dok sve oko njih ide napred, takođe predstavlja i prkošenje globalizmu i ideji efikasnosti koja nije uvek rešenje.

U tom smislu vas pozivam da se oslobodite barem na kratko ustanovljenih pravila i šablona po kojima svi radimo. Koristite Arial umesto Helvetica-e, rastežite ta slova neproporcionalno, isključite zatim kompjuter i brljajte rukama, neka to bude projekat kome ćete se nasmejati pet minuta pa baciti, ali preispitajte i sebe i ono šta vam se nudi kao dogma.

069

IMAGE BANK

010.GD1 Stefana Budimirović Oblique Strategies 2015, print 011.GD2 Đorđe Mojsilović Autoportret, 2015 print

013

012.GD2 Marko Veljović San 2015, kolaž

011

012

071

IMAGE BANK

014.GD2 Tamara Grujić Ona koju volim 2015, fotografija

073

IMAGE BANK

075

IMAGE BANK

015.GD2 Dunja Jovanović Pet rečenica o sebi 2015, digitalna ilustracija

077

IMAGE BANK

079

IMAGE BANK

016.GD1 Tijana Novičić San, 2015 kolaž 017.GD1 Miloš Nikolić San, 2015 kolaž 018.GD1 Sofija Marjanović San, 2015 kolaž 018

017

016

081

IMAGE BANK

019.OGD Aleksandra Jelenić Apstraktna bajka, 2015 digitalna ilustracija

083

IMAGE BANK

020.GD2 Dunja Jovanović Home sweet home 2012, publikacija 021.GD2 Marija Knežević Zimski dnevnik 2013, publikacija

020

021

085

IMAGE BANK 022.GD1 Senja Vild Master rad: Bele laži, Knjiga Postanka i Kolači sreće 2016, print

Bele laži, Knjiga Postanka i Kolači sreće sastoje se od dvadestjedne fotografije i isto toliko rečenica: sedam belih laži »belih laži«, sedam citata iz Knjige Postanka i sedam poruka iz Kolačića sreće.

Svaka od tri serije, na svoj način, obrađuje temu sedam smrtnih grehova

I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda...

Želela sam samo da eksperimentišem.

Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, retko za ono što prećutiš.

087

IMAGE BANK

023.GD1 grupni rad Vest nedelje 2012, fanzin

025

024

024.GD1 Miloš Nikolić Autobiografija 2015, objekti od papira

089

IMAGE BANK

025.VP1 Miloš Ćosović Desko Izađi na izbore 2016, print

025

091

Odelo čini čoveka vs. Carevo novo odelo DRESSED TO KILL

ŠTA MI BOLJE STOJI?

TEKST

MILOŠ NIKOLIĆ

100-105

LEGENDA KURSEVA

INDEX RADOVA

1.GODINA OGD / Osnove grafičkog dizajna I i II semestar prof. Borut Vild saradnik Mane Radmanović

Ime studenta

Broj strane

ALEKSANDER NUŠIĆ

119

ANA STARA

094-095

ANĐELA STOJMENOVIĆ

094-095

ANJA PLOVANIĆ

109

ANTONIJE ZAGRAĐANIN

116

BOŽO LUČIĆ

122-123

BOŠKO RADULOVIĆ

094-095, 109

BRANISLAV KOSMAČ

116

FILIP KNEŽIĆ

116

HANA KNEŽEVIĆ

117

IVANA FINCI

097

JANA BJELICA

108

JOVAN PAVLOVIĆ

106-107, 110-111

JELENA STRUGAR

117

JOVANA MARKOVIĆ

117

KATARINA MARKOVIĆ

130-132

LAZAR LAZIĆ

106, 109

LUNA JOKSIMOVIĆ

116

MILAN ILIČIĆ

118

MILOŠ NIKOLIĆ

126-127

NATAŠA LUČIĆ

120-123

NIKŠA MALIĆ KATANIĆ

096

OLGA MILISAVLJEVIĆ

099

PAVLE PETROVIĆ

112-115

PETAR MITROVIĆ

117

PREDRAG TODOROVIĆ

119

SAŠA KVRGIĆ

108

SARA STOŠIĆ

098, 117

SRĐAN DRAŠKOVIĆ

116

TIJANA NOVIČIĆ

124-125

ŽELJKA VELJOVIĆ

118

2.GODINA GD1 / Grafički dizajn 1 III semestar prof. Isidora Nikolić saradnik Mane Radmanović GD2 / Grafički dizajn 2 IV semestar prof. Isidora Nikolić MASTER VP2 / Vizuelizacija podataka 2 II semestar prof. Isidora Nikolić

DRESS CODE

002

001.OGD Ana Stara Lični signum i tapete, 2016 vektorski crtež

Q

001

003

002.OGD Anđela Stojmenović Lični signum i tapete 2016 vektorski crtež 003.OGD Boško Radulović Lični signum i tapete 2016 vektorski crtež

095

004.OGD Nikša Malić Katanić Lični signum i tapete 2016 vektorski crtež 005.OGD Ivana Finci Lični signum i tapete 2016 vektorski crtež Tekst: Citati iz mailova koje su studenti slali profesorima.

DRESS CODE

006.OGD Sara Stošić Tapete, 2016 vektorski crtež 007.OGD Olga Milisavljević Tapete, 2016 vektorski crtež

006

007

DRESS CODE

008

Miloš Nikolić je student treće godine digitalnih umetnosti na FMK-u. Hobi mu je da priča o projektima koje nikad neće uraditi.

Osnivač je tajnog društva The Peacocks.

Kodovi identiteta Miloš Nikolić

Sa porastom buržujskog individualizma dolazimo do nezabeležene uniformizacije u društvu.

S L AV O J Ž I Ž E K

008 Hans Eijkelboom People of the 21st century, Phaidon, 2014

Uniforma je izraz koji se vrlo često koristi sa negativnim konotacijama, asociramo je sa militarizacijom, konformizmom i lišavanjem kreativnog izraza. Taj termin nas prvo podseti na vojsku ili britansku školu, i najčešće debate jesu - da li primenjivati uniforme ili ne. U vremenu kada vlada apsolutna dominacija ideje individualizma potrebno je kritički razmotriti pitanje uniformisanosti kao što kaže Žižek: Sa porastom buržujskog individualizma dolazimo do nezabeležene uniformizacije u društvu.

Kada bi smo razmatrali motiv uniforme u odnosu na naš svakodnevni život, shvatili bi da smo okruženi njima - da im i mi sami robujemo. Štaviše, verujem da je termin uniforme primenjiv na svaki vid odevanja i ličnog izgleda. Unutar svake uniforme nalaze se oblici društvenog, kulturnog, ekonomskog i ličnog identiteta koji su oblikovani kroz okruženje i vreme u kom se nalazimo. Skoro svaka ima jasnu funkciju, neke su čak i detaljno opisane i neophodne za prisustvo raznim događajima i društvenim ritualima, kojima se mi svesno ili nesveno prilagođavamo. Jasan primer oba slučaja bile bi pastirke iz regije Hadramaut u Jemenu.

101

DRESS CODE

009 Steve McCurry Yemen, Hadhramaut, Shibam, 1997

Iz želje da se sakrijemo ili projektujemo kao najtajnovitiji, često postižemo nešto potpuno suprotno – otkrivanje našeg iskrenijeg ili neiskrivljenijeg ja.

009

Njihova uniforma je sačinjena od crne haljine, crnih rukavica, crnog nikaba i slamnatog šešira sa glavom izduženog i špicastog oblika, zbog čega ih ljudi sa zapada nazivaju veštice Jemena. Nikab, veo koji im prekriva celo lice osim očiju, je obavezan odevni predmet za žene budući da je Jemen islamska zemlja. Modifikovan tako da se ne prostire na celo telo, kako bi pastirke mogle lakše da obavljaju svoje svakodnevne obaveze i mogle da se kreću po brdovitom pejzažu u kom se nalaze. Telo im je i dalje prekriveno, i ova odeća je dosta uža nego kod standardnog nikaba. Crna boja je takođe zakonom nametnuta na ženama ove arapske zemlje iako pastirke često provode ceo dan ili ponekad nedelju dana na temperaturi koja leti bude iznad četrdeset stepeni. Zapravo, radu u tom paklenom okruženju služi šešir i njegov naizgled čudni oblik. Zbog visine glave šešira vazduh cirkuliše tako što zagrejani vazduh ide na gore i izlazi kroz šešir, a hladni ostaje bliže glavi i tako održava osećaj svežine i štiti od toplote i sunčanice. Ova uniforma je pored svih religioznih i zakonskih ograničenja adaptirana izvrsno prostoru, poslu i uslovima onih koji je nose.

Najčešće primećujemo prisustvo uniformisanosti kad odeća ima ritualnu funkciju, vojne parade, sahrane ili čak razgovor za posao. Kroz njih često vidimo i hijerarhiju koja je ustanovljena na tim ritualima i čini nam da jasno čitamo ko je oficir ko podoficir i po količini znoja možemo da saznamo ko je došao da traži posao, ali takođe kroz uniforme možemo da vidimo jednakost među prisutnima u ritualu, kao što bi to bilo tokom sahrane, kao što se često spominje svi smo mi isti pred bogom, mada u crkvenim institucijama piramidalna struktura je i dalje značajno vidljiva.

Meni najinteresantniji primer ovog tipa uniforme su kostimi iz paganskog doba evropskih naroda kao i funkcija samog rituala. Kod nas se ti rituali nazivaju poklade ili kolede, u njima učestvuju najčešće muškarci obučeni u krznene kostime sa drvenim ili kožnim maskama i zvonima oko pojasa.

Fascininantna je činjenica da su slični materijali, ako ne i isti, korišćeni širom Evrope od Pirinejskog poluostrva do Urala, i da je sam ritual isti kao i vreme njegovog dešavanja.

103

DRESS CODE

010 Charles Freger Wilder Mann Thames&Hudson, 2012

Zimi, krajem decembra, kada je, po paganskim verovanjima, granica izmedju živih i mrtvih, ljudi i demona, najtanja potrebno je zaštiti se od istih i rasterati ih što se poštiže oblačenjem kostima koji treba da budu strašniji od tih karakondžula koje žele da nam naude, celu ceremoniju prati neophodno pevanje, paradiranja kroz ulicu i opijanja po komšiluku (to je obično zahvalnica za usluge koledara). Kako bi oterali demone koledari moraju i sami da postanu još strašniji demoni, što im pruža da remete mir i sklad u kome zajednica živi tokom cele godine, postaju nove ličnosti kroz te maske i pod velom anonimnosti sve im je dopušteno kako bi te večeri njihov zadatak da spasu ovaj svet uspeo. Interesantno je posmatrati i dalji razvoj te tradicije u rimske saturnalije ili venecijanski karneval, današnje primere tih istih maski sada bez nekog uzvišenog cilja, ličnosti koje se eksponiraju na društvenim mrežama. Danas različiti oblici maskiranja, služe za medijsku manipulaciju sadržajima na sveprisutnim društvenim mrežama, omogućavajući nam da se beskonačno projektujemo.

Iz želje da se sakrijemo ili projektujemo kao najtajnovitiji,

010

često postižemo nešto potpuno suprotno, otkrivanje našeg iskrenijeg ili neiskrivljenijeg ja.

Naš izgled sadrži veliki broj ne samo materijalnih informacija čineći da naša vizuelna pojavnost biva određena duhom datog vremena i prostora. Ako pođemo od već izlizane a najčešće istinite rečenice da prvi utisak ostvarujemo svojim izgledom, onda možemo lični izgled posmatrati kao jedan kôd otvoren za čitanje. Taj kôd se dešifruje, u zavisnosti od sopstevnog vizuelnog obrazovanja i iskustva, kroz set prepoznatljivih asocijacija i postavljanja istih u određeni okvir tj. kroz definisanje izgleda u određenu kategoriju uniforme u zavisnosti šta i kako komunicira. Da li smo onda jedinstveni ili određeni mnogim aspektima koji čini naša predstavljanja.

Da li ovi kôdovi utiču i na naše razmišljanje, odluke i delanja?

Da li možemo da kažemo da smo proizvod naše geografske lokacije, ekonomske i društvene pozicije, kulturološkog nasleđa kao i dostupnosti određenih predmeta - ili smo vođeni našim željama da ih promislimo i posedujemo?

105

DRESS CODE

012 011,012,013.GD2 Jovan Pavlović Le equipe, 2015 T-shirt print 014.GD2 Lazar Lazić Ne davimo Beograd, 2015 T-shirt print 011

014

013

107

DRESS CODE

020.GD1 Saša Kvrgić The Future is Forgotten 2016, T-shirt print 021.GD1 Jana Bjelica The Future is Addictive 2016, T-shirt print 022.GD1 Boško Radulović Ne davimo Beograd 2016, T-shirt print 017.GD1 Lazar Lazić Trance museum 2015, T-shirt print

018

018.GD1 Anja Plovanić Peeing Outside 2014, T-shirt print

015

017

019 016 109

DRESS CODE

020.GD2 Jovan Pavlović Ne davimo Beograd, 2015 logotip i plakati

NE DAVIMO BEOGRAD

111

DRESS CODE

021

113

DRESS CODE

021,022,KD2 Pavle Petrović Plusplusplus, 2015 vizuelni identitet

022

115

DRESS CODE

023.OGD Filip Knežić Lični signum, 2014 vektorski crtež 024.OGD Luna Joksimović Lični signum, 2014 vektorski crtež 025.OGD Srđan Drašković Lični signum, 2015 vektorski crtež

029

031

Jovana Marković

Branislav Kosmač

023

Filip Knežić

026.OGD Antonije Zagrađanin Lični signum, 2014 vektorski crtež 027.OGD Hana Knežević Lični signum, 2014 vektorski crtež 028.OGD Jelena Strugar Lični signum, 2014 vektorski crtež

024

Luna Joksimović

029.OGD Jovana Marković Lični signum, 2014 vektorski crtež

032

027

Jelena Strugar 028

Hana Knežević

030.OGD Petar Mitrović Lični signum, 2015 vektorski crtež 031.OGD Branislav Kosmač Lični signum, 2014 vektorski crtež 032.OGD Sara Stošić Lični signum, 2015 vektorski crtež

026

Antonije Zagrađanin

025 030 Petar Mitrović

117

DRESS CODE

033.GD1 Željka Veljović Avangarda, 2011 logotip i piktogrami 034.GD1 Predrag Todorović Grid, 2011 logotip i piktogrami 035.GD1 Milan Iličić Grid, 2011 logotip i piktogrami 036.GD1 Aleksander Nušić Do it yourself, 2011 logotip i piktogrami

033

034

036 035

119

DRESS CODE

Logo - nastanak od inicajla

037.DIN Nataša Lučić Vizuelni identitet 2016

N

L

Biznis kartica

Naslovna strana sajta

Memorandum i folder

121

DRESS CODE

038

038.GD1 Božo Lučić Autobiografija, 2015 piktogrami 039.INF Nataša Lučić Ikonice za aplikaciju, 2016 piktogrami 039

123

DRESS CODE

040.GD1 Tijana Novičić Taiko museum, 2015 vizuelni identitet

T A I K O

F E S T I V A L

SAT

SUN

Joji Hirota Yamato Kodo

Shokunin Shumei Ondekoza

KALEMEGDAN PARK BELGRADE June 17 - 18 2015 www.taikomuseum.com

125

DRESS CODE

041.GD1 Miloš Nikolić Noise Musem, 2015 vizuelni identitet

Noise Museum primena logotipa

127

DRESS CODE

042 042.GD2 Anja Plovanić DUNM, 2013 vizuelni identitet 043.GD2 Anja Plovanić Future Art festival, 2013 vizuelni identitet

043

129

DRESS CODE

044.GD1 Katarina Markovć Singer songwriter museum, 2015 vizuelni identitet

Belgrade

presents

HE A R T S T R I N G S F E S T I VA L Day 1 1st April

Day 2 2nd April

Norah Jones

D elilah

Paolo Nu tini

Angel Olsen

Damian Ju rado Lou D oillon and 50 more

2015

Thomas D u tronc Jason M raz and 50 more singersongwritersmuseum.com

131

Porodičan tip IT IS COMPLICATED

#TEŠKOJE

TEKST

MANE RADMANOVIĆ

134-137

LEGENDA KURSEVA

INDEX RADOVA

1.GODINA OTO / Osnove tipografskog oblikovanja II semestar prof. Borut Vild

Ime studenta

Broj strane

ANJA PLOVANIĆ

140, 146-147

BOŠKO RADULOVIĆ

148, 154-155

EMILIJA GAJIĆ

156-157

IVAN OJKIĆ

140

IVANA FINCI

146, 149

JOVAN PAVLOVIĆ

147

KATARINA MARKOVIĆ

154

KRISTINA PAVLAK

141,146,152

MAJA MAĐERČIĆ

153

MILICA LUKIĆ

151

MILOŠ NIKOLIĆ

146

NATAŠA ILIĆ

139

MARKO RADETA

148

SUZANA STOJKOVIĆ

150

TAMARA GRUJIĆ

155

TIJANA NOVIČIĆ

151

2.GODINA GD1 / Grafički dizajn 1 III semestar prof. Isidora Nikolić GD2 / Grafički dizajn 2 IV semestar prof. Isidora Nikolić

REGULAR GUY

Vizuelni umetnik, grafički dizajner, osnivač studija za grafički dizajn Studio Pure. Član je fotografskog kolektiva Belgrade Raw.

Kako izabrati font za epitaf na svom grobu?

Težak izbor.

Izbor takav da bi se non stop obnavljao u testamentu. Prošle sezone je Grafik bio moderan i cool izbor, ali već ove sezone bih se odlučio za Valšajm. A valjalo bi imati upečatljiv epitaf na grobu. Nebitan je sadržaj istog, bitno je da je font dobro dizajniran!

Da li biste pre bili za dobar i jak, srceparajući epitaf uklesan fontom po slobodnom izboru kamenoresca ili za osrednji tekst, koji dominira u svojoj tipografskoj geometriji, savršenom skladu sistema znakova i oblicima koji govore poeziju, sami za sebe, zahvaljujući idealnom kerningu?

001

002

Česta dilema između sadržaja i forme. Šta je bitnije?

Verujem da je rešenje ta neka sredina bitnosti. Da sadržaj ne pati zarad lepog fonta. I da font i dalje bude lep (ili lepuškast) zarad jačine i konteksta sadržaja. Dakle potrebna je simbioza.

Očigledno, kako u životu, tako i u naizgled trivijalnim dilemama grafičkog dizajnera.

Zašto ovaj isti font bolje izgleda kod tebe nego kod mene?

Možda je samo stvar boljeg dizajna, a ne fonta.

Regular thoughts of a regular guy

003

Mane Radmanović 001 Nadgrobni spomenik za Manon Gropius Waletr Gropius, 1935 002 Nadgrobni spomenik Tony Wilson-a Peter Saville, 2007 003 Nadgrobni spomenik za Paul Rand-a Fred Troller, 1996

135

REGULAR GUY

Ne može baš svaka grafička poetika da se poveže sa Helvetikom ili Keslonom.

Kojim fontom biste istetovirali njeno/njegovo ime kao znak ljubavi?

Ako ime voljene osobe istetovirate skriptnim, lirskim, prepunim floralnih završetaka, dekorativnim fontom, da li to to znači da je vaša ljubav nežna, romantična i lirska? Baš kao iz romana Sidnija Šeldona. A ako biste to isto ime napisali nekim bold, bez serifnim fontom, velikim slovima? Da li bi to oslikavalo vašu ljubav kao snažnu, stabilnu, silnu i čvrstu?

Sama odluka da želite da istetovirate nečije ime na svojoj koži je malo mazohistička. Kao što i ljubav nekada ume da bude.

Koliko god tim činom dokazivali/pokazivali sebi/drugima ljubav prema toj osobi, zašto onda ne biste obratili pažnju na izbor tipa slova kojima biste zauvek uklesali na sebe tih par znakova? Često se taj jako bitan izbor svede na tanak izbor tipografije koju u datom momentu tattoo majstor ima u svom katalogu. Tako da, na primer, ime Jelena, napisano istim fontom, različitih dimenzija, na različitim delovima kože tela različitih ljudi može da predstavlja i jednu istu Jelenu koju vrlo ubedljivo i nadasve “iskreno” voli veliki broj ljudi.

Ne znam šta bi tačno ovde moglo da bude rešenje, s obzirom da sam princip stavljanja nečijeg imena na svoju kožu zauvek je vrlo diskutabilan. Svakako diskutabilniji od same dileme kojim fontom biste napisao njeno/njegovo ime. Ali, kao što se danas svako izlaže suncu onoliko koliko želi i kako želi (sa ili bez zaštite u vidu kreme protiv UV zračenja), tako je i tetoviranje regularan izbor za svakoga - svako je odgovoran prema svojoj koži u odgovarajućjoj meri. Ovo na kraju nema mnogo veze sa tipografijom, ali ima veze sa izborima i dilemama. Samo kažem, tj. razmišljam.

Kako bi izgledala situacija da imamo izbor na samo dva fonta?

Hmm... Bio bi to vrlo zanimljiv eksperiment.

Sa jedne strane ovakav sistem bi dosta pomogao svakom dizajneru, jer ne bi provodio sate i sate u traženju odgovarajućeg fonta za ono što kreira, već bi izbor bio ili ovaj ili onaj font. Ali sa druge strane, verujem da bi dizajn dosta bio uslovljen ovim sistemom. Ne može baš svaka grafička poetika da se poveže sa Helvetikom ili Keslonom. Dizajn bi svakako prolazio faze i faze, dok se ne dodirnuo plafon. A onda bi se desilo ono što je svakako očigledno u ovakvim situacijama - oba fonta bi počela da mutiraju u dizajnu ili dizajnom. Sigurno bi se dešavale Karsonovske intervencije kao oblik bunta prema sistemu koji je nametnut.

Verujem da bi i skriptno i free style pisanje slova bilo vrlo prošireno i rado korišćeno. Eksperimentalno konstruisanje oblika koje bismo mogli nazvati slovima bi doživelo procvat.

Ono što je sigurno jeste činjenica da ne bismo ostali samo na ta dva sistemska fonta, već bi smo iznova izmišljali nove kreacije kojima bismo ispisivali zadate tekstualne forme.

137

REGULAR GUY

005

004

004.GD1 Nataša Ilić Trust, 2013 Tipografska slika

005.GD1 Anja Plovanić Melanchony, 2013 Tipografska slika 139

REGULAR GUY

008

006

007 006.GD1 Ivan Ojkić Sudar, 2013 Tipografska slika 007.GD2 Ivan Ojkić Svetlo, 2013 Tipografska slika 008.OTO Kristina Pavlak Prasak, 2013 Tipografska slika

141

REGULAR GUY

009.GD1 Anja Plovanić Flow, 2013 video

143

REGULAR GUY

I am Stgotic Jovan Pavlović 2015, plakat

I am Courrier Kristina Pavlak 2014, plakat

I am helvetica Anja Plovanić 2014, plakat

I AM TERMINAL Ivana Finci 2015, plakat

I AM FUTURA Anja Plovanić 2014, plakat

I AM FUTURA Miloš Nikolić 2015, plakat

REGULAR GUY GD2 I am Meta Boško Radulović 2015, plakat

GD2 Ivana Finci Isidorin font 2015, font

GD2 Marko Radeta Maison Martin Margela 2015, štampana publikacija

REGULAR GUY

010.OTO Voda, 2015 Trodimenzionalna tipografija 011.OTO Suzana Stojković Okean, 2015 Trodimenzionalna tipografija

010

012

013

012.OTO Milica Lukić Kap, 2013 Trodimenzionalna tipografija 013.OTO Tijana Novičić Pritisak, 2014 Trodimenzionalna tipografija

011

151

REGULAR GUY

014.GD2 Kristina Pavlak Radost, 2013 kadar iz videa 015.GD2 Maja Mađerčić Budućnost, 2012 Trodimenzionalna tipografija

014

015 153

REGULAR GUY

016.OTO Katarina Marković Poezija, 2014 Trodimenzionalna tipografija

018.OTO Krug, 2015 Trodimenzionalna tipografija

017.GD1 Boško Radulović Braun, 2014 video

019.OTO Tamara Grujić Linija, 2015 Trodimenzionalna tipografija

016

018

019

017

155

REGULAR GUY 020.OTO Emilija Gajić Azra, 2015 Tipografija

020

(Ne)namerni podaci BIG OR SMALL? INDIVIDUAL OR UNIVERSAL?

VELIKI ILI MALI? LIČNI ILI UNIVERZALNI?

TEKST

UROŠ KRČADINAC LEGENDA KURSEVA 2.GODINA GD2 / Grafički dizajn 2 IV semestar prof. Isidora Nikolić 3.GODINA INF / Infografika V semestar prof. Isidora Nikolić s.saradnik Mane Radmanović MASTER VP1 / Vizuelizacija podataka I semestar prof. Isidora Nikolić

164-169

INDEX RADOVA Ime studenta

Broj strane

ANJA PLOVANIĆ

177

FILIP MAŠIĆ

162-163

IVAN OJKIĆ

170

JOVAN PAVLOVIĆ

174-175

KATARINA ILIŠKOVIĆ

161, 176, 179, 181, 184

KATARINA MARKOVIĆ

187

KRISTINA PAVLAK

162-163, 185

MAJA MAĐERČIĆ

180

MILOŠ ĆOSOVIĆ DESKO

171

MILOŠ NIKOLIĆ

170-171

NATALIA CVIK

183, 186, 188-189

NATAŠA LUČIĆ

182

NEVENA BOŠKOVIĆ

172-173, 177, 178

NINA KRALJEVIĆ

184

SOFIJA NIKIĆ

184

SLOBODAN MARKOVIĆ

180

SUZANA STOJKOVIĆ

176

TAMARA SEKULOVIĆ

162-163

CASUAL DATA

jednostrano ogledalo

umetnički kontekst

feminizam politički kontekst

ispitivačka soba

filozofija istorija

značenje srca

karantin

galerijski prostor

reference

Marina Abramović

kulturni kontekst

stari Egipat Lozano Hemmer

mit

priroda čoveka

Aristotel a/socijalizacija savremeno doba

saosećanje

tehhologija iskazivanje

simboličko značenje

performans emocije

emotivna nestabilnost

new media

međuljudski odnosi

objektivni stav zatvorenost

performer

programiranje

socijalni kontekst

taktilni način komunikacije

kukavičljuk

odgovornost

otuđenje

publika

medijski kontekst

interaktivna instalacija

putem uređaja

artificijelno srce

video dokument istraživanje

medijator

eksperiment

rezultat

001.VP1 Katarina Ilišković Kontekstualni dijagram 2016, print

161

CASUAL DATA

Jim Jarmusch music through movies

Yasmine Hamdan "Hal"

Bill Laswell "Little Village"

Black Rebel Motorcycle Club "Red Eyes and Tears"

black and white movies movies in color musicians that appeared in the movie interesting facts music videos $ movie budget

Roland Alphonso

Davie Allan & The Arrows

The Bar-Kays

"Cycle-Delic"

The Paradise Quartet first film that John Lurie composed

John Lurie

"Jockey Full of Bourbon" "Tango Till They're Sore"

John Lurie

John Lurie

Jim Jarmusch

"I Put a Spell on You"

by Screamin' Jay Hawkins

"Down on the Street"

stoner metal

Tom Waits and Kathleen Brennan "Back in the Good Old World" "Good Old World"

"Get Your Money Where You Spend Your Time"

Iggy Pop

Rufus Thomas

Neil Young recorded the soundtrack by improvising while watching the movie

"The Memphis Train"

features prominently in the soundtrack

Elvis Presley "Mystery Train" "Blue Moon"

"Nappy Dugout" "A Joyful Process"

Jim Jarmusch

Neil Young

Tom Waits

Crazy Horse Neil Young

"Saw Sage"

The film score was produced by

Iggy Pop

RZA (Wu-Tang Clan)

"Soul Dracula"

The Black Angels

"Trapped By a Thing Called Love"

mixed with garage rock

The Brian Jonestown Massacre The Greenhornes Holly Golightly

RZA and GZA (Wu-Tang Clan)

"Omens and Portents 1: The Driver"

LCD Soundsystem

main score by

graduation film shot on 16mm camera

J. Jarmusch stopped drinking coffee during the making of the film but didn’t stopped smoking The film was added to the National Film Registry

$2,800,000

Best Artistic Archievement Award in Cannes 1989

William Doggett

Charles Yang

"Caprice No. 5 in A Mino"

"Moon dust"

"Feedbacker" "Fuzzy Reactor" """" "N.L.T." "Farewell" "Blood Swamp"

$9,000,000

2003

$2,000,000

Roger Ebert called it the worst movie of 1997

2005

2009 The Limits of Control

2002

Broken Flowers

1999

Coffe nd Cigarettes - California

Night on Earth

$1,100,000

1997

("Int. Trailer Night" segment)

Coffee and Cigarettes II Mystery Train

$100,000

1995

Ten minutes older: the Trumpet

1991

Ghost Dog Way of the Samurai

1989

"Gamil"

Kasbah Rockers "Harissa"

primarily responsible for the film's score

SQÜRL (Jarmusch's band)

"Steady as She Goes"

Year of the Horse

1986 Coffee and Cigarettes Down by Law

Stranger than Paradise

$12,000

1984 Stranger than Paradise

1983 (short)

1980

Y.A.S.

The Raconteurs

"I Don't Wanna Grow Up"

"It's All Right With Me"

"Sightsee M.C!"

"Can't Hardly Stand It"

"Funnel of Love" (Wanda Jackson)

Tom Waits

Tom Waits

Big Audio Dynamite

Dead Man Coffee and Cigarettes III

Talking Heads

Charlie Feathers

"Daft Punk Is Playing at My House"

Meg and Jack White (The White Stripes) "The Lady Don't Mind"

Denise LaSalle

"You on the Run"

Boris

Mulatu Astatke

"Dead man theme"

Hot Blood

"Por Compasión: Malagueñas"

"Louie Louie"

A documentary that follows Neil Young and Crazy Horse on their ‘97 tour

Earth and Bill Frisell

Manolo El Sevillano

Sleep

Funkadelic

Bobby Bland

wrote the music for the movie

Marvin Gaye

The Stooges

"Pain in my Heart"

The Tennors soul

"Summertime Blues"

Otis Redding

wrote the music

John Lurie

is also credited as helping with the music

"Enna Bella"

Blue Cheer

Tom Waits

rocksteady reggae

Eric "Monty" Morris

"Soul Finger"

music is performed by

"Under Skin Or By Name"

$10,000,000 All 11 segments are in this last movie He wrote the movie especially for Bill Murray

2013 Only Lovers left alive

"Domino"

White Hills

Carmen Linares

"El Que Se Tenga Por Grande"

"Streets of Gold" "Set Back (Just Cool)"

Roy Orbison

Permanent Vacation

002.VP1 Grupni rad: Kristina Pavlak, Filip Mašić, Tamara Sekulović Jim Jarmush, timeline 2015, print

$7,000,000

CASUAL DATA

003 Vizuelizacija udaljenosti žrtava u odnosu na tačku udara.

Metju Lukas, Popular Science, 2013 004 Vizuelizacija istorijskih događaja koji su vodili ka bombardovanju Hirošime, od otkrića rendgenskih zraka do vojne upotrebe plutonijuma.

Metju Lukas, Popular Science, 2013

Uroš Krčadinac u svom radu povezuje iskustva iz oblasti računarskih nauka, vizuelnih umetnosti, književnosti, animacije i inter­aktivnog dizajna. Saradnik je u nastavi na Fakultetu za medije i komunikacije.

Očajni ljudski GLITCH Uroš Krčadinac

004

Dokumenta kojima se služimo govore strašnim jezikom činjenica i u njima reč duša ima prizvuk bogohuljenja.

DA N I LO K I Š

003

Prošle godine, povodom 70-godišnjice atomskog udara na Hirošimu, časopis “Popular Science” objavio je nekoliko atraktivnih grafikona bombardovanja, autora Metjua Lukasa. Vizuelizacije podataka bile su toliko lepe da su se mnogi razbesneli.

Tragedija je postala statistika, rekli su. Apstrakcija zločina.

Estetizacija užasa.

Dok sam čitao polemiku, setio sam kako su istim ovim rečima – estetizacija užasa – napali Vernera Hercoga. Bilo je to početkom devedesetih, na Berlinskom filmskom festivalu, gde je Hercog prikazao svoje “Lekcije tame”, dokumentarac o Kuvajtu snimljen nakon Zalivskog rata. Kadrovi negostoljubivih i strašnih pustinjskih pejzaža, istovremeno vanzemaljskih i prelepih, razljutili su publiku. Ni u jednom kadru, rekli su, ne može se prepoznati ni Planeta Zemlja, kamo li bombardovanja i zločini. Na to im je Hercog odgovorio: Kreteni jedni!

Upravo je to Dante uradio u svom Paklu, kao i Goja, kao i Hjeronimus Boš!

Infografika i vizuelizacija podatka, kao medij, sličnije su dokumentaristici nego što se na prvi pogled čini. Dokumentarni fotograf, reditelj i pisac polaze od dokumenata, od istine činjenica, kako bi ispričali priču, istinu doživljaja. Ne postoji nevin pripovedač; svaki je lažov. Izborom kadrova koje će sni-

miti, odabirom fotografija koje će ući u završnu kolekciju, kolekciju načinom sekvenciranja dokumenata – rečju, manirom kojim secira stvarnost – dokumentarista kreira svoju istinu.

To ne znači da autor nije odgovoran prema stvarnosti.

Odgovoran je itekako, ali prema stvarnosti priče, prema poetskoj, emotivnoj ili ekstatičkoj istini. Samo u tom stanju uzvišenosti moguće je nešto dublje, rekao je Hercog, moguća je jedna istina koja je neprijatelj čiste činjeničnosti. Ta istina ravna se koliko prema podacima, toliko i prema emocijama: najbolja priča nije samo uzbudljivija, nego je i istinitija od reportaže, jer u onome ko je proživljava, u čitaocu ili gledaocu, izaziva jedan dublji osećaj razumevanja stvarnosti. Novinarstvo je nešto drugo. Činjenična istina u svom najkoncetrovanijem obliku, po Hercogu, nalazi se u telefonskom imeniku. Hercog tu, naravno, provocira i namerno banalizuje: Ako bismo pozvali sve koji su u telefonskom imeniku zavedeni pod imenom Šmit, stotine ljudi bi potvrdile da se oni zaista prezivaju Šmit; da, to je stvarno njihovo prezime. Ali ima nešto čak i u telefonskim imenicima (baš kao i u redovima vožnje međunarodne železnice, koji su, kako je rekao Kiš, čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe).

Kao klinac sam, ranih devedesetih, odlazio u posetu rođacima koji su u toaletu držali debeo telefonski imenik. Kako pored

klozetske šolje nije bilo toalet-papira, shvatio sam čemu im služi taj imenik, svakom posetom sve tanji i tanji. Uglavnom, ja sam taj imenik čitao. Voleo sam da tražim rime u bliskoazbučnim prezimenima, da im izmišljam priče: jedan je bio pilot iz Donjeg Milanovca, koji nikom nije priznao da je maštao o emigraciji u Ameriku i karijeri astronauta; drugi, seljak iz Kanjiže, plašio se traktora i nikad nije prodao konje; treća, bibliotekarka iz Niša, knjige nije ređala po azbučnom redu, nego po boji ili teksturi papira. U svakom trenutku mogao sam da okrenem njihove brojeve, ali to nikad nisam učinio: to bi uništilo napetost između stvarnog broja i izmaštane sudbine.

Međutim, da nisam mogao da ih pozovem, igra ne bi bila toliko uzbudljiva.

Vizuelizacija podataka snažnija je od tradicionalne dokumentaristike utoliko što se oslanja na moćnu tradiciju naučnog metoda, na ideju da se do istine dolazi pažljivim merenjem sveta. Ako premerimo sve obale, dobićemo tačnu kartu kontinenata; ako izmerimo visine svih ljudi, znaćemo koliko je prosečan čovek zaista visok – to je svetost podataka, koju prati hladna, tehnička i savršena estetika grafikona i vektora.

Međutim, čak i naučno precizne geografske karte varaju.

165

CASUAL DATA

Tamo gde počne priča, brojevi izgube nevinost.

005 Dijagram broda za prevoz robova tokom Atlanske trgovine robljem.

Prvi su ga objavili britanski abolicionisti 1788 006 detalj

006 005

U staro vreme, karte sveta bile su ujedno i karte mitova, pa su crtali, uporedo s obalama i kompasovim ružama, i morska čudovišta i aždaje i krakene i psoglave narode.

U moderno vreme, napisala je Džudit Šalanski, ljudi su se pretvorili u čudovišta koje su oterali s mapa. Mape su se očistile stare mitologije, ali su stekle novi sloj manipulativnosti. Evo primera: i na kartama koje se crtaju radi reljefa i geografije, po pravilu se ucrtavaju i granice država, kao da su te granice jednako prirodne. Emotivna manipulacija dešava se i na suptilnijem nivou: svaka je dvodimenzionalna mapa iskrivljena predstava globusa; svaka na izvestan način laže, koliko god da je verna matematici svoje projekcije. Najpoznatija projekcija, Merkatorova, ona koja visi u svakoj školi, kao i na Guglovim mapama, drastično deformiše polarne oblasti. Tako, recimo, Grenland ispada veći od Južne Amerike, dok je u stvarnosti šest puta manji. Evropa, pak, koja je pet puta manja od Afrike, prikazuje se kao tek dvaput manja. Zašto se Merkatorova vizuelizacija Zemlje nametnula kao norma? Najpre, jer čuva prave uglove između geografske širine i dužine (što je važno za navigaciju i orijentaciju), ali i zbog toga što je, svojom velikodušno uveličanom Evropom, išla niz dlaku evrocentričnoj, kolonijalnoj i imperijalnoj civilizaciji koja ju je stvorila. Naučni metod – da bude sasvim jasno – temeljito je važan za razumevanje sveta, matematika takođe, ali kad sa merenja i analize podataka pređemo na komunikaciju podataka, ulazimo u svet pripovedanja, u šum(u) medijskih predstava i emocija. Tamo gde počne priča, brojevi izgube nevinost. Šta ova emotivna istina znači za autora vizuelizacija podataka? Ako je želi, kako da je prizove? Tu svaki autor, rekao bih, mora da razvije svoju poetiku, što znači da mora, za sebe kao i za svaki svoj rad, da razreši napetost između opšteg i

pojedinačnog, između koordinatnog sistema i svake tačke u njemu. Između: (a) podataka (dokumenata, činjenica, brojeva, rezultata merenja); i (b) priče (efekta i afekta). Za mene, emotivna istina infografike uvek je imala veze s mestima gde je pucala i krnjila se ta hladna estetika empirijskog i računarski preciznog. Dva su rada bila presudna da to u sebi osvestim.

Oba su u neku ruku falična a nijedan se ne percipira kao vizuelizacija podataka: prvi je reklama brodogradilišta; drugi je spomenik žrtvama iz Drugog svetskog rata.

Na prvi rad nabasao sam čitajući o Atlanskoj trgovini robljem. Infografika za koju sam se zalepio sadržala je kla­sičan plan broda, preseke plovila po X, Y i Z osi. Prostori predviđeni za prevoz robova bili su popunjeni malim crtežima crnih ljudi.

To je valjda bilo važno brodograditeljima, da kupcu predoče koliko se robova može prevesti u jednoj turi.

Znao sam kakav je tada bio moral i kako se gledalo na Afrikance; maštu mi nisu pridobile ni dimenzije broda, ni broj ljudi, ni kontekst. Pridobio me je analogni crtež. U to vreme nije postojao kopi-pejst i svaki je crnac morao da bude nacrtan pojedinačno. Svaki je ispao drugačiji; neznatno drugačiji, no dovoljno da prizove emociju.

Zumirao sam grafikon i dugo prelazio preko izobličenih grimasa i zgužvanih tela, zamišljajući priče tih ljudi (kao što sam to činio kao dečak, čitajući onaj klozetski telefonski imenik). Tek sam tada – kada sam uspeo da se emotivno povežem s pojedinačnim tačkama na dijagramu – zaista doživeo trgovinu robljem. Tad sam razumeo krič o kome je Mirko Kovač pisao u “Vratima od utrobe”: Činjenica može više da vredi ako se unese u promenljivi život, istorija je sama po sebi neuređena, tek se shvata i nadolazi kroz očajni ljudski krič.

167

CASUAL DATA 007 Spomenik žrtvama racije u Novom Sadu Foto (izvor): http://mapio.net/s/62235721/ 008 Detalji Spomenika žrtvama racije u Novom Sadu Foto: Uroš Krčadiniac

007

008

... osećanja se kriju u pukotinama, u sićušnim ličnim detaljima – u nesavršenim crtežima lica, u Borisovoj baki.

Drugi rad je data-skulptura, premda se takvom ne tretira.

U pitanju je, naime, Spomenik žrtvama racije u Novom Sadu.

Pored figure izgladnele porodice, spomenik sadrži i spisak pobijenih – listu graviranih imena, poređanih azbučnim redom, kao u telefonskom imeniku ili bazi podataka: Đorđe Adam, Gizela Adam, Manojlo Adam, Rastislav Adamović. Da li me je upravo iskustvo čitanja imenika navelo da ih sve pročitam, ne znam, ali jednom, pre nekoliko godina, redom sam ih pročitao.

Prvih nekoliko stubaca nije u meni izazvalo nikakve emocije.

U jednom trenutku, pak, došao sam do podatka: Boris Buton Baka Borisa Buton

Tad je puklo. Niko, pomislio sam, niko nije preživeo ko je znao kako se starica zvala. Opšte je postalo pojedinačno – lično, zastrašujuće intimno – i mašta je napravila scenu. Video sam stan u kome su Butonovi živeli, čizmu koja se penje uz stepenice, tresak vratima, čuo sam kako puca led na Dunavu i kako se mrzne limfa. Ništa nisam znao o tim ljudima, a znao sam istinu: emotivnu istinu, koja nadilazi činjeničnu istinu.

Govoreći o svojoj dokumentarnoj poetici, kao i o budućnosti novomedijskog pripovedanja, Adam Kertis se pozvao na Tolstoja. Zato što Tolstoj, rekao je, u jednom poglavlju piše detaljne scene o pojedincima i njihovim osećanjima, da bi se već u sledećem izmakao unazad i prikazao kako se ta osećanja kontekstualizuju u odnosu na širu sliku. Prikazao bi bitku iz ugla junaka, a zatim bi je predstavio kao komadić istorijske mase. Meni je to vrlo uzbudljivo. Pravićete dobre priče na internetu i izmislićete nove načine pripovedanja ako budete u stanju da se izmičete unazad i radite kao Tolstoj.

Medij vizuelizacije podataka omogućuje upravo to: izmicanje unazad. Mape daju kontekst, koordinatni sistem i preciznost računarskih linija, istorijsku masu i veliko poprište bitke. To je ono što je Lukas iskoristio, praveći svoje vizuelizacije o Hirošimi: čistinu horizonta, hladnu moć apscise i ordinate. Međutim, osećanja se kriju u pukotinama, u sićušnim ličnim detaljima – u nesavršenim crtežima lica, u Borisovoj baki. Mene to muči kod Lukasovih grafikona – nedostatak nesavršenosti – a ne prosta estetizacija užasa. Gledano očima statističara, inženjera ili naučnika, detalji o kojima govorim su greška, nesavršenost medija (analogni crtež) ili nepotpunost baze podataka (nedostatak bakinog imena). Ali za pripovedača, onoga koji podatke želi da iskomunicira, ove greške su iskre od kojih se roji priča, varnice koje lete oko vatre dok se govori beseda. Kišov prizvuk bogohuljenja. Glitch, varka i kvar. Kovačev očajni ljudski krič.

169

CASUAL DATA 010 010.VP1 Miloš Ćosović Desko Mapa želja 2016, print

009.GD2 Ivan Ojkić LastFM report 2012, print

011.INF Miloš Nikolić my addidas 2015, print

009 6/11

7/11

Experimental

Electronic

Yeasayer Glasser Ariel Pink Ola Horhe

Friendly Fires Nosaj Thing Cinnamon Chasers

Indie Arcade Fire Go Back to the zoo Sufjan Stevens

Arcade Fire Waylayers TDCC

8/11

9/11

Nosaj Thing Twin Shadow Flying Lotus

Twin Shadow The Weeknd Million Young

Folk

Indie

Bon Iver Boy And Bear

Sufjan Stevens Tv On The Radio TDCC

10/11

11/11

12/11

Indie

Electronic

Indie

Death Cab For Cutie Sufjan Stevens Real Estate

M83 Flying Lotus Twin Shadow

Real Estate Foster The People Maximo Park

Cinnamon Chasers Twin Shadow

M83 Santigold Nosaj Thing

Foster The People The Antlers The Stone Roses

Experimental

James Blake Burial

Tv On The Radio Foster The People Sufjan Stevens Gruff Rhys

Boy And Bear Bon Iver

Sufjan Stevens Real Estate Death Cab For Cutie

2/12

3/12

4/12

Electronic

Indie

Electronic

Starfucker Twin Shadow SBTRKT

Grizzly Bear Real Estate Sufjan Stevens

Chromatics Miike Snow Caribou

Indie Rock

Electronic Dubstep

1/12

Stray Dogg Bon Iver Boy And Bear

Gang Gang Dance Ariel Pink Sun Glitters

Luminary Youth Twin Shadow Flying Lotus

The Meccabees The National Vampire Weekend

A Classic Education Broken Bells Death Cab For Cutie

Twin Shadow Passion Pit SBTRKT

Indie Rock Twin Shadow Trent reznor & Arricus Ross The Big Pink

Beirut Boy And Bear Stray Dogg

The Meecabees Maximo Park

Grizzly Bear Real Estate Bombay Bicycle Club

5/12

Indie Miike Snow Twin Shadow SBTRKT

Sufjan Stevens The Maccabees maximo park

Lo - Fi

Experimental

Veronica Falls Tennis Best Coast

Active Child Yeasayer Sleep Party People

Experimental Indie Electro Folk

Electronic

Experimental Yeasayer Sleep Party People

6/12

The Shins Real Estate The Maccabees

Twin Shadow Alt J Ginger Ninja

Lo - Fi

Lo - fi Indie Rock Dubstep last.fm/user/ivcha

011

CASUAL DATA 012 012.INF Nevena Bošković Porodično stablo 2014, print

IME

0.0

0.0

CASUAL DATA

013.GD2 Jovan Pavlović Historia y Naturaleza de Mexico 2015, print

175

CASUAL DATA

014.VP1 Katarina Ilišković Dijagram, Ascension, Sam Taylor Johnson 2015

014

let

015.INF Suzana Stojković Food Report 2015, print

pad proklizavanje balans

nestabilnost

016.VP1 Kristina Pavlak Dijagram, Ascension, Sam Taylor Johnson 2015

učestalost

pokret

statičnost

ritam igra

dinamika tenzija

steper

bela golub

017.INF Anja Plovanić Hrana u 7 dana 2014, print

sako

016

crna

017

čovek

ХРАНА У

mirovanje

дана

7

субота

љаа еељ едд нне

пе та к

Sam Taylor Johnson / Ascension, 2003

015

https://www.youtube.com/watch?v=AnxQIR08QGk

7am-12pm

50%

12pm-5pm

10%

5pm-9pm

35%

9pm-12am

понед еља к

ртак четв

Saturday to Friday Food Report

5%

S S ак ор ут

M

сре да

T W

храна

пиће

локација

T

1л

биљни производи

F

тесто и житарице

кисела вода

07:00 - 12:00 факс

2.5 дцл

нес кафа

зачинско биље 1л

поврће

2.5 дцл

турска кафа

зоне

млечни производи

2.5 дцл

чај

пиво

12:00 - 17:00 гости

0,03 дцл

indoor outdoor

pastry sweets

fruits vegetables

outdoor indoor

ликер

животињски производи

30% 70%

bakery

outside

home

храна

0.5л

воће

месо

сомерсби

17:00 - 07:00 напољу

пиће

CASUAL DATA 018.INF Nevena Bošković Recept za proju 2013, print 019.INF Katarina Ilišković Jelovnik u toku ispitnog roka 2014, print

jelovnik u toku ispitnog roka

017

018

23 - 30.8.2014. sub

ned

pon

uto

sre

čet

pet

sub

moj dan 07:00 00:00 dremka

200 ml 0.75 ml

179

CASUAL DATA

020.VP1 Slobodan Marković Moje želje 2015, infografika

020

021.GD2 Maja Mađerčić Meanings of Colors 2012, infografika

zav kao

ala seć

o malo am voje jer s ila s ma a in ž č u mre a je alnim toperic ocij Š na s lan. a im e d r o rovo oljn na p d ov eme da nije o vr e. lim olik m k is e r m v am ada ila s ubim r nja.M u da g prat vibe živa ana elj istra lju d vu ž e t k a d a Ne ok zult il e b r je am bila Ovo agr no u inst limic i de

sub

moje elje

n

0

2

4

6

8

10

12

14

16

mes

18

20

22

fa c e

24

boo

sen

.

tum

blr

ger

k

7

04:1 7

3

02:1 6

25:2

1

8

15:2 9

utorak

40:5

spavanje / nesvesne fiziolo ke profesionalne (u vezi sa poslom) afektivne (uticaj nervoze, besa itd.) intelektualne (u enje, stvaranje) socijalne (igra, dru enje itd.) odmaranje

isnik

35:2

ponedeljak

uto

po

sre

d

et

pe

t

ne

022.VP1 Katarina Ilišković Gubljenje vremena 2015, infografika

022

1 6

:48

13

04:5

3 1

25:0

7 2

07:5

1

3

9 30:1

sreda

021

+1 6

05:1

0

03:2

0

05:0

3 6

45:3 8

četvrtak

04:3 6

07:3

8 +1

1

3

36:3

6

45:3

petak

4 05:2 4

06:4

3 +1

3

27:2

7

36:2 0

subota

05:2

4 -4

6

7

06:2

5

21:5 1

nedelja

02:1 10:13

x

x

x ri

stike

w

follo

like

181

CASUAL DATA

023.VP1 Nataša Lučić Frida, timeline 2016, print 024.INF Natalia Cvik Kcal Color 2014, print

kcal

color

1 kg

2 kg

500 g

150 g

300 g

300 g

600 g 500 g

200 g

150 g

2.1 L 5 kg

700 g

5.6 L

24 h

14 - 28 DEC 2013

024

023

183

CASUAL DATA

Mies van der Rohe

025.VP1 Sofija Nikić, Nina Kraljević, Katarina Ilišković Less is more, Mies van der Rohe 2015, print

Less is more.

Museum of Fine Arts, Houston

1974

2006

houston, texas

026.INF Kristina Pavlak Filmski dnevnik 2014, print

Martin Luther King Jr. Memorial Library

1972 washington, d.c.

One IBM Plaza

1970

330 north wabash, chicago, il, usa

Toronto-Dominion Center

2007

toronto, canada

died in Chicago, Illinois Île-des-Soeurs

1969

:

nuns' island, canada

Neue Nationalgalerie

1968 berlin, germany

SCENARIO 0

Mies van der Rohe

100

REŽIJA KAMERA GLUMA

Less is more.

MUZIKA

2006

Museum of Fine Arts, Houston

1974

Mellon Hall of Science

houston, texas

pittsburgh, pennsylvania

2008

iron man

Martin Luther King Jr. Memorial Library

1972 washington, d.c.

School of Social Service Administration

1965

One IBM Plaza

1970

330 north wabash, chicago, il, usa

Toronto-Dominion Center

toronto, canada

2007

969 East 60th St, university of chicago, chicago, il, usa

died in Chicago, Illinois Île-des-Soeurs

1969

:

nuns' island, canada

Lafayette Park

Neue Nationalgalerie

1968

detroit, michigan

berlin, germany

Chicago Federal Center

1964

Mellon Hall of Science

pittsburgh, pennsylvania

School of Social Service Administration

1965

969 East 60th St, university of chicago, chicago, il, usa

2008

iron man

chicago, illinois

Lafayette Park

detroit, michigan

Chicago Federal Center

1964

2009

chicago, illinois

2400 Lakeview

2400 Lakeview

1963

1963

chicago, illinois

American Federal Building

1962

chicago, illinois

des moines, Iowa

presidental medal of freedom

2009

1959 orden pour le meriete

watchmen

watchmen

The Seagram Building new york, new york

retires from IIT

American Federal Building

Illinois Institute of Technology Master Plan

1962

1958

illinois institute of technology, chicago, il, chicago

des moines, Iowa

presidental medal of freedom Commonwealth Promenade Apartments

Esplanade Apartment Buildings chicago, illinois

2010

S.R. Crown Hall

1956

The Seagram Building

illinois institute of technology, chicago, il, usa

new york, new york

retires from IIT

The Commons

1954

Illinois Institute of Technology Master Plan

chicago, illinois

1958

McCormick House elmhurst, illinois

50 x 50 House

Robert F. Carr Memorial Chapel of St. Savior

1952

2011

illinois institute of technology, chicago, il, chicago

filmski dnevnik

1959 orden pour le meriete

chicago, illinois

2010

illinois institute of technology, chicago, il, usa

Farnsworth House plano, il, usa

860-880 Lake Shore Apartments

1951 chicago, usa

The Promontory Apartments

1949 chicago, illinois

Perlstein Hall

2012

1947 chicago, Illinois

Wishnick Hall illinois institute of technology, chicago, il, usa

Alumni Hall

1946

Iilinois institute of technology, chicago, il, usa

Commonwealth Promenade Apartments 1944 american citizen

chicago, illinois

Minerals and Metals Building

1943

illinois institute of technology, chicago, il, usa

Esplanade Apartment Buildings

1940 relationship with Lora Max

chicago, illinois

2013

director of arhitecture department at the Armour Institute of Technology in Chicago

1938

emigrates to the United States

1937 met Frank Lloyd Wright at Taliesin

S.R. Crown Hall

2011

1956

Verseidag Factory

1935 krefeld, germany

illinois institute of technology, chicago, il, usa

Lemke House

berlin, germany

The Bauhaus closes

1932 several works at MOMA’s exibition

2014

„modern architecture: international exibiton“

MR Lounge Chair MR Chair

1931 Tugendhat House brno, czech republic

X Table met Philip Johnson

Lange and Esters Houses

The Commons

krefeld, germany

director of Bauhaus

1954

Brno Chair

1930 Barcelona Chair Tugendhat Chair Barcelona Couch

The Barcelona Pavilion

026

chicago, illinois

1929 barcelona, spain

Weissenhofsiedlung stuttgart, germany

Afrikanischestrasse Apartments

1927 berlin, germany

McCormick House elmhurst, illinois

Weissenhof estate housting estate for exibition meet Le Corbusier in Stuttgart, Germany

1926 vice president of the Deutscher Werkbund

50 x 50 House

1925

relationship with Lilly Reich

1922 adds „van der“ + mother surname Rohe

2012

Robert F. Carr Memorial Chapel of St. Savior

Friedrichstrasse Office Building

1921

1952

director of architecture exibition in November group meets Van Doesburg, Man Ray, Valter Benjamin

1918 divorce

illinois institute of technology, chicago, il, usa

military service third child Waltrant

Urbig House

1917

postdam, germany

Farnsworth House

1915

plano, il, usa

second child Marianne

1914

first child Dorothea

1913 married Adel Avguste Bruhn

860-880 Lake Shore Apartments

1951

1912 own atelier

chicago, usa

1908 joins Peter Behren's atelier Riehl House

1907 postdam, germany

1905 moves to Berlin

025

The Promontory Apartments

1949

I hope you will understand that architecture has nothing to do with the inventions of forms.

It is not a playground for children, young or old.

Architecture is the real battleground of the spirit.

chicago, illinois

1886 was born as Ludwig Mies in Aachen, Germany architecture

interior design

design furniture

Perlstein Hall

1947 chicago, Illinois

2013

185

CASUAL DATA

027.GD2 Natalia Cvik reč·lik—zvuk, Vladan Radovanović 2013, štampana publikacija 028.INF Katarina Marković Porodica kamelija, infografika 2016, print

028

003

027

187

CASUAL DATA

029.INF Natalia Cvik Teogonija 2014, print

Hesiod T E O G O N I J A postanak bogova

Klio

Talija

Melponema Kaliopa

Euterpa

MUZE

Hestija Demetra

Zevs Hera

MNEMOSINA

Helios

Eos

HRON

HIPERION Apolon

TEJA

Artemida

Asterija

Pers Palast

Taumant

Atlas

EREB

Oneiri

Nemesida

Tanat

Steno

Ortar

NIKTA

Kerber

Tifon Erida

Apata

Meduza

Eurijala

GEJA

Kere

Geras

Ehidna

PONT

ETAR

Kalipso

Gorgone

Keto

HEMERA

Moros

Hesperide

OREA

URAN

Menetije Epitemej

Stiks

OKEANIDE

Ofion Graje

JAPET

Prometej

POTANOJI

Forkije

KRIJ

TETIJA Azija

Nerej

Astreja

Euribija

NAJADE

Hipnos

HEKANTOHIRI

OKEAN

Elektra

Pegaz Hrisaor

FEBA

Leto

Klota Lahesa Atropa

KIKLOPI

TITANI

KEJ

Zevs

TREĆA GENERACIJA

Dika Ejrena

Tiha

TEMIDA

DRUGA GENERACIJA

Eunomija

Mojre

REJA

PRVA GENERACIJA

Posejdon

Hore Selena

Had

Himera

TARTAR

Hidra

EROS

Haron Mom Filotas

Hesiod je starogrčki pesnik iz VIII veka p. n. e. Autor je Teogonije, speva koji predstavlja glavni izvor za grčku mitologiju. Teogonija spada među prve grčke mitološke sinteze koje raspravlja o postanku sveta (Kozmogonija), kao i o rodoslovu bogova. Na samom početku Hesiod piše da je postao Haos. On nigde ne pominje odakle je postao Haos, već, nešto kasnije govori o tome kako su postali Zemlja i Eros koji su, po njemu, nastali sami od sebe jer niotkud, a ni od koga nisu ni stvoreni. Posle Zemlje i Erosa iz Haosa nastaju

Geja Simbol je Zemlje. Primordijalna boginja, nastala iz Haosa.

Začetnica svakog života.

Nikta

Ereb

Primordijalna boginja noći.

Stvorila je kritiku, prokletstvo, obmanu, spavanje, snove, veče, nasilnu smrt, sudbinu, osvetu i razdor.

Bog večne tame. Označava prostor između Zemlje i Podzemlja. Sa Niktom je stvorio večno svetlo i svetli dan.

Uran

Orea

Tartar Pakao, najmračniji i najdublji deo Podzemlja. Tamo su zatvarani bogovi i bića koji služe najteže kazne.

Eros Predstavljao je pokretačku silu novog života i želju za stvaranjem i razmnožavanjem. Spojio je Urana i Geju, odnosno zemlju i nebo.

Pont

Ereb i Nikta, ili Tama i Noć.

Bio je primordijalni bog i personifikacija neba. Sa Gejom je stvorio Titane koji su postali vladari sveta.

Boginja planina a njene ćerke su bile Nimfe, simboli slobode u prirodi.

Bio je najmoćiji bog mora. Sa Gejom je stvorio Nereja, velikog mudraca, Taumanta, Forkija i Keto, bogove morskih nemani i Euribiju, boginju koja predstavlja snagu.

189

Opameti Opameti se se APP APP AND AND UP AND YOU DON’T STOP

OP HOP TI SI TOP

TEKST

ISIDORA NIKOLIĆ INTERVJU IVANA RADMANOVAC MANE IVANA RADMANOVIĆ RADMANOVAC LEGENDA KURSEVA 3.GODINA LEGENDA KURSEVA DIN / Dizajn interfejsa VI semestar 3.GODINA prof. Isidora Nikolić DIN / Dizajn interfejsa VI semestar MASTER prof.

Nikolić KD1 / Isidora Kreativna direkcija

I semestar MASTER prof. Isidora Nikolić KD1 / Kreativna direkcija 1 I semestar prof. Isidora Nikolić

192-197 001-007

RADOVA INDEXINDEX RADOVA Ime studenta Ime studenta

Broj Broj strane strane

PLOVANIĆ ANJA ANJA PLOVANIĆ MOJSILOVIĆ ĐORĐEĐORĐE MOJSILOVIĆ

016-019 206-209

NEDELJKOVIĆ IRMA IRMA NEDELJKOVIĆ KATARINA ILIŠKOVIĆ KATARINA ILIŠKOVIĆ

022 212

KRISTINA PAVLAK KRISTINA PAVLAK MILICA PAVLOVIĆ MILICA PAVLOVIĆ

010-011, 200-201, 014-015 204-205

ĆOSOVIĆ MILOŠMILOŠ ĆOSOVIĆ DESKODESKO NATALIA NATALIA CVIK CVIK

026-027 216-217

NATAŠA NATAŠA LUČIĆLUČIĆ RASTKO MILOJKOVIĆ RASTKO MILOJKOVIĆ

023 213

012-013 202-203 008-009, 198-199, 024-025 214-215 012-013 202 013, 203, 020-021 210-211 028 219

SMART.UP

Sa Ivanom Radmanovac razgovarali Isidora Nikolić i Mane Radmanović

193

SMART.UP

Ivana je grafički dizajner iz Novog Sada.

Završila je master studije u oblasti dizajna i digitalne umetnosti na FMK. Trenutno živi i radi u Be0gradu.

Predstavljamo vam njen master rad Kreativne tehnike kroz nove tehnologije smart phone aplikacija.

Kartica MAKE IT CHANGE i citat Alberta Ajnštajna koji upućuje da ne možemo rešiti naše probleme sa istim načinom razmišljanja koje je dovelo do njihovih stvaranja, upućuje na promenu kao imperativ. Da li te je studiranje na FMK master studijama digitalnih umetnosti promenilo?

Ako nešto izgleda da nije na svom mestu, možda ga treba sagledati iz drugog ugla. Nekad treba promeniti pravac razmišljanja, obrnuti stvari naopačke.

Nakon završenih osnovnih studija, manje više svi ljudi teže da se zaposle, što je normalno. Međutim, za mlade kreativce ovo često bude zamka, jer prestanu da se igraju sa kreativnim problemima pod pritiskom korporativnih zahteva.

Meni lično master studije su pomogle da se prisetim da, pored posla, ne treba da zaboravim i na samoinicirane projekte u kojima je najbitnije zabaviti se i napraviti nešto lepo.

Šta misliš, koji je najveći problem kod tvojih kolega/-inica koji nastaje u procesu kreiranja? I da li to možemo nazvati “blokadom”?

Sigurna sam da svi imamo slične probleme. Često su to kratki rokovi ili nedovoljno dobro definisani problemi klijenta koji vode u generička rešenja ili beskrajne korekcije prvobitne ideje.

Kod umetnika, koji rade na ličnim projektima, blokada je neminovna pojava koja ukazuje da ideja ne može da nađe put do površine svesti. U tim trenucima potrebno je naći tehniku koja može pomoći da se blokada prevaziđe.

Koliko su ovakvi, lični, samoinicirani projekti bitni za nekoga ko se bavi dizajnom i šta oni zapravo znače za njega/nju?

Bitni su i to na više nivoa. To je polje gde ne postoje ograničenja i gde niko ne može da vam zabrani da radite šta vam je volja. Istovremeno se razvija kreativno razmišljanje i kvalitet dizajnera kao autora, jer velika je razlika između osmišljavanja ideje i same tehničke izvedbe neke ideje.

Osim toga, primećujem da često projekti koje viđam na netu i smatram da su super, u stvari jesu samoinicirani, nekomercijalni projekti samih dizajnera ili umetnika.

Kakvo je tvoje iskustvo rada na vizuelnom identitetu nacionalne televizije RTS, da li je u procesu rada bilo za tebe dovoljno kreativnosti, timske nadogradnje, poverenja među članovima?

Kako ti izgleda kad vidiš stvari koji si radila za taj projekat?

Rad na televiziji RTS je veliko iskustvo ali i odgovornost, jer je najgledanija televizija u Srbiji.

Kada je u pitanju timski rad, kreativnost jedne osobe nije od presudnog značaja, jer do rešenja se često dolazi nadogradnjom međusobnih ideja i zajedničkim radom. Bitno je poštovati tuđe mišljenje i ne odbacivati ideje olako, iako nekad na prvu loptu ne zvuče najsjajnije.

195

SMART.UP

Heroj je neko ko žrtvuje svoju udobnost da bi spasio situaciju.

Koji deo kreativnog procesa najviše voliš? Koje su tvoje omiljene tehnike?

Od pripreme do realizacije svašta može da bude prepreka ili zadovoljstvo, ali najviše volim kada sam zadovoljna rezultatom. Tehnike variraju u zavisnosti od situacije, ako je grupni rad u pitanju često je to uobičajni brejnstorming. U ostalim slučajevima dobro istraživanje uglavnom upali. A nekad testiram i MAKE IT kartice :) Prokrastinacija, da ili ne?

Prokrastinacija, da. Gledala sam neki TED talk na tu temu, gde je objašnjeno sa naučne strane zašto je dobro ponekad odlagati kreativni rad.

Možda nije loše pogledati ceo govor, ima zanimljivih stvari - https://www.ted.com/talks/adam_grant_the_surprising_habits_of_original_thinkers

U svom master radu citiraš studio GFDA (Good Fucking Design Advice) koji navode da je inspiracija zarazna, da raste i jača svaki put kada menja nosioca i da nas naši heroji inspirišu, tako da mi inspiršemo jedni druge. Ko su danas tvoji heroji?

Na svetskoj sceni postoji mnogo inspirativnih umetnika, koji me svaki put sve više oduševljavaju svojom originalnošću.

Međutim, heroj je neko ko žrtvuje svoju udobnost da bi spasio situaciju.

Osoba koja je svima poznata, a koja je otišlja najdalje u tome je verovatno Džejmi Oliver, koji je učinio da poverujem da je kuvanje sasvim jednostavna i zabavna stvar, pa čak i da bez blama pozovem prijatelje na večeru.

Koji bi bio tvoj projekat iz snova?

Pažnja mi je trenutno okupirana velikim brojem novih šarenolikih pakovanja raznih zanatskih piva koja su se pojavila na našem tržištu. Mogu reći da ovaj proizvod često kupujem samo zbog pakovanja ili zanimljivog imena. Tako da bi moj skoman projekat iz snova trenutno bio baš to, dizajniranje neke brewing etikete. Na RTS-u se neretko desi da radimo neki humanitarni projekat, ili nešto edukativno, za decu. To je uvek lepo. Meni veoma drag projekat je osmišljavanje špice za takmičenje mladih bendova Bunt rok festivala. Takođe dizajniranje vinil omota za nekog super muzičara je prava poslastica za svakog dizajnera. Ako bih mogla da biram, to bi bila Shura, London Grammar ili nešto slično.

197

SMART.UP

001.DIN Katarina Ilišković Tanenbaum kid 2015, tablet aplikacija

199

SMART.UP

002.DIN Kristina Pavlak Movieline 2015, aplikacija

201

SMART.UP

005

005

003.DIN Milica Pavlović DKSG, vizuelni identitet 2014, logo, piktogrami 004.DIN Grupni rad Zvuk Đorđe Mojsilović DKSG, promo video 2014, animirana grafika

003 004

004

003

005.DIN Natalia Cvik DKSG, vizuelni identitet 2014, logo, baneri 203

SMART.UP

006.DIN Kristina Pavlak Panov lavirint, ĹĄpica za film 2015, animirana grafika

205

SMART.UP 007.DIN Anja Plovanić The Man Who Fell to Earth špica za film 2015, animirana grafika

007

207

SMART.UP

007 209

SMART.UP

008.DIN Natalia Cvik True detective, ĹĄpica za seriju 2014, animirana grafika

211

SMART.UP 010 009.DIN Irma Nedeljković Laurence Anyways, špica za film 2015, animirana grafika 010.DIN Nataša Lučić Girls, špica za tv seriju 2015, animirana grafika

009

213

SMART.UP

011.DIN Katarina Ilišković Force Majoure, špica za film 2014, animirana grafika

Četvoročlana porodica odlazi na zimovanje u Alpe.

Neprimerena reakcija muža usled lavine izaziva nezadovoljstvo u očima žene i dece.

215

SMART.UP

012.KD1 Miloš Ćosović Filmkice/Šumkice/Žurkice 2016, video instalacija

217

SMART.UP 012.KD1 Rastko Milojković Beanie, kritički dizajn 2016, logo, kampanja

219

#8 Propeler VIZUELNE KOMUNIKACIJE I GRAFIÄŒKI DIZAJN

propeler.fmk.edu.rs 07/2016