Биологија 5, уџбеник за 5. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

pr om

ВЕРА МАТАНОВИЋ ВЕСНА МИЛЕТИЋ

УЏБЕНИК ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Вера Матановић Весна Милетић БИОЛОГИЈА УЏБЕНИК ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко М. Влаховић ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић

ДИЗАЈН Иван Танић, Агенција Мани два ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић Биљана Никић

pr om

РЕЦЕНЗЕНТКИЊА Александра Поповић

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко М. Влаховић, директор Штампа Цицеро, Београд

Издање бр.: 4, Београд, 2022. година Тираж: 2000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:57(075.2) МАТАНОВИЋ, Вера, 1933Биологија : [радни] уџбеник за пети разред основне школе / Вера Матановић, Весна Милетић. - 4. изд. - Београд : Едука, 2022 (Београд : Цицеро). - 166 стр, [4] листа с таблама за изрезивање : илустр. ; 29 cm Тираж 2.000. - Решења задатака: стр. 160-163. - Непознате речи: стр. 164-165. Библиографија: стр. 166. ISBN 978-86-6013-333-7 1. Милетић, Весна, 1968- [аутор] COBISS.SR-ID 71264521

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00089/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Здраво!

pr om

Пред тобом је уџбеник који ће ти помоћи да упознаш живу природу преко новог наставног предмета – биологије. Поред основног текста, у њему ћеш наћи занимљивости, задатке које треба да радиш самостално као домаћи задатак, у пару или у групи као активност на часу. Ти задаци ће ти помоћи да закључиш и схватиш законитости природе и живог света. Ако си радознала особа и желиш више да сазнаш, погледај садржаје датих линкова. Тако ћеш сазнати још више о живој природи. Пре него што почнеш да учиш, погледај водич кроз уџбеник, који ће ти помоћи у раду. Ми смо се потрудиле да припремимо занимљив уџбеник и надамо се да ћеш га користити и као основу за истраживање живе природе. Ауторке

САДРЖАЈ

Водич кроз уџбеник............................................................................ 6

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА .......................................................................................... 7

pr om

Порекло живота на Земљи ................................................................. 8 Жива природа, нежива природа и биологија ................................... 9 Значај биологије ........................................................................... 10 Како се упознају и проучавају жива бића.................................. 10 Заједничка својства живих бића...................................................... 13 Жива бића су изграђена од ћелија.............................................. 13 Провери научено .............................................................................. 17 Посебност, индивидуалност ........................................................ 18 Исхрана ......................................................................................... 18 Дисање .......................................................................................... 19 Излучивање .................................................................................. 19 Надражљивост и покретљивост .................................................. 21 Размножавање .............................................................................. 23 Једноћелијски и вишећелијски организми .................................... 25 Провери научено .............................................................................. 28 Нешто више о заједничким особинама живих бића ..................... 29 Исхрана ......................................................................................... 29 Дисање као размена гасова у различитим срединама .................. 36 Излучивање ....................................................................................... 41 Покретљивост, кретање .................................................................... 45 Надражљивост .................................................................................. 50 Размножавање .................................................................................. 53 Бесполно размножавање ............................................................. 54 Полно размножавање .................................................................. 56 Раст и развиће. Дужина живота ...................................................... 60 Промене кроз које човек пролази током развића, пубертет и полна зрелост ............................................................ 63 Основе класификације живих бића ................................................ 66 Провери научено .............................................................................. 68

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА .......................................................... 71 Живот у воденој и копненој средини .............................................. 72 Услови живота .............................................................................. 72 Живот у води и на копну ............................................................. 76 Живот у води ............................................................................ 77 Живот на копну ........................................................................ 81 Живот под земљом .................................................................. 84 Провери научено .............................................................................. 88 4

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА .......................................... 89 Преношење особина са родитеља на потомке. Разлике између родитеља и потомака ............................................ 90 Разлике између полног и бесполног размножавања у настанку варијабилности. Узроци варијабилности ....................... 94 Варијабилност организама унутар врсте предуслов је за еволуцију ...................................................................................... 98 Провери научено ............................................................................ 102

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ....................................................... 103

pr om

Шта је екосистем ............................................................................ 104 Жива бића из непосредног окружења........................................... 105 Одговоран и неодговоран човеков однос према живим бићима и животној средини .......................................................... 108 3аштита живих бића и животне средине...................................... 113 Дивље животиње као кућни љубимци – да или не....................... 119 Значај врста за човека (самоникло јестиво, лековито и отровно биље; животиње као храна и као могући преносиоци болести, отровне животиње) .................................... 122 Самоникло јестиво, лековито и отровно биље ........................ 122 Животиње као храна и могући преносиоци болести, отровне животиње ...................................................................... 128 Провери научено ............................................................................ 133

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ................................................................ 134 Здрава исхрана и унос воде. Енергетски напици......................... 135 Штетност дуванског дима и психоактивних супстанци .............. 140 Психоактивне супстанце ............................................................... 143 Физичка активност и здравље........................................................ 145 Промене кроз које човек пролази током развића, пубертет, полна зрелост, промене у пубертету и прерано ступање у сексуалне односе ........................................ 148 Провери своје хигијенске навике ........................................... 152 Провери научено ............................................................................ 156 ГОДИШЊА САМОПРОЦЕНА ..................................................... 157 Решења задатака ............................................................................. 160 Непознате речи............................................................................... 164 Коришћена литература .................................................................. 166 5

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

Кључне речи

Основни појмови које ћеш научити у овој лекцији.

Мрав ти доноси објашњење непознатих речи.

Задаци за рад у пару или у групи који се раде на часу.

pr om

АКТИВНОСТ

Занимљивости не треба да учиш, оне су ту да ти објасне појмове на други начин и да учење учине занимљивијим.

јасно шема лекције за оне који лакше памте помоћу Кратко и јасно, мапа ума.

Размисли, истражи и одговори, задаци за вежбање, истраживање, размишљање и понављање наученог.

Припрема за следећи час Увек веран кућни љубимац доноси ти задатке за следећи час.

Сад знаш кратак преглед лекције.

Провери научено.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА У овом делу уџбеника

pr om

l обновићеш и проширићеш знање о живој и неживој природи; l обавестићеш се, укратко, о пореклу живота на Земљи; l сазнаћеш како се истражује природа; l научићеш да разликујеш и групишеш жива бића према неким њиховим спољашњим особинама; l схватићеш да свака врста у природи има своје место, и јединке велике као слон и мале као миш, и да су у природи жива бића узајамно повезана и међусобно зависна.

ПОРЕКЛО ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ Кључне речи: порекло живота, фосили

pr om

Од давнина човека је занимало како је настао живот на планети Земљи. Током времена било је више различитих мишљења о пореклу живота, од тога да је живот стигао са неке друге планете, или да је настао сам од себе, до научних теорија о пореклу живота на Земљи. Постоје мишљења и да је живот створила нека виша сила. Како је настао живот на Земљи? Шта је потребно да би живот постојао у оваквим облицима и на другим планетама?

Сл. 2. Изглед планете Земље некад

Сл. 1. Део планете Земље данас

Најстарија жива бића настала су у води пре скоро четири милијарде година под условима средине који су били потпуно другачији него данас. Научне чињенице потврђују да су данашња жива бића настајала од прастарих и да су се током времена развијала, мењала и прилагођавала променама услова живота на Земљи. Један од доказа јесу фосили, које налазимо у различитим слојевима земље.

Фосили су окамењени остаци биљака и животиња.

Сл. 3. Живи свет у доба

диносауруса

Сл. 4. Живи свет данас

Више о пореклу живота на планети Земљи сазнаћеш у старијим разредима. 8

ЖИВА ПРИРОДА, НЕЖИВА ПРИРОДА И БИОЛОГИЈА На путу до школе или на излету виђаш разноврсне биљке и животиње. Неке од њих већ познајеш, а друге ћеш упознати у старијим разредима. Биљке и животиње чине живу природу. Видећеш и сунце, камење, стене, водене токове, песак или друге врсте земљишта. Све то припада неживој природи. Али то није све. Окружују те и куће, покућство, аутомобили и много тога што користиш свакога дана, почевши од свеске, оловке, књиге итд. Све то је направио човек и називамо их предмети.

pr om

 Жива и нежива природа нераскидиво су повезане и зависе једна од друге. Oбјасни на једном примеру како жива и нежива природа међусобно зависе.

Жива и нежива природа и предмети

РАД У ПАРУ

АКТИВНОСТ

РАЗВРСТАВАЊЕ

Разврстај живу и неживу природу и предмете који су приказани на илустрацији у одређене колоне. Нежива природа

Предмети

Жива природа

Ове школске године сазнаћеш много о живим бићима и добићеш одговоре на питања као што су: где живе, како се крећу, како се бране, како се хране, размножавају и како преживљавају неповољне услове живота. На та, и на многа друга питања о живим бићима, одговоре ти даје наука биологија. Назив долази од грчких речи bios – живот и logos – наука. Биологија је природна наука која проучава жива бића. Природне науке проучавају живу и неживу природу. Биолози су скупили многобројна знања о живим бићима. Издвојили су области које проучавају биљке – ботаника, животиње – зоологија, гљиве – микологија, микроорганизме – микробиологија и многе друге биолошке дисциплине, које ћеш изучавати у старијим разредима.

Биолози су научници који проучавају жива бића.

ЗНАЧАЈ БИОЛОГИЈЕ Од свог настанка човек користи живу природу за исхрану и лечење, за израду одеће, изградњу склоништа и за све друге потребе. Резултати истраживања живе природе примењују се, поред биологије, и у другим примењеним наукама, као што су медицина, ветерина, фармација, шумарство итд. Открића биологије користе се у искорењивању болести и глади у свету, продужењу животног века човека и у друге хумане сврхе које побољшавају услове живота људи. Размисли и дај пример за то како ти можеш да користиш знање биологије да унапредиш свој живот и живот своје заједнице.

КАКО СЕ УПОЗНАЈУ И ПРОУЧАВАЈУ ЖИВА БИЋА

pr om

Жива бића се упознају боравком у природи. Научници биолози често и више дана па и година истражују жива бића шума, ливада, река, бара и др. Свако дете може да упознаје природу током излета, боравком у парку, у селу, или на путу до школе и на многе друге начине. Најједноставније упознавање је посматрање и препознавање живих бића.

Појава је догађај који се може посматрати. Процес у биологији је ток или развитак неке природне појаве.

Лабораторија је просторија у којој се врше истраживања. Оглед или експеримент јесте покушај или проба да се у строго контролисаним условима проучи нека појава или процес.

Сл. 5. Истраживање у природи

Природа се упознаје и тако што се описују и прате појаве и процеси који се одвијају у краћем или дужем временском периоду на биљкама (растење, цветање, опадање лишћа) или животињама (понашања животиња, пре свега птица селица и станарица, у јесен и пролеће у школском дворишту или у оближњем парку). Жива бића се упознају и у посебним просторијама, лабораторијама, помоћу увеличавајућих стакала, микроскопа и других помагала. Тамо се испитују различите појаве помоћу огледа или експеримената. Сл. 6. Истраживање у лабораторији

АКТИВНОСТ

РАД У ПАРУ

УПОЗНАВАЊЕ ЖИВЕ ПРИРОДЕ

Шта даље? – Потражите неку лепу зељасту биљку и нацртајте је. – Изаберите једну дрвенасту биљку и нацртајте је. – Упоредите њихову спољашњу грађу, нађите неколико сличности и разлика. – На влажном станишту потражите виноградарског пужа и нацртајте га.

Током боравка у парку или током шетње по некој ливади и шуми видећеш различите биљке и животиње, а често и гљиве, пре свега печурке. Потребан материјал: лупа (увеличавајуће стакло), свеска и, ако имате, оловке у боји.

РАД У ПАРУ

АКТИВНОСТ

pr om

Природа је богата инсектима. Препознаћете их по томе што имају три пара чланковитих ногу. Сигурни смо да ћете видети неког лепог инсекта. Нацртајте барем једног. Ако угледате неку птицу, немојте јој прилазити, издалека је посматрајте и нацртајте, али гнездо ни случајно не дирајте. Упоредите њихову спољашњу грађу, нађите неколико сличности и разлика. Подсетите се да ли између биљака и животиња постојили барем нека сличност. Ако сте је уочили, запишите је у свеску.

РАД СА ЛУПОМ (УВЕЛИЧАВАЈУЋИМ СТАКЛОМ)

Потребан материјал: лупа (увеличавајуће стакло), лист папрати или афричке љубичице, свеска, оловка, парче белог папира.

Лист папрати

Поступак – Лист одабране биљке поставите на бео папир и нацртајте га. – Затим лупом посматрајте тај исти лист и нацртајте га. Утврдите постоје ли разлике. Ако их има, опишите их.

Mноги познати научници долазили су до својих открића посматрајући и пратећи појаве у природи. Чувени старогрчки филозоф Аристотел описао је око 500 врста и на основу њихове сличности сврставао их је у групе.

Размисли и одговори 1. Може ли жива природа да опстане без неживе? 2. Како ти упознајеш природу? 3. Шта је предмет изучавања науке биологије? 4. Које су области биологије? 5. Како су повезане биологија и медицина? 6. Које су најважније групе живих бића?

КРАТКО И ЈАСНО примењене биолошке науке

биолошке дисциплине

у природи

оглед посматрање праћење описивање закључивање

истраживања у биологији

pr om

БИОЛОГИЈА НАУКА О ЖИВИМ БИЋИМА

у лабораторији

САДА ЗНАШ ►ЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА ЖИВИХ БИЋА % Шта се подразумева под живом и неживом природом, а шта је предмет. % Да су предмет проучавања биологије жива бића. % Да су ботаника, зоологија и микробиологија гране биологије. % Које су гране биологије. У чему је значај биолошких истраживања. % Зашто лекари, фармацеути, стоматолози, шумари и још неки стручњаци морају да знају биологију. Како би апотекар препоручио за лечење чај, а да о биљкама не зна довољно?

ПРИПРЕМА ЗА СЛЕДЕЋИ ЧАС

ЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА ЖИВИХ БИЋА Кључне речи: ћелија, једро, цитоплазма, наследни материјал, ћелијска мембрана

ЗАНИМЉИВОСТИ

Колико смо слични, показује и следећи пример: Четрнаестогодишњи дечак Леонард Томпсон, који је оболео од дијабетеса (шећерне болести), 11. јануара 1922. године лежао је на самрти. Дечак је запао у тешку кому и био је прва особа којој је убризган свињски инсулин (хормон који смањује ниво шећера у крви). Третман је био изузетно успешан, без икаквих пропратних реакција, и дечак се потпуно опоравио. Од тада је инсулин спасао милионе живота и из темеља изменио ток и прогнозу ове тешке болести. Животињски инсулин, говеђи и свињски, дуго је, све до 1950. године, остао једини лек против ове тешке болести.

pr om

Биолози су досад описали више од два и по милиона врста живих бића, али се сматра да их има много више. Утврђено је и да не постоје два потпуно иста организма иако припадају истој врсти. Мачићи из истог легла међусобно се разликују, а исто је и са свим осталим врстама живих бића. Погледај своје друштво у разреду и покушај да откријеш по чему се разликујете. Већина вас има 11 година, а ипак се разликујете. То је пре свега физички изглед, затим начин на који се крећете, разлика је у ставовима које имате према храни, музици или према особама које вам се свиђају, како се понашате према другима и још много тога. И међу свим другим живим бићима, чак и исте врсте, ако их пажљиво посматраш, можеш уочити многобројне сличности и разлике.

Сл. 7. Живи свет саване je разноврстан. Разлике су уочљиве, а ти се

потруди да пронађеш сличности међу овим јединкама...

Иако је разноврсност живих бића велика, ипак постоје и неке заједничке особине међу њима. Посебност (индивидуалност), исхрана, осећање промена, раст, развиће и размножавање, старост и смрт заједничка су својства живих бића. И не само то, сва жива бића се прилагођавају променама услова живота.

Ћелија – основна јединица грађе и функције сваког живог бића.

ЖИВА БИЋА СУ ИЗГРАЂЕНА ОД ЋЕЛИЈА Ако пажљиво посматраш и пратиш промене на живој природи, моћи ћеш да одговориш на следеће питање. Постоји ли нешто што је заједничко медведу и крушци, слону и кишној глисти, мишу и лаву, човеку и храсту итд.? Можда ти се, на први поглед, учини да немају

ЈЕДРО

pr om

ЦИТОПЛАЗМА

ништа заједничко. Али, ако их пажљивије посматраш, уочићеш да, и поред разлика у величини, облику тела, кретању, начину исхране, међу њима постоје и многе сличности. Шта је то заједничко свим живим бићима? Сва жива бића, било да су мала или велика, да ли лете, пузе, гмижу или ходају, имају кожу, длаку, перје, листове и цветове и друго, имају нешто заједничко, а то је грађа тела.То значи да је свако живо биће грађено од мањег или већег броја ситних делова, које називамо ћелије. У свакој ћелији одвијају се процеси који омогућавају живот сваком живом бићу. Значи, ћелија је основна градивна и функционална јединица грађе живих бића. Градивна јединица – значи да су сва жива бића изграђена од ћелија, без обзира на величину, изглед или начин живота. Функционална јединица – значи да се у ћелији одвијају процеси који омогућавају живот.

ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА

ОРГАНЕЛА

Сл. 10. Грађа ћелије

Сл. 8. Биљне ћелије

Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана, цитоплазма са органелама и једро. Ћелијска мембрана ограничава ћелију и штити је. У унутрашњости ћелије се налази цитоплазма у којој органеле врше неку функцију. Свима њима управља једро.

Сл. 9. Животињске ћелије

Органеле су делови ћелије који имају одређену функцију. Цитоплазма је течни део ћелије у коме се налазе органеле.

Сл. 11. Замисли да је овa фарма ћелија и одреди шта је на фарми једро,

органеле и мембрана. Ко у ћелији обавља различите функције, ко управља радом ћелије, а ко је штити?

АКТИВНОСТ

РАД У ПАРУ

1. Посматрање грађе лимуна или наранџе Потребан материјал: лупа, пинцета, кришка лимуна или наранџе, јаје рибе или птице. Поступак – Пажљиво раздвојте плод лимуна на кришке, а затим са сваке кришке скините танку опну. – Пинцетом раздвојте најситније делове које уочавате и трудите се да вам не исцури сок. – Посматрајте под лупом и слику нацртајте у свесци. Да ли можете те кесице да раздвојите на још ситније делове? ........................................... Објасните зашто. ..................................................................................................................... .................................................................................................................................................... Те кесице су ћелије.

pr om

2. Када то знаш, погледај грађу ћелије. Потребан материјал: три тањирића, три кокошја јајета, која су јајна ћелија кокошке (за сваку групу по једно, или само једно за све), лупа. Поступак Јаје разбијте, ставите у тањирић и посматрајте под лупом. На основу слике ћелије обележите делове јајета.

Жуманце је део ћелије у којем се налази једро (запазите тачкицу у жуманцету), беланце је цитоплазма, а танка опна испод оне спољашње од чврсте материје, кречњачке, јесте ћелијска мембрана.

Ћелија је веома сложене грађе. Ћелије се разликују по облику и величини, могу бити врло ситне, а могу и да се виде голим оком, као што је кокошје јаје, биљна влакна памука или мишићна влакна меса које једеш. Више о грађи ћелије сазнаћеш у старијим разредима. За почетак, добро је још да знаш да се у једру налази наследни материјал који размножавањем преноси особине са родитеља на потомство. Постоје и жива бића која немају једро па се код њих наследни материјал налази у цитоплазми. Такви организми су на пример бактерије.

Сл. 13. Мачићи личе на своју мајку, а

Hаследни материјал

јабука рађа плодове јабуке

Бактерије су једноћелијски организми без једра. Наследни материјал – део једра који се размножавањем преноси са родитеља на потомство.

Сл. 12. Организам без једра

Још једном да те подсетимо: сва жива бића, од оних најмањих (на пример бактерије или траве) па до оних најкрупнијих (храст, лав, човек итд.), имају ћелијску грађу. Али и о томе ћеш више сазнати касније, у следећим разредима. Размисли, истражи и одговори

1. Шта је ћелија? 2. Који су основни делови ћелије? 3. У ком делу ћелије се налази наследни материјал? 4. У чему је разлика између бактерија и миша? 5. Постоје ли сличности између бактерија и миша?

КРАТКО И ЈАСНО

pr om

Ћелију је открио 1665. године Роберт Хук који је посматрао ћелије плуте под микроскопом. Подсећале су га на пчелиње саће, па их је назвао ћелије (целуле), коморице. Скоро 200 година касније, два научника, Шван и Шлајден, поставила су заједно ћелијску теорију, према којој су сва жива бића изграђена од ћелија. То је и данас једна од најбитнијих теорија у биологији.

ћелијска мембрана

цитоплазма са органелама

биљна ћелија

делови

ћелија

животињска ћелија једро

ћелије с једром

ћелије без једра

ПРОВЕРИ НАУЧЕНО 1. Ћелије свих организама имају: а) једро; б) хлоропласте; в) ћелијски зид; г) наследни материјал. Заокружи слово испред тачног одговора.

pr om

2. Структура у ћелији са одређеном грађом, обликом и улогом назива се: а) орган; б) органела; в) организам; г) органски систем. Заокружи слово испред тачног одговора. 3. Утврди који су искази тачни (Т) а који нетачни (Н), па заокружи одговарајуће слово. Бактерије немају једро. Т Ћелијска мембрана штити ћелију. Т Ћелија је највећа јединица живих бића. Т У ћелији се налазе органи. Т Органеле су делови ћелије који имају одређену функцију. Т

Н Н Н Н Н

4. На слици je представљена ћелија. Обележи једро, цитоплазму, мембрану и органеле.

ПРИПРЕМА ЗА СЛЕДЕЋИ ЧАС

ПОСЕБНОСТ, ИНДИВИДУАЛНОСТ

pr om

Посебност, индивидуалност, јесте особина сваког живог бића, што значи да га одликују јединствене особине и да не постоје два потпуно иста организма. На пример, мишеви из истог легла личе, али нису исти, неки су крупнији, други бржи, а тако је исто и са другим врстама. Важно је да знаш да не постоје два потпуно иста организма чак и ако припадају истој врсти, ни два јајета која снесе иста кокошка нису потпуно иста.

Сл. 14. Посебност (индивидуалност) приказана код деце и слепих

мишева; слични јесу, али нису потпуно исти

ИСХРАНА

Крпељ је сићушна пауколика животиња величине 1 мм која се храни крвљу сисара. Када се закачи за неког сисара и почне да му сише крв, уме да буде веома прождрљив. Толико се наједе да може да повећа своју дужину 10 пута, а запремину и до 100 пута.

Зашто после тешког тренинга или неке физичке активности осећаш глад и умор? Храна је неопходна живим бићима јер су им за раст и развој ћелија и целог организма потребне градивне супстанце. Осим тога, свако живо биће за обављање животних активности користи енергију коју добија из хране. Без хране нема ни енергије, и ето умора. Организми се хране различитом храном и на различите начине долазе до ње. Тако су у природи сва жива бића повезана у ланце исхране. Ако се ти односи поремете у природи, организми на крају ишчезавају јер им нестаје храна. Ако пажљиво гледаш ову илустрацију, видећеш да у шуми храну може да нађе више врста живих бића.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Сл. 15. Листопадна шума са својим становницима

Заједно с паром из клупе, уз помоћ наставника, повежи животиње и њихов плен. Да ли су исте животиње увек ловци, а друге увек плен? Шта мислиш, могу ли и ловци да буду плен? Запиши у свеску. А како се биљке хране? Оне саме себи стварају храну. Како? То ћеш научити на једном од следећих часова.

ДИСАЊЕ

pr om

Дисање је процес при коме жива бића узимају кисеоник а испуштају гас угљен-диоксид. Ако жива бића живе на копну, онда из ваздуха издвајају кисеоник, а ако живе у води, тада користе кисеоник растворен у води. А зашто уопште жива бића дишу?

У погледу количине хране коју користе, животиње се значајно разликују. Потреба за храном зависи од величине организма и од његових одлика. Крокодилу је потребан један добар оброк месечно, а пољска волухарица мора да се храни скоро непрекидно. Бубамара поједе 1000 ваши дневно, а нилски коњ 40 кг хране. Хијена мора дневно да поједе ½ своје тежине, а лав ¼ своје тежине. Знаш ли како се бубамара брани од непријатеља? Тај мали лепи инсект црвене боје са црним пегама привлачи неке врсте птица. Међутим, птица која не зна да бубамара има веома непријатан укус превари се и поједе је, тада и никад више. Тако бубамара може да се показује у свој својој лепоти.

Сл. 16. Риба дише шкргама, а кишна глиста помоћу влажне коже

Кисеоник који удишу омогућава да се из хране ослободи енергија неопходна за све животне процесе у организму. Угљен-диоксид, који том приликом настаје, жива бића избацују у спољашњу средину или у воду преко органа за дисање. Да ли и биљке дишу? Када? Своје одговоре запиши у свеску. Проверићеш тачност свог одговора када научиш процес дисања.

ИЗЛУЧИВАЊЕ

Зашто се твој организам зноји када имаш високу температуру? Зашто тада мораш да пијеш више воде? Зној навлажи кожу, испарава и хлади организам па се температура тела снижава. Животиње се знојем ослоСл. 17. Знојењем се организам брани од бађају вишка воде и штетпрегревања них супстанци, а то чине преко коже и органа за излучивање. Да ли се и биљке „зноје”? „Зноје” се, и то често и обилато, у зависности од својих потреба и од количине воде у земљишту и у спољашњој средини.

Из неких биљака може свакодневно да испари и до 100 л воде.

Процес којим се биљке ослобађају вишка воде назива се транспирација (испаравање). Свим живим бићима вода је услов за живот, а за многе врсте је и место живота, станиште. Не траже сва жива бића исту количину воде. Некима је потребна велика количина воде, а другима веома мала, али нико не може без воде. Вишак воде, у виду водене паре, жива бића ослобађају у спољашњу средину преко листова, плућа и коже. Исто тако, ни сва жива бића не ослобађају исту количину воде. Све зависи од њихове потребе за водом, од количине воде у околини и од спољашње температуре. Размисли, истражи и одговори

КРАТКО И ЈАСНО

pr om

1. Повежи ланцем исхране миша, сову и семенке траве или зеца, купус и орла. Ко је ту ловац, а ко плен? 2. Опиши начин исхране једне теби занимљиве животиње. 3. Како се биљка не осуши кад испушта воду? 4. Која је улога бодљи на кактусима? 5. Како људи и животиње у пустињама долазе до воде? 6. Да ли угрожаваш опстанак дрвећа уколико скидаш кору са стабала у околини? 7. Постоји ли повезаност између шума и количине падавина (кише) у неком крају?

исхрана

саме стварају храну

користе друге организме као храну

знојење

излучивање

особине живих бића

систем за излучивање

транспирација дисање избацују угљен-диоксид узимају кисеоник

САДА ЗНАШ % Исхрана омогућава сваком живом бићу да обавља све животне функције, да расте и да се развија. % За обављање животних функција потребна је енергија, а организам је добија из хране. % Храна није довољна за опстанак. Свако живо биће мора да узима и кисеоник за дисање. % Дисањем се ослобађа гас угљен-диоксид. % Осим хране и кисеоника, живим бићима неопходна је и вода. Без воде нема живота. % Вишак воде жива бића ослобађају у спољашњу средину знојењем или помоћу плућа и бубрега. 20

НАДРАЖЉИВОСТ И ПОКРЕТЉИВОСТ Кључне речи: надражљивост, покретљивост

РАД У ПАРУ

pr om

АКТИВНОСТ

Како жива бића осећају спољашњу средину и како реагују на промене у тој средини? Ти осећаш да ли ти је топло или хладно. Реагујеш на мајчин додир и тумачиш га као љубав према теби. Размисли о томе како чујеш звук, осећаш мирисе, бол и поветарац на кожи. Тако је и у природи. Животиње мазе своје младунце, али исто тако осећају и опасност, страх и неспокојство пред опасност. Значи да сва жива бића реагују на промену температуре, на влажност ваздуха и подлоге, на додир и на друге утицаје из спољашње средине и ту способност означавамо као надражљивост.

БИЉНИ ЛАВИРИНТ – НА ШТА БИЉКЕ РЕАГУJУ?

Потребан прибор и материјал: картонска кутија (за ципеле) са поклопцем, неколико комада картона за преграђивање кутије, чаша од јогурта, мало земље, неколико семенки пасуља, маказе. Ток рада: • парчићима картона преградите кутију као на фотографији; • у празну чашу јогурта ставите земљу, посејте неколико семенки пасуља и обилно залијте; • исеците отвор на крају кутије (у ћошку); • поставите чашу јогурта у кутију супротно од исеченог отвора; • ставите поклопац преко кутије и залепите траком; • тако припремљен лавиринт ставите на топло, осунчано место. Већ после десетак дана на отвору кутије помолиће се проклијала биљка. Пажљиво скините поклопац и обратите пажњу на пут проклијале биљке. У ком правцу је расла биљка? Зашто?

Покретљивост је уочљива особина животиња и већина врста поседује способност кретања. Мањи број животиња нема способност кретања и живи причвршћен за подлогу. То су сесилне (седеће или причвршћене) животиње, које већином живе у морској води. Запиши у свеску имена живих бића која препознајеш на илустрацији Великог коралног гребена у Аустралији.

Сл. 18. Корњача се креће пливањем, а

неки организми воде сесилан начин живота

pr om

Начин кретања зависи од средине у којој живи одређени организам. Постоје врсте које осим што пливају, могу и да ходају по морском дну, као што је прастара риба шакоперка, или да лете и ходају, као што је летећи гуштер. Да би се нека животиња кретала, потребне су јој мишићне ћелије, које грчењем и опружањем покрећу одређене делове тела или цео организам. Сл. 19. Летећи гуштер Биљке не мењају место, не крећу се, али чине покрете под утицајем спољашње средине, нарочито сунчеве светлости. Биљка је живо биће и, као свако живо биће, расте и реагује на утицаје из спољашње средине.

Сл. 21. Цветови биљке дан и ноћ увече се затварају, а ујутру отварају

Сл. 20. Листопадно дрво реагује на промене температуре

у различита годишња доба

Биљке реагују на промену температуре. Током зиме су у периоду мировања. На пролеће живот се наставља. Биљке не могу да мењају место, али могу да померају гране и листове, најчешће у правцу сунчеве светлости.

Сл. 22. Листићи мимозе се

при додиру скупљају

Семе једне биљке која расте у Мексику скаче, па га називају скачући пасуљ. Плод ове биљке је махуна. Једна врста инсекта прогризе махуну и храни се семеном које се у њој налази. Махуне опадају, пуцају и семенке се распростиру унаоколо.

Сл. 23. Сунцокрет је добио име по томе што цветове увек

окреће према сунцу

РАЗМНОЖАВАЊЕ

pr om

Размножавање је особина живих бића да после сазревања и одрастања дају себи сличне потомке. Овом особином продужава се врста, али и целокупан живот на Земљи. Циљ размножавања, без обзира на то како се оно догађа, јесте остављање потомства јер тако свака јединка преноси потомству свој наследни материјал, своје особине. Неке врсте само положе јаја, а има и оних које се старају о свом потомству, хране га, чувају и уче вештинама преживљавања. Мужјаци на различите начине покушавају да привуку пажњу женки: неки праве гнезда, неки певају, имају лепе боје перја или показују своју снагу у међусобним борбама. Постоји велика разноврсност удварања и начина размножавања врста.

Сл. 24. Мужјак пауна привлачи женку својом лепотом, а јелени се боре

за престиж у крду и за право на женку својом снагом

Поленова зрна настају у поленовим кесицама. У сваком поленовом зрну налази се мушка полна ћелија.

А биљке? Како се оне размножавају? Биљке, које имају цветове, својом лепотом и слатким соком привлаче инсекте, који поленова зрна преносе са једног цвета на други. О другим начинима размножавања биљака сазнаћеш нешто касније. После рођења сва жива бића расту и развијају се. Растење је процес при коме се повећава величина организма, а развијањем се организми мењају од рођења до зрелог доба. Када одрасту, и они дају потомство и тако се круг живота затвара. Знаш ли зашто жабе у пролеће крекећу? Мужјаци својом песмом, крекетањем, позивају женке, обавештавају их о томе да је време парења и о томе где их чекају.

Сл. 25. Лисице различите старости у леглу

Размисли, истражи и одговори

покретљивост

КРАТКО И ЈАСНО

pr om

Пастрмке су становнице бистрих планинских потока. Када дође време за размножавање, оне „обуку свадбено одело”, што се види по сјајним крљуштима. Тако припремљене, крећу узводно да у неком мирнијем току реке положе јаја и покрију их каменчићима да их вода не однесе.

1. Да ли се твој организам променио у последњој години? Уочљиве промене запиши у свеску. 2. Којим чулима осећаш те промене? 3. Зашто саксије са цвећем морамо окретати иначе ће се цвеће искривити? 4. Које начине кретања видиш код животиња у окружењу? 5. Који је смисао свадбених игара, шепурења, игре, песме мужјака?

надражљивост

особине живих бића

размножавање

САДА ЗНАШ

% Сва жива бића реагују на утицаје средине и одговарају на њих. % Животиње се крећу, а има и оних које то не чине већ имају седећи, сесилни, начин живота. % Биљке не мењају место, али под утицајем средине чине покрете.

ЗАДАТАК ЗА СЛЕДЕЋИ ЧАС

раст и развиће

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ И ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ Кључне речи: једноћелијски организам, вишећелијски организам, ћелија, ткиво, орган, систем органа

pr om

Знаш да су сва жива бића грађена од ћелија. Не можеш ни да замислиш колико твој организам има ћелија! А колико ћелија има организам једне бактерије која у твом грлу изазива упалу? Иако су сва жива бића грађена од ћелија, постоје разлике међу њима. Најједноставнији организми су грађени од једне ћелије и у њој се одвијају све животне функције. То су једноћелијски организми. Све бактерије, праживотиње, неке алге и неке гљиве припадају једноћелијским организмима. Неки од ових организама живе самостално, а неки се удружују и праве колоније.

Сл. 26. Једноћелијски (бактерије) и вишећелијски (људи) организми

Ткиво је скуп ћелија сличног облика грађе и исте функције.

Сл. 27. Зелени бичар и једноћелијска алга

Код једноћелијских организама једна ћелија је читав организам. Организми који су грађени од више ћелија јесу вишећелијски организми. То су вишећелијске алге, гљиве, биљке и животиње. Ћелије једног вишећелијског организма нису исте, оне се међусобно разликују по положају у организму, по облику, величини и функцији коју врше. Поред многих заједничких одлика, живи свет је веома разноврстан. 25

Жива бића чије је тело грађено од великог броја ћелија јесу вишећелијски организми. Код њих ћелије нису независне једна од друге, већ су груписане у ткива, органе и системе органа.

Сл. 28. Кукуруз и жаба изгледају потпуно другачије, али

су изграђени из ткива и органа

pr om

Шта је ткиво? Група ћелија које обављају исту функцију гради ткиво. Мишићне ћелије нпр. граде мишићно ткиво, ћелије које у биљци спроводе воду граде проводно ткиво, ћелије које штите биљке од спољашњих утицаја припадају заштитном ткиву итд.

Шта је орган? Органи су грађени од више различитих ткива повезаних одређеном функцијом. Код биљака, то су корен, стабло и лист, а код животиња, то су срце, мозак и др. Корен упија воду и минералне супстанце, стабло спроводи воду, минералне соли и хранљиве супстанце, лист учествује у процесу исхране. Код животиња, на пример, срце омогућава кретање крви кроз организам, итд. Шта је систем органа? Систем органа чине различити органи који заједнички делују. У оквиру система, сваки орган има посебну улогу, али сви они делују у смислу заједничке функције: органи за варење хране (усна дупља, желудац, црева...), органи за дисање (нос, ждрело, гркљан, плућа...). Шта је организам? Организам код животиња чине различити системи органа, који су функционално повезани у једну целину. Код биљака, сви органи граде организам.

Размисли, истражи и одговори 1. Како једноћелијски организам обавља све животне функције као и вишећелијски? 2. Погледај кратак филм на: https://www.youtube.com/ watch?v=quLl6-riZWI. Препознај и наброј организме у шуми. Одговоре запиши у свеску. листопадној шуми

КРАТКО И ЈАСНО

жива бића

Нека ткива могу деобом да се обнављају јер се њихове ћелије деле. Нека ткива немају могућност деобе. Такво ткиво је нервно ткиво, које гради мозак животиња. Код човека од пубертета дневно пропада по 10.000 нервних ћелија и због тога код старијих људи долази до процеса заборављања. Лек против тога јесте здрав начин живота, шетња, спорт, читање и бављење умним радом.

вишећелијски организми

pr om

једноћелијски организми

ћелија

систем органа

орган

ткиво

ћелија

САДА ЗНАШ

% Организми могу бити изграђени од једне ћелије или од више ћелија. % Вишећелијски организми су изграђени од ћелија које се удружују у ткива. Више различитих ткива гради орган који има своје место и улогу у организму. Више органа изграђује вишећелијски организам. % Иако су сва жива бића грађена од ћелија, међу њима постоје разлике. % Код једноћелијских организама, све животне функције обавља једна ћелија. % Код вишећелијских организама, групе ћелија обављају поједине функције и оне чине ткиво. % Више различитих ткива гради органе, а они опет системе органа, док различити системи граде целину – организам.

ПРОВЕРИ НАУЧЕНО 1. У свако поље у табели упиши слово Ж ако је у питању живо биће, или Н ако је у питању нежива природа. Гусеница која једе лист

Гљива која разлаже опали лист

Риба лист

Роса на листу

pr om

2. Процес који је заједнички за зеленог гуштера и зелену биљку: а) транспирација, б) плодоношење, в) фотосинтеза, г) дисање. Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Одреди да ли је организам једноћелијски (Ј) или вишећелијски (В), уписујући слово у табелу испод назива организма. зелени бичар

кукуруз

жаба

бактерија

човек

слон

4. Поређај нивое организације живог бића од најједноставнијег ка најсложенијем. 1) систем органа 2) орган 3) ћелија 4) ткиво 5) организам 5. Допуни реченице.

Дисање је особина живих бића при којој она узимају .......................... а испуштају ................................................. . Из хране жива бића посебним процесима у ћелији ослобађају .............................., која је неопходна за све .............................................. . Биљке се ослобађају вишка воде процесом који се назива .................................... .

НЕШТО ВИШЕ О ЗАЈЕДНИЧКИМ ОСОБИНАМА ЖИВИХ БИЋА Кључне речи: исхрана, фотосинтеза, енергија, аутотрофни организми, хетеротрофни организми

ИСХРАНА

сунчева светлост

pr om

Знаш да жива бића узимају храну зато што им је потребна за раст, развој и енергију за животне процесе. Али одакле та енергија у храни? Биљке у ћелијама имају органеле хлоропласте у којима се налази зелени пигмент хлорофил. Хлорофил везује енергију сунца, што омогућава биљкама да од воде и минералних супстанци стварају храну, органске супстанце – шећере. Тај процес називамо фотосинтеза. Назив потиче од грчких речи fotos – светлост и sintesis – спајање. При том процесу биљке отпуштају кисеоник који удишу сва жива бића. Дакле, фотосинтеза је најзначајнији процес у природи зато што у том процесу биљка ствара шећере и ослобађа кисеоник, а користи воду и минералне супстанце. Организме који обављају процес фотосинтезе називамо аутотрофним организмима. Назив долази од грчих речи autos – сам и trofe – храна. Ако биљка произведе више шећера него што јој је потребно, она тај вишак смешта у своје органе као што су корен (шаргарепа, репа...), лист (салата, купус...), стабло (кромпир), плод (јабука...) или семе (пасуљ, орах...).

кисеоник

угљен-диоксид

вода

Сл. 29. Процес фотосинтезе

• Пажљиво посматрај илустрацију и објасни шта биљка усваја из спољашње средине, а шта ослобађа. Сл. 30. Органске супстанце смештене у корену шаргарепе

и у плоду крушке

Аутотрофни организми – организми који стварају органске супстанце.

Осим биљака, фотосинтезу могу да врше само неки сићушни, голим оком невидљиви организми – бактерије и алге. 29

АКТИВНОСТ

ГРУПНИ РАД

ДОКАЗИВАЊЕ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ ВЕЖБА – Доказивање процеса фотосинтезе, транспирације

Фотосинтеза Потребан прибор и материјал: стаклена чаша, стаклени левак, епрувета, вода, нека водена биљка, шибица.

епрувета

pr om

Ову вежбу радите уз надзор наставника и пазите на своју безбедност и безбедност својих другова у групи. Ток рада:

вода

– чашу напуните водом и у њу ставите биљку;

левак

– биљку покријте левком (као на слици);

водена биљка

– епрувету напуните водом, затворите је прстом и ставите преко левка;

– тако припремљену чашу ставите на осунчано место.

Резултат Из левка се у епрувету подижу мехурићи и смањује се ниво воде. Да је гас који је истиснуо воду из епрувете кисеоник, доказаћете ако извадите „празну” епрувету и у њу уроните зрно шибице која тиња. Шта ће се догодити? Објасните одакле кисеоник у епрувети.

Мало другачије о фотосинтези Замисли биљку као велику фабрику која производи шећер. Сировине за производњу шећера јесу: вода, минералне супстанце и угљен-диоксид. Производња се обавља у ћелијама које имају хлорофил уз помоћ сунчеве светлости. Шећер проводним судовима одлази у сваку ћелију. Проводни судови проводе воду и минералне материје до листа, а од листа хранљиве материје до свих ћелија. Вишак се складишти у корену, стаблу, листу или плоду. Кисеоник из биљке се ослобађа кроз стоме. Ова зелена фабрика ради од изласка до заласка сунца.

нске

мате

рије

зеле н биљк а а хлор

офил

мине ралн е супс танц е

pr om

орга

сунце

кисе

оник

Стоме су отвори на наличју листа.

вода

угље н -дио ксид

Животиње немају хлорофил па се хране биљкама и другим животињама. Такав начин исхране назива се хетеротрофним, а организми који се тако хране називају се хетеротрофни организми. Назив долази од грчких речи hetеros – други и trofe – храна. Све животиње имају потребу за храном, при чему је свака врста прилагођена да користи одређену храну. Постоји много начина на које грабљивице лове свој плен, али и исто толико начина на које тај плен успева да побегне. Неке гутају цео плен, као змије, неке кидају месо, као пси и мачке, а неке у жртву убаце сокове за варење а затим посрчу сварену храну, као пауци итд. Свака врста има свој начин лова

Сл. 31. Лисица трчи за пленом

Глодари се хране чврстом биљном храном тако што је глођу. Зато имају четири зуба секутића који непрекидно расту целог живота јер се стално троше. У глодаре спадају: веверице, даброви, мишеви и пацови. По облику кљуна птица може се закључити каквом храном се хране. Колибри је мала птица која се храни нектаром из цвета, па му је зато кљун танак и дугачак. Сабљасти колибри има кљун који је дужи од његовог тела. Крстокљун је птица која се храни семенкама из шишарки, па има јак кљун укрштен на врху.

Сл. 32. Камелеон мирује и дугачким језиком

у делићу секунде улови плен

Миксотрофи су организми који се хране и аутотрофно и хетеротрофно. Таквих организама је веома мало, а један од њих јесте зелена еуглена, праживотиња која се на светлости храни као биљка (врши фотосинтезу), а у мраку лови плен као животиња.

Многе рибе лове плен из заседе на дну мора. Једна таква риба јесте дрхтуља, која сатима чека плен закопана у песку. Тако је добро сакривена да остале рибе слободно пливају око ње док не постану плен. Лавови најчешће лове у групама, при чему женке имају главну улогу јер су лакше и боље трче од мужјака. Најчешће лове из заседе животиње које пију воду на појилу. Обично им је плен стара, изнемогла или болесна животиња.

pr om

Биљоједи користе различиту биљну храну: семење, плодове, лишће, корење или стабло. Животиње које се хране другим животињама називају се месоједи. Они опет користе ону енергију коју су везале биљке у процесу фотосинтезе. Како? Биљке стварају храну, биљоједи из биљака добијају хранљиве супстанце и користе их за своје животне потребе. Е, сада, кад месојед ухвати биљоједа, а и другог месоједа, од њих узима хранљиве супстанце и користи их за животне потребе. Сваштоједи су организми који се хране и биљном и животињском храном. У сваштоједе, поред медведа, свиње и великог броја других врста, спада и човек. Биљна храна му обезбеђује витамине, а животињска даје супстанце које изграђују организам.

Сл. 33. Зелена еуглена

Посебна, и веома значајна група организама јесу сапрофити. Они разлажу угинуле биљке и животиње и њихове одбачене листове, гране, рогове, длаку и друго до минералних супстанци и враћају се у земљу. Њих поново биљке упијају и користе у процесу фотосинтезе. Тако се циклус кружења материје у природи непрекидно одвија. 32

Због тога су сапрофитни организми, бактерије и гљиве, врло важни за функционисање живота на Земљи; за њих кажемо да су чистачи наше планете.

Праживотиње су једноћелијски организми са једром.

Сл. 34. Гљиве, печурке, и неке врсте бактерија обављају труљење опалог

лишћа, грана, угинулих животиња и њихових отпадака

pr om

Знаш ли како да разликујеш пањ давно посеченог и скоро посеченог дрвета? Ако наиђеш на пањ, довољно је да га благо удариш ногом и добићеш одговор на постављено питање. Сви организми су повезани у ланце исхране кроз које видимо како материја кружи у природи. Они нам показују ко се храни којим организмима. Ланци исхране почињу од зелене биљке која ствара храну, па преко биљоједа доспевају до месоједа. Размисли о томе зашто је биљка први члан ланца исхране. Као што видиш, у природи је све међусобно повезано и узајамно зависно: биљке, биљоједи, месоједи, сваштоједи, па опет биљоједи и тако милионима година супстанце иду укруг. Потруди се и са паром из клупе објасни како хранљиве супстанце из биљке стижу до птице грабљивице, па преко гљива опет до биљке. На крају књиге постоје картице са различитим организмима, покушај да направиш ланце исхране.

Сапрофити су организми који разлажу угинуле остатке биљака и животиња.

орао змија

вук дрвеће

жаба јелен

зец миш

скакавац

трава Сл.35. Никада се организам не храни једном врстом хране. Када повежемо све ланце исхране, добијамо мреже исхране у природи, где се тачније види ко је чији плен

АКТИВНОСТ

РАД У ПАРУ

РАЗВРСТАВАЊЕ Разврстај организме према начину исхране. Аутотрофне организме означи словом а, а хетеротрофне словом х.

Табелу исхране допуни врстама које познајеш.

бреза

комарац

вук

зелени скакавац

црвена ружа

зелена жаба

детлић

крушка

кишна глиста

спанаћ

плави лептир

црни лук

зелени гуштер

купус

pr om

сиви гуштер

Размисли, истражи и одговори

1. Како ћеш препознати аутотрофни организам? 2. Да ли сва жива бића која стално или повремено имају зелену боју могу да обављају процес фотосинтезе? 3. Како животиње биљоједи успевају да преживе? Постоји много начина. Истражи један и опиши га у свесци. 4. Нађи податак о томе како се хране мрави баштовани и мрави сточари. 5. Који је то организам који може да ствара храну али и да лови друге организме? 6. Зелени гуштер је аутотрофан организам, а црвена цвекла хетеротрофан. Да ли је ова тврдња тачна? Ако јесте, објасни зашто јесте, а ако није, објасни зашто није. 7. Објасни улогу сапрофита у природи. Може ли живот на Земљи да опстане без њих? 8. Ако знаш одговор, онда знаш и да ли је буђ на хлебу или на другој храни штетна. За човека јесте, а за природу? Објасни. 9. Ако човек посече шуму и напусти сеоско домаћинство и њиве које је обрађивао, да ли ће вуку живот бити бољи, имаће више хране, или ће и он морати да оде?

миксотрофни организми

КРАТКО И ЈАСНО

биљоједи хетеротрофни организми

аутотрофни организми

исхрана

месоједи

сапрофитни организми

pr om

сваштоједи

САДА ЗНАШ

% Жива бића користе различиту храну и на различите начине долазе до ње. % Биљке имају хлорофил и способност да од минералних супстанци, воде и угљен-диоксида, уз помоћ енергије сунца, стварају хранљиве спстанце. % Организми који стварају себи храну процесом фотосинтезе су аутотрофни. % Они који морају да узимају храну од других јесу хетеротрофни организми. % Сапрофити су чистачи природе зато што изазивају труљење угинулих организама и њихових одбачених делова: рогова, длаке, грана и других. % У природи постоји мала група организама који на светлости стварају храну, а када је нема, хране се другим сићушним оранизмима.

ПРИПРЕМА ЗА НАРЕДНЕ ЧАСОВЕ