• хетерозигот Аа (јединка је од једног родитеља наследила доминантан алел,
наследила истоветне рецесивне
Edukapromo
Занимљива биологија
Код већине двополних организама,
као и код човека, пол је одређен полним хромозомима.
Постоје и неки изузеци :
• код тврдокрилаца, паукова и
стонога:
– женски пол има паран број хромозома: пар полних XX и аутозоме,
– мушки пол је са непарним бројем хромозома: има један X хромозом.
• код птица и лептира:
– женски пол хетерогаметан (обележава се са ZW),
– мушки пол је хомогаметан (ZZ) –
Биолози истраживачи
2.
Доминантно
П: X*X* x XY
Г: X*, X* x Х,Y
Ф1: X*X, X*X, X*Y, X*Y
П : XX x X*Y
Г: X, X x Х*,Y
XX*, XX*, XY,
у броју хромозома
20%
са
синдромом у Сједињеним Америчким Државама, ради плаћен посао. Осталим особама са
Дауновим синдромом је потребна
заштићена радна средина. Често је
потребна подршка у финансијским и правним питањима. Очекивано трајање живота је око 50 до 60 година у развијеном свету, уз
1.
2.
3.
бесполно размножавање полно размножавање
Полно размножавање
се назива менарха. Од тог тренутка, сваког месеца,
Edukapromo
заштитни
1.
ли?
1. Које су предности бесполног размножавања?
2. Зашто већина организама бар у једном периоду живота прибегава полном размножавању?
3. Зашто организми избегавају самооплодњу?
4. Објасни преображај код жабе.
5.
5. Попуни табелу.**
6. Обележи слику.
1. ћелија
2. хромозом
3. ДНК
4. једро
7.
1.
2.
3.
4.
8. Реши асоцијацију.
ОСНОВА ЖИВОТА
У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:
• прикупљати податке о грађи и функцији различитих организама;
• упоређивати организме и њихове животне функције;
• обновити знање о особинама живих бића;
• научити више о грађи и функцији организама;
• проучавати различита ткива;
• користити микроскоп за посматрање ткива.
3.
животиња је у већини случајева само спољашња,
многобројне цитоплазматичне израштаје, трепље. Оне
се покрећу једна
у низу. Помоћу њих трепљари пливају. Дишу целом површином тела, а
Већина припадника царства гљива насељава
копно, а мањи број врста живи у води као паразити водених организама. На копну се налазе у скоро свим
областима са веома разноврсним условима живота.
Гљиве су
која се назива симбиоза, оба организма имају корист.
1.
биљке живе. Према улози коју врше, биљни органи
Маховине
Маховине су вишегодишње
раста. Живе на копну, али је
на влажним местима. Распрострањене су по читавој планети, од поларних до тропских области. Немају корен, цвет,
причвршћене кончастим израштајима, ризоидима, којима упијају воду и минералне супстанце. Воду и минералне супстанце
Голосеменице
Имају развијене све вегетативне биљне органе. Корен им
(игличасти, љуспасти, лепезасти
женским шишаркама.
У голосеменице
семе
биљке
има један
клицин
листић –
котиледон
има два
клицина
листића
најчешће
жиличаст корен
најчешће
зељасто
најчешће
дрвенасто, ређе
зељасто
најчешће
непотпун, са
паралелном
нерватуром
најчешће
трочлан или шесточлан,
опрашује се
ветром или
инсектима
најчешће сушан, пуцајући или непуцајући
најчешће
потпун, са
мрежастом
нерватуром
најчешће
четворочлан
2.
3.
4.
бројни животни процеси. То су: исхрана, дисање, развиће, растење, размножавање... Они се не одвијају код свих биљака
на исти начин. Неки се у једној биљци обављају непрекидно,
а неки повремено. Биљке непрекидно дишу, али се повремено
размножавају. Сви животни процеси су узајамно
у организму биљака и зависе један од другог.
исхрана дисање транспорт супстанци раст покрети
систем назван осовински. Овај
кореновог система развијен је
голосеменица и дикотила. Када клицин коренак рано престане са растом, онда са развија жиличаст коренов
• ако се храна нагомилава у главном корену, онда он задебљава и преображава се у репу (нпр. шаргарепа);
• када се хранљиве супстанце нагомилавају у бочним кореновима, онда настају кртоле (нпр. код георгине);
• код неких тропских биљака које живе на муљевитој подлози развијају се коренови за дисање који
Покрети биљака
2.
Разумеш ли?
Кључне
че, крокодили, гуштери и змије.
Птице су, поред слепих мишева, који су сисари, једини кичмењаци који активно лете. Предњи удови птица преображени су у крила, а задњи
1.
1.
2.
3. Како су повезани начин
4.
Edukapromo
ЗАШТИТА
ТЕЛА ЖИВОТИЊА
Да ли знаш колико је кожа важна за нормално функционисање твог организма? Она је највећи чулни орган, учествује у излучивању вишка воде и штетних супстанци, чува тело од исушивања. Код неких
у дисању, исхрани, кретању или одржавању температуре тела.
Кључне речи
епидермис кожа
крзно хитин рожне
слој везивног
Код риба, кожне жлезде су као и
Пројекат – самосталан рад Посматрање пресека коже под микроскопом
Потребан материјал: микроскоп, трајни микроскопски препарати коже неког бескичмењака,
• лојне жлезде, које имају
са
периодично мењају.
хрскавичавог ткива.
Скелет даје потпору органима, штити их, а заједно са мишићима има улогу у
1.
нервни систем
нервно ткиво нервна
је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Мали мозак
Код сисара и човека се састоји из две
половине (хемисфере). Сива маса се
пљувачке, кијање, кашљање
1.
2.
а) неурити;
б) мијелински омотач;
3.
в) дендрити.Edukapromo
4.
Важни појмови
завршеци (разгранати крајеви аксона)
смештени у кожи. Осетљиве су
2.
3.
ЖИВОТИЊА
делова.
У
за варење који је разлажу до најситнијих
Исхрана птица
Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да
би пружили површину за млевење хране. Површина
кутњака се разликује међу врстама зависно од биљака
којима
•
• капура (мрежавац)
жвакање (преживање);
• лис
ЖИВОТИЊА
пливача као што је ајкула, мора
зрнцима). Као такав се преноси крвљу
где
крви доспева
који
Занимљива
•
•
• Код већине људи, лево плућно крило је нешто мање од десног,
• Издахнут
(који условљава контракције, тј. откуцаје) кроз ћелије комора и преткомора, скоро тренутно.
Код крокодила, птица и сисара срце је четвороделно. Изграђено је од две преткоморе
који не дозвољавају
1.
2.
(тестиси), пасеменици, семеводи, простата,
цев и полни уд (пенис). Семеници (тестиси) су
изван трбушне
(мошницама).
1. митотичка
2.
3. једноставније
4.
5.
6.
7.
8.
Скелетни систем је:
1. орган;
2. организам;
3. ткиво;
4. ћелија;
5. систем органа.
Коштано
1.
2. коштаних ћелија и међућелијске
3.
2.
1.
1. чврстину; 2. еластичност;
3. чврстину и еластичност.
4.
Водоравно:
2.
3. четинарско дрво;
4.
5.
5.
ПОРЕКЛО
У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:
• сврставати организме на дрво живота;
• разврставати организме
•
• упознати фосиле и доказе еволуције;
• применити до сада научене чињенице.
систем
довољан, па су
проширивали. Први озбиљан покушај да се развије систем
на ниске, односно високе температуре. Многи организми избегавају неповољне услове
током године тако што напуштају станиште и селе се у
крајеве са повољним условима.
У току
Миграције
1.
3.
Миграција
1.
2. не; 3. можда.
2. Заокружи тачан
а) наталитет популације; б) морталитет популације; в) густина
1. исхране;
2. размножавања;
3. одмора;
4. тачно је 1 и 2.
У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:
• анализирати јеловник са аспекта здраве и уравнотежене исхране;
• препознати поремећаје у исхрани на
основу типичних симптома;
• правити план дневних активности;
• разумети шта је вакцинација;
• доводити у везу измењено понашање људи са коришћењем дроге;
• прихватити различитост људи.
Edukapromo
да приме и прву ревакцинацију
Ди-Те-Пер-а и прву ревакцинацију
ОПВ- против дечје парализе.
Деца пред полазак у школу примају ревакцину против малих богиња, заушака и рубеола (ММР) и 2. ревакци-
ну против дечје парализе. То је, такође, доба у којем се поново обавља заштита
комарца; 7)
1.
За норма лан раст и развој сваког организма
потребна је храна. Ако свакодневно уносимо исту храну
и не пијемо довољно течности, тј. воде, настаће многи
здравствени проблеми. Зато треба да једемо разноврсну
храну и уносимо довољно течности, што зависи од
узраста, пола, старости, тежине и физичке активности.
Већ знаш шта значи правилна исхрана. Подсети се
принципа здраве исхране и уноса течности.
Уравнотежена исхрана је она исхрана која садржи
уравнотежен однос различитих врста намирница, тј. њихових основних састојака (протеина, шећера
Кључне речи
исхрана уравнотежена исхрана чување намирница
хране је
повезано, између осталог, са канцером, гојазношћу, високим холестеролом, и депресијом. Многе врсте брзе хране су богати засићеним мастима, шећером, солима и калоријама. Традиционална породична вечера
1 cal = 4,1868 J
1 kcal = 1000
вежбањем, таблетама за мршављење.
1.
2.
в) прождрљивост;
г)
1.
2.
3.
4.
Edukapromo
служе за израду лекова. Чешће је у употреби са
значењем да је реч
•
•
за смирење). Период започињања редовне употребе тј. злоупотребе карактерише
и система вредности;
• запуштен изглед, не воде рачуна о личној
• стално ношење наочара за сунце, па чак и у неодговарајуће време;
• стално ношење одеће са
•
• амфетамини;
• барбитурати, хипнотици, седативи (средства за смирење уопште);
Све зебре имају различите шаре. Корњача снесе велики број јаја али неће сви млади преживети. Јагуари са великом вилицом и јаким зубима
198. странa
1. 12 јединки, густина је 12 јединки/ 25m2 = 0,48 јединке/m2.
2.
АнтилопеОвцеВуковиЛастеЈегуљеПсиПчеле Крдо +
3. БРОЈНОСТ
АДАПТАЦИЈА
ДРВО
ШУМА
ЖИВОТНАЗАЈЕДНИЦА
ПОПУЛАЦИЈА
ГЉИВЕ
СТАНИШТЕ
ЕКОЛОГИЈА ЕКОСИСТЕМ
4. б)
5.
Биљојед +
Месојед +++
Сваштојед++
СВАШТОЈЕД
ПИРАМИДА
3. 1. ПРОИЗВОЂАЧИ: биљке 2.
зец, сеница, миш, скакавац 3. ПОТРОШАЧИ 2. РЕДА:
217. странa
2.
220. странa
1. А 1 месец = 21 грам пластике; 1
= 12
= 1,1
= 14 · 1,1
5 t = 5000 kg, 5 000 000 : 365 дана = 13 698 g за 1
1 дан = 24 сата
3.
2.
8.
Популација вукова је нагло опала.
Зато што од 1980. године вукова има све мање.
ДИЗЕНТЕРИЈА
Ужина
242. странa
1. Адолесценција
сазревања.
247. странa
1. Болести зависности: а) пушење, г) наркоманија
2. Марихуана, хероин, екстази, кокаин.
3. Речи
1. Марихуана
• Attenborough, D. (1986): Život na Zemlji. Prosvjeta, Zagreb.
• Attenborough, D. (1990): Živi planet. Prosvjeta, Zagreb.
• Бјегојевић, А., Вуковић, Д., Живковић, М., Лазановић, Д., Пауновић, П., Рајин, Г. (1996): Здравствено васпитање у основним школама. Катедра социјане медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду.
• Брем, А. (1959): Живот животиња, друго издање. Народна књига, Београд.
• Grebner, K. E. (1971): Природа позната и непозната. „Вук Караџић“ Београд.
• Dawkins, R. (2004): Приче наших предака. Лагуна, Београд
• Dawkins, R. (2014): Себични ген. Хеликс, Смедерево
• Jones. S. (2017): Jeзик гена. Наклада Јесенски и Турк, Загреб
• Милетић, В., Матановић В., Биологија за 5. разред основне школе, Едука, Београд, 2017.
• Maтановић, В., Милетић, В., (2017): Биологија за
разред основне школе. Едука, Београд
• Матановић, В., Радоњић, С. (2005): Биологија за осми разред
наставна средства Источно Сарајево
• Матановић, В., Станковић М. (2013): Биологија
• Матановић,
• Маринковић, Д.,
(2012):
•
Београд
• Серргејев, Б. (1984): Занимљива физиологија. Нолит, Београд
• Симоновић Милошевић, Л. (2006): Занимљиви свет животиња
• Симоновић Милошевић, Л. (1996): Настава биологије
