Почетница 4 - Ау што је школа згодна by Izdavačka kuća Eduka

Miroslav M. Marinkovi} Nade`da Dragi~evi} Jasmina Igwatovi}

PO^ETNICA

pr om

AU [TO JE [KOLA ZGODNA

uk a

Druga zbirka tekstova za po~etno ~itawe i pisawe po kompleksnom postupku za prvi razred osnovne {kole

Мирослав М. Маринковић Надежда Драгичевић Јасмина Игњатовић ПОЧЕТНИЦА 4. АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА Друга збирка текстова за почетно читање и писање по комплексном поступку за први разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић

pr om

РЕЦЕНЗЕНТИ ... ... ...

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА ЗЕМАРТ атеље за дизајн ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Биљана Никић

uk a

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко Влаховић, директор

ШТАМПА __________________________ ИЗДАЊЕ __________________________ ТИРАЖ __________________________

Vodi~ kroz uxbenik

pr om

Непознате речи

Разговарамо о прочитаном тексту

Учимо и подсећамо се

uk a

Занимљивости, шале, пословице, загонетке...

Забавни задаци, ребуси, укрштенице...

Нацртај, напиши у свесци

Sadr`aj 7

Prvak, Desanka Maksimovi}

Dete, Qubivoje R{umovi}

Zimska pesma, Jovan Jovanovi} Zmaj

Nekad se mudrovalo

Nije lako biti dete, Dragomir \or|evi}

pr om

Joca vozi trolejbus, Dragan Luki}

PRVAK

Dobar drug ti vredi vi{e, Pero Zubac Zmajeve pesme

18 20

@aba ~ita novine

Svet

uk a

Mala pesma

23 24

Prvi dan u {koli, Bora Oqa~i}

Bukvar, Milan [ipka

Crtanka, Stevan Rai~kovi}

Proveravamo znawe

POVR]IJADA

Au {to je {kola zgodna, Qubivoje R{umovi}

Ne}e uvek da bude prvi, Aleksandar Popovi}

Povr}ijada, Qubivoje R{umovi}

No}ni }o{ak, Vesna ]orovi} Butri}

Doma}i zadatak, Dragan Luki}

[ta je na kraju, Du{an Radovi}

Posteqa za zeku, Gvido Tartaqa

^etiri devoj~ice, Dragan Luki}

Kako korwa~e u~e, Gvido Tartaqa

Proveravamo znawe

DRUGARSTVO

Dva druga, Lav Nikolajevi~ Tolstoj

52 54

Golub i p~ela, narodna pri~a

Tu`ibaba, Du{an Radovi}

Deda i repa, ruska narodna pri~a

Lisica i gavran, narodna basna

Korwa~a i zec, Ezopova basna

uk a

pr om

Zna on unapred, Gvido Tartaqa

Kitova beba, Gvido Tartaqa

Dum-Dum Oliver i wegov bubaw, Igor Kolarov Zagonetke

Desanke Maksimovi}

72 73

Brane Cvetkovi}a

Grigora Viteza

Hvalisavi ze~evi, Desanka Maksimovi}

Dva jarca, Dve koze, Dositej Obradovi}

Proveravamo znawe

PROLE]E

Vetar seja~, Mira Ale~kovi}

Proletwa zora, Vojislav Ili}

Zdravica, Du{an Radovi}

Deca su ukras sveta, Qubivoje R{umovi}

Pri~a u slikama

U gostima, Desanka Maksimovi}

Pesme o cve}u, Dobrica Eri} 94

Masla~ak

Quti}

Visibaba Slavni lovac Lijino pismo Kod lijine ku}e No}

pr om

Je`eva ku}ica, Branko ]opi}

Bela rada

95 96 97 98 99 100

Potjera

101

Vuk

101

Medo

102

uk a

Rastanak

Divqa sviwa

102

Pred je`evom ku}icom

104

Tri galamxije

105

Je`ev odgovor

106

Kraj

107

Sveti Sava

Sveti Sava i |aci, narodna pri~a

108

Sveti Sava i roditeqi sa malim detetom, legenda

109

Proveravamo znawe

110

pr om

PRVAK

uk a

ШКОЛА

uk a

I ti, sunce jarko, {to ranije mo`e{, u prozor mi grani da pre mene Ivan i Petar i Marko sutra ne porani.

pr om

Petli}u peva~u, sutra me probudi pre nego {to ptice iz gnezda poska~u, pre dece i qudi – vikni glasom jasnim, prvi dan u {kolu da ti ne zakasnim.

Prvak

I ti, mama, rano, kako zora svane, u sobu utr~i i sa mene svuci brzo pokriva~e – ho}u da u {koli, s tablicom u ruci, budem prvo |a~e.

Desanka Maksimovi}

• jarko - `arko, crveno • grani - obasjaj, zasijaj • zora - deo dana kada sunce izlazi • tablica - mala crna tabla na kojoj su |aci pisali

 Ko se u pesmi obra}a petli}u i suncu?  [ta dete moli petli}a?  Za{to prvak `eli da ustane pre svih?  Opi{i svoj prvi dan u {koli: kako si se ose}ao/ose}ala, sa

Odgonetni zagonetke.

pr om

kim si sedeo/sedela u klupi, {ta ste radili na ~asovima...

Pred tobom le`i poqe, sasvim je bele boje. I ~eka crnu ki{u iz desne ruke tvoje.

uk a

Od malog sam prsta tawa, svaki dan sam sve mawa. Telo mi je drveno, srce crno kameno.

ВА

({kola)

(slova)

Re{i rebuse.

• Veliko slovo pi{emo na po~etku re~enice. (\ak ide u {kolu. Napisao je doma}i zadatak.) • Velikim po~etnim slovom pi{emo imena, prezimena i nadimke qudi. Zapamti: prvo izgovaramo i pi{emo ime, a zatim prezime. (Vuk Karaxi}, Jovan Jovanovi} Zmaj) • Napi{i svoje ime i prezime: ............................................................................. • Napi{i ime i prezime svoje u~iteqice ili svog u~iteqa: ............................................................................. 9

Dete

pr om

Ne}ete mi verovati I veliki pesnik Gete Nekada je bio beba I veoma nemirno dete.

Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete.

uk a

Brkati Hajduk Veqko [to je zlotvoru pra{io pete U po~etku je sisao palac I bio nemogu}e dete.

Junaci kosmosa [to lete na druge planete Prvo su sedeli na no{ama A posle su seli u rakete. Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete.

Qubivoje R{umovi}

• veliki pesnik Gete – poznati nema~ki pesnik • Hajduk Veqko – Veqko Petrovi}, poznat po svojoj hrabrosti • zlotvor – onaj koji ~ini zlo drugima • pra{iti pete – naterati nekoga u bekstvo • kosmos – svemir, vasiona

 Koji deo u pesmi ti je najzanimqiviji? Objasni za{to.  [ta su nekada bili pesnik Gete, Hajduk Veqko i junaci

pr om

kosmosa?  Objasni re~i pesnika: „Dete je dete, da ga volite i razumete”.  Na koji na~in tvoji roditeqi, baka, deka... pokazuju da te vole?

Decu treba voleti, razumeti i po{tovati, poru~uje odraslima pesnik Qubivoje R{umovi}. To bi bila PORUKA ove pesme.

uk a

Opi{i nekog ~lana tvoje porodice sa kojim se naj~e{}e igra{. Napi{i kako se zove, kako izgleda, kako se igrate. Mo`e{ ga/je i nacrtati.

Objasni poslovicu:

Kakvo zvono - takav glas; Kakvo `ito - takav klas; Kakvo drvo - takav klin; Kakav otac - takav sin.

Od datih slova sastavi re~. Napi{i je pisanim slovima.

П Р А И Д Ц О О 11

Zimska pesma

Zima, zima – e, pa {ta je? Ako j' zima, nije lav! Zima, zima – pa neka je, ne boji se ko je zdrav!

pr om

Hajd napoqe momak ko je, tamo veje krupan sneg, vidi{ onde navej je ~itav bedem, ~itav breg.

uk a

A {ta mo`e zima meni, {ta mi mo`e, {ta mi sme?! Nek mi nosi} pocrveni, eto to je, to je sve.

Seka Zorka, nemoj stati, tvoj nek bude prvi red; sad }emo se zagrejati – ~u~ni samo na taj led!

Gle sad `ive `eleznice – to je trka, to je let. Zbogom, ptice krilatice, na{ je sada ceo svet! Jovan Jovanovi} Zmaj

• Hajd napoqe momak ko je – neka iza|e napoqe ko je hrabar • bedem – nasip, visok zid • breg – mawe brdo Jovan Jovanovi} Zmaj je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika za decu. Po zanimawu je bio lekar. Wegove najpoznatije de~je pesme su: Mali kowanik, Pa~ja {kola, @aba ~ita novine...

uk a

Ilustruj ovu pesmu.

pr om

 Koje su omiqene de~je igre na snegu?  Razmisli za{to bi se neko mogao pla{iti zime.  Zbog ~ega se deca u pesmi ne pla{e zime? U ~emu uìvaju?  Ispri~aj koja je tvoja omiqena igra na snegu.  Razmisli i objasni za{to su deca ìva èleznica.

Zima, zima – e, pa {ta je? Ako j' zima, nije lav! Zima, zima – pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Popuni ukr{tenicu.

6 7 8

4 9

Ovo je STIH. STIH je jedan red u pesmi.

1 - godi{we doba 2 - ìvotiwa sli~na ma~ki (ima peru{ke na {picastim u{ima) 3 - 3. i 30. slovo azbuke 4 - 1. slovo azbuke 5 - broj 100 6 - ìvotiwa koja vu~e sanke Deda Mraza 7 - mala ìvotiwa koja voli sir 8 - ìvotiwa koja ~uva ku}u 9 - 22. slovo azbuke 10 - za~in kojim ne{to soli{

Nekad se mudrovalo Narodne zagonetke Zaokru`i slike koje predstavqaju re{ewa zagonetaka. Najvi{e zna, najmawe govori.

Puna {kola |aka, niotkuda vrata.

uk a

Celog veka prede, a `icu mu ne vidi{.

pr om

Ceo dan ide, a nikud ne odmi~e.

Narodne pitalice

Objasni kako razume{ ove pitalice. Pitali zmiju: - Za{to ti je svako neprijateq? - Zato {to ja nisam nikome prijateq.

Pitali psa: - Za{to tako mnogo laje{? - Drugoga zanata ne znam.

• zanat – posao, ve{tina 14

Narodne poslovice Zaokru`i slovo ispred obja{wewa poslovice.

pr om

U laì su kratke noge. a) Laè onaj koji ima kratke noge. b) Kada neko laè, noge mu postanu kra}e. v) Svaka la` se kad-tad otkrije.

Ispeci, pa reci. a) Ispri~aj sve {to `eli{. b) Prvo razmisli {ta }e{ kazati, pa tek onda reci. v) Prvo ne{to ispeci, pa onda pri~aj o tome.

Prvo sko~i pa onda reci – hop! a) Prvo ne{to uradi, pa onda pri~aj o tome. b) Pre nego {to ne{to uradi{, ispri~aj {ta }e{ raditi. v) Svaki put kada sko~i{ reci - hop!

uk a

Narodne brzalice

Izgovori {to br`e mo`e{.

Na vrh brda vrba mrda.

Riba ribi grize rep.

Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.

Leì kuja ùta, ukraj ùta puta.

Nije lako biti dete ^esto jede{, tvrdo spava{, mnogo jurca{, pravi{ {tete... kad te grde, odobrava{. – Nije lako biti dete.

pr om

„Lepo `va}i! Peri ruke!” „Be`i daqe od tog Srete!” „S tobom stalno neke muke!” – Nije lako biti dete.

uk a

Batinama kad se nada{, u odbranu zove{ tete, pred prutom se isprepada{. – Nije lako biti dete!

Pa ricinus, pa vakcine... Zabrawene cigarete... „Jo{ si mali za to, sine!” – Nije lako biti dete.

Na drve}e sve se pewe{. Tajno voli{ Oqe, Cvete... Pod teretom torbe stewe{. – Nije lako biti dete. ^im spaze da nisi mali, zrelo{}u ti nekom prete, `ivot jeste zgodan, ali... – Nije lako biti dete. Dragomir \or|evi}

• tvrdo spavati – spavati dubokim snom • prut – tanki {tap kojim su se u pro{losti ka`wavala deca • ricinus – lekovito uqe neprijatnog ukusa

 Za{to nije lako biti dete? Pro~itaj i nabroj zbog ~ega

odrasli u pesmi grde decu.  U pesmi podvuci stih koji se ponavqa. Za{to, po tvom mi{qewu, pesnik ponavqa ove re~i?  [ta se tebi ne dopada, a odrasli od tebe o~ekuju da uradi{?

pr om

Opi{i neki uzbudqiv doga|aj koji pamti{. Napi{i o tome kra}i sastav. Du{an Radovi} je rekao o deci:

uk a

• Volimo decu i kad su kriva, jer }e ih `ivot ka`wavati i kad nisu. • Te{ko je biti dete i biti dobar. Lak{e je biti star i razumeti decu. • Ju~e je jedan roditeq zavapio na roditeqskom sastanku: - Dajte mi dobro dete, pa }ete videti kakav sam ja otac!

Sva deca na svetu imaju svoja prava i obaveze. Koja su tvoja prava, a koje obaveze? Spoj linijom.

Da po{tuje{ sve ~lanove svoje porodice.

Da redovno dolazi{ na ~asove. PRAVO

Da ima{ porodicu.

Da se le~i{ kada je to potrebno.

OBAVEZA Da po{tuje{ savete lekara.

Da se {koluje{. 17

Joca vozi trolejbus

pr om

Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami: – Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e. Onda Joca po|e ukrug oko stola. Mama zaboravi da Joca nije kod ku}e, pa vikne: – Joco, donesi mami malo drva! Joca, naravno, ne moè da poslu{a mamu jer nije kod ku}e. Onda se mama opet zaboravi pa vikne: – Joco, gotove su pala~inke! A Joca, ba{ nekako u to vreme, prolazi trolejbusom pored svoje ku}e i ~uje mamu, pa saop{ti putnicima: – Kola su u kvaru. Pravac garaà. Onda dotr~i do mame i kaè: – Za opravku trolejbusa tri pala~inke.

uk a

Dragan Luki}

• trolejbus – vozilo sli~no autobusu, kre}e se pomo}u struje koja do wega dolazi posebnim kablovima

 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

uk a

pr om

[ta Joca ~esto radi? a) Donosi mami drva. b) Odlazi da se vozi trolejbusom. v) Igra se tako {to zami{qa da vozi trolejbus.  Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. Kad mama zamoli Jocu da joj donese drva: a) Joca se pravi da je ne ~uje; b) Joca je odmah poslu{a; v) Joca joj kaè da je zauzet.  [ta se dogodilo kada je mama rekla da su pala~inke gotove?  Koje osobine ima Joca? Zaokruì slova ispred odgovaraju}ih re~i. a) neposlu{an; g) nemiran; b) ma{tovit; d) hrabar; v) lew; |) sebi~an.  Koja je tvoja omiqena igra~ka?  Kako ti najvi{e voli{ se igra{? Napi{i ili nacrtaj o ~emu ti voli{ da ma{ta{. Kako zami{qa{ sebe? [ta radi{?

LIK je junak u tekstu, neko o kome se govori u kwi`evnom delu (pesmi, pri~i...). U pri~i Joca vozi trolejbus govori se o mami i Joci. LIKOVI u ovoj pri~i su Joca i mama. Mesto na kome se ne{to doga|a u tekstu naziva se MESTO RADWE. MESTO RADWE u ovoj pri~i je Jocina ku}a, jer se sve de{ava u ku}i. 19

uk a

pr om

Dobar drug ti vredi vi{e

Pero Zubac

• beda – nesre}a, nevoqa • sloga – kad se qudi po{tuju i sla`u

 Objasni {ta zna~i „drugarstvo ti zlata vredi”. Kako si

razumeo/razumela taj stih?  Kako se zove tvoj najboqi drug/drugarica? Gde ste se i kada upoznali? Koje su vam omiqene igre?  [ta si nau~io/nau~ila iz ove pesme? Koja bi bila poruka ove pesme?

pr om

GLAS, SLOVO, RE^ Kada izgovorimo A - to je GLAS. Kada zapi{emo glas - nastaje SLOVO. Vi{e slova ~ine RE^, ali samo ako ta grupa slova ima neko zna~ewe. U D R G - slova D R U G - re~

uk a

Pravilno rasporedi slova tako da dobije{ re~i. iva{q ..................................... apatk ..................................... tasal ..................................... anam{ .....................................

Popuni ukr{tenicu.

Zmajeve pesme @aba ~ita novine Da novine ~ita, To vam slika ka`e, Al' ne mo`' da na|e [to joj o~i tra`e.

Znate ve} o ~emu @abe brigu vode: Ho}e li se skoro Odseliti rode.

Sedi `aba sama Na listu lokvawa, Od `arkoga sunca [titom se zaklawa.

pr om

Jovan Jovanovi} Zmaj

uk a

• `arko - jarko, sjajno, vru}e • {tit - suncobran, nadstre{nica

Svet

Tamo Dunav, Zlata pun, Onde trava, Ovde `bun, Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug.

Ala j' lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet, Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad!

Jovan Jovanovi} Zmaj

• sad - ba{ta, mesto gde je ne{to posa|eno • lug - {umica, gaj

Mala pesma Mala deca, mala la|a, malo more, malo jedro i katarka nad wom gore.

Sve je malo, te izgleda kao {ala, kad je tako, nek i pesma bude mala.

pr om

Jovan Jovanovi} Zmaj

Malo vetra, mali vali, mala luka, mala krma, mala muka, mala ruka.

uk a

• la|a - brod, jedrewak • katarka - drveni stub na brodu na kome se razapiwu jedra • vali - talasi • krma - zadwi deo broda ili ~amca

Prepi{i pisanim slovima jednu od ovih pesama. Ilustruj je.

 Nau~i napamet jednu Zmajevu pesmu po svom izboru. Re{i rebus.

(Jovanovi})

(Jovan)

(Zmaj)

ВЋ И

Crtanka Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega.

Daj mi `utu boju da obojim proju pa }u wome zatim sunce da pozlatim.

Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku.

pr om

Daj mi dve-tri ~iste hartije al' iste i jednu olovku da nacrtam plovku.

Stevan Rai~kovi}

uk a

I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda.

Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista.

Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica.

• hartija – papir • plovka – patka

• proja – kukuruzni hleb

 Pro~itaj, uo~i i zapi{i {ta je u pesmi obojeno slede}im bojama: `utom ...................................................................................................................... plavom .................................................................................................................... zelenom ..................................................................................................................

crvenom ..................................................................................................................

pr om

belom ....................................................................................................................... crnom .......................................................................................................................

 Koja je tvoja omiqena boja? [ta najvi{e voli{ da crta{?  Napi{i {ta bi obojio/obojila ovim bojama: qubi~astom ..........................................................................................................

uk a

naranxastom .......................................................................................................

[ta misli{, kako izgleda zavr{en crte` iz pesme? Nacrtaj ga i oboj bojama koje se pomiwu u pesmi.

Za{to se ka`e:

Slika govori vi{e od hiqadu re~i?

Prvi dan u {koli LICA: sin, otac

uk a

pr om

SIN: Dobar dan, tata. OTAC: O, zdravo, juna~e! Kako si proveo prvi dan u {koli? SIN: Pa, onako... OTAC: [ta ste radili? Jeste li ne{to u~ili? SIN: Jesmo, tata. Nau~ili smo da lepo aplaudiramo. OTAC: A kome ste aplaudirali? SIN: Na{oj u~iteqici. Dr`ala nam je govor. OTAC: A o ~emu je govorila? SIN: O svemu pomalo. Prvo nam je govorila kako treba da se pona{amo u ku}i, na ulici i u {koli. OTAC: I {ta jo{? SIN: Zatim nam je rekla da ne dolazimo u {kolu prqavih ruku, da ne psujemo, da ne razbijamo prozore i sijalice, da ne igramo fudbal na ulici, da po{tujemo starije, da ne jedemo zeleno vo}e, da ne pri~amo na ~asovima, da ne prepisujemo doma}e zadatke, da ne prelazimo ulicu na zabrawenom mestu, da ne vu~emo devoj~ice za kosu, da ne lutamo kasno no}u ulicama, da nam roditeqi ne pi{u doma}e zadatke, da ne... OTAC: ^ekaj, sine, {ta si se zahuktao? Vama je, izgleda, sve zabraweno. A {ta vam je dozvoqeno? SIN: Dozvoqeno nam je... dozv... (kroz pla~)... dozvoqeno nam je da u~imo i dawu i no}u! Bora Oqa~i}

• zahuktati se - u`urbano i bu~no ne{to raditi

 Priseti se svog prvog dana u {koli. [ta je vama govorila

De~ak po~iwe da pla~e.

u~iteqica/u~iteq kada ste u{li u u~ionicu? Kako si se ose}ao/ ose}ala?  [ta je u tvojoj {koli dozvoqeno, a {ta ne? Da li bi ne{to promenio/promenila? Objasni za{to. Navedi primer lepog pona{awa koji ti primewuje{.  Brojevima od 1 do 4 obele`i redosled doga|aja u pri~i.

pr om

Tata ga pita {ta su radili u {koli. De~ak dolazi iz {kole.

De~ak nabraja {ta je u~iteqica rekla da je zabraweno.

 Podelite uloge. ^itajte i odglumite ovaj tekst.

uk a

Napi{i re~i koje zna~e suprotno. neuredan - ......................................

iskren - ...........................................

veseo - ...............................................

pristojan - .....................................

nepa`qiv - .....................................

vredan - ..........................................

Pravila lepog i kulturnog pona{awa nazivaju se BONTON.

Tekst koji se pi{e radi izvo|ewa na sceni (pozornici) naziva se DRAMSKI TEKST. Dramski tekst je napisan po ulogama (licima). Lica u ovom dramskom tekstu su otac i sin.

Bukvar

uk a

pr om

Bukvar je prva kwiga, iz bukvara |aci prvaci u~e slova, kako da ~itaju i pi{u. Re~ bukvar nastala je veoma davno, pre petsto, mo`da i vi{e godina. Tada, u jeziku na{ih predaka, re~ bukva nije zna~ila samo vrstu drveta nego i ono {to mi danas podrazumevamo kad ka`emo slovo – pisani znak za glas. Po tome je i kwiga iz koje se u~e slova, ili bukve, dobila naziv bukvar. Pored re~i bukvar, u na{em jeziku postoji i novija re~ slovarica, ali obi~no se ne misli na kwigu, ve} na kutiju s ise~enim slovima, predvi|enim za slagawe. U doslovnom prevodu na dana{wi jezik, bukvar bi bio – slovar, ali ga niko tako ne naziva jer je ve} ranije slovar zna~io re~nik (prema staroj slovenskoj re~i slovo = re~). Kod nas se, umesto bukvar, govori jo{ i po~etnica, zato {to je to prva, po~etna kwiga u osnovnoj {koli. Nekada se bukvar nazivao azbukvar i bekavica jer se iz wega u~ila azbuka i sricala se, bekala, slova. Ina~e, osim bukvara, od stare re~i bukva nastale su i na{e re~i bukvalan (doslovan), zatim bukvalno i jo{ neke re~i, toliko zastarele da ih ne vredi ni pomiwati. Milan [ipka

• bukvar - prva {kolska kwiga iz koje se u~i ~itawe i pisawe • bukva - vrsta drveta • re~nik - ure|en spisak re~i po azbu~nom redu

 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora:

pr om

[ta je bukvar? a) kwiga o biqkama v) prva kwiga o slovima b) crtanka g) razmi{qanka Osim vrste drveta, bukva ozna~ava i: a) notu v) slovo b) ton g) glas Bukvar danas ima i svoj drugi naziv: a) slovarica v) po~etnica b) bojanka g) slikovnica  Kada je nastala re~ bukvar? Nau~ili smo {ta je GLAS, a {ta SLOVO. Sastavi {to vi{e re~i od datih slova i napi{i ih.

uk a

B V U R K A

.................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. RE^ je niz slova koji ne{to zna~i. RE^ENICA je sastavqena od re~i. Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom (.), uzvi~nikom (!) ili upitnikom (?). Bukvar je prva kwiga. [ta je slovarica? Ura, nau~ili smo pisana slova }irilice! Vuk Stefanovi} Karaxi} je ro|en 1787. godine u Tr{i}u, blizu Loznice. Osmislio je na{u azbuku, u kojoj svakom glasu odgovara jedno slovo. Zbog toga je na{a azbuka veoma laka i jednostavna za u~ewe. Ima 30 slova za isto toliko glasova. Poznata je izreka: Pi{i kao {to govori{, ~itaj kao {to je napisano. 29

Proveravamo znawe Pisawe velikog slova

 Pro~itaj i pravilno prepi{i re~enice pisanim slovima. moj deda ranko jovanovi} `ivi u ~a~ku .................................................................................................................................................. volim da ~itam pesme jovana jovanovi}a zmaja

.................................................................................................................................................. Slovo, re~, re~enica

pr om

slovo Joca vozi trolejbus. re~ vozi trolejbus. Joca re~enica vozi trolejbus. Joca

 Pore|aj po azbu~nom redu re~i:

voz, `aba, avion, {i{arka, xak, zvono, jabuka, kwiga, torta. ..................................................................................................................................................

uk a

..................................................................................................................................................

 Dopuni re~enice odgovaraju}im re~ima: Ana ....................................... zanimqivu kwigu.

Petar najvi{e voli ........................................ ....................................... i ....................................... su najboqi drugovi.

 Iz teksta Prvi dan u {koli prepi{i re~enicu koja na kraju

ima: ta~ku (.); .................................................................................................................................................. uzvi~nik (!); .................................................................................................................................................. upitnik (?). .................................................................................................................................................. 30

uk a

pr om

POVR]IJADA

Au {to je {kola zgodna

Au {to je {kola zgodna, Le~i lewost i samo}u, K da mi je ku}a rodna, [teta {to ne radi no}u!

pr om

Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one dru`ine Da delimo u`ine.

uk a

Au {to je {kola sjajna, U klupama par do para, Svaki {apat, svaka tajna Jednu novu qubav stvara.

Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one s kikom Koju ne dam nikom!

Qubivoje R{umovi}

• lewost - nerad • ku}a rodna - dom u kome smo se rodili i u kome ìvimo • druìna - grupa dece koja se druì i zabavqa Qubivoje R{umovi} je istaknuti de~ji pisac. Napisao je preko 90 kwiga, uglavnom za decu. Dobitnik je velikog broja priznawa i nagrada. Autor je poznate emisije Fazoni i fore.

 Kako {kola le~i lewost i samo}u? Sa ~ime pesnik poredi

pr om

{kolu?  Za{to je de~ak tu`an kad ne ide u {kolu? [ta je u woj sjajno?  Pesnik pomiwe lewost, samo}u, dru`ewe, qubav. Kako bi ti opisao/opisala {kolu?

uk a

[ta se tebi najvi{e dopada u {koli? Napi{i nekoliko re~enica o tome i ilustruj.

Do|e Perica ku}i posle {kole i ka`e tati: - Danas sam dobio pet! - Bravo, sine! A iz ~ega? - ^etiri iz fizi~kog i jedan iz matematike.

Pita Perica u~iteqicu: - U~iteqice, da li Vi ka`wavate decu za ono {to nisu uradili? - Naravno da ne! - Super, ja nisam uradio doma}i zadatak.

Tekst moè biti napisan kao: PESMA PRIÂ DRAMSKI TEKST PISCI su qudi koji ih pi{u. Kada neko pi{e pesme, za wega/wu kaèmo da je PESNIK ili PESNIKIWA. NASLOV je naziv nekog teksta, kwige, filma... Au {to je {kola zgodna je naslov pesme. Qubivoje R{umovi} je pesnik koji je napisao ovu pesmu. 33

Ne}e uvek da bude prvi

uk a

pr om

MAMA: Decoooo! Do|ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik! MAMA: Dobro, dobro! Ne sva|ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranxe {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Opet on! Ne}u! Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, kao da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ide u podrum za drva? (ti{ina) [ta je sad? (ti{ina) [ta je, Milice? (ti{ina) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj, neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko grabqiv. Aleksandar Popovi}

• fil - slatki premaz za tortu • kukati - `aliti se • grabqiv - neko ko drugima otima i `eli sve za sebe

 Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe.

uk a

pr om

Tekst Ne}e uvek da bude prvi je: a) pesma; b) dramski tekst; v) pri~a. Mesto radwe u ovom tekstu je: a) ku}a; b) dvori{te; v) {kola.  Ko su likovi koji se pomiwu u ovom tekstu? Prona|i i podvuci u tekstu re~enice u kojima se mama obra}a deci po imenu.  Kako se pona{aju brat i sestra? Za{to se raspravqaju?  Za{to je va`no da ~lanovi porodice dele obaveze i poma`u jedni drugima? Ispri~aj kako se ti pona{a{ kod ku}e i koje su tvoje obaveze.  Pripremite se da scenski izvedete ovu pri~u. Podelite me|usobno uloge i nau~ite tekst napamet. Glumite i zabavite se.

RE^ENICA

Obave{tewe: Eto, pu{tam joj, neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko grabqiv. Pitawe: Za{to uvek on? Dobro, a ko }e da ide u podrum za drva? Zapovest: Do|ite! Ne sva|ajte se! 35

Povr}ijada Javila se {argarepa: „Rumena sam, zdrava, lepa, al’ me tresu stra{ne krize nema nikog da me grize!”

Draga deco, dobro, {ta je? ûjete li te vapaje? Dok povr}e radi, gine, proizvodi vitamine, vi leìte, vi leìte i jedete lewe pite!

pr om

Javila se glava keqa: „Dosta mi je tih starkeqa! Ho}u decu, lepu, bledu, da me vole, da me jedu!”

Sve te liske i krtole Znajte da vas mnogo vole Posavina, Pomoravqe Juna~ko vam `ele zdravqe.

Javio se karfiol: „Mene mu~i jedan bol, gde su deca gladna, ~ista da me kao ni{ta sliste?!”

uk a

Qubivoje R{umovi}

Javili se razni luci, kukaju}i kao kukci: „Gde su klinci beli, `uti, neka do|u, nismo quti!”

• kriza - zbrka, te{ko}a • starkeqe - stariji qudi • slistiti - pojesti • kukci - insekti, bubice • vapaj - zapomagawe, jauk

• liske - listovi • krtola - krompir • Posavina, Pomoravqe - plodno zemqi{te oko reka Save i Morave na kojima se gaji povr}e

 Koje se povr}e spomiwe u ovoj pesmi?  Koga to „trese te{ka kriza”? Za{to?  [ta deci poru~uje povr}e u ovoj pesmi? Za{to je va`no jesti

pr om

razli~ito povr}e?

Razgovaraj sa odraslima {ta su vitamini i za{to su va`ni. KO JEDE POVR]E RASTE BRZO, RASTE ZDRAVO! BRAVO, BRAVO!

uk a

Napi{i i nacrtaj koje povr}e ti najvi{e voli{ da jede{.

Popuni ukr{tenicu.

Zaokru`i sliku koja predstavqa re{ewe zagonetke. On se mo`e jesti ceo, sve`, iseckan il' kiseo. Bake ga u teglicu stavqaju za zimnicu. 37

No}ni }o{ak

uk a

pr om

Ponekad me u one rane jutarwe sate, kada se sunce tek sluti, a mesec jo{ uvek ba{kari po velikoj nebeskoj posteqi, probude neki {umovi koji svaki put li~e na tanani glasi}. Zvuk dolazi iz mog }o{ka i, kada ustanem i pri|em tom mom ~arobnom mestu, ni~eg vi{e nema. Vratim se u krevet i oslu{kujem... A moj }o{ak!? To nije onaj }o{ak za kaznu. ]o{ak, to je }o{e gde ~uvam najva`nije stvari, najdraè igra~ke. Tu, u }o{ku, igra~ke dobijaju magi~nu mo}, u }o{ku one oìve: meda pri~a, lutka se smeje, lopta sama ska~e. U }o{e se }u{nem kada sam tuàn ili kada ne{to ho}u, a ne smem, ~e{}e kada ne{to ne}u, a moram. U tom delu sobe uvek je najtoplije. Tu se najduè zadrì miris kola~a, najboqe se pri~aju pri~e. U tom }o{ku sam proverio: zidovi zaista imaju u{i, ali imaju i usta... U }o{e roditeqi po{aqu sestru i mene kada se posva|amo i po~nemo da vi~emo po ku}i jedno na drugo. Znaju da }emo se na tom mestu pomiriti, jer – u }o{ku se pri~a tiho, u }o{ku ru`ne re~i onemo}aju, {apat ih razoruà.

uk a

pr om

I onda postaju sme{ne same sebi. A kada re~i po~nu da se smeju, smejemo se i sestra i ja. Ali, ponekad, kada je mnogo quta na mene, sestra se poslu`i lukavstvom: usred smeha, kada je sigurna da su mama i tata ~uli da je sve u redu, ona po~ne tiho, {u{kaju}i i jedva ~ujno, da pri~a stra{ne pri~e. Skupim se u }o{ku i }utim. Gledam je u o~i i ne}u da je molim da prestane. Znam, rugala bi mi se. A, pla{im se. Mnogo! I onda, posle nekog vremena, kao da nije bilo ni~ega, sestra ustane i ode. Ja jo{ dugo sedim u }o{ku, a stra{ne re~i lebde oko mene, lupaju jedna o drugu, udaraju o zidove i pod, odzvawaju do dugo u no}... Ponekad u ono rano jutro, probu|en pramenovima svetlosti, neki {um dolazi do mog kreveta. To su se i re~i probudile. Oslu{kujem: to su one iste re~i koje su mi sino} izgledale tako stra{ne, a evo ih sada, u }o{etu, pod zrakom sunca. Sasvim su druga~ije. Osmehnem se samome sebi. A, iz drugog dela sobe ~ujem uzdah olak{awa. I sestra je budna! Ni ona se vi{e ne pla{i sopstvenih stra{nih pri~a...

• }o{ak - ugao sobe • ba{kariti se - odmarati se le`e}i

Vesna ]orovi} Butri}

• posteqa - krevet • slutiti - predose}ati da }e se ne{to dogoditi

 [ta ponekad probudi de~aka pred zoru?  Opi{i kako zami{qa{ no}ni }o{ak iz ove pri~e.  [ta se de{ava sa de~akovim igra~kama? Kakvu magi~nu mo} dobiju u tom }o{ku?  Kad roditeqi sestru i wega po{aqu u }o{ak? ^ega se de~ak najvi{e pla{i?  Svako dete ima neko mesto u ku}i gde se ose}a prijatno. Da li ti ima{ „no}ni }o{ak”? Opi{i kako tu provodi{ vreme. 39

Doma}i zadatak

uk a

pr om

Vratila se Jasna iz {kole, a mama je upitala: — Kako je bilo u {koli, Jasna? — Lepo — re~e Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvi~ i po|e da se igra. — A {ta ima{ za doma}i zadatak? — Ni{ta. Ni sutradan Jasna nije imala ni{ta za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je po{la u {kolu. Pozdravila se sa u~iteqicom i upitala je: — Da li je ta~no da Vi svojim |acima ni{ta ne zadajete za doma}i zadatak? — Svaki dan zadajem doma}i zadatak — rekla je u~iteqica. Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala: — Jasna, kako si mogla da mi ka`e{ da ti u~iteqica nije zadavala doma}e zadatke? — Pa... nije — re~e Jasna. — U~iteqica je uvek govorila: „Deco, napi{ite celu stranu slovo a.” Ali meni nije ni{ta rekla. Od tada Jasnina u~iteqica ovako zadaje doma}i zadatak: — Deco, kod ku}e napi{ite celu stranicu slovo e. I ti, Jasna, napi{i to isto. Deco, kod ku}e ispi{ite celu stranicu slovo o. I ti, Jasna, ispi{i... Dragan Luki}

 [ta je Jasna svakog dana govorila majci?  Za{to je mama oti{la u {kolu?  Kako je kasnije u~iteqica zadavala doma}i zadatak?  [ta misli{ o Jasni? Koje osobine ona ima?

pr om

Velikim po~etnim slovom pi{u se: • Imena gradova, sela, reka, planina: Beograd se nalazi na u{}u Save u Dunav. U blizini je planina Avala. • Nazivi ulica i {kola: Ivana Raki} `ivi u Gra~ani~koj ulici i ide u Osnovnu {kolu „Kraq Petar Prvi”.

 Napi{i pisanim slovima re~enicu u kojoj }e{ navesti svoju

uk a

adresu i mesto gde `ivi{. .................................................................................................................................................. ..................................................................................................................................................

 Dopuni re~enicu:

Idem u Osnovnu {kolu ..................................................................................

 Prepi{i tekst pravilno:

Sa roditeqima ~esto odlazim na planinu zlatibor. ove godine sa nama su i{li i na{i ro|aci iz ~a~ka. oni `ive u svetogorskoj ulici u blizini osnovne {kole „ratko mitrovi}”. u okolini grada se nalaze planine kablar, jelica i ov~ar. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. 41

[ta je na kraju

Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta? [ta je na kraju, deca bi htela da znaju. Zato jedu, zato spavaju, Zato rastu br`e od kaputa.

pr om

[ta je na kraju srede? ^etvrtak. A {ta – na kraju ~etvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva? Uvek je jedan novi po~etak.

uk a

Krajevi se potro{e, po~eci uvek traju. Po~etak – eto {ta je na kraju!

Du{an Radovi}

Du{an Radovi} je bio poznati srpski pisac i novinar. Ve}inu svog stvarala{tva posvetio je deci i pisawu za decu. Neka od najpoznatijih dela su: Plavi zec, Tu`ibaba, Da li mi verujete i mnoga druga. Jedno de~je pozori{te u Beogradu nosi wegovo ime.

 [ta je „na kraju svih krajeva”, po pesnikovom mi{qewu?

pr om

Objasni kako to razume{.  Deca su radoznala i vole da postavqaju mnoga pitawa. Koja pitawa bi ti postavio/postavila?  Prepi{i pesmu pisanim slovima, a ako `eli{ - nau~i je napamet.

Napi{i sastav na temu Bio sam radoznao/radoznala.

uk a

Napi{i nazive dana u sedmici koji nedostaju.

ponedeqak

sreda

petak

Kitova beba

Jo{ mu ona tepa: „Bebo moja mila”, a ta beba ima dve hiqade kila. Gvido Tartaqa

pr om

Majka ~edu tepa: „Slatki, mali sine”, a on ima devet metara du`ine.

uk a

• ~edo – dete • tepati – ne`no, s qubavqu se obra}ati nekome

 U pesmi se govori o maj~inskoj qubavi na {aqiv na~in.

Kojim re~ima majka tepa bebi kitu?  Koliko je duga~ak i te`ak „mali sin”?  Zaokru`i re~i koje opisuju {ta mama ose}a prema svom sinu: qubav

ravnodu{nost strah

sre}a

qutwa briga tuga  Iz ìvotiwskog sveta se moè mnogo toga nau~iti o qubavi. Ima{ li ti svog qubimca ili omiqenu ìvotiwu? Opi{i je: koja je to ìvotiwa, kako izgleda, ~ime se hrani, gde ìvi. Za{to ti je ba{ ta ìvotiwa omiqena?

Nacrtaj svog qubimca ili omiqenu `ivotiwu. 44

Posteqa za zeku Molim te, o, mamice, daj mi malo slamice

Gvido Tartaqa

pr om

da mi beli zeka moj ne na`uqi repi} svoj.

da je za mog zekana posteqica mekana

uk a

• slamica – slama, suva trava • na`uqi – na`uqa

 Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe.

Dete u pesmi tra`i od mame: a) jorgan; b) slamu; v) jastuk. Zeka je detetu u pesmi: a) qubimac; b) igra~ka; v) drug. Zeka iz pesme je: a) crn; b) siv; v) beo. 45

uk a

pr om

^etiri devoj~ice

Dragan Luki}

Dragan Luki} je bio poznati srpski de~ji pisac. Pisao je romane, pesme, pri~e i dramske tekstove. Me|u poznatijim pesmama su: Ivin voz, Fifi, Od ku}e do {kole, a od kratkih pri~a izdvajamo: Lutka bez glave, Haqinica, Joca vozi trolejbus...

 Ko su likovi koji se pomiwu u ovoj pri~i?  Ispri~aj {ta ti je u pri~i bilo zanimqivo.  [ta su devoj~ice tra`ile od mame da im kupi? Za{to nisu

Ilustruj ovu pri~u.

pr om

ni{ta rekle kad je mama kazala da }e kupiti riba}u ~etku?  Navedi nekoliko osobina devoj~ica i obrazlo`i.

Kada je neka pesma ili pri~a sme{na, ka`emo da je {aqiva.

uk a

M=T

(~e{aq)

ЧE

Л=Љ

(ta{na)

Pita u~iteqica Pericu: – Perice, odakle tebi ovoliko izostanaka sa ~asova? – Ja stvarno ne znam, nisam bio tu – odgovori Perica.

A (marama)

Re{i rebuse.

U~iteqica ka`e Perici: – Perice, ve} ~etvrti dan ove nedeqe kasni{ na prvi ~as. [ta ti to govori? – Da je danas ~etvrtak – odgovori Perica.

Kako korwa~e u~e Mala korwa~a zaspi ~im u razred do|e.

uk a

I tre}a. I ~etvrta. I za wom peta. I posledwa, {esta.

Ona je mudra: zato ni{ta ne poku{ava. @muri neko vreme a onda i sama se uspava.

pr om

Posle toga ni minut ne pro|e a druga mala korwa~a zaspi tako|e.

Tako, posle kratkog vremena svi u~enici spavaju u punoj ti{ini. A u~iteqica ne zna {ta da ~ini.

Za toliko malih korwa~a u razredu ima mesta.

Posle, kada se svi probude, ~as se zavr{ava. Gvido Tartaqa

• ~initi - raditi

• mudro - pametno

 Zaoru`i slova ispred ta~nih odgovora.

uk a

pr om

Gde se nalaze korwa~e iz pesme? a) u vodi b) na igrali{tu v) u {koli O ~emu se u pesmi govori? a) O hrani koju korwa~e jedu. b) O korwa~ama i kako one u~e. v) O deci koja spavaju na ~asu. Koje osobine ima u~iteqica u pesmi? a) zanimqiva b) dosadna v) mudra Koliko korwa~a je u razredu? a) 10 b) 5 v) 9 g) 6  [ta bi ti uradio/uradila da si na mestu u~iteqice? Preporu~i joj {ta da uradi da weni |aci ne spavaju na ~asu.

Da li ste znali... Korwa~e nisu spore kao {to svi misle. One se hrane biqkama, tako da ne moraju da jure svoju hranu. Po{to imaju ~vrst oklop, ve}e `ivotiwe ih ne diraju, tako da ni od wih ne moraju da be`e. Dakle, korwa~e nemaju razloga da jure. Me|utim, iznenadili biste se kako mogu da pojure kad su u stvarnoj opasnosti.

Proveravamo znawe  Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe.

uk a

pr om

Tekst Au {to je {kola zgodna je: a) pesma; b) pri~a; v) dramski tekst.  Linijom poveì naslov sa imenom pisca. Dobar drug ti vredi vi{e Vesna ]orovi} Butri} Joca vozi trolejbus Pero Zubac Kako korwa~e u~e Dragan Luki} No}ni }o{ak Gvido Tartaqa  Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. Puna {kola |aka, niotkuda vrata. Ovo je: a) brzalica; b) rebus; v) zagonetka. Likovi u dramskom tekstu Ne}e uvek da bude prvi su: a) mama i sin; b) sin i k}erka; v) mama, Milica i Vlada. Mesto radwe u pri~i êtiri devoj~ice je: a) ulica; b) {kola; v) park. Dramski tekst je tekst koji je napisan:

a) u stihovima; b) u delovima; v) po ulogama.

uk a

pr om

DRUGARSTVO

Dva druga

pr om

I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade ve} se baci na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati: - Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho? - Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove.

uk a

Lav Nikolajevi~ Tolstoj

• dade se u bekstvo - po~eo je da be`i • deder - hajde

 Kuda su dva druga {etala kada je pred wih isko~io medved?

pr om

Ispri~aj {ta se onda desilo.  [ta misli{, kako se ose}ao de~ak dok je le`ao na zemqi, a medved ga wu{io?  Da li je medved stvarno de~aku ne{to {apnuo? Kako si razumeo/razumela posledwu re~enicu: „Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove”?  Kako je trebalo da postupi drugi de~ak?  Kako se pona{aju dobri drugovi? Opi{i svog najboqeg druga ili drugaricu. Ilustruj pri~u Dva druga u obliku stripa. Strip je pri~a u slikama u kome likovi govore.

uk a

Lav Nikolajevi~ Tolstoj je pisac pri~e Dva druga. Mesto radwe u ovoj pri~i je {uma. Vreme u kojem se ne{to de{ava u tekstu naziva se vreme radwe. Vreme radwe u ovoj pri~i: u toku dana. Likovi: dva druga i medved. Poruka: Pravi prijateq se u nevoqi najboqe poznaje. Popuni ukr{tenicu.

11 10 9 8

12 1

7 6 5

2 3 4

Zna on unapred (Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se ~uti `amor, ka{qawe i smeh

drugih |aka koji se ne vide.)

pr om

UÎTEQ: Dakle, Mi{o, kaì lepo za{to si opet zakasnio. Kaì glasno da te ceo razred ~uje...

MI[A: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam traìo drugu i nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... Evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da pokaè.) UÎTEQ: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio.

uk a

MI[A: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po

xepovima da na|e novac... a za to

vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas.

„E, to su bili pekari!” Tako je pri~ao.

• vezica - pertla • vazdan - ceo dan, stalno • otegao pri~u - raspri~ao se, nije prestajao da pri~a

U^ITEQ: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se? MI[A: Se}am se vrlo dobro. Kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli su mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako... U^ITEQ: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u

sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se?

pr om

MI[A: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio da mi{ ne bi pobegao...

U^ITEQ: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus... A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio.

uk a

MI[A: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju...

U^ITEQ: Znam, znam i mi smo ti ovde

~estitali.

MI[A: Jeste.

U^ITEQ: Pa lepo, sad znamo za{to si

• pretakati - presipati • xumbus - gu`va, nered, zbrka

sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ, i ti bi zasluìo peticu iz – zaka{wavawa. MI[A: Peticu? UÎTEQ: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti... Ne moè{ znati danas za sutra.

MI[A: Znam, znam i za sutra! U^ITEQ: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred?! stigne tetka iz Ni{a...

pr om

MI[A: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam U^ITEQ: Tetka? Pa {ta onda?

MI[A: Pa onda... znate... nisam se video s wom tri godine...

Uvredi}e se ako odem od ku}e ~im

uk a

do|e... Treba da posedim s wom bar pet minuta...

(Zavesa.)

Gvido Tartaqa

Osmisli i napi{i nastavak ovog teksta. Gvido Tartaqa je bio pisac, pesnik i prevodilac. ^uven je po svojim kwigama za decu: O`ivela crtanka, [ta meseci pri~aju, Dedin {e{ir i vetar... Dramski tekst koji je napisan kao razgovor dva lica naziva se dijalog. 56

 Da li te je nasmejao razgovor izme|u u~iteqa i Mi{e? Objasni za{to.  Koji je Mi{in razlog za zaka{wavawe tebi bio najzabavniji?  Za{to Mi{a planira da zakasni i sutra? Kako to unapred zna?  [ta misli{, za{to je u~iteq rekao da }e mu dati peticu iz zaka{wavawa? Da li je mislio ozbiqno?  Brojevima od 1 do 5 obele`i redosled Mi{inih razloga za zaka{wavawe. Pokidala mu se pertla.

pr om

Bio mu je ro|endan.

Hvatali su mi{a.

Treba da stigne tetka iz Ni{a. Zadr`ao se u pekari.

uk a

Opekao je jezik vrelom belom kafom.  Napravite malo pozori{te u odeqewu, uve`bajte ~itawe po ulogama i odglumite ovaj tekst.

– Perice, ju~e ponovo nisi bio u {koli – ka`e u~iteqica. – Baka mi je bolesna. – Svaki put kada izostane{ iz {kole, ti ka`e{ da ti je baka bolesna. Ne verujem u to! – Znam, u~iteqice. I mi smo po~eli da sumwamo da baka folira. Prona|i napisane re~i. Re~i mogu biti napisane u svim smerovima.

К Њ И Г А

А Л О К Л

Д Л У А А

Е Р Б П Ђ

Р Ш У А А

К К К Г Т

• ЂАК • ДРУГ • РУКА • КАПА

• ТАБЛА • КРЕДА • КЊИГА • КЛУПА

Преостала слова заокружи и од њих састави реч.

Golub i p~ela

pr om

Do|e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti. To opazi golub sa grane. Otkine kqunom jedan list s drveta i baci ga p~eli u vodu. P~ela se popne na list. I kad joj se krila osu{i{e, ona odlete. Drugog dana do|e lovac u {umu. Opazi goluba na grani pa nani{ani pu{kom na wega. Spazi to p~ela pa sleti lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac mahne rukom i golub odleti.

uk a

Narodna pri~a

• omaknuti se - okliznuti se, skliznuti • opazi - spazi, ugleda

 [ta se dogodilo na potoku? Kako je golub pomogao p~eli?  Ispri~aj {ta se dogodilo drugog dana.  [ta misli{ o golubu i p~eli iz ove pri~e? ^emu te u~i ova pri~a?  Zaokru`i re~i koje opisuju goluba i p~elu: dobrota

zlonamernost

nepa`qivost

plemenitost

pr om

hrabrost sebi~nost uobra`enost domi{qatost  Usmeno prepri~aj narodnu pri~u Golub i p~ela.

Prepi{i pisanim slovima narodnu pri~u Golub i p~ela. Ilustruj je.

uk a

Dopuni re~enice koje se odnose na ovu pri~u. Mesto radwe: ............................................................................................................... Vreme radwe: ............................................................................................................... Likovi: ............................................................................................................................ Poruka: ............................................................................................................................ .............................................................................................................................................. ..............................................................................................................................................

Nacrtaj re{ewe zagonetke Desanke Maksimovi}. Svileno krilce, skriveno rilce. Kad te ubode, mnoge nezgode, ali i slasti, kad te po~asti. (p~ela)

Tu`ibaba

uk a

pr om

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!... UÎTEQICA: Dobro, vrati}e ti je... Sedi. DEÂK (ismeva tuìbabu {apatom): „Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice...” TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva... UÎTEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{! TU@IBABA (kezi se): Eeee! DEÂK: Tuìbabo! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìbaba! UÎTEQICA: Nisi ti tuìbaba, sedi samo... TU@IBABA (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam! DEÂK: Nisi ti tuìbaba, ti si t u ` i d e d a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìdeda! UÎTEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! TU@IBABA: Eee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! DEÂK: Nisi ti tuìbaba, ni tuìdeda – ti si n i { t a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on kaè da sam ja ni{ta! UÎTEQICA: A {ta ti wemu kaè{? TU@IBABA: I on je ni{ta!... UÎTEQICA: E pa u redu... Sedite sada i budite mirni! TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tuìbabu nervira. Odjednom sko~i.) Molim, u~iteqice, on me gleda! UÎTEQICA: [ta kaè{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Beee! Du{an Radovi}

• tu`ibaba - osoba koja se stalno `ali na pona{awe drugih • guma - gumica za brisawe • ismevati nekog - rugati se nekome

 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

uk a

pr om

Za{to, po tvom mi{qewu, tuìbaba tuàka druga? a) Dosadno mu je. b) Zasmejava drugove i drugarice u razredu. v) Nesiguran je u sebe, pa traì pomo} drugih.  Da li ti se nekada ne{to sli~no dogodilo? Opi{i kako si se tada ose}ao/ose}ala.  Kako treba da se pona{amo jedni prema drugima? [ta si nau~io/nau~ila iz ovog teksta?  Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Ne treba tuàkati nekoga bez razloga, ali treba re}i odraslima ako neko radi ne{to {to se ne sme ili povre|uje druge. b) Kad god do|e do nesuglasice sa drugom ili drugaricom, treba se poàliti odraslima. v) Nikada ni{ta o svojim drugovima ne treba re}i odraslima, bilo to dobro ili lo{e.  Uve`bajte ~itawe po ulogama. Pravite razliku izme|u re~enica koje su zapovesti ili pitawa i re~enica koje nas obave{tavaju.

Neki delovi dramskog teksta napisani su u zagradama. Re~i u zagradama upu}uju glumce kako da se pona{aju na sceni. Napi{i kratku pri~u na temu @alio se... (na primer: vetar). Smisli i napi{i na {ta bi mogao da se po`ali vetar, mesec, mi{, slon, jesen, kqu~... Izaberi sam/sama o ~emu }e{ pisati. Mo`e{ i ilustrovati svoju pri~u. 61

Deda i repa

uk a

pr om

Posejao deda repu. Izraste repa velika, golema, pregolema. Stade deda repu ~upati iz zemqe: povuci, potegni, i{~upati ne mo`e. Pozove deda u pomo} babu. Baba za dedu, deda za repu: povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove baba u pomo} unuku. Unuka za babu, baba za dedu, deda za repu: povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove unuka u pomo} psa. Pas za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu: povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove pas u pomo} ma~ku. Ma~ka za psa, pas za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu: povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove ma~ka u pomo} mi{a. Mi{ za ma~ku, ma~ka za psa, pas za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu: povuci, potegni, i{~upaju repu!

Ruska narodna pri~a

• repa - korenasta biqka, ima beli koren koji mo`e biti loptastog ili duguqastog oblika • golema - velika

 Za{to deda nije mogao da i{~upa repu? [ta je sve poku{avao

pr om

da bi je izvukao iz zemqe?  Nabroj redom ko je koga zvao u pomo}. Kada su uspeli da i{~upaju repu?  Da li ti se nekad desilo da nisi mogao/mogla ne{to sam/ sama da uradi{? Ko ti je pomogao i kako?

 Linijama pove`i re~i koje zna~e suprotno:

uk a

mlad • • brz no} • • lo{ vredan • • dan jutro • • star spor • • ve~e dobar • • lew  Datim re~ima promeni prvo slovo i napi{i nove re~i: sir - ................................. pesma - ................................. led - ................................. |ak - ................................. ta~ka - ................................. krava - ................................. roda - ................................. kost - ................................. tetka - ................................. {uma - .................................  Linijama pove`i re~i koje zna~e sli~no: hartija • • zapu{a~ deda • • ker pas • • papir ~ep • • xak pecaro{ • • starac vre}a • • ribolovac 63

uk a

pr om

Lisica i gavran

Narodna basna

 Ko je hvalio gavrana? Da li je lisica bila iskrena kada mu

pr om

se obra}ala?  Na koji na~in je gavran poku{ao da doka`e lisici da je savr{en? [ta to govori o wemu?  Podvuci re~i koje opisuju osobine lisice: dosetqiva spora pla{qiva mudra Podvuci re~i koje opisuju osobine gavrana: uobra`en lukav naivan hrabar  Objasni kako si razumeo/razumela re~enicu. „E, moj gavrane – mislila je ona – ti ima{ glasa i sjaja, ali nema{ pameti.”

uk a

BASNE su pou~ne pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi (imaju osobine qudi). Obi~no saop{tavaju neku POUKU i ukazuju na dobre i lo{e qudske osobine. Za dobre osobine ka`emo da su vrline, a za lo{e da su mane.

Re{i rebuse.

Т=И

ЦА

(lisica)

(sir)

Objasni poslovice. • Ko pametno }uti, mudro govori. • ]utawe je zlato. • Ko puno govori, malo mu se ~uje. 65

М=Н (gavran)

Ж=С

Korwa~a i zec

pr om

Jednom davno, korwa~a i zec su se prepirali oko toga ko je od wih br`i. Dogovorili su se da spor re{e trkom. Utvrdili su stazu i zapo~eli trku. Zec je jurnuo kao tane i izvesno vreme je predwa~io. Kada je uvideo da je daleko odmakao od korwa~e, on pomisli da bi mogao sesti ispod drveta kako bi se odmorio pre nego {to nastavi sa trkom. Izvalio se pored puta i zaspao. Korwa~a nije zastajala. Uporno je i{la ka ciqu, prestigla je zeca i stigla prva. Kada se zec probudio, bilo je kasno. Shvatio je da je pora`en. Ezopova basna

uk a

• spor - prepirka, sva|a • tane - metak • pora`en - pobe|en

 Oko ~ega su se prepirali korwa~a i zec?  [ta je zec uradio u toku trke? Objasni za{to.  Za{to je korwa~a pobedila?  Koje osobine ima korwa~a, a koje zec u ovoj basni? Zaokruì odgovaraju}e re~i. KORWAÂ ZEC uporna samouveren neodgovorna skroman borbena spor brza uobraèn istrajna bezbriàn 66

 Odredi redosled doga|awa u basni Korwa~a i zec. U

uk a

pr om

upi{i brojeve od 1 do 4.

Dum-Dum Oliver i wegov bubaw

uk a

pr om

Pisac Branko Stevanovi} jednom je napisao: „S bubwem oprezno treba postupati: jedno je svirati, a drugo lupati.” Mo`da bi na po~etku trebalo objasniti kako je do{lo do toga da se Dum-Dum Oliver zaqubi u bubweve; mo`da bi trebalo objasniti i {ta su to crne rupe i komete, i za{to je pile pre{lo ulicu. Ali, neka se time bave nau~nici. Dum-Dum Oliver je definitivno bio najboqi bubwar u svojoj sobi, i zaslu`io je da se o wemu napi{e muzi~ka pri~a. Ko nema dara za muziku neka kidne u Paragvaj, jer ova pri~a po~iwe ovako: Dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum! Tako Dum-Dum Oliver svira bubaw.

• crna rupa neispitana oblast u svemiru • kometa - zvezda padalica • kidnuti pobe}i • Paragvaj dr`ava u Ju`noj Americi

• sutlija{ poslastica od pirin~a i mleka • ligwa - morska `ivotiwa • galaksija skup zvezda u svemiru

uk a

pr om

Najpre uzme palice i vrti ih kroz prste. Zatim odspava. Potom odgleda neki akcioni film, smaè bakin sutlija{, {utira kompjuter (da ga popravi), razmi{qa o piletu koje je ceo dan prelazilo ulicu, i najzad po~ne da oslu{kuje. No} je i sve se smirilo. Dum-Dum Oliver tada prilazi bubwu; sve je spremno... Vreme je za muziku. Oliver udara iz sve snage svoj o{amu}eni bubaw. Dum-dum-dum-dum-dum-dum-dumdum-dum-dum! Wegova divna muzika ~uje se na obalama svih okeana sveta. ûju je ~ak i ligwe po morskim dubinama. ûje se tako daleko da se svaki put odlomi komad Meseca i odleti u drugu galaksiju. Ali {ta se de{ava u Oliverovom gradu? Ni{ta naro~ito. Ma~ke od genijalne Oliverove muzike veselo polude i izgrebu sav name{taj. Psi cvile, kopaju zemqu i zatrpavaju se u rupe. Papagaji klimaju glavicama levo-desno i pojedu prvo sebe, a onda i kavez.

uk a

pr om

Ako neko ima hr~ka, sutradan mora da kupi novog jer se stari potro{io. Ribice iska~u iz svojih akvarijuma, stavqaju tigaw na {poret, uska~u u wega i cvr~e u ritmu muzike. ^upava, unezverena deca iska~u iz kreveta, bauqaju po sobi i sudaraju se sa zidovima. Mi{evi tr~e kao ludi da prona|u ma~ke i usko~e im u usta. Ako je prole}e, laste se odmah vrate odakle su do{le. Dum-dum-dum-dum-dum-dum! Oliver svira pun nadahnu}a. On zna da wegova muzika raduje sva `iva bi}a. Dum-dum-dum! Ali ne samo wih. Stare ku}e se sru{e kao kule od karata, a nove zgrade se pomere pet metara levo i tri metra nazad. Klupe iz parkova odu na autobusku stanicu i krenu za lastama u Afriku. Oliverov koncert se uvek zavr{i ovacijama publike. Wegovi mama i tata, i jo{ deset hiqada ne~ijih mama i tata, stanu u red ispred wegove sobe i besomu~no lupaju u vrata. To je gromoglasan aplauz na koji je, mora se priznati, Dum-Dum Oliver odavno navikao... Igor Kolarov

• nadahnu}e - inspiracija • ovacije - odu{evqewe, glasno tap{awe

 Objasni za{to je de~ak Oliver dobio nadimak Dum-Dum?  Da li wegova „divna” muzika zaista raduje `ivotiwe iz

uk a

pr om

wegovog okruèwa? [ta urade ma~ke, a {ta psi?  U koje doba dana Oliver svira bubweve? Kakvo je tvoje mi{qewe o tome?  Da li odrasli odobravaju Oliverovo pona{awe? [ta urade?  [ta se, po tvom mi{qewu, dogodilo kada je Oliver otvorio vrata svoje sobe?  Zaokruì slova ispred re~i koje opisuju Olivera. a) vredan d) sebi~an b) pa`qiv |) neposlu{an v) tvrdoglav e) samoìv g) nemaran `) dobronameran  Kako bi posavetovao/posavetovala Olivera da se pona{a druga~ije? Objasni za{to.

Izaberi deo iz pri~e Dum-Dum Oliver i wegov bubaw i ilustruj ga. Skra}ena imena i nadimci tako|e se pi{u velikim slovom. Mo`da bi na po~etku trebalo objasniti kako je do{lo do toga da se Dum-Dum Oliver zaqubi u bubweve.

TEMA teksta je opis onoga o ~emu se pi{e u tekstu. Tema pri~e Dum-Dum Oliver i wegov bubaw je: Oliverovo neprimereno svirawe bubweva u no}nim ~asovima. Trenutno najbr`i bubwar na svetu je de~ak iz Australije koji ima 12 godina. 71

Zagonetke Pove`i linijama zagonetke i crte`e koji predstavqaju wihovo re{ewe.

No`ice ima, a kroja~ nije. Niti kroji, niti {ije; a nosi lepe kaputi}e, vodozemac neki bi}e.

pr om

[u{ti li{}e... skok i skok sred grawa zelena. Le{nik ima za obrok, zver~ica malena.

uk a

Kre-ke-ke! @ivim kraj reke, i ska~em i plivam, u vodi u`ivam.

Desanka Maksimovi}

• vodozemac - `ivotiwa koja `ivi i u vodi i na kopnu (zemqi) • obrok - porcija hrane

 ^ime se hrani veverica? Gde ona `ivi?  Za{to je Desanka Maksimovi} uporedila raka sa kroja~em? 72

Nacrtaj re{ewa zagonetaka. Iznad gradova, iznad sela, iznad hrastova, iznad jela, lete rojevi tihih p~ela. Sve su p~ele bijele, bijele i svu decu razvesele.

pr om

(pahuqice)

Stotinu ruku, stotinu nogu ima div. Nikud ne ide a – `iv. (drvo)

uk a

Sreo sam putnika koji ima {aren ranac na le|ima. Za preno}i{te ga ne boli glava - on u svome rancu spava. (pu`)

Grigor Vitez

 Na {ta Grigora Viteza podse}aju pahuqice?  Kako je pisac opisao drvo?  Pisac za puà kaè da je to putnik koji ima {aren ranac na le|ima. Kako bi ti opisao/opisala puà? 73

Zaokru`i crte`e koji predstavqaju re{ewa zagonetki.

pr om

uk a

U potrebu spada al' i brige zada, koristi i {kodi i smeta i godi, spusti se i digne, proguta {ta stigne, bez stomaka vari i pali i `ari. Na suvu se rodi, a umre u vodi.

U rancu je svakog |aka, obi~no je laka. U woj raznih olovaka. Na sprat mo`e ona biti, ukrug zatvoriti, ukrug otvoriti, iz we pribor izvaditi.

Most duga~ak, od svih duì, sam se ~ak do neba pruì. Crven je i ùt ko proja, pored jo{ pet drugih boja, ko {arene ptice krila, pa se sija kao svila. Al' je sve to kratkog roka, most nestane za tren oka. Brana Cvetkovi}

 Kako je Brana Cvetkovi} opisao vatru? Za{to ka`e da vatra bez stomaka vari?  Kada nam vatra koristi? Kada nam {teti?  Sa ~im je pisac uporedio dugu? Kada se pojavquje duga?

pr om

Branislav Brana Cvetkovi} bio je glumac, rediteq, ilustrator, de~ji pesnik... Objavio je kwigu Brana za decu u re~i i slici. Bio je jedan od pokreta~a Politike za decu i jedan je od zna~ajnijih pesnika u srpskoj kwi`evnosti za decu. ZAGONETKA je kratka re~enica ili pesmica skrivenog zna~ewa ~ije re{ewe treba otkriti. REBUS je zagonetka u obliku slova i crte`a.

uk a

Duga se sastoji od sedam boja, i to: qubi~asta, teget, plava, zelena, `uta, naranxasta i crvena.

Izaberi tri zagonetke, prepi{i ih u svesku pisanim slovima i nau~i napamet.

(most)

П Ж

СТ M

(pu`)

Д А (duga)

Re{i rebuse.

Hvalisavi ze~evi Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici.

Desanka Maksimovi}

uk a

Drugi rek : „Majka da me `iva ne gleda, ne bojim se medveda.”

Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana.

pr om

Jedan rek : „Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka.”

Tre}i rek : „Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca, ni bauka.”

• kobac - vrsta ptice grabqivice • bauk - izmi{qeno ~udovi{te koje uliva strah • razbegli se - razbe`ali se Desanka Maksimovi} je jedna od najpoznatijih srpskih pesnikiwa. Mnogo je volela decu i napisala je puno de~jih pri~a i pesama. Potra`i u biblioteci zbirke wenih bajki: Rak kroja~, Tri patuqka, Bajka o labudu...

pr om

 [ta zna{ o ze~evima? Po kojoj osobini su ze~evi poznati?  ^ega se ne boji prvi zec? [ta je rekao drugi zec? ^ime se hvalio tre}i zec?  Kako se zavr{ilo hvalisawe ze~eva? [ta to govori o wima?  Objasni {ta zna~i biti hvalisav. Kakva je to osobina? Kada je u redu da se ne~im pohvalimo, a kada nije?

 Spoj linijom naziv `ivotiwe i osobinu po kojoj je poznata.

uk a

lisica • • spor zec • • vredna pu` • • lukava vuk • • umiqata p~ela • • pla{qiv ma~ka • • veran pas • • opasan  Napi{i osobine koje opisuju: medveda ............................................................................................................... je`a ....................................................................................................................... sovu ........................................................................................................................ `abu ......................................................................................................................

Za pesmu Hvalisavi ze~evi ka`emo da je {aqiva pesma, jer je u woj opisana jedna {aqiva (sme{na) situacija. 77

Dva jarca

Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. — Skloni se! — viknu jedan. — Skloni se ti, ja ne}u! — re~e drugi. — E, da vidimo ko }e se skloniti! — re~e prvi i savi rogove spreman za bitku. I drugi se isto tako narogu{i. Grunu{e rogovima jedan na drugoga i oba pado{e u vodu.

uk a

pr om

Dositej Obradovi}

Dve koze

Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odo{e ìve i zdrave svojim putem. Dositej Obradovi}

• brvno - debelo stablo koje mo`e da slu`i kao most, balvan • provalija - ponor, ambis, velika opasnost

 U ovim basnama opisane su razli~ite situacije u kojima su se

pr om

na{li dva jarca i dve koze. Kako su postupili jar~evi? Kako su postupile koze?  Ko je bio mudriji? Ko je bio tvrdoglav? Objasni!  Kako su jar~evi mogli da re{e problem?  Osmisli kako bi glasile pouke ovih basni.  Kako se ti ose}a{ kad se raspravqa{ sa nekim? Kako se ose}a{ kada se neko raspravqa u tvom prisustvu?  Kako ti re{ava{ svoje rasprave sa drugima?

 Zaokru`i odgovaraju}e re~i.

uk a

U basni Dva jarca, jar~evi su bili mudri / nerazumni. Mesto radwe u ovoj basni je brvno / uska staza. U basni Dve koze, koze su bile strpqive / tvrdoglave. Mesto radwe u ovoj basni je brvno / uska staza.  Zaokru`i slova ispred poslovica koje se odnose na ove dve basne. a) Ko nema u glavi ima u nogama. b) Od inata nema goreg zanata. v) Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. g) Dogovor ku}u gradi. d) Kad ima voqe, ima i na~ina.

Dositej Obradovi} je bio jedan od najobrazovanijih qudi svog vremena. @eqan znawa, putovao je po svetu i govorio je nekoliko jezika. Po povratku u zemqu, osniva Veliku {kolu u Beogradu. Prvi je na{ basnopisac koji je prikupqao i prevodio basne sa razli~itih jezika. Uz svaku basnu zapisivao je i pouku. 79

Proveravamo znawe  Prepi{i tekst pravilno pisanim slovima:

uk a

pr om

TAMARA ILI] @IVI U KRAQEVU. VOLI SA BAKOM SPOMENKOM DA [ETA PORED REKE IBAR. WENA NAJBOQA DRUGARICA JE ZORICA PAVKOVI] KOJA STANUJE U CERSKOJ ULICI. OBE IDU U OSNOVNU [KOLU „SVETOZAR MARKOVI]”. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. ..................................................................................................................................................  Na kraju svake re~enice napi{i odgovaraju}i znak: ta~ku (.), upitnik (?) ili uzvi~nik (!). I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved_ Beì, sakrij se_ [ta ti je medved {aputao na uho_ Skloni se_ Srele se dve koze na uzanoj stazi_ [ta sad da rade_ Wegova divna muzika ~uje se na obalama svih okeana sveta_  Poveì linijama nazive basni sa odgovaraju}im mestima radwe. Lisica i gavran • • uzana staza Dva jarca • • {uma Golub i p~ela • • brvno Dve koze • • potok  Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Basne su duga~ke pri~e koje imaju sre}an kraj. b) Basne su pri~e u kojima ìvotiwe imaju osobine qudi. v) Basne su napisane u stihovima. 80

uk a

Ed o

pr om

PROLE]E

uk a

pr om

Vetar seja~

Mira Ale~kovi}

• seja~ - neko ko seje seme da bi nikle biqke • zrak - vazduh • bulka - crveni cvet koji raste na livadi

 Kako razume{ izraz „vetar duva kao lud”?  Zbog ~ega je vetar potreban prirodi?  [ta se de{ava na livadi kad vetar duva? Objasni kako vetar

seje cve}e.  Kako vetar mo`e biti koristan za ~oveka? [ta pokre}e vetar?

pr om

Osmisli i napi{i pri~u o vetru seja~u. Napi{i kuda se kretao, {ta je sve posejao, da li mu je sunce pomoglo, koga je sreo na svom putu... Ilustruj svoju pri~u.

 Nastavi da pi{e{ re~i.

uk a

Vetar mo`e da: duva, ~upa, }arlija, fiju~e, .................................... ..................................................................................................................................... Livada se: talasa, zeleni, ........................................................................ .....................................................................................................................................

Popuni ukr{tenicu.

2 3

1 4

5 83

Proletwa zora Na istoku plavom rujna zora rudi; Di`ite se, deco, di`ite se, qudi.

Ustale su p~ele, podiglo se cve}e, Sa dalekih gora povetarac le}e;

pr om

U mirisu cve}a, u bisernoj rosi On vam svako zdravqe i veseqe nosi. Po poqima travnim razle`e se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka.

uk a

I kroz tihe ravni poto~i} krivuda, A pesme i svirke razle`u se svuda...

Od zdravqa i sre}e nadimqu se grudi, Ustanite, deco, rujna zora rudi.

Vojislav Ili}

• rujna - rumena, crvena • le}e - leti, dole}e • rudi - svi}e (izlazi sunce) • jeka - odjek, glasan zvuk • gora - planina • nadimqu se - nadimaju se, {ire se

Vojislav Ili} je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika. Pored ostalog, pisao je i pesme za decu, od kojih su najpoznatije: Prvi sneg, Zimsko jutro, Lastavice...

pr om

 Kome pesnik poru~uje da se podigne? Zbog ~ega?  Kakav zvuk se ~uje po poqima?  [ta pesnik poru~uje deci?  Zaokru`i slovo ispred poruke ove pesme.

uk a

a) Treba rano ustajati. b) Kada do|e prole}e, sve se budi i cveta. v) Sunce izlazi na istoku.

Napi{i pet re~enica koriste}i re~i: jutro, cve}e, p~ele, planina, poqe, nebo, poto~i}.

 Spoj linijom re~i sa odgovaraju}im re~ima koje ih opisuju. jutro • • cvetno poqe • • krivudav nebo • • paperjasti potok • • rano vetar • • visoka oblak • • vedro drvo • • mirisno planina • • prole}ni prole}e • • razgranalo 85

Zdravica Neka ska~e sve {to ima nogu, neka tr~e svi koji to mogu!

Sve {to cveta htelo bi da cveta... - Neka cveta, i treba da cveta!

Skakati, skakati, lepo je skakati! @iveti, `iveti, lepo je `iveti!

pr om

Sve {to tr~i htelo bi da tr~i... - Neka tr~i, i treba da tr~i! Sve {to kquca htelo bi da kquca... - Neka kquca, i treba da kquca!

Sve {to leti htelo bi da leti... - Neka leti, i treba da leti!

Neka peva sve {to ima glas, niko lep{e, vedrije od nas.

Sve {to peva htelo bi da peva... - Neka peva, i treba da peva!

Pevati, pevati, lepo je pevati! @iveti, `iveti, lepo je `iveti!

uk a

Leteti, leteti, lepo je leteti! @iveti, `iveti, lepo je `iveti!

Neka gleda sve {to ima oko, svako krilo nek leti visoko!

Sve {to raste htelo bi da raste... - Neka raste, i treba da raste!

@IVELI!

Du{an Radovi}

pr om

Pesnik Du{ko Radovi} kroz svoje pesme u~i decu {ta je dobro i {ta je lo{e. U~i ih da po{tuju svet oko sebe i lepotu prirode. Pesnik podsti~e decu da se igraju, zabavqaju, ska~u dok ~itaju i pevaju wegove pesme. Upravo ova pesma - Zdravica je himna (sve~ana pesma) priredbe nazvane Radost Evrope. Radost Evrope je priredba posve}ena deci Evrope. Odr`ava se svake godine u oktobru, u Beogradu. Na trgovima, ulicama i u dvoranama, deca Evrope prikazuju muziku, igru, kulturu i obi~aje svoje zemqe. Kroz pesmu i igru deca se upoznaju, zabavqaju i dru`e.

uk a

Na ~asu muzi~ke kulture, poslu{ajte i nau~ite da otpevate pesmu Zdravica.

 Nastavi da pi{e{ re~i. Raste: dete, drvo, ............................................................................................. Cveta: ..................................................................................................................... Leti: ....................................................................................................................... Peva: ....................................................................................................................... Ska~e: ..................................................................................................................... Tr~i: ........................................................................................................................ Kquca: .................................................................................................................... 87

Deca su ukras sveta

pr om

Nema sveta ni planete Gde ne mo`e sti}i dete Jer sve de~je staze vode Od igre do slobode

uk a

Cve}e je ukras ba{te Leptir je ukras cveta A deca puna ma{te Deca su Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne Sve qubavi va`ne sjajne Neka planu nek se rode Od igre do slobode Cve}e je ukras ba{te Leptir je ukras cveta A deca puna ma{te Deca su Ukras sveta Qubivoje R{umovi}

 Gde sve mo`e sti}i dete?  [ta deca vole da rade? Koja je tvoja omiqena igra?  [ta u pesmi ulep{ava ba{tu? [ta ulep{ava cvet?  Kako razume{ stih „Deca su ukras sveta”?  Zaokru`i re~i koje opisuju decu:

uk a

pr om

vesela ma{tovita stara radoznala dosadna }utqiva razigrana mirna  Prona|i u pesmi re~i koje se zavr{avaju istim slovima kao {to je zapo~eto. planete – dete vode - ..................................... ba{te - ................................. cveta - ..................................... tajne - .....................................  Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe. Tema ove pesme je: a) Sve se budi i ra|a u prole}e. b) Cve}e raste u ba{ti. v) Deca su radost, bogatstvo i ukras sveta.  Osmisli i napi{i poruku ove pesme. ..................................................................................................................................... ..................................................................................................................................... .....................................................................................................................................

Ilustruj pesmu Deca su ukras sveta. Potrudi se da crte` bude ma{tovit.

Poslu{ajte kako ovu pesmu peva Miwa Subota i de~ji hor ^arolija. Nau~ite da je otpevate zajedno na ~asu muzi~ke kulture.

Pri~a u slikama Napi{i pri~u na osnovu slika. Pri~i daj naslov. Pi{i pisanim slovima.

uk a

pr om

uk a

Ed o

pr om

U gostima

uk a

Spremio je maj sudove za ~aj, izneo u poqe raznobojne {oqe, pozla}ene kupe, ~uturice skupe, i rumene zdele, i kr~age bele.

Sipao je maj svakom med u ~aj u crvene lale, u zvon~i}e male, u hajdu~ku travu, peruniku plavu, u `ute quti}e, da zasladi pi}e.

pr om

Pozvao je maj sve bube na ~aj, od ose do p~ele, da se provesele, tihe bubamare, leptire, bumbare, i livadske popce, i rudare rovce.

Popio je svak, i leptiri} lak, ~aja pola litre, zasvirale citre, za~ula se truba svira~ica buba, iz obli`weg `buna zapevala `una. Desanka Maksimovi}

• popac - insekt koji `ivi na poqu, zrikavac • rovac - insekt koji kopa tunele u zemqi • ~utura - pqosnata posuda za pi}e, naj~e{}e je drvena • zdela - ~inija • kr~ag - zemqana posuda iz koje se pije i u kojoj se nosi voda • citra - muzi~ki instrument • `una - vrsta ptice iz porodice detli}a

pr om

 Stiglo je prole}e. Ko poziva goste na ~aj?  Koji instrumenti se spomiwu u pesmi? Neko je i zapevao. Ko?  [ta je u pesmi predstavqeno kao sudovi za ~aj?  Kako zami{qa{ livadu opisanu u pesmi?  [ta misli{, o ~emu su razgovarali insekti dok su pili ~aj?  Koji insekti u pesmi su pozvani na ~aj?

uk a

.................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. ..................................................................................................................................................  Koje re~i opisuju cve}e u pesmi? lale ..................................... zvon~i}i ..................................... perunika ..................................... quti}i .....................................  Linijom pove`i naslove pesama sa odgovaraju}im pesnicima. „Zdravica” • • Mira Ale~kovi} „Proletwa zora” • • Qubivoje R{umovi} „Deca su ukras sveta” • • Du{ko Radovi} „Vetar seja~” • • Vojislav Ili}

Napi{i kratak sastav na temu Bio/bila sam u gostima. Opi{i ko te je pozvao u goste. Ko su bili gosti? [ta ste radili? Kako si se proveo/provela? Na kraju mo`e{ i da ilustruje{ svoju pri~u. 93

Pesme o cve}u Bela rada

Dobrica Eri}

pr om

Malo sunce s ven~i}em na glavi Progrejalo u zelenoj travi Zbog wega se nebo lep{e plavi.

Masla~ak

uk a

@ute o~i krupne i vesele Gledale me pa su za`murele Ostado{e trepavice bele Koje plavi povetarac kradom Razvejava zelenom livadom.

Dobrica Eri}

• kradom - kri{om, tajno

 Izaberi jednu pesmu o cve}u Dobrice Eri}a i nau~i je napamet. 94

Quti}

pr om

Dobrica Eri}

Ne znam je li qut ili ime vara Tek, leptiri} `ut {to s wim razgovara Ve} ne{to pije iz wegove ~a{e I sve veselije kriocima ma{e.

• kriocima - krilima, krilcima

uk a

Visibaba

Belo zvonce peva u travi Oko wega igraju mravi Radost se {iri po dubravi.

Dobrica Eri}

• dubrava - {uma, {umarak

 Spoj linijom naziv cveta i ono s ~ime ga pesnik poredi. bela rada • • belo zvonce masla~ak • • sunce s ven~i}em na glavi visibaba • • `ute o~i, bele trepavice 95

Je`eva ku}ica

pr om

Po {umi, {irom, bez staze, puta Jeùrka Jeì} povazdan luta. Lovom se bavi, ~esto ga vide, s trista kopaqa na juri{ ide. I vuk, i medo, pa ~ak i – ovca, poznaju jeà, slavnoga lovca. Jastreb ga {tuje, vuk mu se sklawa, zmija ga {arka po svu no} sawa. Pred wim dan hoda, {iri se strava, wegovim tragom putuje slava.

SLAVNI LOVAC

uk a

• povazdan – stalno, neprestano, svaki dan • {tuje – po{tuje • zmija {arka – zmija sa {arama po telu

 Ko je slavni lovac koji se pomiwe u ovoj pesmi? Opi{i kako ga

zami{qa{.  Kako razume{ stih „s trista kopaqa na juri{ ide”?  Koje `ivotiwe ga po{tuju? Kako to pokazuju?

А (zmija)

КВ

A=И

,, ,, Р (jastreb)

Re{i rebuse.

(vuk)

uk a

pr om

Jednoga dana, vidjeli nismo, Jeì} je, kaù, dobio pismo. Medeno pismo, pri~ao meca, stiglo u torbi po{tara zeca. Adresa kratka, slova k jaja: „Za druga Jeà, na kraju gaja”. U pismu pi{e: „Jeùrka, brate, sawam te ~esto i mislim na te. Evo ti pi{em iz kamewara guskinim perom. Divno li {ara! Do|i na ru~ak u moju logu, poùri samo, ne àli nogu. Sa punim loncem i masnim brkom ~ekat }u na te, poùri trkom. We`no te grli medena lica i pozdrav {aqe lisica Mica.” Je` se veseli: — Na gozbu, veli, tu {ale nema, hajd da se sprema. Jeùrka Jeì} lukavo {kiqi, pregleda bodqe i svaku {iqi. — Ako bi usput do{lo do boja, nek bude spremna odbrana moja.

LIJINO PISMO

• loga – jazbina, mesto gde `ive `ivotiwe • gozba – rasko{an ru~ak, bogati obrok • boj – bitka

 Ko je je`u poslao pismo? Ko je po{tar koji ga je doneo?  Prepri~aj sadr`aj pisma.  Za{to je je` o{trio bodqe? 97

uk a

pr om

Sun~ani krug se u zenit dig kad je Jeùrka do lije stig . Pred ku}om – logom, kamenog zida, Jeùrka Jeì} svoj {e{ir skida, klawa se, smje{ka, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: — Dobar dan, lijo, vrlino ~ista, klawam se tebi, sa bodqa trista. Nek perje pijetla krasi tvoj dom, koko{ nek sjedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja. @ivjela vje~no u miru, sre}i, nikada lave` ne ~ula pse}i. I jo{ ti ovo na kraju velim: ja sam za ru~ak trbuhom cijelim! Otpo~e ru~ak ~aroban, bajni. I je` i lija od masti sjajni. Jelo za jelom samo se niè, Jeùrka ~esto zdravicu diè: u zdravqe lije i wene ku}e, za pogibiju lov~eva @u}e. Niè se ru~ak ~etverosatni, zategnu trbuh k bubaw ratni.

KOD LIJINE KU]E

• zenit - vreme kad je sunce na sredini neba, podne • kavalir - u~tivi gospodin koji se lepo pona{a • birana fraza - pa`qivo odabrane re~i • zdravi - pozdravqa • vrlino ~ista – osoba koju krase samo lepe osobine • bubaw ratni – dobo{ kojim se nekada pozivala vojska u bitku 98

 Kada je je` stigao do lijine ku}e?  [ta je je` u zdravici po`eleo liji?  Za{to ga je lija pozvala u goste? [ta se slavilo?  Koliko dugo je trajao ru~ak?

uk a

pr om

Evo i no}i, nad {umom cijelom nadvi se suton sa modrim velom. Promakne samo leptiri} koji i vjetar no}nik listove broji. Utihnu {uma, nestade graje, ma~aka divqim o~i se sjaje. Skitnica svitac svjetiqku pali, ~arobnim sjajem putawu `ali. A sova huknu svoj ratni zov: — Dr`'te se, ptice, po~iwe lov!

NO]

• suton – ve~e, vreme zalaska sunca • modar – teget, tamnoplav • vjetar no}nik – vetar koji duva no}u • putawu `ali – osvetqava put Svitac je insekt kome zadwi deo tela svetli u mraku.

 [ta radi svitac no}u? [ta radi sova?  Opi{i kako zami{qa{ no} u {umi. 99

uk a

pr om

Jeì} se diè, wu{kicu bri{e. — Ja moram ku}i, dosta je vi{e. Dobro je bilo, na stranu {ala, lisice draga, e, ba{ ti hvala. — Moja je ku}a ~vrsta k grad, preno}i u woj, kuda }e{ sad? Tako ga lija na konak sladi, a je` se brani, {ta da se radi: — Zahvaqujem se pozivu tvom, al' mi je draì moj skromni dom! — Ostani, kume — lija sve gu~e, moli ga, zove, za ruku vu~e. Al' je` tvrdoglav, osta pri svom: — Draì je meni moj skromni dom! [u{te}i {umom je` mjeri put, kroz grawe mjesec svijetli mu put. Ide je`, gun|a, dok zvijezde sjaju: — Ku}ico moja, najqep{i raju!

RASTANAK

• konak – mesto gde mo`e da se prespava (na konak sladi - zove ga, moli ga da prespava) • gukati – umiqato govoriti

 [ta je lisica molila je`a?  Za{to je` ne `eli da prihvati lijin poziv da preno}i kod we? Objasni kako razume{ izreku: SVOJA KU}ICA, SVOJA SLOBODICA. 100

POTJERA

pr om

Ostade lija, misli se: — Vraga, {to mu je ku}a toliko draga? Kad jeì} tako ùdi za wom, bit }e to, bogme, bogati dom. Jo{ ima mo`da od perja pod, pe~ene {eve krase mu svod. Ta ku}a, vjerujem, obiqem sja. Po}i }u, kradom, da vidim ja. • ùditi – mnogo èleti ne{to • {eva – vrsta ptice • obiqe – bogatstvo

VUK

uk a

Poùri lija, ne~ujna sjena, paperje meko noga je wena. Dok juri tako uz grobni muk, pred wom na stazi stvori se vuk. — Grrr, kuda ùri{, kaìder lovcu; mo`da si negdje prona{la ovcu? — Idem da doznam — lija sve duva — za{to je` ku}u toliko ~uva. — Eh, ku}a, trice! — veli vuk zao. — Ta ja bih svoju za jagwe dao! Po}i }u s tobom jer volim {alu, ho}u da vidim jeà – budalu! • kaìder – kaì • trice – neva`ne sitnice 101

pr om

Dok jure daqe brzo k strijela, srete ih medo, prijateq p~ela. — Sumwiva `urba — medo ih gleda — mo`da ste na{li jezero meda? — Ne, nego ma{tu golica moju za{to je` voli ku}icu svoju. — Ku}ica, glupost! Moje mi wu{ke, svoju bih dao za gwile kru{ke. Za sati meda dat }u je svakom! — govori medo na jelo lakom. — Po}i }u s vama jer volim {alu, ho}u da vidim je`a – budalu!

MEDO

uk a

DIVQA SVIWA

Sve troje jure k divqa rijeka, odjednom – evo – kaquga neka. Divqa se sviwa u wojzi bawa, pospano {kiqi i – jelo sawa. — Hr-wi, junaci, sumwiva trka, negdje se, vaqda bogovski krka?! Posko~i sviwa, uz mnogo graje, a vuk joj na to odgovor daje: — Tra`imo razlog, blatwava zvijezdo, za{to je` voli ro|eno gnijezdo! — Ro|eno gnijezdo! Tako mi sala, za pola ru~ka ja bih ga dala! Po}i }u s vama jer volim {alu, ho}u da vidim je`a – budalu! 102

• gwile – trule • sati – sa}e, plo~e od voska sa odeqcima u ko{nici • lakom – pohlepan, gramziv • kaquga – blatwava voda, blato • wojzi – woj • bogovski se krka – dobro i obilno se jede • ro|eno gnijezdo – dom, ku}a

 [ta misli{, za{to je lija kri{om pratila je`a?  Ko se stvorio pred wom na stazi? Za{to je re{io da joj se

uk a

pr om

pridru`i?  [ta je medved pomislio kada je ugledao lisicu i vuka?  Da li je medvedu va`na ku}a? Objasni za {ta bi je sve dao.  Ko se vaqao u kaquzi?  Za {ta bi divqa sviwa dala svoju ku}u?  Objasni kako si razumeo/razumela stihove: „Po}i }u s vama jer volim {alu, ho}u da vidim je`a –budalu!”

• Vuk `ivi i odgaja svoje mladunce u rupi u zemqi koja se naziva brlog. Vukovi ~esto mewaju svoje brloge. • Medvedi spavaju u svojim jazbinama. Uglavnom su to pe}ine u kojima provode zimu. • Divqa sviwa se odmara u udubqewu u zemqi koje nazivamo brlog. Voli da se vaqa u blatu i tako ~isti svoje krzno.

103

uk a

pr om

Svi jure slo`no ka ciqu svom, kuda god pro|u – prasak i lom! Pristigli jeà, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluha, prostirka u woj od li{}a suha. Tu Jeì} u|e, pliva u sre}i, {u{ti i pipa gdje li }e le}i. Namjesti krevet, od pedqa duì, zijevnu, pa leè i noge pruì. Sav blaèn, sretan, niè bez broja: — Ku}ico draga, slobodo moja! Palato divna, drvenog svoda, kolijevko meka, lisnatog poda, uvijek }u vjeran ostati tebi, ni za {to ja te mijewao ne bi'! U tebi ìvim bez brige, straha, i branit }u te do zadwega daha!

PRED JE@EVOM KU]ICOM

• klada – deblo, oboreno stablo • gluha – bez zvukova, tiha • pedaq – stara mera za du`inu

 Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Gde ìvi Jeùrka Jeì}? a) U pe}ini kraj divqe reke. b) U rupi kraj stare bukove klade. v) Na skrovitom mestu kraj kamenog zida.  Kako je` opisuje svoju ku}icu?  Kako bi ti opisao/opisala svoj dom? 104

pr om

Medvjed i sviwa i s wima vuja grmnu{e gromko, prava oluja: — Budalo je`u, bodqivi soju, zar tako cijeni{ stra}aru svoju?! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. [tenara to je, tijesna i gluha, sigurno u woj ima{ i buha! Ku}icu takvu, hvali{o mali, za ru~ak dobar svakom bi dali! Reko{e tako, wih troje, quti, dok mudra lija po strani {uti.

TRI GALAMXIJE

uk a

• galamxija - onaj koji glasno pri~a, vi~e • grmnu{e gromko – viknu{e glasno, qutito • stra}ara – tro{na, bedna ku}a • {tenara – pse}a ku}ica

 [ta su rekli medved, divqa sviwa i vuk kada su videli je`evu ku}u?  Kako je postupila lisica? Objasni weno pona{awe.

Je` `ivi u jazbini u rupi u zemqi ili dnu starog drveta. Pa`qivo je obla`e suvim li{}em i gran~icama da bi mu bilo {to udobnije dok spava zimi.

105

uk a

pr om

Diè se Jeì}, o~i mu sjaje, gostima ~udnim odgovor daje: — Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vrijedan sam, radim, bavim se lovom i mirno ìvim pod svojim krovom. To samo huqe, nosi ih vrag, za ru~ak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo, lude vas troje ~estite ku}e nemate svoje. @ivite, ~ujem, od skitwe, pqa~ke i svr{it }ete – naopa~ke! To slu{a lija, pa sudi zdravo: — Sad vidim i ja, je` ima pravo! To re~e, klisnu jednom }uviku, a ono troje digo{e viku: — Je` nema pravo, na stranu {ala: a i ti, lijo, ba{ si – budala!

JE@EV ODGOVOR

• rodni prag - ku}a, dom • huqa – prevarant, lo{a osoba • klisnuti – pobe}i, brzo otr~ati • }uvik – strmi bre`uqak

Branko ]opi} je bio srpski pisac koji se proslavio pri~ama za decu. Jedno od najpoznatijih dela je Je`eva ku}ica, koja je napisana kao pesma ili basna u stihu. 106

KRAJ

pr om

[ta daqe bje{e, kakav je kraj? Pri~a u~i to, potanko, znaj. Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seqa~ka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole p~ele. I divqa sviwa pade k kru{ka, sma~e je zimus lova~ka pu{ka. Po {umi danas, bez staze, puta, Je`urka Je`i} lovi i luta. Vje{tak i majstor u poslu svom, radi i ~uva ro|eni dom.

Branko ]opi}

uk a

• hajka - lova~ka zaseda, potera za divqom `ivotiwom • potanko – sa pojedinostima, detaqno • vje{tak – neko ko je ve{t u svom poslu, ko ga dobro radi

 [ta misli{ o Je`urkinim re~ima:

„Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj”?  Ko je shvatio da je Je`urka Je`i} u pravu?  [ta se desilo na kraju ove pou~ne basne u stihovima?  Koja poslovica je pouka ove basne? Podvuci je. Slo`na bra}a ku}u grade. Ko radi ne boji se gladi. Svuda po|i, ku}i do|i. U ratara crne ruke, a bela poga~a. 107

Sveti Sava

Sveti Sava bio je najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe. Bio je prvi srpski arhiepiskop, veliki srpski prosvetiteq i za{titnik {kolstva. Dan Svetog Save, Savindan, progla{en je za {kolsku slavu. Slavi se 27. januara i obele`ava se u svim {kolama u Srbiji.

pr om

Napi{i kako ste u va{oj {koli proslavili Savindan. Koja je bila tvoja uloga u proslavi? Ilustruj svoj rad.

Sveti Sava i |aci

uk a

Sveti Sava bio je i u~iteq. Jednom wegovom |aku, jedanput, nestane zastrug meda. Da bi prona{ao kradqivca, Sveti Sava uzvikne glasno svojim |acima: „Ko je ukrao med pa{}e mu danas p~ela na kapu.” Kad su |aci posle iza{li na ru~ak, onaj {to je ukrao med neprestano je pazio da mu p~ela ne padne na kapu, i tako je u kra|i uhva}en. Narodna pri~a

• zastrug – pqosnata drvena posuda

 [ta je nestalo jednom |aku?  [ta je Sveti Sava rekao?  Kako je kradqivac uhva}en? 108

Sveti Sava i roditeqi sa malim detetom

uk a

pr om

Doneli otac i mati novoro|en~e u crkvu Svetom Savi i zamolili da dete blagoslovi i da mu sre}u. Sveti Sava je odgovorio: „Ja }u ga bagosloviti, ali mu sre}u moète dati samo vi, wegovi roditeqi, ako zarano nau~ite: da radi, da {tedi, da ne laè, da ne krade, da slu{a, da je pobo`no, da po{tuje starije, da je u sva~emu umereno; a naro~ito ako ga budete uputili da dobro ~uva svoje zdravqe.” Roditeqi poslu{a{e sveca pa od wihovog deteta postade dobar, radan, po{ten i poboàn ~ovek. To se posle ~ulo nadaleko pa su sa svih strana dolazili mnogi qudi i dovodili malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im sre}u. A Sveti Sava je svima govorio kao i onima prvima. Legenda

• novoro|en~e – tek ro|ena beba • zarano – rano, na samom po~etku • legenda – izmi{qena pri~a o nekoj li~nosti ili doga|aju

 [ta su roditeqi tra`ili od Svetog Save?  Kako ih je Sveti Sava posavetovao?  Sla`e{ li se ti sa tim {to je Sveti Sava rekao? Objasni. 109

Proveravamo znawe  Prepi{i re~enice pravilno pisanim slovima.

pr om

milena voli da ~ita pesme du{ka radovi}a. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. baba rada i deda stojan `ive u ni{u, blizu reke ni{ave. .................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................. moja sestra ivana voli da se igra sa na{im psom `u}om. .................................................................................................................................................. ..................................................................................................................................................

 Dopuni re~enice odgovaraju}im re~ima.

uk a

Lija je .......................................... je`a u goste. Je` je bio ponosan na svoju .......................................... Mi{a je najboqi @arkov drug i `ive u istoj ................................ Ana je .......................................... autobusom u Ni{. ............................. je Marko poranio da ne zakasni u ...........................

 Napi{i re~enicu koja }e biti: • obave{tewe; .................................................................................................................................................. • pitawe; .................................................................................................................................................. • zapovest. .................................................................................................................................................. Na kraju re~enica napi{i odgovaraju}i znak: ta~ku (.), upitnik (?) ili uzvi~nik. 110

 Spoj linijom odgovaraju}e delove re~enica. Tamara je pada ki{a. Danas opet preko ograde! Da li si otputovala na Kopaonik. Pazi, ne nagiwi se napisao doma}i zadatak?

 Sastavi re~enicu u kojoj }e{ upotrebiti re~i iskreno i drug.

pr om

 Pove`i linijom nazive tekstova sa vrstom kojoj pripadaju. pesma

Zna on unapred

pri~a

Golub i p~ela

Tu`ibaba

dramski tekst

Vetar seja~

^etiri devoj~ice

basna

Dva jarca

Deca su ukras sveta

uk a

Joca vozi trolejbus

 Pove`i linijom nazive tekstova sa odgovaraju}im likovima. unuka

lisica baba

Je`eva ku}ica

mi{ vuk

je` deda ma~ka

Deda i repa

divqa sviwa

medved pas

111

 Pro~itaj tekst i uradi zadatke. LAKOMI ME^I]I

uk a

pr om

Dva me~eta prona|u komad sira kraj puta. Odmah po~e{e da se sva|aju oko podele sira. Svaki od wih se bojao da }e dobiti mawi deo ako onaj drugi deli. Utom nai|e lisica i ponudi se da ona podeli sir. Me~i}i pristado{e. Lisica prelomi sir i dobi dva nejednaka komada. – Ni{ta ne brinite. Sad }u ja to popraviti – re~e i odgrize par~e ve}eg komada tako da taj komad sad postade mawi. Onda odgize malo od drugog komada i tako redom. Kad se dobro najela, ispred me~i}a su ostala dva komadi}a sira. - Eto, sad su jednaki re~e lija i ode sita i zadovoqna, dok su me~i}i u ~udu gledali u sir. • lakom – pohlepan, pro`drqiv

• Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Ovaj tekst je pesma, jer je napisan u stihovima. b) Ovo je dramski tekst, jer je napisan po ulogama. v) Ovaj tekst je basna, jer `ivotiwe imaju qudske osobine. • Dopuni re~enice. Likovi u ovoj basni su ......................................................................................... Mesto vr{ewa radwe ............................................................................................ Vreme vr{ewa radwe ............................................................................................ • Osmisli i napi{i pouku ove basne. ........................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................ 112