Читанка за 4. разред by Izdavačka kuća Eduka

Моња Јовић Нада Тодоров

ЧИТАНКА

uk a

за четврти разред основне школе

Моња Јовић Нада Тодоров ЧИТАНКА за четврти разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Доц. др Наташа Филиповић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић

uk a

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА Ања Игњатовић

РЕЦЕНЗЕНТИ Миланка Берковић, професорка разредне наставе, ОШ „Филип Вишњић”, Београд Др Јелена Журић, професорка књижевности и српског језика Наташа Ковжан Кун, педагог

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 4443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа _________ Издање _________ Тираж _________

ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ РАЗГОВАРАМО О...

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ПОВЕЖИ...

uk a

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Драги читаоче и читатељко,

Надамо се да ће ти ова књига послужити као користан и пријатан водич кроз чудесне светове који се крију у причама, песмама и драмским текстовима.

Потруди се да читаш са пажњом, замишљајући оно о чему сваки појединачни текст говори. То ће развити твоју машту и омогућиће ти да посетиш светове другачије од оног у ком живиш.

uk a

Уживај у читању.

САДРЖАЈ ИГРА

• Владимир Андрић: Дај ми крила један круг .......................................................... 8 • Бранислав Црнчевић: Босоноги и небо .................................................................. 12 • Бранислав Црнчевић: Кад би мени дали .............................................................. 18 • Народна прича: Ветар и сунце ................................................................................. 20 • Војислав Илић: Јесен ................................................................................................... 23 • Јасминка Петровић: О дугмету и срећи .................................................................. 26 • Мирослав Антић: Космонаутска песма ................................................................... 30 • Драган Лукић: Мој тата ................................................................................................ 34 • Драган Лукић: Девојчице ............................................................................................ 37 • Весна Алексић: Детективско срце ............................................................................ 40 • Упознај: Милена Павловић Барили ......................................................................... 47 • Сада знаш ................................................................................................................ 48

uk a

ЉУБАВ

• Мирослав Антић: Најљубавнија песма .................................................................... 50 • Бранислав Нушић: Прва љубав ................................................................................. 52 • Народна песма: Женидба Врапца Подунавца ...................................................... 58 • Мошо Одаловић: Молитва за маму .......................................................................... 61 • Народна песма: Јетрвица адамско колено ............................................................ 63 • Гроздана Олујић: Стакларева љубав ......................................................................... 68 • Бранко Миљковић: Песма о цвету ............................................................................ 76 • Љиљана Крстић: Кад пролеће дође ........................................................................ 78 • Милован Данојлић: Трешња у цвету; Шљива; Дуња ............................................. 82 • Упознај: Драга Љочић .................................................................................................... 85 • Сада знаш ................................................................................................................ 86

СВЕТ ДЕЛИМО СА ДРУГИМА

• Десанка Максимовић: Пауково дело ........................................................................ 88 • Лав Николајевич Толстој: Врабац и ласте .............................................................. 91 • Народна прича: Међед, свиња и лисица .................................................................. 94 • Драган Алексић: Позориште на небу ....................................................................... 97 • Ханс Кристијан Андерсен: Ружно паче .................................................................. 101 • Гвидо Тартаља: Подела улога ................................................................................... 116 • Упознај: Jелисавета Начић; Иванка Распоповић ............................................ 120 • Сада знаш ................................................................................................................ 122

ПУТОВАЊЕ

uk a

• Добрица Ерић: Завичају ........................................................................................... 124 • Народна песма: Милош у Латинима ...................................................................... 127 • Народна прича: Најбоље задужбине ....................................................................... 132 • Народна бајка: Пепељуга ............................................................................................ 136 • Александар Поповић: Пепељуга ............................................................................. 144 • Светлана Велмар Јанковић: Стефаново дрво ...................................................... 150 • Дејан Алексић: Слава ................................................................................................. 159 • Упознај: Гроздана Олујић; Деса Мустур Керечки ................................................ 163 • Сада знаш ................................................................................................................ 164

У СВЕТОВИМА РОМАНА ЗА ДЕЦУ

• Рене Гијо: Бела Грива .................................................................................................. 166 • Јохана Шпири: Хајди ................................................................................................... 171 • Астрид Линдгрен: Пипи Дуга Чарапа ...................................................................... 179 • Ерик Најт: Леси се враћа кући .................................................................................. 186 • Михаел Енде: Бескрајна прича ................................................................................ 190 • Упознај: Јохана Шпири; Астрид Линдгрен ............................................................ 197 • Сада знаш ................................................................................................................ 198

• о лепоти јесени

• о љубави и разумевању између детета и родитеља • о занимљивом занимању једног тате и о девојчицама које желе да одрасту

Владимир Андрић

„Босоноги и небо”

Бранислав Црнчевић

„Кад би мени дали један дан”

Бранислав Црнчевић

„Ветар и сунце”

Народни приповедачи

„Јесен”

uk a

• зашто је важно да разумемо и ценимо различитост

„Дај ми крила један круг”

Ово поглавље су за тебе стварали:

• зашто се љубазношћу постиже више него силом

Наслов дела:

У првом поглављу своје Читанке читаћеш: • о чудесним путовањима у нашој машти • о снази другарства и маште • зашто је лепо делити време са другима

„О дугмету и срећи”

„Космонаутска песма”

Војислав Илић Јасминка Петровић Мирослав Антић

„Мој тата” „Девојчице”

Драган Лукић

• о несташној деци и баки пуној љубави

„Детективско срце”

Весна Алексић

• о нашој великој сликарки и песникињи

„Упознај: Милена Павловић Барили”

Моња Јовић

Уживај у читању!

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• Владимир Андрић је писац и песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу Пустолов, која је настала на основу истоимене телевизијске серије. Уживај у читању.

лирска песма, стих, строфа, рима, поређење

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ДАЈ МИ КРИЛА ЈЕДАН КРУГ

• О чему говори ова песма? У квадратић испред тачног одговора упиши .

Море има барку, једро и катарку. Море, море, буди друг дај ми барку један круг! Тако ми се база широм морских стаза…

О детету које жели да се игра, машта и упознаје свет. О пловидби морима.

Ласта има крила, лети све до Нила. Ласто, ласто, буди друг дај ми крила један круг! Да обиђем луг, да одем на југ…

О дружењу.

uk a

Оно о чему се у песми говори јесте: тема песме; прича песме; строфа песме.

• Подвуци први стих у песми. • Допуни цифрама. Стих је ___ ред у песми. Строфа се састоји из ___ стиха или више стихова. • Заокружи прву строфу. Од колико стихова се састоје строфе у песми? Од колико строфа се састоји ова песма? Подвуци гласове који се римују у речима на крају стихова. барка – чамац, бродић, мала лађа једро – разапето бродско платно у које дува ветар и тако покреће брод катарка – бродски стуб на који се разапињу једра базати – тумарати, лутати без циља

Кад мрав зрно сруши, чују зечје уши. Зече, зече, буди друг дај ми уши један круг! Да ослушнем и ја како жито клија… У рибе пераја сребрнога сјаја. Рибо, рибо, буди друг дај пераја један круг! Да ме жеља мине да видим дубине…

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Ноћу крај живица светли фењер свица. Свиче, свиче, буди друг дај ми фењер један круг! Да осетим моћ да осветлим ноћ…

• Подвуци тачан одговор. Ово је: лирска песма, епска песма. Објасни свој одговор. • Наведи коме се све дете у песми обраћа.

На небу се звезде као птице гнезде. Небо, небо, буди друг дај ми звезду један круг! Бићу лепши још кад ставим тај брош.

uk a

мора ласте зеца рибе свица неба

• Правилно повежи. Дете тражи од звезду. крила. пераја. барку. уши. фењер фењер.

• Шта све дете жели да види? Наведи којим пределима жели да путује. • Упореди прву и четврту строфу. Објасни на који све начин дете жели да упозна море. • Шта дете жели да чује? • У последњој строфи подвуци поређење. Наведи шта се са чиме пореди. • Шта дете жели да учини са звездом? Објасни зашто.

фењер – врста старинскe светиљке брош – врста накита који се носи закачен на одећу

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Одраније знаш да је песма књижевно дело писано у стиху. Песма у којој преовлађују песникови унутрашњи доживљаји и осећања назива се лирска песма. Већ знаш и да писци често користе поређења да би нам нешто сликовито и живо дочарали. Поређење се састоји из онога што се пореди, речи „као”, „попут”, „налик” и онога са чиме се нешто пореди. оно са чим се пореди

као попут налик

птице гнезде. птица гнезде. птицама које се гнезде.

На небу се звезде На небу се звезде На небу су звезде

поредбена реч

оно што се пореди

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

uk a

Да ли ти негде путујеш у својој машти? Испричај. Наведи која места желиш да посетиш на путовању. Објасни зашто. Дете из песме жели да плови морем, али и да види подводни свет и небеска пространства. Објасни шта је потребно да би човек путовао под водом и у космос. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Како би изгледала твоја подморница или твој васионски брод? Замисли једно своје подводно или васионско путовање и опиши га у кратком саставу. Послужи се следећим подсетником. — Опиши изглед своје подморнице или васионског брода. Твој опис треба да садржи спољашњи изглед, али треба да дочараш и унутрашњи изглед просторија. Наведи како управљаш својом подморницом или васионским бродом. — Опиши почетак свог путовања. — Наведи које ти је одредиште – где на крају путовања треба да стигнеш. — Опиши шта све видиш на свом путовању. — У свом саставу употреби барем једно поређење.

ПОВЕЖИ...

uk a

Људи су увек осећали потребу да откривају свет који их окружује. Зато су одлазили на далека путовања, најпре у удаљене пределе планете Земље, а затим и у њене подводне светове и у космос. Први човек у космосу био је Рус Јуриј Гагарин, који се у свемир отиснуо 1961. године. Недуго затим, 1963. године у космос је отпутовала и прва жена космонаут, Рускиња Валентина Терешкова. До данас је остала једина жена која је у свемир путовала самостално, без других чланова посаде. Руска школа у Београду носи име Валентине Терешкове.

Витраж са ликом Валентине Терешкове у граду Јарославу у Русији

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• Бранислав Црнчевић је српски писац и песник за децу. У библиотеци потражи неку од књига прича овог писца. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

БОСОНОГИ И НЕБО

uk a

У блиској прошлости. • Подвуци део текста на основу ког то закључујеш. • Упореди шта о Босоногом мисле деца, а шта одрасли. Објасни зашто одрасли нису волели Босоногог.

рогобатан – нескладан, неправилног или ружног облика стрмоглавце – наглавачке, с главом надоле

Цело пролеће и лето ишао је бос, дубоко у јесен ишао је бос, тек крајем јесени обувао је огромне ципеле које би и многом одраслом биле велике. Отуда ваљда и доби надимак Босоноги. Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа. Нестало је његово име под наслагом дана који су нападали по мени, брату и њему, по свим стварима и људима, од оног дана када сам га последњи пут видео. Остао је само надимак Босоноги. Па нека, и то је довољно за причу. Брату и мени чинило се да без Босоног свет уопште не би био занимљив, јер је он могао и знао све, а био је најјачи дечак не само у нашој улици него и у улици која је секла нашу. Одрасли га нису баш много волели. Говорили су да квари децу, да дружећи се с њим деца постају неваспитана, да од њега уче многе чудне и рогобатне речи. Можда баш зато што су одрасли били против њега, не беше детета које га није обожавало. Било је довољно да прође улицом и зазвижди, онако чудесно како је то само он умео, па да стрмоглавце изјуримо напоље.

• Кога описује прва реченица у причи? • Како је Босоноги добио надимак? • Кад се догађа радња приче? У квадратић испред тачног одговора упиши . У садашњости. У даљој прошлости, у приповедачевом детињству.

прича, књижевни лик, место и време радње, редослед догађаја у причи

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Које осећање код дечака приповедача и његовог брата изазива одсуство Босоногог? Подвуци. љутња забринутост туга • Шта је повећавало радозналост дечака приповедача и његовог брата? • Коју необичну ствар Босоноги саопштава дечацима? • Опиши њихову реакцију. Објасни зашто су дечаци веровали Босоногом. • Чему су се дечаци смејали? Подсети се какав је однос одраслих према Босоногом. Објасни зашто дечаци желе да се родитељи изненаде кад дођу на море. Упиши  испред тврдње са којом се слажеш.

uk a

Једном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели од туге, требало је да, за неколико дана, кренемо са родитељима на море, а Босоногог нигде. Уплашили смо се да га пре поласка нећемо видети. Он се, ипак, појавио. Био је прашњав и изгребан, што је само повећавало нашу радозналост. – Где си? – упитао га је брат усхићенo. – Ми се спремамо на море, а тебе нема. – Не вреди, децо, да идете на море. Запалио сам га. – Како запалио? – запрепастио се брат. – Како си га запалио? – Тако. Није ми се свидело па сам га запалио. – Како? – чудио сам се ја. – Лепо. Полио сам га бензином, насуо сам педесет канти бензина. И, ето, тако, запалио сам шибицу. Пшш. И готово. – И даље? – Даље ништа. Остала је само рупа. – Као кућа? – питао сам ја. – Као пет кућа!? – поправљао ме је брат. – Као хиљаду и пет кућа! – рекао је Босоноги презриво. По подне, иако је до поласка било још неколико дана, мајка је већ стављала понеку ствар у кофер припремајући се за море. Брат и ја смо се кришом смејали: ала ће се изненадити кад стигнемо тамо, а оно нигде мора, само рупа! Размишљали смо да ли да им кажемо да је Босоноги запалио море и да не путујемо, али је и њега и мене интересовало колика је рупа, па смо се договорили да ћутимо.

Дечаци желе да одрасли схвате да Босоноги има посебне моћи и да треба да га поштују. Дечаци желе да се одрасли изненаде што мора нема јер им је то забавно.

Ed 14

Босоноги је и те како знао да нас изненади. Увече је звизнуо продорно и брат и ја смо истрчали напоље. – Децо, да ли знате – питао нас је – да дрвеће ноћу не остаје на истом месту, дрвеће устаје и шета, а тек пред зору се свако дрво врати на своје место. – Лажеш – рекао је брат ширећи очи од неверице. – А ви останите целу ноћ будни па гледајте – рекао је Босоноги увређено. До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. Дуд у нашем дворишту није се ни померио. Договорили смо се да, пошто нам се приспавало, пазимо на смену. Сваки час смо будили један другог. Дочекали смо зору неиспавани, а дуд се није померио. – Слагао си нас, целу ноћ смо гледали, а дрво се није помакло. – Слагао си нас – рекао сам и ја увређено. – Које дрво сте гледали? – Дуд. Наш дуд – рекао је брат. Босоноги је пришао дуду и зарезао га мало ножем. Гледали смо запрепашћено. Шта ће с тим? Рекао је наглашавајући сваку реч: – Ваш дуд је болестан. Он се не креће. Има још само четири дрвета у граду која се не крећу. Болест, ето, то је то! Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити. Толико је болестан. Брат и ја смо га од тога дана једнако обилазили, страхујући да се не сручи на нас.

uk a

• Шта Босоноги говори о дрвећу? Објасни зашто му приповедачев брат не верује. • Како се Босоноги осећа зато што му приповедачев брат не верује? Подвуци. љут увређен равнодушан • Објасни зашто дечаци ипак остају будни да провере да ли је тврдња Босоногог тачна. • Како се дечаци осећају ујутро, када схвате да се дрво ипак није померило са места? • Како је Босоноги доказао да је ипак у праву? Пронађи реченицу која показује да су дечаци Босоногом поверовали да је њихов дуд болестан.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Како је Босоноги пољубио небо? • Опиши како су се дечаци осећали кад им је Босоноги понудио да их одведе на брдо. • Зашто их Босоноги опомиње да понесу ужину и њему? Упиши испред одговора који сматраш тачним.

Босоноги је размажен и жели да му пријатељи носе ужину.

Босоноги је сиромашан и вероватно често нема ужину. Босоноги једноставно воли пекмез.

Образложи свој избор. • Опиши ток пута дечака. На колико су се брда попели? • Како се дечак приповедач осећао? Објасни зашто није желео да призна да је уморан. • Подвуци реченицу у којој је заступљен неуправни говор Босоногог. У свесци је запиши у облику управног говора. Шта та реченица говори о Босоногом?

uk a

Сасвим заборављајући на дуд, Босоноги нам је рекао: – Пољубио сам небо. – Е, то лажеш. Све ти верујем, али, то лажеш! – рекао је брат. – Ниси га могао дохватити уснама! – сумњичио сам га. – А ја га уснама нисам ни дохватио. Попео сам се на једно брдо и штапом дохватио небо. Затим сам пољубио штап, а то је исто као да сам пољубио небо. То нас је поколебало. Босоноги нам је понудио да, ако не верујемо, кренемо с њим на то брдо. Били смо одушевљени. Када? Одмах ујутро. На растанку нам је рекао да понесемо ужину. – Ја волим пекмез – рекао је. Узели смо целу теглу пекмеза и ставили је у очеву торбу. И векну хлеба. И кухињски нож. Пробудили смо се рано и чекали га. Куцнуо је на прозор опрезно да не би пробудио старије. Искочили смо кроз прозор на улицу и кренули. Тек што смо изашли из града, затражио је хлеба и пекмеза. Доручковали смо и кренули даље. Попели смо се на једно брдо. Босоноги је рекао да је то ниско брдо и да он са њега није пољубио небо. Пешачили смо све даље и даље. Ја сам био уморан, а Босоноги је рекао да ће он и брат, ако ја цмиздрим, наставити даље сами. То ме је уплашило и ја сам рекао да никако нисам уморан. Попели смо се на неколико брда, али ниједно није било оно брдо. Пошто смо, да не бисмо залутали, најчешће ишли друмом, увече нас је стигао отац.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Како је отац поступио кад их је нашао? Како се понашала мајка? Подвуци називе два осећања која су родитељи притом испољили. страх равнодушност љутња забринутост • Шта је Босоноги урадио сутрадан изјутра? Објасни зашто је Босоногом стало до тога да му дечаци поверују. • Зашто дечаци желе да верују Босоногом? Упиши  испред одговора који сматраш тачним.

uk a

Зато што им је Босоноги драг. • Прочитај изнова прву реченицу у причи. Закључи шта покреће Босоногог да машта и смишља приче за своје пријатеље. По чему се он од њих разликује? Упиши  испред тврдње са којом се слажеш и објасни свој избор. Босоноги ужива у маштању и авантурама, несташан је и непослушан.

Зато што желе да верују у немогуће. Зато што желе да маштају.

Босоноги је сиромашан, он нема ни за обичне ципеле или ужину, не може ићи на море, и зато смишља пустоловине у својој машти.

Рекао је да неће да нас бије, ни Босоногог, и вратио нас је сву тројицу у град. Мама је плакала: – Казала сам да се не друже са Босоногим. Ујутру се Босоноги прикрао нашем прозору само на толико да нам каже: – Замислите, децо, одмах иза оног брда испред кога су нас стигли било је оно брдо, оно на коме сам пољубио небо! – Их, штета ! – рекао је брат разочарано. По подне смо кренули на море. Било је све на своме месту. Помислио сам да нас је Босоноги слагао и да није запалио море. Али брат је мислио друкчије. – Питаћемо оца – рекао је – мени се чини да има неколико мора. – Тата, да ли има више мора или само једно? – Има много мора, а не само једно – рекао је отац. – Ето видиш ! Босоноги је запалио једно море, то није ово, он је запалио неко друго море. Поверење у Босоногог је опет било враћено, и ми смо, при крају летовања , једва чекали да одемо кући и да кренемо с њим да пољубимо небо. Босоноги је, међутим, отишао у неки други град, тако да никада нисмо проверили да ли нас је онда слагао.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли ти некада сањариш и машташ? Испричај. Опиши неког свог маштовитог друга или другарицу. Објасни зашто је важно да маштамо. Образложи како читање занимљивих књига, слушање музике или гледање филмова утиче на твоју машту. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Наведи ликове у причи. Ко су главни, а ко споредни ликови? Наведи укратко редослед догађаја у причи. Наведи време и место радње. Ко приповеда ову причу? Прича је исприповедана у првом лицу. Замисли како би изгледала да је исприповедана у трећем лицу.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ПОВЕЖИ...

uk a

У причи Босоноги тврди неке немогуће ствари, које је могуће доживети једино у машти: дрвеће које хода, море које гори, љубљење неба. Опиши укратко нешто што желиш да доживиш, а знаш да је немогуће у стварности. Свој рад илуструј. Упореди га са радовима другова и дугарица из одељења.

Подсети се онога што са часова природе и друштва знаш о својствима дрвећа и воде. Објасни зашто је немогуће да се дрвеће креће. Објасни потом и зашто је немогуће запалити воду онако како је то Босоноги описао.

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• У библиотеци потражи занимљиву књигу Бранислава Црнчевића Капетан и лула. Уживај у читању.

лирска песма, стих, строфа, рима, ритам у песми

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

КАД БИ МЕНИ ДАЛИ

Кад би мени дали један дан, ја га не бих потрошио сам. Пола дана ја бих дао неком ко је добар, а случајно сам.

Провели би тај дан заједно испод кишобрана.

Играли би, причали би нешто. Трчали би, скакали би вешто ја и добар, а случајно сам.

uk a

• Шта би песник поделио са неким у првој, а шта у трећој строфи? • Подвуци последњи стих прве строфе. Објасни какав треба да буде неко са ким би песник волео да подели дан. Уочи и подвуци где се још понавља исти тај стих. • Подвуци тачно значење израза „поделити дан са неким”. Провести време тог дана са неким. Дозволити неком да тог дана ради шта жели. • Како би песник поделио кишобран? • Упиши  испред тврдње која објашњава стих: „Ставили би дан под кишобран”. Тог дана би сви носили кишобране.

Кад би мени дали кишобран, ја га не бих потрошио сам. Пола места ја бих дао неком ко је добар, а случајно сам. Кишило би, док ми корачамо, пола тамо, а пола овамо. Ставили би дан под кишобран ја и добар, а случајно сам. Кад би мени дали један дан, ја га не бих потрошио сам.

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Уочи колико у песми има строфа и колико оне имају стихова. Подвуци у песми речи које се римују. Запази стихове који се понављају. Све то утиче на ритам у песми. Опиши какав је, према твом осећању, ритам у овој песми. Образложи шта је тема ове песме. Објасни зашто је ово лирска песма.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Са другом или другарицом из клупе на листу из блока нацртај један кишобран. Ти нацртај једну, а друг или другарица нека нацрта другу страну кишобрана. Испод кишобрана, свако на својој страни, испишите што више придева који вас описују. Ти напиши придеве који описују твог пара из клупе, а он или она ће написати придеве који описују тебе. Упоредите свој рад са радовима другова и другарица из одељења.

ПОВЕЖИ...

uk a

Познато ти је са часова ликовне културе шта је ритам у ликовним уметностима. На ритам утиче понављање одређених својстава ликовног дела – линије, боје, облика. Ликовном техником по избору представи једну улицу пуну пролазника током кишног дана. Пре рада промисли: - како ће изгледати кишобрани; – које ће се боје и облици на њима понављати да би се постигао ритам; - како ћеш представити кишне капи; - у којим бојама ће бити одећа пролазника.

Графит чувеног уметника Банксија

Уживај у стварању! Свој рад упореди са радовима осталих из одељења.

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• У библиотеци потражи књигу народних прича. Уживај у читању.

народна прича, народна књижевност, персонификација

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

ВЕТАР И СУНЦЕ

uk a

Необично је то што се Сунце и Северац препиру око тога ко је јачи.

Необично је то што Сунце и Северац могу да говоре. Необично је то што су Сунце и Северац у свађи.

Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих јачи. Дуго су се тако препирали и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом. – Пази – рекао је Северац – кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач! Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али, што је више дувао Северац, то се јаче путник увијао у свој огртач: он је проклињао невреме, али ипак јахао је све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника и снег и кишу.

• Наведи ликове у овој причи. • Око чега су се препирали Сунце и Северац? • Шта је у првој реченици приче необично? Упиши испред тачног одговора.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

• Како је Северац показао своју снагу? Опиши како је то учинило Сунце. • Како је путник реговао на ветар, а како на Сунце? • Подвуци последњу реченицу у причи. Ко је изговара? Да ли се са њом слажеш? Објасни зашто. • Подвуци реч која по твом мишљењу најбоље описује ову причу. шаљива поучна тужна узбудљива

Проклињући Северца, путник је обукао свој огртач и чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не може скинути огртач са путника. Сунце, видећи немоћ свог противника, насмешило се, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника. Осетивши топлоту Сунчевих зракова, путник је сам скинуо свој огртач, умотао га и привезао за седло. – Видиш – рекло је онда Сунце свирепом Северцу – милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

uk a

Да ли си ти имао или имала прилику да нешто постигнеш добротом и љубазношћу? Испричај.

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Из претходних разреда су ти позната различита дела народне књижевности: песме, басне, бајке, пословице. Знаш да је реч о делима која су настала у далекој прошлости. Преносила су се кроз време усменим путем, тако што би их људи казивали једни другима. Не зна им се први аутор. Дела народне књижевности при усменом преношењу су се мењала. У једном тренутку, та дела су записана, и зато ми данас можемо да их читамо. Различити људи су записивали дела народне књижевности. Најпознатији од њих је свакако Вук Стефановић Караџић. „Ветар и сунце” је народна прича. Објасни шта је ауторска прича и по чему се она разликује од народне приче. У овој причи су природним појавама – Сунцу и Северцу – приписане неке особине људских бића. Када се неживим појавама у књижевном делу приписују особине људских бића, то називамо персонификација.

ПОВЕЖИ...

uk a

Напиши причу о својој учионици у којој ћеш неживим предметима приписати особине људских бића. Пажљиво посматрај своју учионицу и предмете који се у њој налазе. Одабери неколико предмета који ће бити ликови у твојој причи. Замисли њихове особине. Осмисли шта ће рећи једни другима.

Са часова природе и друштва знаш да данас људи за производњу енергије користе и ветар и сунце. Испричај шта знаш о соларној енергији и енергији ветра. Објасни зашто су нам оне корисне.

ЧИТАЈ ВИШЕ • Војислав Илић је познати српски песник, најчувенији по својим описним песмама. Његове песме имаћеш прилике и да читаш и у наредним разредима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

описна песма, персонификација

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ЈЕСЕН

• Са ким је у првој строфи упоређена јесен? • Од чега је начињена коса јесени? • Зашто јесен у руци држи грозд? У које доба године дозрева грожђе? • Какве дане припрема јесен? Шта она нуди људима?

om pr

uk a

Пухором посут грозд у једној подигла руци, и слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, припрема она сад спокојне вечери и дане, и жетву богату нуди.

Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, на пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, до саме мирисне траве.

горд – поносан бајна – чаробна, овде у значењу: чудесно лепа сноп – гомила стабљика увезаних заједно дражесна – љупка, лепа врежа – изданак биљке пузавице, лозица пухор – фини ситни прах са лептирових крила ћуд – нарав, карактер

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни и влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, и гатке времена давни'.

• Шта се догађа поред огњишта? испред тврдње која се Упиши односи на трећу строфу. У јесен се људи окупљају око огњишта да се друже, једу и пију. У јесен се људи окупљају око огњишта да причају приче из давних времена.

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада кроз мирни прошушти дом – ал' и то губи се брзо, и сан лагано пада.

uk a

• Подвуци реч која описује расположење које преовладава у песми. спокојство веселост немир туга стрепња

У јесен се људи окупљају око огњишта да се огреју.

мамљиво – привлачно васкрснути – вратити се у живот, оживети древан – давни, давнашњи гатка – прича таван – таман Алфонс Муха, Јесен

ПОВЕЖИ...

У овој песми јесен је представљена као жена - горда царица бајна. У многим сликарским делима годишња доба су представљана као женске фигуре. Познати чешки сликар Алфонс Муха насликао је више слика које на тај начин представљају годишња доба. Он је насликао и слику јесени која илуструје ову песму у твојој Читанци. ... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

У јесен се завршава распуст и почиње школска година. Испричај шта за тебе представља јесен. Опиши чему се у јесен радујеш. Наведи уколико ти се нешто у јесен не свиђа и објасни зашто. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

uk a

У овој песми се описују лепоте јесени. У песми преовлађују песникови доживљаји и осећања. Ово је због тога описна лирска песма. У њој је јесен представљена као живо биће, „горда царица и бајна”. Подсети се како су у причи „Ветар и Сунце“ представљени Сунце и Северац. Како називамо када се неживим појавама у књижевном делу приписују особине људских бића? МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши разговор између дрвећа у градском парку током једног јесењег дана. Пре писања се подсети промена кроз које листопадно дрвеће пролази у јесен. Потом замисли и напиши: - како дрвеће доживљава јесење дане, - како изгледа присећање дрвећа на претходно лето и пролеће, - шта дрвеће очекује у блиској будућности, - како се у замишљени разговор умеша једно зимзелено дрво у парку. По чему се оно разликује од осталог дрвећа?

ДОМАЋА ЛЕКТИРА

• Јасминка Петровић је наша позната списатељица за децу. У библиотеци потражи њену књигу О дугмету и срећи, из које је узет наредни одломак. Припреми се да у свеску из лектире напишеш забелешке о овој књизи. Поред кратке белешке о писцу, запиши и: — шта је тема романа, — ко су ликови о роману, — које су особине главних ликова, — који део је на тебе оставио посебан утисак, — неколико омиљених реченица из романа.

О ДУГМЕТУ И СРЕЋИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

uk a

• Шта сазнајеш о дечаку приповедачу из прве две реченице? Како он доживљава себе? • Са којим потешкоћама се дечак суочава? • Како друга деца зову Јована? Шта то говори о њиховом односу према њему? • Зашто је први разред био тежак за Јована? Објасни зашто му је сада лакше.

Неки људи баш немају среће! Ево, на пример, ја. Уместо да се родим као фудбалер, пилот или пијаниста, родио сам се као особа са инвалидитетом. Тако за мене кажу лекари и психолози јер болујем од једне врсте парализе. Моје име је Јован, али ме деца зову – Мута, Кљака, Зрика, Трта, Бангави, Блеја, Дилеја и тако то. Уосталом, зовем и ја њих по надимцима, па смо 1 : 1. У првом разреду је било страшно и мени и њима. Само кад се сетим. Мама каже да ће учитељици подићи споменик јер, да није било ње, исписали би ме из ове школе и уписали у неку специјалну. Сад је много лакше. Навикли смо се једни на друге. Чак ме нека деца зову на рођендане. Понекад и одем кад ме мама натера. Али мени је на тим рођенданима страшно досадно. Превише је буке и гужве. Онда ја углавном седим у неком ћошку и гледам како остали лудују. Код мене дођу само

роман за децу Јасминка Петровић

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Зашто се Јовану не свиђа на рођенданима? Упиши испред тачне тврдње. Зато што не воли торту. Зато што не воли буку и гужву.

Зато што му је досадно јер га нико не укључује у игру и дружење. • Како се према Јовану понашају одрасли? Шта то говори о њима? • Подвуци реч која казује шта Јована највише погађа у понашању одраслих. чуђење сажаљење нетрпељивост • Како Јован доживљава куповину са мамом? Опиши његова осећања. • Објасни зашто Јована плаше степенице. Зашто се на степеницама осећа „као алпиниста на Хималајима”?

uk a

ако треба нешто да им причувам. Спусте ми у крило мобилни, дуксерицу, тањир с тортом или шта већ, и наставе да јурцају. Ја му на тим рођенданима дођем ко нека баба. Ужас. Од вршњака су ми ипак много гори одрасли. Кад ме сретну на улици, заобилазе ме у широком луку, окрећући се на другу страну. Понекад се подгуркују, шапућу, загледају ме, врте главом. За неке сам чудан, за неке страшан. Има и оних који тужно уздишу, и мрмљају јадничак. Ти ме највише нервирају. Зато најрадије седим у својој соби. Сам. Једном ме мама наговорила да кренем са њом у град. То је био хорор. Вукла ме од продавнице до продавнице. Ем сам се уморио, ем сам се сморио. Кад смо дошли до парфимерије, сео сам на степеник и рекао: „Даље не идем. Чекам те овде.” Парфеми, креме и сапуни ме не занимају. Нимало. Степенице ме плаше. Веома. Не знам да ли ми је теже да се пењем или силазим. Сви пиље у мене, па се сав презнојим. Не могу сам, а блам ме је да се држим за маму. Док савладам један степеник, прође вечност. Осећам се као алпиниста на Хималајима. Све у свему – ужас.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

И док сам тако седео испред продавнице и чекао маму, нека жена ми је ставила у крило педесет динара. Дошло ми је да је гађам оним новцем и да заурлам насред улице: – Па нисам ја просјак, ја сам Јован! Међутим, ништа нисам урадио. Заледио сам се као поток. Кад се мама вратила, одмах је приметила да се нешто ружно догодило. Брзо је спустила кесе на тротоар и села поред мене. – Шта је било? Реци... Јоване, чујеш ли шта те питам? Нисам хтео ништа да јој кажем. Знам каква је. Искидала би се на резанце. Осим тога, нисам ја више мали па да јој баш све причам. После тога ми је само било криво што оној жени нисам дао своје наочаре и што јој нисам казао: – Овако ћете боље да распознајете људе на улици, а наочаре сте добили за педесет динара. Тако је то код мене. Кад се збуним, постидим или уплашим, само се заледим, а тек касније се сетим шта сам све могао да кажем и урадим. Тата ме убеђује да је био исти такав. И да је научио да разговара са људима тек кад се запослио. Никада не бих рекао да је мој тата био стидљив и ћутљив кад је био мали. Ко зна, можда и ја једног дана од потока постанем река, и то нека велика река која се никада неће заледити. Ко зна. Можда.

uk a

• Шта се Јовану десило док је чекао маму? Како се осећао? • Са чиме себе Јован пореди? Подвуци то поређење у тексту. • Подвуци две речи које описују Јованову маму. брижна неосетљива смирена осетљива • Зашто Јован крије од маме шта се догодило? Објасни шта то говори о њему. • Какав је био Јованов тата као мали? • Чему се Јован нада када порасте? Какав жели да буде?

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли твоју школу похађају деца са сметњама у развоју? Како треба да се понашамо једни према другима, без обзира на наше различитости? Који савет би дао или дала деци која се описују у овом одломку, а који одраслима? Како би деца требало да се понашају према Јовану на рођендану? Како би, по твом мишљењу, требало да се понашају одрасли када га виде на улици?

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Познато ти је одраније какво књижевно дело је роман. Роман је дуже прозно књижевно дело у ком се описује већи број ликова и више догађаја.

uk a

Јасминка Петровић је ауторка многих познатих књига за децу. О писању за децу рекла је следеће: „Писци за децу имају привилегију да мењају свет. Код младог читаоца могу пробудити нова интересовања, омогућити му да разуме своје недоумице и страхове и охрабрити га да се са њима суочи. Уз помоћ литературе дете има прилику да сазна зашто се поједина бића баш тако понашају. Све што је писац храбрији и одлучнији, читалац ће моћи дубље да зарони у штиво, а самим тим и у себе самог. По мом мишљењу, књиге су добар повод за разговор. Деци је лакше да говоре о лику из приче него о себи. Ако их пажљиво слушамо, можемо много да сазнамо о њиховим мислима и осећањима.”

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши писмо подршке Јовану, дечаку из романа. Кажи му да си читао или читала о изазовима и проблемима са којима се суочава. У свом писму покушај да га охрабриш. ПОВЕЖИ...

Замисли са каквим се све изазовима свакодневно суочавају људи који не могу самостално да ходају него користе колица. Како прелазе препреке на улици, при уласку у зграде или аутобусе? Шта је све потребно да се у твојој околини промени да би таквим људима живот био лакши? Испричај своје предлоге и са друговима и другарицама из одељења подели своја запажања.

ЧИТАЈ ВИШЕ • Мирослав Антић је писац и песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу песама за децу Плави чуперак. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Ја не знам како то други са татом разговарају, ал' ми смо два мушкарца, ми све мушки решимо.

Ed 30

Гледамо се у очи, душе се широм отварају. Искрени смо кад ваљамо. Искрени смо кад грешимо.

uk a

супарништво између оца и сина. • Какав се однос између оца и сина описује у другој строфи? • Шта све дечак може рећи свом тати? Шта то говори о њиховом односу?

лирска песма

КОСМОНАУТСКА ПЕСМА

• Како дечак у песми описује однос са својим татом? Објасни како разумеш израз „мушки решити” нешто. • Упиши испред тачног одговора. У првој строфи се наглашава: равноправност између оца и сина; нежност између оца и сина;

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Јер никог другог нема сем тате, да му кажем сва ова зла и добра што ломе у мени кости.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

И врло мало ми нуде, и све од мене траже, тврдоглавог и нежног, на раскршћу младости.

• Какав однос дечак има са другима? Како разумеш то што је дечак „на раскршћу младости”? • Како се лечи самоћа? Опиши како дечак проводи време са оцем. • Како разумеш то што у шетњи са оцем све дечакове „бриге окопне и без речи”? Како се дечак осећа у друштву свог оца? • Како дечакова и очева шетња изгледа њима двојици? Упиши испред тачног одговора.

Доста је и ма толико. Једна шетња уз реку. Доста је рука у руци. Тако се самоћа лечи.

Као шетња поред реке. Као свемирско путовање.

А ја и тата летимо по неком нашем свемиру у висине бескрајне.

Имамо своје комете и златну прашину звезда.

Као магично путовање. • Са ким су упоређени отац и син? • Упиши испред тврдње која одговара једанаестој строфи.

uk a

Али добро је тако! Добро је што се сетимо да од живота украдемо две-три сопствене тајне. И чини ти се: ми шетамо.

Истина каткад кроз осмех и неке сузе потеку, а некад опет, све бриге окопне и без речи.

Споља изгледа као да отац и син шетају поред реке, али они себе у својој машти доживљавају као космонауте. Отац и син шетају поред реке обучени у космонаутске костиме.

окопнити – истопити се комета – врста небеског тела

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Имамо своја сунца, Планете. Маглине бледе.

• Где се још јавља текст исти као у последњој строфи? • Подвуци речи које описују однос оца и сина. искрен равнодушан близак напет неповерљив

Ми смо два космонаута што су бржи од светлости, мада се лагано гегају крај реке низ дрвореде.

Ја не знам како то други са татом разговарају, ал' ми смо два мушкарца, ми све мушки и решимо.

uk a

космонаути – астронаути, људи који путују у свемир маглина – облак присутан у свемиру, начињен од гасова и прашине, познатији под називом небула

Истине се пред нама љуште и саме отварају. Искрени смо кад ваљамо искрени и кад грешимо.

Изглед космичке маглине

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Опиши особу која је теби посебно блиска и којој се радо повераваш. Објасни зашто је корисно и важно да се деца поверавају одраслима. Да ли постоје тренуци у којима осећаш да те одрасле особе не разумеју? Испричај. Шта деца и одрасли могу учинити да се боље разумеју међусобно?

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Објасни зашто је Космонаутска песма лирска песма. Наведи осећања која у њој преовлађују. Издвој слике које ти се посебно допадају и објасни свој избор. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У облику дијалога напиши један разговор какав би желео или желела да водиш са неком теби блиском одраслом особом. Разговор мора бити везан за неку тему у вези с којом постоји неслагање између тебе и одрасле особе. Пре писања размисли: — шта је тема твог разговора, — о чему тачно постоји неслагање у мишљењу, — како да се то неслагање у разговору превазиђе. Све то напиши у облику дијалога. ПОВЕЖИ...

uk a

Већ знаш да је први човек у космосу био Јуриј Гагарин, а прва жена Валентина Терешкова. Да би људи безбедно отпутовали у космос, потребан је рад великог броја различитих стручњака. Међу њима су и многи математичари, који раде прорачуне потребне за прављење опреме за оваква путовања. Једна од најзначајнијих је Маргарет Хамилтон. Њени прорачуни су омогућили да се астронаути из мисије Аполо 11 безбедно спусте на површину Месеца, 1969. године. Били су то први људи на Месецу.

Маргарет Хамилтон 1969, поред одштампаних примерака свог рада за мисију Аполо 11

Посада мисије Аполо 11 – први људи на Месецу – Нил Армстронг, Мајкл Колинс и Едвин Баз Олдрич

ДОМАЋА ЛЕКТИРА

• Драган Лукић је песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу песама. Одабери песме које ти се посебно допадају и представи их у својој свесци за лектиру. Твоје белешке о лектири треба да садрже кратку белешку о писцу и списак одабраних песама. Поред тога, потруди се да уз сваку песму прибележиш: — која је тема песме, — теби најупечатљивије песничке слике, — омиљене стихове. У Радној свесци уради задатке који се односе на песме Драгана Лукића. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

МОЈ ТАТА

Тата вози много људи на посао.

Много људи воли да се вози татиним тролејбусом. • Зашто је за дечака његов тата најважнији човек у граду? • Подвуци реч која показује шта дечак осећа када прича о татином послу. заинтересованост понос равнодушност

хат – коњ

Док јутро умива поспани град и у свакој кући откуцава пет, мој тата гони тролејбус црвени и на рад вози свет.

uk a

• Кад почиње радно време тате из песме? Објасни зашто дечаков тата устаје рано, пре свих. • Упиши испред тачног значења стиха „и на рад вози свет”. Тата вози цео свет на посао.

Знате, тата је мој најважнији човек у граду. Он има брзог хата црвеног ко за параду. И ако журиш у школу, чека те прави час – мој ће тата хату дати највећи гас. Улицом право, лево, то ти је све по плану: сестру ће однети у јасле, на трг однеће маму.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

песме Драгана Лукића

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

А кад напустиш школу, тролејбус ту је већ – ручак те чека на столу и трбушаста пећ.

• Шта је „брзи хат црвен ко за параду”? Коњ ког јаше дечаков тата. Црвени тролејбус који вози дечаков тата.

Знате, тата је мој најважнији човек у граду. Он има брзог хата црвеног ко за параду.

Возило којим дечаков тата иде на параду. • Где све дечаков тата вози своје суграђане? • Запази стихове који се понављају. Подвуци гласове који се римују у речима. Опиши какав је ритам у песми.

uk a

И кад сваког јутра будилник откуца пет, тад и мој тата упрегне хата и градом развози свет.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Којим занимањем желиш да се бавиш када порастеш? Објасни зашто. 35

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Опиши своје омиљено занимање. Напиши шта раде људи који се тим послом баве. Уколико знаш, напиши како изгледа њихов радни дан. Објасни зашто је то занимање важно и корисно. УЧИМО... О ПЕСНИКУ ДРАГАНУ ЛУКИЋУ

ПОВЕЖИ...

uk a

Драган Лукић припада ретким песницима који су писали само и искључиво за децу. Одрастао је у једном београдском предграђу и свет његових песама описује искуства одрастања у великом граду. У многим песмама, дочаравајући улице великог града, он помиње тролејбусе. О томе је написао: „Живим у граду, у великом бетонском лавиринту од кућа, кроз чије се тунеле провлаче тролејбуси, задихани и зајапурени, свирајући градске песме на својим тролама — фрулицама. Тролејбусе осећам као велике и живе играчке које добри шофери навију ујутру у пет сати и које се, на радост деце и корист људи, врте по граду до касних вечерњих часова. Њихове дневне игре и њихове уличне вртешке уносим у песме које казујем деци желећи да децу и трoблејбусе спријатељим. Волим уличне светиљке, које намигују мангупски летњој и зимској ноћи и великом буцмастом уличном сату, који стоји на једној нози и нечујно време вози.“

Која превозна средства видиш на улицама свог насеља? Како људи у твом насељу путују на посао? Наведи превозна средства којима си досад имао или имала прилику да се возиш. Да ли постоји неко превозно средство којим посебно волиш да путујеш? Опиши. Подсети се онога што о саобраћају знаш са часова Природе и друштва. Испричај шта ти радиш да би се осећао или осећала безбедно у саобраћају.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ДЕВОЈЧИЦЕ Да ли сте и ви од ваше маме, када сте са њом по граду ишле, тражиле да мало идете саме и, можда, с трамваја без ње сишле?

Да ли сте и ви од ваше маме тражиле понекад ташну њену да мало с њом идете саме, да виси и вама о рамену?

Желе да буду храбрије. Желе да буду самосталне и одрасле. Желе да доживе пустоловину.

uk a

Да ли сте и ви од ваше маме тражиле новац у трамвају да себи купите карту саме као што велика деца знају? Да ли сте и ви од ваше маме тражиле понекад пакет који да га носите улицом саме под мишком, као што мами стоји?

• Подвуци у песми стихове који се понављају. Коме се песник у песми обраћа? • Шта девојчице траже од маме у првој строфи? • Шта девојчице траже у другој строфи? Замисли и опиши како се осећају када носе мамину ташну. • Објасни шта за девојчице значи самостална куповина карата у превозу. • Подвуци речи које описују како се девојчице осећају када саме купују карту, носе мамину торбу или пакет. лепо одрасло равнодушно способно забринуто збуњено • Шта девојчице желе да постигну? Упиши  испред тачног одговора.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли ти радиш неке ствари које чине да се осећаш самостално и одрасло? Испричај. Које су, по твом мишљењу, предности детињства? Наведи због чега је лепо бити дете. Испричај како замишљаш себе као одраслу особу. УЧИМО... О ПЕСНИКУ ДРАГАНУ ЛУКИЋУ

uk a

Прочитај шта је песник Драган Лукић рекао о себи и о својој љубави према књигама. „Рођен сам 30. новембра 1928. године у Београду. Мој отац био је графички радник, а мајка домаћица. Често смо се селили баш у време мог најранијег детињства да бисмо се, пред мој полазак у школу, стално настанили у Улици Милоша Свилара, на данашњем Лекином брду. Пре рата се тај крај звао Пашино брдо. Ја не мислим да се увек још у детињству изабере позив. Али са мном се тако баш десило: још док сам растао, моја стална играчка била је књига. Први ми је књигу донео отац. Он је био штампарски машинист и волео је књиге, нарочито оне које је сам штампао. Зато их је мени доносио. Ако књига коју он штампа не би била за децу, он нам је тада куповао и поклањао књиге. Често нам је свима читао наглас и то је било лепо. Тако сам се ја, са својим братом, уз фудбал, уз кликере, уз жмуре и терање точка, највише играо књигом. Био сам или продавац новина, или књижар, или штампарски мајстор као мој тата, или уредник неког листа, док једног дана нисам почео да се играм писања... Ипак, не мислим да сам песник зато што сам се тако играо. Јер човек који песму у срцу носи, једноставно — мора и да је напише. То је нешто што би се увек десило. Чак и да се нисам тако играо књигом, јер то је као што срце у живог човека м о р а да куца. Тако некако. Чувао сам књиге које сам добијао. Тако сам успео да створим малу библиотеку књига за децу. Биле су то: песме Чика Јове Змаја, Чика Андре, приче Десанке Максимовић, Робинсон Крусо, Винету и Три мускетара. Скупљао сам и чувао Политику за децу, Мика-Миша и Политикин забавник. Тата ми је то коричио и правио књиге од тога. Књиге сам осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да ми причају. Чинило ми се као да ме држе за руку и воде некуда по свету. Чинило ми се да јунаке из књига познајем као своје другове из улице и школе. Играјући се, често смо, моји другови и ја, живели као свет у књигама.” 38

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Опиши како замишљаш свога друга или другарицу из клупе као одраслу особу. Наведи: - како замишљаш да ће изгледати, - којим послом замишљаш да ће се бавити, - шта ће волети да ради у слободно време. Са другом или другарицом из клупе размени радове. Прочитај шта је твој пар из клупе написао о теби.

ПОВЕЖИ...

uk a

Као што знаш, илустрације су слике које прате текстове у књигама. Погледај илустрацију чувеног америчког илустратора Вајета, којом је овај уметник желео да дочара лепоте читања. Замисли о чему чита дечак са илустрације. Подсети се реченице Драгана Лукића о књигама: „Чинило ми се као да ме држе за руку и воде некуда по свету.” Објасни зашто се та реченица може односити на ову илустрацију.

ЧИТАЈ ВИШЕ • Весна Алексић је списатељица за децу. У библиотеци потражи њену књигу Ја се зовем Јелена Шуман, из које је узета и наредна приповетка. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

Ја се зовем рецимо Јелена Шуман јер моја учитељица стално говори да ништа не треба узимати здраво за готово, већ све треба проверити, чак и своје име. Моја учитељица иначе воли игре типа: хајде да пронађемо још који начин за решавање овог рачунског задатка или хајде да откријемо тачку у којој се секу две праве и уопште је не занима и не збуњује што је одзив за такве игре прилично неубедљив. Мада, учитељица је, морам да признам, чист аматер у поређењу са баба Гином са првог спрата којој је славна Агата Кристи сигурно кума ако не и рођена тетка. Ствар постаје врло озбиљна кад се узме у обзир да баба Гина често има задатак да припази Ђолета док му је мајка на послу. И не само то. Баба Гина је у Ђолетовом животу задужена за уметност, а то значи да недељом у подне слуша радио-драму за децу. То ради, наравно, због Ђолета, јер његова учитељица понедељком обавезно проверава ко је слушао драму, а ко није, и даје минусе.

pr uk a Ed 40

приповетка, збирка приповедака

ДЕТЕКТИВСКО СРЦЕ

• Зашто девојчица каже да се зове „рецимо Јелена Шуман”? • Наведи неколико придева који описују Јеленину учитељицу. • Где живи баба Гина? Кога она чува? • Објасни зашто баба Гина редовно слуша радио-драму за децу.

аматер – онај који се бави нечим што му није позив, за шта није стручан Агата Кристи – позната списатељица која се прославила писањем детективских романа

КЉУЧНЕ РЕЧИ

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Шта је деци неугодно код баба Гине? • Опиши како замишљаш госпођу Жану. Како се зову њени унуци? Наведи њихове надимке. Објасни зашто су добили те надимке. • Шта су деца осећала према госпођи Жани? Шта су желели да ураде? • Зашто су деца одустала од тога да оставе жабу са госпођом Жаном? • Упиши  испред објашњења које одговара реченици: „После смо хтели да јој наменимо један ружан графит, али Ђоле је рекао да би то било провидно па смо одустали.” Деца су желела да напишу графит провидном бојом. Деца су схватила да ће сви знати да су они написали графит.

uk a

Ђоле и ја обично у то време, недељом, имамо занимљивије садржаје и баба Гина, шта ће, док спрема ручак, саслуша драму па нам после преприча и Ђоле нема проблема с минусом. Осим тога, баба Гина нема ништа ни против Блекија, чак му оставља и кости од ручка, што нама много значи, Блекију још више. Једино што је неугодно код баба Гине јесте онај њен радар. И како само зна све шта урадимо или помислимо да урадимо, стварно ми никад није било јасно. – Као да има неки даљински прислушкивач – каже једном Ђоле. – Ја више сумњам на госпођу Жану него на даљински прислушкивач – одговорила сам Ђолету. Госпођа Жана ионако криви сву децу из насеља за туче између њених унука, близанаца Јанка и Марка, и нико не може да је убеди да Јанку и Марку не треба нико са стране за тучу, због чега смо их и прозвали Мистер Око и Мистер Нос, а то је било после једног њиховог демонстрирања братске љубави кад су се разликовали само по разбијеном носу и плавом оку. Све у свему, госпођу Жану нисмо волели и често смо смишљали какво изненађење да јој приредимо: хтели смо прво да јој ставимо жабу у лифт, али нисмо пронашли ниједну. Осим тога, било нам је жао да неку јадну жабу оставимо саму са госпођом Жаном и њеним вриштањем. После смо хтели да јој наменимо један ружан графит, али Ђоле је рекао да би то било провидно, па смо одустали.

радар – справа помоћу које се на даљину може пратити кретање неког предмета или особе мистер – господин

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

uk a

• Шта смета госпођи Жани? Зашто се пожалила Јеленином тати? • Како су се деца осветила госпођи Жани? Подвуци реч која описује понашање деце. неодговорно радознало разиграно

Међутим, недавно се госпођа Жана пожалила мом тати на Блекија и на галаму са степеништа и то је већ превршило сваку меру. – Нема потребе да висиш на том степенипшту и уопште да одлазиш тамо, Јелена – рекао ми је тата озбиљно, а мени се учинило да и он не воли много госпођу Жану. – Имаш своје двориште и доведи ту друштво па седите колико хоћете! Али није то то! Не разуме мој тата. Једног преподнева Ђолету је синула величанствена осветничка идеја. Био је распуст и Ђоле је био поверен баба Гини на чување. Госпођа Жана управо је простирала постељину на својој тераси на првом спрату, насупрот баба Гининој тераси. Пошто је од скорашње кише остало неколико бара на бетонском платоу испред зграде, Ђоле и ја само смо се погледали и разумели. Направили смо од блата фине бомбице и пројектиле, изабрали прави тренутак, кад никог нема у околини – Ђоле је само рекао: Сад! Акција блатњава олуја на спрату! И ја сам се закикотала! Беле чаршафе и јастучнице заиста није било тешко погодити! А резултат нас је запањио, био је далеко изнад наших очекивања: огромне блатњаве туфне виделе су се са веће удаљености. А онда смо испарили!

плато – јавна површина између стамбених зграда пројектил – врста наоружања којим се гађа неки циљ

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Како се понашала баба Гина кад су се деца вратила кући? • Објасни како разумеш израз „пресвиснути од јада”. • Како се понаша девојчица Јелена? Шта то понашање говори о њој? Објасни како разумеш израз „невиније од анђела”. • Зашто баба Гина жели све да каже родитељима деце? Наведи које још несташлуке она помиње.

uk a

Код баба Гине појавили смо се тек око један, кад је Ђоле требало да руча. – Овамо руке, обоје! – рекла је одмах баба Гина, неким превише мирним и свечаним гласом. – У чему је ствар? – упитао је недужно Ђоле и испружио обе руке, беспрекорно чисте, наравно. – Срам вас било! – почела је баба Гина. - Томе се, Ђоле, од тебе ипак нисам надала! Лепу сте штету направили ти и она твоја цвећка... Хтела је жена да пресвисне од јада, ето то је! – Која жена, о чему причате? – покушала сам ја недужније од анђела. Али баба Гина није нас више ни гледала. Почела је да поставља сто за ручак. – Нисмо ми ништа... – замуцао је Ђоле. – Ћут! – командовала је баба Гина. – Сад сте стварно превршили сваку меру! И рећи ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето шта је то! Знате ли ви колико кошта прашак за веш, а? Не знате?! За све ћу вас сад тужити: и за оно пентрање на кров гараже, и за хушкање близанаца да се туку... све знам о вама, све! А онда је одједном ућутала, узела свој хеклерај и села на столичицу, и да нас више није ни погледала. Ставила је наочаре на нос и почела да хекла.

хушкање – наговарање или подстицање некога на нешто

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Како су се деца осећала? Чега се деца највише плаше? Да ће им бити забрањено да се међусобно друже.

uk a

Зато што ће је Ђоле одобровољити и она неће рећи његовим родитељима шта је урадио.

Да неће смети да играју игрице на рачунару. • Шта Ђоле открива о госпођи Жани? • Зашто баба Гина не жели да јој Ђоле седне у крило и да је цмаче? Зато што не воли да је деца љубе.

Да ће им бити забрањено да излазе на степениште.

Зато што је љута и не жели да му опрости. • Чија је била постељина на тераси госпође Жане? Како су се деца осећала кад су то сазнала?

бити у бедаку – осећати се потиштено, снуждено

Били смо у тешком бедаку, било ми је јасно чим сам погледала Ђолетово лице са којег је нестао и последњи траг сигурности. Био је замишљен као да пребира по мислима која је напуклина у нашем плану била довољна да минира цео подухват. Неколико пута слегнуо је беспомоћно раменима. А велики округли сат на баба Гинином зиду неумољиви је куцао. Бићемо сигурно страшно кажњени, а најстрашнија казна биће баш забрана изласка на степениште. И шта ће Аља без нас, мислила сам, а тек Блеки?! – Она нас стално тужака! – завапио је одједном Ђоле. – Ко? – упитала је баба Гина не дижући поглед са хеклераја. – Госпођа Жана, мислим – опет је рекао Ђоле и устао са столице. – Не покушавај да ми седнеш у крило и да ме цмачеш, то свакако нећу. А нећу више ни да ти слушам радио-драме недељом, добиј сваки пут јединицу! – рекла је гласно баба Гина, али учинило ми се у том тренутку да сам угледала трачак осмеха на њеном лицу. Ђоле је тек тада просто клонуо и застао, као да не сме ни да јој приђе. – Опрости нам само још овај пут – тихо је рекао а она је неумољиво хеклала. После неколико дугих тренутака, скинула је наочаре, погледала нас пажљиво и рекла: – Та постељина је, иначе, била моја! Ја сам је прострла код Жане на тераси јер овде нисам имала довољно места...

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Чиме баба Гина прети деци? • Подвуци реч која описује како се девојчица Јелена осећа. разнежено уплашено забринуто безбрижно • Коме припада велико златно срце које је Јелена открила? Ђолету баба Гини госпођи Жани • Објасни како разумеш израз „златно срце”.

uk a

Буљила сам у њу у потпуној неверици, а Ђоле се снажно лупио по глави и зацвилео: – Нисмо знали! Стварно нисмо знали! Молим те извини! – Није важно ЧИЈА је била постељина...почела је баба Гина када се Ђоле залетео у њено крило. То исто сам урадила и ја, оборили смо јој хеклање и почели снажно и брзо да је љубимо. Тешко се бранећи од наших загрљаја и врућих, покајничких пољубаца које смо јој утискивали на образе, баба Гина је хукнула: – Не вреди вам ништа, све ћу рећи... Сад, чим ти дође мајка, Ђоле! – Само још овај пут, обећавам ти...- почео је Ђоле не престајући да је љуби. – Све ћу рећи, Ђоле, све што сам открила, а има тога за један солидан детективски роман... Све ћу јој рећи једном, једном... макар кад будеш кренуо у војску! Има времена дотле, разнежено сам помислила ја, рецимо Јелена Шуман, јер у свету у којем је све несигурно и где све треба проверити и испитати, ја сам управо открила једно велико, златно срце. А онда, открила сам, у тренутку, да нас није тужакала ни госпођа Жана, није нас откуцавао ни неки даљински прислушкивач – пратило нас је само то велико детективско срце, баба Гинино, и ето... у праву сам ја кад кажем да је она славна Агата Кристи сигурно баба Гинина кума, ако не и тетка...

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли ти се неки поступци деце из приче не допадају? Објасни. Испричај о неком свом несташлуку. Да ли си био или била у прилици да се извињаваш због нечега? Испричај. Како треба да се понашамо када према некоме погрешимо? Посаветуј децу из приче како да се понашају у будућности. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Приповетка је дужа прича у којој се најчешће појављује више ликова и обично описује један догађај. Више приповедака објављених у истој књизи чине збирку приповедака. Наведи ликове у овој приповеци и опиши њихове особине. Наведи редослед догађаја у приповеци. ПОВЕЖИ...

Са часова природе и друштва познато ти је да постоје различите врсте насеља. У каквом насељу живе деца из ове приповетке? Наведи у каквом насељу живиш ти.

uk a

У приповеци се помиње Агата Кристи. Реч је о енглеској списатељици која је једна од најпознатијих ауторки детективских романа у свету. У детективском роману се приповеда о неком злочину чије узроке и кривце покушава да открије неки детектив. Агата Кристи је створила многе веома занимљиве ликове детектива. Један од њених најпознатијих ликова свакако је Херкул Поаро. Одмах након њега ту је лик госпођице Марпл, која се појављује у чак 12 романа. Реч је о симпатичној старој дами која живи у малом енглеском селу. Детективским послом се бави аматерски, али веома успешно. Према романима о госпођици Марпл снимљене су многе телевизијске серије. На слици је једна од глумица која је играла овај занимљиви лик. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У приповеци се спомиње радио-драма. Реч је о драмском тексту који је намењен читању на радију. Приповетку Детективско срце напиши у облику радио-драме. Твоја радио-драма треба да садржи: - разговор између Јелене и Ђолета пре њиховог несташлука, - разговор између Јелене, Ђолета и баба Гине кад су се вратили кући. 46

УПОЗНАЈ... МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ

uk a

Милена Павловић Барили (1909–1945) позната је српска сликарка. Рођена је и одрасла у Пожаревцу. Њен отац био је италијански композитор и писац Бруно Барили. Њена мајка Даница потицала је из угледне српске породице и завршила је студије музике. Музиком се касније није бавила, јер је сву своју пажњу поклањала Милени, која је од раног детињства била слабијег здравља. У детињству је Милена време проводила између Италије и Србије. Упоредо је говорила италијански и српски језик. Миленин таленат за сликање је рано препознат, већ у детињству. Њени родитељи су подржавали њен уметнички развој кроз подстицање школовања и сталног усавршавања. Дар ју је одвео у далеку Америку, у Њујорк, где је излагала своје радове. Највећи број Милениних слика представља људску фигуру, мање интересовања је гајила према пејзажу и мрвој природи. У Њујорку се опробала и у модној илустрацији. Сарађивала је са неким од најпознатијих модних магазина. Поред сликарства, писала је и песме. Милену је здравље рано издало. Иако није дуго живела, тај живот је провела у великом стваралачком раду и зато је иза ње остало право ликовно богатство. Данас је сматрамо једном од најзначајнијих српских сликарки и сликара двадесетог века.

Аутопортрет Милене Павловић Барили

Модна илустрација Милене Павловић Барили

САДА ЗНАШ... ПЕСМА

строфа рима

стих

поређење

ПРИЧА

приповедање у првом лицу

uk a

Ја сам био уморан, а Босоноги је рекао да ће он и брат, ако ја цмиздрим, наставити даље сами. То ме је уплашило и ја сам рекао да никако нисам уморан. Попели смо се на неколико брда, али ниједно није било оно брдо. Пошто смо, да не бисмо залутали, најчешће ишли друмом, увече нас је стигао отац. Рекао је да неће да нас бије, ни Босоногог, и вратио нас је сву тројицу у град. Мама је плакала: – Казала сам да се не друже са Босоногим.

главни ликови у причи место радње време радње споредни ликови у причи

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА

у песми: Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, на пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, до саме мирисне траве.

у причи: Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих јачи.

c c • о једној необичној птичјој свадби

Мирослав Антић

„Прва љубав”

Бранислав Нушић

„Женидба Врапца Подунавца”

Народни песници

„Молитва за маму”

Мошо Одаловић

uk a

• о вредности мајчине љубави

„Најљубавнија песма”

• о шаљивим странама прве љубави

Ово поглавље су за тебе стварали:

• о вези између прве љубави и одрастања

Наслов дела:

У другом поглављу своје Читанке читаћеш:

„Јетрвица адамско колено”

Народни песници

• о томе да је љубав крхка као стакло

„Стакларева љубав”

Гроздана Олујић

• о томе како и цвеће расте од љубави

„Песма о цвету”

• о лепотама пролећа

„Кад пролеће дође”

• о несебичној љубави једне жене према туђем детету

• о чудесном животу стабала воћки • о првој српској лекарки

„Трешња у цвету”, „Шљива”, „Дуња” „Упознај: Драга Љочић”

Бранко Миљковић Љиљана Крстић Милован Данојлић Моња Јовић

Уживај у читању!

ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи књигу песама Мирослава Антића. Подсети се његових песама које су ти познате из претходних разреда. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Ово је заиста најљубавнија песма, а ни речи о љубави.

Прво заљубљивање. Одрастање.

Свим пајацима и луткама откинуте су главе и они тако леже у ћошку беспомоћни и бачени.

uk a

Воли да описује кишу.

пајац – играчка са ликом кловна

Неко у овој соби више неће да буде дете.

Јесен.

Желео је да нагласи сетна осећања код детета.

лирска песма

НАЈЉУБАВНИЈА ПЕСМА

• Шта је тема ове песме? Упиши  испред тачног одговора.

• Ко је одбацио пајаце и лутке? Објасни зашто. • Опиши расположење детета из песме. Зашто оно више не жели да буде дете? • О чему, по твом мишљењу, дете из песме размишља док гледа кроз прозор? • Протумачи зашто је песник одабрао да дете кроз прозор гледа у јесењу кишу. Упиши  испред тврдње која ти се чини тачном. Желео је да нагласи да је завршен распуст и да је почела јесен.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Неко у овој соби три дана не може да руча. Неко у овој соби само ћути, ћути, и гледа кроз прозор како јесен са лишћем и ветром путује преко покислих градских кровова за птицама. Ово је заиста најљубавнија песма, а ни речи о љубави.

• Подвуци у песми стихове који се понављају. Објасни како разумеш њихово значење. • Да ли дете у песми замишљаш као девојчицу или као дечака? • Дај свој наслов овој песми. • Подвуци реч која описује расположење у песми. ведро шаљиво сетно ... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли си икада био заљубљен или заљубљена? Опиши како изгледа то осећање. Да ли си некада био збуњен или збуњена неким својим осећањем? Са ким најрадије о томе разговараш? Да ли ти некад помажеш неком другом да разуме сопствена осећања? Испричај. Објасни зашто је важно да са блиским људима разговарамо о својим осећањима. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Објасни зашто је Најљубавнија песма лирска песма. Какав се унутрашњи доживљај у њој описује? Испричај како доживљаваш ритам у овој песми.

ПОВЕЖИ...

uk a

У песми се каже: „Ово је заиста најљубавнија песма, / а ни речи о љубави.” Како би звучале твоје речи о љубави? Напиши кратак текст у ком ће свака реченица почети са: „Љубав је кад...”

Љубав је тема многих књижевних дела, али и дела из ликовне и музичке уметности. У питању су различите врсте љубави: љубав између пријатеља, између родитеља и деце или заљубљеност описана и у Најљубавнијој песми. Познати аустријски сликар Густав Климт често је на својим сликама обрађивао ову тему. Његова слика Пољубац једна је од најпознатијих слика које приказују заљубљеност.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• Бранислав Нушић је најпознатији по својим позоришним комадима, нарочито комедијама, које се и данас радо изводе и гледају у нашим позориштима. У библиотеци потражи његов роман Хајдуци у ком писац на занимљив и шаљив начин описује пустоловине групе дечака. Одломак који следи је из Аутобиографије, у којој Нушић на шаљив начин дочарава своје одрастање и младост.

Бранислав Нушић, тема књижевног дела

ЧИТАЈ ВИШЕ

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

ПРВА ЉУБАВ

Била је најлепша девојчица у комшилуку.

Била је лепа и паметна. • Ко је био Персин тата? • Где је дечак Перси изјавио љубав? • Подвуци реч која одговара опису дечаковог изјављивања љубави. шаљиво узбудљиво нежно весело

комшика – комшиница рачуница – математика тронути – ганути

Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа. Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на ципелама. Док се нисам заљубио, нисам ни обраћао пажњу на њу, али од часа кад сам се заљубио, изгледала ми је божанствено лепа, и довољно ми је било да је видим, ма и издалека, да видим само њене криве штикле, па да се одмах узбудим и похитам јој у сусрет, не бих ли што пресрео осмех на њеноме пегавоме лицу. Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење. Било јој је девет година и учила је трећи разред основне школе. Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин. Једном приликом када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус. Ту, у томе бурету, ја сам јој исказао љубав, и због те миле ми успомене, и данас ме још троне кад год прођем крај каквог бурета.

uk a

• У кога се дечак заљубио? • Подвуци реченицу која садржи опис спољашњег изгледа девојчице Персе. • Зашто се дечак заљубио баш у њу? Упиши  испред тачног одговора. Била му је најближа јер су били комшије.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Како дечак Перси исказује своју пажњу и наклоност? • Шта је дечак запитао Персу? • Подвуци реч која описује како се Перса осећала кад је чула дечаково питање. тужно постиђено узбуђено љуто • Зашто Персин тата не цени дечака? • Шта дечак није могао да измири? • Како је дечак дошао до новца потребних за Персину кифлу? Шта то говори о њему и његовим осећањима према Перси?

uk a

Једанпут се нађемо после школе и пођемо заједно кући. Ја јој дам једну кифлу, коју сам јој сваког петка куповао, јер сам четвртком после подне зарађивао на крајцарицама бар толико да сам могао по једном недељно кифлом да јој изразим симпатију и пажњу. Том приликом сам је озбиљно запитао: – Шта мислиш, Персо, хоће ли ми те дати твој отац ако те запросим? Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета. – Не верујем! – одговори ми полугласно. – А зашто? – запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи. – Зато што си код њега рђав ђак! Заклео сам јој се да ћу и ноћу и дању учити рачуницу само да поправим белешку. И учио сам, али зар сам ја могао савладати оно на чему су толико њих сломили своју снагу – зар сам могао измирити љубав и рачуницу? Имајући да бирам између љубави и рачунице, изабрао сам као лакшу – љубав, и идућега часа, место двојке коју сам досад имао, добио сам јединицу. Идућега четвртка нисам ништа добио на крајцарицама, зато се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу. На подне сачекам Персу пред њеном школом и, пратећи је, признам јој да сад још горе стојим јер сам добио јединицу из предмета њеног оца.

крајцарица – врста игре у којој се новац баца увис и погађа на коју страну ће пасти логиштар – креда којом се писало по таблици белешка – оцена шифоњер – орман за одело и постељину

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Шта дечак предлаже Перси? Где је чуо ту идеју? Упиши  испред тачног одговора. На школском часу. У позоришној представи.

uk a

Код куће. • Објасни шта је шаљиво у начину на који се дечак и Перса договарају да се отрују. Зашто одлажу тај догађај? • Шта је дечак понео од куће? Чиме је желео да се он и Перса отрују? • Објасни зашто се деци „отимао дубоки уздах бола и чежње”.

Она болно рече: – Онда, никад нећу бити твоја! – Ти мораш бити моја, па ако не на овоме, а оно на ономе свету! – узвикнух ја ове речи које сам неколико дана раније чуо на позоришној представи. – Како то може да буде? – упита она радознало. – Отроваћемо се, ако пристајеш. – А како ћемо се отровати? – Тако! – наставих ја све одлучније – попићемо отров! – Добро! – одговори она решена – пристајем! А кад? – Сутра, после подне. – Е, сутра после подне имамо школе – присети се она. – То јесте – паде и мени на памет. – Не могу ни ја сутра, јер би ми забележили одсуство, а имам их већ двадесет и четири, па би ме могли истерати из школе. Него, ако хоћеш у четвртак после подне, онда немамо школе ни ја ни ти. Она пристаде и споразумесмо се да ја припремим све за тровање. Идућега четвртка после подне, ја украдем од куће кутију палидрваца и пођем на уречени састанак са Персом, где ћемо заједно отићи на онај свет. Састали смо се у нашој башти и сели на траву, а из душа нам се отимао дубоки уздах бола и чежње. Ја извадих из џепа кутију са палидрвцима.

палидрвце – шибица за паљење ватре

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Колико палидрваца је појела Перса, а колико дечак? • Зашто дечак каже да је отрован „свечано, као што у таквоме тренутку и треба рећи”? Упиши  испред тачног одговора. Зато што жели да се допадне Перси.

Зато што жели да прикрије да му је мука од поједених палидрваца. Зато што жели да нагласи озбиљност догађаја. • Објасни зашто је овај призор шаљив.

uk a

– Шта ћемо сад? – пита Перса. – Да једемо палидрвца. – Како да једемо? – Ето овако! – одговорим ја, па откинем главић и бацим га, а оно дрвце поједем. – А што то бацаш? – Па то је гадно. И она се реши и пружи одлучно руку. Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе. Појела је три, па јој ударише сузе на очи. – Ја не могу више! Никад у животу нисам јела дрва, не могу више. – Онда, ти мора да си већ отрована. – Може бити! – одговори она. – А осећам да ме нешто гребе у гуши. – Е, то је. Ти си већ отрована! - Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. – Свршено је! И ја сам отрован! – рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи. Настаде затим један тренутак мукле тишине, при коме сам ја размишљао колико је четири пута седам, и никако нисам могао да се сетим, а она не знам шта је мислила, али знам да је чачкала зубе, јер јој се било заглавило између зуба једно дрвце. Најзад, она прекиде ту свечану тишину питањем: – Па шта ћемо сад? То ме питање доведе у ужасну забуну, јер одиста, пошто смо тровање као главни посао завршили, ја нисам знао шта би сад друго имали да радимо. Најзад, паде ми срећна мисао на памет. – Знаш шта, пошто смо већ отровани, ајде прекрсти се!

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Шта дечак предлаже Перси? Зашто то предлаже? Упиши  испред тачног одговора. Збуњен је и не зна шта даље да ради. Досадно му је и жели да иде кући.

uk a

Уплашен је и жели да иде кући. • Шта се догодило на крају? Како је поступила Персина мајка? Објасни шта то говори о њој.

Она се прекрсти, а то исто учиних и ја. – А сад – наставих ја – да идемо својој кући да умремо. Срамота је, знаш, да умремо овде, у башти. Ми смо деца из бољих кућа, па је срамота да умремо у башти! – Јесте! – рече она и пођосмо. Цела се ствар, међутим, свршила овако: Она је отишла кући и замолила мајку да јој спреми постељу да умре. Том приликом јој је признала да се отровала, односно да је јела дрва са мном. Мајка њена, без икаква обзира на њен положај и на њене осећаје, рече: – Е, кад си могла да једеш дрва у башти, јешћеш их и овде у соби!... – Задигла јој је затим сукњицу и почела јој с те стране истеривати оне осећаје који су Перси дубоко у срцу били усађени. Због тих батина Перса ме је омрзла и тако се свршила моја прва љубав.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Испричај шта ти је у овом одломку посебно занимљиво и духовито. Запази какав је однос деце и одраслих описан у одломку. Шта је Персина мајка урадила кад јој се Перса поверила? Какво је твоје мишљење о поступку Персине мајке? Како, према твом мишљењу, родитељи треба да се понашају кад им дете нешто каже у поверењу? 56

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Упореди овај одломак са Најљубавнијом песмом Мирослава Антића. Запази сличности и разлике и испричај своја запажања. У оба књижевна дела обрађена је тема прве љубави. Расположење које преовлађује у Најљубавнијој песми је сетно, док у одломку Прва љубав преовлађује ведро и шаљиво расположење. Истој теми се у књижевном делу може приступити на различите начине. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Овај задатак уради са својим паром из клупе. Разговоре дечака и Персе запишите у облику драмског текста. Подсетите се како драмски текст изгледа и шта треба да садржи. Напишите: – лица, – место и време радње, – објашњење поступака и понашања лица на сцени у заградама. Припремите се да одглумите записани текст.

uk a

ПОВЕЖИ...

И у ликовним уметностима иста тема може се обрадити на различите начине. Тако поред озбиљног портрета неке личности постоји и карикатура. Карикатура је духовит и шаљив ликовни приказ неке особе или догађаја. Најчешће се објављује у новинама, као духовит коментар на познате личности и догађаје. За Нушићевог живота начињено је много његових карикатура. Нушићева породица је након његове смрти поклонила Музеју града Београда део пишчеве заоставштине – радну собу, рукописе, фотографије, документа, дипломе, одликовања, те разне личне предмете међу којима се истиче и збирка карикатура. Марко Мурат, карикатура Бранислава Нушића

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• У библиотеци потражи неку књигу шаљивих народних прича. Уживај у читању.

шаљива народна песма

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ЖЕНИДБА ВРАПЦА ПОДУНАВЦА

Ed 58

Кад се жени Врабац Подунавац, запросио Сјеницу дјевојку; три дни хода преко поља равна, а четири преко горе чарне – запросио и испросио је; па он купи господу сватове: кума швраку дугачкога репа, а прикумка ’тицу шеврљугу, старог свата из осоја жуњу, а девера ’тицу ластавицу.

uk a

• Чија женидба је описана у песми? Опиши како замишљаш младожењу, а како невесту. • Колико дана хода је удаљена Сјеница дјевојка од Врапца Подунавца? Шта његова спремност да пређе толики пут говори о његовим осећањима? • Наведи птице које учествују у врапчевим сватовима.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Здраво свати дошли до дјевојке и здраво се натраг повратили. Кад су били на Косову равном, проговара Сјеница дјевојка: „Тихо јаш’те, господо сватови! Тихо јаш’те, тихо бесједите; долетиће кобац аваница, одвести ће Сјеницу дјевојку.” Још су они у ријечи били, залеће се кобац аваница, и одведе Сјеницу дјевојку; сви сватови у трн побјегоше, ђувегија у просену сламу, а кум шврака на врх трна чучи.

• На ком месту се Сјеница дјевојка обраћа сватовима? Шта им она каже? • Објасни како су се њени страхови обистинили. • Ко је отео Сјеницу дјевојку? • Опиши како су се понашали остали сватови. Шта то говори о њима? • Врабац Подунавац се на крају сакрива од копца. Означи тврдњу са којом се слажеш.

Врабац Подунавац зна да је кобац птица грабљивица, много јача од њега и да је сакривање његова једина могућност.

Врабац Подунавац се сакрио да би смислио како да спасе своју невесту. Образложи свој избор.

uk a

Врабац Подунавац је страшљивац који не жели да се жртвује за своју невесту.

чарна – црна, тамна, мрачна шврака, шеврљуга, жуња – врсте птица осој – сеновито, недовољно осунчано место, обично у подножју неког узвишења бесједити – говорити кобац – врста птице грабљивице аваница – разбојник просена слама – слама од проса

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Већ смо читали дела народне књижевности. Она су записана старијим обликом нашег језика. Испричај како ти доживљаваш тај језик. Шта ти је у њему посебно занимљиво? Које речи и изрази ти привлаче пажњу? Уколико постоје, наведи неке речи које посебно подстичу твоју машту. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Ово је народна лирска песма. Из претходних разреда познате су ти народне епске песме. У лирским народним песмама се кроз различита осећања описују љубав, породични односи, народни обичаји, заједнички рад. Свадба је честа тема народних лирских песама. Многе епске песме обрађују тему женидбе неког познатог јунака. У песми Женидба Врапца Подунавца ове озбиљне теме народних песама обрађене су на шаљив начин. Шаљиве народне песме прожете су шалом и хумором. У њима се на шаљив начин описује неки догађај и ликови. Често се то чини са намером да се прикажу и на духовит начин осуде неке људске слабости и лоше особине.

uk a

Овај задатак уради у групи. У одељењу се поделите у неколико група. Песму Женидба Врапца Подунавца представите у облику стрипа. – Поделите задатке у зависности од броја чланова у групи. – Сваки члан групе треба да нацрта један део стрипа на листу блока за цртање. – Договорите се о ликовној техници коју желите да користите. – Пре ликовног рада осмислите текст који ће бити уписан у облачиће стрипа. – По завршетку, поређајте свој стрип причу оним редом којим се одвија. ПОВЕЖИ...

Књижевна дела могу послужити као инспирација за дела у другим уметностима – ликовној, музичкој, филмској уметности. Тако је Марко Тајчевић (1900–1984), познати српски композитор и хоровођа, компоновао музику за хорско извођење песме Кад се жени Врабац Подунавац.

ЧИТАЈ ВИШЕ • Мошо Одаловић је српски песник за децу. Познат је као илустратор својих стихова. У библиотеци потражи његову књигу Брза књига са две паузе и откриј како овај песник уме да илуструје сопствене текстове на изузетно занимљив начин. Уживај у читању.

• Које питање се поставља на почетку песме? Замисли ко поставља то питање. • Опиши каква осећања у теби то питање изазива. • Шта све песник наводи да би дочарао колико вреди мама? Издвој шта од набројаног на тебе оставља посебан утисак.

uk a

– Ја немам маму и живим сама, кажи – колико вреди мама?

Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу, једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.

лирска песма

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

МОЛИТВА ЗА МАМУ

Она вреди сунце бело, ведро небо, све планете, три улице, цело село, тону среће, кило сете.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља, осам гора, девет зора, загрљај од десет миља. Два Дунава и три сплава, шећерану и солану, милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану. Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине, сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Све заставе и све јелке, окићене, озвездане, све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.

• Уколико знаш, испричај по чему су познате Грачаница и Жича. • У песми подвуци називе два празника. Како су ти називи написани? Објасни зашто. • Подвуци завршни стих песме. Запази којим типом слова је одштампан. Ко изговара завршни стих? Објасни на основу чега то закључујеш.

Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распукô, све радости и ордење, па двоструко, па троструко...

– И више, мноооооого више!

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

uk a

Песма почиње питањем детета које нема мајку. Да си ти песник или песникиња, како би одговорио или одговорила на то питање? Неки међу нама се носе са губитком драгих и блиских особа. Можда си и ти имао или имала такво искуство. Са ким најрадије разговараш о стварима које те боле и тиште? Да ли некада тешиш друге? Испричај. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Објасни зашто је ово лирска песма. Шта је њена тема? Које осећање у њој преовлађује? Опиши како доживљаваш ритам у песми. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Одабери једну строфу песме и препиши је у своју свеску занимљивим украсним словима. Потом око тих слова илуструј по својој жељи. ПОВЕЖИ...

Грачаница и Жича су српски средњовековни манастири. Подсети се онога што са часова Природе и друштва знаш о прошлости нашег народа. Зашто су наши средњовековни владари подизали манастире? Наведи још неке манастире који су ти познати. Размисли и објасни због чега су ови древни споменици значајни данас. 62

ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО

народна песма РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• У каквим условима је мајка из песме одгајала своја два сина? • Шта је урадила кад су синови порасли? Опиши како замишљаш Винку и Ковиљку као младе девојке. • Након колико времена су Винка и Ковиљка родиле своје синове? • Подвуци тачан одговор. Мајка која се помиње на почетку песме Мирку и Маринку је: мајка, бака, ташта. • Шта је Винка замолила Ковиљку кад се разболела? Каква осећања је тада испољила према свом детету? • Каква су била Винкина очекивања – како ће њено дете бити храњено и одевано зато што је сироче?

uk a

Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године гладне, кад је била понајскупља храна: ока брашна тридесет динара. Хранила их и од'ранила их на преслици и десници руци. Кад су деца женидбе дорасла, обадва је оженила мајка, довела им две лепе девојке: Виду Винку, Давиду Ковиљку. Јетрвице мало живовале, мало време три године дана; кад настала година четврта, свака роди по једнога сина, Винка Мирка, Ковиљка Маринка. Ал' не прође ни година дана, ни година, нит ће половина, разболе се невестица Винка, разболе се, хоће умријети, па дозива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка, мила сестро моја, ја болујем и хоћу умрети, аманет ти, сиротице моје, сиротице и моје и твоје! Пази, секо, сиротицу моју: кад Маринку бела хлеба сечеш, подај, секо, и мојему Мирку, њему подај од хлеба корице – нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

аманет – порука за чување неког добра (особе, имања), обично се даје на крају живота јетрве – жене два брата невеста – млада супруга ока – мера за тежину преслица – справа за предење

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• Зашто је Винка желела да се зна да њено дете нема мајку? Одабери одговор који ти се чини тачним. Желела је да њено дете за њом тугује. Желела је да је се њено дете сећа.

uk a

• Објасни како разумеш стих „Ковиљка је срца милостива”. • Протумачи стихове који говоре зашто је Ковиљка била милостивог срца. Објасни како је њеном разумевању туђе несреће допринело то што је и сама била сиромашна од детињства.

Желела је да сви знају да је она Миркова мајка.

рухо – одећа сокак – улица траља – исцепана одећа

Ој, Ковиљка, мила сестро моја, Кад Маринку справиш кошуљицу, моме Мирку закрпи траљицу – нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема. Ој, Ковиљка, мила сестро моја, кад нам света неђељица дође, кад изиђеш на сокак међ друге, твог Маринка на крило посади, мога Мирка код себе на земљу – нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема. Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад нам свето Вакрсење дође кад на деци рухо покројите, вашем кројте како вам је драго, моме кројте чисто рухо црно – нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема. Ој, Ковиљка, мила сестро моја, кад ми, сејо, у цркву пошећеш, твог Маринка на руци понеси, мога Мирка за руку поведи – нек се знаде да је сиротица да мој Мирко своје мајке нема”. То изусти невестица Винка, то изусти, па душицу пусти. Хвала богу, хвала јединоме! Ковиљка је срца милостива, Она знаде шта је сиротињство (од малоће сиротиц ј' била): прије Мирку бела хлепца даје, прије Мирку нег своме Маринку; прије Мирку скроји кошуљицу, прије Мирку нег своме Маринку.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• Зашто је Ковиљка са више пажње поступала према сирочету Мирку него према своме сину? Желела је да га утеши јер је остао без мајке и да му надомести мајчину љубав. Више га је волела од свог сина.

Желела је да околина хвали њено племенито поступање.

• Подвуци речи којима народ благосиља Ковиљку. Објасни какав утисак на околину оставља Ковиљкино поступање према сирочету. • Који догађај је донео преокрет у Ковиљкин живот?

uk a

Кадно света недељица дође, кад изађе на сокак међ друге, њеног Мирка на крило посади, свог Маринка до себе на земљу: нитко не зна да је сиротица, а да Мирко своје мајке нема. Кадно свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројише, какво Мирку, онако Маринку, чисти скерлет и зелену свилу свако мисли и свако се диви како стрина негује их оба, као да су браћица рођена. Кад Ковиљка у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли Господ из небеског царства): „Ој, Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих родитеља, који су те породили мудру, међ туђу те браћу оправили, па ти знадеш шта је сиротињство!” Боже мили, на свему ти хвала! Тако ради јетрва Ковиљка: она храни оба своја сина, хранила их до седамн'ест лета. Кад настало лето осамн'есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с' у кући четир' мушке главе, од четворо узима тројицу; где с' тројица, узима двојицу; где двојица, онде обојицу; где је један, и оног једнога.

адамско колено – добра, племенита особа, човекољубац везир – заповедник у турској војсци Васкрсење – Васкрс, Ускрс скерлет – свилена црвена тканина

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Редак дође Ковиљкином двору да јој иде Мирко и Маринко, да јој иду на цареву војску. Обадва их оправила мајка да јој иду на цареву војску. Кад је било у боју првоме кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре првe, пуче прва те уби Маринка. Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци. Војевао за девет година. Кад настала година десета, прекиде се та царева војска, не зна Мирко на коју ће страну: да ли стрини, да ли свету белу. Окрете се својој милој стрини. Далеко га она угледала, па је преда њ стара ишетала: „Чедо Мирко, а где је Маринко?” „Ој, бога ми, моја мила мајко – јер за другу бољу не знам мајку – кад смо били у боју првоме, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка!” Заплака се јетрва Ковиљка, па говори сиротици Мирку: „Чедо Мирко, оди ближе стрини! Ја не имам да загрлим сина, а ти немаш да т' загрли мајка – оди, Мирко да т' загрли стрина!”

uk a

• Шта се догодило у првом боју? Колико дуго је после тога Мирко још остао у војсци? • Подвуци речи којима се Мирко обраћа стрини. Шта то говори о његовом односу према њој? • Како се Ковиљка осећала кад је чула да је изгубила сина? • Опиши међусобна осећања Ковиљке и Мирка. Подвуци назив осећања које најбоље описује њихов сусрет. радост туга утеха равнодушност

војевати – ратовати

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Какав утисак је на тебе оставио лик Ковиљке? По чему је она изузетна? Које важне људске особине ова народна песма наглашава? Да ли познајеш некога ко се понаша као адамско колено? Наведи неки пример племенитог поступања из своје околине. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Већ знаш шта су народна епска и лирска песма. Песма Јетрвица адамско колено јесте народна балада. У народним баладама заступљене су лирске, епске и драмске особине. У њима се епски приповеда неки догађај или низ догађаја. Радња је лирски прожета осећањима. Драмске особине су обично присутне у разговору ликова у ком они износе своја размишљања и осећања. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ПОВЕЖИ...

uk a

Опиши неки племенити поступак. То може бити нешто што је учинио неко из твоје околине, нешто о чему знаш из новина или неког разговора. То може бити и нешто што си сам урадио или урадила. Наведи зашто је важно чинити добра дела.

Према хришћанском веровању, Адам је први човек кога је Бог направио од земље и удахнуо му бесмртну душу. Живео је у рајском врту. Био је праведан, али је то изгубио због непослушности Богу. Адамово (адамско) колено представља особу коју красе племените особине и развијена човечност. Таква особа је спремна да поступи праведно и племенито према свакоме јер свакога доживљава као подједнако вредног – као део исте људске породице, човечанства. У српском језику нека властита имена настала су према именима цвећа: цвет – Цвета, смиље – Смиљан, Смиљана, Смиљка, ковиље – Ковиљка, невен – Невен, Невена, Невенка; ружа – Ружа, Ружица, босиљак – Босиљка, јасмин – Јасмина, Јасминка.

Смиље

Јасмин

ЧИТАЈ ВИШЕ • Гроздана Олујић је позната српска списатељица, најпознатија по својим бајкама за децу. У библиотеци потражи неку њену књигу бајки. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

Ed 68

Сав занесен, дечак је посматрао како се надимају очеве груди, а безоблична ужарена маса, на врху дуге стакларске цеви, претвара у прозирну стаклену зделу за воће и колаче. – Кад порастем, ја ћу постати стаклар! – рече малишан, а отац га, одложивши посао, збуњено погледа. – За стакларе су потребна јака плућа а ти једва успеваш да угасиш рођенданску свећу. Није то посао за тебе, синко! Бежи од стакларске пећи као од куге док ти није спржила лице и душу... - стаклар заћута и с тугом се загледа у дечакове модре очи. Такве у породици никада нико није имао, нити је ико био тако прозрачан и танак. – Иди, играј се, дете... – отац уздахну. – И не долази више овамо.

uk a

Зато што отац жели да дечак ради неки бољи посао.

ауторска бајка

СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ

• Коју жељу дечак изражава на почетку бајке? Закључи због чега он жели да постане стаклар. • Зашто отац не жели да његов син буде стаклар? Упиши  испред тачног одговора. Зато што је дечак превише слаб за тај посао и отац се за њега брине. Зато што отац не воли свој посао.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Шта све у дечаковој околини подсећа на стакло? Подвуци две реченице које о томе говоре. • Где је дечак кришом одлазио? Шта је тамо радио? • Подвуци реченицу која описује како протичу дани. • Због чега дечак није одустајао од својих намера?

uk a

Али дечак није био у стању да послуша његов савет. Сјај и прозирност стакла привлачили су га више од било чега на свету. У блеску росе видео га је, у капима кише, у бојама дуге, у сну. Чак му је поток личио на неко течно стакло које скакуће преко камења и негде у даљини претвара се у стаклено језеро насељено прозрачним језерским вилама. Је ли чудо што крадомице он настави да одлази у стаклару? Што занемари и сан и игру? Али, без обзира колико се трудио, грудва на врху дуваљке није се претварала у пехар или зделу. Мртва и мутна висила је неко време, а онда се откидала и падала на тле као нека наказна воћка. Брже од иверја низ планинску реку, отицали су дани, месеци, године. Али дечак није одустајао, делимично због тврдоглавости, делимично због прича старих стаклара да у стакленој рудачи живи чаробњак, који се појављује једном у сто година, ономе ко га угледа дарује способност да од стакла начини све што зажели; од стакленог цвета до птице. – Кад би се макар на тренутак указао – сањарио је малишан и из све снаге дувао у цев све док стаклена маса није почела да се шири као мехур. Али, да од мехура направи зделу, није му полазило за руком и он се зарицао да више неће одлазити у стаклару. Па, ипак већ сутрадан је тамо ишао као да га ноге саме носе.

пехар – украсна чаша наказан – ружан рудача – руда, сировина која се даље прерађује

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

Понекад му се чинило да у стаклу види нечије лице како се смеши али би то трајало тек трен и смешак би се гасио као да га није ни било. Но, и поред неуспеха, дечак је стаклару одлазио све чешће и остајао све дуже. Једне ноћи он виде како провејава крупан и влажан снег и затрпава крошње дрвећа и плочнике. Не начиним ли ноћас стаклени цвет прозрачнији од мехура сапунице, више никада овамо нећу доћи! – промрмља дечак у себи и замочи цев у врелу, житку масу. Већ су га груди болеле од дувања, а грудва никако да се почне ширити. Тек пред зору, он виде како се стаклена маса увија и преображава у кристални цвет какав никада нико није видео. Ван себе од радости, он сави дугу светлуцаву дршку, направи за њу постоље и одложи је на полицу. Затим узме нову грудву и зачуди се: као да је од пене било начињено, стакло се стаде тањити и претварати у птицу дугог репа у коме су се преливале најнежније и најблиставије дугине боје. „Да направим још једну пре него што мајстор уђе у стаклару...”, помисли али, кад се стаклени мехур рашири, он виде како се, уместо у птицу, тмаста и безоблична грудва преображава у девојчицу тако прозрачну и блиставу да су га од сјаја њеног лица очи болеле.

uk a

• Шта се дечаку чинило да види у стаклу? • Каква је била ноћ у којој је дечак пожелео да направи стаклени цвет? • Дечак наставља са својим покушајима иако га груди боле од дувања. Шта то говори о дечаку? Коју особину он тим понашањем испољава? • Каква чаролија се догађа пред дечаковим очима? • Зашто су дечака болеле очи од погледа на девојчицу?

тмаст – таман, загасит; овде у значењу: непрозиран

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Шта је дечак пожелео? Шта се потом десило? • Шта се догодило након што је чудесна девојчица проговорила? Наставила је да прича. Почела је да расте. Уплашила се.

• Објасни зашто дечак не верује у оно што види. • Шта девојчица тражи од дечака? • Ко једини може видети чудесну девојчицу?

uk a

Као опчињен стајао је неко време и зурио у њу. – Ај, кад би проговорила или коракнула... уздахну и истовремено се подругну самоме себи: ко је још видео стакло које корача или говори? Само будала може пожелете нешто што не бива... – Ко то каже? – стаклена девојчица се закикота, поскочи и малим хладним прстом дотаче дечаков образ, па поче да расте. Била је скоро већ дечакове висине кад мали стаклар чу кораке радника који су долазили на посао. – Е, свашта! – прогунђа дечак. – Већ је почело да ми се привиђа стакло које расте и говори! – он надланицом протрља очи уверен да сања, али девојчица је и даље, свеједно, стајала крај њега и прекорно га посматрала. – А што не би говорило? – рече љутито. – Зато што је то немогуће! – одврати дечак. – Па, ти веруј да је немогуће ако ти се то свиђа! – својом маленом шаком она дотаче дечаково раме и осмехну се... – А сад ме води својој кући јер ускоро ће радионица бити пуна људи. – Шта да кажем родитељима? – забрину се малишан. – Запањиће се кад те виде... – Неће ме видети! – рече девојчица. – Ја ћу бити видљива само за тебе ... – нечујно, она пође за дечаком и исто тако нечујно уђе у његову кућу.

Ed 72

Од тог дана, дечакова мајка није могла рођеним очима да поверује. Је ли тај насмејани младић њен вечно забринути и уплашени син? Шта се то с њим догађа? С ким он то у мраку разговара? Покушавала је да сазна, али је на сва њена питања дечак ћутао и растао очију пуних неког тихог, радосног сјаја. Заједно с њим расла је и девојчица, нежна и прозирна као да ју је водена вила родила, а била је стално уз дечака у кући, у школи, у сну и на јави. Мајстори из стакларе су га у чуду посматрали и покушавали да докуче ко му то у раду помаже.Такве стаклене цветове, птице и пехаре још никада нико није успео да направи. Да није чаробњак из стаклене рудаче ту умешао своје прсте? Од кога је момчић то све научио? Узалуд су се трудили да прокљуве његову тајну. Мали стаклар је ћутао, а дани се се као руже отварали. Крај реке, док је посматрао облаке како се огледају у води, он помисли како од њега нема срећнијег човека на свету и истог трена осети како му, као нож, кроз груди пролете језа. Шта ако Светлоока оде као што је и дошла? Ако, једноставно, ишчезне? – Бићеш увек са мном? – прошапута бојажљиво. – И волећеш ме вечно? – Док ме не удариш или не гурнеш, запамти! Љубав је крхкија од стакла. За њу је потребно много стрпљења, много нежности...- Лепотица од стакла се осмехну, а младић ускоро заборави и своју стрепњу и њену опомену.

uk a

• Опиши какву промену на дечаку запажа његова мајка. Објасни како друштво девојчице делује на дечака. • Шта мисле мајстори из стакларе? • Опиши како замишљаш да девојчица помаже дечаку у изради фигура од стакла. • Подвуци реченицу која описује како су пролазили дани. • Од чега дечак страхује? • На шта девојчица упозорава дечака? • Подвуци речи које казују шта је потребно за љубав. смирење стрпљење нежност опрез

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Подвуци реченицу која описује како су протицали недеље и месеци. • Опиши како је дечак напредовао у свом стакларском умећу. • Зашто је дечак гурнуо Светлооку? Подвуци назив његовог осећања у том тренутку. мржња љутња равнодушност • Објасни зашто је Светлоока нестала. Сети се њених речи да је љубав крхкија од стакла. • Подвуци реченицу која описује како су пролазили дани. • Шта дечак на крају мисли да је било дружење са Светлооком? • Шта дечак схвата на крају, кад његов син крене кришом у стаклару? • Објасни како разумеш последњу реченицу у бајци: шта се понавља?

uk a

Недеља и месеци су летели као златне стрелице и он поверова да ће увек тако бити. Под његовим прстима стакло се савијало у гранчице, у светлуцаве влати траве, цветове пузавице и његова слава је расла. Људи су надалеко долазили да виде његове творевине од стакла, да им се диве. – Од ове грудве направићу паучину с капима росе. На дневном светлу блистаће као бисери... – рече мали стаклар једне ноћи, али му посао не пође за руком и Светлоока се, нехотице, насмеја. – Та ти паучина личи на резанце... – рече, а он је, у љутини, не размишљајући, гурну. Истога часа чу се некакав рески звук као да се стакло ломи и он, сав очајан, виде како се девојка претвара у гомилицу стакленог праха и у струји ваздуха излеће кроз прозор. – Опрости ми, врати се! – повика ван себе од туге и запрепашћења и потрча за стакеним прахом који се све брже осипао, док га на крају сасвим нестаде. Узалуд ју је звао, узалуд је за њоме трагао. Ни у сан му није свраћала, а дани су се као снежне пахуље ковитлали. Једино му се, с времена на време, чинило да је у сјају стакла види, а онда и то престаде и он поверова да је све било само сан. Полако поче да је заборавља, ожени се, изроди децу. Већ му и белина косу на челу покри, кад једне ноћи опази како се његов најмлађи син искрада и одлази у стаклару. Затим угледа његов први стаклени цвет и тихи, радосни сјај у очима. Не питајући га ништа, схвати да прича не престаје да се понавља.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Зашто се, по твом мишљењу, променио однос дечака и Светлооке из бајке? Запази како је дечак почео да напредује у свом стакларском умећу. Људи су почели издалека да долазе и да се диве његовим стакленим фигурама. Дечака је након тога лако увредило Светлоокино мишљење да му фигура од стакла није успела. Коју је особину тада испољио? Објасни зашто је скромност лепа особина. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

uk a

Из претходог разреда позната ти је разлика између народне и ауторске бајке. • Сети се радње и ликова бајке Оскара Вајлда Себични див. Познате су ти и Андерсенове бајке. Наведи неколико народних бајки које су ти познате. Размисли шта је заједничко народним и ауторским бајкама. У ауторској бајци познато је име писца, док је народна бајка настала у народу. Преносила се с колена на колено док није записана. Многе ауторске бајке носе трагове старих веровања у чудесна бића и догађаје. Гроздана Олујић је наша најпознатија списатељица ауторских бајки. Њене бајке познате су не само код нас, већ и у свету. Преведене су на многе светске језике. У дневном листу Политика објављен је пре неколико година интервју са Гроздaном Олујић. На питање: „Како данашња деца прихватају уметничку бајку?”, одговорила је: „С љубављу, јер је и деци, као и одраслима, потребан свет природе, дрвећа и трава, бубица, веверица, птица... У својим бајкама покушала сам да им тај свет, барем донекле, вратим преко јунака као што су Ведран из бајке Месечев цвет или дечак из бајке Принц облака. Надам се да ми је успело”. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Врати се још једном на текст бајке. Запази подвучене реченице које говоре о протицању времена. У њима је употребљено поређење. Твој задатак је да напишеш неколико поређења. Поређењима одговори на следећа питања. - Како протичу минути кад учиш нешто што ти није занимљиво? - Како протичу сати кад се играш са пријатељима? - Како протичу месеци летњег распуста? - Како протиче време на занимљивом путовању?

ПОВЕЖИ...

uk a

Стаклени предмети за ширу употребу израђују се у фабрикама стакла где их праве посебне машине. Поред тога, неки се ручно израђују у стаклодувачким радњама. Ручно се обично праве украсни предмети од стакла. Мајстор који израђује стаклени предмет користи пламен којим загрева сировину и посебан алат за обликовање стаклених предмета. Пре тога му је потребан тачан цртеж предмета који треба да изради. • Наведи који су ти још стари занати познати. Шта све људи израђују ручно? У чему је посебна вредност ручно израђених предмета?

Израда стаклених предмета

Украсни предмети од разнобојног стакла

ЧИТАЈ ВИШЕ • Бранко Миљковић је познати српски песник. Његове песме читаћеш и у наредним разредима.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Од цвета.

Један малени цвет још ни проговорио није а већ је знао све тајне Сунца и све што земља крије.

uk a

Од мачета. • Закључи чије особине су у песми приписане маленом цвету. • Наведи још неке сличности између маленог цвета и маленог детета. • Размисли да ли мала деца умеју да се хране светлошћу, ваздухом и водом. Образложи своје мишљење. • Испричај како ти замишљаш малени цвет из песме. Објасни зашто је песник, по твом мишљењу, одабрао да особине малог детета припише цвету.

ПЕСМА О ЦВЕТУ

Један малени цвет још није ни проходо а већ је умео сам да се храни светлошћу, ваздухом и водом.

• Наведи шта све малени цвет није још увек урадио или научио да ради. • Наведи шта све цвет уместо тога зна и уме. • Од кога се иначе очекује да проговори, прохода, научи да чита и пише? Упиши  испред тачног одговора. Од детета.

Један малени цвет не зна да чита и пише, ал' зна шта је живот, шта је свет, и мирише, мирише.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лирска песма

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како се мењамо док растемо? Испричај како се мењамо споља, а како изнутра. Наведи шта си све научио или научила од првог разреда до сада. Издвој знања која су ти најважнија и најдрагоценија. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

uk a

У овој песми крије се једно поређење. У њој је малени цвет упоређен са дететом. Због тога, док читамо о цвету, ми мислимо на дете. Примећујеш да је ово поређење у тексту заступљено без употребе поредбених речи. Да је у питању обично поређење, текст би гласио: „Један малени цвет, попут детета, још ни проговорио није.” Поређење је у тексту прикривено и задатак читаоца је да га открије. Откривањем овог поређења открива се и значење песме – читалац разуме да песма не говори само о цвету, већ и о одрастању малог детета. Ово је веома честа појава у књижевним делима. Она се назива метафора и у наредним разредима често ћеш се сретати са њом. Присутна је и у свакодневном говору. Можда ти одрасли и сад тепају тако што ти се обраћају са „сунце, злато, анђеле”. И то је метафора, којом желе да ти кажу да си светао као сунце, драгоцен као злато и добар као анђео. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У свесци нацртај овакву табелу. У њу упиши што више придева, глагола и именица који се односе на цвет.

Именице висибаба,

Придеви

мирисан,

Глаголи мирисати,

ПОВЕЖИ...

Познат ти је обичај да се поклања цвеће. То је увек повезано са неким догађајем или поруком. Народи имају различит начин изражавања осећања помоћу цвећа. Ово су најчешћа значења: јасмин – оданост, крин – љубав, љубичица – прва љубав, ружа – љубав и захвалност. 77

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• Љиљана Крстић је српска песникиња за децу. У библиотеци потражи њену књигу Забрањено за одрасле и уживај у читању.

драмски текст, драмска лица, персонификација

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

КАД ПРОЛЕЋЕ ДОЂЕ

Да су Влада и Маја заљубљени.

uk a

Да је неко случајно написао та два имена на табли.

Да су Влада и Маја добри пријатељи.

• Објасни шта је необично у Звездановом одговору у ком наводи шта је све урадио као редар. Опиши шта редар у разреду иначе ради. • Опиши како наставница реагује на Звезданов одговор. • Објасни шта значи израз „грицкати бунике”. На какво понашање Милош мисли?

На сцени је део учионице: две ђачке клупе, једна иза друге, у њима седе две девојчице и два дечака, а на табли пише ВЛАДА И МАЈА. АНА: Ко је ово написао на табли? Нека неко брзо отрчи и обрише ове речи. САЊА: Наићи ће наставница! МИША: Кад пролеће дође, неко се заљуби у плаве увојке... ЗВЕЗДАН: Кад пролеће дође, неко кришом пише на цедуљици и црта велико срце... НАСТАВНИЦА (Улази, носи дневник, настаје тишина.): Ко је редар? Да ли је све у реду? ЗВЕЗДАН: Ја. Све је у реду. Отварао сам прозоре, отерао прашину, залио сам шапате и убрао чекање. Избрисао сам трему, разведрио сам Миланово тужно лице. Покупио сам бачене речи и пронашао један изгубљени осмех. НАСТАВНИЦА: Добро, добро, а има ли одсутних? ЗВЕЗДАН: Одсутан је Влада. НАСТАВНИЦА: Зна ли неко шта је са њим? АНА: Да није болестан? МИЛОШ: Кад пролеће дође, неки дечаци грицкају бунике... НАСТАВНИЦА (Гледа према табли.) Ко је ово написао? (Прилази табли.) Да ли чујете како табла плаче?

• Наведи који су све предмети потребни да би се уредила сцена за извођење овог драмског текста. • Чија имена су написана на табли? Шта тај натпис значи? Упиши  испред тачног одговора.

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

• Зашто табла плаче? Шта је необично у наставничином обраћању деци? Шта то говори о наставници? • Због чијег доласка не могу да раде контролну вежбу? • Шта деца предлажу наставници? Запази како наставница реагује на њихов предлог. Подвуци реч која описује њено понашање. радознало љутито равнодушно • Наведи шта би све деца волела да раде у свом пролећном распореду часова. • Одабери шта ти се од наведеног највише свиђа. Образложи свој избор.

uk a

СВИ: НЕЕЕ! НАСТАВНИЦА: Плаче, јер жели да буде чиста на почетку часа. А сунђер је био лењ, и није избрисао. Преспавао је велики одмор. (Прилази столу, уз ивицу налази неколико пута пресавијену цедуљицу, узима је, отвара и чита.) Па, добро, децо, шта је ово? Уместо да радимо контролну вежбу, ми не можемо да отпочнемо због нечијег доласка, па макар то било и пролеће. СВИ: Контролна вежба!? ЗВЕЗДАН: Наставнице, нешто бисмо Вас замолили. Пошто је почело пролеће, имамо предлог да уведемо пролећни распоред часова. МИША: Да уведемо! Сви смо за то. Имамо и предлог како треба да изгледа. Срочили смо га, ту је на папиру код нас. НАСТАВНИЦА: Какав пролећни распоред часова? О чему ви то причате? Први пут чујем за тако нешто. Баш ме занима како изгледа. АНА: Понедељак: први час – рађање ветра, други час – бојење неба у плаво, трећи час – тражење прве љубичице. САЊА: Уторак: први час – уписивање птичје песме у нотну свеску, други час – брање росе, трећи час – сликање сунчевим зрацима. МИША: Среда: излет у природи, брање мириса, трчање, трчање, све до мрака. ЗВЕЗДАН: Четрвтак и петак: школа у природи, дружење са лептирима, осмехивање сунцу, пресовање зовиног цвета... НАСТАВНИЦА: И шта се учи из брања росе?

буника – отровна зељаста биљка; израз „јести бунике” односи се на необично, шашаво или неразумно понашање

Ed развигор – ветар који почиње да дува у пролеће

АНА: Учи се, учимо се свежини. НАСТАВНИЦА: А из рађања ветра? САЊА: Учи се о нежности. А тек школа у природи! Боравили бисмо на свежем ваздуху, трчали и имали све саме петице. Уместо дневника имали бисмо велики хербаријум. НАСТАВНИЦА: Баш ме изненађујете. А школски план и програм? Уозбиљите се, децо. Јесте, дошло је пролеће, тек је почело, али... (Чује се куцање.) НАСТАВНИЦА: Да! ВЛАДА (Улази.): Добар дан. (Испадне му цедуља.) СВИ: ААА! НАСТАВНИЦА: Тишина! Закаснио си, Владо!? ВЛАДА: Овај, наставнице... Успавао сам се. Синоћ ми није било добро. НАСТАВНИЦА: А да ниси случајно био у Јужном парку на клупи? Да ниси случајно некога чекао у пола девет, сада је девет!? СВИ: ААА! НАСТАВНИЦА: Тишина! Владо, да ово није твоје? (Подигне цедуљицу коју је малопре нашла поред стола.) ВЛАДА (Отвара цедуљицу, гледа, брзо је склапа и трпа преко крагне у џемпер. Полугласно): Није добила моје писмо, није. Зато није била у Јужном парку. (Одлази на место.) НАСТАВНИЦА (Прилази табли и пише наслов КАД ПРОЛЕЋЕ ДОЂЕ): Ово је тема вашег задатка. Пишите и молим што тише да би се чуо пролећни шапат развигора и шум птичјих крила у даљини. Да се чује како нам април маше под облаком.

uk a

• Шта се учи из брања росе? А шта из рађања ветра? • Опиши како деца замишљају школу у природи. • Ко касни на час? • Како наставница зна да је Влада чекао неког у Јужном парку у пола девет? • Како Влада закључује зашто девојчица коју је чекао није дошла? • Закључи како се он због тога осећа. • Објасни зашто након свега наставница деци даје задатак да пишу састав са темом „Кад пролеће дође”.

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Опиши како доживљаваш пролеће. У чему највише уживаш током пролећа? УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Кад пролеће дође јесте драмски текст. Већ знаш да ликове у драмском тексту називамо драмским лицима. У овом драмском тексту лица се необично изражавају. Између осталог, наставница на једном месту каже да школска табла плаче, а да је сунђер преспавао велики одмор. Тиме она неживим предметима приписује особине људи, користећи персонификацију.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ПОВЕЖИ...

uk a

Са паром из клупе напиши свој пролећни распоред часова. Напишите шта бисте волели да радите целе једне радне недеље, од понедељка до петка, на сваком часу. Упишите то у своје свеске у табелу распореда часова. Будите маштовити. Своје радове упоредите са радовима осталих из одељења.

Пролеће је веома честа тема не само у књижевности него и у другим уметностима. Многи сликари су на свој начин дочаравали ово годишње доба. Ову слику пролећа насликао је чувени француски сликар Клод Моне. Посматрај је и уочи које боје на њој преовлађују. Наведи које боје би преовлађивале на твојој слици пролећа. Објасни зашто. У свом блоку, техником по избору, насликај свој доживљај пролећа.

Клод Моне, Пролеће

ДОМАЋА ЛЕКТИРА КЉУЧНЕ РЕЧИ

песме Милована Данојлића

• Милован Данојлић је познати српски песник који је поред књижевности за одрасле писао и за децу. У библиотеци потражи његову књигу песама. Одабери песме које ти се посебно допадају и представи их у својој свесци за лектиру. Твоје белешке о лектири треба да садрже кратку белешку о писцу и списак одабраних песама. Поред тога, потруди се да уз сваку песму прибележиш: — која је тема песме, — теби најупечатљивије песничке слике, — омиљене стихове. У Радној свесци уради задатке који се односе на песме Милована Данојлића. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

uk a

Зато што је на њу пао снег.

ТРЕШЊА У ЦВЕТУ

• Подвуци придеве у првој строфи. Зашто је трешња у песми бела? Упиши  испред тачног одговора. Зато што је процветала белим цветовима.

Зато што јој је стабло окречено. • Зашто је трешња узаврела? Зато што у њеној крошњи зуји много пчела. Зато што се запалила. Зато што је велика врућина. • Закључи које је годишње доба дочарано у песми. • Заокружи у песми глаголе који се односе на оглашавање пчела. • Објасни зашто пчеле мрмљају „исту реч”. Замисли како звучи та реч. 82

Сва узаврела, и сва бела; у њој зузори хиљаду пчела Зузоре, зузоре сложно, живо; читају неко древно штиво. У миомирису цветнога грмља хиљаду пчела исту реч мрмља.

зузорити – зујати древан – стар миомирис – леп и пријатан мирис

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ШЉИВА

Шљива се буди крајем априла, Развија широка, пребела крила На крају села, уврх голети Она се спрема да полети. – Ал' заспи. Пробуди се тек у јуну, И осети: крошњу, тешку и пуну. Клонуле повијене гране се муче, Криве се стабла, кô во сред вуче.

ДУЊА

uk a

У јулу, плод се на земљу сруши, И шљиви кô да лакне на души. Одскочи крошња увис, кô да је Побегла из загушљиве неке одаје. Тако преспава јесен и зиму Тиха, загледана у даљину.

• Када се шљива буди? Опиши њено буђење. Сети се песме Трешња у цвету. Шта су „широка пребела крила” на дрвету шљиве у априлу? • У шта се цветови из априла претворе у јуну? Зашто су гране шљиве тада повијене? • Подвуци у песми поређења. • Због чега шљиви лакне на души у јулу? • Објасни како шљива преспава јесен и зиму. • Шљиви су приписане људске особине – различита осећања и стања. Како то називамо? • У песми линијама повежи речи које се римују. Опиши како доживљаваш ритам ове песме.

Кô светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• Са чиме је упоређена дуња у првом стиху? • Сети се какве је боје зрела дуња. Објасни зашто се у песми каже да су се у њу слиле све месечине. • На шта нас подсећа мирис дуње? • Објасни како разумеш значење последња два стиха. голет – предео без растиња, биљака

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Песме Трешња у цвету, Шљива и Дуња говоре о три различите воћке. Да ли си некад имао или имала прилику да проведеш врме у неком воћњаку? Испричај. Које је твоје омиљено воће? Зашто је исхрана која садржи воће здрава? Наведи неке врсте дрвећа у твојој околини. Ако имаш омиљено дрво, опиши његов изглед. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

uk a

• Прочитај шта је песник Милован Данојлић написао о свом животу. Запази шта га је навело да напише прву песму. Упореди тему песникове прве песме са темама његових песама у твојој Читанци. „Рођен сам 1. јула 1937, у селу Ивановцима у Шумадији. Основну школу сам завршио у истом селу, а ниже разреде гимназије у једној варошици удаљеној седам километара од моје куће. Четири године сам свакодневно преваљивао пешице по четрнаест километара. Чини ми се да сам тих година написао и прву песму. Ако се добро сећам, песма се звала Стари храст. На том старом храсту дрхтуриле су голе гране, била је јесен, дувао је ветар, јурили облаци, попрскивала киша, крештале вране. Дивио сам се дрвету које има снаге да све то поднесе. Ову и још неколико сличних песама показао сам своме професору математике, иначе веома добром човеку. Свиделе су му се.” МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У свесци нацртај дрво воћке које има много грана. Поред стабла, сваке гране, листа, цвета или плода упиши по један придев којим га можеш описати. Рад упореди са радовима другова и другарица из одељења. ПОВЕЖИ...

Са часова ликовне културе познато ти је шта је мртва природа. Воће је веома чест мотив на сликама мртве природе. Оно често представља обиље и прослављање дарова природе. Слику Корпа са јабукама насликао је познати француски сликар Пол Сезан. Ликовном техником по избору насликај и ти корпу свог омиљеног воћа.

УПОЗНАЈ... ДРАГА ЉОЧИЋ

ПОВЕЖИ...

uk a

Драга Љочић (1855–1926) била је прва српска лекарка. Студирала је медицину у Швајцарској. У то време није било уобичајено да се девојчице школују за рад у медицини и у многим другим областима. Такође није било уобичајено да раде као лекари као ни да обављају многа друга занимања. Управо због тога је значај жена попут Драге Љочић велики, јер су се оне избориле за право жена да раде послове које воле и за које су даровите. Поред лекарског рада, Драга Љочић била је позната као велика заштитница деце. Залагала се за отварање посебних дечјих болница и као изградњу домова за децу без родитеља. Учествовала је као болничарка, а касније и као лекарка, у ратовима који су се водили на подручју наше земље. Све то чинила је борећи се истовремено за једнака права жена. Сама се тешко запослила и није имала право на једнаку плату као њене колеге лекари. Упркос свему, до краја није одустајала од свог рада, који је веома често укључивао бесплатну лекарску помоћ онима којима је била најпотребнија. Од њених пет кћери једна је наставила њеним стопама завршивши медицину у Швајцарској. Од тих времена до данас жене су се избориле за многа права. Данас је уобичајено да жене раде у школама и на факултетима, у болницама и судовима; да пројектују зграде или режирају позоришне представе и филмове. Све то у прошлости није било уобичајено. Због тога је важно да се сећамо жена попут Драге Љочић.

Једна од данас најпознатијих научница на свету јесте Гордана Вуњак Новковић. Њена истраживања сматрају се изузетно важним у медицини и пресудним за лечење многих тешких болести. Рођена је у Београду, а живи и ради у Сједињеним Америчким Државама. Већ данас се сматра да ће њен научни рад имати значај за читаво човечанство.

САДА ЗНАШ... ТЕМА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Одрастање

Љубав

У лирској песми Песма о цвету (Бранко Миљковић)

Прва љубав; заљубљеност

uk a

У лирској песми Најљубавнија песма (Мирослав Антић) У роману Аутобиографија (Бранислав Нушић) У ауторској бајци Стакларева љубав (Гроздана Олујић) У драмском тексту Кад пролеће дође (Љиљана Крстић)

Родитељска љубав

У лирској песми Молитва за маму (Мошо Одаловић) У народној балади Јетрвица адамско колено

c c c c Наслов дела:

„Пауково дело”

• о томе како пролазе они који заузму туђе гнездо

„Врабац и ласте”

• о важности слоге и поштовања договора

„Међед, свиња и лисица”

Десанка Максимовић

uk a

• о сличности између вредног паука и уметника

Ово поглавље су за тебе стварали:

У трећем поглављу своје Читанке читаћеш:

Лав Николајевич Толстој Народни приповедачи

„Позориште на небу”

Драган Алексић

• о најпознатијем младунчету лабуда на свету

„Ружно паче”

Ханс Кристијан Андерсен

„Подела улога”

Гвидо Тартаља

• о једној необичној позоришној представи

• о избирљивим глумцима

• о нашим значајним градитељкама

„Упознај: Јелисавета Начић”

Моња Јовић

Уживај у читању!

ЧИТАЈ ВИШЕ • Десанка Максимовић је српска списатељица за децу. У библиотеци потражи њену књигу Бајка о кратковечној, у којој на занимљив начин пише о животу једне лептирице. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ПАУКОВО ДЕЛО

Слушам птичје речи корачајући кроз шуму уском козјом путањом све стрмијом и тањом, кад паукова мрежа пут ми наједном препречи. Сред мреже раскорачен паук газдински стао као сељак на њиви коју је узорао.

uk a

• Шта песникиња слуша у шуми? • Како изгледа стаза којом она корача? • На шта наилази на свом путу? • Са чим је паук у песми упоређен? Подвуци то поређење. Објасни која је сличност између паука који је направио мрежу и сељака који је узорао њиву. • Зашто песникиња није покидала паукову мрежу? Каква осећања је паук у њој пробудио? • Песникиња није даље наставила истим путем. Подвуци два стиха која то потврђују. Заокружи у њима реч која ти је непозната. Прочитај њено значење испод текста. Објасни како мислиш да је настала та реч. • О чему песникиња размишља док се удаљава? • Објасни како разумеш да је паук „можда срце у танане нити прео”. • Паук прави своју мрежу, а песникиња пише своју песму. Упореди та два дела: мрежу и песму. Објасни какве сличности запажаш у стварању паукове мреже и стварању песме.

Могла сам покретом руку здерати то плетиво, сву паукову муку смрсити у клупче сиво, али ми беше жао. Ударих шумом лево кроз дубоку честу свежу: ко зна што је паук снивô докле је плео мрежу; и он је можда срце у танане нити прео, у мрежу га створио свега. Обазрем се још једном иза грања на њега, и видим како и он за мном се обазрео.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лирска песма, поређење

o om pr uk a

честа – честар, густиш, ниско шумско растиње

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Ликовни уметници праве слике и скулптуре, писци стварају књижевне текстове, инжeњери смишљају нове машине које људима олакшавају живот, архитекте пројектују куће и зграде у којима живимо. Све су то различите врсте стваралаштва. Размисли о стваралаштву у ком ти уживаш. Да ли волиш нешто да ствараш? Испричај другима о томе. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

У овој песми је заступљено поређење између паука и сељака који оре њиву. Размисли о томе да ли те је то поређење изненадило, и ако јесте, покушај да објасниш зашто. Једна од особина књижевног текста јесте и неочекивано довођење у везу сасвим различитих појава.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У својој свесци направи табелу у коју ћеш уписивати необична и занимљива поређења на која наиђеш у различитим књижевним делима. На крају школске године упореди своју табелу са табелом пара из клупе. Можете у одељењу направити пано на ком ће бити представљена најзанимљивија поређења. Поређење

Гроздана Олујић, Стакларева љубав

„Недеља и месеци су летели као златне стрелице и он поверова да ће увек тако бити.”

Владимир Андрић, Дај ми крила један круг

„На небу се звезде као птице гнезде.”

ПОВЕЖИ...

Назив књижевног дела

uk a

Паук паучину из свог тела излучује у течном облику. Она постаје чврста тек у додиру са ваздухом. Величина и облик паукове мреже зависи од врсте паука који је плете. Паук плете мрежу по претходно одређеном плану. Прво плете оквир мреже причвршћен за чврст ослонац – зид, грану дрвета, део ограде. Затим плете нити унутар оквира, а тек на крају нити којима повезује целу мрежу. Затим нити посипа једва видљивим лепљивим капљицама за које се лепе инсекти. Своје гнездо паук гради недалеко од мреже и оно је, иако скровито, нитима повезано са средишњим делом мреже. Тако паук у свом гнезду увек зна кад се плен ухвати у мрежу, јер се она том приликом затресе. Паукове нити спадају у најчвршћи и најотпорнији материјал на нашој планети. Тога нисмо свесни зато што су, када их ствара један паук, тако танке и мале. Научници су осмислили оклоп за војника направљен од тканине добијене од паукових нити. Иако веома танак, овај оклоп је непробојан на метке.

ЧИТАЈ ВИШЕ • Лав Николајевич Толстој је један од најпознатијих светских писаца. Живео је и радио у Русији. Поред свог књижевног рада, познат је и по свом занимању за васпитавање деце. Због тога је на свом имању отворио прву школу за сиромашну децу у својој земљи. Годинама је предано изучавао образовање и васпитање деце у жељи да га унареди. Стога је за децу написао многе поучне приче.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

кратка поучна прича, приповедање у првом лицу

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

ВРАБАЦ И ЛАСТЕ

uk a

Једном сам стајао на дворишту и посматрао ластино гнездо под стрехом. Обе ласте одлетеше док сам још био ту и гнездо остаде празно. У међувремену, док су оне биле одсутне, с крова слете врабац, ускочи у гнездо, осврну се, замаха крилима и сакри се у гнезду, затим помоли главицу и зацвркута. Убрзо затим долете до гнезда ласта. Она се устреми у гнездо, али чим угледа госта, запишта, залепрша крилима у месту и одлете. Врабац је седео и цвркутао. Наједном долете јато ласта. Све ласте долетеше до гнезда, погледаше врапца и поново одлетеше.

• Подвуци прву реченицу. У њој је изостављен субјект. Како гласи лична заменица која би могла да замени изостављени субјект? • Закључи у ком лицу је исприповедана ова прича. • Упиши  испред тачног одговора. Приповедач у овој причи је: посматрач догађаја, учесник догађаја. • Ком необичном догађају у природи приповедач сведочи? Шта је урадио врабац? • Како су се понашале ласте кад су угледале уљеза у свом гнезду?

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

Врабац се није плашио, окретао је главу и цвркутао. Ласте су поново долетеле до гнезда, нешто су радиле и опет одлетеле. Ласте нису поново узалудно долетеле: свака је у кљуну доносила блато и помало замазивала отвор на гнезду. Опет су одлетале и опет долетале ласте, све више и више замазивале гнездо и отвор је постајао све ужи.

• Како се понашао врабац? На основу чега приповедач закључује да се врабац није плашио? • Шта су ласте радиле на гнезду? • Шта су ласте учиниле на крају? Објасни зашто су тако поступиле. • Објасни која је, према твом мишљењу, поука ове приче.

uk a

У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није видело. Ласте су га зазидале, одлетеле и цвркућући стале да круже око куће.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

У овој причи описана је једна природна појава. Ласте су зазидале птицу друге врсте која је заузела њихово гнездо. Како би ти поступио или поступила на месту врапца у овој причи? А како на месту посматрача догађаја, који читав тај догађај приповеда? Испричај и саслушај мишљења других. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Писац је ову причу исприповедао у првом лицу. Могао је то учинити и у трећем лицу. Тада би само изнео опис догађаја који се збио у гнезду под стрехом. Ипак, он је одлучио да на почетку приче помене себе као посматрача догађаја. На тај начин је код читаоца створио утисак лично обојеног посматрања. Читалац тако догађај посматра кроз очи приповедача. Прича нам преноси приповедачев доживљај онога о чему се говори. 92

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши исту кратку причу на два начина. Прво је напиши у трећем, а затим у првом лицу. Задате појединости приче су: - место радње – стаза у парку; - време радње – јутро; - ликови – мама сова, младунче сове, мачка, старији комшија; - заплет – младунче сове је испало из гнезда, напала га је мачка, наишао је старији комшија.

ПОВЕЖИ...

uk a

Као што знаш, човек утиче на промене у природи. Због модерне пољопривреде и слабијег развоја сточарства број ластавица се смањује не само у Србији, већ и у целој Европи. Сеоске ласте најрадије праве гнезда у шталским објектима, поред крава. Ове мале птице сваке године прелете хиљаде километара од Африке, где зимују, до Европе, где се гнезде. Гнезда праве од блата и у њих полажу око пет јаја из којих се за две недеље излегу младунци. Истовремено, због промена у природи наше крајеве посећују птице за које то није уобичајено. Тако се недавно догодило да у Шумадију сврати јато ружичастих чворака. То је птица која зиму проводи у далекој Индији, а гнезди се у источној Европи.

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• У школској библиотеци потражи књигу басни. Подсети се ових прича. Уживај у читању.

народна прича о животињама

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА

које је место радње,

uk a

ко су ликови. • Наведи шта још сазнајемо из прве реченице у причи. • Како животиње долазе до договора шта ће ко радити? Подсети се изгледа сваке од три животиње. Објасни како њихове физичке особине утичу на то шта ће од послова радити.

вријећи – издвајати зрневље из зрелог класа жита гумно – место на коме се врше жито кош – уска, проста, дрвена грађевина за сушење клипова кукуруза продрљати – уситнити поорану земљу дрљачом трнити – трновом метлом одстрањивати сламу и плеву од овршеног жита

Удруже се међед и свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију шеницу, да се хране. Запитају једно другога шта ће које радити и како ће сјеме наћи. Свиња рече: „Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме и ја ћу својом сурлом узорат.” Међед рече: „ Ја ћу посијати.” А лисица рече: „Ја ћу мојим репом продрљати.” Узораше, посијаше. Дође жетва. Сташе се разговарати како ће пожети. Свиња рече: „Ја ћу жети.” Међед рече: „Ја ћу снопље везати.” Лисица рече: „Ја ћу класје купити.” Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: „Ја ћу гумно начинити.” Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.” Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице.” Лисица рече: „Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице.” Свиња рече: „Ја ћу овијати.” А међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.”

• Упиши  испред тачног одговора. У првој реченици приче сазнајемо: које је време радње,

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Када долази до преокрета у причи? Како је поступио медвед? Шта тај поступак говори о њему? • Како је лисица поступила кад је сазнала да је преварена? Чиме им је запретила? • Кога је лисица повела са собом? Шта је рекла медведу и свињи, а шта мачки? • Зашто се медведу мачка чини страшнијом него што јесте? Упиши  испред тачног одговора. Зато што је не види добро са дрвета на ком се сакрио. Зато што се уплашио од царског изасланика, па му се од страха причињава.

uk a

Оврхоше. Међед сито подијели; али га не подијели право, јер га свиња замоли те јој даде само сламу, а шеницу узе сам, лисици не даде ништа. Расрди се лисица, па отиде на тужбу и каза им да ће им довести једнога царског чоека, који ће жито право раздијелити. Уплаше се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.” Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута!” Утом се мачка украде међеду из очију, па кроз траву на гумно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш па скочи те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши па рукне и скочи те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку. Међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.

Зато што се медведи плаше мачака. • Како су се догађаји даље одвијали? У чему је био неспоразум? Шта је мачка помислила за свињину њушку? Шта је свиња помислила кад ју је мачка шчепала? • Како је на крају приче прошао медвед? Како је прошла лисица? Наведи особину лисице која јој је донела победу на крају. бумбашир – гласник, изасланик надати – појурити, потрчати оврћи – завршити вршидбу плева – омотач житног зрна рукнути – грунути, навалити ћурак – огртач постављен кожом, кожух

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Шта мислиш о поступцима животиња на почетку приче? Како доживљаваш медведов поступак? Како би се, по твом мишљењу, прича завршила да је медвед праведно поступио? УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Поред народних басни, постоје и народне приче о животињама. У њима су, као у баснама, главни ликови животиње. Обично имају неки шаљив заплет. За разлику од басни, у овим причама ликови животиња не представљају особине људи и оне не садрже поуку. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

uk a

Напиши ову причу у првом лицу, тако као да је приповеда мачка. Замисли како би догађаје у причи представила мачка која се у причу укључује у другом делу. Како би она доживела догађаје? Причу напиши према следећем плану: - лисица долази код мачке и предлаже јој да иде са њом на њиву где има много мишева; - мачка одлази са лисицом на њиву, тамо доживи незгоду са свињом и медведом; - мачка пита лисицу шта се то догодило и лисица јој тад исприча претходне догађаје у причи. ПОВЕЖИ...

Животиње су чести ликови у народној књижевности. Подсети се песме Женидба Врапца Подунавца, народних басни, али и ликова животиња у народним бајкама које смо досад читали. Ликови животиња јављају се и у кратким питалицама. Ево једног примера. Рекао је медвед: - Родиће ове године крушке. А неко га упита: - Откуд ти знаш? - Зато што су ми миле и драге.

POZORIŠTE NA NEBU

KLJUČNE REČI

priča, likovi u priči, dijalog u priči RAZGOVARAMO O... PRIČI

• Na osnovu prve rečenice u priči zaključi u kom se trenutku školske godine priča događa. Upiši  ispred tačnog odgovora.

Priča se događa krajem školske godine.

Priča se događa na početku školske godine. Priča se događa početkom drugog polugodišta.

• Gde su se sreli Marko i Dunja? • Šta Dunja pretpostavlja: zašto je Marko zamišljen? • Kakvo pozorište Marko otvara? Sa kim se Marko, prema svojoj tvrdnji, sastaje u četrnaest časova? • Kojim pridevom Marko opisuje svoje pozorište? Ko igra u ansamblu Markovog pozorišta?

uk a

Tog vedrog letnjeg dana Marko se vraćao iz škole i baš kada je trebalo da pređe na semaforu, susretne Dunju. – Što si tako zamišljen? Da nije neki tanak zbir na testu, ili su te opet izostavili iz tima na ﬁzičkom? – pita Dunja. – Uf, baš si našla šta me brine! Znaš li ti da ja lično danas otvaram svoje pozorište sa binom na nebu, a publikom na zemlji! Nije ti jasno, a? Kad bih ti samo pokazao svoj podsetnik! Već sam ga napamet naučio. Ovako: u četrnaest časova agent za reklamu dolazi po uputstva. U petnaest i trideset imam užinu kao mali koktel pred otvaranje. U šesnaest časova se povlačim na pisanje domaćeg zadatka da bih nekako stigao na generalnu probu pred svečano otvaranje pozorišta u dvanaest časova! – Kako ti je sada pozorište? – upita Dunja.

ansambl – umetnička izvođačka grupa koju mogu činiti glumci, muzičari, plesači i sl.

RAZGOVARAMO O... PRIČI

• Podvuci naslove dramskih tekstova koji se igraju u Markovom pozorištu. • Koja nebeska tela igraju u Markovom pozorištu? • Šta pita Dunja? Sa čim pozorišta ne stoje baš najbolje? • Zašto Markovo pozorište ima publiku u celom svetu? Upiši ispred tačnog odgovora.

Zato što se predstave prenose putem televizije. Zato što predstave putuju po celom svetu.

uk a

Zato što se predstave odvijaju na nebu među zvezdama. • Dunja pita gde ima toliko pozorišnih sala. Objasni u čemu se sastoji nesporazum između Dunje i Marka.

epizodna rola – sporedna uloga loža – manja odeljena prostorija za nekoliko osoba u pozorištima, bioskopima, dvoranama ili stadionima repertoar – plan izvođenja pozorišnih ili ﬁlmskih predstava, dat po datumima izvođenja satelit – prateće nebesko telo

– Prvorazredno! – odgovori Marko. – Angažovao sam najpoznatije zvezde. To je moj ansambl kome sam podelio uloge. Repertoar je gotov. Igraćemo komade kao što su: Mlečni put, Velika i Mala kola, Snežana i sedam Vlašića i još neke ponuđene tekstove. Uf, nećeš mi valjda reći da nisi čula za poznatu zvezdu Danicu za slavnu Kumovu slamu i za izvrsnu Halejevu kometu koja odlično igra epizodne role?! – isprsi se Marko. – Znaš valjda za Mesec, koji je sjajno odigrao ulogu satelita u komadima modernog talasa!? – Za Mesec? Za Mesec sam čula još pre nego što sam pošla u školu! – reče Dunja kako bi Marko video da je ona dobar poznavalac tih slavnih imena vasione. – A publika? Imaš li publiku? Čula sam da pozorišta ne stoje baš najbolje sa gledaocima. Marko je pogleda kao da ne veruje da ima nekog ko bi se usudio i to da pita. – E, svašta! Znaš li ti da ja imam publiku na celom svetu! Ulaznice su dostupne svima. Ko ima balkon – ima i ložu, a u prvim redovima sede oni koji žive u gradovima sa većom nadmorskom visinom, dok su pozadi stanovnici nizija, rečnih dolina i primorskih mesta. – Ma gde ima toliko sala? – Dunja kao da je već počela da gubi strpljenje zbog Markovog preterivanja. Njemu to, međutim, nije smetalo da spremno odgovori: – Moja sala je svuda gde je vedro veče. Gostujemo u Evropi, Aziji, Americi, Africi. I mogu ti reći da su sve karte obično unapred rasprodate. Dođi večeras pa ćeš videti. Mislim da ne bi trebalo da propustiš svečano otvaranje sezone.

RAZGOVARAMO O... PRIČI

• Šta se Dunja na kraju razgovora sa Markom pita? • Podvuci Markovu osobinu koju ova priča najviše ističe. maštovitost brzopletost uobraženost

uk a

– Kada počinje? – Čim se malo smrači. Ipak, pripazi. Ako bude oblačno, ili počne kiša, predstava se otkazuje. Ionako imamo ugovorene nastupe u Australiji i na Novom Zelandu, a prema meteorološkom biltenu tamo je ovih dana vedro. I pored tolikog zapitkivanja, Dunja ostade u nedoumici: da li Marko vešto izmišlja, ili se nevešto šali. Jer nebo može biti zvezdano, ali ne u pozorišnom smislu, a te daleke zvezde i planete možda igraju neke uloge. A ako je to pozorište na nebu s publikom na zemlji samo njegova maštarija kojom prekraćuje put od škole do kuće? Marko se već udaljio. Ostao je samo semafor koji je treptao crveno kao planeta Mars, žuto kao tajanstvena Venera i zeleno kao... kao slobodan prolaz za sve te zvezdane glumce i gledaoce koji umeju da ih vide...

bilten – kratak pismeni izveštaj o nečem važnom

... A ŠTA TI KAŽEŠ O:

Kakva osećanja u tebi izaziva pogled na zvezdano nebo? Ispričaj drugima šta te najviše interesuje o kosmosu, zvezdama i planetama. UČIMO I PODSEĆAMO SE

Likovi u ovom tekstu oslikani su kroz svoj govor, što znači da o njima najviše saznajemo iz njihovih sopstvenih reči. Da je Marko maštovit dečak, zaključujemo na osnovu toga što on sam govori, a ne na osnovu piščevog opisa lika. U priči je, dakle, zastupljen dijalog likova. Zapazi po čemu se u načinu pisanja razlikuje dijalog u priči od dijaloga u dramskom tekstu. MALA ŠKOLA PISANJA

POVEŽI...

uk a

U bloku nacrtaj plakat za Markovo pozorište na nebu. Na plakatu obavezo napiši: - naziv predstave, - vreme početka predstave, - mesto sa kog se predstava može gledati, - imena glumaca. Plakat ilustruj po želji. Rad uporedi sa radovima drugova i drugarica iz odeljenja. Možete organizovati i malu odeljenjsku izložbu.

Marko kaže: „Angažovao sam najpoznatije zvezde.” Reč „zvezde” pripada rečima koje imaju isti oblik ali različita značenja u zavisnosti od upotrebe u rečenici. O takvim rečima pročitaj više u Poukama o jeziku. Uporedi. Novak Đoković je velika teniska zvezda. Na nebu svetli jedna usamljena zvezda. Šta reč „zvezda” označava u prvom, a šta u drugom primeru? Upravo ova osobina reči omogućila je Marku da se u razgovoru sa Dunjom maštovito poigra rečima. U svojoj svesci napiši dve rečenice u kojima će reč „dunja” biti upotrebljena u dva različita značenja.

100

ЧИТАЈ ВИШЕ • Ханс Кристијан Андерсен један је од најпознатијих писаца ауторских бајки за децу у свету. Неке од његових бајки већ су ти познате. У библиотеци потражи књигу Андерсенових бајки и уживај у читању.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ауторска бајка

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

uk a

На селу је било дивно. Лето у пуном јеку! Пшенице пожутеле, овас озеленио, сено по зеленим ливадама садевено у пластове, док се рода шетала на својим дугим, црвеним ногама и говорила мисирским језиком, који је научила од своје мајке. Око њива и ливада свуда све велике шуме, а усред шума дубока језера. Заиста је било дивно на селу. Усред сунчевог сјаја блистао се замак, опкољен дубоким каналима, с његових зидина спуштало се зеленило репуха до саме воде, с толико широким листовима да су испред њега деца могла стајати усправно. У тој дивљини као у најгушћој шуми лежала је једна патка на свом гнезду. Требало је да излеже пачиће па јој је било већ досадило што је морала толико дуго да лежи, а нико је није посећивао. Друге су патке више волеле да пливају у каналима него да седе испод листова репуха и да блебећу с њом. Најзад почеше да пуцају јаја, а једно за другим: па, па! чуло се из њих. Сва су жуманца оживела и из њих су се помаљале главице.

• У које годишње доба започиње бајка? Запази како је описано лето. Које боје преовлађују у том опису? • У каквом је окружењу седела патка на јајима? Зашто је друге патке нису посећивале?

РУЖНО ПАЧЕ

репух – биљка широких листова која расте уз воду потока, бара или мочвара

101

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

– Ква! Ква! – рече патка, а пачићи се искобељаше што су брже могли и разрогачише очи на све стране испод зеленог лишћа. Мајка их пусти да гледају колико су хтели, јер је зеленило добро за очи. – Како је свет велики! – рекоше младунци. Та они су сада имали много више места него кад су лежали у јајима! – Ви мислите да је то цео свет! – рече мајка. – Та он се пружа сасвим на другу страну врта и иде све до попине ливаде. Али ја тамо још нисам била! Чекај да видим јесте ли сви ту! – И она се диже. – Не нису сви! Највеће јаје стоји још нераспукнуто. Колико ли ће још то да траје! Већ ми је дојадило! – патка леже опет на јаја. – Но, па како је? – упита је њена стара пријатељица која јој је дошла у посету. – Дуго траје још с једним јајетом! – рече патка која је лежала. – Никако неће да се распукне! Али погледај остале! Зар то нису најлепши пачићи на свету? Сви личе на тату, тог неваљалца који неће да дође ни да их види! – Дај да видим то јаје што неће да се распукне! – рече стара. – Знај да је ћуреће! Тако су и мени једном подвалили, па сам имала грдне муке и бриге с младунцима, јер су се плашили воде! Никако нисам могла да их натерам у воду. Викала сам и претила им, али ништа није помогло. Чекај да видим још једном то јаје! Да, то је ћуреће јаје! Остави га и хајде да учиш ове друге да пливају! – Хоћу још мало да полежим! – рече патка – кад сам већ толико лежала, могу још мало.

uk a

• Зашто је мајка пустила пачиће да гледају колико желе? • Зашто се пачићима свет чини тако велики? • Шта патка мисли: докле се пружа свет? Да ли је она у праву? • Зашто је патка нестрпљива да се излеже последње јаје? • Ко патки долази у посету? • Како паткина пријатељица тумачи то што јаје неће да се распукне? • О каквом сопственом искуству говори стара патка? Шта се њој у прошлости догодило?

102

– Како хоћеш! – рече стара патка и оде. Напослетку се распуче и велико јаје. „Па! Па!” – рече младунче и искобеља се напоље. Било је велико и ружно. Патка га погледа: – Страшно велико паче! – рече она. – Ниједно ми не изгледа као оно. Ваљда није ћуре? Уосталом, видећемо. Мора у воду макар га сама гурнула!

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• По чему се последње паче разликује од осталих? Какву бригу то у патки изазива?

ПОВЕЖИ...

На почетку бајке пише да „се рода шетала на својим дугим, црвеним ногама и говорила мисирским језиком, који је научила од своје мајке.” Роде су птице селице које зиме проводе на северу Африке, где се налази и држава Египат. Мисир је стари назив за Египат. Зато се у бајци наводи да је рода говорила мисирским језиком.

uk a

Сутрадан је било дивно време. Сунце је обасјавало сав зелени чичак, а мајка изби са целом породицом код канала. Пљас! Скочи патка у воду. – Ква! Ква! – повика она и пачићи поскакаше за њом једно за другим. Вода им је прелазила преко главе, али су они опет испливали и пливали одлично; ноге су им радиле саме од себе – и сви су пливали, чак и оно ружно, сиво. – Не, то није ћуре! – рече патка. – Гле како дивно ради ногама, како се држи право! То је моје младунче. Уосталом, кад се добро загледа, оно сасвим лепо изгледа. Ква! Ква! Хајдете за мном, повешћу ја вас у свет и показаћу вас у пачјем дворишту, али се немојте удаљавати од мене да вас ко не згази и чувајте се мачке! И тако дођоше у пачје двориште.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Када се догађа следећи део радње у бајци? • Како се пачићи понашају кад се први пут нађу у води? Објасни зашто они одмах знају да пливају. • Шта патка говори о свом последњем пачету: како оно њој изгледа када заплива?

103

uk a

Зато што је бесан. Зато што одрасле патке имају право да кљуцају пачиће.

Зато што је другачије од осталих пачића.

пантљика – украсна узица, трака везана око ноге

104

У њему је владала страшна галама јер су се две породице тукле око једне јегуљине главе, коју је на крају однела мачка и појела. – Ето, тако ти то изгледа у свету! – рече патка и облиза се око кљуна јер је и она хтела јегуљину главу. – Пожурите се сад! – рече она. – Гледајте да се лепо понашате и поклоните се тамо оној старој патки; она је овде најотменија. Од шпанске је крви, стога је тако дебела, а као што видите, има и црвену пантљику око ноге! То је нешто изванредно лепо и представља највеће одликовање за једну патку; то значи да свако треба да је цени и да је могу распознати људи и животиње. Идите лепо, али не с ногама окренутима унутра. Васпитани пачићи држе увек растављене ноге као тата и мама! Хајде сада, наклоните се вратовима и кажите: „Ква!” И они тако учинише. Друге патке око њих посматрале су их и рекоше сасвим гласно: „Шта ће нам оно друштво тамо? Као да нас нема овде довољно! Пхи! Како само изгледа оно паче! Њега нећемо овде!” И одмах се залети један патак и уједе Ружно Паче за врат. – Пустите га на миру! – рече мајка – оно никоме ништа не смета! – Да, али је оно огромно и ружно! – рече патак који га је ујео – па га треба мало кљуцнути! – Баш лепу децу има та мајка! – рече стара патка са црвеном пантљиком око ноге. – Сва су јој лепа осим једног које није успело! Волела бих када би се оно поново излегло.

• Шта се догађа у пачјем дворишту? Око чега се туку две пачје породице? Шта такво понашање говори о њима? • Коме патка жели да представи своје пачиће? Шта представља највеће одликовање за једну патку? Опиши како морају ходати васпитани пачићи. • Како су нове пачиће дочекале друге патке? Шта такво понашање говори о паткама? • Шта је Пачету урадио патак? Закључи како се Паче због тога осећало. • Зашто патак сматра да има право да кљуцне Паче? Упиши  испред тачног одговора.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Како мајка патка брани Паче? • До чијег је мишљења мајци патки посебно стало? • Шта стара патка тражи од пачића? Шта то говори о њој? • Наведи што више речи којима се може описати понашање патака у овом одломку. • Ко је све уједао и исмејавао Паче? • Како се понашао ћуран? Подвуци особину ћурана истакнуту у тексту. уображеност себичност брзоплетост • Ко је све на крају прогањао Паче? Како су се према њему понашала браћа и сестре, а како мајка? Закључи како се Паче због тога осећало.

uk a

– То се не може, ваша милости! – рече мајка патка. – Оно није лепо, али је доброг срца и плива врло лепо, као ниједно друго, стога мислим да ће бити лепо кад порасте, а биће можда с временом и нешто мање. Сувише дуго је лежало у јајету, па стога и није добило добар изглед! – И онда га поглади кљуном по врату и леђима. – Уосталом, оно је мушко – рече она – па му то много и не смета! Верујем да ће имати доста снаге и да ће се пробити кроз живот. – Остали пачићи су лепи! – рече стара. – Ходите овамо и понашајте се као код своје куће и ако нађете коју јегуљину главу, донесите мени! И они су се понашали као код своје куће. Међутим, јадно Паче које се излегло последње и изгледало ружно уједале су, гурале и исмејавале и патке и кокоши. – Пази, колико је велико! – говорили су сви, а један ћуран, који се родио у мамузама и мислио да је цар, шепурио се као каква једрилица кад спусти сва једра и налетао на њега ћурличући, и сав црвене главе. Сирото Паче није знало где ће стати, ни где ће сести и служило је за ругло целом пачјем дворишту. Тако је прошао први дан, а касније је било све горе и горе. Сви су прогањали јадно Паче, чак и његова рођена браћа и сестре били су груби према њему и увек су говорили: „Да хоће само мачка да те ухвати, ругобо једна!” Чак му је и мати једном рекла: „Дај боже да те очима не гледам.” Патке су га уједале, кокоши кљуцале, а девојка која је хранила живину ударала га је ногом и терала.

105

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како су се патке у дворишту понашале према Ружном Пачету? Шта ти мислиш о њиховим поступцима? Како треба да се понашамо према особама које се разликују од нас? Да ли си некада имао или имала прилику да видиш како неког омаловажавају зато што се по нечему разликује? Како си се тада осећао или осећала? Испричај.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Са паром из клупе напиши листу ствари по којима сте слични и листу ствари по којима сте различити. У свескама нацртајте табелу. Упоредите своје табеле са табелама другова и другарица из одељења. Наше разлике

Наше сличности

uk a

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Зашто је Паче напустило свој дом и побегло? • Подвуци два придева који описују како се Паче осећало.

106

То је јадном Пачету толико дозлогрдило да је једног дана прескочило ограду и побегло. Мале птице у грмљу су се преплашиле и разлетеле на све стране. – То је због тога што сам тако ружан! – помисли Паче и затвори очи, јурећи све даље и даље. Тако оно дође у велику бару где су живеле дивље патке. Ту је уморно и тужно Паче прележало читаву ноћ, јер је било јако уморно и тужно. Ујутро се дигоше две дивље патке и угледаше новог суседа. – Ко си и шта си ти? – запиташе га оне, док се Паче окретало на све стране и поздрављало их како је најбоље умело. – Ти си врло ружно! – рекле су му дивље патке. – Али нама то не смета, само ако ти

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Како су се према Пачету понашале дивље патке? • Шта је Паче желело? • Којом речју су описани гусани? Шта се гусанима свидело код Пачета? Шта су му због тога предложили? • Како је описан почетак лова? Ко су прве жртве ловаца? • Подвуци реченицу која описује како је изгледао мочварни предео током лова. • Како су се променили звукови у простору током лова? • Како се Паче осећало током лова на гуске? • Где је желело да сакрије главу? Шта то говори о Пачету? Упиши  испред тачног одговора.

uk a

не желиш да се жениш неком од нас! Јадно Паче, није ни помишљало да се жени, већ је желело само да га пусте да лежи у шевару и да пије мало воде из баре. Ту је Паче прележало читава два дана, а онда су дошле две дивље гуске, или боље речено, два дивља гусана. Још су били врло млади, па су били и врло дрски. – Слушај, друже! – рекли су му они – ти си толико ружан да нам се баш зато свиђаш. Хоћеш ли да пођеш с нама и да будеш птица селица? Ту недалеко одавде, у другој бари, налазе се неке лепе две гуске и знају да кажу „Ква”. Код њих можеш имати среће иако си тако ружан! „Фијууу!”, одјекну у истом тренутку, два метка фијукнуше из ловачке пушке и оба гусана падоше мртва у шевар и вода се обоји њиховом крвљу. „Фију!”, поново се разлеже пуцањ и читаво јато дивљих гусана диже се из трске, а за њима су поново пушке пуцале. То је почињао велики лов. Ловци су полегали око баре, а неки су се попели и на дрвеће чије су гране падале на шевар. Плави дим од барута дизао се као какав облак између тамног дрвећа и дуго се развлачио изнад мочваре. Ловачки пси су кроз шаш и трску јурили преко те мочваре. Звук и тресак одјекивали су на све стране. Паче се налазило у ужасној невољи и окрену главу да је сакрије под крило, али у том тренутку нађе се пред њим страшан велики пас са исплаженим језиком и ужасно сјајним очима. Пас примиче њушку сасвим уз њега, показа своје оштре зубе и пљас – оде, не дирнувши га.

Паче је малено, незаштићено и не зна много о свету око себе. Пачићи се иначе, кад су угрожени, сакривају под своје крило. Паче је глупо.

шевар – густо растиње уз водену површину

107

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

– Ох, хвала богу! – одахну Паче – Толико сам ружно да ни пас неће да ме угризе! Тако је оно лежало сасвим мирно док су пушчана зрна звиждала по шевару и пуцњи одјекивали један за другим. Тек у неко доба дана беше се све смирило, али јадно Паче се још није усуђивало да се дигне, чекало је још неколико сати да погледа око себе. Онда наједном побеже из баре што је брже могло. Јурило је преко њива и ливада, док је ветар дувао и отежавао му кретање.

uk a

• Шта је Паче помислило: зашто пас није желео да га угризе? Закључи зашто ловачки пас заправо није желео да га угризе. • Објасни зашто је Паче толико дуго чекало да побегне са места на ком је тог дана био лов.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

У овом делу бајке описан је лов. Шта ти мислиш о лову на дивље животиње? Испричај. ПОВЕЖИ...

Људи вековима за лов користе одређене врсте паса. Птичари су пси који се користе да лове птице или други мањи плен попут зечева. Ови пси проналазе плен уз помоћ њуха, затим га уплаше како би га ловци лакше опазили и ухватили. Кад је плен већ погођен, птичари одлазе по њега и доносе га свом власнику. Добро дресиран пас извршиће свој задатак и неће самостално нападати патке. Због тога је пас у бајци само оњушио Ружно Паче и наставио даље према плену који треба да однесе свом власнику.

108

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Опиши како замишљаш кућу из бајке. Од каквог је материјала по твом мишљењу она направљена? • Какве су биле временске прилике? Закључи шта јаки ветар у причи најављује. Упиши  испред тачног одговора. Зиму и хладније време.

Пролазну олују.

Кишу и лоше време.

• Ко је све живео у трошној кући? • Како је старица називала мачкa? Шта то говори о њеном односу према мачку? • Како се жена односила према својој кокошки? • Зашто је старица мислила да је Ружно Паче залутала угојена патка? • Чему се обрадовала старица? Шта је очекивала од Пачета? Да ли је оно та очекивања испунило? • Шта су о себи мислили мачак и кокош? • Шта то говори о њима? Подвуци заједничку особину мачка и кокоши. уображеност марљивост саможивост

uk a

Предвече дође оно до једне мале бедне сеоске куће, која је била тако трошна да ни сама није знала на коју ће страну да падне. Ветар је дувао тако јако да је Паче морало да седне како би му се могло одупрети. Било је све горе и горе. Наједном примети оно да су врата на кући висила само на једној шарци, и то тако криво да се кроз отвор могло да увуче, те оно то и учини. У тој кући је живела једна старица са својим мачком и кокошком. Мачка је она звала синчићем – он је умео да извија леђа и да преде, па чак и да баца искре, али га је за све то требало гладити уз длаку. Кокошка је имала сасвим мале и ниске ноге, па ју је стара зато звала кока Кратконога; носила је лепа јаја и жена ју је волела као рођено дете. Ујутру су одмах приметили страно Паче, и мачак поче да преде, а кокошка да кокодаче. – Шта је ово? – зачудила се старица и погледала око себе, али није добро видела, па помисли да је Паче нека угојена патка која је овамо залутала. – Ово је добар лов – рече она – само да не буде патак! Пробаћемо! Сада ћу бар добијати пачија јаја! И старица одлучи да сачека три недеље. Три недеље су прошле, али од јаја не би ништа. Мачак је био господар у кући, а кокош господарица. Непрестано су говорили: „Ми и свет!”, јер су мислили да они представљају пола света, и то онај бољи део. Пачету се чинило да се може и другачије мислити, али кокошка није трпела његово мишљење.

109

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

uk a

Мачак и кокош не уважавају различитост и очекују да се Паче понаша исто као и они. Мачак и кокош желе да Паче буде као они да би могли боље да се међусобно разумеју.

110

– Можеш ли ти да носиш јаја? – запита она. – Не! – Онда ћути! А мачак га је питао: „А умеш ли ти да извијаш леђа? Умеш ли да предеш и да длаком искре бацаш?” – Не! – Онда немаш ништа да кажеш кад паметнији од тебе говоре. Снуждено и ојађено Паче се повукло у ћошак и почело да машта о свежем ваздуху и топлом сунцу. И наједном га обузела неодољива жеља да плива по води. Није могло издржати да то најзад не каже и кокошки. – Шта ти још не пада на памет! Немаш никаква посла, па ти долазе свакојаке бубе у главу! Носи јаја или преди па ће те све то проћи! – Али тако је дивно пливати по води! – рече Паче – тако је дивно заронити главу у воду и ронити до дна! – Да, то ти је велико задовољство! – рече кокошка – ти си сасвим полудело! Питај мачка, он је најпаметнији – да ли он воли да плива по води и да рони! А о себи нећу ни да говорим! Питај и нашу стару газдарицу, од ње на свету паметније нема! Мислиш ли ти да она воли да плива и да гњура главу у воду?! – Ви мене не разумете! – рекло је Паче. – Шта ако те ми не разумемо, ко ће те онда разумети? Ти никад нећеш бити паметнији од мачке и од жена, а о себи и да не говорим. Не дижи нос ту, дете моје, већ захвали на свему добру које ти је учињено.

• Шта кокошка сматра најважнијом способношћу? Објасни зашто. • Шта мачак сматра најважнијом способношћу? Објасни зашто. • Подвуци два придева која описују како се Паче осећало. • О чему је Паче маштало? Шта су му уместо тога предлагали мачак и кокош? Упиши  испред тачне тврдње.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Зашто кокошка Пачету говори непријатности? Упиши  испред тачног одговора. Зато што заиста брине о њему и жели му добро. Зато што жели да му заповеда и покаже своју надмоћ.

Зато што увек говори истину.

• Зашто Паче поново одлучује да оде у далеки свет? • Опиши како се Паче осећало након боравка са мачком и кокоши. • Које годишње доба је наступило?

uk a

Ниси ли дошло у топлу собу и добило прилику да нешто научиш? Али, ти си један жутокљунац и није нимало пријатно имати посла са тобом, да знаш! Ја ти желим добро, стога ти и говорим непријатности; у томе се и огледају прави пријатељи. Гледај ти само да носиш јаја и да научиш да предеш и да бацаш искре. – Не, чини ми се да ћу морати да идем у далеки свет! – рече Паче. – Добро, ради шта хоћеш! – рече кокошка. И Паче оде. Пловило је по води, гњурало се, али су га све животиње презирале због његове ружноће. И дође јесен. Лишће по шумама беше пожутело, потамнело и опало, ветар га је растеривао на све стране, а у ваздуху се већ осећала зима. Тешки облаци висили су на небу, пуни кише и снега, а на огради је стајао гавран и од силне хладноће грактао „Гр! Гр!” Просто се човеку најежи кожа само кад и помисли на то. Сиротом Пачету заиста није било лако, ни пријатно.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Кокошка у овом одломку тврди да се прави пријатељи препознају по томе што нам говоре непријатности – тачније, указују нам на наше мане. Размисли о њеној тврдњи. У чему своје пријатеље треба да подржимо? Када пријатељима треба да кажемо да у нечему греше? На који начин то треба да им саопштимо? Испричај другима о томе како ти разговараш са својим пријатељима. 111

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• У које доба дана је Паче први пут видело лабудове? • Чега се Паче уплашило? Упиши  испред тачног одговора. Лабудова. Сопственог крика.

Доласка ноћи.

• Шта Паче осећа према лабудовима? Упиши  испред тачног одговора.

Страх.

uk a

• Које годишње доба је било посебно сурово према Пачету? Објасни зашто. • Ко је спасао Паче?

Завист. Блискост.

112

Једне вечери, баш када је сунце полако залазило, изађе јато дивних, великих птица из жбуња. Паче није видело тако лепе птице, беле и сјајне, с дугим витким вратовима. То су били лабудови, који су испуштали чудне гласове, ширили своја сјајна дугачка крила и летели из хладних у топлије крајеве – на отворено море. Лабудови су летели високо, високо и мало Паче је обузео неки чудан осећај. Окретало се као точак, онда пружи врат увис и пусти некакав продоран крик да се од њега и оно само уплашило. Паче никако није могло да одвоји поглед од тих дивних и срећних птица. Када их више није могло да види, поново зарони на дно, а када опет изрони, било је изван себе! Оно није знало како се те птице зову, ни куда лете, али је осећало да их је заволело и да су му ближе него било ко досад. Паче им није завидело, није му било ни на крај памети да пожели овакву лепоту за себе; та оно би било срећно када би га бар патке примиле у своју средину. – Јадно Ружно Паче! Зима је била хладна, тако хладна! Паче је морало да плива по води да се она не би заледила, сасвим. Али се отвор у коме је Паче пливало ипак из ноћи у ноћ смањивао. Мраз је био толико јак да је ледена кора све пуцала. Паче се напрезало да ногама спречи потпуно замрзавање воде, док најзад није сасвим сустало од умора; легло је мирно и замрзло се у леду. Рано ујутро је наишао неки сељак, па када је видео шта се догодило, разбије лед својим дрвеним кломпама и однесе паче својој жени.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Зашто се Паче плашило сељакове деце? Упиши  испред тачног одговора. Зато што су му до тог тренутка сви наносили бол и неправду па је исто то очекивало и од деце. Зато што Паче није волело децу.

Зато што су сељакова деца била према њему зла. • Како је Паче преживело зиму? Како разумеш кад се каже да би било тужно причати о свим Пачетовим невољама? • У које годишње доба је Паче ојачало? Подвуци реченице које описују пролеће и Пачетова осећања према буђењу природе. • Шта је Паче осетило кад је видело лабудове? Објасни зашто.

uk a

У њиховој кући Паче се повратило у живот. Деца су хтела да се играју с њиме, али је оно мислило да и она хоће да му нешто напакосте, па је почело да бежи. Бежећи тако у страху, оно ускочи у кантицу за млеко, па се све млеко просу по поду. Жена врисну, рашири руке, а Паче у страху упаде у суд са маслом, па у буре за брашно и тек онда се, онако брашњаво, некако нађе на поду. Како је само изгледало. Жена је викала и покушавала да га удари машицама, а деца су се утркивала да га ухвате, смејала се и викала! Сва срећа па су врата била отворена, те Паче побеже напоље, завуче се под грм и изнемогло клону у свежи снег. Ту је оно лежало као да је пало у зимски сан. Исувише би било тужно када бисмо причали о свим невољама које је Паче препатило током опаке зиме. Лежало је у бари међу трскама све док сунце није опет засјало и огрејало. Шева је певала – дошло је дивно пролеће. Једног дана Паче узмахну крилима, а она, сада ојачала, зашушташе јаче него икада раније и Паче се вину увис. И као од шале нађе се у једном великом врту, у коме су биле исцветале јабуке и где су мирисали бокори јоргована на дугим, зеленим гранама које су се спуштале до самих кривудавих канала. О, како је то све било дивно! Како је опијао дах пролећа! Шуштећи крилима и лагано клизећи по води, наједном су се иза жбуња појавила три бела лабуда. Паче познаде сјајне птице и осети неку чудну жалост у срцу.

машице – једноставна метална направа за хватање или разгртање жара у ватри

113

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

– Полетећу у сусрет тим краљевским птицама! Знам да ће ме убити зато што се усуђујем, овако ружно, да им се приближим. Али свеједно! Боље да ме убију оне него да ме черупају патке и кљуцају кокошке и да ме девојка што чува пилад удара ногама. Боље да умрем него да се више патим на зими! – И одлете право у воду где су лабудови пливали и заплива. Ови га погледаше и полетеше право према њему, ширећи своје бело перје. – Убијте ме! – рече јадно Паче и погну главу на површину воде очекујући смрт. Али шта оно виде у бистрој води? На глаткој воденој површини виде себе! То више није било оно незграпно, сиво и ружно Паче, него прави правцати лабуд! Није важно што је оно рођено у пачјем дворишту него то што је на свет дошло из лабудовог јајета! Сада се осећало срећним и поред свих невоља које је претрпело, сада је тек ценило сву срећу која се на њега осмехнула. Велики лабудови су пловили око њега и миловали га својим кљуновима. У врт је дотрчало неколико дечака и девојчица. Они су у воду бацали комадиће хлеба и жито. Најмлађи међу њима је узвикнуо: – Ево новог лабуда! – док други усхићено додадоше: – Гле! Заиста је дошао још један! – и запљескаше рукама играјући унаоколо. Затим отрчаше да јаве то својим родитељима. Бацали су хлеб и колаче у воду и викали: – Овај нови лабуд је најлепши! Тако је млад, а тако диван!

uk a

• Зашто Паче верује да ће га лабудови убити? • Објасни зашто је Паче било спремно да настрада од лабудова. Које све своје претходне недаће Паче наводи? • Какво изненађење чека Паче на крају приче? • Подвуци реченицу која наводи шта је важније од рођења у пачјем дворишту. • Зашто је Паче још више ценило срећу која му се осмехнула?

114

• Како су се према њему понашали лабудови? • Подвуци назив Пачетовог осећања. стид узнемиреност уображеност • Зашто Паче не показује гордост?

uk a

(Превео Михајло Стојановић)

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

Стари лабудови се измакоше и пред њим поклонише. Мали лабуд се застиде и сакри главу под крило не знајући шта ће од превелике среће. Није показивао гордост, јер добро срце никад није гордо. Мислио је како је био прогоњен и исмејаван, а сада чује како сви говоре да је он најлепши од свих дивних птица. Цветни јорговани су спуштали своје гране до саме воде у којој је он пливао, а сунце га је грејало топло и блажено. Шушкао је перјем и подизао витки врат и срећно кликтао: – О толикој срећи нисам сањао кад сам био Ружно Паче.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Замисли да се Паче као већ одрастао велики лабуд вратило у пачје двориште у ком се родило. У краткој причи опиши како је изгледао сусрет између Пачета и његове мајке, браће и сестара те других становника дворишта.

115

ЧИТАЈ ВИШЕ • Гвидо Тартаља је наш познати писац за децу. У библиотеци потражи његову књигу драмских текстова за децу Дечја позорница. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст

ПОДЕЛА УЛОГА

• Подвуци лица у овом драмском тексту. • Наведи шта је од предмета потребно да би се овај драмски текст поставио на сцену. • Које питање поставља Редитељ? • Објасни зашто се нико не јавља да игра улогу магарца.

Лица: РЕДИТЕЉ, МИРКО, ПАВЛЕ, БРАНКО, МИЛЕ и ДЕВОЈЧИЦА

(На позорници је сто за којим седи Редитељ, који пред собом држи неке хартије. Са десне стране су столице на којима седе дечаци и Девојчица.)

uk a

РЕДИТЕЉ: Сада, другови, када сте саслушали садржај комада који ћемо извести на школској приредби, хајде да пређемо на поделу улога, а онда ћемо почети са пробом. Слажете ли се?

покуњити – снуждити, оборити главу због неуспеха

116

СВИ: Слажемо! Слажемо! РЕДИТЕЉ: Добро, да почнемо. Да видимо, ко ће у нашем комаду играти Магарца? (Настане тајац. Сви дечаци ћуте покуњени и оборене главе. Након кратке паузе.) Дакле, другови, питам вас: ко ће играти Магарца? Хајде нека се јави ко ће, па да пређемо на друге улоге. Немамо времена да губимо. (Дечаци и даље седе онако и ћуте. Девојчица се смешка.) Другови, немојмо тако. Хоћемо ли да играмо овај комад или нећемо? Нећемо ваљда да га одбацимо само зато што не можемо да поделимо улоге. Хајде, Мирко, хоћеш ли ти?

ПАВЛЕ: Извини, ја ћу бити Лав. Ја могу да рикнем да ме чују одавде до Зоолошког врта. А онда се тамо све звери покуње и скупе, а само ми Лав одговара: Ууу… РЕДИТЕЉ: Добро, онда ћеш ти бити Лав. Али ко ће бити Магарац? Бранко, хоћеш ли ти?

БРАНКО: А не, ја ћу бити Ловац. Ја сам најбољи стрелац у разреду (Показује дечју пушку, коју је до тад држао између ногу.) Ево, ја се од своје пушке не одвајам ни дању ни ноћу.

• Шта би Мирко желео да игра? Како он објашњава своју жељу? • Шта би желео да игра Павле? Коју своју вештину Павле наводи? • Зашто Бранко сматра да он треба да игра ловца?

РЕДИТЕЉ: Добро. Онда ти, Павле.

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

МИРКО: А не, не, ја ћу играти Вучјака. Умем својски да лајем и да режим. Бољи чуваркућа не треба. Ето: ваууу, вауу, вауууу...

uk a

РЕДИТЕЉ: Ма добро, другови, неко ипак треба да игра Магарца ако не желимо да откажемо нашу тачку. Миле, хоћеш ли ти?

МИЛЕ: Ја ћу играти Пајаца. (Наглим покретом запраши пудером лице и онда излази пред редитељев сто.) Превртаћу се све овако. (Преврне се неколико пута преко главе. Устане.) Ако треба, могу и педесет пута. РЕДИТЕЉ: Ето сад! Не можеш ни ти! Добро, па ко ће онда да игра Магарца? (Љутито) Чујете ли ме ви!? ДЕВОЈЧИЦА (устане, приђе Редитељу и нешто му шапне, па се врати на своје место.)

117

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

РЕДИТЕЉ (смешка се): Ах, да, заборавио сам да вам кажем нешто врло важно. Рекао сам вам да у комаду Магарац треба да једе сено које лежи пред њим. Да, тако ће изгледати гледаоцима, а он ће, у ствари, јести штрудлу са маком. (Међу дечацима настаде комешање.) Штрудла ће се налазити у јаслама усред сена, али тако да то гледаоци неће видети. То је требало одмах да вам кажем. Дакле, другови, ко се јавља да игра Магарца?

• Како Миле убеђује редитеља да баш он треба да игра пајаца? • Закључи шта је девојчица шапнула Редитељу. • Зашто су дечаци променили мишљење? • Како све дечаци покушавају да убеде Редитеља да им да улогу магарца? • Шта на крају ради Редитељ? Објасни зашто је тако поступио. Шта је тиме желео да научи дечаке?

МИРКО: Ја ћу! Ја умем да њачем боље него прави магарац: иа, иа, иааа!

uk a

ПАВЛЕ: Ја ћу! Ја ћу! Ја умем да се ритам као нико. (Показује.) БРАНКО: Не, не, ја ћу! Умем да се укопам у месту да ме нико не може померати. Неће ме маћи ни десет њих (Заузима позу). Пробајте па видите.

МИЛЕ: Ја ћу! Ја ћу! (Приђе Редитељу.) Умем да се ваљам и да дижем све четири увис као прави магарац! (Легне на леђа и диже руке и ноге у вис и њаче.) Иа, иа, иаааа! СВИ ДЕЧАЦИ (углас): Ја ћу! Ја ћу! Ја ћу... РЕДИТЕЉ: Еј, станите мало! Откуд сада одједном сви хоћете да играте Магарца? Толики ми магарци не требају. Ја за овај комад тражим само једнога и потражићу га негде другде. (Изађе, а дечаци остану покуњени.) ЗАВЕСА

јасле – корито у стаји у које се ставља храна за стоку

118

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Шта мислиш о понашању које су испољили дечаци? Како се понела девојчица? Како би ти поступио или поступила на месту Редитеља? МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Са паром из клупе напиши наставак овог драмског текста. Редитељ је изашао, дечаци су остали сами. О чему они разговарају? Шта се даље догађа? Прочитајте свој текст наглас. Упоредите га са радовима других из одељења. ПОВЕЖИ...

uk a

Животињама се приписују различите особине. Због тога се понекад у говору називи неких животиња користе у погрдном или похвалном значењу. За магарца се верује да је тврдоглава и глупа животиња. Када се човек назива магарцем, то се сматра увредљивим обраћањем. Лаву се приписују снага и храброст. Када некога називамо лавом, то се сматра похвалом. Подсети се још неких сличних примера. Изнеси своје мишљење о томе како треба да се обраћамо једни другима. Да би настала позоришна представа, на њој поред глумаца ради још много различитих људи. Подсети се онога што о томе већ знаш и правилно повежи. редитељ

уређење изгледа сцене

сценограф

компоновање музике за представу

костимограф

осмишљавање изгледа костима

композитор

организовање целокупног рада на представи

119

УПОЗНАЈ... ЈЕЛИСАВЕТА НАЧИЋ

uk a

Јелисавета Начић (1878–1955) била је прва жена архитекта у Србији. Рођена је у Београду у породици имућног трговца. Прво је у сопственој породици морала да се избори за право да се упише на тек отворени Технички факултет, као прва студенткиња архитектуре. У то време није било уобичајено да се младе девојке школују за одређена занимања. Јелисавета је веома успешно и брзо завршила студије поставши прва жена архитекта у Србији. Њено даље напредовање у послу било је значајно спорије, пошто су по тадашњим законима државну службу могли добијати само мушкарци. Јелисавета је успела да се избори за то да буде једна од првих жена запослених у државној служби. Захваљујући својој великој способности и знању, успела је да оствари напредак и да свој родни град обогати значајним грађевинама. И данас се Београђани на Калемегдан пењу њеним степеништем, а многе генерације деце похађају Основну школу „Краљ Петар Први” чију је зграду пројектовала Јелисавета Начић.

ОШ Краљ Петар Први

120

Степениште на Калемегдану

УПОЗНАЈ... ИВАНКА РАСПОПОВИЋ

uk a

Својим радом Јелисавета Начић утрла је пут многим женама у нашој земљи које су желеле да се баве архитектуром. Једна од њих је Иванка Распоповић, која се нашла међу сто најбољих жена архитеката Европе у периоду од 1918. до 2018. године. Рођена је 1930. године у Београду, где је завршила Архитектонски факултет. Најважније грађевине пројектовала је у сарадњи с Иваном Антићем. Зграда Музеја савремене уметности у Београду сматра се врхунским делом домаће архитектуре након Другог светског рата. Поред тога, заједно су осмислили зграду Музеја „21. октобар” у Крагујевцу.

Музеј савремене уметности у Београду

Музеј „21. октобар” у Крагујевцу

ПОВЕЖИ...

Које грађевине су најпознатије у твом крају? Наведи неку грађевину која ти је посебно занимљива и лепа. Опиши како замишљаш посао архитекте. У свесци нацртај једну своју грађевину из маште.

121

САДА ЗНАШ... ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ

У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ

Једном сам стајао на дворишту и посматрао ластино гнездо под стрехом. Обе ласте одлетеше док сам још био ту и гнездо остаде празно.

Удруже се међед и свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију шеницу, да се хране. Запитају једно другога шта ће које радити и како ће сјеме наћи.

ДИЈАЛОГ

У ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

Тог ведрог летњег дана Марко се враћао из школе и баш када је требало да пређе на семафору, сусретне Дуњу. – Што си тако замишљен? Да није неки танак збир на тесту, или су те опет изоставили из тима на физичком? – пита Дуња. – Уф, баш си нашла шта ме брине! Знаш ли ти да ја лично данас отварам своје позориште са бином на небу, а публиком на земљи! Није ти јасно, а?

РЕДИТЕЉ: Сада, другови, када сте саслушали приредбу, хајде да пређемо на поделу улога, а онда ћемо почети са пробом. Слажете ли се? СВИ: Слажемо! Слажемо! РЕДИТЕЉ: Добро, да почнемо. Да видимо, ко ће у нашем комаду играти Магарца? (Настане тајац. Сви дечаци ћуте покуњени и оборене главе. Након кратке паузе.) Дакле, другови, питам вас: ко ће играти Магарца?

uk a

У ПРИЧИ

122

cc c c „Завичај”

Ово поглавље су за тебе стварали:

Добрица Ерић

• о народном јунаку Милошу Обилићу

„Милош у Латинима”

• приповетку о добрим и корисним саветима Светог Саве

„Најбоље задужбине”

Народни приповедачи

• о лепотама завичаја

Наслов дела:

У четвртом поглављу своје Читанке читаћеш:

Народни приповедачи

„Пепељуга”

• необични драмски текст о Пепељуги

„Пепељуга”

• приповетку о детињству српског владара, деспота Стефана Лазаревића

„Стефаново дрво”

uk a

• како је народ приповедао бајку о Пепељуги

Народни песници

• драмски текст о једној необичној прослави распуста

„Слава”

• текст о нашој познатој књижевници и о илустраторки

„Упознај: Гроздана Олујић и Деса Мустур Керечки”

Александар Поповић Светлана Велмар Јанковић

Дејан Алексић

Моња Јовић

Уживај у читању!

123

ЧИТАЈ ВИШЕ • Добрица Ерић је српски песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу Славуј и сунце. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ЗАВИЧАЈУ

Цвете, лепши од руже и булке, цветале ти трпезе и љуљке!

булка – врста биљке са црвеним цветом, дивљи мак трпеза – сто постављен јелима љуљка – колевка вретено – старинска направа за предење вуне калемити – спајати део једне биљке са делом друге биљке како би се добила нова самостална биљка; овим поступком се побољшава квалитет и он се најчешће користи у воћарству

124

Песма ти се до неба орила свака чесма љубав жуборила!

uk a

• Подвуци прву реч у песми. Како се песник обраћа завичају? Објасни зашто песник завичај упоређује са цветом. • Шта песник жели завичају у првој строфи? Како разумеш жељу да у завичају цветају трпезе и колевке? Ко се окупља око трпезе? Ко спава у колевкама? • Шта песник жели да се чује до неба? Чиме треба да жубори свака чесма у завичају? Објасни како разумеш последња два стиха друге строфе. • Који се све послови наводе у трећој строфи? Шта се ради иглом и вретеном? Шта се ради комбајном? Шта се меље у воденици?

Игле везле а вретена прела комбајн жео воденица млела! Хлебови ти нарасли кô брда река млека поплавила крда! Песници ти цветне венце вили а војници воће калемили!

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лирска песма, ритам у песми

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• Зашто песник жели да у завичају расту хлебови и теку реке млека? Упиши  испред тачног одговора. Жели да влада обиље и да сви буду сити. Жели да завичај буде пун необично великих хлебова.

Жели да крда крава пливају у млеку.

• Прочитај последња два стиха песме. Чиме се иначе баве војници? Зашто песник жели да војници уместо тога гаје воће? Упиши  испред тачног одговора.

uk a

Жели да у завичају влада мир и да војници не морају да ратују.

Жели да војници науче да гаје воће да би сазнали нешто ново. • Шта песник жели да раде други песници? Објасни зашто он сматра да је важно певати о завичају.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како разумеш реч завичај? На шта се она односи? Наведи шта ти сматраш својим завичајем. Које осећање преовлађује у песми Завичају? Шта ти желиш људима који живе у твом завичају? Испричај. 125

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Лирске песме у којима се опевају лепоте завичаја или отаџбине и у којима преовлађује осећање љубави према родној земљи називају се родољубивим песмама. Запази шта све утиче на ритам у песми. Линијом повежи речи које се римују. Поред сваког стиха запиши колико слогова садржи. Какав утисак на тебе оставља ритам у песми? Како би га описао или описала? ПОВЕЖИ...

uk a

Ова песма написана је у облику благослова. Благослов је изрицање добрих жеља за некога или нешто. Често се уз благослов призива божја помоћ. Благослов се заснива на вери у магијску моћ речи: оним што изговарамо призивамо да се нешто добро догоди у стварности. Супротна благослову је клетва. Она се изриче са злом намером. Заснива се на вери да њено изрицање може довести до лошег исхода по особу ка којој је усмерена. Благослови се често јављају у различитим делима народне књижевности. Постоје и посебне народне песме у којима се изриче благослов за плодну и обилну годину. Такве песме су некад у пролеће кроз села певале групе девојака. Намера је била да се призове родна година са обиљем плодова и хране: „Родило се, преродило, Тегом земљу натежало: На орача досадило, На волове додијало, На амбаре натежало.” МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У одељењу се поделите у неколико група. Ваш задатак је да представите свој крај. Истражујте у библиотеци или уз помоћ одраслих на интернету. Разговарајте са старијима и учитељем. Сакупите фотографије и слике. Ваше истраживање треба да одговори на следеће задатке. 1. Представите један значајни географски појам свог краја: реку, планину, језеро и сл. 2. Представите једну биљку која расте у вашем крају. 3. Представите једну значајну грађевину свог краја. 4. Представите живот једне значајне личности из вашег краја. 5. Представите један значајан историјски догађај који се одиграо у вашем крају.

126

МИЛОШ У ЛАТИНИМА

народна епска песма РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ ЕПСКОЈ ПЕСМИ

• Ко је послао Милоша Обилића у Латине? • Шта је био Милошев задатак у Латинима? • Како су га Латини дочекали? • Чиме су се пред њим похвалили? • Која реченица је Милоша посебно изазвала? • Са чиме Милош упоређује Цркву Димитрију?

харач – порез Латин – Млечанин, Италијан, становник средњовековних католичких насеља, у народноj књижевности особа римокатоличке вере намастир – манастир задужбина – грађевина коју владар или истакнути појединац оставља народу на коришћење лавра – манастирско насеље са црквом и другим зградама у којима живе монаси валити – хвалити Виландар – Хиландар, српски манастир на Светој Гори

uk a

Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош Обилића у Латине да купи хараче: Латини га дивно дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде пред бијелу цркву, пред бијелу цркву Димитрију, пак се вале латинска господа: „Гле, видиш ли, војвода Милошу! Видиш нашу цркву Димитрију, какова је и колика ли је? Ви нејмате таковијех цркви.” Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри ал’ зборите лудо! Да ви знате наше намастире, наших цара славне задужбине, какови су и колики ли су! Да видите лавру Студеничку недалеко од Новог Пазара; да видите Ђурђеве ступове код Дежеве старијех дворова, задужбине цара Симеуна; да видите чудо невиђено, б’јел Виландар усред горе Свете, задужбину Саве светитеља и његова оца Симеуна;

КЉУЧНЕ РЕЧИ

127

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ ЕПСКОЈ ПЕСМИ

uk a

жупан – титула средњовековног владара буздован – врста средњовековног оружја

• Подвуци називе српских цркава и манастира које Милош помиње. • Објасни зашто Милош набраја толики број српских цркава и манастира. Шта жели тиме да постигне? • Подвуци осећање са којим Милош говори о црквама свог народа. понос уображеност себичност • Поред назива цркве, Милош казује и име владара који је ту грађевину подигао као задужбину. Објасни зашто, по твом мишљењу, он то наглашава.

128

да видите Жичу крај Мораве и код Ибра више Карановца; Сопоћане Рашки на извору, задужбине светога Стевана, српског краља првовјенчанога; да видите Папраћу велику виш’ Зворника Спречи на извору под високом гором Бороговом, задужбину Вукана жупана; да видите Високе Дечане код Призрена града бијелога, задужбину краља Дечанскога; да видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице на р’јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну Раваницу у Ресави, ниже Параћина на студеној р’јеци Раваници, задужбину нашег господара, господара, славног кнез Лазара; и остале српске манастире, да видите, пак да се дивите, какови су и колики ли су! Шта је ваша црква Димитрија? Ја ћу вам је сада претурити а из руке тешким буздованом!”

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ ЕПСКОЈ ПЕСМИ

• У шта се Милош опкладио са Латинима? Шта својим поступком он жели да им докаже? • Зашто Милош моли за опроштај Бога и цркву? Упиши  испред тачног одговора.

Осећа да је бацање буздована преко цркве израз непоштовања према тој светој грађевини.

Осећа да се превише хвалио својим црквама и да је у томе погрешио.

• Закључи зашто се присутни не слажу у вези с тим да ли је буздован успео да прелети цркву. • Шта се догодило кад се буздован коначно вратио из облака? • Шта се због тога догодило са Милошем? • Кога је Милош замолио за помоћ? Подвуци стих којим се он обраћа Кости. Објасни како разумеш израз „Богом брате.”

uk a

Ал’ Латини то не вјероваше, но с Милошем они с’ опкладише у хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли Богу истиноме: „Прости, Боже и бијела цркво! да се једном бацим преко тебе: нећу на те, него преко тебе.” Пак потеже перним буздованом, буздован се земче у облаке. Једни веле: „Јесте претурио.” Други веле: „Није претурио.” Трећи веле: „Јесте, те високо.” Кад се врати перни буздоване изнад б’јеле цркве из облака, он удари у банове дворе, те полупа срчали чардаке, и ту уби два банова сина, и четири морска џенерала, и дванаест великих властела. Кад то виђе господа латинска, уватише војводу Милоша, бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа, не би л’ могô кога угледати; ал’ угледа Косту Циганина, па га поче Богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине! Ево тебе три дуката жута, донеси ми један лист хартије.”

дукат – златни и сребрни новац срчали чардак – кула са стакленим прозорима бан – владарска титула властела – господа

129

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ ЕПСКОЈ ПЕСМИ

uk a

беседити – говорити јазија – писмо, натпис, оно што је написано похарати – опустошити

• Коме је Милош написао писмо? • Милош није имао чиме да пише већ је то чинио користећи крв из свог образа. Шта тај поступак говори о њему? • Како је Лазар одговорио на Милошево писмо? Шта је написао господи латинској? Шта је захтевао од њих? Чиме им је претио? • Како су Латини поступили кад су прочитали Лазарево писмо? Објасни шта то говори о њиховом односу према Лазару.

130

То је Коста за Бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту српском кнез Лазару, не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је. Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска! Пустите ми мог зета Милоша, подајте му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако ми помогла, дић ћу на вас Србље и Маџаре, сву ћу вашу земљу похарати, похарати, огњем попалити.” Кад Латини књигу проучише, брже-боље пустише Милоша, дадоше му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката.

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како разумеш Милошеву потребу да се хвали грађевинама које су подигли припадници његовог народа? На шта је он посебно поносан? Како би неком странцу представио или представила своју земљу? О чему би највише говорио или говорила? Испричај. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Милош у Латинима је народна епска песма. У епским песмама представљени су догађаји у којима најчешће учествују по нечему изузетни јунаци. У овој песми главни јунак је Милош Обилић, који се јавља и у другим народним епским песамама. Милошу је народ приписао особине храбрости, окретности и сналажљивости. ПОВЕЖИ...

uk a

На часовима Природе и друштва учиш о српској историји. Познато ти је да су у једном тренутку Срби остали без своје државе услед превласти турског царства. Током многих векова људи су кроз народне епске песме чували сећање на несталу српску државу. И кроз песму Милош у Латинима народ се подсећао значајних владара и грађевина из давних времена. На тај начин чувао је свест о својој прошлости. У исто време, охрабривао је себе за пружање отпора и поновно стварање своје државе, које је наступило са Првим и Другим српским устанком против Турака. Ти догађаји су такође опевани у народним епским песмама.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Одабери једну цркву или манастир који се помиње у песми Милош у Латинима. У библиотеци или уз помоћ неког одраслог на интернету истражи и сазнај што више о тој грађевини. Напиши о томе кратак састав. Твој састав треба да садржи следеће податке: - време настанка цркве, - име личности која ју је подигла, - место где се налази, - кратак опис спољашњег изгледа, - твој доживљај изгледа и значаја те грађевине.

131

ЧИТАЈ ВИШЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

• У библиотеци потражи књигу народних прича. Уживај у читању.

народна приповетка, Свети Сава у народној књижевности

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ Тако дођу једанпут два богата човека Светом Сави, па му кажу: „Свети владико! Богати смо и имамо свега доста. Радили смо, па нам је Бог дао. Знамо да ће и ово наше богатство проћи. Неће дуго трајати, као и остала што нису била дугог века. За време нашег живота и богатства ради смо да учинимо неку добру задужбину, па смо дошли к теби да нам ти кажеш које су то најбоље задужбине.” „Ја вам нећу сада то казати”, рече богаташима Свети Сава. „Но идите по свету и чините добра дела. После три године да се вратите, па ћу вам ја онда рећи да ли сте добро или зло учинили.” Богаташи су послушали Светог Саву. Узели су доста новца и кренули су на пут да чине у свету добра дела. Да се не би гдегод у путу срели, један од њих крене право на исток, а други право на север. Тако су по свету путовали и чинили народу добра дела. После три године се врате својим кућама. Кад оду Светом Сави да му кажу шта су урадили и где су били за три године, Свети Сава каже прво старијем трговцу: „Шта си ти учинио?”

uk a

• Ко тражи савет од Светог Саве? • Како разумеш реченицу: „Знамо да ће и ово наше богатство проћи”? • Зашто два богата човека желе да подигну задужбине? • Шта им Свети Сава саветује? • Како су богаташи осигурали да се на свом путу не сретну?

132

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

• Шта је на свом путовању учинио први богаташ? • Које корисне грађевине је подигао? • Шта Свети Сава мисли о грађевинама које је подигао први богаташ? • Наведи за шта је која од подигнутих грађевина корисна. • Поред грађевина, богаташ је платио и одређене људе да раде корисне послове. Који су то људи? Подвуци део реченице у ком Свети Сава објашњава зашто су корисна та занимања.

uk a

Старији му трговац рече: „Свети владико! За ове три године путовао сам по свету, па сам за свој рођени новац подигао: три велике цркве, три школе, три извора, три гостионице, три моста, три лађе и три болнице. Свакој цркви купио сам по три звона, а свакој школи платио сам по три учитеља, а свакој болници по три лекара.” Свети Сава му на то рече: „Лепе су твоје задужбине: цркве требају да се у њима људи Богу моле; школе требају да се деца уче свему што је добро; извори да се са њих мештани и путници напију лепе и чисте воде; гостионице требају да се у њих склоне путници и намерници; мостови требају да се људи не даве по дубоким рекама; лађе требају да преносе путнике преко великих вода; болнице требају да се у њима лече болесни; звона требају да оглашавају службу божију и да позивљу људе у цркву; учитељи требају да упућују децу на рад, поштење и знање; лекари требају да чувају народно здравље и народни живот.” За овим се Свети Сава окрене млађем трговцу, па га упита: „А шта си ти урадио за ове три године?” Млађи трговац му рече: „Свети владико! Ево да ти све по реду кажем. Када сам стигао у прво село, беше запао један путник с колима и воловима у једно велико блато; ја му помогох, те одатле изиђе. У другом селу беше се човеку запалила кућа, те да ја не викнух, хоћаше изгорети и он и чељад му. У трећем селу уклоних мало дете с пута испред кола која хтедоше да га прегазе.

владика – црквена титула; црквени великодостојник чељад – укућани

133

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

У четвртом селу чувао сам за седам дана и седам ноћи сиротог болесника, који не имађаше никога више сем два нејака детета, нудећи и дворећи га. У петом селу извадих из бунара једно дете које се хтело онога часа утопити. У шестом селу растерах разбојнике испред куће једног великог богаташа. У седмом селу накалемих и посадих поред пута три лепе и племените воћке. У осмом селу одбраних слабијег од јачег који га хоћаше убити. У деветом селу оправио сам један напуштен и забатаљен извор поред великог друма. У десетом селу нахраних једног убогог старца и поред тога дадох му гуњ и опанке. У једанаестом селу показах пут за оближњи град неким странцима. У дванаестом селу нађох и дадох пуну кесу новаца човеку који је беше изгубио, и то баш ономе који ме прошле вечери не прими на преноћиште. Најзад, у једном граду поделих сиротињи сав новац који сам са собом понео, тако да сам без паре дошао кући.” Зарадовао се Свети Сава оволикој доброти и делима млађег трговца, па га загрли, пољуби, и рече му: „Жив ми био, синко, и велику срећу имао! Задужбине се могу подизати и новцем и добрим делима. Но задужбине које се подижу новцем мање су од задужбина које се чине добрим делима. Задужбина коју неко чини сам собом, својим личним радом, лишавајући се и сам мучећи се, више вреди од задужбине која се новцем подиже. Твоје су задужбине боље од задужбина твога старијег друга.”

uk a

• Како је млађи трговац помагао људима на свом путовању? • Објасни по чему се његова добра дела разликују од дела првог богаташа. • Колико села је млађи трговац обишао? • Шта је на крају учинио кад је стигао у град? • Чему се Свети Сава посебно обрадовао? Подвуци реченице у којима Свети Сава износи своје мишљење о томе које су задужбине значајније и зашто.

Свети Сава, фреска из Манастира Милешева

гуњ – мушки огртач од платна, има дуге рукаве, а дужина му је до колена забаталити – оставити, занемарити опанци – обућа која се у прошлости носила на селу, направљена од исплетене коже

134

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Размисли о начину на који је људима помогао први богаташ. Ко ће све имати користи од његових задужбина? Размисли, насупрот томе, о начину на који је људима помогао други, млађи богаташ. Ко је имао корист од његове помоћи? Да ли се слажеш са мишљењем Светог Саве у овој народној приповеци о томе које су задужбине значајније? Објасни зашто. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Ова приповетка припада делима народне књижевности. Приповетка је дужа прича. Подсети се ауторских приповедака које су ти познате одраније. Свети Сава се као лик јавља у многим делима народне књижевности – кратким поучним причама, приповеткама попут ове, али и у епским песмама. Наведи дела у којима се помиње Свети Сава, а која су ти позната из ранијих разреда.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ПОВЕЖИ...

uk a

Са паром из клупе напиши кратки драмски текст у ком се два лика не слажу у вези с тим које су најбоље задужбине. Један од ликова мисли да су боље и значајније задужбине које је подигао први богаташ. Други лик мисли да су значајнија добра дела која је учинио други богаташ. Напишите како би изгледала та расправа.

Сава Немањић је једна од најзначајнијих личности српске културе. Српски народ га сматра својим првим просветитељем. У време кад је живео, утицао је на напредак у различитим областима живота. Оснивао је болнице и школе и српској цркви обезбедио самосталност. Међу првима је писао вредна књижевна дела. Одлазио је на путовања на којима се сусретао са значајним личностима свог доба. Сматра се да је једини портрет Светог Саве начињен за његовог живота фреска у Манастиру Милешеви, којом је илустрован овај текст у твојој Читанци. У истом манастиру налазе се неке од најпознатијих фресака, међу њима и чувени Бели анђео. Верује се да је Сава Немањић био веома висок, плавоок и риђокос. Подсети се које особине је народ приписао Светом Сави у различитим, теби познатим делима народне књижевности. Објасни зашто је у народној машти Сава Немањић имао баш те особине.

135

ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи неку књигу народних бајки. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

uk a

136

Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: „Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.” Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовиjем ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између њих, измакне вретено из руке и падне у јаму. Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер. Маћеха стане одмах мрзити на своју пасторку особито зато што је она била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, а свакојако је тражила узроке да је кара и мучи. Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље па јој рекне: „Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.” Ђевојка сирота идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Зато што су иначе непослушне.

вретено – дрвен, обли штапић затањен на крајевима, на који се при предењу намотава пређа гонити – терати стоку на пашу карати – грдити куђеља – конопља кокошка – клупко пређе копања – мало корито пасторка – ћерка супружника или супружнице из претходног брака пландиште – место одмора полијежати – лећи

народна бајка

ПЕПЕЉУГА

• Шта су девојке радиле поред дубоке јаме? • Ко их је упозорио да пазе на своја вретена? Зашто? • Зашто девојке нису послушале старца? Упиши  испред тачног одговора. Зато што су биле радознале. Зато што су храбре. • Шта се догодило најлепшој девојци? Закључи како се осећала кад је видела да јој се мајка претворила у краву. • Како се девојка даље бринула о својој мајци? • Шта је урадио девојчин отац? Како је то променило њен живот? • Зашто је маћеха посебно мрзела своју пасторку?

КЉУЧНЕ РЕЧИ

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

• Шта јој је све маћеха забрањивала? Закључи зашто јој је баш то забрањивала. • Чиме јој је маћеха претила ако не изврши њен задатак? • Да ли се девојка заиста плашила да би је маћеха могла убити? Наведи реченицу из текста на основу које то закључујеш. • Шта је необично код краве у коју је претворена девојчина мајка? Шта та крава може што остале краве не могу? • Како је крава помогла девојци? Објасни шта крава осећа према девојци. • Шта је маћеха помислила: ко помаже девојци? • Шта је маћеха тражила од мужа?

uk a

Кад је види она крава што јој је била мати ђе плаче, запита је што јој је, а она јој каже све редом што је и како је. Онда крава, тјешећи је, рекне јој да се за то не брине нимало: „Ја ћу”, вели, „куђељу узимати у уста и жватати па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па одмах мотај на кокошку.” Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жвакати, а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове. Кад ђевојка увече маћехи да велику кокошку, маћеха јој се врло зачуди, па јој сјутридан да још више куђеље, а кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, она помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати. Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој. Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да ће је у тај и тај дан заклати.

оканити се – одустати од нечега шћети – хтети

137

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

Кад пасторка за то дозна, она стане једнако плакати, а кад је крава запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: „Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде каква невоља, доћи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.” Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је после тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи Пепељугом. Jедном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: „Ти, Пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!” Утом јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види!

uk a

• Како се девојка због тога осећала? • Како ју је крава утешила? • Подвуци у тексту девојчино право име. • Објасни зашто су девојку називали Пепељугом. • Чиме маћеха прети Пепељуги? Закључи шта Пепељуга осећа према маћехи.

зготовити – спремити, скувати јело просо – биљка са ситним зрном тијем – тим

138

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

• Шта Мара затиче на мајчином гробу? Које јој животиње притичу у помоћ? • Како се Мара осећала кад је обукла хаљину? • Запази како су на Марину лепоту реаговали људи окупљени у цркви. Какав је утисак она оставила на царског сина?

uk a

На гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојаких драгоцјених хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: „Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци царски син који се онђе десио. Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено. Мало постоји, ал' ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено. Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!” Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву.

летурђија – литургија, служба божија поход – полазак

139

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже-боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри. Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити. Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!” Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући. Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као и прије, већ да је чува и да види куда ће. Кад буде испред свршетка летурђије те она пође да иде, а царев син за њом устопице, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи некако јој спадне папуча с десне ноге, и она не имајући кад тражити је побјегне босонога а царев син јој узме папучу. Дошавши она кући, свуче се и хаљине остави у сандук па одмах к ватри као и прије.

uk a

• Који се део радње у бајци понавља? • Запази колико пута се тај део радње понавља. • Шта се у описима хаљина мења?

140

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНОЈ БАЈЦИ

• Шта Пепељуга губи бежећи од царског сина? • Закључи зашто Пепељуга бежи. Чега се она плаши? • Како царски син покушава да нађе Пепељугу? • Како је маћеха покушала да сакрије Пепељугу од царског сина? • Која животиња је притекла у помоћ? • Како се царев син осећао кад је пронашао Пепељугу?

uk a

Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ниједној да пристане. И тако идући од куће до куће дође и кући њезина оца. Маћеха њезина кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону ђевојку, она њу пред кућом сакрије под корито. Кад царев син дође с папучом и запита имају ли какву ђевојку у кући, она му каже да имају и изведе му своју кћер. Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му каже да немају више никакве. Утом пијевац скочи на корито пак запјева: „Кукуријеку, ево је под коритом!” Маћеха повиче: „ Иш, орао те однио!” Царев син чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози. Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе своме двору и ожени се њоме.

обезнанити се – онесвестити се

141

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Главна јунакиња у овој бајци трпи неправду. Како треба да се односимо према неправди? Замисли да си Пепељугин пријатељ или пријатељица. Како би јој помогао или помогла у њеним невољама? Опиши неку ситуацију у којој си помогао или помогла пријатељу.

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Познате су ти народне бајке, приче у којима се појављују нестварна бића и одвијају догађаји немогући у стварности. Народне бајке различитих народа садрже исте или сличне теме, заплете и ликове. Задатак јунака бајке јесте да поврати на почетку нарушену равнотежу. Ликови бајки имају устаљене улоге: јунак, противник, помагач и др. Присети се бајке Чардак ни на небу ни на земљи. У њој је равнотежа нарушена тиме што је змај отео цареву кћер. Јунак бајке је најмлађи царев син. Противник је у почетку змај, а касније су то јунакова неверна и зла браћа.

uk a

• Како је нарушена равнотежа у бајци Пепељуга? • Ко је главни јунак у овој бајци? • Ко је противник? • Ко су помагачи? • Присети се народних бајки са којима си се упознао, или упознала, у претходним разредима. Наведи њихове наслове. Како се у тим бајкама одређује место и време радње? • Како су представљени ликови у бајкама? • Да ли се јунаци бајки чуде пред нестварним догађајима? Да ли застају да би размишљали о ономе што им се дешава? • Закључи зашто ликови у бајкама више делају него што размишљају. Како би њихово размишљање утицало на ток и представљање радње у бајци? Упиши испред одговора који сматраш тачним. Радња би се успорила јер би јунаци размишљали о чудесним догађајима и ликовима које срећу. Радња би се убрзала јер би јунаци размишљали шта даље да ураде. Представљање радње у бајци остало би исто.

142

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Погледај како се може представити радња у бајци Пепељуга. Одабери једну народну бајку и на исти начин представи њену радњу. 1.

Нарушавање равнотеже

Појављивање противника у причи

uk a

Пошто је отац главне јунакиње остао без жене, у причи се појављује зла маћеха, која покушава да науди главној јунакињи.

Главна јунакиња није послушала упозорење, испустила је вретено у јаму и зато је њена мајка постала крава.

Појављивање помагача у причи

Главној јунакињи помажу њена мајка претворена у краву и друге животиње да одговори на немогуће задатке које јој задаје противник – зла маћеха. 4.

Праведност се награђује, добро побеђује и све се враћа у равнотежу Главна јунакиња бива награђена за своју доброту и трпљење, удаје се за царског сина и започиње нови живот.

143

ДОМАЋА ЛЕКТИРА КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст

• Александар Поповић је наш познати драмски писац. У библиотеци потражи његову књигу Пепељуга, из које је узет наредни одломак. Припреми се да у свеску из лектире напишеш забелешке о овој књизи. Поред кратке белешке о писцу, запиши и: — шта је тема драмског текста, — ко су лица у драмском тексту, — које су особине главних лица, — који део је на тебе оставио посебан утисак, — неколико омиљених реченица из драмског текста. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

ОСТАЛА ЦЕЛА ЕВРОПА БЕЗ ЛЕВЕ ЦИПЕЛЕ

(одломак из Пепељуге Александра Поповића)

uk a

• Наведи лица која се појављују у овом одломку. • Шта ради Пепина?

Није ово Пепељуга као оне у бајкама Браће Грим или Шарла Пероа. Пепељуга је образована, добро васпитана, зна француски, пише домаће задатке маћехиним ћеркама, које су незналице, уображене, са мајком иду по тржним центрима. А принц? Он зна свашта да ради. Прочитај целу драму и упознаћеш дивне и смехом проткане странице дела.

(Опет код куће. Све исто, само још свуда стари прашњави портрети.) ПЕПИНА (игра и пева): Трас – трас – трас – трас!... трас – трас – трас – трас!... ПЕПЕЉУГА (долази с Пепином и загледа у старе прашњаве портрете): А, шта је ово?...

144

• Подвуци реченицу коју Пепина изговара обраћајући се публици. Како разумеш ту реченицу? • Шта Пепина тврди да јој је принц рекао? Да ли јој верујеш? Објасни зашто. • Како разумеш принчеву реченицу „Фини сте у бестрага”? Да ли Пепина тачно разуме ту реченицу? Објасни шта то говори о њој. • Закључи ко је заправо била краљица лепоте на балу. • Како Пепина покушава да умањи значај непознате краљице лепоте на балу?

ПЕПЕЉУГА: А да ли је принц и теби нешто рекао, Роза?

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

ПЕПИНА (заостане у игри): Тупава Пепељуго! То су слике наших славних и чувених предака... (Обраћа се публици): Рећи ћу пред царом и принцом: „Нисмо ми макар ко!” (Даље игра и пева.) Трас – трас – трас – трас!... трас – трас - трас – трас!... (Застане у игри.) „Ваше срце приања уз моје, дивна Пепино”, рекао је принц, „као што стакло приања уз стакло када се употреби васе-глас!” (Игра и пева даље.) Трас – трас - трас – трас!... трас – трас - трас – трас!... (Застане у игри.) „Толико сте фантастични”, рекао је принц... Фини сте у бестрага”...

uk a

РОЗА: Не... мени је рекао само генерал. „Ви сте, цурице, тап!” А принц је говорио једној краљици... ПЕПЕЉУГА: О, то значи да је на дворском балу била и нека краљица!...

РОЗА: Сви су шапутали да је то била краљица лепоте... ПЕПИНА: Била је једна, али сасвим обичне... најобичније лепоте!... Рекла ми је: „Краљица сам лепоте, али осредње, јер ме ти засењујеш, Пепина!... Мора бити да си и ти краљица, и то неке лепоте у бестрага!” ПЕПЕЉУГА: А да ли је и теби, Розо, рекла нешто краљица лепоте? приања – належе тупава – глупа фини сте у бестрага – нисте фини

145

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

РОЗА: Не... мени је рекао само генерал: „Ви сте, цурице, тап”... А краљица лепоте је по страни у углу шапутала нешто само лепоме принцу...

• Шта говори хор девојака? Објасни зашто све девојке тврде да су оне принчеве изабранице.

ПЕПЕЉУГА: О, ако су принц и краљица тихо цвркутали по страни у углу, онда значи да су се они заљубили једно у друго?...

ПЕПИНА: Заљубили су се али овлаш... сасвим овлаш су се пољубили!...

РОЗА: Сви су шапутали да ће се заљубљена краљица лепоте и лепи принц венчати...

uk a

ПЕПИНА: Да, али принц је на то саопштавање одлучно одговорио: „Није тачно! Не знам још, двоумим се! Обе су лепе... Пепина и краљица лепоте подједнако!... Једино да шаљемо њихове слике у илустроване новине, па која добије више гласова читалаца, та нека буде и мис, и моја невеста!” И онда је покупио фотографије... ПЕПЕЉУГА: А јеси ли и ти, Розо, дала своју фотографију за новине? РОЗА: Не... ја сам само генералу дала белу раду из косе да је он задене за уво као што трговци задену мастиљави плајваз... а краљица лепоте је пред поноћ нестала са бала и лепом принцу оставила само своју лепу свилену ципелу... остала је незнанка... ПЕПЕЉУГА: А зар нико не зна ко је она била? ПЕПИНА: То сам била ја!...

овлаш – само по површини плајваз – оловка

146

ХОР (са свих страна, ван сцене, наизменично): То сам била ја!... То сам била ја!... То сам била ја!... То сам била ја!...

МАЋЕХА (бесно): Е, баш није ниједна од вас, него су то биле моје кћери! И ти пре, Пепина, него Роза... (Полази, у одласку говори кћерима.) Хајде и вас две, пењите се на плот, па вичите да сте ви те!... (Одлази.) ПЕПЕЉУГА: Значи да нико, још нико, баш нико не зна ко је била та тајанствена краљица лепоте?

РОЗА: Нико, Пепељуго.

• Подвуци два придева којима маћеха описује девојке из хора. • Шта маћеха тврди? Коју од две кћери она више истиче? • Зашто Пепељугу занима да ли принц зна ко је тајанствена девојка? • По чему ће принц препознати тајанствену девојку? • Шта Пепина каже: како се вратила кући са једном ципелом?

ХОР: То сам била ја!... То сам била ја!... То сам била ја!...

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

МАЋЕХА (смушено улеће): Чујете ли, наивне моје кћери, шта вичу те препредене наметљиве девојке!...

ПЕПЕЉУГА: А зна ли бар лепи принц?

uk a

РОЗА: Чак ни он!... Он зна само да му је краљица лепоте тачно у поноћ оставила у двору леву свилену ципелицу по којој ће је тражити... тражити док је не нађе.

ПЕПЕЉУГА: О, то значи да је краљица лепоте тачно у поноћ одскакутала са двора на једној нози, као да игра школице!... ПЕПИНА: Не, тупава Пепељуго!... Не!... Ти ништа не разумеш зато што си глупа!... Нисам одскакутала, него сам другу ципелу скинула, па ме је тата од двора до куће донео на кркаче да ме туцаник не би жуљио!... ПЕПЕЉУГА: О, то значи, Пепина, да си ти била она краљица лепоте?!... ПЕПИНА: Да, то сам била ја...

плот – дрвена ограда направљена од летава препредене – лукаве туцаник – издробљен камен

147

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

ХОР: То сам била ја!... То сам била ја!... То сам била ја!... То сам била ја!...

• Шта се за то време догађа у граду? Ко је нагрнуо у град? • Подвуци ађутантов опис девојака на улици. Наведи шта је у том опису шаљиво.

ПЕПИНА (повуче Розу): Хајдемо, Розо, на ограду, мама је рекла... (Одлазе, у одласку) да и нас две вичемо да смо то биле ми а не оне!

АЂУТАНТ (улеће с маћехом): Страшно, верујте... незапамћено! Возови су крцати, аутобуси такође!... Трг је закрчен златним кочијама...

МАЋЕХА: Зар је тако велика конкуренција?...

АЂУТАНТ: Девојке из целе Европе нагрћу овамо само с десном ципелом!... Скакућу на једној нози по улицама, по парковима, на телевизијским екранима!...

uk a

МАЋЕХА: Преплавиле значи?

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Сазнај више о драмском писцу Александру Поповићу: „Але, како су га пријатељи звали, имао је срећу да га Дечјој редакцији Радио Београда препоручи, и да за њега гарантује, Душко Радовић. За Радовића он је био један од најдаровитијих људи које је упознао. Али није он био само даровит, већ и неуморан. Радио је много. На радију су емитовани његови многобројни прилози. И када је писао за децу, трудио се да буде разумљив и искрен. Касније је тврдио да не постоји тек књижевност за децу, јер оно што је добро, разумљиво је и деци и одраслима, већ постоје само добри и слаби писци. Драган Лукић, песник посвећен деци и уредник у Дечјој редакцији Радио Београда, по одласку Душка Радовића у Телевизију Београд, тврдио је да је Александар Поповић постао тако добар драмски писац благодарећи томе што је занат испекао на радију. Следи потом сарадња са телевизијом, којој га је привукао Радовић. Сарадњу са телевизијом почео је октобра 1963. године. До јула 1965. снимљене су 34 емисије серије за децу На слово на слово, у црно-белој техници. Он је писао сценарио за првих десет, а за остале Душко Радовић.” (Јово Анђић)

148

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Наведи називе неколико особина којима можемо описати Пепину. Шта она покушава? Каква је, насупрот томе, Пепељуга? Шта мислиш о понашању девојака које су дошле из целе Европе у нади да ће их принц одабрати? Да ли си некад видео или видела сличну појаву – да неко нешто ради само зато што је то веома популарно? Испричај шта мислиш о томе. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Прошле године смо читали бајке Браће Грим, међу којима је и бајка о Пепељуги. Пронађи је и прочитај поново. У свесци направи табелу у којој ћеш упоредити бајку Браће Грим и драмски текст Александра Поповића. Наведи сличности и разлике. Пепељуга: бајка Браће Грим и драмски текст Александра Поповића Разлике

ПОВЕЖИ...

uk a

Сличности

Бајка о Пепељуги спада у најпознатије приче на свету. Поред многих верзија у књижевностима различитих народа, ова бајка је обрађивана у позоришту и на филму. Постоји неколико играних и анимираних филмова о Пепељуги. Најпознатији анимирани филм је направљен у студију Дизни давне 1950. године. Принчев замак из тог филма постао је најава за све касније филмове тог студија и употребљава се као Дизнијев лого до данашњег дана. Ђоакино Росини (1792–1868), чувени италијански композитор, компоновао је оперу „Пепељуга” 1817. године. Руски композитор Сергеј Прокофјев (1891–1953) компоновапо је балет са истим именом. Оба дела изводе се и данас на позорницама широм света.

149

ЧИТАЈ ВИШЕ • Светлана Велмар Јанковић позната је српска списатељица. Писала је за децу и за одрасле. У библиотеци потражи њену Књигу за Марка из које је узета и наредна прича. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

(одломци из приповетке)

Стефан Лазаревић је као седмогодишњи дечак учио да пише, чита и рачуна на двору свога оца Лазара. Отац је одлучио да Стефан учи мачевање. Дечаку је мачевање стварало озбиљне тешкоће. Био је због тога незадовољан. Мајка му је саветовала шта да учини. Одвела га је до дрвета. Стефан је касније постао сјајан мачевалац. Израстао је у дивног младића, а после Косовске битке учинио је много добрих дела за свој народ. Ово је прича о томе како је један Стефан упознао своје дрво. Један необичан Стефан једно необично дрво. Радња се догађа у Крушевцу, пре много, много година. Град Крушевац је тада моћно и богато средњовековно утврђење којим господари кнез Лазар Хребељановић. Он има пет кћери и два сина. У време када наша прича почиње, кћери су му већ одрасле, неке су се и удале, а синови су још мали дечаци.

pr uk a Ed

ауторска приповетка

СТЕФАНОВО ДРВО

• Шта сазнајемо из прве реченице приповетке? • Подвуци реченицу у којој се помиње место и време радње. • Како је описан град Крушевац? Ко њиме влада?

150

КЉУЧНЕ РЕЧИ

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

• Зашто је Стефан узнемирен и незадовољан собом? • Запази како је описано пролеће, а како Стефаново расположење. Упиши  испред тачне тврдње. Ова два описа су у супротности. Ова два описа се слажу.

Ова два описа нису повезана ни по супротности ни по сличности.

• Како је описана Стефанова стрепња? Са чиме је упоређена? • Закључи зашто је Стефан био толико узнемирен.

Стефан је старији од Вука, али није и јачи. Последњих недеља све се чешће догађа да га, у јутарњим или вечерњим тучама, кад их нико не гледа, Вук победи. И то брзо и лако. – Не знам шта да радим, Трчко - каже Стефан свом псу. – Слаб сам и никако да ојачам. Било је поподне, пролећно. Дани постају све дужи, ваздух је благ и пун мириса. Али, Стефан је узнемирен јер је незадовољан собом. Завукао се у једно удубљење у дну западног градског зида: ту се осећао добро кад год би бивао нерасположен. Као и обично, седео је на једном пљоснатом великом камену, обгрлио је колена и тихо разговарао са својим Трчком који је лежао поред његових ногу и гледао га пун разумевања.

uk a

***

Тога, а још више током следећих дана који му нису донели никакав успех у мачевању, Стефан је осећао како му се стрепња, као некакав гвоздени прстен, стеже око срца. Кад би се пробудио, прстен би већ био ту. И кад би потрчао, био би ту. И кад би легао да спава, био је ту. И у сну, чинило му се био је ту. Толико га је стезао и и притискао да више није могао ни да дубоко удахне. Изгубио је вољу и да једе, и да пије и да се игра са друговима.

151

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

Чак и да прича са Трчком, седећи у оном удубљењу. Желео је да га нико не гледа, нико ништа не запита, да лежи у кревету и да га сви пусте на миру. Убледео је и ослабио.

• Како се то одразило на његов физички изглед? • Где је мајка одвела Стефана? • Шта је мајка рекла Стефану? • Зашто мајка није указала на једно одређено дрво, већ је дечака упутила да дрво пронађе сам? • Како ће дрво помоћи дечаку?

***

uk a

И мајка му рече да ће га сутра, ако буде леп дан, одвести некоме који ће умети да му помогне. Само о томе нико не треба да зна – то мора да остане Стефанова тајна. Кнегиња Милица је још неки минут седела уз свога дечака. Затим га пољуби и пожеле му дубок и миран сан. Те ноћи је Стефан заиста мирно и спокојно спавао. Чим се пробудио, погледао је кроз прозорчић изнад своје постеље. Дан који је био тек освануо, већ је био сјајан од светлости. Кад се умио, обукао и доручковао, мајка га узе за руку и поведе са собом. Трчко је, разуме се, пошао за њима, сав радостан. ***

Кад су прошли преко моста, мајка поведе Стефана према оближњој шуми. Чим су дошли из шуме, рече му: – Уђи у шуму, али се не удаљуј сувише. Ја ћу те чекати на овом месту, са Трчком. Ту, у шуми, има једно дрво којем можеш поверити све што те тишти. Потражи га. Умећеш да га препознаш. Реци му и оно што никоме не би рекао, чак ни мени. Не бој се. Дрво ће ти помоћи да скинеш прстен са срца. Трчко, остани са мном. ***

152

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

• Опиши како замишљаш Стефаново дрво. По чему је оно посебно? • Шта је Стефан осетио кад је прислонио образ уз кору дрвета? • Подвуци део реченице који говори о томе шта је избијало из коре дрвета. • Шта човечуљак саветује Стефану?

uk a

Стефан се сасвим приближи дрвету: стабло му је било толико широко да не само Стефан, него ни његов отац кнез Лазар, не би могао да га обухвати рукама. Можда би могли да га обухвате, али сви заједно, држећи се за руке, отац са својим витезовима Југ-Богданом, Милошем Обилићем и Иваном Косанчићем. Можда. Стефан стаде уз стабло, пењући се преко дебелог дрветовог корења, које се пробило изнад земље, као преко степеница. Кора стабла је била дебела и јако избраздана. Не знајући због чега, Стефан наслони образ на ту избраздану кору и одједном осети како из ње избија нека велика, топла доброта. Просто га је запљуснула. Дечак одахну: нашао га је, то је његово дрво. – Могу ли теби све да кажем? – шапну. – Дабогме да можеш, Стефане – зачу се. – Већ дуго те чекам. Доле сам – рече гласић. У подножју дрвета, код самог огромног корења, Стефан угледа мајушног човечуљка с брадом. Ми данас знамо да је то могао бити патуљак сличан, рецимо, добром Учи из бајке о Снежани и седам патуљака и да добри патуљци обавезно носе браду. Али то Стефан, у оно време, није могао да зна. Ипак се нимало није уплашио. – Ја сам чувар овог дрвета. Живим у њему. Молим те, наслони лице и руке на кору, затвори очи и покушај да испричаш шта те то мучи.

153

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

Док је гледао и слушао човечуљка, Стефан осети велико поверење. Био је сигуран у то да му се, док је то мало шумско биће уз њега, ништа рђаво не може догодити. Прислони шаке и лице уз кору старог дрвета и затвори очи. Прво је, тако наслоњен, дуго ћутао, а онда је почео да говори. Испричао је све: како је он један слаб дечак који уме да учи слова и бројеве, да се служи њима, уме да памти стране речи и читаве песме, уме да рачуна, али не уме ништа од оних вештина у којима је потребна снага тела. А отац га је одвео да учи мачевање: очекује од њега да постане добар мачевалац, само је мач толико тежак да он ништа с њим не може. Ни да га подигне, а некмоли да се мачује. И још се боји да никад неће умети да баци копља, ни да гађа стрелом из лука, ни да управља коњем. Остаће заувек најслабији и најнеспретнији дечак на свету и зато ће, такав, разочарати свога оца. Мати му каже да је паметан и способан, али шта то вреди кад он зна да није ни за шта, а од тог сазнања да му се направио један прстен око срца који га стеже, до прскања. Кад је завршио, примети да су му шаке и кора од дрвета мокри од суза. Није ни опазио да плаче, али осети као да је прстен попустио мало свој стисак.

uk a

• Шта је Стефан осетио према човечуљку? Подвуци две реченице које говоре о његовим осећањима. • Закључи зашто је Стефан прво дуго ћутао затворених очију. • Који је Стефанов највећи проблем? Како се Стефан због тог проблема осећа? • Шта Стефану говори његова мајка? Шта то говори о њој?

*** – Одлично. Онда ослушни себе па ми реци да ли ти срце још лупа онако јако као кад си ушао у шуму и долазио довде? И шта је с тим прстеном. Стефан ослушну себе.

154

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

• Шта је човечуљак саветовао Стефану: како да постане вештији у мачевању? • У ком тренутку Стефан треба да почне да се учи мачевању? Објасни зашто су претходне вежбе важне. • Који је још важан савет човечуљак дао Стефану: како треба да се понашамо према слабијима од себе?

uk a

– Не – рече. – Срце и не чујем, а прстена као да више нема. – Немој одмах у то да поверујеш. Сад га нема зато што нема твоје стрепње, али се и стрепња и прстен лако могу вратити. Само, да знаш: ако се врати, тај ће те прстен све мање и мање стезати. Зашто? Зато што ћеш ти постати најбољи у мачевању, и свим другим вештинама, ако ме послушаш. Овако ћеш урадити. Прво ћеш замолити свог учитеља да ти дозволи да понесеш са собом, из вежбаонице, свој мач. Затим ћеш га сваког јутра, поднева и вечера дизати. Прво ћеш, кад подигнеш мач, бројати до десет; дижи га полако, држи га и број. Тако по три дана по три пута дневно. Онда ћеш бројати до двадесет – шест дана, исто по три пута дневно; па до тридесет, седам дана, и све тако док не стигнеш до стотине. И учитељ ће одобрити то твоје вежбање. Приметићеш, после извесног времена, како мач постаје све лакши у твојој руци, а твоја рука све снажнија и спретнија. Кад постане толико лак да можеш да га држиш колико хоћеш и да радиш са њим шта хоћеш – онда почни да се учиш мачевању. Бићеш ти добар мачевалац, видећеш, и чудићеш се својој некадашњој неспретности. Ако ме послушаш и будеш стрпљив и истрајан у вежбама, отац ће се поносити тобом. Али молим те да ми нешто обећаш. – Шта то? – питао је Стефан. – Кад постанеш најбољи у мачевању и у другим вештинама, обећај ми да се никада нећеш подсмевати невештијима од себе. И да никад нећеш нападати слабе и сиромашне.

155

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

– Обећавам – излете Стефану. – Добро, памти шта си обећао. И чим осетиш да ти се прстен опет вратио – то ће се догодити, сигурно – дођи овде, код нас. Твоје дрво и ја, његов дух, увек ћемо те чекати. А сад пожури – дуго си се задржао. Човечуљак скочи и нестаде под огромним грбавим коренима дрвета. Стефан пуним плућима удахну шумски ваздух и потрча.

• Какво је било Стефаново лице након разговора са човечуљком? • Како је Стафанова мајка знала све о његовом доживљају са дрветом?

***

uk a

Кнегиња Милица га загрли и загледа се у његово лице, обасјано неком светлошћу. – Нашао си своје дрво – рече. – И све си му рекао? – Да, да – потврди Стефан. – И дрво је теби нешто рекло? – Јесте, односно, није дрво него... – Знам – прекиде га мајка. – Знам ко. – Али откуд знаш? – упита Стефан. – И ја имам своје дрво – одговори кнегиња загонетно.

156

*** Шта је све млади Стефан Лазаревић морао да истрпи после страшног пораза српске војске на Косову, на Видовдан, 15. јуна 1389. (по старом календару), и после погибије свога оца, кнеза Лазара, испричаће вам други приповедачи. Моје је да вам кажем да је трпео много више него што је могао и да замисли. У жељи да заштити своје поражено племе и свој дом, морао је да подноси надмоћ и силу победника, Турака, који су му исекли оца на Косову. Морао је, једно време, да буде у њиховој служби.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

• Како је даље изгледао Стефанов живот? Наведи невоље које је доживео. • Које су Стефанове заслуге у историји нашег народа? • Наведи по чему је у Стефаново време био значајан манастир Манасија.

uk a

Ипак је, после свих тих грдних мука, телесних и душевних, доживео да још једном уједини многе српске крајеве у јаку државу. Добио је, од грчког цара, титулу деспота и, као деспот Стефан Лазаревић, владао је и Београдом. Тада је први пут Београд постао српска престоница од које је, како је остало записано, деспот Стефан направио праву рајску башту. Обновљена, његова кула стоји и данас на Калемегдану. Са те куле је у јуну 1419. године, дакле три деценије после боја на Косову, посматрао залазак сунца над ушћем Саве у Дунав. Био је радостан и захвалан Богу који му је помогао да изврши своју тешку дужност. Ујединио је, још једном, српске земље око Мораве и, јужније, према Византији и према мору. Подигао је Београд из рушевина и за заједничку борбу против Турака успео да придобије и Угре, и Бугаре, чак и неке босанске владаре. У свом манастиру Ресава – Манасији уредио је праву школу у којој су се преписивале старе књиге. У то доба штампарије још нису биле измишљене!

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли се у нечему што радиш осећаш недовољно успешно? Шта, по твом мишљењу, треба да урадимо када се тако осећамо? Наведи савет који је Стефану дао човечуљак у овој приповеци. Колико времена је, по твом мишљењу, било потребно да Стефан вежба како би довољно ојачао да се успешно служи мачем? Наведи које су нам особине потребне да бисмо нешто успешно савладали. 157

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Као што знаш, приповетка је дужа прича. Поред народних приповедака, постоје и ауторске. У приповеци се износи један догађај или више повезаних догађаја у којима учествује мањи број ликова. У ауторским приповеткама се обично посебна пажња поклања осећањима и унутрашњим доживљајима ликова. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Опиши како би изгледао сусрет са твојим дрветом. Наведи: - где расте твоје дрво, - како изгледа, - у које доба дана си са њим разговарао или разговарала, - шта си рекао или рекла дрвету, - шта је дрво рекло теби. Рад упореди са радовима другова и другарица из одељења.

ПОВЕЖИ...

uk a

„Стефаново дрво” је приповетка из збирке Књига за Марка. У књизи има седам приповедака и свака је посвећена детињству неке познате личности из прошлости српског народа. Прочитај целу књигу и повежи историјске личности са називима приповедака у којима су описане.

„Биљка чудотворка” „Златно јагње” „Плаветна рибица” „Змијска кошуљица” „Дечак и соко” „Стефаново дрво” „Сирото ждребе”

158

Марко Краљевић Деспот Стефан Лазаревић Цар Стефан Душан Силни Кнез Лазар Растко Немањић Стефан Урош Трећи Дечански Стефан Немања

ЧИТАЈ ВИШЕ • Дејан Алексић је српски писац и песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу Ципела на крају света. Уживај у читању.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст, дидаскалије

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

СЛАВА

ЛИЦА: Страхиња (десет година), Страхињин отац, Страхињина мама

(Страхиња је у соби. Из даљине баца школски ранац, безуспешно покушавајући да га окачи о чивилук причвршћен на врата. Улази отац.) ОТАЦ: Страхиња, дете, шта то радиш?

uk a

СТРАХИЊА: Ништа, тата, спремам се за славу. ОТАЦ: Славу?

• Наведи лица у овом драмском тексту. • Како се Страхиња односи према школском ранцу? • Опиши како замишљаш татину реакцију на Страхињино бацање ранца. • Шта је необично у Игоровом обележавању славе? • Шта деца заправо желе да обележе? • Какву торту ће направити Игорова мама? Објасни зашто ће торта баш тако изгледати.

СТРАХИЊА: Јесте. Игор је позвао цело одељење.

ОТАЦ: А кад је Игорова слава? СТРАХИЊА: Сутра.

ОТАЦ: Колико знам, сутра нема никакве славе. СТРАХИЊА: Има, има. Сутра је Свети Распуст Преподобни. ОТАЦ: Ах, да. Врло духовито. СТРАХИЊА: Игорова мама ће направити торту у облику школског звона. (Опет треска ранцем о врата покушавајући да га окачи.)

159

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

ОТАЦ: Добро, али какве то везе има с бацањем ранца по соби?

• Зашто Страхиња упорно баца ранац? За шта се он заправо спрема? • Како разумеш татину реченицу у којој каже да се Страхиња „духовно уздиже за тај празник”? • Шта Страхињи поклања мама?

СТРАХИЊА: Вежбам за славско такмичење. Дисциплина се зове даљинско качење школског ранца о клин. (У собу улази мама.) МАМА: Добро, ко ће од вас двојице да ми објасни какво је ово страшно трескање?

ОТАЦ: Све је у реду, Страхиња се само спрема за славу. СТРАХИЊА: Јесте, мама, сутра је Свети Распуст Преподобни.

uk a

ОТАЦ: А бука је отуда што се Страхиња духовно уздиже за тај празник. (Страхиња још једном баца ранац.) МАМА : Наравно, наравно. Како сам само могла да заборавим тај важан датум. На тај дан родитељи поклањају посебан поклон. Одмах се враћам. (Излази.) СТРАХИЊА: Поклон! Какав сад поклон? ОТАЦ: Не знам, мора да је то неко лепо изненађење. СТРАХИЊА: Али већ сам добио бицикл за одличан успех... (Мама се враћа. Носи десетак књига.) СТРАХИЊА: Шта је то? МАМА: Књиге. ОТАЦ: Мени такође личи на књиге. Зар си већ заборавио како изгледају? СТРАХИЊА: Видим да су књиге, али не разумем чему сада књиге...

160

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

МАМА: Поклон за славу. СТРАХИЊА: Па за славу Свети Распуст Преподобни поклањају се фудбалске лопте, скејтборд, бицикл, а не књиге... МАМА: Јесте! Али ово ти је за славу Света Мученица Лектира. Она се слави заједно са Светим Распустом.

• Шта би уместо тога он више волео као поклон за распуст? • Како Страхиња реагује када га мама подсети на то да ће морати да чита лектиру? • Закључи како је Страхиња желео да проведе распуст.

СТРАХИЊА: О, не! Знао сам да је нека подвала!

uk a

ОТАЦ: Таман посла! Мама се само брине о твом верском образовању. (Полази. Застаје на вратима.) И пробај да већ једном окачиш тај ранац пре него што срушиш кућу.

МАМА: И најлепше је то што се слави два и по месеца. Можеш свакога дана да славиш помало. (Спушта књиге на сто и излази.)

ОТАЦ: Видиш како мама добро зна обичаје.

СТРАХИЊА: (Разгледа књиге поређане по столу.) Света Мученица Лектира! Ма немој ми рећи! (Баца још једном ранац и коначно га качи.) Знам ја како се то зове. Учио сам из Грађанског васпитања. То је гушење верске слободе! (Излази из собе. Завеса.)

... А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како ти волиш да проводиш распуст? Шта највише волиш да радиш? Наведи са ким се најрадије дружиш. Објасни зашто је важно читати током слободног времена. Наведи наслове својих омиљених књига. Објасни зашто је овај драмски текст шаљив. Наведи шта у њему сматраш посебно духовитим. 161

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Познато ти је по чему се драмски текст разликује од прозе и поезије. Поред осталог, у њему се јављају дидаскалије (ремарке). То су објашњења у заградама у којима се описује изглед сцене и костима, али и начин кретања и понашања глумаца на сцени. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Прошири текст дидаскалијама. Одабери један део драмског текста. У свеску га препиши тако што ћеш на одређеним местима додати дидаскалије у којима ћеш поближе описати кретање и понашање лица, начин на који изговарају реченице и слично. ПОВЕЖИ...

uk a

Драма је настала у старој Грчкој. Грци су славили Диониса, бога вина и плодности. Њему су посвећивали хорске песме, игре и приче о животу. Из ових игара настала је драма. Драме су игране у великим отвореним просторима који су се звали амфитеатри. Драмски текстови пишу се од тог давног доба до данас.

Остаци позоришта из старе Грчке

162

УПОЗНАЈ... ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ

uk a

Гроздана Олујић (1934-2019) једна је од наших најпознатијих књижевница за децу. Поред тога, она се сматра једним од најзначајнијих писаца ауторских бајки у свету. Године 1979. објављена је њена чувена књига Седефна ружа и друге бајке, за коју је добила многе награде. Бајка Варалица и смрт из ове књиге освојила је награду за најбољу модерну бајку на свету. Неколико година касније објавила је књигу Небеска река и друге бајке, а након тога књиге Дечак и принцеза, Принц облака, Златни тањир, роман-бајку Звездане луталице... О свом писању је рекла: „Одавно знам да књиге имају своје путеве, своју судбину. У протоку времена оне се рађају, живе или умиру, улазе у нове облике и значења. Од ткива маште, ткива сна, бајка гради свој свет, на први поглед случајан, измишљен, иреалан, заправо саздан на истинама првога реда. Јер, шта је ако не истина првога реда порука бајке да љубав надилази сва зла, па чак и саму смрт, пружајући малом читаоцу наду да се и из најмрачније шуме може изаћи, победити зло у себи и ван себе, отворити светлосна врата која свако од нас носи у себи, помажући другима помоћи себи, ући у склад са собом и светом око себе. Зато бајка као Шехерезадина битка за живот не престаје да траје, рађајући се увек изнова са сваким новим писцем и дететом од праисторије до данас.”

ДЕСА МУСТУР КЕРЕЧКИ

Деса Мустур Керечки (1936-2011) позната је српска сликарка и илустраторка бајки за децу. Илустровала је народне бајке, али и бајке Гроздане Олујић. На њеним сликама и илустрацијама преовлађује плава боја. Веома успешно је умела да дочара тајанствени доживљај бајки и зато је била омиљени илустратор многим генерацијама деце. 163

САДА ЗНАШ... КЊИЖЕВНИ ЛИК Историјске личности као књижевни ликови Ауторска књижевност

Свети Сава – народна приповетка „Најбоље задужбине”

Деспот Стефан Лазаревић – приповетка Светлане Велмар Јанковић „Стефаново дрво”

Народна књижевност

uk a

Књижевни лик Пепељуге Ауторска књижевност

Народна бајка „Пепељуга”

Драмски текст Александра Поповића „Пепељуга”

Народна књижевност

164

c c c c c c c c Наслов дела:

• о необичном пријатељству једног дечака и једног лепог коња

„Бела Грива”

„Хајди”

uk a

• о једној од најмаштовитијих девојчица на свету

• о животу једне девојчице у високим планинама

• о томе у какве нас светове могу одвести чаробне књиге

Ово поглавље су за тебе стварали:

У петом поглављу своје Читанке читаћеш:

„Пипи Дуга Чарапа”

„Бескрајна прича”

• о верности једног пса и љубави једног дечака

„Леси се враћа кући”

• о светски познатим књижевницама за децу

„Упознај: Јохана Шпири и Астрид Линдгрен”

Рене Гијо

Јохана Шпири

Астрид Линдгрен

Михаел Енде Ерик Најт

Моња Јовић

Уживај у читању!

165

DOMAĆA LEKTIRA KLJUČNE REČI

Rene Gijo, roman za decu

ČERGARI

(odlomak romana Bela Griva)

• Rene Gijo je poznati francuski pisac za decu. U biblioteci potraži njegovu knjigu Bela Griva, iz koje je uzet naredni odlomak. Pripremi se da uradiš naredne zadatke. 1. U svesku iz lektire napiši zabeleške o ovoj knjizi. Tvoje beleške treba da sadrže: - kratku zabelešku o piscu, - šta je tema romana, - ko su likovi u romanu, - koje su osobine glavnih likova, - koji deo je na tebe ostavio poseban utisak, - nekoliko omiljenih rečenica iz romana. 2. U svesci odgovori na Zadatak iz male škole pisanja. 3. Reši zadatke ispod odlomka Bele Grive u Radnoj svesci.

uk a

„Voda i dalje opada”, pomislio je Folko. Dečak je osetio kako njegov stari crvotočni čamac struže po blatnjavom dnu. Ulazio je u opasni prolaz koji vodi između blatnih ostrva. Folko je dobro poznavao sve vodene puteve močvare Kamarge. Močvara je bila njegova svojina, njegova divna zemlja. Često bi uveče, kao danas, odlazio u močvaru, sam u čunu dede Euzibija, u želji da je što bolje upozna. Oseća se kao kraljević koji obilazi svoje kraljevstvo. To ogromno prostranstvo plavog neba i mirnih voda pripadalo je njemu, Folku. Dečak je bio visok i mišićav za svojih dvanaest godina. Uspravljen u zadnjem delu čamca, opirući se čvrsto bosim nogama o ivice dasaka, Folko snažno zabi motku u mulj. Prošao je prstima kroz kosu, koja mu je, 166

oštra kao šiblje, padala na oči i lice obliveno znojem. Zatim je, naslonjen na motku, poterao čamac iz sve snage. Čun najzad izbi iz gustog ševara. Sada je bešumno klizio po sivoj vodi. Folko je bio srećan. Išao je prema dnu močvare, ka velikom kopnu koje ga je uvek privlačilo. Tamo su, usred pašnjaka, u punoj slobodi živeli čopori divljih konja. Folko bi ih ponekad ugledao kako jure u oblaku peska i sunca, dok im vetar nosi grive. Folko je često sanjao o ovim divnim konjima. Deda Euzibio je želeo da mu unuk, kao i on, bude ribar. Ali... Folko nije hteo da bude ribar. Želeo je da postane gardijan. Jer, mislio je on, nema lepšeg zanata od zanata gardijana. Čovek je celog dana na konju... Juri i traži krda crnih bikova... Hvata i kroti divlje konje.

se zaustavi na mestu gde je gusto žbunje skrivalo ravnicu. Slučaj je pomogao Folku da mu se ostvari san. Držeći u ruci vedro izvaljena dna, dečak je klečao u čamcu. U tom trenutku učini mu se da u ševaru čuje lak šum. Sigurno neka životinja koja je došla da se napoji… Možda mrka vidra čiji je podrugljiv pogled tako često imao prilike da opazi. Posle toga se nijedan list nije pokrenuo. U velikoj tišini večeri čuo se samo blag šum vode koja je udarala o bokove čamca. A onda je Folko odjednom ugledao, tu, sasvim blizu, pomalo nejasnu sliku koja se odražavala na površini vode, blago ustalasane i blistave kao ogledalo. Na ovom ogledalu ocrtavala se bela prilika sa dva nežna uha i dva velika tamna oka koja su se otvarala i ponovo zatvarala. Zadržavajući dah, dok mu je srce snažno lupalo, Folko se lagano podiže. Rukom je pažljivo razgrnuo trsku. Istog trenutka slike je nestalo sa vodenog ogledala. A zatim se pojavila ponovo. Ne verujući očima, izduživši svoj suvonjavi vrat, Folko je najzad ugledao divno ždrebe. Ogledalo se u vodi. Konjić je, bez sumnje, prvi put gledao svoju sliku u vodenom ogledalu močvare.

uk a

Dan je tamneo. Na posivelom nebu jato plamenaca lagano je ostavljalo ružičast trag. Velike ptice nestajale su u oblacima zlatastim od sunca koje je zalazilo. Prohladni vetar povijao je trsku. Za nepun čas spustiće se noć. Folko odjednom opazi da ga njegov čamac nikada nije tako daleko odvukao od kuće. Bilo je krajnje vreme da se vrati. Utonuo u sanjarenje, dečak je potpuno zaboravio da te večeri nije otišao sa malog majura da bi ovako nasumice tumarao močvarom. Deda Euzibio mu je stavio u dužnost da pokupi mreže za hvatanje riba koje su njih dvojica postavili nekoliko dana ranije. „Ako dobro zapnem, imaću i za to vremena”, pomisli Folko. Jednim zamahom motke skrenuo je čamac. Čamac je bio težak. Voda je u njega prodirala kroz crvotočne daske. Dopirala je dečaku do članaka. Trebalo je da se zaustavi i izbaci tu vodu starim vedrom u koje je stavljao uhvaćenu ribu. Folko potera čamac ka obali i namesti motku na ivicu čuna da bi ga zadržao u travi. Te večeri ga je slučaj doveo na kraj močvare i naterao ga da

Edgar Dega, Konji na livadi

gardijan – posebna vrsta skupljača i čuvara konja i bikova u oblasti Kamarge u Francuskoj plamenac – vrsta ptice ružičastog perja, poznata i kao flamingos majur – seosko imanje vedro – kanta, posuda za zahvatanje vode čun – čamac ševar – gustiš pored reke, jezera ili močvare, obično sastavljen od trske i drugog bilja koje raste iz vode ili uz vodu

167

Uzbuđeni dečak bojao se da ne uplaši tog divnog malog konja. Nije smeo ni da se pokrene. Najzad se osmelio. Nagnuvši se, on sasvim lagano pruži ruku, stidljivo pokušavajući da pomiluje konjića. Istog trenutka sinu plamen u ogromnim očima ždrebeta. Ono poskoči, naglo se prope. A zatim se jednim skokom, sagnute glave, baci u trsku. Folko je bio zadivljen. Činilo mu se da je sve to bio samo san. Divna bela prilika je iščezla. Dečak se popne na obalu. U raskvašenoj zemlji ocrtavao se trag majušnih kopita. Folko se prikradao kroz trsku. Na mrkocrvenoj ravnici, oko dvadesetak stopa dalje, stajala je visoka kobila vitkih bokova, bela, obavijena dugom srebrnosivom grivom. Pasla je krećući se lagano i zubima kidala čitave bokore trave. Pored nje je pomamno poskakivalo njeno snežnobelo ždrebe. Folko se približi. Više nije mislio na vreme, na veče koje se spuštalo. Bio je veoma daleko od majura dede Euzibija. Bosonog, nečujno se kretao po pesku. Ali kobila je osetila da joj se neko približava. Ona zarza dozivajući ždrebe, koje se istog časa vrati u galopu i pripi uz njene sapi. „Kobila će pobeći”, pomisli Folko. Znao je da su divlji konji veoma nepoverljivi i ne dopuštaju da im se čovek približi. Na svoje veliko iznenađenje Folko opazi da kobila nije bila uplašena. Ona se čak nekoliko koraka približi dečaku. Zatim zastade, posmatrajući kako joj prilazi. „Lepotice moja”, reče Folko, „ti me se ne bojiš.” Bio je sada već sasvim blizu. Kobila ispruži dugu belu glavu njušeći dečaka, kao da hoće da obrsti pramenove njegove nemirne kose.

uk a

A onda dete divljih konja prvi put ugleda dete ljudi. Ždrebe naglo podiže glavu, a pramen bele grive, koji mu je visio na čelu, zaleprša na vetru. Dugi drhtaj pređe preko kratke dlake njegovog neokaljanog plašta… Plašta beloga kao sneg, od grive do repa. Uznemiren i iznenađen, konjić je podrhtavao na dugim nogama, vitkim kao vretena. Ali nije bežao. Stajao je nepomično pred dečakom. Pogledi im se sretoše. Folkov zanesen osmeh kao da je opčinio mladu plašljivu životinju. Ždrebe je širom otvorilo svoje blage i pomalo tužne oči. Konji tako gledaju čoveka kad ga dobro poznaju, kad su mu prijatelji. Onda pokušavaju da s njim razgovaraju, šireći nozdrve, dok im gubica blago podrhtava.

Edgar Dega, Džokej u plavom

stopa – mera za razdaljinu zasnovana na meri ljudskog stopala bokor – grmoliki struk neke biljke

168

nije plašljiva. Dozvolila je malom da joj se približi.” „Možda ga poznaje.” „Ne”, reče stariji čergar. „Znači da su je ljudi već jahali.” „Sasvim je sigurno, Pedro.” „Biće mnogo teže otresti se ždrebeta”, reče čergar sa zlatnim halkama. „Za ždrebe ću se ja pobrinuti, Pedro”, podsmehnu se stari, „imam iskustva. Ti samo pripremi zamku i daj mi konopac. Znaš li šta treba da radiš?” „Znam. Ali – pogledaj! Rekao bih da je kobila uznemirena. Njuši vazduh. Je li moguće da je ona nanjušila?” „Nema opasnosti, Pedro. Vetar duva u suprotnom pravcu, prema močvari. Noć će se brzo spustiti. Kobila će hteti da se pridruži svom čoporu. Nemamo vremena za gubljenje.” „Idem da savijem žbunje”, reče mlađi čergar. „Da, ti ostani što dalje. Sakrij se i budi spreman da kobili preprečiš put. Ja ću otpuziti do onog šumarka. Vidiš li ga? Dakle, jesi li razumeo? Čekaćeš me ovde. Ja ću uplašiti kobilu i uhvatiti ždrebe pre nego što ona opazi da ono više nije pored nje. Onda ćeš joj obaviti zamku oko prednje noge. Kobila će se spotaći. A onda je naša. Hajde, Pedro... Dečak je sad već daleko.”

uk a

„Mir, lepotice, dopusti da te milujem...” Folko je zavukao prste u svilastu grivu. Kobila je priklonila glavu do dečakovog ramena. Ali Folko je želeo da pripitomi lepo ždrebe. A ono je bilo isto toliko divlje koliko je njegova majka bila krotka. Ždrebe se neprestano ritalo. Pokušavalo je da ga ugrize, još uvek priljubljeno uz majčine sapi. Da bi ga umirila, kobila mu je lizala nozdrve. Pa, ipak, konjića kao da je privlačio Folkov glas, glas nežniji i od milovanja. „Mir, Bela Grivo! Mir... Bela Griva!” Ovo lepo ime navrlo je odmah dečaku na usta. Ime na koje će ždrebe umeti vrlo brzo da se odazove. „Ne boj se! Ja ću se vratiti, Bela Grivo. Vratiću se uskoro da te vidim. I nas dvojica bićemo prijatelji.” Imao je samo toliko vremena da se vrati na majur pre no što padne noć. Folko je jurnuo na obalu, uskočio u čamac, zarinuo veslo. A onda je snažnim zamahom poterao čun natrag. Nije ni slutio da su ga izdaleka pratila dva čoveka. Dobro skriveni u čestaru, čekali su da se dečak udalji. Bila su to dva čergara, konjokradice. Folkov čamac prođe nedaleko od njih. „Siguran si da nas nije video?”, reče sasvim tiho mlađi čergar sa zlatnim halkama u ušima. „Svega se plašiš, čak i jednog derana”, podsmehnuo se drugi, stariji čovek preplanula lica i potpuno sede kose. „A ako je dečak sa manade?” „Ne”, reče stariji. „Kuća vlasnika manade udaljena je čitavu milju. Nalazimo se usred močvare. Dobro poznajem ovaj kraj. Prošao sam ovuda pre godinu dana... Video si i sam, Pedro. Imamo sreće. Kobila

krotka – smirena, poslušna, smerna čestar – gustiš, gusto žbunje čergar – osoba koja živi u neprekidnom pokretu, stanuje najčešće u kolima na kojima nosi celo svoje domaćinstvo halka – alka, prstenasti nakit, ovde: naušnica, minđuša prstenastog oblika manada – krdo konja o kom brine gardijan milja – mera za razdaljinu, nešto duža od kilometra

169

MALA ŠKOLA PISANJA

U svesci za lektiru ukratko odgovori na naredna pitanja. 1. U kakvom okruženju zatičemo dečaka Folka? Navedi mesto radnje u odlomku. 2. Zapazi kako je opisana priroda u ovom odlomku. Objasni kakav je Folkov odnos prema prirodi u kojoj provodi vreme. 3. Šta deda Euzibio želi za dečaka? Šta, nasuprot tome, Folko želi da postane? Objasni zašto. 4. Navedi koja je osećanja u Folku probudio susret sa ždrebetom. 5. Opiši kako zamišljaš likove dvojice čergara. Navedi koje su njihove namere. 6. Uporedi kakav odnos prema divljim konjima ima Folko, a kakav čergari konjokradice.

POVEŽI...

uk a

Radnja romana događa se u jedinstvenom prirodnom području Kamarge. To je mesto na francuskoj obali u kom se reka Rona u mnogim razlivenim rukavcima uliva u more. Na tom mestu ljudi vekovima pripitomljavaju posebnu rasu divljih sivobelih konja poznatih kao „Kamarg konji”. Oni spadaju u najstarije vrste konja na našoj planeti. Hvataju ih, pripitomljavaju i o njima brinu i danas gardijani. Oni pored ovih konja pripitomljavaju i posebnu vrstu crnih bikova koji žive na tom području. Gardijani životinje okupljaju u manade – velika krda koja slobodno lutaju prostranstvima Kamarge u potrazi za hranom.

Kamarg konj

170

Gardijanska koliba u Kamargi

ČITAJ VIŠE

Johana Špiri, roman za decu

• Johana Špiri je poznata švajcarska spisateljica za decu. U biblioteci potraži njenu knjigu Hajdi, iz koje je uzet naredni odlomak. Pripremi se da u svesku napišeš zabeleške o ovoj knjizi. Pored kratke beleške o spisateljici, zapiši i: — šta je tema romana, — ko su likovi u romanu, — koje su osobine glavnih likova, — koji deo je na tebe ostavio poseban utisak, — nekoliko omiljenih rečenica iz romana.

KLJUČNE REČI

ČIKA S PLANINE

(odlomak romana Hajdi)

uk a

Od staroga gradića Majenfelda, koji ima divan položaj, vijuga pešačka staza kroz zelene senovite livade do podnožja velikih i mrkih planina koje se s te strane nadnose nad prostranom dolinom. A s mesta gde se staza penje strmo u planinu širi se sa pašnjaka pokrivenih mekom niskom travom opojni miris gorskog cveća. Tim uskim brdskim putićem, jednog vedrog sunčanog junskog jutra, pela se visoka i kršna devojka. Za ruku je vodila dete čiji su obrazi bili tako zajapureni da je rumen probijala kroz detinju mrku, suncem opaljenu kožu. Pa nije ni čudo – devojčica je i pored vrelog junskog sunca bila tako natrontana kao da je ciča zima. Jedva ako je imala pet godina, ali kakva je bila, nije se moglo videti jer je bila obučena u dve-tri haljine, a pored toga još i umotana u debelu crvenu vunenu maramu, tako da joj se lik nije video. U

teškim planinskim potkovanim cipelama na malim nogama, sva u znoju, jedva se kretala uzbrdo. Morale su pešačiti već dobar sat kad stigoše do zaseoka nazvanog Selce, koji ležaše na pola puta do planinskog vrha. Tu naše putnice dočekaše s pozdravima sa svih strana. Neki su ih dozivali s prozora, drugi sa kućnih pragova, a neki iz dvorišta, jer je to bilo rodno mesto devojke. Ali je ona na sve pozdrave i sva zapitkivanja samo u prolazu odgovarala i ne zastade nigde sve dok ne stiže na kraj zaseoka, do poslednje kuće, odakle joj doviknu jedan glas sa vrata: – Deta, pričekaj malo, idem i ja s tobom ako ćeš dalje. Devojka kojoj su te reči bile upućene stade, a dete pusti njenu ruku i sede na zemlju. – Jesi li umorna, Hajdi? – upita je njena pratilja. – Ne, samo mi je vrućina – odgovori dete. 171

– Ne sme da nas istera, on je njen deda. Mora da je pomogne. Ja sam dete dosad čuvala, a pravo da ti kažem, Barbara, neću da se samo deteta radi odreknem ovakve službe kakva mi se nudi! Neka sad deda učini što mu je dužnost. – Da, kad bi on bio čovek kao što su ostali ljudi, učinio bi – potvrdi debela Barbara. – Ti ga bar znaš. Šta da radi s jednim detetom, i to s ovako malim? Neće moći kod njega dete da opstane. A kuda ti ideš, u koje mesto? – U Frankfurt – izjavi Deta. – Dobijam tamo odličnu službu. Znaš, ta je porodica prošlog leta bila dole u banji. Njihova je soba bila u mome hodniku, pa sam ih služila. Onda su već hteli da me sa sobom povedu, ali ja nisam mogla da pođem. Sad su opet došli i hoće da me vode. Idem s njima, što ne bih! – Ne bih volela da sam na mestu ovog deteta! – reče Barbara dižući ruke. – Sam bi đavo znao šta je s tim starcem! Godinama ni za koga živog neće ni da čuje! U crkvu ni kročio nije, pa i kad siđe s planine s onom svojom debelom tojagom, svi ga se boje i klone ga se. Debele mu sede obrve, brada strašna, izgleda kao neki stari neznabožac ili Indijanac, i čovek je srećan ako se ne sretne s njim. Ni u snu da ga ne sniš! – Kakav je da je – reče Deta odsečno – deda je i mora da se brine o svom unučetu. Ništa mu nažao ne sme učiniti, jer bi on bio odgovoran a ne ja. – Baš bih želela da znam – reče Barbara radoznalo – kakav li greh nosi na duši taj starac kad je u stanju da sam samcit živi na planini i da, stalno namršten, izbegava ljude. Svašta se o njemu priča. Ti si sigurno morala nešto čuti od svoje sestre, zar ne, Deta?

uk a

– Brzo ćemo stići gore. Moraš samo da praviš veće korake, pa ćemo za jedan sat biti tamo – bodrila je Deta devojčicu. Utom se pojavi na vratima jedna debela žena dobrodušnog lika i pridruži se njima dvema. Ona je bila Detina stara poznanica, te njih dve brzo zapodenuše živ razgovor o svima stanovnicima Selca i okoline. Devojčica ustade i pođe za njima. – Pa kud si krenula s tim detetom? – upita je debela žena. – To je sigurno dete tvoje pokojne sestre? – Jeste – odgovori Deta. – Vodim je gore Čiki. Tamo treba da ostane. – Šta? Kod Čike s Planine da ostane dete! Jesi li ti pri sebi, Deta? Kako možeš tako nešto da uradiš? Al’ će te starac lepo dočekati! Isteraće te, da znaš, zajedno s detetom!

Ernest Biler, Portret žene

172

i nju i dete. A Barbari je ova prilika bila dobrodošla da zadovolji svoju radoznalost. Zato je prijateljski uhvatila Detu pod ruku i rekla: – Od tebe valjda mogu da čujem šta je istina a šta nije. Ja mislim da bi bar ti morala znati šta je u stvari. Reci mi sad šta je to sa starcem. Je li on oduvek mrzeo ljude i oni njega? – Da li je baš uvek bio takav, ne mogu tačno da ti kažem. Meni je sad dvadeset i šest godina, a njemu sedamdeset. Nisam ga znala kad je bio mlad – razume se. Ne znam šta se sve pričalo o njemu u vašem selu, ali ja mnogo što znam, jer je moja mati iz Domleška, kao i on. – Šta time hoćeš da kažeš, Deta? – reče Barbara malo uvređeno. – Ne priča se makar šta u mome selu. A znaj da ja umem i da ćutim ako treba. De, ispričaj mi šta znaš o njemu, nećeš se kajati. – Dobro, pričaću, ali nikom ni reči, obećaj! – opomenu je Deta.

uk a

– Kako da nisam, samo neću o tome da govorim, jer kad bi me on čuo, lepo bih se provela. Ali Barbara je još odavno želela da sazna šta je to sa Čikom s Planine te mrzi ceo svet i živi gore kao kakav pustinjak. Zašto ljudi o njemu govore šapatom, kao da se boje da što protiv njega kažu, mada nisu na njegovoj strani. I najzad, zašto ga svi u Selcu nazivaju Čikom, kad on ne može da bude čika svih stanovnika u Selcu. Kako se Barbara nedavno udala, a došla iz sela Pritigau, nije poznavala mnogo ljudi niti je znala šta se u Selcu i okolini dešavalo. Ali Deta, njena dobra poznanica, rodom je baš iz Selca i živela je tu sve do pre godinu dana s majkom, posle čije se smrti preselila u banju Ragac, gde je dobila službu sobarice u jednom velikom hotelu. I ovoga jutra je došla s detetom iz banje. Do Majenfelda došla je na vozu sena, koji je terao jedan njen poznanik, te je primio

Ernest Biler, Selo u Švajcarskoj

173

čitavih petnaest godina. Onda se jednoga dana iznenada pojavi u Domlešku s jednim dečakom koga je hteo da smesti negde u rodbini. Ali niko nije hteo da čuje za njega, i svaka su se vrata pred njim zatvarala. To ga je toliko ozlojedilo da se zarekao da nikad više u Domlešk neće nogom kročiti, pa ode u Selce da tu živi sa svojim sinom. Svakako da je imao i novca. Svoga sina Tobiju dao je na drvodeljski zanat. Tobija je zanat izučio i bio dobar mladić, koga su svi cenili u selu. Samo starca niko nije mario. Pričalo se da je pobegao iz vojske zbog nekih teških krivica, i čak da je ubio nekog čoveka, ali ne u ratu, nego u nekoj kafanskoj tuči. On mi dođe i kao neki rođak, jer je baba njegove majke bila sestra moje babe. Zvali smo ga Čikom. Pa kako smo mi skoro sa svima ljudima u Selcu, opet, bili u srodstvu sa očeve strane, i oni su ga svi zvali Čiko. A otkad ode gore u planinu, svi ga prozvaše Čika s Planine.

uk a

Okrete se sad da vidi nije li devojčica suviše blizu da čuje njihov razgovor. Ali deteta ne beše nigde. Mora biti da je poodavno bilo zaostalo za njima, a one to nisu ni primetile. Deta zastade i poče da se osvrće na sve strane. Njihova putanja krivudala je dosta, ali se mogla videti sve do Selca. Na njoj nije bilo nikoga. – Eno je! – uzviknu Barbara. – Vidiš li, tamo? – I ona pokaza rukom daleko od staze. – Penje se uz brdo sa kozarom Petrom i njegovim kozama. Zašto li je samo tako kasno danas poterao koze! Al’ baš dobro. Neka on bude uz nju, bar da mi možeš sve natenane da ispričaš. – Ah, ne mora Petar za nju da se brine! Bistra je ona isuviše za svojih pet godina. Sve vidi i zna šta se oko nje dešava. Pametna je to devojčica i dovitljiva, i to će joj dobro doći jer starac nema ničega osim svoje dve koze i te kolibe u planini. – A da li je ikad imao šta više? – upita Barbara. – On? Kako da nije! – odgovori žustro Deta. – Imao je jedno od najlepših imanja u Domlešku. Imao je još samo mlađeg brata, dobrog i vrednog. Jednog dana Čika se odvoji od sela i porodice, pogospodi se, pa je lutao kojekuda po svetu, uvek u rđavom društvu. Pošto je prokockao i propio celo imanje, roditelji mu svisnuše od muke i jeda. A kad je tako doterao do prosjačkog štapa i svojeg mlađeg brata, i ovaj se otisnuo u svet i zauvek se izgubio. Čika, kad mu sem zlog glasa ništa nije ostalo, i sam se izgubio bez ikakvog traga. Niko isprva nije znao kuda je otišao. Kasnije se čulo da je otišao u Napulj i stupio u vojsku. Posle toga se o njemu ništa nije znalo 174

Ernest Biler, Čovek sa lulom

– I tako starcu ostavljaš dete? Prosto ne znam šta misliš – reče Barbara prekorno. – Šta hoćeš time da kažeš? – reče Deta. – Ja sam za ovu devojčicu učinila svoje, a šta ću sad s njom! Ne mogu valjda da je ovako malu vučem sa sobom po Frankfurtu? A kuda to ti ideš, Barbara? Mi smo već skoro na pola puta. – Evo stigla sam i ja kud sam naumila – odgovori Barbara. – Treba da razgovaram s Brigitom, Petrovom majkom. Znaš, ona zimi prede za mene. Pa sad zbogom, Deta, i neka ti je srećan put.

uk a

– A šta je bilo s Tobijom? – upita Barbara radoznalo. – Čekaj malo, ne mogu sve odjedanput – reče Deta. – Dakle, Tobija je bio na zanatu u Melsu, pa pošto ga je izučio, dođe u Selce, gde se oženi mojom sestrom Adelhaidom, jer su se oni oduvek voleli, pa ni posle venčanja njihova ljubav nije bila ništa manja. Ali sreća njihova nije bila dugog veka. Već posle dve godine, kad je Tobija radio na jednoj građevini, pala je na njega greda i ubila ga. A kad su nesrećnog čoveka sveg unakaženog doneli kući, jadna Adelhaida od bola i užasa dobi strašnu groznicu, i više se ne oporavi. Pa pošto ni inače nije bila jaka, pade u neko čudnovato stanje, da se prosto nije moglo znati kad spava a kad je budna. I tako nekoliko nedelja posle Tobijine smrti sahranismo i Adelhaidu. Svi su žalili i javno govorili da je to kazna božja, koju je Čika zaslužio zbog svog ranijeg pustog života. Čak su mu to i u oči govorili. I otada starac postade još mrzovoljniji, sve više odrod, ni s kim nije govorio, svako mu se sklanjao s puta. Tako se odjednom svuda proču kako je Čika zauvek otišao u planinu i da se više neće spustiti u selo. Otada živi daleko od ljudi. Malo Adelhaidino dete majka i ja uzele smo sebi. Imalo je tek godinu dana. I kako mi je mati umrla prošloga leta, a ja htedoh nešto da zaradim dole u banji, povedoh ga sa sobom i dadoh ga staroj Ursuli na čuvanje. Mogla sam i preko zime u banji da ostanem, bilo je svakojakog posla, jer ja umem i da šijem i da krpim. I tako eto, u rano proleće dođe ona porodica iz Frankfurta, koju sam posluživala prošle godine, te sad idem s njima. Već prekosutra putujemo, a služba je odlična, veruj mi.

Ernest Biler, Dve žene

175

– preko celoga leta – kada se Petar sastajao sa svojim vršnjacima. Inače, živeo je sam sa kozama. Imao je, istina, kod kuće majku i slepu babu, ali je svakoga jutra morao rano da ide od kuće, a uveče se vraćao iz Selca kasno, jer je voleo što duže da se zadrži sa decom u igri. Tako je ostajao kod kuće samo toliko vremena koliko mu je trebalo da ujutru brzo pojede mleko sa hlebom, a uveče to isto, te da se najzad svali u postelju i zaspi kao klada. Njegov otac, koga su takođe zvali Petar kozar, jer se i on u mladosti bavio istim poslom, poginuo je pre nekoliko godina obarajući drvo u šumi. Njegovu majku, kojoj je bilo ime Brigita, zvali su svi zbog toga Kozaricom, a slepu babu zvalo je babom i staro i mlado.

uk a

Zastadoše da se pozdrave. I Barbara se uputi maloj, skoro crnoj planinskoj kolibi koja se nalazila u jednoj udolici, nekoliko koračaja od puta. To je mesto bilo zaštićeno planinom od vetra, skrovito i pogodno za kolibicu koja je bila sklona padu i toliko oronula da je uopšte bilo opasno stanovati u njoj, a kamoli kad besno zaduva južni vetar pa sve počne da se trese i klopara, i vrata i prozori, a crvotočne grede drhte i puckaraju. Da je u takve dane koliba bila izložena vetru, ne bi od nje ostalo ni traga. U toj kućici stanuje kozar Petar, dečak od jedanaest godina. Svakog jutra silazi u Selce, sakupi koze, pa ih tera visoko gore u planinu da tamo brste i da pasu nisko jedro bilje, sve do same večeri. Zatim silazi opet sa svojim lakonogim kozama sa planine, a kad stigne u Selce, stavi prste u usta i zviždanjem objavljuje svoj dolazak, te svako dođe da uzme svoju kozu. Obično su to dečaci i devojčice, jer su koze mirne i deca ih se ne plaše. To su bili jedini trenuci

Ernest Biler, Kozar

176

[...]

Tako ova povorka posle tri četvrti časa stiže do jednog planinskog visa, gde je na jednoj zaravni bila koliba starog Čike s Planine, izložena svim vetrovima, ali sva obasjana suncem i sa divnim pogledom na dolinu. Iza kolibe dizale su se tri stare jele dugih i debelih grana. Iza njih se pružao drugi planinski venac, čije su padine bile obrasle lepom travom i biljem. A iznad ovih, kameniti obronci sa žbunjem koji su postepeno vodili gore sa strmim, golim, stenovitim vrhovima. Kraj kolibe, s one strane koja gleda u dolinu, Čika je napravio klupu. Eto tu je sad sedeo s lulom u ustima, s rukama na kolenima, i mirno gledao kako se penju deca, koze i najzad tetka Deta, koju su malo-pomalo svi bili prestigli.

se šta desi. Valjda nećete da svoju savest opteretite još kojim grehom. Deti nije bila najmirnija savest u ovoj stvari, zato je bila tako žustra i zato je više izgovorila nego što je u prvi mah mislila da kaže. Dok je izgovarala poslednje reči, Čika ustade i prostreli je takvim pogledom da ona ustuknu nekoliko koraka. Onda pruži ruku i zapovednički reče: – Gubi se što pre, idi odakle si i došla, na oči mi više ne izlazi! Deta nije čekala da joj se to dvaput kaže. – Ostajte onda zbogom, a i ti, Hajdi – reče brzo i potrča. Trčala je sve do Selca jer ju je uzbuđenje gonilo napred. U Selcu je stadoše još više dozivati. Ljudi su se čudili gde je devojčica, jer su svi znali čija je i šta se sve s njom dogodilo. Čulo se sa svih vrata i prozora: – Gde je mala? Deta, gde ostavi devojčicu? – A ona je stalno odgovarala, sve mrzovoljnije: – Gore kod Čike s Planine. Pa kod Čike s planine, čujete valjda. – Prosto ju je vređalo što su joj žene sa svih strana dovikivale: – Kako si mogla tako nešto da uradiš! – Ili: – Zar tako malo dete da ostaviš gore kod njega! – I svi su ponavljali: – Sirota mala! – Deta je trčala što je brže mogla sve dalje i odahnula je tek kad više ništa nije čula, jer ni njoj nije bilo lako. Majka joj je na samrti ostavila dete u amanet. Umirivala je sebe mišlju kako će svojom zaradom moći brže i više detetu da pomogne. Zato je sada bila vrlo vesela što ostavlja daleko za sobom sve prekore i što sad može da primi dobro mesto.

uk a

Hajdi je prva stigla gore. Prišla je prvo starcu, pružila mu ruku i rekla: – Dobro veče, deda. – Kako, kako, šta? – upita starac grubo, jedva pružajući detetu ruku, i osmotri je prodornim pogledom ispod kosmatih obrva. Hajdi izdrža taj dugi pogled i nijednom ne trepnu, jer je deda sa gustim sedim obrvama, sraslim u povijama, izgledao tako neobično da Hajdi nije mogla da skine pogled s njega. Uto je stigla i tetka Deta zajedno s Petrom, koji je malo zaostao da vidi šta će se dogoditi. – Dobar dan, Čiko, dovela sam vam Tobijino i Adelhaidino dete. Vi ga valjda nećete ni poznati pošto ga ne videste još odonda kad je imalo svega godinu dana. – Šta će to dete kod mene? – upita starac kratko. – A ti tamo – doviknu on Petru – goni svoje koze, nisi poranio. Poteraj i moje. – Petar je odmah poslušao i izgubio se, jer ga je Čika tako pogledao da ga je prosto presekao. – Dete treba kod vas da ostane, Čiko – odgovorila je Deta na njegovo pitanje. – Ja sam, mislim, učinila koliko sam mogla za ove četiri godine. A sad je na vas red da i vi svoje učinite. – Tako! – reče starac i baci brz pogled na dete. – A kad dete počne da se dernja za tobom i da kmeči, šta ću onda s njim? – To je vaša stvar – odgovorila je Deta. – Ni meni niko nije rekao šta da radim s detetom kad su mi ga ostavili, a imalo je jedva godinu. Nisam tada znala ni šta ću sa sobom ni sa svojom majkom, a kamoli s detetom. Sad zbog službe moram da putujem, a vi ste detetu najbliži. Ako ga nećete, radite s njim šta znate. Vi ćete odgovarati ako mu

(Preveo Živojin Vukadinović) 177

MALA ŠKOLA PISANJA

U ovom odlomku likovi – tetka Deta i njena poznanica Barbara – govore o Hajdinom dedi, kog celo mesto zove Čika sa Planine. Spisateljica nam njegov lik približava prvo tako što saznajemo šta o njemu misle Deta, Barbara i meštani sela, a zatim, u daljem toku radnje, o njemu zaključujemo iz njegovog ponašanja i postupaka. 1. U svesci za lektiru stranicu podeli uzdužnom linijom. Iznad stavi naslov LIK ČIKE SA PLANINE. 2. S leve strane napiši kako lik Čike sa Planine vide Deta, Barbara i meštani sela. Navedi kako oni opisuju njegove osobine i koje su zaključke o njemu doneli. 3. S desne strane napiši kako ti kao čitalac vidiš lik Čike sa Planine nakon čitanja celog romana. Navedi njegove osobine. Napiši šta ti zaključuješ o njegovom liku. POVEŽI...

uk a

Švajcarska je mala evropska zemlja smeštena između Nemačke, Italije i Francuske. Zanimljiva je po tome što je podeljena na tri dela – kantona, u kojima se govore tri različita jezika: nemački, italijanski i francuski. Najveći deo Švajcarske prekriven je najveličanstvenijim planinama u Evropi – Švajcarskim Alpima. U jedno alpsko selo smeštena je i radnja čuvenog romana Hajdi. Pored zanimljivih i živopisnih likova, ovaj roman donosi i opis života na visokoj planini – njegovih lepota, ali i poteškoća. Život ljudi na tako visokim planinama ispunjen je lepotom prirode, ali i borbom sa njenom surovošću. Podseti se onoga što ti je sa časova prirode i društva poznato o životu u planinskim mestima.

Ernest Biler (1863–1948) poznati je švajcarski slikar. Stvarao je u isto vreme kad je nastao i roman Hajdi. Mnoge njegove slike posvećene su upravo životu ljudi na Švajcarskim Alpima i zato je njegovim slikama ilustrovan odlomak romana Hajdi u tvojoj Čitanci.

178

ČITAJ VIŠE

Astrid Lindgren, roman za decu

• Astrid Lindgren je poznata švedska spisateljica za decu. U biblioteci potraži njenu knjigu Pipi Duga Čarapa, iz koje je uzet naredni odlomak. Pripremi se da u svesku napišeš zabeleške o ovoj knjizi. Pored kratke beleške o piscu, zapiši i: — šta je tema romana, — ko su likovi u romanu, — koje su osobine glavnih likova, — koji deo je na tebe ostavio poseban utisak, — nekoliko omiljenih rečenica iz romana.

KLJUČNE REČI

PIPI SE USELJAVA U VILU VILOBRDU

(odlomak romana Pipi Duga Čarapa)

uk a

Na kraju malog, maleckog grada nalazio se zapušteni vrt. U njemu je bila stara kuća, a u kući Pipi Duga Čarapa. Imala je devet godina i živela je sasvim sama. Nije imala ni mamu ni tatu, i to je zapravo bilo baš lepo jer tako nije bilo nikoga ko će da joj kaže da ide na spavanje baš kad joj je najlepše i nikog da je tera da pije riblje ulje baš kad se njoj prijedu bombone. Nekad davno Pipi je imala oca koga je strašno volela. Pa, imala je naravno i mamu, ali to je bilo toliko davno da se toga uopšte nije sećala. Mama je umrla kad je Pipi bila skroz mala, mala beba koja je tako strašno plakala u kolevci da niko nije mogao da izdrži u njenoj blizini. Pipi je verovala da sada njena mama sedi na nebu i krišom gleda svoju devojčicu kroz rupu, i Pipi joj je često mahala i govorila: „Ne brini! Ja se uvek snađem!”

Pipi nije zaboravila svog tatu. On je bio pomorski kapetan i plovio je velikim morima, i Pipi je plovila s njim na njegovom brodu sve dok tata jednog dana, za vreme oluje, nije sleteo u more i nestao. Ali Pipi je bila sasvim sigurna da će se on jednog dana vratiti. Ona uopšte nije verovala da se udavio. Verovala je da je dospeo na ostrvo puno domorodaca, da je njen tata postao kralj svih domorodaca i da se po čitav dan šetka po ostrvu sa zlatnom krunom na glavi. „Moja mama je anđeo i moj tata je kralj domorodaca, a bogami, nema svako dete tako fine roditelje”, Pipi je imala običaj da kaže. „Čekajte samo da moj tata napravi novi brod, doći će po mene i onda ću postati domorodačka princeza. Opa-la, kakvo će to biti veselje!”

179

slatke dece, dečakom i devojčicom. Dečak se zvao Tomi, a devojčica Anika. To su bila dva veoma dobra, lepo vaspitana i poslušna deteta. Tomi nikad nije grizao nokte, uvek je radio ono što ga mama zamoli. Anika nije izvodila besne gliste kad ne može da istera svoje, i uvek je bila veoma uredna u malim, lepo ispeglanim pamučnim haljinama i dobro je pazila da ih ne isprlja. Tomi i Anika su se lepo igrali u vrtu, ali često bi poželeli još neko društvo za igru, i u vreme kada je Pipi još plovila morima sa svojim tatom, imali su običaj da bleje kod ograde i jedno drugom kažu: „Baš glupo što se niko ne useli u onu kuću! Neko bi trebalo tamo da živi, neko ko ima decu.” Te lepe letnje večeri, kada je Pipi prvi put prešla prag Vile Vilobrde, Tomi i Anika nisu bili kod kuće. Otišli su na nedelju dana u posetu babi. Zato nisu imali pojma da se neko uselio u susednu vilu, i kada su prvog dana nakon povratka stajali kod svoje kapije i gledali na ulicu, još nisu znali da su stvarno dobili društvo za igru, i to tako blizu. Baš dok su tako stajali i pitali se šta da rade, i da li će se možda desiti nešto lepo tog dana, ili će biti neki onako bezvezan dan kao kad nemaju šta da rade, baš tada se kapija Vile Vilobrde otvorila i izašla je mala devojčica. Bila je to najčudnija devojčica koju su Tomi i Anika videli. Pipi Duga Čarapa je upravo krenula u jutarnju šetnju. Ovako je izgledala: kosa joj je bila narandžasta kao šargarepa i bila je upletena u dve tvrde pletenice koje su štrčale u stranu. Nos joj je ličio na krompirić i sav je bio istačkan pegama. Ispod nosa su bila veoma široka usta puna zdravih, belih zuba.

uk a

Njen tata je pre mnogo godina kupio staru kuću okruženu vrtom. Mislio je da će tamo živeti sa Pipi kad ostari i više ne bude imao snage da plovi morima. Ali onda se desio peh da ga oluja baci u more, i Pipi je, čekajući da se vrati, krenula pravo kući u Vilu Vilobrdu. Tako se zvala njena kuća, koja je tamo čamila nameštena, spremna i čekala. Jedne letnje večeri pozdravila se sa svim mornarima na tatinom brodu. Oni su baš mnogo voleli Pipi, i Pipi je baš mnogo volela njih. „Zbogom, momci”, rekla je Pipi i sve ih redom poljubila u čelo. „Ne brinite za mene. Ja se uvek snađem!” Ponela je dve stvari s broda. Malog majmuna koji se zvao Čika Nilson – dobila ga je od svog tate – i veliku putnu torbu punu dukata. Mornari su stajali kod ograde i gledali za Pipi dokle god su mogli da je vide. Hodala je odlučno ne osvrćući se, sa Čika Nilsonom na ramenu i torbom u ruci. „Čudno neko dete”, rekao je jedan mornar i obrisao suzu iz oka kad je Pipi nestala u daljini. Bio je u pravu. Pipi jeste bila veoma čudno dete. Najčudnije kod nje bilo je to što je bila tako jaka. Bila je tako strašno jaka da na čitavom svetu nije bilo policajca jakog kao ona. Mogla je da podigne uvis čitavog konja kad hoće. A htela je. Imala je svog konja kojeg je kupila za jedan dukat iz svoje riznice istog dana kad se vratila u Vilu Vilobrdu. Uvek je želela da ima svog konja. I sad je on živeo na verandi. Ali kad je Pipi htela da tu pije popodnevnu kafu, podigla bi ga kao ništa i odnela u vrt. Pored Vile Vilobrde nalazio se drugi vrt i neka druga kuća. U toj kući živeli su jedan tata i jedna mama sa svoje dvoje male 180

jaknu, sa belim slamnatim šeširom. Pipi je hodala ulicom. Jedna noga joj je bila na trotoaru, a druga u slivniku. Tomi i Anika su gledali za njom dokle god su mogli da je vide. Ubrzo se vratila. I sad je hodala unatraške da ne bi morala da se okrene kad ide kući. Zaustavila se kad je došla naspram Tomijeve i Anikine kapije. Deca su se ćutke gledala. Naposletku je Tomi rekao: „Zašto si hodala unatraške?” „Zašto sam hodala unatraške?”, rekla je Pipi. „Pa zar ne živimo u slobodnoj zemlji? Zar ne smeš da hodaš kako hoćeš? A, da ti kažem, u Egiptu svi ljudi hodaju tako, i niko ne misli da je to i najmanje čudno.”

uk a

Haljina joj je bila prilično neobična. Pipi ju je sama sašila. Trebalo je da bude plava, ali nije bilo dovoljno plavog platna, pa je Pipi morala da tu i tamo prišije i malo crvenih zakrpa. Na njenim dugim, mršavim nogama bile su dugačke čarape, jedna smeđa, druga crna. I imala je crne cipele koje su bile tačno dvostruko duže od njenih stopala. Te cipele joj je tata kupio u Južnoj Americi, velike da bi mogla malo da raste u njima, a Pipi nikad nije poželela druge. Tomi i Anika su posebno izbečili oči kad su ugledali majmuna koji je sedeo na ramenu nepoznate devojčice. To je bio mali majmun, obučen u plave pantalone i žutu

Karl Larson, Devojčica sa mačetom

181

da uvek govori istinu? I uzgred”, rekla je i čitavo pegavo lice je sinulo, „da vam kažem, u Kongu niko živi ne govori istinu. Oni po čitav dan lažu. Počnu u sedam ujutro i lažu sve dok sunce ne zađe. Tako da ako ja nekad slučajno nešto slažem, probajte da mi oprostite i da se setite da je to samo zato što sam predugo bila u Kongu. A možemo valjda ipak da budemo drugari?” „Naravno”, rekao je Tomi osetivši odjednom da ovo sigurno neće biti jedan od onih dosadnih dana. „A zašto ne dođete kod mene na doručak?”, pitala je Pipi. „Pa”, reče Tomi, „što da ne? Hajde, idemo!” „Hajdemo”, rekla je Anika, „odmah!” „Ali prvo moram da vas upoznam s Čika Nilsonom”, rekla je Pipi. I onda je majmunčić skinuo šešir i učtivo ih pozdravio. Potom su prošli kroz razglavljenu kapiju u vrtu Vile Vilobrde i pošli šljunčanom stazom kraj koje su rasla prastara stabla, koja su se činila baš dobra za pentranje, do vile i izašli na verandu. Tu je stajao konj i grickao zob iz činije za supu. „Zašto, pobogu, držiš konja na verandi?”, pitao je Tomi. Svi konji koje je on znao živeli su u štali. „Pa”, rekla je Pipi razborito, „u kuhinji bi mi samo smetao. A u salonu mu je tesno.” Tomi i Anika su potapšali konja i onda su produžili u kuću. Sastojala se od kuhinje, salona i spavaće sobe. Ali izgledalo je kao da je Pipi ove nedelje zaboravila na spremanje. Tomi i Anika su se oprezno osvrtali da onaj kralj domorodaca slučajno ne sedi u nekom ćošku. Nikad u životu nisu videli kralja domorodaca. Ali nikakav tata nije bio na vidiku, a nije ni mama, i Anika je zabrinuto pitala:

uk a

„Otkud ti to znaš?”, pitao je Tomi. „Nisi valjda bila u Egiptu?” „Da li sam bila u Egiptu?! Pa, da znaš da jesam. Bila sam svuda na celoj zemaljskoj kugli i videla mnogo čudnije stvari od ljudi koji hodaju unatraške. Pitam se šta bi rekao da sam hodala na rukama kao što rade u Indokini?” „E sad, vala, lažeš”, rekao je Tomi. Pipi je malo razmišljala. „Da, u pravu si. Lažem”, rekla je tužno. „Ružno je lagati”, rekla je Anika kad se konačno usudila da otvori usta. „Da, veoma je ružno lagati”, rekla je Pipi još tužnije. „Ali, znaš, s vremena na vreme zaboravim na to. I kako uopšte možeš da tražiš od malog deteta čija je mama anđeo a tata kralj domorodaca i koje je čitavog života samo plovilo morem

Karl Larson, Igra

182

se žumance razlilo sve do očiju. A ostala je vešto uhvatila u šerpu gde su se smrskala. „Stalno slušam kako je žumance dobro za kosu”, rekla je Pipi i obrisala oči. „Sad ćete da vidite kako će da mi raste kosa, sve u šesnaest. A u Brazilu svi ljudi idu sa jajima u kosi. Pa zato tamo nema ćelavaca. Samo je jednom bio neki čiča koji je bio tako blesav da je pojeo jaja umesto da ih namaže na kosu. Zato je stvarno oćelavio i kada se pojavljivao na ulicama, nastala bi tolika uzbuna da su morali da intervenišu policajci sa voki-tokijem.” Dok je govorila, Pipi je prstima vešto izvadila ljuske iz šerpe. Sad je uzela četku za kupanje koja je visila na zidu i počela da muti testo za palačinke, tako žustro da je prskalo po zidovima.

uk a

„Ti ovde živiš potpuno sama?” „Ma, kakvi”, rekla je Pipi. „Ovde žive i Čika Nilson i konj.” „Dobro, ali, mislim, zar ti mama i tata nisu tu?” „Nisu, ni slučajno”, rekla je Pipi veselo. „Ali ko ti onda kaže kad treba da ideš u krevet uveče i tako to?”, pitala je Anika. „To sama radim”, rekla je Pipi. „Prvo kažem jednom sasvim ljubazno i, ako ne poslušam, onda još jednom kažem oštro i, ako ni tad neću da poslušam, onda dobijem batine, nema šta.” Tomi i Anika je nisu sasvim razumeli, ali pomislili su da je to možda neki dobar način da se deca poteraju na spavanje. A sad su došli u kuhinju i Pipi je dreknula: „Sad ćemo da mutimo spalačinkose, sad ćemo da serviramo spalačinkose, sad ćemo da pečemo spalačinkose!” I onda je donela tri jajeta i bacila ih visoko u vazduh. Jedno joj je palo na glavu i razbilo se, pa joj

Karl Larson, Zalivanje cveća

183

pokriven ružičastim školjkama. U kutiji je bio prsten sa zelenim kamenom. „Kako bi bilo da sad odete kući”, rekla je Pipi, „da biste sutra opet mogli da se vratite? Jer ako ne odete, ne možete ni da se vratite. A to bi bila šteta.” Tako su mislili i Tomi i Anika. I onda su otišli kući. Prošli su pored konja koji je pojeo zob i izašli na kapiju vrta Vile Vilobrde. Čika Nilson im je mahao šeširom dok su odlazili.

uk a

Na kraju je sipala ono što je ostalo u tiganj za palačinke koji je stajao na šporetu. Kad se palačinka ispekla s jedne strane, bacila ju je skoro do plafona tako da se okrenula u vazduhu i ponovo je uhvatila u tiganj. Kad je bila gotova, bacila ju je na drugi kraj kuhinje, pravo u tanjir koji je stajao na stolu. „Jedite”, viknula je, „jedite pre nego što se ohladi!” I Tomi i Anika su jeli i pomislili su da je palačinka veoma ukusna. Posle ih je Pipi zamolila da pređu u salon. Tamo je bio samo jedan komad nameštaja. To je bila velika, ogromna komoda s gomilom malih, majušnih fioka. Pipi je otvarala fioke i pokazivala Tomiju i Aniki sva blaga koja tamo čuva. Bilo je čudnih ptičjih jaja i neobičnih školjki i kamenčića, finih kutijica, ljupkih srebrnih ogledalaca, bisernih ogrlica i mnogih drugih stvari koje su Pipi i njen tata kupili na svojim putovanjima oko zemaljske kugle. Pipi je svojim novim drugarima dala po poklon za uspomenu. Tomi je dobio bodež sa svetlucavom sedefnom drškom, a Anika je dobila kutijicu čiji je poklopac bio

Karl Larson, Dečja igra

MALA ŠKOLA PISANJA

Zamisli književni lik – jednog neobičnog dečaka ili devojčicu. 1. Podseti se, pored lika Pipi Duge Čarape, drugih neobičnih, zabavnih i maštovitih likova dece u pričama: Bosonogog iz „Bosonogi i nebo”, dečaka iz Nušićeve „Prve ljubavi”, dece iz „Detektivskog srca” ili dečaka iz „Pozorišta na nebu”. Razmisli o tome šta je svim ovim likovima zajedničko. 2. Osmisli svoj književni lik. Prilikom pisanja ne zaboravi da: - opišeš njegov ili njen spoljašnji izgled, - opišeš neki događaj u kom je lik učestvovao, - navedeš koje su se osobine lika pritom ispoljile.

184

POVEŽI...

Švedska je zemlja na krajnjem severu Evrope. Okružena je morem. U njoj vlada hladnija klima, sa dugim i oštrim zimama, i zbog toga ljudi vekovima posebno cene kratkotrajno vreme leta i toplote. Zbog toga je, pored Božića, najvažniji običaj za Šveđane vezan za leto i naziva se Midsomar. Svake godine, između 19. i 25. juna, u Švedskoj se proslavlja najduži dan u godini. Taj dan je čitav ispunjen igrama, muzikom I posebnim jelima. Svi su obučeni u belo ili u druge svetle boje i nose ukrase od cveća.

uk a

Karl Larson (1853–1919) jedan je od najpoznatijih švedskih slikara i ilustratora. Poznat je po slikama dece, detinjstva i odrastanja u Švedskoj. Odlomak romana Pipi Duga Čarapa u tvojoj Čitanci ilustrovan je njegovim slikama.

Švedske škole i način vaspitanja cenjeni su u celom svetu jer kod dece podstiču samostalnost i kreativno izražavanje. Deca se podstiču da maštaju i da samostalno rešavaju probleme. Možda i zbog svega toga, Švedska je danas jedan od najznačajnijih proizvođača kompjuterskih igrica u svetu. Na primer, čuvenu igricu „Majnkraft” osmislio je Šveđanin Markus Person, koji je svoju prvu kompjutersku igricu programirao kad je imao svega osam godina.

185

ČITAJ VIŠE

Erik Najt, roman za decu

(odlomak romana Lesi se vraća kući)

NIJE NA PRODAJU

• Erik Najt je poznati engleski pisac. U biblioteci potraži njegovu knjigu Lesi se vraća kući, iz koje je uzet naredni odlomak. Pripremi se da uradiš sledeće zadatke. 1. U svesku iz lektire napiši zabeleške o ovoj knjizi. Tvoje beleške treba da sadrže: - kratku zabelešku o piscu, - šta je tema romana, - ko su likovi u romanu, - koje su osobine glavnih likova, - koji deo je na tebe ostavio poseban utisak, - nekoliko omiljenih rečenica iz romana. 2. U svesci odgovori na Zadatak iz male škole pisanja. 3. Reši zadatke ispod odlomka romana Lesi se vraća kući u Radnoj svesci.

KLJUČNE REČI

uk a

Svako u Grinal Bridžu poznavao je Lesi Sama Karakloa. Moglo bi se mirno reći da je ona bila najpoznatije pseto u selu. I to iz tri razloga. Prvo, gotovo svaki čovek u selu morao se složiti s tim da je ona bila najlepši primerak ovčarskog psa koga je iko dotada video. A to je zaista bilo vrlo laskavo za Grinal Bridž, jer su u tom mestu Jorkširske pokrajine, više nego ma u kom drugom mestu na svetu – pse smatrali za prave vladare. Izgleda da se u tom turobnom delu severne Engleske psi gaje uspešnije nego igde. Oštra klima toga kraja, sa čestim vetrovima praćenim hladnim kišama koji brišu preko močvarnih visoravni, utiče snažno na bujnost dlake pasa i čini ih veoma otpornim i jakim, kao što, uostalom, 186

čini jakim i otpornim i ljude koji tamo žive. Tamošnji ljudi vole pse i vešti su u njihovom odgajanju. Možete otići u bilo koje od stotinu tih malih rudarskih mesta ove najveće engleske pokrajine i videćete kako za skromno obučenim radnicima kaskaju psi tako fine i aristokratske pasmine da bi im pozavideli i najbogatiji ljubitelji u svetu. Grinal Bridž je mesto kao i svako drugo jorkširsko selo. Njegovi stanovnici umeli su da razumeju pse i da ih vole; i bilo ih je mnogo lepih koji su, kao što rekosmo, kaskali za svojim gospodarima; ali je, pri svem tom, opšte mišljenje bilo ovo: ako je ikada postojalo lepše pseto od ove keruše Sama Karakloa – odgajene u Grinal Bridžu – onda je to, zaista, moralo biti davno pre njihova dolaska na svet.

psa, onda taj pas jednog dana – prestaje da bude pas; on postaje neka „stvar sa četiri noge” koja vredi. Razume se da je to i dalje pseto, ali sada još i nešto drugo; nešto što bi moglo privući pažnju kakvog bogataša ili kakvog veštog trgovca i poznavaoca pasa da ga zapazi, zaželi i – kupi. I bogataš može voleti pse, isto onako iskreno kao i siromah. U tome između njih nema razlike, ali se oni razlikuju po tome kako ko od njih gleda na novac. Siromašan čovek mora da razmišlja koliko će mu uglja biti potrebno ove zime; zatim koliko pari cipela i koliko i šta od hrane da bi ishranio i održao svoju decu, i onda će doći kući i reći: – Evo, ja to moram učiniti. Nemojte me mučiti! Jednog dana, kasnije, odgajićemo drugoga psa koga ćete voleti isto tako kao i ovog što ste voleli. – I tim putem otišlo je mnogo lepih pasa od svojih kuća iz Grinal Bridža.

uk a

Postojao je još jedan razlog zbog koga je Lesi bila naročito poznata u selu: „Po njoj možete doterivati časovnik”, govorile su žene. To, međutim, potiče još iz mnogo ranijih dana – onda kada je Lesi bila još veseo i nestašan jednogodišnji pas. Jednog dana došao je Karakloov dečak Džo kući dršćući od uzbuđenja: – Majko! Šta misliš ko me je danas sačekao kada sam izašao iz škole? Lesi! Reci otkuda je mogla znati da sam ja tamo?! – Morala je ići tvojim tragom, Džo. Samo bih tako mogla to da protumačim. Ali, bilo što mu drago, Lesi ga je čekala i sutradan pred školskom kapijom, pa i prekosutra – opet. I nedelje, meseci i godine su prolazile, i uvek je bivalo isto. Žene su gledale sa prozora svojih kuća, kao i trgovci sa vrata svojih dućana u Visokoj ulici, kako ovo ponosito pseto crno-belo-zlatne boje sigurnim korakom ide ulicom i govorili su: – Mora da je pet do četiri – ide Lesi! – Bila kiša ili sunce, pseto je uvek stajalo tamo očekujući jednog dečaka – jednog od onih koji su jurili trkom betoniranim dvorištem – onog jedinog koga je pseto volelo! Uvek je to bio susret pun radosti; zatim bi i dečak i pseto pošli zajedno kući. I tako je to trajalo pune četiri godine. Lesi je zaista bila omiljena u selu. Gotovo svi su je poznavali. Ali su stanovnici Grinal Bridža bili naročito gordi na Lesi jer je ona imala nečeg što je za njih bilo vredno, mada to „nešto” nisu umeli baš ponajbolje da objasne. No, u svakom slučaju, to „nešto” bilo je u vezi s njihovom gordošću, a gordost u vezi sa – novcem. Obično kad neko gaji jednog lepog

187

Celom selu je to bilo poznato, i to je, eto, bio razlog što je Lesi toliko značila za njih. Ona je bila njihov tako velik ponos da ni novac nije bio u stanju da im je oduzme. Ali psi pripadaju ljudima, a ljudi su potčinjeni sudbini. Ponekad naiđe vreme kada sudbina primora čoveka da pogne glavu i uguši ponos da bi svojoj porodici mogao obezbediti hleb. (Preveo Ivo Šoljan)

uk a

Ali Lesi ne! Čak ni vojvoda od Rudlinga, a to je celo selo znalo, nije mogao da kupi Lesi Sama Karakloa. Baš ni taj imućni vojvoda koji je živeo na svom velikom imanju, jednu milju dalje od sela, i koji je imao štenare prepune divnih pasa. Tri pune godine pokušavao je taj imućni vojvoda da kupi Lesi od Karakloa, ali Karaklo je ostajao uporan. – Uzalud opet povisujete cenu, vaše lordstvo – rekao je on. – Ona nije na prodaju, ni po koju cenu!

Rajt Barker, Škotski ovčar

MALA ŠKOLA PISANJA

U svesci za lektiru odgovori na sledeća pitanja. 1. Kakav je odnos ljudi u Grinal Bridžu prema psima? Po čemu je njihov kraj veoma poznat? 2. Navedi zbog čega je sve Lesi bila najpoznatiji pas u selu. 3. Zaključi i napiši kakav je odnos Lesi prema dečaku Džou. Napiši na osnovu čega to zaključuješ.

188

Prema priči iz romana Lesi se vraća kući snimljen je, davne 1943. godine, jedan od najpoznatijih filmova za decu svih vremena. Radnja je, kao i u knjizi, smeštena u englesku pokrajinu Jorkšir, a odvija se u vreme velikog siromaštva koje je vladalo u celoj zemlji tridesetih godina dvadesetog veka. Iako je i u romanu i u filmu Lesi ženka, njen lik je na filmu tumačio mužjak škotskog ovčara po imenu Pal, koji se smatra jednim od najpoznatijih pasa glumaca do današnjeg dana. Bio je izuzetno dresiran i vešt u snimljenim scenama. Film je snimljen u boji, što je tada bila retkost jer je većina filmova u to vreme snimana u crno-beloj tehnici. Postigao je izuzetno veliku popularnost, naročito među najmlađom publikom, i ostao je rado gledan sve do danas.

POVEŽI...

uk a

Film je posebno proslavio rasu škotskih ovčara. Ovi psi potiču od starih vrsta pasa koji su čuvali stada ovaca u visokim predelima Škotske. Škotski ovčari su izuzetno pametni psi, koje je lako dresirati. Smatraju ih psima posebne lepote i smirenog dostojanstva u ponašanju. Pored toga su umiljati, lako uče, odani su i od vlasnika traže mnogo pažnje, posvećenosti i ljubavi.

Dok u Engleskoj zaista postoji pokrajina Jorkšir, mesto Grinal Bridž je izmišljeno. Autor romana je ovo mesto zamislio prema izgledu svog rodnog mesta Menstona u Jorkširu.

189

ČITAJ VIŠE

Mihael Ende, roman za decu

BESKRAJNA PRIČA (odlomak romana)

je povezana u svilu bakarne boje koja se presijavala pri okretanju knjige. Izgleda da nije imala slika, ali su zato velika početna slova bila prekrasna. Kada je malo bolje pogledao korice, otkrio je na njima dve zmije koje su jedna drugu ugrizle za rep i tako obrazovale ovalni okvir. U tom okviru, neobično isprepletanim slovima, bio je ispisan naslov: Beskrajna priča. Ljudske strasti su zagonetne, a deci je isto kao i odraslima. Oni koji su tim strastima obuzeti, ne mogu da ih objasne, a oni koji nešto slično nisu nikada doživeli, ne mogu da ih shvate. Postoje ljudi koji stavljaju život na kocku da bi osvojili planinski vrh. Niko, pa čak ni oni sami, ne mogu sebi da objasne zašto. Jedni sami sebe uništavaju da bi osvojili srce neke osobe koja ne želi ni da zna za njih. Drugi se, opet, uništavaju zato što ne mogu odoleti uživanju u jelu ili piću. Neki straće sve svoje imanje da bi pobedili u igri na sreću. Ili

uk a

Strašno se uplašio kada mu je odjednom palo na um da će mnogo zakasniti u školu, da obavezno mora požuriti, mora da juri – ali i dalje je stajao na istom mestu ne mogavši da se odluči. Nešto ga je zadržavalo, ali on nije znao šta. Iz kabineta je još uvek dopirao prigušeni glas. Bio je to dug telefonski razgovor. Bastijan postade svestan da je sve vreme buljio u knjigu koju je gospodin Koreander maločas držao u rukama i koja je sada ležala na kožnoj fotelji. Jednostavno nije mogao da odvoji oči od nje. Činilo mu se da knjiga zrači nekom magnetnom snagom koja ga je neodoljivo privlačila. Približi se fotelji, lagano ispruži ruku, dodirnu knjigu – i u istom trenutku u samoj knjizi nešto učini klik! poput zatvaranja zamke. Bastijan je imao čudno osećanje da je ovim dodirom započeto nešto neopozivo što je sada krenulo svojim tokom. Podiže knjigu i osmotri je sa svih strana. Bila

• Mihael Ende je poznati nemački pisac za decu. U biblioteci potraži njegovu knjigu Beskrajna priča, iz koje je uzet naredni odlomak. Pripremi se da u svesku iz lektire napišeš zabeleške o ovoj knjizi. Pored kratke beleške o piscu, zapiši i: — šta je tema romana, — ko su likovi u romanu, — koje su osobine glavnih likova, — koji deo je na tebe ostavio poseban utisak, — nekoliko omiljenih rečenica iz romana.

KLJUČNE REČI

190

o om

uk a

sve žrtvuju jednoj fiksnoj ideji, koja nikada ne može postati stvarnost. Neki veruju da bi mogli biti srećni samo kada bi bili na nekom drugom mestu, a ne tu gde jesu, pa ceo život provedu putujući svetom. A neki nemaju mira sve dok ne postanu moćni. Jednom rečju, ima onoliko različitih strasti koliko i različitih ljudi. Strast Bastijana Baltazara Buksa bile su knjige. Onaj ko nikada nije presedeo celo popodne sa knjigom, zažarenih očiju i razbarušene kose, i čitao, čitao zaboravljajući svet oko sebe, ne primećujući glad niti hladnoću... Ko nikada nije čitao potajno, uz svetlo baterijske lampe ispod pokrivača, zato što su otac, majka ili neka druga brižna osoba ugasili svetlo uz dobronamerno obrazloženje da sada mora da se spava jer ujutru treba tako rano ustati... Ko nikada nije, otvoreno ili krišom, prolio gorke suze zato što se završila neka divna priča ili što se treba rastati sa likovima koje voli i divi im se, za koje strepi i nada se s njima, sa kojima je zajednički proživeo toliko mnogo pustolovina i bez čijeg bi društva, kako se činilo, život bio prazan i besmislen... Ko sve to ne poznaje iz vlastitog iskustva, taj verovatno nikada neće moći da shvati ono što je Bastijan tada učinio. Dok je buljio u naslov knjige, njemu je naizmenično bivalo vruće i hladno. Upravo to je bilo ono o čemu je tako često sanjao i što je, opsednut strašću, priželjkivao: priča, koja se nikada ne završava! Knjiga nad knjigama! Morao je da ima tu knjigu, po svaku cenu! Po svaku cenu? To je lako reći!

191

kloparali prateći ritam njegovih koraka. Počelo je da ga probada sa strane, ali on je trčao dalje. Kiša mu se slivala niz lice i niz potiljak u kragnu. Hladnoća i vlaga prodirale su kroz mantil, ali Bastijan to nije osećao. Bilo mu je vruće, ali ne samo zbog trčanja. Sada se iznenada probudila njegova savest, koja se maločas u knjižari nije ni oglasila. Svi razlozi, koji su bili tako ubedljivi, topili su se kao Sneško Belić zapahnut vrelim dahom ognjenog zmaja. On je ukrao. On je lopov. Ono što je učinio bilo je čak gore i od obične krađe. Knjiga je sigurno bila jedinstvena i nezamenljiva. Sigurno je bila najveće blago gospodina Koreandera. Ukrasti violinisti njegovu izuzetnu violinu ili kralju krunu – to je ipak nešto sasvim drugo nego uzeti novac iz kase. Dok je tako trčao, stezao je knjigu pod mantilom. Ne bi da je izgubi ni po koju cenu. Bila je jedino što je još imao na svetu.

uk a

Čak i da je mogao ponuditi nešto više od tri marke i petnaest pfeniga džeparca, koliko je imao kod sebe, ovaj neljubazni gospodin Koreander prilično jasno stavio mu je do znanja da mu ne bi prodao ni jednu jedinu knjigu. Pogotovo je ne bi poklonio. Stvar je, dakle, bila beznadežna. Pa ipak, Bastijan je znao da ne može da ode bez te knjige. Sada mu je bilo jasno da je ovamo došao samo zbog nje, ona ga je na tajanstven način prizvala, zato što je htela k njemu, zato što mu, u stvari, oduvek pripada! Osluškivao je mrmljanje, koje se još uvek čulo iz kabineta. Za tren oka hitro sakri knjigu pod skut mantila i obema rukama stisnu je uza se. Nečujno koraknu unatrag ka vratima prodavnice, bojažljivo držeći na oku vrata kabineta. Oprezno pritisnu kvaku. Plašio se da se ne oglase mesingani zvončići, stoga otvori staklena vrata tek toliko da se provuče. Tiho i oprezno zatvori vrata za sobom. Onda potrča. Sveske, udžbenici i pernica u njegovoj torbi tumbali su se i

192

zatvora, koja će trajati sve dok ne odraste i koju jednostavno mora da istrpi nemo i pokorno. Prolazeći hodnicima, koji su odjekivali od njegovih koraka i mirisali na mast za parkete i na vlažne mantile, dok mu vrebajuća tišina kao tampon od vate iznenada zapuši uši, nađe se konačno pred vratima svoje učionice, koja su bila ofarbana istom bojom zrelog spanaća kao i okolni zidovi, i shvati da ovde od sada nema više šta da traži. Morao je da ode. Kad je već tako, onda treba otići odmah. Ali kuda? Bastijan je u knjigama čitao priče o dečacima koji su stupali u službu na brodu i otiskivali se u daleki svet da bi okušali sreću. Neki bi zaista postajali gusari ili junaci, drugi bi se opet mnogo godina kasnije vraćali u svoju domovinu kao bogati ljudi a da ih niko ne bi prepoznao. Ali Bastijan nije verovao da je sposoban za tako nešto. Osim toga, nije mogao zamisliti da bi ga neko uzeo za brodskog malog. Pored toga, nije imao predstave o tome kako da stigne do nekog lučkog grada gde bi bilo brodova pogodnih za tako hrabar poduhvat. Kuda onda? Iznenada se seti pravog mesta, jedinog mesta gde ga – barem privremeno – neće tražiti i pronaći.

uk a

Naravno, sada nije više nikako mogao da ide svojoj kući. Pokušao je da zamisli svog oca kako radi u laboratoriji preuređenoj od velike sobe. Otac, zubni tehničar, sedi, a oko njega na desetine rasutih gipsanih odlivaka ljudskih vilica. Bastijan nikada nije razmišljao da li otac rado obavlja svoj posao. Ta pomisao sada mu prvi put pade na um, ali nikada više neće imati priliku da ga to upita. Kada bi sada otišao kući, otac bi u svojoj beloj kecelji izašao iz laboratorije, verovatno sa gipsanom vilicom u ruci, i upitao: „Već si se vratio?” „Da”, rekao bi Bastijan. „Danas nema škole?” Činilo mu se da pred sobom vidi očevo lice, tiho i tužno, i znao je da ne bi bio sposoban da ga slaže. Ali ni istinu ne bi mogao da mu kaže. Jedino što je mogao da učini bilo je da ode nekud, nekud daleko. Otac nikada ne sme saznati da mu je sin postao lopov. A možda ne bi ni primetio da Bastijana više nema. Pomisao na to imala je u sebi i nešto utešno. Bastijan prestade da trči. Išao je polako i na kraju ulice ugledao školsku zgradu. Nije opazio da je trčao uobičajenim putem ka školi. Ulica mu je izgledala pusta, mada je tu i tamo bilo prolaznika. Ali za nekog ko je previše kasnio, svet oko škole delovao je gotovo izumrlo. A Bastijan je pri svakom koraku osećao kako u njemu raste strah. Ionako se plašio škole, mesta svojih svakodnevnih poraza, bojao se učitelja, koji su ga ili prijateljski prekorevali ili na njemu iskaljivali svoj bes. Plašio se druge dece, koja su ga ismevala i nisu propuštala priliku da mu dokažu njegovu nespretnost i nemoć. Škola mu je oduvek bila nalik na neizmerno dugu kaznu

193

šapa, ostajala je mala crta. Iznenada se uspravi i oslušnu. A zatim – fiju! – i nestade u rupi na podu. Začuo se zvuk ključa u velikoj bravi. Polako i uz škripanje otvoriše se vrata tavana i za trenutak dugačak snop svetlosti razli se po prostoriji. Bastijan šmugnu unutra, a vrata se zatvoriše uz škripu i zatim zalupiše. Stavio je veliki ključ u bravu i okrenuo ga. Čak je navukao i rezu i potom ispustio uzdah olakšanja. Sada ga zaista niko ne može naći. Ovde ga neće tražiti. Samo izuzetno retko bi poneko navratio ovamo, znao je to gotovo sigurno, a da je nekim slučajem neko baš danas ili sutra ovde imao posla, naišao bi na zatvorena vrata. Više nije bilo ni ključa. Ukoliko bi ipak nekako otvorili vrata, Bastijan bi imao dovoljno vremena da se sakrije među starudije. Malo-pomalo njegove oči se privikoše na mrak. Poznavao je ovo mesto. Pre pola godine školski domar naložio mu je da mu pomogne i odnese na tavan veliku korpu prepunu starih obrazaca i spisa. Tada je i video gde se čuva ključ od tavanskih vrata: u ormariću na zidu, okačenom na poslednjem odmorištu. Od tada mu ormar više nije padao na pamet. Ali sada ga se ponovo setio. Počelo je da mu biva hladno, jer je njegov mantil bio natopljen kišom, a ovde gore bilo je vrlo sveže. Najpre je morao da potraži mesto gde bi se smestio malo udobnije. Uostalom, ovde će morati dugo da ostane. Koliko dugo? O tome zasada nije razmišljao, kao ni o tome da će vrlo brzo biti gladan i žedan. Osvrnuo se malo po tavanu.

uk a

Tavan je bio veliki i mračan. Mirisao je na prašinu i naftalin. Nije se čuo nikakav zvuk osim dobovanja kiše po bakarnom limu velikog krova. Od poda tavana u jednakim razmacima uzdizale su se moćne, od starosti pocrnele grede, da bi se na određenoj visini ukrstile sa drugim gredama krovne konstrukcije, a zatim se gubile negde u tmini. Tu i tamo visile su paukove mreže, velike poput baštenskih ležaljki, njišući se na promaji tiho i avetinjski tamo-amo. Odozgo, kroz krovni prozor dopirao je mlečnobeli zrak svetlosti. Jedino živo biće u ovoj prostoriji, u kojoj kao da je vreme stalo, bio je mišić koji je trčkarao po podu ostavljajući za sobom majušne tragove u prašini. Na mestima gde je za sobom vukao repić, između otisaka

194

dosadnom temom. Bastijan tad pogleda knjigu. „Želeo bih da znam”, reče tek onako, „šta se u stvari dešava u knjizi dok je još zatvorena. Naravno, unutra su samo slova, štampana na papiru, ali ipak nešto mora da se zbiva, jer kada je otvorim, tu je odjednom cela priča. Tu su lica koja ne poznajem, zbivaju se razne avanture, podvizi i borbe. Ponekad naiđu čak i bure, ili se otkrivaju nepoznate zemlje i gradovi. Sve je to na neki način zatočeno u knjizi. Jasno, da bi se to doživelo, knjigu treba pročitati. Ali u njoj sve to postoji odranije. Voleo bih samo da znam kako?” Odjednom, obuze ga gotovo svečano raspoloženje. Namesti se, uze knjigu, okrete prvi list i poče da čita Beskrajnu priču. (Prevela Mirjana Popović)

uk a

Naokolo su bile razbacane razne starudije i police pune dnevnika i odavno nepotrebnih dokumenata, jedna na drugu naslagane školske klupe mastilom izmazanih površina, postolje na kome je visilo desetak zastarelih geografskih karata, nekoliko tabli sa kojih se ljuštila crna boja, zarđale gvozdene peći, neupotrebljive fiskulturne sprave, kao na primer konj čija je kožna presvlaka postala tako pohabana da je iz njega visila vuna, raspuknute medicinke, gomila starih umrljanih strunjača, nekoliko punjenih životinja, koje su napola pojeli moljci. Među njima su bili velika sova, crni orao i lisica, razne retorte i naprsnute staklene bočice, mašina za proizvodnju elektriciteta, čovečji skelet koji je visio na nekoj vrsti vešalice i mnogi sanduci i kutije prepuni starih svezaka i udžbenika. Bastijan je konačno odlučio da gomilu starih strunjača proglasi svojim utočištem. Ispružen na njima čovek je imao utisak da leži na sofi. Odvukao je strunjače pod krovni prozor, gde je bilo najsvetlije. Tu je bilo naslagano nešto sive vojničke ćebadi, doduše vrlo prašnjave i iscepane, ali još sasvim upotrebljive. Bastijan je uze. Skide mokri mantil i okači ga na vešalicu pored skeleta. Kostur se malo zanjiha tamo-amo, ali to Bastijana ne uplaši. Možda zbog toga što je na slične stvari navikao i kod kuće. Potom skinu raskvašene čizme. Spusti se na strunjače, prekrsti noge i kao Indijanac nabaci sivu ćebad na ramena. Pored njega ležala je torba i knjiga bakarnocrvene boje. Razmišljao je kako upravo sada, dole u razredu, imaju čas nemačkog. Možda su imali i pismeni zadatak sa nekom veoma

195

MALA ŠKOLA PISANJA

Radnja Endeovog romana odvija se u jednoj nestvarnoj, izmaštanoj zemlji, u kojoj borave nestvarna bića i odvijaju se događaji nemogući u stvarnosti. Tvoj zadatak je da opišeš svoju zemlju iz mašte. Prilikom pisanja koristi sledeći podsetnik.

- Napiši gde se tvoja izmaštana zemlja nalazi i kako se do nje dolazi. Ona može biti na našoj ili na nekoj drugoj planeti, pod zemljom, pod vodom i sl. - Opiši kako izgledaju njeni stanovnici, čime se bave, u kakvim kućama žive, kako se oblače, kakav prevoz koriste, kakvu hranu jedu i sl. - Opiši kako izgleda prirodno okruženje – kakve biljke u njemu rastu i kakve životinje u njemu žive. - Opiši svoj susret i razgovor sa jednim stanovnikom te zemlje. POVEŽI...

uk a

Roman Beskrajna priča pripada vrsti fantastičnih romana, posebno popularnih među decom i mladima. Verovatno su ti poznate knjige sličnih osobina: Gospodar prstenova i drugi romani Džona R. R. Tolkina, serijal više romana Letopisi Narnije K. S. Luisa, ili serijal romana o Hariju Poteru autorke Dž. K. Roling. U ovim romanima se odvijaju događaji nemogući u stvarnosti i pojavljuju se nestvarna bića. Te odlike približavaju ovu vrstu romana bajci. Decu u ovoj književnosti privlači sloboda mašte koja se u njoj ogleda, kao i mogućnost da čitaju o nepostojećim i izmaštanim svetovima. Mnoga od ovih dela su ekranizovana i time je njihov sadržaj postao još popularniji. Ukoliko si gledao ili gledala neki od filmova nastalih prema pomenutim delima, ispričaj svoj utisak. I prema romanu Beskrajna priča snimljeno je nekoliko filmova, od kojih je svakako najpoznatiji prvi, iz 1984. godine. Pored velike popularnosti samog filma, radnju i likove ovog dela proslavila je i čuvena pesma na engleskom jeziku „Neverending story”.

196

UPOZNAJ... JOHANA ŠPIRI

Johana Špiri je švajcarska spisateljica najpoznatija po svom romanu o devojčici Hajdi. Kao dete je nekoliko leta provela u malom mestu u Alpima koje je postalo inspiracija za njen roman. Svoje najčuvenije delo napisala je brzo, za svega četiri nedelje, i ono je postiglo veliku popularnost među čitaocima. Prevedeno je na mnoge jezike i tako su generacije dece upoznate ne samo sa likom mile i hrabre devojčice Hajdi već i s načinom života u visokim planinama autorkine rodne Švajcarske.

ASTRID LINDGREN

UPOZNAJ...

uk a

Astrid Lindgren je najpopularnija i najprevođenija autorka književnosti za decu u celom svetu. Dela su joj prevedena na gotovo osamdeset jezika, a njena junakinja Pipi Duga Čarapa poznata je u različitim zemljama širom sveta, u kojima deca bez razlike razumeju maštovitost i vedrinu ove neobične devojčice. Zanimljivo je da je priča o Pipi nastala u teškim trenucima spisateljičinog života dok je negovala svoju bolesnu kćer Karin, ratne godine 1941. Bolesna devojčica je majci zatražila da joj ispriča priču o Pipi Dugoj Čarapi. Jednostavno je u trenutku izmislila to ime. Astrid Lindgren je onda samo na osnovu imena izmislila književni lik. Ono što je prvobitno bila priča koju je pričala svojoj bolesnoj kćeri pred spavanje, postala je svetski poznata knjiga za decu.

197

САДА ЗНАШ... РОМАНИ ЗА ДЕЦУ

Тема пријатељства између детета и животиње

Ерик Најт, „Леси се враћа кући”, дечак Џо Каракло и пас Леси

Рене Гијо „Бела Грива”, дечак Фолко и коњ Бела Грива

uk a

Књижевни лик девојчице у роману

Лик Пипи Дуге Чарапе из истоименог романа Астрид Линдгрен

Лук Хајди из истоименог романа Јохане Шпири

Фантастични заплет у роману Михаел Енде, „Бескрајна прича”

198

КЊИЖЕВНОСТ ЕПСКА

ДРАМСКА

Дела у којима се изражавају осећања и унутрашњи доживљаји, најчешће у стиху.

Дела у којима се приповеда о ликовима и догађајима, најчешће у прози.

Дела писана по улогама, намењена извођењу на позорници.

Ауторска

Народна

Ауторска

Народна

Ауторски

лирска песма: љубавна, родољубива, описна итд.

лирска песма: шаљива, свадбена, љубавна итд.

прича, приповетка, роман, бајка итд.

епска песма, приповетка, бајка, басна, прича о животињама, шаљива прича итд.

драмски текст

uk a

стих, строфа, рима, ритам, песничка слика, доживљај, расположење, осећање, лирски опис

ЛИРСКА

драмска радња, драмска лица, драмски сукоб, дијалог, дидаскалије

главни и споредни ликови, време и место радње, редослед догађаја, приповедање, опис, дијалог

199